• А 277
  • а 557
  • Аа 2
  • абаџија 1
  • абоновао 1
  • аверим 1
  • авети 1
  • агента 1
  • адвоката 1
  • адета 1
  • Аја 1
  • Ако 27
  • ако 97
  • акта 1
  • Ал 1
  • ал 2
  • Ала 10
  • ала 3
  • Алал 1
  • Али 111
  • али 275
  • ама 1
  • Ама 17
  • амбаром 1
  • амин 1
  • амо 4
  • анатеме 1
  • Апотекар 1
  • апотекар 17
  • апотекара 2
  • апотекару 1
  • апса 3
  • апсана 1
  • апсане 5
  • апсани 3
  • апсанским 1
  • апсану 1
  • апсанџија 1
  • апсанџију 1
  • апсанџино 1
  • апсу 7
  • аранђеловском 1
  • аргатовах 1
  • аргатује 1
  • аргатујеш 1
  • атар 1
  • атлети 1
  • ауторитет 2
  • ашиковао 1
  • ашчија 2
  • Б 1
  • Баба 1
  • баба 10
  • бабетина 1
  • Бабетино 1
  • баби 1
  • Баби 1
  • бабо 2
  • Бабу 1
  • бабу 3
  • бавила 1
  • бавио 2
  • бављење 1
  • бадава 1
  • Бадава 2
  • бајала 1
  • бајбок 1
  • Бакон 1
  • бакрачи 1
  • балвана 1
  • банака 2
  • Банаћанима 1
  • Банаћанином 1
  • банди 1
  • бандисти 1
  • бандистима 1
  • Бандити 2
  • бане 4
  • банке 2
  • банки 1
  • банкнота 4
  • банкноте 1
  • банкноту 1
  • банку 1
  • Бар 2
  • бар 29
  • барем 2
  • барјак 2
  • барјака 2
  • барјаку 1
  • барут 1
  • барута 1
  • басом 1
  • бата 1
  • Батали 1
  • батаљони 1
  • бато 1
  • Бато 1
  • Бацај 1
  • бацају 1
  • бацајући 3
  • бацати 1
  • баце 1
  • баци 8
  • бацивши 1
  • бацила 1
  • бацило 1
  • бачену 1
  • Баш 20
  • баш 48
  • башчу 1
  • бега 5
  • бегају 2
  • бегамо 1
  • Бегање 1
  • бегате 1
  • бегати 1
  • Беглуцима 2
  • бегство 1
  • бегунац 1
  • бегунаца 1
  • бегунца 1
  • бегунце 1
  • Бегунци 2
  • бегунци 4
  • бегунцима 2
  • бегунче 1
  • бедра 1
  • бедрима 1
  • беду 1
  • бежао 1
  • бежи 6
  • бежим 1
  • Без 2
  • без 71
  • безазлене 1
  • безазлено 1
  • безазлену 1
  • безбедан 2
  • безбрижна 1
  • безбрижне 2
  • безбрижно 1
  • безбрижном 1
  • безброј 1
  • безбројне 1
  • бездушни 1
  • безизлазно 1
  • безнадежно 1
  • безразложној 1
  • безузрочна 1
  • безусловна 1
  • безусловно 1
  • бејаше 2
  • Бела 1
  • бела 6
  • белају 1
  • Беле 1
  • беле 3
  • бели 2
  • белим 3
  • белих 3
  • беличаста 1
  • беличастих 1
  • белога 1
  • белој 1
  • белокорац 1
  • белом 1
  • белу 3
  • белуцају 2
  • бео 2
  • Београд 1
  • Београда 2
  • Београдом 1
  • београдске 1
  • Београду 5
  • Београђанима 1
  • берби 1
  • берзанској 1
  • бери 3
  • беру 2
  • бес 1
  • бесан 1
  • бескрајна 2
  • бескрајни 1
  • бескрајнога 1
  • бескрајном 1
  • бескрајну 1
  • бесмислено 2
  • Бесна 1
  • бесна 3
  • беснели 1
  • бесни 1
  • бесним 3
  • бесно 1
  • беспосленог 1
  • беспослица 1
  • Беспослица 1
  • беспредметна 1
  • Беху 4
  • беху 43
  • беше 163
  • Беше 19
  • бешчашће 1
  • Би 1
  • би 239
  • бива 2
  • бивала 1
  • бивало 2
  • бивао 3
  • биваху 1
  • бије 2
  • бијемо 1
  • бикова 1
  • Била 1
  • била 18
  • биле 4
  • билетенима 1
  • били 4
  • Било 2
  • било 66
  • биље 1
  • Био 3
  • био 57
  • бираш 1
  • Биров 2
  • биров 4
  • бировом 3
  • биртију 1
  • бисмо 5
  • бистар 1
  • бистре 2
  • бистрим 1
  • бистричкога 2
  • бити 84
  • битка 1
  • битној 1
  • Биће 6
  • биће 9
  • бићеш 2
  • бих 52
  • бичем 1
  • бјежи 2
  • бјеси 1
  • бјесом 1
  • благ 2
  • блага 1
  • благим 3
  • благо 10
  • Благо 2
  • благој 1
  • благослов 1
  • благослова 1
  • благослови 1
  • благост 1
  • благу 1
  • блажен 3
  • блажена 1
  • блаженога 1
  • блаженства 1
  • блаженство 2
  • блаженством 1
  • блата 1
  • блатних 1
  • блато 1
  • блату 1
  • блед 3
  • бледа 5
  • бледећи 3
  • бледило 5
  • бледо 1
  • бледу 1
  • блеје 1
  • блене 1
  • бленући 1
  • блесаво 1
  • ближе 12
  • близини 3
  • близу 12
  • блиска 3
  • Блиста 1
  • блиста 3
  • блиставом 1
  • блистаху 1
  • блудни 1
  • Бог 23
  • Бога 14
  • богата 3
  • богаташ 1
  • богаташе 1
  • богате 2
  • богатством 1
  • богаћења 1
  • богзна 1
  • Богме 3
  • богме 8
  • Богом 3
  • Богу 6
  • бодена 2
  • Боже 2
  • Божића 1
  • божићни 1
  • Божићњи 1
  • Божја 1
  • Божју 1
  • Бој 1
  • бој 9
  • бојажљивим 1
  • бојажљиво 4
  • бојазан 1
  • бојазни 1
  • бојала 1
  • бојали 1
  • бојао 5
  • бојати 1
  • Бојаше 1
  • бојећи 4
  • Боји 1
  • боји 9
  • бојим 4
  • бојимо 1
  • бојиш 3
  • бојте 1
  • боју 1
  • боку 1
  • бол 9
  • бола 2
  • Болан 2
  • болан 37
  • боле 2
  • болесна 1
  • Болесна 1
  • болесник 1
  • болећиву 1
  • болно 4
  • болова 1
  • боловала 2
  • боловања 1
  • болове 1
  • болом 2
  • боља 4
  • Боље 10
  • боље 30
  • бољега 1
  • бољем 1
  • бољке 1
  • бор 1
  • боравити 1
  • боравишту 1
  • борбу 2
  • боре 2
  • борити 1
  • босим 2
  • босих 2
  • босом 1
  • босоног 1
  • бостан 1
  • бостаништу 1
  • бр 1
  • брава 2
  • браве 1
  • Бравос 1
  • браву 1
  • брада 1
  • брадата 1
  • брадица 1
  • брајко 2
  • брак 1
  • бране 1
  • брани 3
  • браним 2
  • бранио 1
  • Бранио 1
  • браните 1
  • брањаше 3
  • брата 2
  • Брате 1
  • брате 48
  • братски 1
  • брату 3
  • браће 1
  • Браћо 1
  • браћо 3
  • брвана 1
  • брвна 1
  • брвнарицу 1
  • брда 3
  • брдашца 1
  • брдо 7
  • брду 1
  • бре 6
  • брег 1
  • брегови 1
  • бреговима 1
  • брегу 1
  • брежуљцима 1
  • бреза 1
  • Брезовац 4
  • Брезовца 2
  • Брезовцу 1
  • бреста 2
  • брестом 1
  • бресту 1
  • брешчић 1
  • Брже 3
  • брже 6
  • брзе 1
  • брзим 4
  • брзином 2
  • брзо 29
  • брзога 1
  • брига 6
  • бригај 2
  • бриге 6
  • бригом 1
  • бригу 7
  • брижно 1
  • бризи 1
  • бринем 2
  • брини 14
  • бринуо 1
  • бринући 3
  • бритвом 1
  • брише 1
  • бришу 1
  • брке 2
  • бркова 1
  • брком 1
  • Број 1
  • број 2
  • броја 1
  • бројала 1
  • броји 2
  • брујање 1
  • брује 1
  • бруји 3
  • брука 1
  • брукај 1
  • бруке 2
  • брци 1
  • брчиће 2
  • бубрег 1
  • Будан 1
  • буде 34
  • будем 4
  • будеш 4
  • Буди 1
  • буди 6
  • будити 3
  • буду 2
  • будућност 4
  • будућности 3
  • бујне 1
  • бујну 1
  • букву 1
  • букова 1
  • букових 1
  • буковички 1
  • буково 2
  • Букуља 1
  • Букуље 3
  • Букуљу 2
  • булументи 1
  • буљина 1
  • бунару 1
  • бунило 1
  • бунилу 3
  • бунован 2
  • буновни 2
  • бунцам 1
  • бура 2
  • буранија 1
  • буре 1
  • бурек 2
  • бурека 1
  • бурета 1
  • бурна 1
  • бурних 2
  • бурно 2
  • бут 2
  • бучја 1
  • Ваган 1
  • вадећи 3
  • вади 2
  • важан 1
  • важила 1
  • важна 2
  • важније 1
  • важно 1
  • важну 1
  • вазда 9
  • Ваздух 1
  • ваздуха 6
  • ваздуху 3
  • ваздушаста 1
  • Вазнесење 1
  • вајат 3
  • вајата 3
  • вајатина 1
  • вајатом 1
  • вајату 1
  • вајда 1
  • вајде 3
  • вајду 1
  • вајка 1
  • вајкада 1
  • вака 1
  • ваке 1
  • ваки 1
  • ваким 1
  • вако 10
  • Вала 13
  • вала 27
  • вали 2
  • валити 1
  • ваљ 1
  • ваља 7
  • ваљад 12
  • Ваљад 2
  • Ваљада 1
  • ваљада 8
  • ваљајући 1
  • ваљало 2
  • ваљан 3
  • ваљана 1
  • ваљано 1
  • Ваљано 1
  • ваљао 2
  • ваљаш 1
  • Ваљда 1
  • ваљда 3
  • ваљу 1
  • вам 18
  • вама 6
  • вамо 2
  • вампира 3
  • вампирима 1
  • ван 2
  • ванземаљска 1
  • варају 2
  • варанција 1
  • Варате 1
  • Вараше 1
  • варијацијама 1
  • Варош 1
  • варош 9
  • варошанака 1
  • варошани 2
  • варошанима 1
  • вароши 17
  • варошима 1
  • варошица 1
  • Варошица 1
  • варошици 1
  • варошка 5
  • Варошке 2
  • варошке 7
  • варошкима 1
  • варошком 2
  • варошче 1
  • вас 11
  • Василија 1
  • васпитани 1
  • Васпитање 1
  • васпитање 3
  • васпитао 1
  • Ватра 1
  • ватра 9
  • ватре 3
  • ватрена 1
  • ватрени 1
  • ватреним 1
  • ватрених 1
  • ватрено 3
  • ватрењаче 1
  • ватром 3
  • ватру 6
  • ваш 2
  • вашару 1
  • ваше 4
  • вашега 2
  • вашем 1
  • ваши 1
  • вашим 1
  • вашу 1
  • Вегни 1
  • ведри 1
  • ведрице 1
  • ведрицу 1
  • ведро 1
  • веже 4
  • веза 3
  • везала 1
  • везали 2
  • везан 2
  • везана 2
  • везане 2
  • везани 1
  • везаним 1
  • везаних 1
  • везаном 1
  • везао 2
  • везаше 1
  • везе 2
  • везу 1
  • везуј 1
  • везује 2
  • веје 1
  • век 1
  • Век 1
  • века 3
  • веку 1
  • Веле 1
  • веле 7
  • Вели 2
  • вели 61
  • велика 14
  • велике 7
  • велики 16
  • великим 5
  • великих 2
  • велико 5
  • великога 2
  • великој 3
  • великом 6
  • Велику 1
  • велику 13
  • велим 19
  • велите 3
  • величанствено 1
  • величанствену 1
  • Велиш 1
  • велиш 24
  • вељаше 1
  • вељу 4
  • венац 2
  • венца 1
  • венцу 2
  • венча 1
  • венчавали 1
  • венчају 1
  • венчамо 1
  • венчана 2
  • венчани 1
  • венчања 2
  • Венчање 1
  • венчање 3
  • венчао 1
  • Венчац 3
  • Венчаца 5
  • Венчацу 1
  • веома 33
  • Вепар 1
  • вепру 1
  • вера 3
  • вере 2
  • вересијаш 1
  • вересијаша 1
  • вересију 1
  • вери 1
  • верма 1
  • верно 2
  • веровао 3
  • веровати 2
  • вероваху 1
  • веру 1
  • веругају 1
  • верујем 1
  • вес 1
  • Веса 1
  • весела 5
  • веселе 4
  • весели 6
  • веселије 2
  • веселији 2
  • веселијим 1
  • веселило 1
  • веселим 3
  • веселимо 2
  • веселих 2
  • весело 22
  • веселом 1
  • весељак 1
  • Весеље 1
  • весељу 1
  • Весео 1
  • весео 8
  • Ветар 1
  • ветар 8
  • ветра 1
  • ветровитих 1
  • ветром 4
  • већ 101
  • Већ 8
  • већа 5
  • већају 1
  • веће 2
  • већег 1
  • већега 1
  • већи 2
  • већим 1
  • већине 1
  • већих 1
  • већој 1
  • већу 2
  • вече 11
  • вечера 2
  • вечерао 1
  • вечерас 3
  • вечераше 1
  • вечере 1
  • вечери 1
  • вечерњега 1
  • вечером 1
  • вечеру 1
  • вечите 1
  • вечити 1
  • Вечито 1
  • вечиту 1
  • вечна 1
  • вечно 1
  • вечнога 1
  • вешт 1
  • вештицама 1
  • вешто 5
  • вештој 1
  • ви 47
  • Ви 6
  • вида 1
  • Виде 1
  • виде 22
  • Видевши 2
  • видевши 31
  • видела 6
  • Видели 1
  • видели 3
  • видело 6
  • видео 15
  • Видео 3
  • видети 14
  • Видећемо 1
  • видећемо 3
  • видећеш 1
  • Видећеш 1
  • Видећи 3
  • видећи 9
  • видећу 1
  • видех 2
  • видеше 1
  • Види 3
  • види 47
  • видик 1
  • видим 19
  • Видим 9
  • Видимо 1
  • видимо 8
  • Видите 1
  • видите 2
  • Видиш 14
  • видиш 26
  • видокруг 2
  • видокруга 1
  • видосте 1
  • видох 1
  • виђа 4
  • виђају 1
  • виђам 1
  • Виђамо 1
  • виђао 1
  • виђаху 1
  • виђаш 1
  • виђаше 5
  • виђела 1
  • виђели 1
  • виђенија 1
  • виђења 1
  • виђети 2
  • виђећеш 1
  • виђех 1
  • виђи 1
  • виђидер 1
  • виђу 2
  • вије 2
  • вију 1
  • вијуга 1
  • вика 2
  • викање 1
  • вике 1
  • викне 1
  • Викну 8
  • викну 82
  • викнух 1
  • вику 1
  • вила 1
  • вилице 4
  • вилицом 1
  • виличних 1
  • Вин 1
  • вина 6
  • Вино 1
  • вино 3
  • виновника 1
  • винограда 1
  • винограду 1
  • вир 2
  • вира 1
  • вире 3
  • вири 3
  • вировима 1
  • виру 3
  • вис 3
  • виси 5
  • висила 1
  • висиле 1
  • висине 3
  • висини 1
  • висину 1
  • висио 2
  • висок 1
  • Висок 1
  • висока 1
  • високе 2
  • високи 1
  • високим 1
  • високо 3
  • високога 1
  • високој 1
  • високом 2
  • високу 2
  • витак 1
  • вити 1
  • витлове 1
  • виц 1
  • вичан 3
  • виче 6
  • вичи 1
  • вичним 1
  • вичу 5
  • више 142
  • Више 4
  • виши 1
  • вјера 1
  • вјере 3
  • вјеровати 1
  • вјеруј 1
  • вјечити 1
  • влага 1
  • влаге 2
  • влагу 1
  • влада 3
  • владати 1
  • владаше 2
  • владике 1
  • влаже 3
  • влажна 3
  • влажне 3
  • влажно 1
  • власје 1
  • власт 18
  • Власт 2
  • Власти 1
  • власти 19
  • во 1
  • Вода 1
  • вода 4
  • воде 17
  • водени 1
  • воденицу 1
  • водећи 1
  • Водећи 1
  • води 11
  • Води 2
  • водим 3
  • водио 2
  • водите 1
  • водити 4
  • водиш 1
  • водом 4
  • воду 10
  • вођ 1
  • вођа 1
  • вођаше 1
  • вођен 1
  • возе 2
  • војачине 1
  • Војводине 1
  • Војвођани 1
  • Војковића 1
  • Војковце 2
  • Војковцима 2
  • војник 1
  • војничка 1
  • војничких 1
  • војној 1
  • војске 1
  • војсковођа 1
  • војском 2
  • војску 1
  • вола 1
  • воле 1
  • Волела 1
  • волела 2
  • Волео 1
  • волео 4
  • воли 4
  • волим 4
  • волова 1
  • волове 1
  • воловима 1
  • воље 3
  • вољи 10
  • вољна 1
  • вољом 1
  • вољу 4
  • воспитаније 1
  • воћем 1
  • воћњак 1
  • воћњака 4
  • воћњацима 1
  • воштаница 1
  • воштанице 2
  • воштаницу 3
  • воштану 1
  • Вранац 1
  • вранац 2
  • вране 1
  • вранца 2
  • вранчева 2
  • врат 2
  • Врата 5
  • врата 53
  • вратанца 1
  • Врати 1
  • врати 20
  • вратили 1
  • вратим 1
  • вратима 23
  • вратио 4
  • вратити 4
  • вратиће 1
  • Вратићу 1
  • вратиш 5
  • вратише 2
  • вратница 2
  • вратницама 3
  • вратнице 8
  • вратове 1
  • вратом 1
  • врату 3
  • враћа 7
  • враћају 3
  • Враћајући 1
  • враћала 1
  • враћали 2
  • враћамо 1
  • враћао 2
  • враћати 2
  • враћаше 1
  • врачају 1
  • врачала 1
  • врачање 1
  • враџбином 1
  • врбаком 1
  • врбе 1
  • Врбљане 1
  • врбује 1
  • врг 1
  • врга 1
  • вргу 1
  • врдати 1
  • врдне 1
  • вребаш 2
  • вребаше 1
  • вредело 2
  • вреди 1
  • вредим 1
  • вредиш 1
  • вредни 1
  • вредност 1
  • вређа 1
  • вређати 1
  • врекне 1
  • врекну 1
  • врела 3
  • вреле 3
  • врелих 1
  • врело 4
  • врелом 1
  • врелу 1
  • време 33
  • времена 6
  • времену 2
  • врење 1
  • врећа 1
  • врзина 1
  • врзине 3
  • врзину 2
  • Ври 2
  • ври 4
  • вриједим 1
  • вријеме 1
  • врисак 2
  • врискање 1
  • врисне 1
  • врисну 4
  • вриснусмо 1
  • вриште 1
  • вриштећи 1
  • врлине 1
  • врло 7
  • врљика 2
  • врљикама 2
  • врљике 7
  • врљику 1
  • врнеш 1
  • врнуо 1
  • врнути 1
  • врсту 1
  • врт 1
  • вртео 1
  • врућ 1
  • врућици 2
  • врх 3
  • врха 2
  • врхове 2
  • врхови 1
  • Врхови 1
  • врховима 1
  • врху 3
  • врше 1
  • врши 2
  • вршим 2
  • вршимо 2
  • вршите 1
  • вршити 1
  • вршњака 1
  • вршњаци 1
  • Вуја 33
  • Вујо 140
  • Вујов 2
  • Вујова 5
  • Вујове 5
  • Вујовим 1
  • Вујово 2
  • Вујовој 2
  • Вујову 4
  • Вујом 5
  • Вују 17
  • вукло 3
  • Вуксан 1
  • вуку 1
  • вукући 1
  • вунене 1
  • вунице 1
  • вуци 1
  • Вуци 1
  • вуче 4
  • вучем 1
  • вучеш 1
  • гpaњe 1
  • га 497
  • гађа 1
  • гађајте 1
  • гађају 1
  • гађао 1
  • гажењем 1
  • Газда 1
  • газда 11
  • газдарице 1
  • газдарицу 1
  • газде 4
  • газдинске 1
  • газдински 1
  • газдом 1
  • гази 1
  • газиш 1
  • гајила 2
  • гајтаном 2
  • гар 1
  • гарабиљ 3
  • гарабиља 1
  • гаравим 1
  • гасе 1
  • гаси 1
  • Гаси 1
  • гвожђа 2
  • Гвожђе 2
  • гвожђе 4
  • гвоздене 3
  • гвоздени 1
  • гвозденом 1
  • Где 18
  • где 96
  • гдегод 1
  • гегуца 1
  • генерални 1
  • гине 3
  • гинемо 1
  • гинеш 1
  • Гини 1
  • гини 2
  • гинути 1
  • Глава 2
  • глава 25
  • главама 1
  • главе 38
  • глави 32
  • главица 1
  • Главице 1
  • главна 2
  • главни 1
  • главнијој 1
  • главних 1
  • главно 1
  • главног 2
  • главном 1
  • главну 1
  • главом 19
  • главу 73
  • гладан 1
  • гладећи 1
  • глади 4
  • гладити 1
  • гладне 1
  • гладни 1
  • гладним 1
  • гладну 1
  • гладовала 1
  • гладовати 1
  • гладујем 1
  • глас 27
  • гласа 13
  • гласан 1
  • гласио 1
  • гласник 1
  • гласним 1
  • гласници 1
  • гласно 7
  • гласова 1
  • гласови 2
  • гласовито 1
  • гласом 28
  • гласу 1
  • глатке 1
  • глаткој 1
  • Гле 15
  • гле 8
  • Глед 1
  • Гледа 2
  • гледа 37
  • Гледај 4
  • гледај 8
  • гледајте 1
  • гледају 6
  • Гледајући 1
  • гледајући 13
  • гледала 2
  • гледали 1
  • гледам 8
  • гледамо 7
  • Гледао 1
  • гледао 5
  • гледаоци 1
  • гледате 1
  • гледати 7
  • Гледаћу 1
  • гледаху 4
  • гледаш 2
  • гледаше 14
  • гледе 1
  • гледећи 1
  • гложјак 1
  • гложје 1
  • гложјем 1
  • гломазних 1
  • глуп 1
  • глухо 1
  • гневно 2
  • гневом 2
  • гнезда 1
  • гниле 1
  • Гњила 1
  • го 1
  • говеда 1
  • говеђи 1
  • говече 1
  • говор 1
  • говорасте 1
  • говораху 1
  • говораше 4
  • говоре 2
  • говорећи 1
  • Говори 1
  • говори 14
  • говорила 1
  • говорило 1
  • говорим 2
  • говоримо 1
  • говорио 11
  • Говорите 1
  • говорити 6
  • говориш 6
  • говорљивог 1
  • говором 2
  • говору 1
  • год 35
  • Годи 1
  • годила 1
  • година 15
  • годинама 3
  • Године 1
  • године 3
  • годину 4
  • гозба 1
  • гојазна 1
  • гола 1
  • голетима 1
  • голим 4
  • голих 2
  • голога 2
  • голом 1
  • голубови 1
  • гомила 5
  • гомилама 1
  • гомилаху 2
  • гомиле 10
  • гомили 1
  • гомилица 1
  • гомилице 3
  • гомилици 1
  • гомилицу 2
  • гомилу 5
  • гони 4
  • Гора 1
  • гора 7
  • гордо 1
  • горе 23
  • гори 9
  • горим 1
  • горих 1
  • горке 1
  • горко 1
  • горњем 2
  • горњи 2
  • горо 1
  • гором 2
  • горска 1
  • ГОРСКИ 1
  • горски 3
  • гору 18
  • горча 1
  • госа 1
  • господа 7
  • Господајте 1
  • господар 2
  • господара 1
  • господи 1
  • Господи 2
  • господин 3
  • господина 2
  • Господине 1
  • господине 12
  • господо 2
  • господом 1
  • господске 1
  • господски 1
  • господство 1
  • господујете 1
  • госпођа 3
  • госпођица 1
  • гост 2
  • госта 5
  • госте 2
  • гости 4
  • гостију 1
  • гостима 1
  • готов 4
  • готове 1
  • готови 2
  • готовили 1
  • готово 22
  • Готово 5
  • готову 2
  • Гошћа 1
  • гошћа 2
  • гошћу 2
  • грабе 2
  • граби 1
  • Грабовца 1
  • град 5
  • града 2
  • градини 1
  • граду 3
  • грађане 1
  • грађани 1
  • грађанима 2
  • грађанину 1
  • граја 2
  • грана 1
  • гранама 1
  • гране 3
  • гранчица 2
  • грања 1
  • грању 1
  • граорасте 1
  • грашке 1
  • грдиће 1
  • грдна 1
  • грдно 2
  • гре 1
  • гребенала 1
  • гредом 1
  • грејало 1
  • греје 3
  • грејући 2
  • грехе 1
  • грешити 1
  • грешиш 1
  • грешне 1
  • грешни 1
  • грешно 1
  • грижа 1
  • гризе 1
  • гризу 1
  • грла 3
  • грлити 2
  • грлића 1
  • грлиће 2
  • грло 2
  • грлу 3
  • грмну 1
  • грмова 3
  • грмових 1
  • гроб 2
  • гробнога 1
  • гробом 1
  • гробу 1
  • Грозан 1
  • грозници 3
  • грозничава 1
  • грозничаво 10
  • грозничавој 1
  • грозничавом 1
  • грозно 1
  • грознога 1
  • грозну 1
  • гром 2
  • громко 1
  • громове 1
  • громовито 1
  • грош 3
  • гроша 1
  • Гру 1
  • гру 2
  • груб 1
  • грубе 1
  • груби 1
  • грубо 4
  • грубост 1
  • грувајући 1
  • грудву 1
  • Груди 1
  • груди 28
  • грудима 5
  • Грујица 1
  • грумен 2
  • груне 1
  • Груну 2
  • груну 3
  • Грунуше 1
  • група 2
  • групе 1
  • групом 1
  • грчевито 4
  • грчећи 1
  • грчи 1
  • губер 2
  • губера 1
  • губере 1
  • губила 1
  • губим 1
  • губити 1
  • гудећи 1
  • гудуре 1
  • гужва 1
  • гуја 1
  • гује 1
  • гуњевима 1
  • гуркање 1
  • гурну 6
  • гурнуо 1
  • густ 5
  • Густа 1
  • густа 4
  • густе 8
  • густи 2
  • густим 4
  • густих 2
  • густо 7
  • густога 2
  • густој 3
  • густом 2
  • густу 3
  • гутао 1
  • гутати 1
  • гушу 2
  • гушчета 1
  • да 1869
  • Да 78
  • давали 1
  • давањем 1
  • давао 6
  • давати 2
  • даваху 1
  • дави 1
  • Дави 1
  • Давно 1
  • давно 3
  • давнога 1
  • давши 1
  • даде 19
  • дадох 2
  • Дадоше 1
  • дадоше 2
  • даду 3
  • дај 13
  • Дај 8
  • даје 3
  • дајем 1
  • дајете 1
  • дајеш 2
  • дајте 1
  • Дајте 3
  • дају 1
  • дајући 7
  • дакле 7
  • Дакле 8
  • дала 1
  • дале 2
  • далека 1
  • далеко 14
  • Далеко 2
  • даља 1
  • даље 25
  • Даље 3
  • даљим 2
  • даљини 1
  • даљину 1
  • дам 7
  • дамари 1
  • дамо 1
  • даму 1
  • Дан 1
  • дан 20
  • дана 59
  • данак 2
  • Данас 2
  • данас 31
  • данаске 1
  • данашњем 1
  • данашњи 1
  • дане 3
  • дани 2
  • даном 1
  • дану 3
  • Дању 2
  • дању 6
  • дањујем 1
  • дањујеш 1
  • дао 23
  • дар 1
  • Дарвин 1
  • Дарвина 1
  • дарну 1
  • дарнути 1
  • дарови 1
  • Даска 1
  • даске 2
  • даску 1
  • дате 1
  • дати 10
  • даћу 1
  • Даћу 2
  • дахну 1
  • дахнути 1
  • дације 1
  • даш 3
  • дашчицу 1
  • два 51
  • двадесет 6
  • двадесети 1
  • двадесету 2
  • дваесет 1
  • дваестак 1
  • дваестину 1
  • Двапут 1
  • двапут 2
  • дваред 1
  • Две 1
  • две 24
  • двеста 6
  • двоје 4
  • двојим 1
  • двојица 17
  • Двојица 3
  • двојици 2
  • двојицом 2
  • двојицу 3
  • дворе 1
  • дворишта 8
  • двориште 15
  • двориштима 1
  • дворишту 8
  • двосмислене 1
  • двоумећи 4
  • двоумица 1
  • двоумице 1
  • двоумицу 1
  • двоумљења 1
  • двоцевка 1
  • де 14
  • дебала 1
  • дебелих 1
  • дебелога 1
  • дебелом 2
  • дебелу 2
  • дебео 2
  • дебло 1
  • дебљу 1
  • девер 1
  • девери 1
  • девером 1
  • девет 1
  • девовала 1
  • девојака 5
  • девојачко 1
  • девојаштва 1
  • девојаштво 1
  • Девојка 1
  • девојка 10
  • девојкама 3
  • девојке 23
  • Девојке 3
  • девојко 1
  • девојком 3
  • девојку 8
  • девојци 2
  • девојчице 1
  • Дед 2
  • деда 1
  • деде 1
  • Деде 5
  • дежура 1
  • декламацију 1
  • дела 8
  • деле 1
  • дели 4
  • делим 3
  • делите 1
  • делити 1
  • делић 1
  • делиш 1
  • делове 1
  • делом 1
  • делу 1
  • део 8
  • депешу 1
  • дер 7
  • дери 1
  • дериште 2
  • дерњаве 1
  • десет 8
  • десетак 3
  • десети 2
  • десетина 1
  • десетине 1
  • десетином 1
  • десетину 1
  • десетом 1
  • деси 1
  • десило 1
  • десити 2
  • десна 1
  • десним 2
  • десно 7
  • десној 2
  • десном 1
  • деспот 1
  • дете 22
  • Дете 3
  • детенце 1
  • дететом 1
  • детету 1
  • детиња 1
  • детињега 1
  • детињски 1
  • детињства 9
  • детињству 2
  • Деца 3
  • деца 9
  • деце 8
  • деци 1
  • Децо 1
  • децо 4
  • децом 1
  • децу 6
  • дечака 1
  • дечаци 1
  • Дечаци 1
  • дечка 1
  • дечко 1
  • дечком 1
  • дечурлијом 1
  • дешо 1
  • диви 1
  • дивљаком 1
  • дивљачно 1
  • дивљим 2
  • дивљу 1
  • Дивна 1
  • дивно 1
  • дивнога 1
  • диг 1
  • дигао 1
  • дигла 1
  • дигли 1
  • дигнем 1
  • Дигни 1
  • дигнувши 2
  • дигнут 1
  • дигоше 2
  • Дигоше 2
  • диже 21
  • дижеш 1
  • Дижи 3
  • дижу 3
  • дижући 3
  • дизала 1
  • дизали 1
  • дизати 2
  • дизгине 2
  • дизлука 1
  • дизлуке 2
  • дијете 7
  • Дикића 3
  • Дикићу 1
  • дим 1
  • дима 3
  • динара 3
  • дира 3
  • дирај 1
  • дирајте 1
  • дирају 1
  • дирати 1
  • дирека 1
  • дирне 1
  • дирнуо 1
  • дисање 2
  • дисати 2
  • дићи 1
  • дише 8
  • дишући 5
  • дјевицом 1
  • длака 1
  • длан 1
  • длета 1
  • Дмитар 3
  • Дмитре 1
  • дну 1
  • до 111
  • До 3
  • доба 8
  • добавиш 1
  • добар 6
  • добаци 1
  • добацим 1
  • доби 2
  • добивши 1
  • добијаше 1
  • добијеш 1
  • добију 1
  • добила 2
  • добили 2
  • добило 1
  • добио 2
  • добит 2
  • добити 2
  • добише 1
  • добош 1
  • Добра 1
  • добра 12
  • добре 4
  • добрих 1
  • Добро 26
  • добро 94
  • добром 4
  • Добросав 6
  • Добросава 5
  • доброћудност 1
  • добру 3
  • довде 1
  • доведе 6
  • доведен 1
  • доведи 1
  • Доведи 1
  • доведох 1
  • довела 1
  • довео 3
  • довести 3
  • Довече 1
  • довијаше 1
  • довикнувши 1
  • довикује 3
  • Довлачиће 1
  • доводи 1
  • доводиш 2
  • довољан 1
  • довољно 6
  • доврши 1
  • довући 1
  • догађа 1
  • догађај 10
  • догађаја 4
  • догађаји 2
  • догађају 3
  • догледу 1
  • догнаше 1
  • договарајући 1
  • договарали 1
  • договор 1
  • договорим 1
  • договорити 2
  • Договорише 1
  • договору 1
  • догоди 1
  • догодило 1
  • догодити 1
  • догонио 1
  • Догонио 1
  • догорео 1
  • додаде 3
  • додаје 2
  • додао 1
  • Дође 2
  • дође 43
  • Дођем 1
  • дођем 7
  • дођеш 1
  • дођи 1
  • Дођох 1
  • дођох 7
  • Дођоше 1
  • дођоше 4
  • дођу 1
  • доживео 1
  • доживех 1
  • дозва 1
  • дозвао 1
  • дозна 5
  • Дознавали 1
  • дознавши 1
  • дознаде 1
  • дознали 1
  • дознам 1
  • Дознао 1
  • дознао 6
  • дознасте 1
  • дознати 7
  • дознаћу 2
  • доиста 6
  • дојаха 1
  • док 77
  • Док 9
  • доказа 1
  • Докле 3
  • докле 7
  • доколенице 1
  • Докопа 1
  • докопам 1
  • докотураше 1
  • доктори 1
  • доктором 1
  • долажаху 1
  • долажаше 1
  • долазак 2
  • долазе 2
  • долази 5
  • долазили 1
  • долазило 1
  • долазио 2
  • долазити 3
  • долазиш 1
  • доласку 1
  • доле 2
  • Доле 6
  • долете 1
  • долијао 1
  • долином 1
  • долину 3
  • дољи 1
  • дома 2
  • домаћа 1
  • домаћин 3
  • домаћина 1
  • домаћином 3
  • домаћица 1
  • Домаћица 1
  • домаћице 1
  • домашају 1
  • домислити 2
  • домишља 2
  • домишљајући 1
  • домишљати 2
  • домишљаху 2
  • домишљаше 1
  • домове 1
  • Дому 1
  • домча 1
  • донекле 1
  • донела 3
  • донело 1
  • донео 1
  • донесе 7
  • донесена 1
  • донесеш 2
  • Донеси 1
  • донеси 2
  • донета 1
  • донети 1
  • донеће 1
  • донеше 1
  • доносећи 1
  • доноси 3
  • доносиле 1
  • доносио 1
  • доносити 1
  • Доношаху 1
  • доња 1
  • доње 1
  • Доње 1
  • доњем 1
  • Доњи 1
  • допада 1
  • допадају 1
  • Допадају 1
  • Допадала 1
  • допадало 2
  • допаде 3
  • допадоше 2
  • допираху 1
  • допире 1
  • допратим 1
  • допре 2
  • допунио 1
  • допустити 1
  • досад 22
  • досада 2
  • Досада 3
  • досади 1
  • досадило 2
  • досадише 1
  • досадни 1
  • досадно 1
  • досаду 1
  • досађивати 1
  • досељеник 1
  • досети 2
  • досетиле 1
  • досетци 1
  • досећао 1
  • досећати 2
  • доскорашњи 1
  • доста 25
  • Доста 5
  • достављено 1
  • достојанствено 1
  • достојанством 1
  • дотакла 1
  • дотера 1
  • дотле 11
  • Дотле 2
  • дотрајати 1
  • дотрча 2
  • доћи 11
  • Доћи 3
  • дохвате 2
  • Дохвати 1
  • дохвати 22
  • дохвативши 3
  • дохватимо 1
  • дохватио 1
  • Дохватио 1
  • дохватити 1
  • дохватиш 1
  • Дохватише 1
  • дохватише 5
  • доцкан 3
  • доцније 5
  • дочека 7
  • дочекао 2
  • дочекасмо 1
  • дочекивао 1
  • дочепа 2
  • дочепао 1
  • дочепаше 3
  • дочује 2
  • Дошавши 1
  • дошавши 3
  • дошао 8
  • Дошла 1
  • дошла 5
  • дошле 1
  • Дошли 1
  • дошли 3
  • дошло 7
  • драга 1
  • драгана 1
  • драгановићи 1
  • драги 1
  • драго 2
  • драгом 1
  • драгоцен 2
  • драгоцене 1
  • драгоцену 1
  • Дражовић 1
  • Дражовића 4
  • Дражовићи 1
  • драма 1
  • драму 1
  • дрва 4
  • дрвено 1
  • дрвену 3
  • дрвета 2
  • дрвећа 2
  • дрвеће 1
  • Дрво 1
  • дрво 2
  • дрекавца 2
  • дрекавцу 2
  • дрекне 1
  • дрекну 2
  • дреку 1
  • дрема 1
  • дремају 1
  • дреновак 1
  • дрешећи 1
  • дреши 1
  • Држ 1
  • државама 1
  • државе 1
  • Државна 1
  • државне 1
  • државни 1
  • државној 1
  • државном 1
  • држала 1
  • држалицу 1
  • држања 1
  • држање 1
  • држањем 1
  • држању 2
  • Држао 1
  • држао 6
  • држати 2
  • држаху 4
  • држаше 3
  • држе 6
  • држећи 9
  • држи 12
  • држим 2
  • дрма 2
  • дрмну 1
  • дрмнувши 1
  • дроби 3
  • дробиш 2
  • дроту 1
  • дрско 1
  • дрскост 2
  • друг 2
  • Друга 1
  • друга 22
  • другарица 1
  • другарице 1
  • другарицу 1
  • друге 24
  • Други 2
  • други 66
  • другим 14
  • другима 9
  • других 10
  • Друго 2
  • друго 34
  • другова 1
  • Другова 1
  • другове 2
  • Другови 2
  • другови 3
  • другог 1
  • другога 12
  • Другога 2
  • другој 4
  • Другом 1
  • другом 14
  • другоме 6
  • другому 1
  • другу 25
  • дружи 1
  • дружина 2
  • дружине 2
  • дружини 1
  • дружином 1
  • дружину 1
  • друкче 1
  • Друкчије 1
  • друкчије 12
  • друкчији 1
  • друкчијим 1
  • друмом 1
  • друму 1
  • друштва 6
  • Друштво 1
  • друштво 16
  • друштвом 3
  • друштву 6
  • дрхтавица 2
  • дрхтала 1
  • дрхтање 1
  • дрхтаху 1
  • дрхташе 2
  • дршке 1
  • дршће 5
  • дршћу 3
  • дршћући 1
  • дубини 1
  • дубину 2
  • дубље 4
  • дубок 1
  • дубока 1
  • Дубоке 1
  • Дубоко 1
  • дубоко 5
  • дубоку 2
  • дубрави 1
  • дува 1
  • дуван 3
  • дувана 4
  • дуваном 2
  • дувански 1
  • дувањару 4
  • дувар 3
  • дувара 2
  • дувару 1
  • дуг 3
  • Дуга 1
  • дуга 9
  • дугачак 1
  • дугачка 1
  • дугачко 1
  • Дугачко 1
  • дугачку 2
  • дуге 5
  • дуги 4
  • дугих 4
  • дугметима 1
  • Дуго 1
  • дуго 21
  • дугога 1
  • дугој 1
  • дугом 5
  • дуготрајне 1
  • дугу 2
  • дуд 1
  • дужан 1
  • дуже 1
  • дужега 3
  • дужином 1
  • дужину 1
  • дужника 2
  • дужност 2
  • дује 1
  • дукат 2
  • дуката 32
  • дум 1
  • Дунав 1
  • дуну 1
  • дупке 1
  • дупло 1
  • дућанџија 1
  • дућанџије 1
  • духа 1
  • духовној 1
  • душа 6
  • душак 1
  • душе 8
  • душевне 1
  • душевни 1
  • душевним 1
  • душевно 3
  • душевнога 2
  • душевном 1
  • душеку 1
  • души 9
  • душмане 1
  • душмани 1
  • душманин 1
  • душом 5
  • Душу 1
  • душу 25
  • Ђаво 4
  • ђаво 8
  • ђавола 2
  • ђаволе 1
  • ђаволи 4
  • ђаволу 1
  • ђавоља 1
  • ђака 3
  • ђаков 1
  • ђаку 2
  • Ђе 3
  • ђе 8
  • ђевера 1
  • ђевојке 1
  • ђевојку 1
  • ђердани 1
  • ђернух 1
  • ђетићу 1
  • ђидо 1
  • ђипи 1
  • ђипио 1
  • Ђорђа 4
  • Ђорђе 22
  • Ђорђев 2
  • Ђорђеве 2
  • Ђорђево 2
  • Ђорђеву 1
  • Ђорђу 1
  • ђубре 1
  • ђубрету 1
  • Ђура 1
  • Ђурђе 1
  • Ђуре 1
  • Ђурица 468
  • Ђурице 13
  • Ђурици 38
  • Ђурицом 16
  • Ђурицу 53
  • Ђуричин 8
  • Ђуричина 8
  • Ђуричине 3
  • Ђуричини 1
  • Ђуричиним 2
  • Ђуричиних 2
  • Ђуричино 3
  • Ђуричиној 4
  • Ђуричину 6
  • Ђуро 21
  • Ђуру 1
  • е 2
  • Е 49
  • еве 2
  • ево 14
  • Ево 16
  • Европе 1
  • егзистира 1
  • Еј 8
  • еластичне 1
  • еластичним 1
  • електрина 1
  • електрисан 1
  • Ене 7
  • ено 5
  • Ено 9
  • епитрахиљ 1
  • епитрахиљем 1
  • ет 3
  • Ето 14
  • ето 17
  • ефекта 1
  • Ех 2
  • Ехе 1
  • Ехеј 1
  • Жабаре 2
  • жале 1
  • жалио 1
  • жалити 1
  • жалост 1
  • жаљењем 1
  • жандарм 4
  • жандарма 10
  • жандарме 3
  • Жандарми 7
  • жандарми 9
  • жандарму 1
  • Жао 1
  • жао 2
  • жбун 1
  • жбуна 2
  • жбуње 1
  • ждребад 1
  • жедним 1
  • жедно 1
  • жеђ 1
  • жеже 1
  • желео 4
  • желећи 3
  • жеља 1
  • жељама 1
  • жељаху 1
  • жеље 3
  • жељу 2
  • жена 19
  • Жена 4
  • жене 13
  • Жене 2
  • жени 1
  • женидбу 2
  • жено 1
  • женом 2
  • женска 1
  • женске 2
  • женски 3
  • женским 1
  • женскима 1
  • женских 1
  • женско 1
  • женску 2
  • Жену 1
  • жену 6
  • жеравица 1
  • жеравице 1
  • жешћа 1
  • жив 15
  • жива 13
  • Жива 5
  • Живана 1
  • живе 7
  • живела 2
  • живеле 1
  • живело 1
  • Живело 1
  • живео 3
  • Живео 3
  • живети 10
  • живећемо 1
  • живећеш 1
  • живи 16
  • живим 6
  • живимо 5
  • живине 1
  • живинче 1
  • живих 1
  • Живиш 1
  • живиш 5
  • Живко 2
  • Живком 1
  • живље 5
  • живо 9
  • живомученик 1
  • живописна 1
  • живот 21
  • живота 9
  • животиње 1
  • животом 4
  • животу 7
  • живу 1
  • живце 1
  • живци 1
  • жигица 1
  • жигну 1
  • Жиле 1
  • жилу 1
  • жита 3
  • житарских 1
  • житкој 2
  • житкости 1
  • жито 1
  • житом 1
  • жмиркање 1
  • жмурећки 1
  • жмурио 1
  • жртве 2
  • жртву 1
  • жуборећи 1
  • жубори 1
  • жудео 1
  • Жудио 1
  • жудне 1
  • жудно 4
  • жудња 2
  • жудње 4
  • жудњи 1
  • жудњу 1
  • журбом 1
  • журећи 3
  • жури 2
  • журила 1
  • журим 1
  • журним 1
  • Журно 1
  • журно 17
  • жуте 2
  • жутило 1
  • жуто 1
  • жучно 1
  • За 32
  • за 415
  • забаве 1
  • забави 4
  • забавиле 1
  • забавља 1
  • забављао 1
  • забадава 2
  • забадају 1
  • забаци 2
  • забелела 1
  • забели 2
  • заблиста 1
  • заблудше 1
  • забоде 2
  • заболе 2
  • заболети 2
  • заболеше 1
  • заборави 8
  • заборавили 1
  • заборавио 5
  • заборавити 1
  • заборавих 1
  • заборавише 1
  • заборавља 1
  • заборављајући 3
  • заборављао 1
  • забрави 1
  • забран 4
  • забрана 5
  • забрану 6
  • забранчић 1
  • забрањена 1
  • забринута 1
  • забринуто 2
  • забруја 2
  • забуна 1
  • забуну 1
  • забуњиваше 1
  • завале 1
  • завара 1
  • заваравати 1
  • завежљају 2
  • завезак 3
  • завезаних 1
  • завејаних 1
  • завеска 1
  • завидљиво 1
  • завијајући 1
  • завијене 1
  • завила 1
  • завири 1
  • зависе 1
  • зависи 2
  • зависила 1
  • завити 1
  • завитла 1
  • завичаја 1
  • завичају 1
  • завлачи 2
  • завлачили 1
  • завлачите 1
  • заводе 1
  • завоји 2
  • завојици 4
  • заволи 1
  • завришташе 1
  • заврши 2
  • завукао 2
  • Завукоше 1
  • завуку 1
  • завуче 7
  • загасите 1
  • заглади 1
  • заглађује 1
  • загледа 4
  • Загледавши 1
  • загледајући 2
  • загледали 1
  • загледао 3
  • загледати 1
  • заглухне 1
  • заглушивала 1
  • загњурисмо 1
  • заговори 2
  • заговорио 1
  • заголица 1
  • загоненуо 1
  • загонетка 3
  • загонетком 1
  • загонетна 1
  • загонетне 1
  • загонетно 2
  • загради 1
  • загребох 1
  • загрева 1
  • загрејана 1
  • загрејане 1
  • загрејати 1
  • загреје 1
  • загрлиш 1
  • загрљај 1
  • загрљени 1
  • Загрљени 1
  • загрме 2
  • загрмеше 1
  • загрокташе 1
  • Загрокташе 1
  • загушен 1
  • загушеним 4
  • загушљив 1
  • задаваше 2
  • задаје 1
  • задатке 1
  • задаћу 1
  • задах 3
  • заденутим 1
  • задигне 1
  • задиркиване 1
  • задовољава 1
  • Задовољавајући 1
  • задовољан 4
  • задовољена 1
  • задовољене 1
  • задовољи 2
  • задовољити 2
  • задовољна 1
  • задовољни 2
  • задовољно 7
  • задовољства 1
  • задовољство 5
  • задоцнели 1
  • задоцнелих 1
  • задрема 2
  • задржа 3
  • задржавај 1
  • задржавао 1
  • задржавати 1
  • задржаваху 1
  • задржи 1
  • задруга 1
  • задругу 1
  • задрузи 1
  • задрхта 8
  • задрхташе 1
  • задуго 5
  • задужио 1
  • Задухну 1
  • зађе 5
  • зађемо 1
  • зађоше 1
  • зажди 1
  • зажеле 1
  • зажелео 1
  • зажмури 2
  • зажмурио 1
  • зазвече 1
  • зазвони 1
  • зазидан 1
  • зазире 1
  • заигра 3
  • Заиграше 1
  • заиграше 2
  • заинтересова 3
  • заиска 1
  • заиста 3
  • зајази 1
  • заједничку 1
  • заједно 16
  • закачи 1
  • закачке 1
  • заклањајући 2
  • заклањаше 1
  • заклање 1
  • заклао 1
  • заклели 1
  • заклецаше 1
  • заклиноше 1
  • заклона 4
  • заклони 3
  • заклонила 2
  • заклонио 1
  • заклонити 1
  • заклонитије 1
  • заклонише 2
  • заклопара 2
  • заклопила 1
  • заклопљени 1
  • закључа 1
  • Закључај 1
  • закључали 1
  • закључана 1
  • Закључао 1
  • закључаше 1
  • закључи 1
  • закључише 1
  • закључка 1
  • заковано 1
  • закон 4
  • закона 1
  • законе 1
  • законима 1
  • законом 3
  • законских 1
  • закону 1
  • закопају 2
  • закопано 1
  • закопаш 1
  • закречена 1
  • закриље 1
  • закрлеписмо 1
  • закука 3
  • закупио 1
  • закуца 1
  • залажемо 1
  • залајаше 1
  • заласка 2
  • залети 1
  • заливати 1
  • заливен 1
  • заливена 1
  • заливени 1
  • залогаје 1
  • заложимо 1
  • заложити 1
  • залудан 1
  • залуднице 2
  • Заљуља 1
  • замајиваху 1
  • замака 1
  • Замало 1
  • замахну 2
  • замахнут 1
  • замахнутом 1
  • замаче 1
  • замерите 1
  • заметне 1
  • заметнутом 1
  • замешеној 1
  • замијени 1
  • замијеним 1
  • замислила 1
  • замислио 1
  • замислити 1
  • замишљао 2
  • замишљен 3
  • замишљена 1
  • замишљено 3
  • замјену 1
  • замке 3
  • замолим 1
  • замомчио 1
  • заморна 1
  • замрачи 1
  • замрзлим 1
  • замрзлих 1
  • замрзлу 1
  • замуца 1
  • занат 2
  • заната 1
  • занела 1
  • занемела 1
  • занемео 1
  • занемеше 4
  • Занесе 1
  • занесе 2
  • занесени 1
  • занесеној 1
  • занима 2
  • занимају 1
  • Занимала 1
  • занимање 3
  • занимати 1
  • занимљив 1
  • заниха 1
  • занос 2
  • заносан 1
  • заноси 1
  • заносио 1
  • Заносна 1
  • заносне 3
  • заносних 1
  • заносно 1
  • заносној 1
  • заносном 1
  • заносу 2
  • зањиха 2
  • Заобиђоше 1
  • Заобилази 1
  • заогрнула 2
  • заостаде 2
  • заостала 1
  • западе 1
  • запазио 1
  • запали 1
  • запалише 1
  • запамтио 1
  • запара 1
  • запарао 1
  • запе 1
  • запевајући 1
  • запела 1
  • запете 1
  • запечати 1
  • запечатити 1
  • запечене 1
  • запеченом 1
  • запињући 1
  • запис 3
  • записа 2
  • записом 4
  • запита 50
  • запитамо 1
  • запиташ 1
  • запиташе 1
  • запиткивање 1
  • заплашимо 2
  • заплеће 1
  • заповедати 2
  • заповеднички 1
  • заповести 1
  • заподену 1
  • запомагање 1
  • започињаху 1
  • запрегачом 1
  • запурењачио 1
  • зар 40
  • Зар 44
  • зарада 1
  • зараде 1
  • заради 1
  • зарадио 2
  • зарадити 2
  • зараду 1
  • зарађивао 1
  • зарађујем 1
  • зарађујемо 1
  • заранака 1
  • заранка 1
  • заранци 1
  • зарезавши 1
  • засад 8
  • засветле 2
  • засветлео 1
  • засветлеше 1
  • засветли 1
  • засвира 1
  • засебну 1
  • заседање 2
  • заседању 1
  • заседе 8
  • засија 4
  • засијаше 1
  • засипајући 1
  • засипље 1
  • засипљу 1
  • засити 1
  • засја 5
  • засјати 1
  • засјаше 3
  • заслужим 1
  • заслужио 3
  • заснива 1
  • заспа 2
  • заспала 1
  • заспао 4
  • заспати 1
  • заспаше 1
  • заспи 1
  • Застаде 1
  • застаде 16
  • застадоше 1
  • застаје 1
  • застају 2
  • застајући 1
  • застане 3
  • застанем 1
  • застанувши 2
  • застора 1
  • застрвен 3
  • застртом 1
  • засуче 1
  • затварајући 2
  • затвор 1
  • затворе 2
  • затворена 1
  • затворене 1
  • затвореничком 1
  • затвореној 1
  • затвори 10
  • затворио 1
  • затворити 2
  • затвориш 1
  • затворише 1
  • затвору 1
  • затеже 1
  • затекне 1
  • затекоше 1
  • затече 1
  • затим 23
  • Затим 5
  • затишје 1
  • зато 7
  • Зато 8
  • затражи 1
  • затреба 1
  • затрепери 1
  • затреперити 1
  • затрепта 1
  • затресе 1
  • затресоше 1
  • затрпају 1
  • затрпати 1
  • затупи 1
  • затупљеној 1
  • затурен 1
  • затурене 1
  • затури 3
  • затурио 1
  • заћуташе 1
  • зауздана 1
  • заузело 2
  • заузео 1
  • заузет 1
  • заузете 1
  • заузети 1
  • заузеше 1
  • заустави 4
  • зауставити 1
  • зауставише 2
  • зауставља 2
  • заусти 3
  • захвати 1
  • заходом 1
  • заходу 1
  • захтева 1
  • захтевима 1
  • Зацело 1
  • зацело 5
  • зацену 2
  • Зацопала 1
  • зацрвени 1
  • зачу 18
  • Зачуди 1
  • зачуди 10
  • зачудио 1
  • зачудих 1
  • зачуђава 1
  • зачуђен 3
  • зачуђена 1
  • зачуђеним 1
  • зачуђено 13
  • зачуђеном 1
  • зачуђену 1
  • зачује 1
  • зачуше 2
  • зашарени 1
  • зашкрипаше 2
  • зашкрипе 1
  • заштеђен 1
  • зашто 19
  • Зашто 5
  • зашушта 2
  • збива 5
  • збивало 1
  • збијајући 1
  • збиља 1
  • збиље 2
  • збиљом 1
  • због 24
  • Због 5
  • збор 1
  • Зборисање 1
  • збрисали 1
  • збрише 1
  • збрка 1
  • збрку 1
  • збрчкана 1
  • збрчкане 1
  • збуни 5
  • Збуњен 1
  • збуњен 2
  • збуњено 4
  • збуњиваше 1
  • звали 2
  • званичним 1
  • звао 1
  • Звао 2
  • звезде 1
  • Звезде 1
  • Звекет 1
  • Звер 2
  • звер 4
  • звера 4
  • зверајући 2
  • звераху 1
  • зверка 1
  • зверова 1
  • звецка 1
  • звецкају 1
  • звецкање 1
  • Звецну 1
  • звецну 2
  • звече 1
  • Звиждање 1
  • звиждање 6
  • звижде 1
  • звижди 4
  • звиждукање 1
  • звиждуће 1
  • звизну 3
  • звон 2
  • звонити 1
  • звоно 2
  • звоном 1
  • звонцај 1
  • зврјање 2
  • звук 3
  • звука 2
  • звучношћу 1
  • згледаху 1
  • згледаше 1
  • згода 1
  • Згода 1
  • згодан 2
  • згоде 4
  • згодна 1
  • згодне 1
  • згодније 2
  • згоднију 1
  • згодно 5
  • згоду 2
  • згорео 1
  • зготовљене 1
  • зграби 1
  • згреших 1
  • згрће 1
  • згрудвало 2
  • зденути 1
  • здрава 1
  • здраве 2
  • Здрави 1
  • здрави 4
  • здравим 1
  • здравља 3
  • здравље 1
  • здрављу 3
  • здраво 1
  • Здраво 1
  • здружио 1
  • здрхтавао 1
  • зебња 3
  • зебње 1
  • зебњом 2
  • зебњу 1
  • зевајући 1
  • зевну 2
  • зејтину 1
  • зелен 1
  • зелена 4
  • зелене 2
  • зелени 2
  • зеленило 1
  • зеленилу 1
  • зеленим 3
  • зелених 2
  • зеленкаста 1
  • зеленкасте 2
  • зеленкастоплаветних 1
  • зелено 5
  • зеленој 5
  • зелену 5
  • Зелонобледо 1
  • земан 1
  • земља 3
  • земљама 1
  • земљани 1
  • земљаном 1
  • земље 13
  • земљи 5
  • земљоделске 1
  • земљом 3
  • земљорадници 1
  • земљу 15
  • зец 1
  • зеца 1
  • зече 1
  • зечеве 1
  • зечеви 2
  • зид 8
  • зида 3
  • зидова 1
  • зидове 1
  • зидови 1
  • зиду 1
  • зија 2
  • зијаше 1
  • зима 3
  • зиме 2
  • зими 2
  • зимње 1
  • зимовању 1
  • зимовати 1
  • зиму 2
  • Зимус 1
  • зимус 3
  • зину 4
  • зинуо 1
  • зинуше 1
  • зла 5
  • злата 2
  • златан 2
  • златног 1
  • Зликовац 2
  • зликовац 5
  • зликоваца 1
  • зликовачких 1
  • зликовачко 1
  • зликовачкога 1
  • зликовца 7
  • зликовце 2
  • зликовцем 2
  • зликовци 1
  • Зликовци 1
  • зликовцима 1
  • зликовче 2
  • зликовчево 1
  • Зло 1
  • зло 10
  • злобом 1
  • зловољна 1
  • зловољни 1
  • зловољнија 1
  • зловољну 1
  • злодјеја 1
  • злодјејања 1
  • злокобна 2
  • злослутној 1
  • злоћудо 1
  • злочина 2
  • злочине 2
  • злочинства 1
  • злочинство 1
  • злу 2
  • злурадим 1
  • змија 1
  • Зна 4
  • зна 73
  • знаде 1
  • знадох 1
  • знађах 1
  • знађаше 6
  • знај 2
  • Знају 2
  • знају 5
  • знајући 17
  • знак 11
  • знака 1
  • знаком 1
  • Знала 2
  • знала 3
  • Знали 1
  • знали 3
  • знало 1
  • Знам 24
  • знам 77
  • Знамо 1
  • знамо 6
  • знања 3
  • знао 24
  • Знао 3
  • знате 3
  • знати 9
  • знатно 1
  • знаћеш 1
  • знаци 1
  • значај 2
  • значајан 1
  • значајне 1
  • значајно 8
  • значајну 1
  • значе 1
  • значење 1
  • значи 2
  • значило 1
  • значити 2
  • Знаш 26
  • знаш 67
  • зној 1
  • Зној 1
  • зноја 1
  • знојава 1
  • знојем 1
  • зобишту 1
  • зове 1
  • зовете 1
  • Зови 2
  • зовнем 1
  • зовну 6
  • зовнуо 1
  • зора 2
  • Зора 3
  • зоре 4
  • зорина 1
  • Зором 1
  • зором 4
  • зору 5
  • зрак 2
  • зрака 2
  • зракова 2
  • зраци 6
  • зрацима 2
  • зрелу 1
  • зрео 1
  • зрна 1
  • зубима 2
  • зубни 1
  • зујања 1
  • зуји 1
  • И 154
  • и 2353
  • иа 2
  • иверје 1
  • ивице 1
  • игда 1
  • иглицу 1
  • иглом 1
  • иглу 5
  • игра 6
  • играју 2
  • играње 1
  • играти 2
  • Играће 1
  • играча 2
  • играчку 1
  • играше 1
  • игри 1
  • игру 1
  • Иде 1
  • иде 37
  • идеје 1
  • идем 11
  • Идем 2
  • идемо 8
  • идете 2
  • идеш 8
  • иди 12
  • Иди 6
  • идите 3
  • иду 7
  • Идући 3
  • идући 4
  • иђаху 1
  • иђаше 16
  • иже 1
  • из 190
  • Из 7
  • Иза 3
  • иза 43
  • изабрала 1
  • изабрао 2
  • изабраше 1
  • изазва 1
  • изазваше 1
  • изазива 1
  • изазивајући 1
  • изазиваше 1
  • изазове 2
  • изасланика 1
  • избаци 2
  • избацивао 1
  • избацио 1
  • избацује 1
  • избачена 1
  • избачену 2
  • избегавајући 1
  • избегавала 2
  • избегавале 1
  • избегавао 2
  • избегаваше 2
  • избегао 1
  • избегне 1
  • избере 1
  • избери 1
  • избијају 1
  • избијаш 1
  • избијем 1
  • избила 1
  • изброја 1
  • извади 15
  • Извадивши 1
  • извадили 1
  • извадише 1
  • изван 1
  • Изведите 1
  • изведоше 2
  • извезена 1
  • извезла 1
  • извели 1
  • извео 1
  • извесан 1
  • извесно 3
  • извесну 1
  • извести 1
  • извешани 1
  • извештавају 1
  • извешти 1
  • извешћа 4
  • извешће 4
  • извешћем 2
  • изви 1
  • извидао 1
  • извијаше 1
  • извиле 1
  • извио 1
  • Извириваше 1
  • изводе 2
  • извор 2
  • извора 1
  • извору 1
  • изворца 2
  • изврте 1
  • извршен 1
  • извршена 1
  • извршене 1
  • извршено 1
  • изврши 7
  • извршила 3
  • извршио 4
  • извршите 1
  • извршити 5
  • извршиш 1
  • извуку 1
  • извући 1
  • извуче 9
  • изглед 6
  • Изгледа 1
  • изгледа 10
  • изгледала 1
  • изгледало 3
  • изгледао 1
  • изгледати 1
  • изгледаху 5
  • изгледаше 13
  • изгледу 1
  • Изговарао 1
  • изговорено 1
  • изгорели 1
  • изгреја 2
  • изгрејало 1
  • изгуби 6
  • изгубио 4
  • изгубити 2
  • изгубљени 1
  • изгубљеним 1
  • изгубљенога 1
  • изгура 1
  • издавање 1
  • издавати 1
  • издаваше 2
  • издаде 2
  • издадоше 2
  • издаје 2
  • издајнички 1
  • издају 1
  • издала 1
  • издао 1
  • издахнути 1
  • издаш 3
  • издвајаше 1
  • издвојивши 1
  • издигла 1
  • издиже 7
  • издизаху 1
  • издржа 1
  • издржаваш 1
  • издржати 1
  • Издржаће 1
  • Издржи 1
  • издржи 2
  • издубљеној 1
  • изести 1
  • Изиђе 1
  • изиђе 26
  • изиђем 1
  • изиђете 1
  • изиђеш 1
  • изиђи 1
  • Изиђоше 1
  • изиђоше 8
  • изиђу 1
  • изићи 5
  • изишао 2
  • изишла 1
  • Изишла 1
  • изишле 1
  • изјава 1
  • изјаве 2
  • изјави 1
  • изјурио 1
  • изјутра 1
  • Изјутра 2
  • излажаху 3
  • излажаше 1
  • излаже 2
  • излаз 2
  • излаза 4
  • излазе 1
  • Излазећи 1
  • излазећи 2
  • излази 1
  • Излази 1
  • излазила 2
  • изласком 1
  • изласку 1
  • излетео 1
  • излетеше 1
  • излети 1
  • излечила 1
  • излудих 1
  • измаглица 4
  • измакао 2
  • Измакни 1
  • измакоше 1
  • измамили 1
  • измахују 1
  • измаче 2
  • између 11
  • измени 2
  • изменивши 1
  • изменити 1
  • измешало 1
  • измиче 1
  • измичете 1
  • Изнајпре 1
  • изневши 1
  • изнеле 1
  • изненада 3
  • изненади 12
  • Изненади 2
  • изненадила 2
  • изненадио 2
  • изненадна 2
  • изненадне 1
  • изненадни 2
  • изненаднога 3
  • изненадну 1
  • изненађен 3
  • изнесе 2
  • изнех 1
  • изникоше 1
  • изнутра 4
  • изопијаше 2
  • изостајати 1
  • изостајаше 1
  • изравнати 1
  • изравнило 1
  • израдићу 1
  • израз 9
  • израза 1
  • изразе 1
  • изразом 1
  • изразу 1
  • израсла 1
  • израсло 1
  • израстао 4
  • израчунати 1
  • изређа 2
  • изређаше 3
  • изрећи 1
  • изручивали 1
  • икад 1
  • икада 1
  • икаква 2
  • икакве 1
  • икаквих 1
  • икона 1
  • иконама 1
  • иконом 1
  • иконостасом 1
  • икону 3
  • Или 4
  • или 81
  • Илија 2
  • им 67
  • има 30
  • Има 6
  • имаде 1
  • имађаху 3
  • имађаше 7
  • имала 1
  • Имали 1
  • Имало 1
  • имало 4
  • имам 16
  • Имам 5
  • Имамо 1
  • имамо 7
  • Имања 1
  • имање 1
  • имао 26
  • имате 2
  • имати 8
  • имаће 1
  • Имаш 1
  • имаш 9
  • име 6
  • имена 1
  • именима 1
  • именом 2
  • имену 6
  • именују 1
  • импоновао 1
  • имућне 1
  • Имућнија 1
  • имућнијим 1
  • Иначе 1
  • иначе 5
  • интерес 1
  • интереса 1
  • интересније 1
  • интересом 1
  • интересује 2
  • интересују 1
  • Ипак 1
  • ипак 11
  • иронично 2
  • Исекоше 1
  • искаже 2
  • исказа 1
  • исказану 1
  • исказати 1
  • исказиваху 2
  • исказиваше 1
  • исказују 1
  • исказујући 1
  • искапи 1
  • искапио 1
  • искапише 1
  • искачу 1
  • искашља 2
  • искобеља 1
  • исколачених 1
  • ископан 1
  • искоче 1
  • искочи 4
  • искочивши 1
  • искочили 1
  • искочимо 1
  • искочих 1
  • искочише 2
  • искре 1
  • искрен 1
  • искрено 2
  • искрену 1
  • искрете 1
  • искривили 1
  • искрсне 2
  • искупило 1
  • исмеваху 1
  • исмејаној 1
  • испадају 1
  • испаде 4
  • испадне 1
  • испали 3
  • Испалио 1
  • испао 1
  • испараваху 1
  • испеци 1
  • испече 2
  • испечена 1
  • испечене 1
  • испеше 2
  • Испи 1
  • испи 2
  • испио 1
  • испираху 1
  • исписано 1
  • испит 1
  • испитљивим 1
  • испиту 1
  • испитуј 1
  • испитујеш 1
  • испитујући 1
  • Испише 1
  • исплаканим 1
  • исплати 2
  • исплива 1
  • исповеда 1
  • исповедити 1
  • исповести 1
  • Испод 1
  • испод 28
  • испољаваше 1
  • испословати 1
  • испочетка 1
  • испра 1
  • Исправи 1
  • исправи 3
  • исправља 2
  • испрати 2
  • испратим 1
  • Испред 1
  • испред 8
  • испрекиданих 1
  • испрекидано 1
  • испресецана 1
  • испретураше 1
  • Исприча 1
  • исприча 10
  • испричај 3
  • испричао 2
  • испричати 2
  • испричаш 1
  • испричаше 1
  • испуни 1
  • испуњена 1
  • испуњених 1
  • испупченим 1
  • испуримо 1
  • испусти 2
  • испуцана 1
  • иста 1
  • истави 1
  • истакне 1
  • истањили 1
  • исте 1
  • истегне 1
  • истерале 1
  • истерао 1
  • истерати 1
  • истерах 1
  • исти 5
  • истим 5
  • истина 14
  • Истина 14
  • истине 3
  • истини 1
  • истинита 1
  • истинитост 1
  • Истину 1
  • истину 3
  • истицало 1
  • истицати 1
  • истиче 1
  • исто 22
  • истоветан 1
  • истога 10
  • Истога 11
  • истој 2
  • истока 1
  • истоку 2
  • истом 2
  • истоме 1
  • источној 1
  • истраге 1
  • истресе 1
  • Истрже 1
  • истрже 5
  • Истрча 1
  • истрча 3
  • истрчаше 1
  • истурен 1
  • истурена 2
  • истурује 1
  • истуцаним 1
  • исцеди 1
  • исцеђен 1
  • ићи 14
  • их 111
  • Их 7
  • ичега 1
  • Ишао 3
  • ишао 4
  • ишаран 1
  • ишаране 1
  • Ишла 2
  • ишла 3
  • ишли 4
  • ишло 2
  • ишти 1
  • ишчита 1
  • ја 283
  • Ја 92
  • јаблан 1
  • јава 1
  • јаван 2
  • јаве 3
  • јави 7
  • Јавили 1
  • јавило 1
  • јавим 1
  • јавио 3
  • јавити 5
  • Јавиће 1
  • јавиш 3
  • јавише 1
  • јавља 2
  • јављају 2
  • јављајући 1
  • јављати 1
  • јавна 1
  • јавом 1
  • јагањаца 1
  • јагњад 2
  • јагњета 1
  • јагњетина 1
  • јагњећих 1
  • јагњилски 1
  • јагњилском 1
  • јад 1
  • Јад 1
  • јада 1
  • јадан 1
  • Јадан 1
  • јади 3
  • Јадна 1
  • јадна 5
  • Јадне 1
  • јадник 1
  • јадником 1
  • Јадница 1
  • јадница 2
  • јадниче 1
  • јазбине 1
  • јазбини 2
  • јазбину 2
  • јак 4
  • јака 2
  • јаке 1
  • јаким 1
  • јако 14
  • јакога 1
  • јаком 1
  • јаловица 3
  • јаловицама 2
  • јаловици 1
  • јалову 1
  • Јамачно 2
  • јамачно 6
  • јаније 1
  • Јанка 3
  • Јанко 9
  • Јанкове 1
  • Јанковом 1
  • Јанком 1
  • Јаој 1
  • јарост 1
  • јаругама 1
  • јаруге 1
  • јаругом 1
  • јаругу 1
  • јаружице 2
  • јаружицу 1
  • Јасеницу 1
  • јасика 1
  • јасни 1
  • јасних 2
  • јасно 19
  • јасном 1
  • јастук 1
  • јастука 1
  • јатаганима 1
  • јатак 1
  • Јатак 1
  • јатака 2
  • јатаке 4
  • јатаковао 1
  • јатаци 5
  • јатацима 5
  • јато 1
  • јаука 1
  • јахати 1
  • јахаше 1
  • јаче 6
  • јачи 2
  • јаше 1
  • је 1346
  • Је 20
  • јеванђеље 1
  • Јевђовић 2
  • Јевђовића 2
  • Јевта 1
  • јевтино 1
  • Јевто 3
  • Један 7
  • један 72
  • једанпут 1
  • Једанпут 1
  • једаред 5
  • Једаред 5
  • једва 17
  • Једва 9
  • једе 4
  • једем 1
  • једемо 2
  • једеш 1
  • једи 1
  • једина 1
  • Једини 2
  • једини 6
  • једино 6
  • једином 2
  • јединца 2
  • Јединче 1
  • једите 1
  • једна 30
  • Једна 6
  • Једнако 1
  • једнако 24
  • једначити 2
  • једначито 6
  • једначиту 1
  • Једне 1
  • једне 19
  • Једни 1
  • једни 4
  • Једним 1
  • једним 14
  • Једно 1
  • једно 42
  • једног 2
  • једнога 32
  • Једнога 4
  • једној 11
  • Једном 3
  • једном 34
  • једноме 2
  • једноставни 1
  • једноставну 1
  • једноцевка 1
  • једну 41
  • једре 1
  • једрим 1
  • једрину 1
  • једро 1
  • једу 1
  • језа 4
  • језик 1
  • језику 1
  • јекну 1
  • јектенију 1
  • јектичава 1
  • јела 2
  • Јелек 1
  • јелек 4
  • јелека 1
  • јелеку 2
  • јелецима 1
  • јелече 1
  • јелечић 1
  • Јели 1
  • Јелица 5
  • Јелици 2
  • Јелицом 1
  • Јелицу 1
  • Јеличин 1
  • јело 5
  • Јеловичке 1
  • Јеловичких 1
  • јелом 3
  • јендека 1
  • јео 1
  • јер 77
  • јес 1
  • Јес 1
  • јесам 2
  • Јесам 4
  • јесен 3
  • јесенас 1
  • јесени 1
  • јесење 1
  • јесењих 1
  • Јеси 13
  • јеси 5
  • јест 16
  • Јест 18
  • јесте 10
  • Јесте 7
  • јести 3
  • јестивом 1
  • Јесу 1
  • јесу 4
  • јетко 4
  • јецање 1
  • јечам 4
  • јо 1
  • Јова 10
  • Јован 2
  • Јоване 2
  • Јовану 1
  • Јовиним 1
  • Јовица 1
  • Јовицу 1
  • Јово 23
  • Јовов 1
  • Јовове 2
  • Јовом 2
  • Јову 7
  • јогунаста 1
  • јогуницу 1
  • јој 119
  • Јок 12
  • јок 2
  • Јока 2
  • Јокића 1
  • Још 11
  • још 195
  • југозападним 1
  • Јула 2
  • Јуле 1
  • Јулину 1
  • Јулка 1
  • Јуло 1
  • Јулу 3
  • јунад 1
  • јунак 1
  • јунаком 1
  • јунаци 1
  • јуначан 1
  • јуначина 2
  • јуначка 1
  • јуначке 1
  • јуначки 2
  • јуре 2
  • јурења 1
  • јури 6
  • јуришали 1
  • Јуришао 1
  • јурну 8
  • јурнуше 2
  • јутарње 1
  • јутра 2
  • јутрењи 1
  • јутрењим 1
  • јутро 5
  • Јутрос 2
  • јутрос 7
  • јутрошњем 1
  • јутрошњи 1
  • Јух 1
  • Јуче 3
  • јуче 8
  • јучерашњој 1
  • к 120
  • К 2
  • ка 8
  • каванама 2
  • каване 4
  • каваном 1
  • кавану 2
  • кавом 1
  • каву 4
  • кад 255
  • Кад 83
  • када 1
  • кадионицу 3
  • кадро 1
  • кадровац 1
  • каже 28
  • кажем 35
  • Кажем 4
  • кажеш 10
  • Кажи 14
  • кажи 15
  • кажите 1
  • Кажите 1
  • кажњена 1
  • кажу 10
  • Кажу 4
  • каз 1
  • Каз 1
  • каза 4
  • казала 3
  • казали 1
  • казао 20
  • Казао 6
  • казати 19
  • Казаће 1
  • казаћеш 1
  • Казаћу 1
  • казах 1
  • Казаше 1
  • казаше 2
  • казивао 1
  • казна 1
  • казну 1
  • казуј 2
  • казујем 1
  • кајање 3
  • кајас 1
  • кајати 1
  • кајгана 1
  • кајиш 2
  • кајишарским 1
  • кајмаку 1
  • кака 1
  • Какав 1
  • какав 11
  • каква 13
  • Каква 5
  • Какве 1
  • какве 11
  • какви 2
  • каквим 2
  • каквих 1
  • какво 10
  • Какво 3
  • Каквог 1
  • каквога 1
  • каквој 1
  • каквом 3
  • Какву 1
  • какву 9
  • Каких 1
  • како 180
  • Како 49
  • Калауз 1
  • калпе 1
  • Калуђер 1
  • калуђера 4
  • каљаве 1
  • каљавој 1
  • Кам 1
  • камен 4
  • камена 2
  • Каменара 2
  • камених 1
  • каменом 1
  • камењара 1
  • камење 1
  • камењу 1
  • камичак 1
  • Камо 10
  • камо 2
  • канда 1
  • кандидате 1
  • канијама 1
  • Кант 1
  • канцеларије 1
  • канцеларији 1
  • канцеларијом 1
  • канцеларију 3
  • канџе 1
  • Као 18
  • као 326
  • кап 1
  • капак 1
  • Капак 1
  • капарише 1
  • капе 1
  • Капетан 17
  • капетан 44
  • Капетана 2
  • капетана 6
  • капетане 1
  • капетаница 1
  • капетановим 1
  • капетаново 1
  • капетанову 1
  • капетану 2
  • капи 5
  • каписле 1
  • капка 1
  • капке 1
  • капље 1
  • капљицама 1
  • капљице 2
  • капљу 1
  • капу 5
  • капут 2
  • капута 1
  • капутом 1
  • Капци 1
  • карактерних 1
  • караманке 1
  • карата 1
  • каријером 1
  • карике 1
  • карлица 1
  • картама 1
  • картао 1
  • карте 1
  • касања 1
  • касаху 1
  • Касације 2
  • касом 1
  • касу 1
  • кафане 1
  • кафаном 2
  • кафе 1
  • качари 1
  • Качер 2
  • Качера 2
  • качерски 2
  • качерских 1
  • кашљуцање 1
  • кварим 1
  • квасећи 1
  • кваси 3
  • квит 2
  • кврц 3
  • кеси 1
  • кецељом 2
  • кида 1
  • кидам 1
  • кидати 2
  • кидиса 2
  • кидисавати 1
  • кијамету 1
  • кикот 1
  • кикотање 2
  • ким 14
  • киме 2
  • кип 1
  • китина 1
  • китњаста 1
  • киту 1
  • кићанка 1
  • кићанкама 1
  • кићанке 1
  • кићанком 1
  • кићо 1
  • кицошки 1
  • киша 1
  • кишу 1
  • кладе 1
  • клади 1
  • кладу 2
  • клали 1
  • кланац 1
  • класа 1
  • класе 1
  • класје 1
  • клена 1
  • Кленовик 5
  • Кленовику 1
  • Кленовичанин 1
  • Кленовичанина 1
  • Кленовичка 1
  • кленовичке 3
  • кленовички 1
  • кленовичкој 2
  • кленовичком 1
  • клетву 1
  • клецаху 1
  • клече 1
  • клизав 1
  • клизавој 1
  • клизати 1
  • клин 1
  • клипка 1
  • клипова 3
  • клисару 1
  • клисну 1
  • клисуру 1
  • клону 1
  • клонуше 2
  • клупе 1
  • клупицу 1
  • клупу 2
  • кљештима 2
  • кљусе 1
  • кљусету 1
  • кључ 2
  • кључа 1
  • Кључаница 1
  • кључаницу 2
  • кључевима 1
  • кмет 32
  • Кмет 9
  • кмета 7
  • кмете 2
  • кметова 3
  • кметове 1
  • кметови 2
  • кметових 1
  • кметову 1
  • кметом 2
  • кмету 4
  • кнез 3
  • кнезу 1
  • књига 1
  • књиге 1
  • књигу 1
  • књижар 1
  • књизи 1
  • Ко 36
  • ко 66
  • коб 2
  • кобну 2
  • Ковач 2
  • ковач 4
  • ковача 4
  • Кога 3
  • кога 44
  • Код 5
  • код 69
  • кожа 4
  • коже 1
  • кожу 2
  • Козељ 1
  • Која 4
  • која 97
  • Које 1
  • које 94
  • којешта 1
  • који 194
  • Који 6
  • којим 18
  • којима 19
  • којих 14
  • Којо 1
  • којој 13
  • којом 10
  • коју 29
  • кокоши 2
  • кола 16
  • Кола 2
  • колац 6
  • колеби 1
  • колебу 1
  • колена 3
  • коленима 1
  • колико 19
  • Колико 5
  • колима 7
  • коло 8
  • коловођу 1
  • колу 3
  • Колубаре 1
  • коље 1
  • кољемо 2
  • ком 1
  • комад 2
  • комади 1
  • команди 2
  • командовао 1
  • команду 1
  • командује 1
  • Коме 2
  • коме 46
  • комедије 1
  • комендија 1
  • компанији 1
  • комшија 1
  • конђу 1
  • конопац 7
  • конопаца 1
  • конопљана 2
  • конопце 1
  • конопцем 1
  • контролишеш 1
  • конце 1
  • концу 3
  • Коњ 1
  • коњ 2
  • коња 14
  • коњаник 4
  • коњаника 2
  • Коњаници 1
  • коњаници 3
  • коње 5
  • коњем 1
  • коњи 1
  • Коњи 1
  • коњима 4
  • коњиц 1
  • коњици 1
  • коњски 1
  • коњских 3
  • коњу 5
  • копа 2
  • Копај 1
  • копали 1
  • копало 1
  • копања 1
  • копати 1
  • копита 1
  • Копљаре 1
  • корак 15
  • корака 5
  • коракну 1
  • кораком 3
  • кораку 3
  • кораци 1
  • корацима 1
  • корача 4
  • корачају 1
  • корачајући 1
  • Корачао 1
  • корачи 1
  • корачише 1
  • корисније 1
  • кориснији 1
  • корист 1
  • користан 1
  • користи 4
  • користити 2
  • корита 1
  • корито 2
  • кориту 1
  • коров 1
  • корова 2
  • корову 1
  • кору 1
  • Корушац 1
  • Корушцу 1
  • коса 2
  • Коса 2
  • косама 2
  • косачи 4
  • косачима 1
  • косе 7
  • коси 3
  • коснуше 1
  • косо 3
  • Косово 1
  • косој 1
  • косом 6
  • Коста 12
  • Косте 1
  • кости 1
  • Кости 1
  • костима 1
  • косу 5
  • котлина 1
  • котлине 1
  • котлином 1
  • котур 1
  • коца 2
  • коцу 3
  • кочија 1
  • кошаре 1
  • кошари 1
  • кошеви 1
  • кошта 1
  • коштуњава 1
  • коштуњавим 1
  • кошуља 3
  • кошуљама 2
  • кошуље 3
  • кошуљи 1
  • кошуљицу 1
  • кошуљом 1
  • кошуљу 2
  • кошчану 1
  • крави 1
  • кравом 1
  • краду 1
  • крађа 2
  • крађе 2
  • крађи 1
  • крађу 1
  • крај 18
  • краја 5
  • крајева 3
  • крајеве 2
  • крајем 1
  • крајне 1
  • крајњем 1
  • крајњи 1
  • крају 14
  • крака 1
  • Краљ 4
  • Краљево 1
  • Краљу 1
  • красан 1
  • красно 1
  • краставце 1
  • красте 1
  • кратак 1
  • кратке 1
  • кратких 1
  • кратко 2
  • кратког 1
  • краткога 4
  • краћега 2
  • Крв 1
  • крв 8
  • крвав 1
  • крвава 2
  • крваве 2
  • крви 4
  • крвљу 1
  • крвник 1
  • крвника 1
  • крвнички 2
  • крвожедни 1
  • крвожедних 1
  • кревета 1
  • крене 2
  • крену 1
  • кренуо 1
  • кренути 2
  • кренуће 1
  • кренуше 1
  • Кренуше 1
  • кресну 2
  • креснувши 1
  • кретала 1
  • кретања 1
  • креташе 1
  • крете 2
  • кретоше 2
  • креће 1
  • Креће 1
  • крећу 1
  • крештања 1
  • кржљаком 1
  • Крив 1
  • крив 7
  • крива 2
  • кривац 2
  • криваца 1
  • криви 3
  • кривим 1
  • кривица 3
  • кривице 2
  • кривицу 2
  • криво 10
  • кривом 1
  • кривуда 2
  • кривудајући 1
  • кривца 1
  • крије 5
  • кријем 2
  • кријеш 2
  • крила 5
  • крилати 1
  • крили 1
  • Крили 1
  • крилима 3
  • крило 1
  • крио 1
  • кристал 1
  • крити 1
  • кришом 1
  • крмачу 2
  • кров 3
  • крова 1
  • кровина 1
  • кровињара 1
  • кровињаре 1
  • кровињарицу 1
  • кровова 1
  • кровови 1
  • Кроз 6
  • кроз 64
  • крпа 1
  • крпе 1
  • Крст 1
  • крст 3
  • крстаре 1
  • крстари 1
  • крстећи 1
  • крсти 1
  • крстина 1
  • крстине 1
  • крстио 1
  • крстом 1
  • крстоноша 2
  • крстоношама 3
  • Крстоноше 1
  • крстоноше 6
  • кртице 1
  • крунећи 1
  • Круни 1
  • крунише 1
  • крупна 1
  • крупне 1
  • крупни 1
  • крупно 1
  • Крушевице 1
  • крушке 2
  • крушку 2
  • крушци 1
  • крчаг 1
  • крчага 1
  • кршити 1
  • кћер 1
  • кћери 3
  • кћи 1
  • куване 1
  • куварица 1
  • куд 46
  • Куд 7
  • куда 10
  • кудеље 1
  • кудељу 1
  • кука 1
  • кукавац 3
  • кукајући 1
  • кукаст 1
  • кукати 1
  • кукњава 1
  • кукњавом 1
  • куку 2
  • кукуруз 12
  • кукуруза 2
  • кукурузе 1
  • кукурузима 1
  • кукурузно 1
  • кукурузовина 1
  • кукурузу 5
  • Кум 1
  • кумим 1
  • кумови 2
  • кундак 1
  • кундачки 1
  • куне 1
  • купајте 1
  • купају 1
  • купамо 1
  • купе 2
  • купи 3
  • купињаци 1
  • Купио 1
  • купити 1
  • купљен 1
  • куповали 2
  • куповао 1
  • Курјак 1
  • курјак 2
  • курјака 6
  • курјаке 3
  • курјаком 1
  • Курјаци 1
  • курјаци 2
  • курјачке 1
  • курјачку 1
  • Куршум 1
  • куршум 15
  • куршума 3
  • куршуми 1
  • Куршуми 1
  • куси 1
  • кустуру 1
  • кусурајте 1
  • кутић 1
  • кутлачу 1
  • куту 1
  • Кућа 1
  • кућа 17
  • кућама 2
  • куће 58
  • кућење 1
  • кућерци 1
  • кући 48
  • кућица 4
  • кућице 2
  • кућицу 1
  • кућне 1
  • кућни 1
  • кућним 2
  • кућних 1
  • кућо 1
  • кућом 8
  • кућу 34
  • куца 1
  • куцање 4
  • куцаше 1
  • куцне 1
  • куцнимо 1
  • куцну 1
  • кучине 1
  • кучко 1
  • л 7
  • лавеж 1
  • лагано 9
  • лаганом 1
  • лагати 1
  • лаже 1
  • Лажеш 1
  • лажи 1
  • лажном 1
  • Лаза 1
  • Лазо 1
  • лака 1
  • Лака 2
  • лаката 1
  • лаке 1
  • лаким 4
  • Лако 2
  • лако 25
  • Лакомислена 1
  • лакомислено 2
  • лактова 1
  • лактове 1
  • лактовима 1
  • лаку 1
  • Лакше 2
  • лакше 5
  • лакшим 2
  • лампа 1
  • лампада 1
  • лампу 1
  • ланац 4
  • ланаца 1
  • ланца 1
  • лањскога 1
  • ларму 1
  • лати 1
  • лаутар 1
  • лебдело 1
  • лебди 2
  • леваком 1
  • леве 2
  • Лево 1
  • лево 9
  • левој 1
  • левом 1
  • леву 2
  • легалу 1
  • легли 1
  • легне 4
  • Легнеш 1
  • легнувши 1
  • Легнувши 1
  • Легоше 1
  • легу 1
  • лед 2
  • леда 1
  • ледена 1
  • ледене 1
  • леденим 1
  • ледини 2
  • ледну 1
  • леђа 27
  • леђима 6
  • лежао 2
  • лежаху 1
  • лежаше 4
  • леже 20
  • лежећи 1
  • лежи 2
  • лези 2
  • Лези 6
  • лек 2
  • Лекар 1
  • лекара 1
  • Лени 1
  • лено 1
  • Лено 1
  • леп 1
  • лепа 5
  • лепе 3
  • лепи 3
  • лепим 4
  • лепих 3
  • Лепо 3
  • лепо 44
  • лепог 1
  • лепота 1
  • лепоти 1
  • лепотом 1
  • лепоту 1
  • лепу 1
  • лепушкасту 1
  • лепше 1
  • лепши 1
  • лепших 1
  • леса 2
  • лете 1
  • летело 1
  • Лети 1
  • лети 2
  • летње 1
  • лечи 1
  • лешњике 2
  • ли 208
  • ливада 1
  • ливадама 3
  • Ливаде 1
  • ливаде 5
  • ливади 3
  • Лизо 1
  • Лијепо 1
  • лијо 1
  • лимун 1
  • липова 1
  • лисац 1
  • лисица 2
  • лисице 2
  • лисицу 1
  • лисја 1
  • лисје 3
  • лисната 1
  • лиснату 1
  • лист 1
  • листа 1
  • литијама 1
  • литији 1
  • литију 1
  • лица 24
  • Лице 1
  • лице 27
  • лицем 1
  • лицима 2
  • лицу 21
  • личи 5
  • личило 1
  • личио 1
  • лишен 1
  • лишћа 1
  • лишће 5
  • ловац 2
  • лозинка 1
  • лозинку 1
  • лојанице 1
  • лоју 1
  • Локви 1
  • Локву 1
  • лом 1
  • лончина 1
  • лончине 1
  • лопатом 1
  • лоповској 1
  • лопужом 1
  • лоше 2
  • луба 1
  • лугу 1
  • луд 8
  • луда 2
  • лудак 1
  • Лудак 1
  • лудаче 1
  • луди 8
  • лудила 1
  • лудима 2
  • лудо 2
  • лудост 1
  • лужено 1
  • лука 2
  • лукав 1
  • лукавих 1
  • Лукавице 1
  • лукаво 3
  • лукаву 1
  • лукама 1
  • луке 1
  • лупа 2
  • лупајући 1
  • лупати 1
  • лупаш 1
  • лупаше 1
  • лупи 4
  • лупнем 1
  • Лупнем 1
  • лупну 3
  • лупњава 1
  • лутајући 2
  • лутати 1
  • лучи 1
  • љубав 2
  • љубави 3
  • љубавне 4
  • љубавном 1
  • љубе 1
  • љуби 4
  • љубимца 1
  • љубити 1
  • љубичасто 1
  • љубљенога 1
  • љубопитно 2
  • људе 20
  • Људи 5
  • људи 52
  • људима 12
  • људска 1
  • људске 1
  • људски 1
  • љуља 1
  • Љуља 1
  • љуљајући 1
  • љут 4
  • љута 1
  • Љута 1
  • љуте 2
  • љути 4
  • љутина 1
  • љутине 2
  • љутином 1
  • љутито 15
  • љутиш 4
  • љутне 1
  • љутњом 1
  • љутњу 2
  • љуто 1
  • љуту 1
  • љуће 1
  • м 1
  • Ма 1
  • ма 16
  • магаза 1
  • магазу 1
  • магацинке 1
  • магацинку 1
  • магла 3
  • магластој 1
  • магле 1
  • магловитом 1
  • магловиту 1
  • маглу 2
  • магнет 1
  • мазнем 1
  • мазушку 1
  • мај 3
  • мајдан 1
  • мајка 16
  • Мајка 8
  • мајке 5
  • Мајко 1
  • мајко 4
  • мајковићу 2
  • мајку 5
  • мајстор 2
  • мајсторијама 1
  • мајсторије 3
  • мајци 3
  • мајчино 3
  • Мак 1
  • макар 7
  • макли 2
  • макне 1
  • Макну 1
  • макнути 1
  • максималној 1
  • мал 5
  • мала 3
  • мале 2
  • малена 4
  • мали 6
  • малих 1
  • малишан 2
  • малко 7
  • Мало 6
  • мало 73
  • малога 2
  • малопређашњи 1
  • малопрешње 1
  • малопрешњу 1
  • малу 2
  • маме 1
  • Маме 1
  • манастир 1
  • манастира 2
  • манастиром 1
  • манастирска 1
  • манастирских 1
  • манишеш 1
  • мања 1
  • мање 5
  • мањих 1
  • Мара 3
  • марама 1
  • марамом 1
  • мараму 3
  • Маре 1
  • мари 5
  • Марија 2
  • Марије 1
  • марим 5
  • Маринка 1
  • марјаша 1
  • Марка 6
  • Марко 22
  • Маркова 3
  • Марку 1
  • Маро 2
  • Марушка 4
  • Марушке 1
  • Марушки 2
  • Марушку 1
  • маса 2
  • маси 2
  • Маскарци 1
  • масло 1
  • Масно 1
  • масном 1
  • масну 1
  • масом 3
  • масу 3
  • Мата 6
  • материјала 1
  • мати 3
  • Матију 2
  • Мато 8
  • Матова 1
  • Матове 1
  • Матовој 1
  • Матову 1
  • Матом 1
  • матора 2
  • матори 2
  • матору 1
  • Мату 1
  • мах 8
  • маха 1
  • махати 1
  • махаше 1
  • махинално 1
  • махни 1
  • Махни 1
  • махнитају 1
  • махну 12
  • махнувши 4
  • махом 2
  • Маца 2
  • Маци 1
  • Мацо 1
  • Мачванку 1
  • маче 1
  • мачје 1
  • Маџар 1
  • Маџарица 2
  • машајући 1
  • маше 3
  • маши 2
  • машући 3
  • ме 118
  • меденица 2
  • меденице 2
  • меденици 2
  • меденицом 1
  • меденицу 3
  • међу 17
  • Међу 2
  • Међутим 5
  • меке 1
  • мекој 1
  • мекоту 1
  • меку 5
  • мекши 1
  • мекшим 1
  • мелем 1
  • мелодију 1
  • Мене 1
  • мене 59
  • мени 40
  • Мени 5
  • мења 7
  • мењају 1
  • мењајући 1
  • мењао 1
  • мере 3
  • мери 1
  • мерио 1
  • мерити 1
  • мертеке 1
  • меру 1
  • меса 3
  • Месец 1
  • месец 6
  • месеца 4
  • месечини 1
  • месни 2
  • месо 1
  • места 18
  • местанце 1
  • местима 1
  • место 20
  • месту 26
  • метак 2
  • метали 1
  • метка 1
  • метни 1
  • метну 4
  • метнуо 1
  • мећеш 2
  • мећу 2
  • механама 2
  • механе 2
  • механи 2
  • механички 2
  • механично 1
  • Механџија 3
  • механџија 4
  • механџије 1
  • механџијом 1
  • механџију 3
  • механџине 1
  • мехови 1
  • мецима 1
  • меша 1
  • ми 275
  • Ми 6
  • миг 6
  • мигну 1
  • мила 3
  • миле 2
  • Милеви 2
  • миледи 1
  • Милета 4
  • Милетине 1
  • Милетића 1
  • Милету 2
  • мили 1
  • Мили 1
  • милији 1
  • милина 1
  • Милисаве 2
  • мило 5
  • миловала 1
  • миловање 1
  • милога 1
  • милорда 1
  • милост 1
  • Милост 1
  • милости 1
  • милостињу 1
  • Милош 9
  • Милоша 2
  • Милоше 3
  • Милошева 1
  • Милошевој 1
  • милоште 2
  • Милошу 1
  • милу 1
  • Милутин 3
  • Милутина 2
  • Милутином 1
  • миљена 1
  • Миљо 1
  • мимогред 1
  • мимоићи 1
  • миндерлуком 1
  • министру 1
  • минуле 1
  • минут 1
  • минута 7
  • минути 1
  • мио 2
  • мира 1
  • миран 3
  • мирис 2
  • мириса 1
  • мирисати 1
  • мирише 2
  • миришеш 1
  • миришу 1
  • Мирко 1
  • Мирков 1
  • мирне 1
  • мирнија 1
  • мирнији 1
  • мирним 2
  • мирно 8
  • мироваху 1
  • миром 1
  • миру 2
  • мисао 41
  • мислећи 11
  • Мисли 1
  • мисли 87
  • Мислила 1
  • мислила 6
  • Мислим 1
  • мислим 15
  • мислима 14
  • мислимо 1
  • Мислио 1
  • мислио 17
  • мислите 1
  • мислити 10
  • Мислиш 1
  • мислиш 11
  • Мита 6
  • Митар 29
  • Мите 2
  • Мити 1
  • Митко 4
  • Мито 2
  • Митом 2
  • Митра 3
  • Митре 2
  • Миту 2
  • Мићо 4
  • миче 2
  • мичући 1
  • миша 1
  • Миша 2
  • мишић 1
  • мишића 1
  • мишићи 1
  • мишицама 1
  • Мишљах 1
  • мишљах 3
  • мишљаху 1
  • мишљаше 8
  • мишљења 1
  • мишљење 4
  • мишљењу 2
  • мишљу 1
  • Мишо 1
  • мјесто 2
  • млад 1
  • млада 1
  • младачком 1
  • младе 2
  • младеж 1
  • Младеж 1
  • младежи 1
  • младенце 2
  • младенци 1
  • младенцима 3
  • млади 2
  • младим 1
  • Младић 1
  • младић 6
  • младића 8
  • младићи 1
  • младићима 1
  • младићу 1
  • младих 2
  • младо 1
  • Младост 1
  • младост 6
  • младости 4
  • младу 2
  • млађане 1
  • млађаних 1
  • млађега 1
  • млађи 2
  • млаз 2
  • млаза 1
  • млека 1
  • млеко 1
  • млитаво 1
  • многе 6
  • многи 1
  • многим 1
  • много 49
  • многу 1
  • мном 21
  • мњење 1
  • мо 1
  • моби 1
  • мога 4
  • могаде 2
  • Могао 1
  • могао 50
  • могах 1
  • могаше 18
  • могла 13
  • могли 5
  • могло 18
  • могнем 1
  • могнеш 2
  • могох 1
  • могоше 2
  • Могу 1
  • могу 49
  • могуће 1
  • могући 3
  • могућност 2
  • могућности 3
  • модра 1
  • Можда 2
  • можда 3
  • може 109
  • Може 4
  • можемо 10
  • Можете 2
  • можете 5
  • Можеш 1
  • можеш 13
  • мозак 1
  • мој 25
  • Мој 3
  • Моја 1
  • моја 17
  • Моје 1
  • моје 18
  • Моји 1
  • моји 6
  • мојим 1
  • мојој 6
  • мојом 2
  • моју 8
  • мокар 1
  • мокра 1
  • мокре 3
  • мокрих 1
  • Мокролужанин 1
  • мокру 1
  • молбу 2
  • Моли 1
  • моли 2
  • Молим 1
  • молим 16
  • молио 1
  • молитвама 1
  • молитву 2
  • молити 1
  • молићемо 1
  • Молићемо 1
  • молована 1
  • моловане 1
  • мом 1
  • момак 5
  • момака 7
  • моме 1
  • момка 5
  • момци 4
  • момцима 2
  • момчадија 1
  • Момчадија 3
  • момчадији 1
  • момчадију 1
  • момче 5
  • монотоним 1
  • монотоно 1
  • Мора 2
  • мора 31
  • Мораву 1
  • мораде 3
  • морају 1
  • Морала 1
  • морала 2
  • Морали 1
  • морали 3
  • морало 3
  • моралу 1
  • морам 17
  • Морам 3
  • Морамо 2
  • морамо 8
  • Морао 2
  • морао 8
  • морате 1
  • морати 2
  • Мораћемо 1
  • Мораћеш 1
  • Мораћу 1
  • мораш 10
  • Мораш 2
  • море 32
  • Море 32
  • мореш 2
  • мору 1
  • мота 1
  • мотика 1
  • мотике 1
  • мотику 1
  • мотри 2
  • Моћи 1
  • моћи 5
  • моћна 1
  • моћним 2
  • мрави 1
  • мравињаку 1
  • мрак 3
  • мрака 2
  • мраку 3
  • Мрачна 1
  • мрачне 1
  • мрачним 1
  • мрачно 1
  • мрачној 2
  • мрачном 3
  • мрву 1
  • мрд 2
  • мрдаху 1
  • мрдне 2
  • мрднеш 1
  • мрдни 1
  • мрдну 5
  • мрднуо 2
  • мрднути 3
  • мре 6
  • мреже 1
  • мрежу 1
  • мржње 1
  • мрзе 2
  • мрзела 1
  • Мрзи 1
  • мрзи 2
  • мрско 1
  • мртав 6
  • мртва 2
  • мртвац 2
  • мртвим 2
  • мртвих 1
  • мртвога 1
  • мрштећи 2
  • мршти 1
  • Му 3
  • му 647
  • мува 1
  • мудрога 1
  • музару 1
  • мука 4
  • муке 15
  • муком 2
  • муку 3
  • муницију 1
  • муња 4
  • муње 1
  • муњевитом 2
  • мутави 1
  • муцајући 1
  • муцаше 3
  • муци 1
  • мученицу 2
  • мученичке 1
  • мученички 1
  • мучење 1
  • мучи 5
  • Мучила 1
  • мучила 2
  • мучили 1
  • мучим 4
  • мучимо 1
  • мучити 3
  • мучиш 4
  • мучише 1
  • мучна 1
  • мучнији 2
  • мучно 2
  • Мучно 3
  • мучну 1
  • мушка 1
  • мушки 2
  • мушким 1
  • мушко 1
  • муштерије 1
  • муштикле 1
  • На 33
  • на 745
  • набавила 1
  • набавио 1
  • набавити 1
  • набављала 1
  • набира 1
  • набоја 1
  • набра 1
  • набраше 1
  • наведе 1
  • наведоше 2
  • навек 1
  • навика 1
  • навикао 3
  • навике 2
  • навикне 1
  • навише 3
  • навлачећи 3
  • навлачи 2
  • навлачиш 1
  • наводаџију 1
  • навраћа 1
  • наврши 1
  • навршили 1
  • навукла 1
  • навуче 6
  • нагаравити 1
  • нагарављена 1
  • нагарављени 1
  • нагласи 1
  • нагледа 1
  • нагледам 1
  • нагло 6
  • нагна 1
  • нагнала 1
  • нагнале 1
  • нагнутој 1
  • наговору 1
  • нагомилаваху 1
  • нагомилао 1
  • нагоном 1
  • награбили 1
  • награде 1
  • нагрну 1
  • нагрнуо 1
  • над 33
  • нада 3
  • надавати 2
  • надала 1
  • надали 1
  • надам 1
  • надање 1
  • надању 2
  • Надао 3
  • надао 4
  • надати 1
  • надаху 1
  • надаше 1
  • надвила 1
  • надвило 1
  • надвири 1
  • надвисио 1
  • надгледа 1
  • наде 5
  • надзор 1
  • надзором 1
  • нади 1
  • надимаху 1
  • надишем 1
  • надишу 1
  • надлагивање 1
  • надлагује 1
  • надмоћности 1
  • наднела 1
  • наднесе 2
  • надници 1
  • надницу 1
  • надом 1
  • надражише 1
  • наду 1
  • надувеним 1
  • Нађе 1
  • нађе 41
  • нађем 2
  • нађемо 4
  • нађене 3
  • нађете 1
  • нађеш 3
  • Нађи 2
  • нађи 4
  • нађосте 1
  • Нађох 1
  • нађоше 3
  • нађу 3
  • наже 6
  • Наживело 1
  • назад 2
  • назва 1
  • Назваће 1
  • назив 2
  • називају 1
  • назирати 1
  • назове 2
  • наивно 2
  • Наиђе 1
  • наиђе 8
  • наиђете 1
  • наиђеш 1
  • наиђоше 2
  • наизменце 1
  • наилажаху 1
  • наилази 1
  • наимала 1
  • наимао 1
  • наићи 5
  • Наишао 1
  • Наишла 1
  • нај 1
  • Најбоље 2
  • најбоље 8
  • најбољи 2
  • Највећа 1
  • највеће 1
  • највећем 2
  • највећи 2
  • највећим 1
  • највећом 1
  • највећу 1
  • Највише 1
  • највише 13
  • најволели 1
  • најволео 1
  • Најгоре 1
  • најгоре 2
  • најгушћом 1
  • најгушћу 1
  • најдуже 1
  • наједаред 4
  • Наједаред 9
  • Најзад 5
  • најзад 6
  • најзгодније 2
  • најкршнији 1
  • најлакше 1
  • најљућим 1
  • најмилије 2
  • најмлађи 1
  • најпаметније 1
  • најпосле 4
  • најпотребније 1
  • најпоузданије 1
  • најпоузданији 3
  • Најпре 4
  • најпре 7
  • најпрече 1
  • најрадије 1
  • најрадоснијим 1
  • најсигурнија 1
  • најсигурније 1
  • најсрећнији 1
  • најстарији 1
  • најстрашнија 1
  • најтајније 1
  • најтајнију 1
  • најтеже 1
  • најугледнијим 1
  • нака 2
  • накашља 2
  • наквасио 1
  • наквашен 1
  • наке 3
  • наки 2
  • накинђурили 1
  • нако 19
  • накога 1
  • накрај 1
  • накренуо 1
  • накривљено 1
  • наку 1
  • накупи 1
  • накупим 2
  • накупиш 1
  • накусурати 1
  • налажаху 1
  • налажене 1
  • налазећи 3
  • налази 4
  • налазила 1
  • налазио 3
  • налазити 1
  • налик 1
  • наликовао 1
  • наликоваше 1
  • наличју 1
  • налог 1
  • наљуте 1
  • Наљути 1
  • наљути 5
  • наљутила 1
  • наљутимо 1
  • наљутиш 2
  • нам 42
  • нама 13
  • намах 2
  • намене 1
  • намера 1
  • намере 4
  • намером 1
  • намеру 3
  • Намести 1
  • намести 6
  • наместила 2
  • наместили 2
  • наместим 1
  • Наместим 1
  • наместио 2
  • наместити 2
  • наместише 4
  • наместо 1
  • намешта 3
  • намештајући 1
  • намештате 1
  • намештати 1
  • намештен 2
  • намештене 1
  • намештену 1
  • намигну 1
  • намирисану 1
  • намирити 1
  • намислили 1
  • намјестио 1
  • наморао 1
  • намораш 1
  • намрчио 1
  • намрштена 1
  • намрштено 1
  • Намршти 1
  • намршти 13
  • намрштивши 1
  • намучен 2
  • намучило 1
  • намучио 1
  • нанишанити 1
  • нано 3
  • нану 1
  • Наопако 1
  • наоружана 1
  • наоружани 2
  • наотимати 1
  • напад 6
  • напада 6
  • нападај 1
  • нападам 1
  • нападао 2
  • нападач 1
  • нападача 3
  • нападе 2
  • напади 1
  • нападима 2
  • нападу 2
  • напао 1
  • напасти 1
  • наперене 2
  • напереним 1
  • Напи 1
  • напи 4
  • напије 1
  • напијем 1
  • напио 2
  • напипа 2
  • написа 2
  • написано 1
  • написати 1
  • наплати 2
  • наплатиле 1
  • наплатим 2
  • наплатимо 1
  • наплатио 2
  • наплатићемо 1
  • напоји 1
  • напоље 7
  • Напољу 1
  • напољу 2
  • напомена 2
  • напомене 1
  • напомену 3
  • напоменуо 1
  • напора 1
  • напослетку 14
  • Напослетку 4
  • направи 1
  • напрегнувши 1
  • напрегнутом 1
  • напред 27
  • Напред 3
  • напредује 1
  • напреже 4
  • напротив 4
  • напукла 1
  • напуне 1
  • Напунивши 1
  • напуним 1
  • напуних 1
  • напуштено 1
  • нарав 1
  • нарави 3
  • наразговарају 1
  • нарачунај 1
  • нарачунати 1
  • наредба 3
  • наредбама 1
  • наредбе 5
  • наредби 3
  • наредбу 3
  • Нареди 1
  • нареди 3
  • наредио 2
  • наредити 4
  • наредићемо 1
  • наређаним 1
  • нарицање 1
  • нарицати 1
  • нариче 2
  • Народ 5
  • народ 9
  • народа 8
  • народом 1
  • народу 6
  • нарочити 2
  • нарочитим 2
  • нарочито 17
  • Нарочито 2
  • нарочиту 1
  • наручена 1
  • наручја 1
  • нас 31
  • насигурно 3
  • наскоро 2
  • насладе 1
  • наслађују 1
  • Наслеђе 1
  • наслеђе 2
  • наслони 9
  • наслонила 1
  • наслонио 3
  • наслонише 2
  • наслоном 1
  • наслоњена 1
  • наслоњене 2
  • наслушам 1
  • насмеја 13
  • насмејанога 1
  • насмеје 1
  • насмеши 3
  • наспи 1
  • насред 4
  • наста 1
  • Наста 1
  • настави 4
  • наставио 1
  • наставише 1
  • наставља 2
  • настављајући 1
  • настаде 2
  • Настаде 2
  • настаје 1
  • настане 2
  • настанимо 1
  • настанио 1
  • настраховало 1
  • наступа 3
  • наступи 3
  • наступили 1
  • Наступио 1
  • наступити 1
  • наступише 1
  • насусрет 1
  • насут 1
  • Натегни 1
  • натеже 2
  • натема 1
  • Натема 1
  • натисцима 1
  • натичући 1
  • наткрила 1
  • наткриљем 1
  • натмурено 1
  • натмурену 1
  • наточи 1
  • Натраг 1
  • натраг 8
  • Наћи 2
  • наћи 8
  • наужива 1
  • науживати 1
  • наумио 1
  • научи 1
  • научила 1
  • научио 4
  • научити 1
  • научих 1
  • научиш 1
  • научне 1
  • научну 1
  • начелнику 1
  • начелом 1
  • начетили 1
  • начин 3
  • начина 4
  • Начини 1
  • начини 3
  • начинили 1
  • начинити 1
  • начином 4
  • начисто 1
  • начичканих 1
  • наш 5
  • наша 3
  • нашавши 2
  • Нашавши 2
  • нашали 1
  • Нашао 1
  • нашао 11
  • наше 6
  • нашега 4
  • нашем 3
  • наши 6
  • нашим 4
  • наших 3
  • нашла 1
  • нашли 2
  • нашло 1
  • Нашло 1
  • нашљеди 1
  • нашој 1
  • нашом 1
  • нашто 1
  • нашу 1
  • не 808
  • Не 85
  • неба 7
  • небеса 1
  • небесни 1
  • небесним 1
  • небесно 2
  • небо 6
  • небу 5
  • неверству 1
  • невесело 1
  • невесео 2
  • невешт 2
  • невешта 1
  • невештим 1
  • невидишу 2
  • невине 1
  • невино 1
  • невоља 4
  • невољама 1
  • невоље 2
  • невољу 6
  • неврат 1
  • нега 4
  • негда 1
  • негде 15
  • Него 12
  • него 25
  • недара 1
  • недела 1
  • недеље 6
  • недељу 3
  • недовршене 1
  • недоглед 1
  • недогледа 1
  • недогледу 1
  • недра 4
  • недрима 2
  • нежна 1
  • нежним 2
  • нежних 1
  • нежно 1
  • незадовољан 1
  • незаливен 1
  • незаштићена 1
  • незваних 1
  • незгода 1
  • незгодан 1
  • незгоде 1
  • незгоди 1
  • незгодно 1
  • Незгодно 1
  • незгоду 1
  • неизбежна 1
  • неизбежну 2
  • неизвесности 2
  • неизмерна 1
  • неизмерном 1
  • неизмерну 1
  • нејасна 2
  • нејасне 1
  • нејасним 1
  • нејасних 1
  • нејасно 5
  • нејасну 2
  • нејач 1
  • нек 28
  • Нек 6
  • Нека 18
  • нека 71
  • некад 1
  • некада 4
  • некакав 3
  • Некаква 1
  • некаква 2
  • некакве 2
  • некаквим 2
  • некакво 1
  • Некако 1
  • некако 19
  • неке 25
  • неки 32
  • Неки 5
  • неким 11
  • неких 2
  • неко 44
  • Неко 7
  • некога 7
  • Неколико 1
  • неколико 61
  • неком 9
  • некоме 1
  • Некоме 1
  • неку 22
  • некуд 5
  • нем 3
  • Нема 13
  • нема 47
  • немаде 1
  • немађаше 1
  • немају 2
  • Немам 1
  • немам 6
  • немамо 1
  • немар 1
  • немарно 1
  • немаш 1
  • Немаш 1
  • немаштина 1
  • немаштине 1
  • неме 2
  • немерена 1
  • неми 1
  • немилим 1
  • немим 1
  • немир 1
  • немира 1
  • немирну 1
  • немо 5
  • немогуће 1
  • немој 12
  • Немој 12
  • немојте 2
  • нему 4
  • необичан 2
  • необична 10
  • необичне 7
  • необични 5
  • необичније 1
  • необичнији 1
  • необичним 2
  • необичних 3
  • необично 33
  • необичног 1
  • необичнога 3
  • необичној 2
  • необичном 3
  • необичну 7
  • необуздана 2
  • необуздане 1
  • необучен 2
  • неограничено 1
  • неодлучно 1
  • неодољиве 1
  • неодољиво 1
  • неодољивој 1
  • неодољиву 1
  • неодређена 1
  • неодређеним 1
  • неодређено 4
  • неокречени 1
  • неопажени 2
  • неописан 1
  • неописани 1
  • неописану 1
  • неосетна 1
  • неочекивана 1
  • неочекиваним 1
  • неочекивано 1
  • неочекиванога 2
  • неочекиваној 1
  • непажљивим 1
  • непечене 1
  • неповерењем 1
  • неповерљиви 1
  • неповољан 2
  • неповољни 2
  • неповољније 1
  • неповољно 1
  • неповољност 1
  • непознат 2
  • непознати 2
  • непознато 1
  • непознатога 1
  • непознату 1
  • непојмљива 1
  • непојмљиво 1
  • непокретан 1
  • непокретна 1
  • непомичан 4
  • непомичну 1
  • Непомузене 1
  • непомућене 1
  • непоплочане 1
  • непослушност 1
  • непотпуна 1
  • непотребну 1
  • непоуздан 1
  • непоуздано 1
  • неправилна 1
  • неправо 1
  • непрегледне 1
  • непрекидно 1
  • непрекиднога 1
  • Непрестано 1
  • непрестано 17
  • непријатан 2
  • непријатељ 1
  • непријатно 3
  • неприлику 1
  • неприлици 1
  • неприметно 1
  • неприродном 1
  • непробојан 1
  • непробојна 1
  • непробојним 1
  • непролазне 1
  • нерадина 1
  • нерадо 1
  • неразвијен 1
  • неразговетне 1
  • неразумљивога 1
  • нерасположење 1
  • нервозни 1
  • нервозно 2
  • нервозном 1
  • несвесно 3
  • несмишљеним 1
  • несносни 1
  • несрећна 1
  • несрећници 1
  • несрећниче 1
  • несрећом 1
  • несрећу 1
  • нестаде 17
  • нестрпељива 1
  • нестрпљења 2
  • нестрпљењем 1
  • нестрпљиво 1
  • несумњиви 1
  • нетицање 1
  • неће 60
  • Неће 8
  • нећемо 8
  • нећете 1
  • Нећеш 1
  • нећеш 13
  • нећу 25
  • Нећу 7
  • неугасима 1
  • неукима 1
  • неумесно 1
  • неуспех 3
  • нехотице 2
  • Нехотично 1
  • нехотично 3
  • нечега 6
  • нечему 3
  • нечувене 1
  • нечувено 1
  • нечујно 2
  • Нешто 3
  • нешто 57
  • Ни 10
  • ни 219
  • нигде 5
  • ниже 3
  • низ 23
  • низа 4
  • низу 1
  • није 182
  • Није 22
  • ниједан 3
  • ниједна 3
  • Ниједне 2
  • ниједно 2
  • ниједног 1
  • ниједнога 2
  • нијесам 1
  • Нијеси 2
  • нијеси 3
  • Никад 2
  • никад 23
  • никада 2
  • никакав 1
  • никаква 12
  • никакве 1
  • никаквих 1
  • никакво 1
  • никаквом 1
  • никако 12
  • Никетића 1
  • Нико 2
  • нико 38
  • никог 1
  • никога 7
  • Никола 18
  • Николе 1
  • Николина 2
  • Николине 1
  • Николиних 2
  • Николу 1
  • ником 6
  • никоме 5
  • никуд 4
  • нипошто 1
  • нисам 30
  • Нисам 7
  • ниси 23
  • ниске 1
  • ниским 1
  • ниско 1
  • Нисмо 1
  • нисмо 2
  • нисте 5
  • нису 11
  • Нису 3
  • нит 2
  • нити 12
  • ничега 7
  • Ничему 1
  • нишана 1
  • нишани 1
  • Нишани 1
  • нишанила 1
  • нишаном 1
  • Ништ 1
  • ништ 2
  • Ништа 16
  • ништа 95
  • ништавној 1
  • но 45
  • Но 6
  • нов 3
  • нова 1
  • новац 5
  • новаца 17
  • нове 6
  • нови 3
  • новим 2
  • новина 2
  • новинама 1
  • нових 2
  • Новица 40
  • Новице 1
  • Новици 5
  • Новицом 8
  • Новицу 10
  • Новичин 1
  • Новичина 2
  • Новичине 1
  • ново 11
  • Ново 3
  • новога 2
  • новом 3
  • новост 2
  • новости 1
  • нову 7
  • новца 4
  • новце 8
  • новцем 4
  • новчаник 7
  • ногама 15
  • ноге 29
  • ногом 2
  • ногу 11
  • Нож 1
  • нож 12
  • Ножа 1
  • ножеве 2
  • ножеви 2
  • ножевима 1
  • ножем 14
  • ножић 3
  • нокат 2
  • ноктом 1
  • нос 7
  • носа 2
  • носе 5
  • носећи 4
  • носи 10
  • носила 2
  • носили 1
  • носим 1
  • Носио 1
  • носио 4
  • носити 1
  • ноћ 14
  • Ноћ 2
  • ноћас 12
  • Ноћас 2
  • ноћашње 1
  • ноћашњи 1
  • ноћи 10
  • ноћивати 1
  • ноћимо 1
  • ноћио 2
  • ноћити 1
  • ноћишта 2
  • ноћиште 4
  • ноћишту 1
  • ноћна 2
  • ноћне 1
  • ноћни 1
  • ноћнога 1
  • ноћу 8
  • ношаху 2
  • ношење 1
  • ношњу 1
  • Ну 2
  • ну 3
  • нудећи 1
  • нуди 1
  • њ 1
  • ње 23
  • њега 129
  • Њега 2
  • његов 16
  • Његов 2
  • Његова 1
  • његова 21
  • његове 22
  • Његови 1
  • његови 9
  • Његовим 1
  • његовим 15
  • његових 5
  • Његово 1
  • његово 17
  • његовој 6
  • његовом 1
  • Његовом 1
  • његову 16
  • Њему 2
  • њему 77
  • њен 10
  • њена 2
  • њене 7
  • њеним 3
  • њених 3
  • њено 4
  • њену 2
  • њива 5
  • њивама 2
  • њиве 3
  • њиви 1
  • њивицу 1
  • њивом 1
  • њиву 1
  • њим 84
  • њима 47
  • њиме 3
  • њине 1
  • Њину 1
  • Њих 1
  • њих 48
  • њихање 1
  • њихне 1
  • Њихов 1
  • њихов 3
  • њихова 2
  • Њихове 1
  • њихове 8
  • њихови 1
  • њиховим 2
  • њихових 4
  • њихову 3
  • њој 31
  • њом 22
  • Њоме 1
  • њоме 6
  • њу 22
  • о 138
  • О 27
  • оба 4
  • обавезивали 1
  • обавештења 3
  • обада 1
  • обамрло 1
  • обарајући 1
  • обасјани 1
  • обгрли 3
  • Обе 2
  • обе 6
  • обележавала 1
  • обеси 2
  • обесише 1
  • обећа 1
  • Обећа 1
  • обећаваше 1
  • обећај 1
  • обећао 2
  • обешчашћена 1
  • обешчашћену 1
  • обзире 1
  • обиђе 9
  • обиђу 1
  • обилази 1
  • обилазио 1
  • обичај 4
  • обичаја 1
  • обичају 1
  • обичан 3
  • обична 6
  • обичне 5
  • обични 2
  • обичним 8
  • обично 15
  • обичног 2
  • објаве 1
  • објаву 1
  • објасни 5
  • објашњавати 1
  • објашњење 2
  • Облак 1
  • облак 3
  • облака 2
  • облаке 1
  • облаци 4
  • облачака 1
  • облачењу 1
  • облачећи 1
  • облачи 3
  • облачци 1
  • облетао 1
  • облетела 1
  • обли 1
  • облигације 1
  • облигацији 1
  • облигацију 3
  • оближње 1
  • облика 1
  • облога 1
  • облу 1
  • обмањује 1
  • обневиде 1
  • обневидевши 1
  • обогатити 1
  • Обоје 1
  • обоје 11
  • обојица 10
  • Обојица 3
  • обор 2
  • обора 1
  • обори 19
  • оборио 5
  • оборише 2
  • обору 5
  • Обосих 1
  • Обрад 4
  • Обрада 1
  • обрадова 3
  • обрадовала 1
  • обрадовао 2
  • Обраду 1
  • образ 1
  • образе 5
  • образу 1
  • обрамицом 1
  • обрамицу 1
  • обрасла 3
  • обрасле 1
  • обрати 4
  • обратиме 1
  • обратио 2
  • обраћала 2
  • обраћао 1
  • обраћаше 1
  • обрва 4
  • обрве 1
  • обредише 1
  • обрецну 2
  • обрецнуо 1
  • обрисана 1
  • обрлатили 1
  • обрне 1
  • обрну 1
  • обрнувши 1
  • Обрнувши 1
  • обрнуо 2
  • обрнута 1
  • обрте 30
  • обртоше 3
  • обрће 8
  • обрћући 1
  • обрука 1
  • обувеном 1
  • Обузе 1
  • обузе 12
  • обузело 1
  • обузета 1
  • обузима 4
  • обузимала 1
  • обузимаше 2
  • обузме 1
  • обукао 2
  • обукла 1
  • обуку 1
  • обула 1
  • обуо 1
  • обухвата 2
  • обухваташе 1
  • обухвати 1
  • обухватио 1
  • обуче 1
  • обучена 1
  • обучене 1
  • ова 34
  • Ова 9
  • овај 40
  • Овај 6
  • овака 1
  • Овака 1
  • овакав 2
  • Оваква 1
  • овакве 3
  • оваквих 2
  • овакву 2
  • Оваке 1
  • оваки 2
  • оваким 1
  • оваких 1
  • Овако 3
  • овако 47
  • овакова 1
  • овакову 1
  • овакога 1
  • овамо 21
  • Овамо 3
  • Овде 3
  • овде 31
  • овђе 1
  • Ове 1
  • ове 33
  • овеселивши 1
  • ови 13
  • Ови 4
  • овим 14
  • ових 16
  • овлада 2
  • овлаш 1
  • ово 70
  • Ово 9
  • овог 5
  • Овога 2
  • овога 28
  • овој 12
  • оволиким 1
  • оволиких 1
  • оволико 1
  • овом 24
  • овоме 3
  • ову 13
  • овуд 1
  • Овуда 1
  • овуда 4
  • Овце 3
  • овце 4
  • огласи 1
  • огласити 1
  • оглашени 1
  • огледа 2
  • огледати 1
  • огњени 1
  • огњишта 1
  • огњиште 2
  • огњишту 1
  • оговарала 1
  • ограде 3
  • огради 2
  • ограду 3
  • ограђено 1
  • огранака 2
  • огрлице 3
  • огрлици 1
  • огрнутим 1
  • огроман 1
  • огромна 3
  • огромне 1
  • огромни 1
  • огромној 1
  • огромну 1
  • огрте 1
  • од 411
  • Од 6
  • ода 1
  • одабраним 1
  • одаваху 1
  • одавде 7
  • Одавно 1
  • одавно 6
  • одагна 2
  • одазва 1
  • одазваше 1
  • одаје 1
  • одају 1
  • одакле 3
  • оданде 2
  • одати 1
  • Одатле 3
  • одбацујући 1
  • одбегла 1
  • одбегшега 1
  • одбија 1
  • одбијаше 1
  • одборник 2
  • одборника 2
  • одборнике 2
  • Одборници 1
  • одборници 4
  • одборницима 1
  • одброја 2
  • одважан 1
  • одважни 1
  • одважно 2
  • одважност 1
  • одважности 3
  • одваја 4
  • одвајај 1
  • одвајају 1
  • одвајао 3
  • одвајаше 1
  • одведе 4
  • одведем 1
  • одведоше 2
  • одвело 1
  • одвести 1
  • одводи 1
  • одвојен 3
  • Одвоји 1
  • одвоји 5
  • одвојио 6
  • одвојити 1
  • одвојиш 2
  • одвојише 1
  • Одврни 1
  • одвукоше 1
  • одговара 11
  • одговарајући 1
  • одговарам 2
  • одговараше 1
  • одговор 19
  • одговора 8
  • одговоре 1
  • одговори 147
  • одговорио 1
  • одговорити 1
  • одговорише 2
  • одговором 3
  • одгоди 1
  • одгоненуо 1
  • одгонетање 1
  • Оде 2
  • оде 63
  • одевен 1
  • одевенијих 1
  • одела 3
  • одело 1
  • оделом 1
  • оделу 1
  • одељење 3
  • одем 1
  • одержимих 1
  • одери 1
  • одећу 4
  • одеш 1
  • одзива 1
  • оди 1
  • Оди 1
  • одиграва 1
  • одиграли 1
  • одизаху 1
  • Одистине 1
  • одистине 2
  • одјахаше 1
  • одједанпут 2
  • Одједаред 1
  • одједаред 2
  • одједном 34
  • Одједном 6
  • одјекну 4
  • одјекнуше 1
  • одјури 2
  • одјурише 5
  • одкуд 1
  • одлажаху 1
  • одлази 1
  • одлазио 1
  • одлежа 1
  • одлежао 1
  • одлете 1
  • одлетети 1
  • одликовали 1
  • одложи 1
  • одлуке 1
  • одлуку 2
  • одлучан 1
  • одлучи 6
  • одлучивао 1
  • одлучила 1
  • одлучио 5
  • одлучише 2
  • одлучна 2
  • одлучнији 1
  • одлучно 10
  • одлучност 2
  • одлучности 1
  • одлучује 1
  • одма 1
  • Одмакни 1
  • одмакоше 1
  • одмара 2
  • одмарај 1
  • Одмарајући 1
  • одмарало 1
  • одмах 77
  • Одмах 9
  • одмаче 3
  • одмену 1
  • одмераваше 1
  • одмереније 1
  • одмереним 1
  • одмерено 1
  • одмет 1
  • одметне 1
  • одметнем 1
  • одметник 2
  • одметнуо 1
  • одмеће 1
  • одмицаше 1
  • одмор 1
  • одмори 4
  • одморимо 2
  • одморити 2
  • одмориш 1
  • однео 2
  • однесе 2
  • однесене 1
  • однети 2
  • однеше 2
  • односе 2
  • односи 2
  • односиш 1
  • одобравао 1
  • одобровољи 1
  • одовуд 1
  • одосмо 1
  • одосте 1
  • одох 6
  • одоше 9
  • одраслији 1
  • одрастао 1
  • одредаба 1
  • одредбама 1
  • одредио 2
  • одредити 2
  • одредише 1
  • одређен 1
  • одређена 1
  • Одређена 1
  • одређене 1
  • одређени 1
  • одређенија 1
  • одређено 2
  • одређеноме 1
  • одређивати 1
  • одрећи 1
  • Одреците 1
  • одреши 1
  • одрешите 1
  • одрешише 1
  • одржа 3
  • одржава 2
  • одсад 4
  • одсада 1
  • одсеца 1
  • одсече 1
  • одсечно 7
  • одсјаиваху 1
  • одсјајкује 1
  • одскаче 1
  • одскачу 2
  • одскочи 3
  • одскочила 1
  • одспавамо 1
  • одсудним 1
  • оду 1
  • одужим 1
  • одузе 2
  • одузеде 1
  • одузети 1
  • одузима 1
  • одузму 1
  • одујми 2
  • одупирао 1
  • одустане 1
  • одушеви 1
  • одушке 1
  • ожегао 1
  • оженио 1
  • ожењен 2
  • оживело 1
  • оживелој 1
  • оживеше 1
  • оживи 1
  • озбиљан 2
  • озбиљна 3
  • озбиљне 1
  • озбиљно 9
  • озбиљност 1
  • Озго 1
  • озго 8
  • оздо 3
  • оздрави 1
  • озеб 1
  • озебох 1
  • означено 1
  • ојађениче 1
  • ока 9
  • окаљаш 1
  • окамени 1
  • окаменило 1
  • окамењена 1
  • оканите 1
  • оканца 1
  • оквиру 1
  • окива 1
  • окивају 1
  • Окиде 1
  • окиде 5
  • окинуо 1
  • окићене 1
  • оклевао 1
  • окна 1
  • Око 2
  • око 84
  • окован 1
  • окована 1
  • оковане 1
  • окове 1
  • окови 3
  • окову 1
  • околина 1
  • околине 1
  • околини 2
  • околином 1
  • околину 2
  • околним 1
  • околност 1
  • околности 6
  • около 2
  • Около 2
  • оком 9
  • окорела 1
  • окрвавиш 1
  • окрене 2
  • окренем 1
  • окрени 4
  • окрену 2
  • окренувши 1
  • окренула 1
  • окренуо 4
  • окренута 1
  • окренуте 1
  • окренути 2
  • окренутих 1
  • окренуше 1
  • окресаном 1
  • Окрете 1
  • окрете 27
  • окретох 1
  • окретоше 7
  • окрећући 1
  • окриљу 1
  • округа 2
  • округао 3
  • округла 1
  • округу 6
  • окружнога 1
  • окрузима 1
  • окруне 1
  • окршаја 1
  • оку 8
  • окупи 1
  • Окупи 1
  • Окупила 1
  • окупила 3
  • Окупиле 1
  • окупило 1
  • окупио 3
  • окупише 1
  • окусио 1
  • окушају 1
  • олакшање 1
  • олепљен 1
  • олепљена 1
  • олепљено 1
  • олуја 1
  • омалену 2
  • омахиваше 1
  • омахну 1
  • омекша 3
  • омирисао 1
  • Омлитавиле 1
  • оморине 1
  • омрзне 1
  • омрзнуо 1
  • омрзнути 1
  • ОН 2
  • он 482
  • Он 71
  • она 210
  • Она 25
  • онај 56
  • Онај 6
  • онакав 3
  • онакажено 1
  • онаква 1
  • онаке 1
  • онаки 1
  • онаким 1
  • Онако 1
  • онако 53
  • онаку 1
  • Онамо 1
  • онамо 3
  • Онда 7
  • онда 84
  • онде 1
  • Онде 1
  • Оне 1
  • оне 48
  • онесвестио 1
  • они 67
  • Они 7
  • оним 15
  • онима 8
  • оних 15
  • Оно 13
  • оно 87
  • оног 1
  • онога 23
  • оногај 1
  • оној 14
  • оноликим 2
  • оноликих 1
  • онолико 1
  • оном 17
  • ономад 13
  • Ономад 3
  • Ономадашњи 1
  • ономадашњој 1
  • ономе 8
  • ономлане 1
  • оному 1
  • Ону 1
  • ону 17
  • оп 2
  • опадају 1
  • опадоше 1
  • опажа 3
  • опажале 1
  • опажао 2
  • опажаше 2
  • опазе 1
  • Опази 1
  • опази 19
  • опазивши 1
  • Опазила 1
  • опазили 1
  • Опазили 1
  • опазило 1
  • Опазио 2
  • опазио 5
  • опазити 7
  • опазише 4
  • опак 2
  • опалила 1
  • опалим 1
  • опанака 1
  • опанци 1
  • опанчар 1
  • опанчиће 1
  • опасан 1
  • опасао 1
  • Опасивао 1
  • опасна 2
  • опасне 1
  • опасни 1
  • опаснији 1
  • опасно 3
  • опасност 5
  • опасности 11
  • опасну 1
  • опекама 1
  • опекла 1
  • операције 1
  • опет 108
  • Опет 8
  • опечена 1
  • опија 1
  • опијају 1
  • опије 1
  • опијен 1
  • опио 2
  • опису 1
  • опкладу 1
  • опколи 1
  • опкољени 1
  • опкопаш 1
  • оплакује 1
  • оплећу 1
  • опомени 1
  • опомену 2
  • опорави 1
  • опорављати 1
  • опоро 1
  • оправан 1
  • оправдања 2
  • опрезан 1
  • опрезни 2
  • опрезније 1
  • опрезнији 2
  • опрезно 6
  • опрезност 1
  • опрезу 2
  • опрема 1
  • опремљене 1
  • Опрости 1
  • опрости 4
  • опростимо 1
  • опростиш 1
  • опружајући 1
  • опружених 1
  • опруженој 1
  • опружи 1
  • опсова 2
  • опстанку 1
  • опусти 1
  • опхођење 1
  • опхођењем 1
  • опшивене 1
  • опширно 1
  • општа 3
  • опште 2
  • општега 1
  • општинама 2
  • општине 2
  • општини 2
  • општинска 2
  • општински 2
  • општинским 2
  • општинској 2
  • општинском 2
  • општинску 2
  • општину 1
  • општу 1
  • орања 1
  • организатор 1
  • организацији 1
  • организованом 1
  • орден 1
  • орезили 1
  • Орловица 1
  • Орловицу 1
  • орловске 1
  • орловски 1
  • ороз 1
  • ортачине 1
  • ортачини 1
  • ортачину 1
  • оружана 1
  • оружја 2
  • Оружје 1
  • оружје 9
  • оружјем 1
  • осам 1
  • осамдесет 5
  • осамљено 1
  • осамнаест 1
  • освануше 1
  • освести 3
  • освестио 1
  • освете 1
  • осветли 3
  • осветљавао 1
  • осветљено 1
  • осветљењу 1
  • осврнувши 1
  • освртао 1
  • осврташе 1
  • осврте 5
  • Освртоше 1
  • осврће 2
  • осврћући 5
  • оседлан 2
  • осек 1
  • осенченом 1
  • Осети 1
  • осети 25
  • осетио 1
  • осетити 1
  • Осећа 1
  • осећа 20
  • осећајући 6
  • осећали 1
  • осећања 9
  • осећање 21
  • осећањем 2
  • осећању 2
  • Осећао 1
  • осећао 8
  • осећати 1
  • осећаш 1
  • осећаше 11
  • осећи 1
  • осеци 1
  • осече 1
  • осигура 1
  • Осим 1
  • осим 3
  • осипа 1
  • оскудици 1
  • ослабила 1
  • ослепићу 1
  • ослободи 2
  • ослови 4
  • ослушкивати 1
  • ослушкиваше 1
  • ослушкује 1
  • ослушкујући 1
  • Ослушну 1
  • ослушну 3
  • осмејак 4
  • осмех 4
  • осмехиваше 1
  • осмехне 2
  • осмехну 5
  • осмехнувши 5
  • осмехом 2
  • осмицу 1
  • особина 1
  • особинама 1
  • особине 1
  • особину 2
  • особита 1
  • осоје 1
  • осојем 2
  • осоколи 1
  • осорљивост 1
  • осрамотила 2
  • осрамотио 1
  • осрамоћеној 1
  • осрамоћену 2
  • осредњих 1
  • Остав 1
  • оставе 2
  • остави 14
  • Остави 5
  • оставила 2
  • оставим 1
  • оставио 6
  • оставите 1
  • оставити 4
  • оставих 1
  • Оставих 2
  • оставиш 1
  • оставља 2
  • остављајући 2
  • остављала 1
  • остављамо 1
  • остављао 1
  • остављаху 2
  • оставши 1
  • Остаде 1
  • остаде 18
  • остадоше 7
  • остајала 1
  • остајало 1
  • остајаће 1
  • Остаје 2
  • остаје 4
  • Остала 1
  • Остале 1
  • остале 5
  • остали 6
  • осталима 2
  • осталих 2
  • Остало 1
  • остало 2
  • осталога 1
  • осталој 1
  • осталом 1
  • остане 2
  • останем 1
  • Остао 1
  • остао 5
  • остарим 1
  • остатака 1
  • остати 3
  • остаћу 1
  • осташе 2
  • острагуша 2
  • острагушама 1
  • острагушом 1
  • острагушу 1
  • Острвицу 1
  • осуда 1
  • осуду 2
  • осуђен 1
  • осуђена 1
  • осуђени 1
  • осуђиван 1
  • осујете 1
  • осушених 1
  • ота 1
  • отава 1
  • отаве 1
  • отале 1
  • Отац 1
  • отац 19
  • Отвара 1
  • отвара 2
  • отварај 3
  • Отварај 4
  • отварали 1
  • отварања 1
  • отварати 2
  • отвор 2
  • отворен 2
  • отворена 2
  • отворене 3
  • отвореније 1
  • отворенију 1
  • отвореним 1
  • отворених 1
  • отворено 3
  • отвореног 1
  • отворенозеленкастим 1
  • отвори 13
  • Отвори 2
  • отворио 1
  • отворити 5
  • Отворише 2
  • отворише 7
  • отвору 1
  • отегао 1
  • отегле 1
  • отегнуто 1
  • отегнуту 1
  • отеже 2
  • отежући 1
  • отезати 1
  • отео 1
  • отера 2
  • отерао 1
  • отерати 1
  • отераш 1
  • отиде 1
  • отидоше 1
  • отима 1
  • отимај 1
  • отимају 3
  • отимала 1
  • отимао 1
  • отимаш 1
  • отимљу 1
  • отићи 2
  • отиш 1
  • Отишао 1
  • отишао 9
  • отишле 1
  • откад 1
  • Откада 1
  • откаже 1
  • откако 1
  • Откако 1
  • откивали 1
  • откивањем 1
  • откидајући 1
  • откине 1
  • откључа 1
  • откован 1
  • откосу 1
  • открива 1
  • откривало 1
  • откриваше 1
  • откриће 1
  • открићу 1
  • откуд 10
  • Откуд 9
  • Откуда 3
  • откуда 5
  • откује 1
  • отмем 1
  • отопи 1
  • отпаднику 1
  • отпадница 1
  • Отпасавши 1
  • Отпасујте 1
  • отпева 1
  • отпевају 1
  • отпора 1
  • Отпоче 1
  • отпоче 2
  • Отпре 2
  • отреса 1
  • отресајући 2
  • отров 2
  • отрова 1
  • отрпети 1
  • отрча 2
  • отрчао 1
  • отрчи 1
  • отуд 16
  • Отуд 2
  • отупели 1
  • отурити 1
  • отуриш 1
  • Ох 5
  • охлади 2
  • охладнела 1
  • охолост 1
  • охолости 1
  • охолошћу 1
  • оца 17
  • оцем 2
  • оцени 2
  • оценио 1
  • оцењивању 1
  • оцртава 1
  • оцртавају 1
  • Оцу 1
  • оцу 7
  • очајавати 1
  • очајне 1
  • очајнички 1
  • очајно 2
  • очас 1
  • очевици 1
  • очекивала 1
  • очекивао 2
  • очекивати 2
  • очекиваху 2
  • очекиваше 4
  • очекује 5
  • очекују 1
  • очекујући 10
  • очи 106
  • Очи 8
  • очију 29
  • очима 36
  • очистио 1
  • очита 1
  • очитах 1
  • оџак 1
  • ошину 3
  • Оштар 1
  • оштар 5
  • оштра 3
  • оштре 1
  • оштрим 5
  • оштрине 1
  • оштро 9
  • оштру 1
  • п 2
  • па 643
  • Па 92
  • павитине 1
  • павитини 1
  • павитином 1
  • пада 5
  • падају 2
  • падала 1
  • Падамо 1
  • падао 1
  • падати 1
  • падаху 3
  • Падаше 1
  • падаше 5
  • паде 26
  • падини 1
  • падне 3
  • падоше 4
  • пажљив 1
  • пажљивије 4
  • Пажљиво 1
  • пажљиво 8
  • пажња 1
  • пажњом 2
  • пажњу 6
  • пазарио 1
  • пазећи 1
  • пази 10
  • Пази 2
  • пазим 1
  • Пазите 1
  • пазите 2
  • пазити 2
  • пазићеш 1
  • Пајића 1
  • Пајо 2
  • пак 1
  • пакао 2
  • паквонским 1
  • пакленом 1
  • паклу 2
  • пакосна 1
  • пакосник 2
  • пакосником 1
  • паксијан 1
  • паланачким 1
  • паланкама 1
  • Паланке 1
  • паланци 1
  • палидрвце 1
  • Палилулац 1
  • Палилулска 1
  • палилулској 1
  • Палилулци 2
  • Палите 1
  • пало 1
  • памет 9
  • паметан 4
  • памети 9
  • паметне 1
  • паметнија 1
  • паметно 3
  • памећу 2
  • памти 1
  • памук 2
  • памуком 1
  • памучне 1
  • пандур 10
  • Пандур 5
  • пандура 5
  • пандуре 4
  • Пандури 2
  • пандури 5
  • пандурима 4
  • пандуром 1
  • пандурске 2
  • пандурским 1
  • пандуру 3
  • пантелијевском 1
  • Пантовац 66
  • Пантовца 12
  • Пантовцем 4
  • Пантовцу 4
  • Пантовчева 1
  • Пантовчевој 1
  • Пантовчеву 1
  • Панту 1
  • пањ 2
  • пања 1
  • пао 3
  • паоца 1
  • папира 1
  • папрати 1
  • паприкаш 1
  • паприку 1
  • папучама 1
  • пара 15
  • парама 2
  • Пардон 2
  • паре 24
  • Паре 4
  • партнерима 1
  • пару 1
  • парче 2
  • парчета 2
  • пас 1
  • паса 6
  • Пасош 1
  • пасош 3
  • пасоше 1
  • пасошу 1
  • пасти 5
  • пастирску 1
  • пати 1
  • патњама 1
  • патње 1
  • паћеницу 1
  • паучинасте 1
  • Пашине 1
  • Пашиним 1
  • пашче 1
  • пе 1
  • пева 3
  • певају 1
  • певајући 2
  • певање 1
  • певушећи 1
  • Педесет 1
  • педесет 5
  • пеке 1
  • пекли 1
  • пеку 1
  • пенсионованим 1
  • пенџерлијом 1
  • пењању 1
  • пењу 1
  • пепео 2
  • Пера 2
  • перила 1
  • перило 1
  • перилу 1
  • Перје 1
  • Перо 8
  • пером 1
  • Перуничића 1
  • песама 3
  • песка 1
  • песма 1
  • песме 1
  • песмом 1
  • песму 5
  • песница 2
  • песницом 1
  • Пет 1
  • пет 10
  • Петар 1
  • петлове 1
  • Петлови 2
  • петљају 1
  • петљали 1
  • петнаест 2
  • Петорица 1
  • Петра 2
  • пећ 1
  • пећи 2
  • пече 3
  • печен 2
  • печена 4
  • печења 1
  • пешаци 1
  • пешице 1
  • пешкеш 1
  • пешкир 3
  • пешкира 2
  • пешкири 2
  • пешкирима 1
  • пивницом 1
  • пивницу 1
  • пиј 1
  • Пиј 1
  • пијан 2
  • пијана 4
  • пијанији 1
  • пијаним 1
  • пијаницу 1
  • Пијанка 1
  • пијанка 3
  • пијанке 3
  • пијанком 1
  • пијано 1
  • пијанства 1
  • пијанци 2
  • Пије 2
  • пије 9
  • пијем 2
  • пијемо 2
  • Пију 1
  • пију 2
  • пик 1
  • пило 1
  • Пило 1
  • пиљим 1
  • пио 4
  • пипа 1
  • пипајући 1
  • Пипајући 1
  • пирка 3
  • Писар 12
  • писар 23
  • писара 2
  • писарева 1
  • писарем 1
  • писари 1
  • писарима 1
  • писаром 3
  • писару 2
  • писати 1
  • писма 1
  • писмен 1
  • писмо 1
  • писнуо 2
  • Пита 1
  • пита 4
  • питај 6
  • питала 1
  • питам 7
  • питања 5
  • питање 7
  • питањем 1
  • питању 2
  • питао 1
  • питати 1
  • питаш 3
  • питаше 1
  • пити 1
  • питоме 1
  • питомији 1
  • питомим 1
  • питомој 1
  • питомост 1
  • пића 3
  • пиће 2
  • пићем 3
  • пићу 1
  • пише 5
  • пиштање 2
  • пишти 2
  • пиштољи 1
  • пиштољима 1
  • пиштољче 1
  • плава 1
  • плаве 2
  • плаветнила 1
  • плаветнило 1
  • Плаветнило 1
  • плаветнилом 1
  • плаветнилу 1
  • плаво 2
  • плавојка 1
  • плаву 1
  • плавушкастога 1
  • плакао 1
  • пламен 5
  • пламена 1
  • пламено 2
  • пламеном 3
  • пламењача 1
  • пламичак 2
  • план 4
  • плане 2
  • планина 4
  • планине 3
  • планини 1
  • планином 1
  • планинска 2
  • планински 3
  • планинским 1
  • планинскога 2
  • планинском 1
  • планова 1
  • планове 2
  • планови 2
  • плановима 2
  • плану 10
  • плануше 3
  • Пласковчанин 1
  • пласт 1
  • пластова 1
  • пластови 1
  • плати 2
  • платимо 1
  • платио 1
  • платити 1
  • платићу 1
  • платна 2
  • платном 1
  • плах 1
  • плаховит 2
  • плаховите 1
  • плаховито 1
  • плаче 2
  • плаши 2
  • плашим 1
  • плашимо 1
  • плашио 1
  • Плашио 1
  • плашиш 3
  • плашљива 1
  • плашљиво 5
  • плашња 2
  • плашње 1
  • плашњи 1
  • плашт 1
  • племе 1
  • племена 2
  • плен 1
  • Плескоњића 1
  • Плескоњићевој 1
  • плећима 4
  • плива 2
  • пливају 2
  • пливаху 1
  • плове 1
  • плови 3
  • плот 1
  • плотун 1
  • плоча 2
  • плочу 1
  • пљоска 1
  • пљоску 6
  • пљус 2
  • пљускање 1
  • пљускати 1
  • Пљусну 1
  • По 14
  • по 227
  • побабио 1
  • побег 2
  • побегао 2
  • побегли 1
  • побегне 3
  • побегнемо 1
  • побегох 1
  • победи 1
  • побеђен 1
  • побеже 2
  • побелео 1
  • побећи 1
  • побија 1
  • побио 2
  • побјегао 1
  • побледи 1
  • пободеној 1
  • побожне 2
  • побожном 1
  • побољех 1
  • побратим 6
  • побратима 1
  • побратиме 5
  • побратими 1
  • Побратими 1
  • побратимо 1
  • побро 14
  • побру 1
  • побуди 1
  • повади 1
  • повадио 1
  • повадише 1
  • повампирио 1
  • поведе 6
  • поведемо 1
  • поведеш 1
  • поведи 1
  • повез 1
  • повезана 1
  • повезане 2
  • повезани 2
  • повезаним 1
  • повезаше 1
  • поверавао 1
  • повереник 1
  • повереника 1
  • поверенике 1
  • поверење 1
  • поверљив 1
  • поверљиво 2
  • поверљиву 1
  • повесма 1
  • повесмо 1
  • поветарац 2
  • повеће 1
  • повећем 1
  • повеша 1
  • Повија 1
  • повија 2
  • повијаху 2
  • повијаше 1
  • повијен 1
  • повијених 1
  • повика 10
  • повикаше 7
  • повио 1
  • повисока 1
  • повичем 1
  • повише 1
  • повишена 1
  • поводањ 1
  • поводећи 1
  • повољан 1
  • повољна 1
  • повољнијим 1
  • повољно 3
  • поворка 1
  • поврате 1
  • поврати 4
  • повратити 3
  • повратка 1
  • повратку 3
  • повраћа 1
  • поврће 1
  • површини 1
  • повукле 1
  • повући 1
  • Повуче 1
  • повуче 6
  • Повучеш 1
  • погађа 2
  • погађамо 2
  • погађате 1
  • погазиш 1
  • поган 1
  • погана 1
  • поганац 1
  • погани 1
  • поганим 1
  • погача 1
  • Погибе 1
  • погибија 1
  • погибије 1
  • погибији 1
  • Погибох 1
  • погибох 2
  • погине 1
  • погинем 3
  • погинула 1
  • Погинуо 1
  • погинуо 5
  • погинути 5
  • поглади 1
  • поглед 33
  • Погледа 3
  • погледа 86
  • погледав 1
  • Погледавши 5
  • погледавши 7
  • погледају 1
  • погледајући 2
  • погледала 1
  • погледали 1
  • Погледам 1
  • погледао 1
  • погледати 10
  • погледаху 1
  • погледаш 1
  • Погледаше 2
  • погледаше 4
  • погледе 4
  • погледи 2
  • погледима 2
  • погледом 9
  • погледу 2
  • погнуо 1
  • погнуте 5
  • поговора 1
  • погодби 1
  • погодимо 1
  • погодио 1
  • погодити 5
  • Погреших 1
  • погрешку 2
  • погуби 2
  • погурена 3
  • погурену 1
  • Под 3
  • под 65
  • пода 1
  • Подај 3
  • подаље 3
  • података 1
  • подвезама 1
  • подвезе 1
  • подви 1
  • подвикну 5
  • подвикујући 1
  • подвојимо 1
  • подвуче 1
  • подговара 1
  • подели 3
  • поделио 1
  • подешавао 2
  • подигао 1
  • подигла 1
  • подигните 1
  • подигну 1
  • подигнуте 1
  • подигнути 1
  • подигнутим 1
  • подигнутом 1
  • подигнуту 1
  • Подигоше 1
  • подигоше 2
  • подиђе 1
  • подиже 19
  • Подиже 3
  • Подизаше 2
  • подједнако 1
  • подлежући 1
  • подметати 1
  • подметач 1
  • подметну 1
  • подметнули 2
  • подметула 1
  • подмеће 1
  • подмукло 1
  • подмуклолукавога 1
  • подне 4
  • поднео 1
  • поднесе 1
  • поднети 1
  • подножјем 1
  • подноси 1
  • подносити 1
  • подобности 1
  • подоста 2
  • подругљив 1
  • подругљиве 1
  • подрум 1
  • подсетила 1
  • подсетише 1
  • подсећаше 1
  • подсмехом 1
  • подстрешници 1
  • поду 5
  • подуже 1
  • Пође 2
  • пође 35
  • пођоше 5
  • пођу 2
  • пожара 1
  • пожаревачком 1
  • Пожури 2
  • пожури 9
  • пожурим 1
  • пожуримо 1
  • пожурио 1
  • Пожурио 1
  • пожурише 3
  • пожутела 1
  • позавидели 1
  • позавлачила 1
  • позавлачили 1
  • позадружна 1
  • позаимао 1
  • позајмице 1
  • позва 1
  • позвани 1
  • позвао 2
  • позвати 1
  • поздрав 1
  • поздрава 2
  • Поздрави 1
  • поздрави 6
  • поздравио 2
  • поздрављајући 1
  • позеленело 1
  • позив 2
  • позива 1
  • позивали 1
  • позивом 1
  • позледило 1
  • позна 4
  • познавали 1
  • познаваше 1
  • познавши 1
  • Познаде 1
  • познаде 13
  • познаду 1
  • познаје 3
  • познајем 1
  • познајемо 1
  • познајете 1
  • познајеш 1
  • познају 4
  • познало 1
  • познаник 1
  • познаника 1
  • познаници 1
  • познаницима 1
  • познанство 2
  • познанству 1
  • Познао 1
  • познао 4
  • позната 5
  • познате 2
  • познати 4
  • познатим 1
  • познатих 2
  • познато 3
  • позове 2
  • поиздаље 1
  • поиздизаше 1
  • поизлеташе 1
  • поизмакао 1
  • поима 1
  • поимању 1
  • појава 5
  • појаве 4
  • појави 14
  • појавио 1
  • појавити 1
  • појавом 2
  • појаву 1
  • појам 1
  • појас 2
  • појаса 4
  • појасићем 1
  • појасом 1
  • појасу 2
  • појахаше 1
  • поједеш 1
  • појединости 1
  • појење 1
  • појео 1
  • поји 1
  • појми 11
  • појмио 1
  • појмити 2
  • појмовима 1
  • појуре 1
  • појури 2
  • појурише 1
  • покаже 3
  • покажем 2
  • покажеш 1
  • показа 7
  • показао 2
  • показивала 1
  • показивали 1
  • показиваше 1
  • показује 2
  • показујући 2
  • Покај 1
  • покаја 1
  • покајања 1
  • покајање 1
  • покајати 1
  • покајеш 1
  • покајник 1
  • покају 1
  • покварило 1
  • покварио 1
  • поклао 1
  • поклапа 1
  • поклаше 1
  • поклопац 1
  • покојни 1
  • Покојни 1
  • покорава 1
  • покоре 2
  • покорност 1
  • покошене 1
  • покрет 4
  • покрета 5
  • покрете 5
  • покреће 1
  • покривала 2
  • покривалом 3
  • покривач 2
  • покривене 1
  • покривени 1
  • покривених 1
  • покров 1
  • покупи 1
  • покупише 1
  • Покуша 1
  • покуша 4
  • покушаја 2
  • покушам 1
  • покушамо 1
  • покушао 1
  • покушаше 1
  • пола 3
  • полагано 4
  • полази 1
  • Полази 1
  • полазите 1
  • полазити 1
  • полако 21
  • Полако 4
  • поласка 1
  • полегали 2
  • полегаше 3
  • полета 1
  • полетети 1
  • полети 1
  • полечи 1
  • политика 1
  • полицајац 2
  • Полицајац 2
  • полицајци 1
  • полиција 2
  • полиције 1
  • полицији 1
  • полицијом 1
  • полицијској 1
  • полицију 1
  • полициске 1
  • полициски 1
  • полициским 1
  • полицу 1
  • половак 1
  • половина 2
  • половине 3
  • половини 3
  • половину 3
  • положај 10
  • положаја 1
  • положајем 1
  • положају 6
  • положену 1
  • положи 1
  • положитој 1
  • поломимо 1
  • полугласно 4
  • полудео 1
  • полудети 2
  • полудех 3
  • полуосмејак 1
  • полутами 2
  • полутаци 1
  • полуумирен 1
  • поља 7
  • пољану 1
  • Поље 1
  • поље 9
  • пољем 2
  • пољу 7
  • пољуби 1
  • Пољуби 1
  • пољубим 1
  • пољубише 1
  • Помагај 1
  • помагаху 1
  • помагачи 1
  • помаже 4
  • помажу 1
  • помало 6
  • помаља 1
  • помаљаху 1
  • помаљаше 1
  • помањи 1
  • помену 5
  • поменула 1
  • поменусмо 1
  • померају 1
  • помешаним 1
  • помешано 1
  • помилована 1
  • помиловања 1
  • помиловање 6
  • помиловању 1
  • помилуј 1
  • помилује 1
  • помињаше 1
  • помињи 2
  • помири 1
  • Помирише 1
  • помисао 2
  • Помисли 1
  • помисли 44
  • помислим 2
  • помислио 2
  • помислити 1
  • помислих 1
  • помичући 1
  • помишља 1
  • помишљало 1
  • помишљао 6
  • помогло 1
  • помогне 1
  • помогнеш 1
  • Поможе 1
  • поможе 3
  • Помоз 1
  • Помози 2
  • помоли 2
  • помолити 2
  • Поморавља 1
  • Поморављу 1
  • помоћ 2
  • помоћи 8
  • помоћу 1
  • помрчина 5
  • помрчине 1
  • помрчини 4
  • помрчину 2
  • помућен 1
  • понављаху 1
  • понављаше 2
  • понајвернија 1
  • понајвише 1
  • понајчешће 1
  • понашању 1
  • Понегде 1
  • понегде 2
  • Понека 1
  • понеке 2
  • Понеки 1
  • понеки 5
  • понекипут 1
  • понеко 1
  • понеку 1
  • понеле 1
  • понео 1
  • понесем 1
  • понесена 1
  • понесене 1
  • понеси 2
  • Понеше 1
  • понеше 3
  • понижене 1
  • понижену 1
  • понови 6
  • поновити 1
  • поновише 1
  • поново 2
  • понос 1
  • поносити 1
  • поносито 1
  • поносна 1
  • поносном 1
  • поноћ 2
  • поноћи 4
  • поноћне 1
  • понуде 2
  • понуди 3
  • понудити 1
  • поњава 1
  • поњавама 1
  • поњаве 2
  • поњави 1
  • поњаву 2
  • Пооткидај 1
  • Поп 2
  • поп 7
  • Попа 2
  • попа 21
  • попадаше 1
  • Попадоше 1
  • попару 1
  • Попе 1
  • попе 3
  • попео 1
  • попети 1
  • попину 1
  • поплаше 1
  • попо 11
  • попов 1
  • поповим 1
  • попових 1
  • поповој 3
  • попом 1
  • поправи 1
  • попрети 1
  • попрска 1
  • попу 4
  • попустљивост 1
  • попуцају 1
  • попуши 1
  • попушио 1
  • порази 1
  • поранио 2
  • пораст 1
  • порасте 1
  • порасту 1
  • Поред 2
  • поред 27
  • поредак 1
  • поређали 2
  • поређане 1
  • поређани 1
  • порекне 1
  • порожју 1
  • пороту 1
  • поругану 1
  • поручила 1
  • поручио 3
  • пос 2
  • посадивши 1
  • посао 34
  • посвећен 1
  • посвршава 1
  • посвршавам 3
  • поседали 1
  • Поседаше 2
  • поседаше 3
  • посести 1
  • посете 1
  • посети 1
  • посетиоци 1
  • посјећ 1
  • поскакаше 2
  • поскидаше 1
  • посла 35
  • посланик 1
  • Послао 2
  • послао 5
  • послати 4
  • послаће 1
  • послаше 3
  • после 116
  • После 41
  • последак 1
  • последице 3
  • Последња 1
  • последње 13
  • последњега 2
  • последњем 1
  • последњи 12
  • последњих 1
  • последњој 2
  • последњом 1
  • последњу 3
  • послије 1
  • послова 1
  • послове 5
  • пословима 1
  • Послом 1
  • послом 8
  • послу 8
  • послуга 1
  • послужавник 1
  • послужи 2
  • послужити 1
  • послужују 1
  • послуша 1
  • Послуша 1
  • послушах 2
  • послушна 1
  • послушника 1
  • послушниково 1
  • послушно 2
  • послушност 3
  • послушности 1
  • посматра 4
  • посматрају 1
  • посматрајући 3
  • посматрамо 1
  • посматраху 1
  • посматрач 1
  • посматраше 3
  • поспала 1
  • посрну 1
  • пост 2
  • поста 1
  • постављао 1
  • постављен 1
  • Постаде 1
  • постаде 8
  • постајао 1
  • постаје 2
  • постају 1
  • постала 1
  • постане 1
  • постанем 1
  • постао 1
  • постара 2
  • постати 2
  • постеље 10
  • постељи 4
  • постељу 11
  • постепена 1
  • Постепеним 1
  • постепено 2
  • постигао 1
  • постиди 1
  • Постоја 1
  • постоје 1
  • постоји 1
  • поступак 1
  • поступке 2
  • поступци 2
  • потајници 1
  • потанко 1
  • потврдиш 1
  • потврђујемо 1
  • потеже 1
  • потекоше 1
  • потера 10
  • Потера 2
  • потерају 1
  • потераше 2
  • потере 4
  • потером 3
  • потеру 6
  • потес 6
  • потеса 3
  • потесни 1
  • Потесом 1
  • потесом 3
  • потесу 2
  • потече 1
  • потиљак 2
  • потиљка 1
  • потиљку 1
  • потказа 1
  • потказао 1
  • потмула 1
  • потмуло 2
  • потмуо 1
  • Поток 1
  • поток 17
  • потока 9
  • потоком 4
  • потоку 9
  • Потом 1
  • потом 4
  • потонуо 1
  • потоњи 1
  • поточића 2
  • потпасала 1
  • потписаше 1
  • потпуно 4
  • потраже 1
  • Потражи 1
  • потражим 2
  • потражио 1
  • потражити 1
  • потражих 1
  • потражише 1
  • потраја 1
  • потре 1
  • потреба 2
  • потребан 1
  • потребе 4
  • потребна 2
  • потребне 2
  • потребни 1
  • потребнији 1
  • потребно 7
  • потребу 1
  • потресе 1
  • потресеним 1
  • потресла 1
  • потру 2
  • потрудио 1
  • потрча 12
  • потрчавши 1
  • Потрчасмо 1
  • потрчати 1
  • потрчаше 1
  • Потрчаше 1
  • потрче 1
  • потрчи 2
  • потрчите 1
  • потуљи 1
  • потуцам 1
  • потчини 1
  • потчињавају 2
  • потчињавали 1
  • потчињавању 1
  • потчињаваше 1
  • поћи 1
  • поћута 1
  • поубијали 1
  • поуздан 2
  • поуздане 1
  • поуздани 2
  • Поузданија 1
  • Поузданије 1
  • поузданије 2
  • поузданији 2
  • поузданих 1
  • поуздано 7
  • поузданога 1
  • поуздану 1
  • поуздањем 1
  • поуздати 2
  • поуку 1
  • поустајаше 1
  • поучавао 1
  • похара 3
  • похаране 1
  • похарао 1
  • похаре 7
  • похари 1
  • похару 5
  • похвала 1
  • похвалити 1
  • похвалу 1
  • похватао 1
  • походе 1
  • поцрвене 4
  • поцрвенети 1
  • поцрвени 1
  • поцрнела 1
  • поцрнелу 2
  • почаст 1
  • почасти 1
  • почастили 1
  • Поче 1
  • поче 36
  • почела 1
  • почели 3
  • почем 1
  • почео 7
  • почесмо 1
  • почетка 1
  • почетку 3
  • почетничком 1
  • почеша 4
  • почеше 4
  • почешће 1
  • починило 1
  • починио 1
  • почињаше 1
  • Почиње 2
  • почиње 6
  • почињу 1
  • почисти 1
  • почистио 1
  • Почне 1
  • почне 4
  • почнемо 1
  • почнете 1
  • почну 1
  • пошавши 1
  • пошао 1
  • пошла 1
  • пошље 2
  • пошљи 1
  • поштен 2
  • поштена 2
  • поштене 3
  • поштени 1
  • поштеним 1
  • поштено 3
  • поштеној 1
  • поштење 1
  • пошто 18
  • Пошто 3
  • поштовања 1
  • поштовао 1
  • поштом 1
  • пошту 1
  • права 8
  • правац 2
  • правда 1
  • Правда 1
  • правдаше 1
  • праве 2
  • праведној 1
  • правећи 1
  • Прави 1
  • прави 7
  • правије 1
  • правилна 1
  • правило 1
  • правим 1
  • Правите 1
  • правих 1
  • правници 1
  • Право 2
  • право 75
  • правом 1
  • праву 3
  • правцем 3
  • праг 4
  • праговима 1
  • прагу 2
  • празан 1
  • празна 3
  • празне 1
  • празни 1
  • празним 3
  • празнина 1
  • празници 1
  • празноверни 1
  • празну 1
  • практиканта 1
  • прамен 1
  • прамење 1
  • прапораца 1
  • Прате 1
  • пратећи 2
  • прати 2
  • пратио 1
  • пратити 1
  • праћен 1
  • прах 2
  • прашине 3
  • прашини 1
  • прашину 2
  • прашта 1
  • праштам 2
  • праште 1
  • Прва 3
  • прва 7
  • Прве 1
  • прве 4
  • први 30
  • Први 4
  • првим 2
  • првина 2
  • првих 3
  • прво 15
  • Прво 2
  • првог 1
  • Првога 1
  • првога 2
  • првој 1
  • првом 2
  • прву 3
  • Пре 3
  • пре 41
  • пребаци 6
  • пребацивши 1
  • пребацио 1
  • пребаченом 2
  • пребије 1
  • пребледе 4
  • пребледела 1
  • пребледели 1
  • пребола 1
  • преболети 2
  • преброја 1
  • пребројати 1
  • превалила 1
  • превари 1
  • преварио 1
  • превелика 1
  • превио 1
  • превоја 1
  • преврнуо 1
  • преврнутих 1
  • преврташе 1
  • преврте 4
  • превуче 1
  • прегазише 1
  • Прегледа 1
  • прегледа 3
  • прегледавши 1
  • прегледали 1
  • прегледао 1
  • прегледати 2
  • прегледаше 2
  • прегоре 1
  • прегруваш 1
  • пред 130
  • Пред 14
  • преда 11
  • предаде 4
  • предадоше 1
  • Предај 3
  • предаје 2
  • предају 2
  • Предала 1
  • предала 3
  • предам 5
  • предане 1
  • преданити 2
  • предао 5
  • предати 1
  • предахну 1
  • предаш 3
  • предвидео 1
  • предвиди 1
  • предвиђени 1
  • преде 2
  • предиха 1
  • предмет 1
  • предмете 1
  • предмети 2
  • предње 1
  • предомишљајући 1
  • предосећања 1
  • предсказивала 1
  • представљаше 2
  • представницима 1
  • предузећима 1
  • предузимало 1
  • предузимао 1
  • пређашњег 1
  • пређашњем 1
  • пређашњи 2
  • пређе 7
  • пређемо 1
  • пређоше 2
  • преживеле 1
  • преживео 1
  • преживети 1
  • преза 3
  • презајући 1
  • презирала 1
  • презирањем 1
  • Презреће 1
  • презриво 1
  • преиначила 1
  • прек 1
  • прекидај 1
  • прекидајући 1
  • прекиде 17
  • прекидима 1
  • прекидоше 1
  • преким 1
  • прекине 2
  • прекинути 1
  • прекипе 1
  • прекјуче 1
  • Преко 2
  • преко 63
  • прекољем 1
  • прекорачи 1
  • Прекорачи 1
  • прекоре 2
  • прекосутра 3
  • прекрати 1
  • прекреће 1
  • прекри 1
  • прекрсти 1
  • прекрстио 1
  • преку 1
  • прела 1
  • прелази 2
  • прелазила 1
  • прелајаше 1
  • прелете 6
  • прелетеше 1
  • прелећу 2
  • прелива 2
  • преливајући 1
  • преливаху 1
  • прелом 2
  • преломити 1
  • Према 2
  • према 24
  • премишља 2
  • прене 1
  • пренела 1
  • пренеражен 1
  • пренесе 3
  • преноси 2
  • преноћишту 1
  • прену 5
  • пренуше 1
  • преобуке 1
  • препеченице 2
  • препеченицом 1
  • преплашен 1
  • преплашено 1
  • преполови 2
  • препоне 1
  • препороди 1
  • препоручити 1
  • препреденост 1
  • препредености 1
  • препрека 1
  • препреке 2
  • препуњен 1
  • преродише 1
  • прерушити 1
  • преседластога 1
  • пресећи 1
  • пресеца 2
  • пресече 3
  • прескакаше 1
  • прескакута 1
  • прескаче 1
  • прескачући 1
  • прескочи 4
  • прескочио 1
  • пресрете 1
  • престаде 1
  • престадоше 1
  • престајући 1
  • престану 1
  • преступ 1
  • Пресуда 1
  • пресуда 2
  • пресуде 1
  • пресуди 1
  • пресуднијега 1
  • пресуду 2
  • претварао 1
  • претворила 2
  • претвориле 1
  • претворило 1
  • претворио 2
  • прете 1
  • претежније 1
  • претекне 1
  • претећи 1
  • прети 1
  • претио 1
  • Претио 1
  • претње 1
  • претњу 1
  • претоварен 1
  • претпостављаше 2
  • претреса 1
  • претресаху 1
  • претресе 1
  • претресу 1
  • претрну 1
  • претрпану 1
  • претрча 4
  • претрчавши 1
  • претрчаше 1
  • претурајући 1
  • претурамо 1
  • претурати 1
  • претури 2
  • претурио 2
  • Претурићемо 1
  • претурише 1
  • претходних 1
  • претходници 1
  • претходно 2
  • прећи 1
  • пречагама 1
  • прече 1
  • пречњаке 1
  • пречњаци 1
  • прешла 1
  • прешли 1
  • при 14
  • При 2
  • прибере 1
  • прибереш 1
  • прибијајући 1
  • прибијаху 1
  • прибира 1
  • приближавао 1
  • приближаваху 1
  • приближан 1
  • приближи 6
  • приближио 1
  • приближише 3
  • приближује 5
  • прибојавао 1
  • прибор 1
  • прибра 5
  • прибравши 1
  • Прибравши 1
  • привеже 2
  • Привежу 1
  • привеза 1
  • привезан 1
  • привлаче 3
  • привлачи 4
  • привлачило 2
  • привлачио 1
  • привуче 1
  • пригрлило 1
  • пригрлио 1
  • пригрчише 1
  • придаваше 1
  • придиже 1
  • придоби 1
  • придобије 1
  • придобијем 1
  • придржавајући 1
  • придржи 1
  • придружи 1
  • приђе 29
  • Приђе 4
  • приђи 1
  • приђоше 2
  • прижељкивању 1
  • прижиже 1
  • призивати 1
  • признање 1
  • призора 1
  • Пријатан 2
  • пријатељ 2
  • пријатеља 1
  • Пријатељи 1
  • пријатељи 4
  • пријатељима 1
  • пријатељица 1
  • пријатељице 1
  • пријатељицу 1
  • пријатељски 1
  • пријатељство 1
  • пријатељству 1
  • пријатељу 2
  • пријатна 2
  • пријатне 1
  • пријатно 7
  • прије 1
  • приковале 1
  • прикована 1
  • приковане 3
  • приковани 1
  • приковано 1
  • прикрада 1
  • прикри 1
  • прикривање 1
  • прикривен 2
  • прикривени 1
  • прикривену 1
  • прикрије 3
  • прикријете 1
  • прикрио 1
  • прикупља 1
  • Прилазећи 1
  • прилазећи 4
  • прилази 4
  • прилегли 1
  • прилегне 1
  • прилепљене 1
  • прилика 2
  • приликама 1
  • прилике 10
  • приликом 3
  • прилику 4
  • прилици 2
  • приљубљен 1
  • приљубљени 1
  • прима 1
  • примакли 1
  • Примакоше 1
  • примамљиваше 1
  • примамљиве 1
  • примамљиви 1
  • примамљивије 1
  • примамљиво 2
  • примамљивом 1
  • примамљује 1
  • примаче 1
  • пример 1
  • приметне 1
  • прими 2
  • примио 1
  • примити 2
  • примичу 1
  • Примичу 1
  • приморао 1
  • принела 1
  • принесе 1
  • принуди 1
  • принудити 1
  • принудише 1
  • принуђава 1
  • принуђавало 1
  • принуђен 1
  • припада 1
  • припије 1
  • припретим 1
  • припретише 1
  • прирасла 1
  • природа 2
  • природе 2
  • природу 1
  • присебан 4
  • присебна 1
  • присебни 1
  • присебнији 1
  • присебност 1
  • присебности 2
  • присела 1
  • присело 1
  • присете 1
  • присети 3
  • присећајући 1
  • прискочи 2
  • прислони 1
  • присним 1
  • приспео 1
  • пристаде 1
  • пристаје 2
  • Пристајем 1
  • пристајем 2
  • пристала 1
  • Пристала 1
  • пристане 1
  • пристао 1
  • пристати 3
  • пристојно 1
  • приступе 1
  • присуства 1
  • присуство 2
  • присуствују 1
  • притворновеселим 1
  • притегни 1
  • притискивајући 1
  • притиском 1
  • притискује 1
  • притисла 2
  • притисну 2
  • притиснуо 1
  • притрча 1
  • притрчаше 1
  • прићи 1
  • прихвати 3
  • прихватише 2
  • приход 1
  • прича 5
  • Причај 2
  • причај 5
  • причајте 1
  • причају 2
  • причајући 2
  • Причали 1
  • причам 2
  • причама 1
  • причања 1
  • причао 4
  • причати 1
  • причаш 3
  • причаше 2
  • приче 2
  • Причекај 2
  • причекам 2
  • причестим 1
  • причестише 1
  • причешће 1
  • Причешће 1
  • причешћивали 1
  • причешћу 1
  • причини 1
  • причињаваше 1
  • причињена 1
  • причу 2
  • причувај 1
  • приш 1
  • прљава 1
  • прљаве 1
  • Прљаво 1
  • прљавој 2
  • пробавити 1
  • пробајући 1
  • пробао 1
  • пробати 1
  • прободе 1
  • пробуди 9
  • пробудим 1
  • пробудио 3
  • пробудићемо 1
  • провалијама 1
  • провалије 2
  • провалију 1
  • провалили 2
  • проваљен 1
  • проваљено 1
  • проваљивати 1
  • проваљујемо 1
  • проваљују 1
  • проведе 6
  • проведеш 1
  • проведосмо 1
  • проведу 1
  • провело 1
  • провео 2
  • провесели 2
  • провидна 1
  • провлачаху 1
  • провлаче 2
  • провлачи 3
  • Провлачио 1
  • проводи 2
  • проводила 1
  • проводио 3
  • проводити 2
  • проводиш 1
  • провођењу 2
  • проврти 1
  • провукоше 2
  • провући 3
  • провуче 5
  • провучем 1
  • прогласи 1
  • прогласити 1
  • прогледа 1
  • прогнаница 1
  • проговоре 1
  • проговори 21
  • проговоривши 2
  • проговорим 1
  • прогрушале 1
  • прогрушали 1
  • прогута 2
  • прогутате 1
  • прода 1
  • продавао 1
  • продавати 1
  • продаду 1
  • продаје 1
  • продаји 1
  • Продајте 1
  • продао 1
  • продаш 1
  • продираху 1
  • продираше 3
  • продире 2
  • продиру 1
  • продру 1
  • продужавао 1
  • продужи 20
  • продужим 1
  • продужише 1
  • продужују 1
  • прође 12
  • Прође 3
  • прођи 1
  • Прођи 1
  • прођосмо 1
  • прођоше 2
  • Прођоше 5
  • прођу 1
  • прожет 1
  • проживео 1
  • проживети 1
  • проживимо 1
  • прозбори 5
  • прозвижда 1
  • Прозор 1
  • прозор 25
  • прозора 10
  • прозоре 1
  • прозорима 3
  • прозором 3
  • прозору 7
  • прозорче 8
  • прозорчета 1
  • прозорчића 1
  • прозорчићу 2
  • прозуји 1
  • проје 1
  • пројури 1
  • проказа 1
  • проказати 1
  • проклете 2
  • проклетиња 1
  • проклетница 1
  • Проклето 1
  • проклетој 1
  • проклетство 1
  • прокрадем 1
  • пролажаху 3
  • пролажаше 2
  • пролаз 1
  • пролазе 2
  • Пролазе 2
  • пролази 4
  • пролазио 1
  • пролазници 1
  • пролежа 1
  • пролежавши 1
  • пролетаху 1
  • пролете 1
  • пролећа 2
  • Пролеће 1
  • пролеће 2
  • пролећу 1
  • проливена 1
  • проломи 2
  • прољеће 1
  • промашио 1
  • промене 1
  • промени 3
  • променили 2
  • променило 1
  • променио 2
  • променити 1
  • Променише 1
  • промену 2
  • промењен 1
  • промерио 1
  • промешкољи 1
  • промисли 2
  • промислим 1
  • промислио 2
  • промиче 1
  • промоли 2
  • промрмља 2
  • промукао 1
  • промуклим 1
  • промуца 6
  • пронађе 1
  • проналазак 1
  • проницљивим 1
  • проницљиво 1
  • проносе 1
  • проноси 1
  • пропада 3
  • пропадај 1
  • пропадам 2
  • пропадамо 1
  • пропаде 1
  • пропала 1
  • пропало 1
  • Пропао 2
  • пропао 6
  • пропаст 2
  • пропиње 1
  • пропусти 3
  • проредила 1
  • проређених 1
  • проседа 1
  • проседеше 1
  • просим 1
  • проспу 1
  • проста 1
  • прости 2
  • простићете 1
  • простих 1
  • простору 2
  • простота 1
  • пространства 1
  • пространу 1
  • простре 1
  • простреше 1
  • прострле 1
  • прострте 1
  • просу 2
  • протегла 1
  • протегнути 1
  • протежући 2
  • протезаху 1
  • протест 1
  • протеста 1
  • против 4
  • противити 1
  • противника 1
  • противном 1
  • противности 2
  • протицаше 2
  • протиче 3
  • протокол 1
  • протрља 2
  • Протрчавши 1
  • протумачише 2
  • проћи 5
  • проучи 1
  • прочевља 1
  • прочевље 1
  • прочеља 1
  • прочељу 2
  • прочита 2
  • прочитавши 1
  • прочитај 1
  • прочитам 1
  • прочитана 1
  • прочитати 2
  • Прошао 1
  • прошао 7
  • прошапта 9
  • прошапута 1
  • прошла 1
  • прошли 2
  • прошло 3
  • прошлост 1
  • проштац 2
  • прошће 1
  • прсну 1
  • прснути 1
  • прст 4
  • прста 1
  • прсте 4
  • прстен 1
  • прстима 4
  • прстом 1
  • прсту 1
  • пруга 1
  • пружа 2
  • пружају 1
  • пружајући 3
  • пружале 1
  • пружене 2
  • пружени 1
  • пруженом 1
  • пружену 5
  • Пружи 1
  • пружи 27
  • пруживши 3
  • пружила 3
  • пружили 1
  • пружио 4
  • пружише 1
  • прште 1
  • прштећи 1
  • пршти 1
  • пршуту 1
  • пса 2
  • псе 1
  • псето 5
  • пси 1
  • псима 1
  • псино 2
  • Пст 3
  • птица 2
  • птице 1
  • публике 1
  • публици 1
  • пуки 1
  • пукло 1
  • пукне 1
  • пукотинама 1
  • пукотине 1
  • пун 4
  • пуна 5
  • пуне 5
  • пуним 2
  • пуно 2
  • пуну 1
  • пурењак 2
  • пурењака 1
  • пурењаке 1
  • пурењаци 1
  • пурци 1
  • пусник 2
  • пусте 3
  • пусти 4
  • пустио 3
  • пустити 1
  • Пустићу 1
  • пусто 1
  • пустоловина 1
  • пустош 1
  • пут 60
  • пута 31
  • путања 1
  • путеве 1
  • путем 2
  • путник 3
  • путнике 1
  • путници 2
  • путницима 1
  • путовима 1
  • Путом 1
  • путом 9
  • путу 13
  • путује 2
  • путујемо 1
  • путују 1
  • пући 1
  • пухор 1
  • пуцај 1
  • Пуцај 5
  • пуцају 2
  • пуцамо 1
  • пуцањ 5
  • пуцања 1
  • пуцање 1
  • пуце 1
  • пуцка 2
  • пуцкају 1
  • пуцњава 1
  • Пуче 1
  • пуче 3
  • пучини 1
  • пушака 1
  • пуши 2
  • пушити 1
  • пушка 5
  • пушкама 1
  • пушке 22
  • пушком 13
  • пушкомет 1
  • пушку 43
  • пуштати 1
  • пушчане 2
  • пушчаних 1
  • Пфуј 1
  • пшеница 2
  • пшенице 1
  • пшеницу 1
  • Р 1
  • р 4
  • ра 2
  • рабаџије 1
  • работе 1
  • работницима 1
  • работу 1
  • равна 1
  • равне 2
  • равнице 2
  • равници 1
  • равно 2
  • равнодушно 1
  • рагастов 1
  • рад 6
  • рада 2
  • Раде 1
  • раде 17
  • раденика 1
  • радећи 2
  • Ради 2
  • ради 48
  • радили 4
  • радим 7
  • радимо 2
  • Радио 1
  • радио 8
  • Радисав 11
  • Радисава 1
  • Радисављевих 1
  • Радисавом 1
  • Радисаву 2
  • радите 3
  • радити 7
  • радиш 4
  • радник 2
  • раднике 1
  • радници 1
  • радње 2
  • радњу 1
  • радо 3
  • радовала 1
  • Радован 35
  • Радована 5
  • Радованове 1
  • Радованово 1
  • Радованову 1
  • Радованом 1
  • Радовану 3
  • радовао 4
  • радове 3
  • радознала 1
  • радознали 4
  • радозналија 1
  • радозналим 3
  • радознало 5
  • радозналост 5
  • радозналости 1
  • радозналошћу 1
  • Радоњић 1
  • Радоњића 7
  • радосни 1
  • радоснији 1
  • радосно 7
  • радост 7
  • радостан 2
  • радости 2
  • радошћу 1
  • раду 1
  • радује 2
  • рађа 1
  • рађало 1
  • рађаху 2
  • ражљутити 1
  • ражљућени 1
  • разави 1
  • разапета 1
  • разастре 1
  • разасути 1
  • разбарушена 1
  • разбарушеном 1
  • разбацане 1
  • разбацани 1
  • разбегоше 1
  • разберем 1
  • разби 1
  • разбија 1
  • разбијен 2
  • разбирај 1
  • разбирајући 2
  • разбирам 1
  • разбити 1
  • Разбојник 1
  • разбојник 5
  • разбојника 3
  • разбојником 1
  • разбојници 4
  • разбојничке 1
  • разбојничким 1
  • разбојништво 2
  • разбуди 2
  • разбудили 1
  • Разведри 1
  • разведри 2
  • развеза 1
  • Развесели 1
  • разви 1
  • развиђава 1
  • развија 1
  • развијена 1
  • развијене 2
  • развила 1
  • развлачи 1
  • разврат 1
  • разврату 1
  • развршен 1
  • развукао 1
  • развуче 3
  • развучен 1
  • разгали 1
  • разгаљује 1
  • разгледа 22
  • разгледавши 1
  • Разгледавши 1
  • разгледају 3
  • разгледајући 1
  • разгледам 2
  • разгледао 1
  • разгледати 1
  • разгледаше 2
  • разговара 4
  • разговарамо 3
  • разговарати 7
  • разговараху 2
  • разговор 12
  • разговора 4
  • разговоре 2
  • разговори 2
  • разговорима 1
  • разговоримо 1
  • Разговорише 1
  • разговорнији 1
  • разговору 5
  • разграбе 1
  • разграбише 1
  • разгранао 1
  • раздавао 1
  • раздаде 1
  • Раздадоше 1
  • раздајемо 1
  • раздајеш 1
  • раздам 2
  • раздао 1
  • Раздао 2
  • раздвајам 1
  • раздели 1
  • разделио 1
  • разделити 1
  • разделише 1
  • раздрага 1
  • раздраган 2
  • разиђоше 4
  • разјарени 1
  • разјаренога 1
  • разлазе 1
  • разлазимо 1
  • разлегати 1
  • разлеже 4
  • разли 4
  • разлику 1
  • разликује 1
  • разликују 2
  • Разлило 1
  • различни 1
  • разлог 2
  • разлога 1
  • размакоше 1
  • Размисли 1
  • размисли 6
  • размисливши 2
  • размицаху 1
  • размишља 4
  • размишљајући 5
  • размишљања 5
  • размишљање 1
  • размишљаше 1
  • размрсити 1
  • Разне 1
  • разне 5
  • разнежи 1
  • разнети 1
  • разни 1
  • разним 4
  • разних 1
  • разнобојних 1
  • разноврсна 1
  • разноврсних 1
  • разногласно 1
  • разочарана 1
  • разрачунавање 1
  • разредила 1
  • разрогачи 1
  • разуздана 1
  • Разуме 1
  • разуме 7
  • разумева 1
  • разумевајући 2
  • разумевао 1
  • разумевати 1
  • разумеде 3
  • разумем 1
  • разумео 1
  • разумети 1
  • разумеш 1
  • разумјети 1
  • Рај 1
  • рај 3
  • рају 2
  • рака 2
  • раке 1
  • ракије 5
  • ракијом 3
  • ракију 6
  • Рако 2
  • раком 1
  • раку 2
  • рам 6
  • рама 1
  • раме 8
  • рамена 8
  • раменима 3
  • раменом 2
  • рамену 2
  • рана 4
  • ране 1
  • раније 12
  • ранијем 1
  • ранити 1
  • рано 6
  • раном 1
  • рану 5
  • рањен 2
  • рањених 1
  • рапорт 1
  • расани 1
  • расеца 1
  • расипала 1
  • раскида 2
  • раскидати 1
  • раскинула 1
  • раскравих 1
  • Раскрсти 1
  • раскрстимо 1
  • раскрштам 1
  • расла 1
  • расли 1
  • расом 1
  • распита 1
  • Распитивала 1
  • распитивао 2
  • распитивати 2
  • Распитиваше 1
  • распитује 2
  • распламтео 1
  • расплинуло 1
  • расплинулој 1
  • распознају 3
  • распознати 2
  • располаже 1
  • расположен 2
  • расположена 1
  • расположење 3
  • распореди 1
  • распрема 1
  • распростирао 1
  • распустио 1
  • Раста 2
  • растављају 1
  • растављати 1
  • растављаше 1
  • растављена 1
  • растадоше 1
  • Растадоше 1
  • растајати 1
  • растајемо 1
  • растану 1
  • растао 1
  • растапа 1
  • растапати 1
  • расте 1
  • растегла 1
  • растезаху 1
  • растера 1
  • растова 1
  • растопљеној 1
  • растресао 1
  • растурају 1
  • растурено 1
  • растури 2
  • растурили 1
  • растурише 1
  • расхлађује 1
  • расходи 1
  • ратни 1
  • ратник 1
  • ратнику 1
  • Рачун 1
  • рачун 6
  • рачуна 4
  • рачунајући 1
  • рачунао 2
  • рачунати 2
  • рачуне 4
  • рачуну 1
  • раширен 1
  • раширена 1
  • раширеним 1
  • раширених 3
  • рашири 4
  • рашириле 1
  • раширило 2
  • раширише 2
  • рашће 1
  • рашчују 1
  • рђав 3
  • рђаво 1
  • ребра 1
  • ревносно 2
  • револвер 9
  • револвера 2
  • револвери 1
  • револвером 3
  • ред 5
  • реда 6
  • редаром 1
  • редова 1
  • редом 4
  • реду 6
  • редују 1
  • ређа 1
  • ређају 2
  • ређаху 2
  • режи 1
  • резилио 1
  • резилиш 1
  • резница 1
  • рек 1
  • Рек 1
  • река 1
  • рекавши 1
  • рекао 13
  • реке 12
  • рекла 4
  • Рекли 1
  • рекне 1
  • реком 4
  • Рекосмо 1
  • рекох 5
  • рекоше 3
  • реку 6
  • реп 1
  • реситио 1
  • респекта 2
  • ретка 1
  • ретке 1
  • ретки 3
  • ретко 5
  • ретку 1
  • рећ 1
  • Рећи 1
  • рећи 22
  • реформатора 1
  • реци 10
  • Рецимо 1
  • рецимо 4
  • реците 2
  • реч 17
  • рече 200
  • речем 1
  • реченим 1
  • речено 1
  • речи 32
  • речима 3
  • речито 1
  • речица 2
  • речицама 1
  • речицу 1
  • речју 2
  • речном 1
  • решава 1
  • решена 1
  • решетке 1
  • решетку 1
  • реши 1
  • риба 2
  • рибице 1
  • рибу 1
  • ризик 1
  • рис 1
  • ритну 1
  • ритом 1
  • Робија 1
  • робија 7
  • робијаши 1
  • робији 1
  • робију 2
  • робно 1
  • робовати 1
  • робу 1
  • робујем 1
  • робујемо 1
  • ровашио 1
  • рода 1
  • родио 1
  • родитеља 2
  • родитеље 1
  • родитељи 1
  • Родитељи 1
  • родитељска 1
  • родитељском 1
  • рођака 1
  • рођаци 1
  • рођена 3
  • рођени 2
  • рођено 1
  • рођенога 1
  • розги 1
  • розгу 2
  • рој 1
  • роје 2
  • роји 1
  • рок 1
  • року 1
  • ропска 1
  • роса 1
  • росне 1
  • росним 1
  • росној 2
  • рубац 3
  • рубинама 2
  • рубине 2
  • рубље 1
  • руди 1
  • рудини 1
  • Рудника 1
  • руднички 2
  • рудничких 3
  • Ружа 1
  • рука 8
  • рукаве 1
  • рукама 21
  • Руке 5
  • руке 50
  • рукова 2
  • руковаше 2
  • руководила 1
  • руководило 1
  • руком 20
  • руку 63
  • рукује 1
  • рукују 1
  • румеником 1
  • руменила 1
  • рупа 1
  • рупе 3
  • рупи 1
  • рупом 2
  • рупу 5
  • рупца 1
  • руци 14
  • руча 2
  • ручају 4
  • ручак 6
  • ручицу 3
  • ручка 5
  • ручконошу 1
  • ручку 1
  • руши 1
  • С 10
  • с 219
  • са 297
  • Са 8
  • сабор 1
  • сабора 1
  • сабрале 1
  • сабрао 1
  • сав 28
  • Сав 3
  • савет 2
  • савета 3
  • саветник 1
  • саветника 1
  • саветовао 1
  • саветом 1
  • саветуј 1
  • сави 4
  • савија 2
  • савијаше 1
  • савијена 1
  • Савлада 1
  • савлада 3
  • савладају 1
  • савладан 1
  • Савладан 1
  • савладао 2
  • сагиње 2
  • сагињући 2
  • сагледа 1
  • сагледао 2
  • сагледаше 1
  • сагнем 1
  • Сагнувши 1
  • сагнула 1
  • сагореваху 2
  • сад 291
  • Сад 56
  • сада 4
  • садање 1
  • садашње 1
  • садржине 1
  • сажаљева 1
  • сажаљевајући 1
  • сажаљења 1
  • Саже 1
  • саже 6
  • сажижу 1
  • сазивала 1
  • сазнавајући 1
  • сазнало 1
  • сазнање 1
  • сазнаш 2
  • сакри 4
  • сакрива 1
  • сакривена 1
  • сакривени 1
  • сакривених 1
  • сакривену 1
  • сакрити 3
  • Сакупи 1
  • салату 1
  • Сам 2
  • сам 245
  • сама 22
  • саме 5
  • сами 10
  • самим 2
  • само 226
  • Само 57
  • самовласно 1
  • самовоља 1
  • самовоље 1
  • самовољна 1
  • самовољом 1
  • самовољу 1
  • самога 12
  • самој 2
  • самољубљу 1
  • самом 9
  • самоме 1
  • самоодбране 1
  • самоодржања 1
  • самосталности 1
  • самостаном 1
  • самоће 3
  • самоћи 3
  • самоћу 1
  • самртничко 1
  • саму 7
  • Сан 2
  • сан 7
  • сандучара 1
  • санкама 1
  • санке 1
  • санте 1
  • сања 2
  • сањала 1
  • сањао 2
  • сањарије 1
  • сањаше 1
  • сањив 3
  • сањива 2
  • сањиви 1
  • сањивим 1
  • сањиво 1
  • саонама 1
  • саопштењу 1
  • саопшти 2
  • саопштила 1
  • саопштио 1
  • саопштише 1
  • саплете 1
  • сарадника 1
  • сарадницима 1
  • Сарић 1
  • сасвим 13
  • саслуша 1
  • саслушава 1
  • саслушам 1
  • саслушао 1
  • саставака 1
  • састави 3
  • Саставиле 1
  • саставио 1
  • састависмо 1
  • саставља 2
  • састављаше 1
  • Састајала 1
  • састајаху 1
  • састаје 2
  • састајеш 1
  • састанак 1
  • састанака 1
  • састане 2
  • састанка 2
  • састанку 1
  • састанци 1
  • састанцима 1
  • састаћемо 1
  • састаше 2
  • састојале 1
  • Састојао 1
  • сат 2
  • сатана 1
  • Сатари 1
  • сатарио 1
  • сатљик 1
  • Сатре 1
  • сатру 1
  • саучешће 2
  • саучешћем 1
  • сачека 4
  • сачекала 1
  • сачекати 1
  • сачувај 1
  • сачувају 1
  • сачували 1
  • сачувамо 1
  • сачувао 3
  • сачувати 1
  • Сва 2
  • сва 24
  • свагда 2
  • свадба 1
  • свадбу 1
  • свака 2
  • Свакад 1
  • свакад 9
  • Сваке 1
  • сваке 10
  • сваки 49
  • Сваки 8
  • Свако 1
  • свако 9
  • свакога 27
  • свакој 1
  • свакојаким 1
  • свакојаких 1
  • свакојаком 1
  • сваком 10
  • Свакоме 1
  • свакоме 6
  • Свакому 1
  • Сваку 1
  • сваку 14
  • сване 3
  • Свану 1
  • Свануло 1
  • свануло 3
  • сванућа 1
  • свануће 1
  • сватова 1
  • сватове 3
  • сватови 1
  • сватовски 1
  • свачега 3
  • свачему 1
  • свачије 1
  • Свачије 1
  • свачији 1
  • свачим 1
  • свашта 3
  • све 242
  • Све 38
  • Свега 1
  • свега 30
  • сведоке 2
  • сведоци 1
  • свежега 1
  • свежњевима 1
  • свежу 1
  • свезе 1
  • свем 1
  • свемоћну 1
  • свему 6
  • свест 1
  • свести 1
  • свет 22
  • Свет 3
  • света 7
  • светао 1
  • светац 1
  • свети 2
  • светили 1
  • светињу 1
  • светио 1
  • светитеље 1
  • светитељским 1
  • светла 6
  • светле 2
  • светли 2
  • светлијим 1
  • светлију 1
  • светлим 2
  • светлих 1
  • светло 5
  • светлом 1
  • светлост 8
  • светлошћу 2
  • светлу 1
  • светлуца 1
  • светлуцаху 1
  • светлуцаше 1
  • светњаци 1
  • светог 1
  • светом 1
  • свету 10
  • свећа 1
  • свеће 1
  • свећице 1
  • свећицу 1
  • свећњак 1
  • свећу 14
  • свечано 1
  • свечаности 1
  • Свештеник 4
  • свештеник 6
  • свештеника 2
  • свештеникова 1
  • свештеникових 1
  • свештениково 1
  • Свештениково 1
  • свештениковој 1
  • свештенику 1
  • Сви 12
  • сви 76
  • свиди 2
  • свијет 1
  • свикнеш 1
  • свим 1
  • Свима 1
  • свима 21
  • свињама 1
  • свињац 1
  • свиње 2
  • свињетине 1
  • свињче 1
  • свирају 2
  • свирала 1
  • Свирала 1
  • свирале 1
  • свиралу 1
  • свирачи 1
  • свирка 1
  • Свиће 1
  • Свих 1
  • свих 11
  • свлачи 1
  • свога 22
  • свод 1
  • сводове 1
  • сводовима 1
  • свој 22
  • Своја 1
  • своја 8
  • своје 59
  • својевољно 1
  • својевољну 1
  • својим 28
  • својих 10
  • својој 15
  • Својом 1
  • својом 9
  • своју 44
  • свом 9
  • своме 14
  • свраке 1
  • сврате 1
  • сврати 2
  • свратити 1
  • свратиш 1
  • свраћао 3
  • свраћати 1
  • свраћаш 1
  • сврнуо 2
  • сврху 1
  • Свршава 1
  • свршен 1
  • свршено 1
  • Свршено 1
  • свршеном 1
  • свршетак 1
  • сврши 7
  • свршивши 1
  • свршили 1
  • Свршило 1
  • свршило 2
  • свршио 2
  • Свршисмо 2
  • Свршисте 2
  • свршиш 2
  • Сву 1
  • сву 15
  • свуд 6
  • свуда 4
  • се 2160
  • себе 77
  • себи 49
  • сева 3
  • севају 2
  • севајући 1
  • севање 1
  • севањем 1
  • севао 1
  • севаху 2
  • северној 1
  • севну 5
  • севнуо 1
  • севнуше 5
  • седа 1
  • седајући 3
  • седао 1
  • Седе 2
  • седе 20
  • седели 1
  • седење 1
  • седео 2
  • седети 1
  • Седи 5
  • седи 9
  • седим 5
  • седимо 1
  • седите 3
  • седиш 1
  • седишта 1
  • седиште 1
  • седла 2
  • седне 3
  • седнем 1
  • седнемо 1
  • Седнувши 2
  • седоше 4
  • сеђаху 2
  • сеђаше 4
  • сејо 1
  • секао 1
  • секира 1
  • секиром 2
  • секиру 3
  • Секоше 1
  • секу 2
  • секунада 1
  • секунда 1
  • села 16
  • селима 4
  • село 35
  • селу 20
  • Сељак 1
  • сељак 9
  • сељака 6
  • сељаке 1
  • сељаку 1
  • сељана 4
  • Сељане 1
  • сељане 2
  • Сељани 3
  • сељани 6
  • сељанима 2
  • сељанка 1
  • сељанке 1
  • сељацима 1
  • сељачке 1
  • сељачки 2
  • сељачко 1
  • сена 3
  • сенастога 1
  • сензалио 1
  • сенка 3
  • сенке 1
  • сено 1
  • сену 1
  • сео 3
  • сеоска 3
  • сеоске 4
  • сеоски 2
  • Сеоских 1
  • сеоских 2
  • сеоско 1
  • сеоској 2
  • сеоску 1
  • сепија 1
  • сести 2
  • сестра 1
  • Сестрица 1
  • сестричина 1
  • Сестричина 1
  • Сестру 1
  • сестру 2
  • сета 2
  • сете 1
  • сети 19
  • Сети 3
  • сетивши 1
  • сетио 4
  • сетиће 1
  • сеткаримо 1
  • сетна 1
  • сећа 8
  • сећам 1
  • сећање 1
  • сећао 3
  • сећати 1
  • сећаш 1
  • сећаше 1
  • сече 3
  • сечивом 1
  • си 143
  • сивих 2
  • сигави 1
  • сигнал 1
  • сигуран 1
  • сигурније 1
  • сигурнији 1
  • сигурних 1
  • Сигурно 1
  • сигурно 8
  • Сиђе 1
  • сиђе 8
  • сиђем 1
  • сиђоше 2
  • сиђу 1
  • сија 4
  • сијаху 1
  • сијаше 1
  • сила 3
  • силажаше 2
  • Силази 1
  • силази 2
  • силазио 1
  • силно 1
  • силом 4
  • силу 1
  • Сима 5
  • Симеон 3
  • Симеона 1
  • Симеоном 1
  • Сими 1
  • Симо 18
  • Симове 1
  • Симову 1
  • Симу 1
  • син 5
  • сина 2
  • сине 1
  • синко 10
  • синовца 3
  • Синовче 1
  • синовче 5
  • сином 1
  • Синоћ 1
  • синоћ 7
  • синоћне 1
  • сину 2
  • синчић 1
  • синчића 1
  • синчићу 1
  • сиња 1
  • сињу 2
  • сипа 2
  • сипи 1
  • сиром 1
  • сирома 1
  • Сиромах 1
  • сиромах 3
  • сиромашак 2
  • сиромашка 1
  • сиромашку 1
  • сиромашни 1
  • сиротиње 2
  • сиротињи 1
  • сиротињску 1
  • сиротињу 1
  • сисало 1
  • сит 3
  • сите 1
  • ситна 2
  • ситне 5
  • ситније 1
  • ситнине 1
  • ситница 1
  • ситницама 1
  • ситницу 2
  • Ситниш 1
  • сишао 1
  • сјај 2
  • сјаја 1
  • сјајан 1
  • сјајем 2
  • сјајна 2
  • сјајне 1
  • сјајнији 1
  • сјајнију 1
  • сјајним 2
  • сјајних 3
  • сјајно 3
  • сјајног 1
  • сјајну 1
  • сјаха 2
  • сјахаше 1
  • Сједи 1
  • сјури 3
  • сјурише 1
  • скакању 1
  • скакао 1
  • скакаше 2
  • скаменим 1
  • скаменио 1
  • скаче 3
  • скачем 1
  • скида 2
  • Скидај 1
  • скидају 1
  • скидајући 2
  • скидати 1
  • скиде 4
  • скидоше 1
  • скинем 1
  • скинули 1
  • скинуо 2
  • скинути 1
  • склањај 1
  • склањамо 1
  • склањати 1
  • склапају 1
  • склони 1
  • Склони 1
  • Склонили 1
  • склоним 1
  • склонимо 1
  • склонити 1
  • склонитом 1
  • склонитоме 1
  • склонише 1
  • Склонише 1
  • склониште 2
  • склоњено 1
  • склоп 1
  • склопила 1
  • склопише 2
  • скока 1
  • скоковима 2
  • скоком 3
  • Скоро 1
  • скоро 12
  • скорупом 1
  • скочи 26
  • скочивши 1
  • скочим 1
  • скочио 1
  • скрива 2
  • скривао 1
  • скривати 1
  • скриваше 1
  • скривен 1
  • скриње 1
  • скроз 1
  • скромним 1
  • скрха 1
  • скрштених 1
  • скува 1
  • скуп 2
  • скупе 1
  • скупи 1
  • скупиле 1
  • скупили 1
  • скупише 1
  • скупљали 1
  • скупљати 1
  • скупљаху 1
  • Скупљаху 1
  • скупљени 1
  • скупо 1
  • скупој 1
  • скупу 2
  • скухати 1
  • слаб 1
  • Слаба 1
  • слаба 2
  • слабачак 1
  • слабе 1
  • слабим 3
  • слабо 4
  • слабом 2
  • слабости 2
  • слабу 3
  • слабуњав 1
  • слава 3
  • славе 2
  • Славе 2
  • славно 1
  • славу 3
  • слагало 1
  • слагати 1
  • слагах 1
  • сладак 1
  • слађега 1
  • слажући 1
  • слазе 2
  • слази 2
  • сламе 4
  • слами 1
  • сламнога 1
  • сламу 5
  • сласти 1
  • слатка 5
  • слатке 1
  • слатко 13
  • слатком 2
  • слашћу 2
  • слеваше 1
  • следи 4
  • следило 3
  • следовати 1
  • следује 1
  • слеже 2
  • слепо 4
  • слепци 1
  • слепцима 1
  • слепцу 1
  • слете 1
  • слике 6
  • слику 2
  • сличне 1
  • слобода 2
  • слободан 6
  • слободе 1
  • слободи 1
  • слободна 1
  • слободне 2
  • слободни 2
  • слободније 1
  • слободнији 1
  • слободно 19
  • слободу 1
  • сложно 2
  • слој 1
  • Слуге 1
  • слугу 1
  • служити 1
  • слутња 2
  • слутње 1
  • слух 2
  • случај 7
  • случајеви 1
  • случајне 1
  • Случајно 2
  • случајно 5
  • случајности 1
  • случају 2
  • слуша 18
  • Слушај 2
  • слушајући 1
  • Слушала 1
  • слушала 3
  • слушалаца 1
  • Слушам 1
  • слушам 3
  • слушао 4
  • слушаоца 1
  • слушаоци 2
  • слушати 3
  • слушаћете 1
  • слушах 1
  • слушаш 1
  • слушаше 2
  • слушче 1
  • смакне 2
  • смањиће 1
  • сматра 2
  • сматрају 1
  • сматрала 3
  • Сматрао 1
  • сматрао 2
  • сме 10
  • смеде 2
  • Смедерево 1
  • смедеревску 1
  • Смедереву 2
  • смедох 1
  • смежурано 1
  • смеј 1
  • смеја 2
  • смејати 1
  • смеје 4
  • смејемо 1
  • смејеш 1
  • смеју 1
  • смејући 4
  • смела 2
  • смелији 1
  • смело 1
  • Смем 1
  • смем 9
  • смемо 1
  • смењиваху 1
  • смео 8
  • смерно 4
  • смета 1
  • сметај 1
  • сметаше 2
  • смете 1
  • смети 1
  • сметњу 1
  • смеха 3
  • смехом 2
  • смеху 1
  • смеш 3
  • смешало 1
  • смеше 1
  • смешећи 6
  • смеши 1
  • смијеш 1
  • смију 1
  • смирио 1
  • смисла 2
  • смислио 1
  • смислити 6
  • смишља 1
  • смишљао 2
  • смјештам 1
  • смлавио 1
  • смо 30
  • смотуљак 1
  • смрад 3
  • смрачи 2
  • смрди 1
  • смркло 1
  • Смркло 2
  • смркне 2
  • смрт 13
  • Смрт 2
  • смрти 4
  • смртно 2
  • смртоносну 1
  • смрче 1
  • сна 3
  • снабдева 1
  • снабдевао 1
  • снага 1
  • снаге 6
  • снагом 1
  • снагу 7
  • снађе 1
  • снађоше 1
  • снажан 3
  • снажна 1
  • снажне 1
  • снажни 1
  • снажним 5
  • снажно 5
  • снажном 2
  • снајка 2
  • снаћи 2
  • снах 1
  • снаха 1
  • снахе 1
  • Снахо 1
  • снахо 5
  • снаху 5
  • снаша 1
  • снашло 1
  • снашо 1
  • снег 4
  • снегом 1
  • снежне 1
  • снежну 1
  • сниска 1
  • сниски 1
  • сниских 1
  • снити 1
  • снови 2
  • сновима 1
  • сном 3
  • сносе 1
  • сносити 1
  • сну 3
  • снуждено 1
  • снужди 2
  • соба 3
  • собе 13
  • соби 16
  • собица 1
  • собицу 1
  • собна 3
  • собом 33
  • собу 27
  • совра 1
  • совре 2
  • соври 2
  • совром 1
  • совру 2
  • соду 1
  • Соја 1
  • сокака 1
  • сокачићима 1
  • соколе 7
  • соколи 1
  • соколом 1
  • соли 2
  • сочну 1
  • спава 19
  • Спавај 1
  • спавај 3
  • спавају 3
  • спавала 1
  • спавало 1
  • спавам 4
  • спавању 1
  • спавао 5
  • спавати 1
  • спаваху 2
  • спавача 1
  • Спаваш 1
  • спаваш 2
  • спаваше 2
  • спада 1
  • Спаде 1
  • спаде 2
  • спази 1
  • спаја 1
  • спаљена 1
  • спаљене 1
  • спасава 1
  • спасен 1
  • спасење 1
  • Спаситељу 1
  • Спасово 1
  • спасти 1
  • Спасу 1
  • спира 1
  • спојена 1
  • спојене 1
  • спојени 1
  • спојено 1
  • спојило 1
  • споља 5
  • спољашношћу 1
  • спољашњи 1
  • спољашњости 1
  • спомен 1
  • спомене 1
  • споменик 1
  • Спопала 1
  • спор 2
  • спотичући 1
  • спрам 1
  • спрат 1
  • спрату 2
  • спреда 1
  • спрема 6
  • спремај 2
  • спремају 1
  • спремајући 1
  • спремамо 1
  • спреман 2
  • спремани 1
  • спремањем 1
  • спремао 2
  • спремати 2
  • спреме 2
  • Спреми 1
  • спреми 6
  • спремила 2
  • спремио 5
  • спремише 1
  • спремљена 1
  • спремљено 1
  • спречи 1
  • спржена 1
  • спроведе 1
  • спроведу 1
  • спроводницима 1
  • спусти 8
  • спустио 1
  • спустише 2
  • спутавали 1
  • спушта 2
  • спуштајући 1
  • сразмере 1
  • срамота 2
  • срамоте 1
  • срамоту 4
  • Србија 1
  • Србије 1
  • срде 1
  • срдито 2
  • сребрнаста 1
  • средине 2
  • средини 5
  • средином 1
  • средњих 1
  • средстава 1
  • средство 1
  • срез 5
  • среза 4
  • срезала 1
  • срезан 1
  • срезовима 1
  • срезу 2
  • Срели 1
  • Сремац 1
  • Сремца 4
  • срео 2
  • среска 2
  • среске 2
  • срески 2
  • среско 1
  • срескога 2
  • среској 2
  • среском 2
  • срескоме 2
  • среску 1
  • срести 2
  • Срета 1
  • сретали 1
  • сретао 1
  • срете 1
  • Срете 1
  • Сретен 11
  • Сретена 4
  • Сретене 1
  • Сретенову 1
  • Сретеном 4
  • Сретену 4
  • сретну 1
  • Сретох 1
  • срећа 5
  • срећан 4
  • среће 14
  • срећи 1
  • срећна 3
  • срећни 1
  • Срећно 1
  • срећно 3
  • срећноме 1
  • срећну 1
  • срећом 2
  • Срећом 2
  • срећу 1
  • срж 1
  • сркао 1
  • сркни 1
  • сркнуо 2
  • срља 1
  • срљао 1
  • сроза 1
  • Српкиња 1
  • срца 9
  • Срце 1
  • срце 34
  • срцем 1
  • срцу 8
  • срчана 1
  • срчаност 1
  • срџба 3
  • срџбе 2
  • срџбом 1
  • срџбу 2
  • ставио 1
  • ставља 2
  • стављао 1
  • Ставру 1
  • Стаде 11
  • стаде 126
  • стадо 1
  • стадоше 17
  • Стадоше 4
  • стазе 2
  • стазу 2
  • стаја 1
  • стајала 2
  • стајало 1
  • стајама 1
  • стајао 3
  • стајаху 8
  • стајаше 15
  • стаје 3
  • стајица 1
  • стају 1
  • стајући 1
  • стаклета 2
  • стаклету 2
  • стакло 3
  • Стако 2
  • стала 2
  • Стале 5
  • стално 1
  • стало 1
  • Стан 1
  • стан 2
  • стана 1
  • Стане 1
  • стане 6
  • станем 3
  • стани 2
  • Стани 2
  • станице 1
  • станишта 1
  • станиште 1
  • Станка 124
  • Станке 2
  • Станки 7
  • Станкин 2
  • Станкина 1
  • Станкине 3
  • Станкину 2
  • Станком 5
  • Станку 29
  • становао 1
  • станове 1
  • становник 2
  • становника 1
  • становнике 2
  • Становници 1
  • Станојлу 1
  • Станојчин 1
  • станом 1
  • стану 4
  • Станци 3
  • стања 2
  • стање 7
  • стањем 3
  • стању 11
  • стао 1
  • стапаху 1
  • Стар 1
  • стара 7
  • старајући 1
  • старала 1
  • старали 1
  • старао 2
  • старати 1
  • старац 15
  • Старац 4
  • старачке 2
  • старачким 1
  • стараше 1
  • старе 1
  • старешине 1
  • Стари 1
  • стари 10
  • старија 1
  • старијега 1
  • старији 1
  • старијих 1
  • старим 1
  • старински 1
  • старинских 1
  • Старица 1
  • старица 4
  • старице 1
  • старицу 1
  • старо 3
  • старога 2
  • старојко 1
  • старом 2
  • старост 1
  • стару 3
  • старца 2
  • старце 1
  • старци 1
  • Старцу 1
  • старцу 2
  • Старче 2
  • старче 4
  • старчево 1
  • стас 1
  • стаса 3
  • стасита 1
  • стасом 1
  • стасу 1
  • статистичких 1
  • ствар 4
  • ствара 1
  • Ствари 1
  • ствари 23
  • стварима 2
  • стварношћу 1
  • створио 1
  • створише 1
  • сте 13
  • стегла 1
  • стегле 1
  • стегло 1
  • стегнувши 1
  • стегнуте 1
  • стегоше 1
  • стеже 22
  • стежући 1
  • Стезали 1
  • стезања 1
  • стезати 1
  • стезаше 1
  • стена 1
  • степеницама 1
  • степенице 1
  • степену 1
  • стециште 1
  • стешњеном 1
  • стиг 1
  • стигао 2
  • стигне 5
  • стигнем 1
  • стигнемо 1
  • стигнеш 2
  • стигну 1
  • Стигоше 2
  • стигоше 3
  • Стид 1
  • стид 4
  • стида 3
  • стидећи 1
  • стидиш 1
  • стидљиво 1
  • стиднога 1
  • стиже 14
  • стимавамо 1
  • Стићи 2
  • стићи 5
  • стиша 2
  • стишава 1
  • стишавајући 1
  • стишавати 1
  • Сто 1
  • сто 28
  • стог 1
  • Стога 1
  • стогова 1
  • стогови 1
  • стој 3
  • Стој 6
  • стоје 5
  • стојећи 1
  • стоји 13
  • стојим 1
  • Стојим 1
  • стојимо 1
  • Стојићи 1
  • Стојка 1
  • Стојте 1
  • стока 3
  • стоке 6
  • стоку 10
  • стола 3
  • столицама 1
  • столице 4
  • столицу 4
  • столом 2
  • столу 4
  • стопалом 1
  • стопе 1
  • стопи 1
  • стопу 1
  • стотина 10
  • стотине 7
  • стотину 4
  • страдају 1
  • страдате 1
  • стражар 1
  • стражара 2
  • стражаре 1
  • стражарили 1
  • Стражарима 1
  • Стражарите 1
  • стражарно 1
  • стражи 2
  • стражом 1
  • стражу 1
  • страна 2
  • странама 1
  • стране 23
  • страни 6
  • Страном 1
  • страном 5
  • страну 30
  • страсна 2
  • страсне 1
  • страсније 1
  • страсним 1
  • страсно 4
  • страсну 1
  • страст 1
  • страсти 1
  • Страх 1
  • страх 13
  • страха 11
  • страховања 1
  • страховао 1
  • страховити 1
  • страховито 1
  • страховитом 1
  • страхом 1
  • страху 2
  • страхује 1
  • страшан 2
  • страшила 1
  • страшиле 1
  • страшило 9
  • страшилу 1
  • страшљиво 1
  • страшна 4
  • страшне 5
  • страшни 3
  • страшнији 2
  • страшним 2
  • страшних 1
  • страшно 6
  • страшној 1
  • страшном 2
  • страшну 4
  • стрела 1
  • стреља 1
  • стрељања 1
  • стрељати 1
  • стрепе 1
  • стрепи 1
  • стрепили 1
  • стрепим 1
  • стресе 2
  • стреха 1
  • Стрижибрку 1
  • стрме 1
  • стрмен 1
  • стрмој 1
  • строга 1
  • строгим 2
  • строгих 1
  • строго 1
  • строжији 1
  • стругну 1
  • Струја 1
  • струји 1
  • струк 2
  • струка 1
  • струкове 1
  • студ 1
  • студен 2
  • студенаца 1
  • студени 2
  • студенца 2
  • студенцу 1
  • ступа 3
  • ступајући 2
  • ступао 2
  • ступаху 1
  • ступи 2
  • ступио 1
  • ступише 1
  • су 201
  • суботом 1
  • суварка 1
  • суве 1
  • сувих 1
  • сувоњавост 1
  • сугестује 1
  • суграђанима 1
  • суд 3
  • суда 2
  • судбина 1
  • судбином 1
  • суди 2
  • судити 2
  • суднице 3
  • судници 6
  • судницом 4
  • судницу 3
  • судова 1
  • судове 3
  • судовима 3
  • судом 1
  • суду 4
  • суђени 1
  • суђење 1
  • сужњу 1
  • суза 1
  • сузе 2
  • сузом 1
  • сукајући 1
  • сукна 1
  • сукнен 1
  • сукнене 1
  • сукнену 1
  • сукну 1
  • сукњицу 1
  • сукњу 2
  • сукоби 1
  • сукобити 1
  • сумњај 1
  • сумњам 1
  • сумњао 1
  • сумњаш 2
  • сумње 8
  • сумњив 2
  • сумњиво 3
  • сумњу 2
  • суморна 5
  • суморне 1
  • суморни 1
  • суморнија 1
  • суморнији 1
  • суморно 6
  • суморном 1
  • суморности 1
  • сунца 4
  • сунце 10
  • Сунце 7
  • сунцу 1
  • сунчаним 1
  • сунчаних 2
  • сунчев 1
  • сунчева 3
  • сунчевим 1
  • сунчевом 1
  • сунчеву 1
  • супрот 1
  • суре 1
  • сурови 1
  • суровој 1
  • сусед 4
  • суседа 2
  • суседе 1
  • суседи 2
  • суседству 1
  • сусрет 3
  • сусретне 1
  • сутон 2
  • сутона 1
  • сутону 1
  • сутра 26
  • Сутра 9
  • сутрадан 1
  • Сутрадан 1
  • сутрашњем 1
  • суха 3
  • сухе 1
  • сухим 1
  • сухо 2
  • суху 1
  • сучући 1
  • суше 2
  • суштој 1
  • схватајући 1
  • схватим 1
  • схватио 1
  • та 11
  • Та 11
  • тавану 2
  • Тада 6
  • тада 9
  • тај 32
  • тајанствени 1
  • тајанствено 1
  • тајанственошћу 1
  • тајио 1
  • тајна 1
  • тајне 1
  • тајно 1
  • тајну 1
  • Тајо 1
  • тајо 3
  • така 1
  • Такав 1
  • такав 8
  • Таква 1
  • таква 7
  • такве 3
  • таквим 8
  • таквима 1
  • таквих 2
  • Такво 1
  • такво 5
  • таквој 5
  • таквоме 1
  • Такву 1
  • такву 12
  • такијем 1
  • таким 1
  • таких 1
  • тако 183
  • Тако 36
  • такође 3
  • такту 5
  • таласа 1
  • таласајући 1
  • таласасте 1
  • талира 1
  • талири 1
  • тама 4
  • таман 9
  • таме 1
  • тамне 2
  • тамни 4
  • тамнини 1
  • тамнину 1
  • тамних 1
  • тамници 1
  • тамницу 1
  • тамно 3
  • тамној 2
  • тамну 2
  • Тамо 10
  • тамо 68
  • танак 1
  • Танасијеву 1
  • Танасијо 1
  • танка 2
  • танке 1
  • танко 1
  • танку 2
  • тањега 1
  • тањи 1
  • тањир 1
  • тањири 1
  • тањиру 1
  • тапкајући 1
  • тапкање 1
  • тарабом 1
  • тарабу 1
  • тата 3
  • тачкица 2
  • тачно 3
  • тачном 1
  • твог 1
  • твога 3
  • Твој 1
  • твој 7
  • твоја 3
  • Твоје 1
  • твоје 7
  • твоји 5
  • твојим 2
  • твојој 1
  • твојом 1
  • твојски 1
  • твоју 7
  • твом 2
  • тврде 1
  • тврдећи 1
  • тврди 1
  • тврдим 1
  • тврдио 1
  • тврдити 1
  • тврдо 3
  • тврдоглава 1
  • тврдоглавости 1
  • Те 1
  • те 260
  • тебе 43
  • теби 11
  • тежа 2
  • тежак 3
  • теже 1
  • тежи 3
  • тежина 6
  • тежином 1
  • тежњи 1
  • тек 43
  • Тек 7
  • текло 1
  • тековине 1
  • тела 3
  • телесне 1
  • тело 11
  • телом 3
  • телу 2
  • теме 1
  • темена 1
  • темену 1
  • тепсију 1
  • тера 1
  • терајући 1
  • терали 2
  • терати 1
  • терет 4
  • теретом 1
  • терету 1
  • терзија 3
  • терзије 1
  • тесним 1
  • тече 1
  • Тешка 2
  • тешка 4
  • тешке 4
  • тешки 1
  • тешким 3
  • тешких 2
  • Тешко 2
  • тешко 20
  • тешкој 1
  • тешком 1
  • тешку 3
  • тешње 1
  • тештавој 1
  • Ти 35
  • ти 470
  • тигра 1
  • тиквару 1
  • тим 13
  • Тима 6
  • Тиме 1
  • тиме 5
  • Тимина 1
  • Тимом 1
  • Тиму 1
  • тињаше 1
  • типски 1
  • титрају 1
  • титрати 1
  • тих 2
  • тихим 2
  • Тихо 1
  • тихо 16
  • тица 1
  • тицала 1
  • тицало 1
  • тицаху 1
  • тиче 4
  • Тишина 1
  • тишина 2
  • тишине 1
  • тишини 1
  • тиштала 1
  • ткала 1
  • тканине 1
  • тканице 2
  • ТО 1
  • то 414
  • То 67
  • тобом 28
  • товар 2
  • товни 1
  • тог 1
  • Тога 1
  • тога 61
  • Тој 1
  • тој 12
  • током 1
  • толика 2
  • толике 3
  • толики 8
  • толиким 1
  • толиких 2
  • Толико 1
  • толико 18
  • толику 1
  • Том 1
  • том 21
  • томе 34
  • томруке 1
  • тон 2
  • тоновима 1
  • тоном 1
  • тону 1
  • топ 1
  • топал 1
  • топи 1
  • Топи 1
  • топио 1
  • топла 2
  • топлим 1
  • топлина 3
  • топлине 1
  • топлину 1
  • топло 3
  • топлом 2
  • топот 3
  • торбе 2
  • торби 2
  • торбу 7
  • тору 2
  • точак 4
  • трабуња 1
  • трава 1
  • траве 3
  • трави 3
  • траву 4
  • трага 2
  • трагове 2
  • трагом 1
  • тражаху 1
  • траже 7
  • тражена 1
  • тражења 1
  • тражећи 3
  • Тражи 1
  • тражи 16
  • тражим 6
  • тражимо 1
  • тражио 4
  • тражите 1
  • тражити 3
  • тражиш 5
  • траје 1
  • траљава 1
  • трафику 1
  • Трбушници 2
  • Трбушничани 1
  • тргла 1
  • тргне 3
  • тргнем 1
  • тргнувши 1
  • трговаца 1
  • трговачкога 1
  • трговину 1
  • трговца 1
  • трговци 1
  • тргу 1
  • тргује 1
  • тргујем 2
  • Треба 6
  • треба 62
  • требају 1
  • Требају 1
  • требала 2
  • требале 1
  • требало 14
  • Требало 6
  • требао 4
  • требати 1
  • Требаће 1
  • трезне 1
  • тренеш 1
  • треница 1
  • тренице 1
  • тренувши 1
  • тренуо 3
  • тренут 3
  • тренутак 8
  • тренутака 3
  • тренутка 33
  • тренутком 1
  • тренутку 1
  • тренуци 3
  • тренуцима 3
  • трепери 7
  • трепље 1
  • трес 4
  • тресак 2
  • тресе 1
  • тресле 1
  • тресло 1
  • тресну 1
  • Тресну 1
  • тресући 1
  • трећа 1
  • треће 1
  • трећега 1
  • Трећи 1
  • трећи 4
  • трећој 1
  • Трешње 1
  • Трешњевицу 1
  • трешти 1
  • Трже 1
  • трже 16
  • трзање 2
  • трзати 1
  • Три 2
  • три 27
  • тридесет 3
  • тридесетак 1
  • триестак 2
  • триста 1
  • трице 1
  • трком 1
  • трку 1
  • трлему 1
  • трн 1
  • трна 1
  • трњак 2
  • трњака 1
  • трњацима 1
  • троје 6
  • тројица 1
  • тројици 2
  • тројицом 1
  • тром 1
  • трома 1
  • тромо 1
  • троножац 1
  • тропар 1
  • трострука 1
  • трошио 1
  • трошити 1
  • трошиш 1
  • трпе 1
  • трпеза 1
  • трпезе 1
  • трпези 1
  • трпезу 1
  • трпела 1
  • трпели 1
  • трпељиво 1
  • трпи 1
  • трпим 2
  • трпиш 1
  • труба 2
  • трубу 1
  • труд 3
  • трудећи 1
  • трунем 1
  • трунке 1
  • труп 1
  • трупине 1
  • трупкају 1
  • труцка 1
  • Трчала 1
  • трчања 1
  • трчању 1
  • Трчао 1
  • трчати 4
  • трчаше 4
  • трче 2
  • трчећи 4
  • трчи 8
  • Тсс 3
  • ту 71
  • Ту 8
  • туга 1
  • туда 1
  • туде 1
  • туђе 1
  • туђега 1
  • туђење 1
  • туђим 2
  • туђини 1
  • туђих 1
  • туђом 3
  • туђу 1
  • Тужна 1
  • тужно 1
  • тукоше 1
  • тумачи 1
  • тунос 1
  • Турака 1
  • туробна 1
  • туробних 1
  • Турчин 1
  • тутњаву 1
  • тутњи 1
  • тхе 2
  • Тхе 8
  • ћара 1
  • ћата 2
  • Ћато 1
  • ћато 4
  • ћаће 1
  • ће 227
  • ћелију 2
  • ћемане 2
  • ћемо 48
  • ћерамидом 2
  • ћеретају 1
  • ћерку 1
  • ћете 3
  • ћеш 58
  • ћилера 2
  • ћилерчета 1
  • ћилибарске 1
  • ћошка 1
  • ћошку 1
  • ћу 117
  • ћудљива 1
  • ћудљиве 1
  • ћумезу 1
  • Ћут 1
  • ћутања 6
  • ћутање 3
  • ћутању 2
  • Ћутаху 1
  • ћутаху 2
  • ћуте 3
  • ћутећи 7
  • ћути 5
  • Ћути 5
  • ћутим 5
  • ћутимо 1
  • у 1000
  • У 71
  • Уа 1
  • убадала 1
  • убељена 1
  • убере 1
  • уби 3
  • убија 3
  • убијала 1
  • убијам 1
  • Убијаш 1
  • убије 11
  • убијем 3
  • убијен 1
  • убијена 1
  • убијеш 6
  • убију 9
  • убила 4
  • убили 3
  • Убио 1
  • убио 6
  • убиства 2
  • убиство 3
  • убиству 1
  • убити 12
  • убићемо 1
  • Убице 1
  • ублажи 1
  • ублажила 1
  • ублажују 1
  • убод 1
  • убода 1
  • убоде 1
  • убоден 2
  • убости 1
  • убрадачу 1
  • убрађену 1
  • убрза 1
  • убрзано 1
  • убрзаше 1
  • уважаваше 1
  • уваженога 1
  • уваженој 1
  • уважења 2
  • Уватили 1
  • уведе 5
  • уведоше 2
  • увезана 1
  • увек 7
  • увенула 1
  • увео 1
  • уверен 2
  • увери 2
  • уверио 1
  • уверити 2
  • увећава 1
  • увећало 1
  • Увече 2
  • увече 3
  • увиде 2
  • увидела 1
  • увиђа 3
  • увиђаше 1
  • увијаше 1
  • увлачи 3
  • уво 1
  • Уводећи 1
  • увојака 1
  • увојцима 1
  • увребао 1
  • увреда 1
  • увреди 1
  • увредих 1
  • увређен 2
  • увређена 1
  • увуче 1
  • угажене 1
  • угаљ 1
  • угао 1
  • угаси 4
  • угасиле 1
  • Угасиле 1
  • угасило 1
  • угасио 1
  • угасити 1
  • угибаше 1
  • углед 2
  • угледа 25
  • Угледавши 2
  • угледавши 4
  • угледали 1
  • угледао 1
  • угледаше 5
  • углу 2
  • угљеном 1
  • уговарали 1
  • уговорени 1
  • угреја 2
  • угурсуз 2
  • угуши 2
  • угушио 1
  • Угушио 1
  • угушити 1
  • угушујући 1
  • удављеник 1
  • удала 1
  • удаљи 2
  • удаљише 1
  • удао 1
  • удара 4
  • ударај 1
  • ударају 2
  • ударац 2
  • удараца 3
  • удараше 1
  • ударе 2
  • ударена 1
  • удари 21
  • ударивши 1
  • ударили 1
  • ударио 2
  • ударите 2
  • ударих 1
  • удариш 1
  • ударише 1
  • ударца 1
  • ударце 1
  • ударцима 1
  • Удаће 1
  • удахну 1
  • удвоји 1
  • удесили 1
  • удесим 1
  • удесио 2
  • удесите 1
  • удесити 2
  • удесиш 1
  • удесно 1
  • Удовица 1
  • удовица 4
  • удри 1
  • удружени 1
  • удубљен 1
  • Уђе 1
  • уђе 27
  • Уђоше 1
  • уђоше 4
  • уђу 1
  • ужас 1
  • Ужас 2
  • ужаса 1
  • ужасан 1
  • ужасни 1
  • ужасније 1
  • ужасних 1
  • ужасно 1
  • уживај 1
  • уживамо 1
  • уживање 2
  • ужљебљивани 1
  • уз 51
  • уза 2
  • узабрах 1
  • узајмиш 1
  • узалуд 2
  • узалудан 1
  • узастопце 1
  • узбуђен 2
  • узбуђена 2
  • узбуђеним 2
  • узбуђено 1
  • узбуђеност 1
  • узбуђености 1
  • узбуђења 3
  • узбуђење 1
  • узбуђењем 1
  • узбуђењу 2
  • узбуни 1
  • узвераше 1
  • узверена 2
  • узверено 2
  • узвик 4
  • узвикне 1
  • узвикну 19
  • узвикнуо 1
  • узвикнуше 1
  • узвику 1
  • узвикује 5
  • узвикујући 1
  • узвици 1
  • узгред 1
  • уздахну 4
  • уздахнувши 2
  • уздигнут 1
  • уздижу 1
  • уздисаја 1
  • уздише 1
  • уздржа 6
  • уздуж 1
  • Узе 1
  • узе 28
  • узевши 1
  • узела 2
  • узели 1
  • узео 5
  • узети 5
  • Узех 1
  • узех 2
  • узеше 3
  • Узима 1
  • узимајући 3
  • узицом 1
  • узјашио 1
  • узме 8
  • узмемо 1
  • узмеш 1
  • узми 2
  • узмите 1
  • Узмите 1
  • узмогнем 1
  • узму 3
  • узнемирено 1
  • узнемири 1
  • узнемирио 1
  • узорану 1
  • узрок 2
  • узрока 2
  • узроци 1
  • ујдурисати 1
  • уједно 1
  • укаже 1
  • укажу 1
  • указ 1
  • указа 4
  • указао 1
  • указује 1
  • укебах 1
  • уклонио 1
  • уковрчени 1
  • укопава 1
  • укопан 2
  • укоренила 1
  • укочен 2
  • укочена 1
  • укоченој 1
  • укочи 1
  • украј 1
  • укратко 1
  • укусно 1
  • укућане 1
  • укућанима 1
  • укућанин 1
  • улазећи 2
  • Улазећи 3
  • улази 2
  • улазу 1
  • уласку 3
  • уласцима 1
  • улева 1
  • улевајући 1
  • улевала 1
  • улеваше 1
  • улепљена 1
  • Улетео 1
  • улети 1
  • улеће 1
  • ули 1
  • улица 3
  • улицама 1
  • улице 10
  • улици 6
  • улицом 4
  • улицу 3
  • улоге 2
  • ум 6
  • умакне 1
  • умало 1
  • уме 1
  • умеде 1
  • умекша 1
  • умела 2
  • умели 1
  • умем 2
  • умео 6
  • умеравајући 1
  • умери 1
  • умерише 1
  • умесно 1
  • умесност 1
  • уместо 5
  • умети 1
  • уметну 1
  • Умећу 1
  • Умеш 1
  • умеш 3
  • умеша 2
  • умешао 1
  • уми 2
  • умију 1
  • умиљате 1
  • умио 1
  • умире 2
  • умирио 1
  • умирити 3
  • умирише 1
  • умирује 1
  • умом 1
  • умор 1
  • Умор 1
  • умора 5
  • уморан 2
  • уморен 1
  • уморила 1
  • уморио 1
  • уморна 3
  • уморне 1
  • Уморни 2
  • уморно 1
  • уморну 1
  • умору 2
  • умре 3
  • умрем 2
  • умрети 2
  • умрећу 1
  • умрех 1
  • умрла 1
  • умро 5
  • умртвило 1
  • уму 1
  • умукоше 1
  • умуче 1
  • унакрст 1
  • унаоколо 2
  • Унапред 1
  • унапред 8
  • унатраг 1
  • унесе 1
  • унижење 1
  • уништава 1
  • уништи 1
  • уништио 2
  • уносећи 1
  • унутарња 1
  • унутра 7
  • унутрашње 2
  • унутрашњи 1
  • унутрашњост 1
  • унутрашњу 2
  • уозбиљи 1
  • уоколо 2
  • Уосталом 2
  • уочи 1
  • упадам 1
  • упаде 6
  • упадне 1
  • упадну 2
  • упадоше 1
  • Упали 1
  • упали 4
  • упаљене 1
  • упамти 1
  • упамтио 1
  • Упамтио 1
  • упарађују 1
  • упирао 1
  • упита 4
  • упитамо 1
  • уплашен 3
  • уплашена 2
  • уплашено 4
  • уплаши 6
  • уплашила 1
  • уплашио 2
  • уплете 1
  • упозна 1
  • Упозна 1
  • упознамо 1
  • упознао 1
  • упореди 1
  • упоредо 2
  • упорно 1
  • упорном 1
  • упорношћу 1
  • употребљује 1
  • управи 1
  • управља 1
  • управљају 1
  • управљао 1
  • управљена 1
  • управљене 1
  • управљено 1
  • управник 1
  • управо 3
  • упре 1
  • упрепастише 1
  • упрепашћена 1
  • упреше 1
  • упрле 1
  • упрло 1
  • упропасти 3
  • упропастили 1
  • упропастим 1
  • упропастио 2
  • упропастиш 1
  • упропашћује 1
  • упропашћујем 1
  • упропашћујеш 1
  • упрту 1
  • упуства 1
  • упуству 1
  • упути 5
  • упутио 2
  • упутише 2
  • упућују 1
  • уради 1
  • урадио 3
  • урвинама 1
  • уредно 1
  • урежу 1
  • уреза 1
  • уречена 1
  • уречених 1
  • уреченом 1
  • урешеном 1
  • Урош 1
  • усађен 1
  • усађена 1
  • усађено 1
  • усамљен 3
  • усамљени 1
  • усамљено 2
  • усамљеној 1
  • усамљеност 1
  • усамљености 1
  • усамљену 1
  • усана 2
  • Усекнувши 1
  • усели 2
  • усијаним 1
  • усијану 1
  • усиљава 2
  • усиљенога 1
  • усиљену 1
  • усиреном 1
  • ускачу 1
  • уско 1
  • уском 1
  • ускомеша 1
  • ускоро 1
  • Услед 2
  • услед 4
  • условљени 1
  • условно 1
  • услугама 1
  • услужно 1
  • усна 2
  • усне 5
  • усница 1
  • уснице 1
  • усну 1
  • успавана 2
  • успавано 1
  • успаваној 1
  • успе 1
  • успех 2
  • успеха 1
  • успешно 1
  • успомена 2
  • усправи 1
  • успротивиш 1
  • успут 2
  • усрђа 1
  • усред 9
  • уста 4
  • Устаде 1
  • устаде 16
  • устајући 2
  • Устани 2
  • устанка 1
  • устојане 1
  • устреба 1
  • устребаш 1
  • устукну 1
  • устумараше 2
  • усуди 1
  • усудити 1
  • усхићена 1
  • утврдио 2
  • утегом 1
  • утекао 1
  • утеху 1
  • утешну 1
  • утисак 1
  • утиска 1
  • утиске 1
  • утиском 2
  • утисцима 1
  • утицај 1
  • утицаја 2
  • утицајем 2
  • утицају 1
  • утиче 1
  • Утом 3
  • уточиште 1
  • утрвен 2
  • утрча 2
  • утрчаше 1
  • утучеш 1
  • ућута 7
  • ућутало 1
  • ућуташе 4
  • ућутка 1
  • Ух 2
  • уха 6
  • ухвате 5
  • ухвати 8
  • ухватила 2
  • ухватили 1
  • ухватио 3
  • ухватити 4
  • ухватиш 1
  • Ухватише 1
  • ухваћена 1
  • ухо 9
  • ухода 1
  • уходе 1
  • Уходу 1
  • ухом 1
  • уцвељену 1
  • Уцена 1
  • уцена 2
  • уцене 2
  • уцени 1
  • уценили 1
  • уценом 1
  • уцену 5
  • уцољах 1
  • уче 1
  • ученима 1
  • учеснике 1
  • учестано 1
  • учешће 1
  • Учи 1
  • учили 1
  • Учим 1
  • Учини 1
  • учини 16
  • учинила 4
  • учиниле 1
  • учинио 8
  • учинисте 1
  • учинити 8
  • учиниш 1
  • Учинише 1
  • учио 2
  • учитељ 8
  • учитељи 1
  • Ушавши 2
  • уши 1
  • ушију 5
  • ушима 3
  • ушла 1
  • Фењери 1
  • физиту 1
  • физичком 1
  • фијукну 3
  • фијуком 1
  • фијуче 1
  • философија 1
  • философијом 1
  • философију 1
  • философске 1
  • философску 2
  • финим 1
  • фитиљаш 1
  • фишеклије 1
  • флегматична 1
  • фразу 1
  • фркне 1
  • фркнуше 1
  • фукару 1
  • Х 1
  • ха 12
  • Ха 12
  • хаира 1
  • хај 1
  • хајд 1
  • Хајд 1
  • Хајде 17
  • хајде 5
  • хајдемо 2
  • Хајдемо 2
  • Хајдес 1
  • Хајдук 1
  • хајдук 12
  • хајдука 12
  • хајдуке 3
  • хајдуков 1
  • хајдуковања 1
  • хајдуковање 1
  • хајдуковању 1
  • хајдуковати 2
  • хајдуково 1
  • хајдуком 1
  • Хајдуку 1
  • хајдуку 2
  • хајдукује 1
  • хајдукујеш 1
  • хајдуци 11
  • Хајдуци 4
  • хајдуцима 1
  • хајдучију 1
  • хајдучка 1
  • хајдучке 2
  • хајдучки 2
  • хајдучким 1
  • хајдучких 1
  • хајдучко 1
  • хајдучком 1
  • хајдучку 1
  • хајка 1
  • хајке 1
  • хајком 1
  • хајку 1
  • халакање 1
  • халине 1
  • хаљине 2
  • хаљином 1
  • хаос 2
  • харамбаша 4
  • харамбашо 1
  • харамбашу 2
  • харем 1
  • хартија 3
  • хартије 1
  • хартији 1
  • хартијом 4
  • хартију 4
  • хасне 1
  • Хвала 5
  • хвале 1
  • хвалиш 1
  • хвата 2
  • хватао 2
  • хе 1
  • Хе 14
  • хеј 1
  • Хеј 3
  • хи 3
  • хиљадама 1
  • хиљаде 2
  • хиташе 1
  • хитна 3
  • хитно 1
  • хитрим 1
  • хитро 2
  • хладан 2
  • Хладна 1
  • хладна 6
  • хладне 4
  • хладније 3
  • хладно 3
  • хладнога 1
  • хладној 1
  • хладном 2
  • хладноће 2
  • хладну 2
  • хладовини 2
  • хладовину 2
  • хладовита 1
  • хладовите 1
  • хладовитом 1
  • хлеб 3
  • Хлеба 1
  • хлеба 5
  • хлебу 1
  • Хм 6
  • хо 11
  • Хо 8
  • ход 4
  • ходао 1
  • ходи 2
  • Ходи 3
  • ходник 4
  • ходнике 1
  • ходнику 4
  • ходу 3
  • хој 1
  • холуј 1
  • хоризонтално 1
  • хотећи 2
  • хотимична 1
  • хоће 39
  • Хоће 8
  • хоћемо 1
  • Хоћемо 2
  • хоћете 5
  • хоћеш 26
  • Хоћеш 7
  • Хоћу 15
  • хоћу 19
  • храбрости 1
  • храм 3
  • храма 3
  • храмовном 1
  • хране 1
  • храни 1
  • хранили 1
  • храну 1
  • хришћане 1
  • Хтеде 1
  • хтеде 20
  • хтедох 1
  • хтедоше 1
  • Хтедоше 1
  • хтела 5
  • хтели 1
  • хтело 1
  • хтео 15
  • Хтео 3
  • хукну 1
  • хум 2
  • хума 2
  • хумци 1
  • Хус 1
  • цак 2
  • Цако 1
  • цан 2
  • ЦАР 1
  • цар 2
  • цареви 2
  • царски 1
  • Царски 1
  • цванцика 1
  • цветићима 1
  • Цветко 1
  • цвећа 1
  • цвеће 2
  • цев 4
  • цеви 2
  • цеди 1
  • цедио 1
  • цела 11
  • целе 2
  • целива 4
  • целим 2
  • цело 17
  • целога 7
  • целој 2
  • целом 11
  • целоме 1
  • целу 5
  • цене 2
  • ценио 2
  • Цео 1
  • цео 19
  • цепа 2
  • цепкају 1
  • церићима 1
  • церов 1
  • цигане 1
  • цигани 1
  • циганском 1
  • циганче 1
  • цигара 1
  • цигару 3
  • цигље 1
  • цију 2
  • цикну 1
  • цилика 1
  • циликањем 1
  • циљ 1
  • циља 3
  • цин 2
  • цини 1
  • Цинцарина 1
  • ципеле 1
  • цокула 1
  • црвена 1
  • црвене 2
  • црвени 1
  • црвенило 5
  • црвеним 1
  • црвенкастом 1
  • црвенкастосива 1
  • црвљиве 1
  • црева 1
  • црк 1
  • цркао 1
  • црква 2
  • цркве 2
  • црквена 1
  • црквени 1
  • црквених 1
  • црквеној 1
  • црквену 2
  • цркви 6
  • цркву 3
  • црн 2
  • црна 13
  • црне 3
  • црни 5
  • црним 5
  • црнини 1
  • црних 1
  • црно 2
  • црнога 1
  • Црногорац 2
  • црном 1
  • црномањаста 1
  • црноме 1
  • црношарену 1
  • црну 3
  • црњи 1
  • црте 1
  • црче 1
  • Црче 1
  • цуру 2
  • цуцам 1
  • Ча 2
  • ча 6
  • чађи 1
  • чајир 1
  • чак 5
  • чакшире 2
  • Чапљом 1
  • чарапа 1
  • чарапама 1
  • чарапе 3
  • чари 1
  • чаробне 1
  • чаробни 1
  • чаршију 1
  • Час 1
  • час 17
  • часа 24
  • часак 4
  • часака 1
  • часком 1
  • часова 1
  • часови 2
  • часовник 1
  • част 4
  • частећи 1
  • части 1
  • частим 1
  • частите 1
  • часу 1
  • чатал 2
  • чати 1
  • чаша 1
  • Чаше 1
  • чаше 3
  • чашу 7
  • чворака 1
  • чворке 3
  • чворкова 1
  • чворкови 2
  • чворци 2
  • чврсто 1
  • чега 18
  • чедност 1
  • чежње 1
  • чек 1
  • Чек 3
  • чека 20
  • чекај 6
  • Чекај 6
  • чекајте 1
  • чекају 2
  • чекајући 3
  • Чекала 1
  • чекала 3
  • Чекало 1
  • Чекам 1
  • чекам 10
  • чекамо 1
  • чекања 3
  • чекање 1
  • Чекао 1
  • чекао 4
  • чекати 5
  • Чекаћу 1
  • чекаћу 2
  • чекаху 2
  • чекаш 1
  • чекаше 1
  • чекни 1
  • чела 1
  • челиком 1
  • челична 1
  • челичне 1
  • чело 3
  • челом 1
  • челу 2
  • чељад 5
  • чељадима 1
  • чем 2
  • чему 19
  • честару 1
  • честим 1
  • честито 1
  • често 9
  • четворица 2
  • четворицом 1
  • четврт 1
  • четвртаста 1
  • четвртина 1
  • четвртине 1
  • четвртком 1
  • Четвртог 1
  • Четвртога 2
  • Четири 1
  • четири 8
  • четки 1
  • четрдесет 1
  • чеше 2
  • чешће 7
  • чешући 1
  • чивију 1
  • чивит 1
  • чија 2
  • чије 3
  • Чији 1
  • чији 3
  • чијим 1
  • чијој 2
  • Чик 1
  • чико 1
  • Чико 1
  • Чиле 1
  • чиле 2
  • чилу 1
  • Чим 12
  • чим 35
  • чиме 3
  • чин 1
  • чине 1
  • чинећи 2
  • Чини 3
  • чини 42
  • чинила 1
  • чинили 1
  • чинило 1
  • чиним 6
  • чинио 2
  • Чините 1
  • чинити 3
  • чиниш 1
  • Чиновник 1
  • чиновник 3
  • чиновници 1
  • Чињаше 1
  • чињаше 3
  • чињеница 2
  • чиста 2
  • чистац 1
  • чисте 1
  • чистији 1
  • чистим 1
  • чистини 3
  • чистином 1
  • чистину 1
  • чисто 6
  • чистога 2
  • чистој 2
  • чистом 1
  • чисту 3
  • чита 5
  • Читав 1
  • читав 5
  • Читава 1
  • читава 2
  • Читаве 1
  • читави 1
  • Читави 1
  • читаву 1
  • читајте 1
  • читанија 1
  • читања 1
  • читање 2
  • Читао 1
  • читати 2
  • Чича 2
  • чича 6
  • чичак 1
  • чиче 1
  • Чичу 1
  • Човек 3
  • човек 44
  • човека 34
  • човекова 1
  • човекове 1
  • човекову 1
  • човеком 1
  • човеку 4
  • човече 2
  • човечје 3
  • човечји 1
  • човјек 1
  • човјеком 1
  • Чокота 1
  • Чолића 4
  • чопори 1
  • чохани 1
  • Чу 1
  • чу 8
  • чува 8
  • чувај 5
  • чувајте 1
  • Чувајте 1
  • чувају 4
  • чували 2
  • чувам 2
  • чувамо 2
  • чувао 2
  • чувари 1
  • чувате 1
  • чувати 15
  • Чуваће 1
  • чуваш 4
  • чувена 1
  • чувени 1
  • чувенога 1
  • Чувши 1
  • чувши 5
  • чуда 14
  • Чудан 1
  • чуде 1
  • чудећи 6
  • чуди 1
  • Чудио 1
  • чудио 3
  • чудна 2
  • Чудна 2
  • чудне 5
  • чудно 6
  • чудновата 1
  • чудновато 1
  • Чудновато 1
  • чуднога 1
  • чудној 1
  • чудном 1
  • чудо 2
  • Чудо 2
  • чудовишта 1
  • чудовиште 2
  • чуду 2
  • чуђаше 2
  • чуђења 1
  • чуђење 3
  • чуђењем 2
  • чујаше 1
  • Чује 2
  • чује 20
  • Чујем 2
  • чујем 5
  • чујемо 1
  • чујеш 1
  • Чујеш 4
  • чукара 1
  • чула 7
  • чули 1
  • чуло 3
  • чунић 1
  • чуну 1
  • чуо 10
  • Чуо 4
  • чупавим 1
  • чуперци 1
  • Чупићу 1
  • чупка 2
  • чусмо 1
  • Чусте 1
  • чути 8
  • чутура 2
  • чутуре 1
  • чутурицу 1
  • чутуру 3
  • чуће 1
  • чућемо 1
  • чућеш 1
  • чух 1
  • чуше 1
  • џабе 2
  • џандара 1
  • џандаре 1
  • џеп 2
  • џепа 3
  • џепу 2
  • џиновски 1
  • ш 11
  • шака 1
  • шаком 1
  • шаку 2
  • шала 8
  • шале 4
  • шали 8
  • шалила 1
  • шалим 4
  • шалити 1
  • шалиш 3
  • шалу 3
  • шаље 4
  • шаљемо 1
  • шамар 1
  • шану 1
  • шаптање 1
  • шаптати 1
  • шапће 1
  • шапутање 1
  • шапуће 4
  • Шапца 1
  • Шапцу 1
  • шаре 1
  • шареним 1
  • шаренице 1
  • шареницу 2
  • шарену 2
  • шатор 1
  • шаше 1
  • шашовци 1
  • шашу 1
  • Швабица 1
  • шеварице 1
  • шегрти 1
  • Шест 1
  • шест 6
  • шестом 1
  • Шећерка 1
  • шешаном 1
  • шибаше 1
  • шибља 1
  • шибљак 6
  • шибљака 1
  • шибље 4
  • шибљем 2
  • шибљику 1
  • шибљу 3
  • шију 1
  • шиљаста 1
  • шиљасту 1
  • шиљати 3
  • шиљаше 1
  • шиндре 1
  • шире 1
  • шири 3
  • широк 3
  • широка 4
  • широке 3
  • широким 3
  • широм 1
  • шкиље 1
  • шкиљи 1
  • школе 1
  • школован 1
  • школу 1
  • шкрипала 1
  • шкрипну 3
  • шкрипнуше 3
  • шлафкапу 1
  • шљепкајући 1
  • шљива 1
  • шљивама 1
  • шљивар 1
  • шљивара 1
  • шљиваре 1
  • шљиварима 2
  • шљиварских 1
  • шљиве 1
  • шљивове 1
  • шљивом 1
  • шоцу 1
  • шпекулацији 1
  • Шта 122
  • шта 215
  • Штајнбруху 1
  • штета 1
  • што 326
  • Што 53
  • штогод 4
  • штрбну 1
  • Штуловићу 1
  • штурога 1
  • Штурца 1
  • шубару 2
  • шуле 1
  • шум 2
  • шума 2
  • Шумадија 1
  • Шумадије 2
  • Шумадији 2
  • шумадиске 1
  • шумар 1
  • шумарака 1
  • шумарцима 1
  • шуме 11
  • шуми 10
  • шумна 1
  • шумовитом 2
  • шумовиту 1
  • шумом 2
  • шумској 1
  • шумску 1
  • шуму 9
  • шушка 2
  • шушкање 2
  • шушкаше 1
  • шушну 1
  • шуштања 1
  • Шуштање 1
  • шуштање 3
  • шуште 1
  • шушти 4
65006 matches
м, белим платном (с пандурске постеље), а на њему половак шљивове препеченице, која игра у стак 
ах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на  
века, који ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p 
а су га старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му о 
се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови са брес 
орали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја те пос 
 унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јак 
вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка устаде  
од попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере 
д хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Добро — рече Ђурица 
ка стадоше напред, једно поред другога, а иза њих се наместише Радован и Коста сами, не очекују 
словно људи потчињавају.{S} Услед тога, а и због оне неодољиве жудње да проведе мало обична раз 
иру.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по 
.{S} Сад му живот беше милији но икада, а опасности се нагомилаваху све више.{S} Требало је, да 
амо да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачуне са друштв 
у две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздрави сес 
та његова.{S} Зато је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој. 
ше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </ 
оспођа капетаница прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружнога...{S} Је ли т 
p> <p>Писар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски, ђе ме о 
ност...{S} Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући до 
 се Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно око преврте се, страшно, необично. </p> <p>Жанд 
о, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... </p> <p>— П 
} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— Кога?  
 ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у а 
Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. </p> <p>— Далеко му л 
енову колу остаде само десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћ 
ли овога загради трострука леса момака, а на Ђуричино раме, као из неба, паде рука кметова. </p 
.{S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу д 
о га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капета 
Један пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— П 
 сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим м 
 Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачком округу,  
, но онако... као ја?... — рече Станка, а усне јој се скупише и заиграше од усиљенога стезања.  
 очи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посматрајући све пр 
т коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, с 
сна?...{S} До сад нисам никад боловала, а сад... све једно!. ..{S} Трчала сам, журила сам се мн 
 тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с 
 пристати.{S} Овако он односи три дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да се пога 
и се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а он, после оволиких злочина, још није ни тренуо.{S} Мо 
која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењ 
орам на другу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да 
тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу.{ 
и сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене најви 
т, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </ 
нала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се оти 
} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} Т 
 најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав в 
азговоре о другим општинским пословима, а остали, заједно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и по 
ује оно разногласно, у разним тоновима, а по једном такту, звецкање јасних прапораца... трес-тр 
и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, љ 
обом.{S} Коса махаше за његовим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој зав 
у.{S} Упозна се брзо са свима женскима, а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељ 
сађена међу широким и снажним раменима, а цело му тело држаху необично развијене и еластичне но 
 после ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — проговори она после 
е Ђурица, па приђе повезаним младићима, а Пантовац стаде да веже Јевта. </p> <p>— Па, Сретене.. 
 да примамљује жене својим работницима, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су сп 
овај се скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима.  
евају одавно, сваки је засветлео очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{ 
ци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и  
ја на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена земљом и закречен 
 Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, 
Ђурицом. </p> <p>Прођоше неколико дана, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не и 
 било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је  
реко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће оп 
реко прочевља и стадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача почиње дизати, п 
p> <p>Он јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у обр 
си могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на похару. </p> <p>— Св 
Шта су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај м 
е речи Новичине. </p> <p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао с 
авити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те р 
...{S} Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то  
и се разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у гр 
 усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар он 
ајаху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, з 
 него да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </p> <p 
мати, но хајде да идемо — одговори она, а у оку јој засја необична радост. »То је оно!{S} Почињ 
а округа до каквога поузданога заклона, а она не може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ћ 
иђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћеш — одг 
ном јој се приближи та злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву др 
док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па узми још сто двеста дуката  
.{S} Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај ш 
 весело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; гот 
} Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар така 
зушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. </p> <p>— Ене де!  
!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па  
е у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђ 
твим Пантовцем очекују се свакога часа, а појединости напада познате су, већим делом, свима.{S} 
а — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!... </p> <p>Сви разделише ову философск 
ет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје ја 
 да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... </p> <p>— Колико ти је дао Ву 
е ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца.{S} То треба  
па од тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је казао прекјуче, по 
рица уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде према Ђ 
застаде. </p> <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по обр 
 радостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он с 
<p>Побратими се вратише на своја места, а мало затим уђе у собу висока, црномањаста жена средњи 
танка пребледе, али се не маче с места, а он, прибравши се, проговори лакшим гласом: </p> <p>—  
 која да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно  
авитини С једне стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом  
 набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак, исказујући 
реци.{S} Тек што корачише два три пута, а озго више провалије неко повика из свега гласа: </p>  
ет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старачке руке, обухвата и стеже своју 
S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио 
рећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали сведоке. </p> < 
не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p 
еђени за стражаре само она два младића, а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њи 
н познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских морала је бити Станка. »Ево зго 
Х</head> <p>Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје, у коме и власт и хај 
а пријатељица.{S} Он није жалио новаца, а она је тако расипала чари и милоште, да је на брзо ут 
 часа, или око њива, или око студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића 
 се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда  
ги је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у 
 је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола сп 
о ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му некако чудновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобо 
ом, па сад то остави — одговори Ђурица, а очи му плануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовн 
 дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умир 
кочи с кола и пође пешице поред старца, а кола одјурише напред и за неколико минута стадоше бли 
зненади се, само јој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан и присебан.{S} Кад му се при 
</p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и  
 буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и с 
трча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право 
нија племена дизала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совр 
ма бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напад 
 и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаше му, створише с 
 Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. 
ао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} П 
роши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </p> <p>Ђур 
то. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет  
дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо.{S} Него каж 
је откриће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху говор о томе.{S} Станка је  
 варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад 
.{S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђу 
кажите? </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p 
 посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: </p> <p> 
ено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике н 
Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. </p> <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му н 
 умела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каза.{S} 
и полагано се удаљише низ равне ливаде, а повезани косачи, не двоумећи много, разбегоше се по к 
p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господа? </p> <p 
обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} 
год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде,  
 Неки трговци одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, 
 да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не р 
ица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица нос 
е и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необичн 
{S} Ја сам ти само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, к 
ре, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да  
рати.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, као на ком 
ад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— О 
 зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>—  
 каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </p> <p>— Не б 
уку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђа 
, јутрењи поветарац пирка и расхлађује, а трава шушти и пада под оштрим челиком... </p> <p>Наје 
и, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа, као што се мења  
у.{S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О та 
 па ћемо полако размрсити њихове замке, а после«... и не доврши мисао, јер угледа мртвога Новиц 
ама, о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; з 
 да исказују један другом своје утиске, а капетан стаде да саслушава грађане, који су познавали 
положају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теже. </p> <p>— О, ала ово см 
, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; н 
.{S} Једни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! —  
они неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од  
p>— Тхе... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене једро р 
у и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те он не пр 
каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једн 
у оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање  
 вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угл 
ад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море, играју преда мном кâ на 
. онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још ја 
ама.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта 
то, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — о 
 <p>— Требају ми, много су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути зашто су ми требале. </p>  
илера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти  
ли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки сна 
— Он однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. </p> <p>— 
кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао?  
о дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у пространу дворишту кошеви з 
ква ћара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — од 
Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу  
ура у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тражаху по кући.{S} После кратко 
а танка стања, тек побегао од сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави сво 
и, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се  
еш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све каз 
о, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за к 
иковане за њих. </p> <p>— Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи ко 
н им прође у такву разговору, смрче се, а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> <p> 
 »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јур 
...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми з 
у се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. </p 
ајдуци: док радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни м 
Маџарица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — 
ече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држаху за 
воје село као једино поуздано уточиште, а сад му прва опасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго,  
по томе, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила цело 
ње...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по хладној, росној трави, не осећа 
товац се завуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту пред к 
чаше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији.{S} Крв му пој 
идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељати, знај зацел 
ор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један пр 
 соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно...{S} У ушима зуји, зачује се 
ну опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака,  
шка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро 
овалију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за 
реба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се само крави.... силом се топи ледена облога  
 <p>— Па... морам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. </p> <p> 
иди се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, и 
— Доле косе! </p> <p>Све косе попадаше, а косачи, пребледели од страха, гледаху зачуђено у напе 
 збуњено. </p> <p>Утом деда завришташе, а у кући закука жена. </p> <p>»Шта то њима раде?...{S}  
а.{S} Путом само Јелица весело причаше, а Станка се тек понекипут осмехне, не знајући ни има ли 
ц.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </p> <p>— Стра 
 Имамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. < 
ницом по њима...{S} Врата се затресоше, а ходник потмуло одјекну...{S} Не чу се никакав други г 
 Ђурици даде острагушу, револвер и нож, а преко рамена пребаци му широк кајас са наређаним меци 
цима.{S} Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу  
је!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пру 
којих ће двојица заузети врата на соби, а један ће истерати чељад напоље и држати Јова. </p> <p 
а води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спавати. </p> <p>»А 
.« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намеш 
иси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> <p>Стар 
његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако л 
p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме остави, а после... </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се н 
— Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ра 
p>— Чекај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се 
p>— Ови наши одавде поуздани су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш 
весело повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један  
е стране. </p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво.  
Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> <p>— Не говори тако, 
} Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и  
ри тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, не 
е, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога од оних младића, да се прикриј 
. </p> <p>Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, стојећи, изва 
кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода дов 
 уз мене...{S} Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допада 
>— Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ват 
ри наша села имамо тридесет таких људи, а још двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, 
 ради.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она злокобна измаглица.{S}  
ари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим бо 
а.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев  
рчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седн 
</p> <p>— Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, М 
ка још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде.{S} Сиђе опет н 
да ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш ме 
богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. </p> <p>— Аа... — отеже 
се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S 
S} Кад наврши тридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче ош 
p> <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад бити. </p>  
ђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен 
овицу, где се отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили жандарми, који су се вратили с п 
 Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округл 
е понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јабла 
 кристал.{S} Около стоје празни тањири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом. </p 
} Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чује 
} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!...{S} О 
десет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — па ето,  
... </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети  
оље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли та 
<p>— Каква власт!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица.  
оји би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак  
дније... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушн 
ича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он т 
уке. </p> <p>— Све ћу ти сутра послати, а сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док 
Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p 
p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуј 
у, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему половину о 
 добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике 
о је задуго говорио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у как 
 ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши 
он ће већ смислити како ће то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то в 
ора; јер он сам не може ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје 
Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави.. 
овори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти 
ушу ли му, није то... она само проврти, а чутура удари клин. </p> <p>— Море чувај се да не закл 
 Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година гл 
 ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и ле 
у га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, као што видим, налази да је свему томе криво  
ме положају.{S} Једнога се зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле  
вара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му  
воме месту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху позавлачили главе под  
астова.{S} Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла се зелена отава.{S} По њој 
Јанко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу т 
{S} Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} 
боравио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни 
пољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да р 
а. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, спремај се! </p> <p>— Шта ћу се 
.. </p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд б 
ни десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— М 
а. </p> <p>— Молићемо, ово су пречњаци, а ноге се бацају таквима — одговори му апотекар. </p> < 
адовољан.{S} Надао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава.{S} Неки п 
је све сеоске радове по скупој надници, а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се н 
сли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се  
— Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица 
ке сукнене чакшире које носе Палилулци, а на леђима је имао кратак постављен капут, купљен од ј 
} На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар 
, добију од њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели?  
> <p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко  
и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чу 
лим, кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </p> </div> <div type="chapte 
 Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положај 
едеље. </p> <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — одговори Ђурица и, знајућ 
мислио?...{S} Облак плива... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а 
вено, ступа кмет, који пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно господа.{S} За њим,  
у му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе.{S} Оваква задовољ 
школу и био би користан државни радник, а не би продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитањ 
 он. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојник, а осећа.{S} Чудновато!...{S} Баш је поган овај човек: о 
е поган овај човек: овамо је разбојник, а младост хоће своје!...« па љутито угаси свећу, леже и 
е сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти ме 
а! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? — одговори Палилулац. </p> <p>— Та оно није да нисам 
х; удари на Милетића чајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код 
Обрада значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пођ 
у загушеним гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш девојке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ј 
рицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно,  
 моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћ 
 бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека зна 
ва стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па 
еђен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели. 
Знаш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти з 
ени не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно  
ћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће овак 
та и правилна. »Јест, зацело, ја радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти  
мета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{ 
ажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви 
S} Сунце падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванзе 
мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!...{S} Вала јој је и при 
ац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену пушку, повика: </p> <p>— Ос 
драви се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погледа накрај видокр 
 мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена и забринута лица, обориш 
ну собицу са две постеље и миндерлуком, а на средини стоји округао застрвен сто, препуњен јести 
у, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пру 
 Свршисмо.{S} Пласковчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унут 
азове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно 
и ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. </p> <p>— Шт 
а. </p> <p>— Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који остаје у ка 
жовића, чији је отац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као н 
имо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда 
 ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток. 
лачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и оста 
доше да се купе, најпре један по један, а после гомилама, радознали и буновни грађани.{S} Сакуп 
колико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе последње куће беог 
лио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ра 
друго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снуждено погледа Станку. </p> <p>— Да идеш, за 
p>За зеленим столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, претрпану свежњевима хартија, стајаш 
а ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S} Тако... смејемо се... </ 
S} Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаше тако непоуздан, тако непознат... </ 
ш... тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ћ 
творена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печена м 
ло старчево и окиде...{S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица ск 
, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже.{S} Само из твога села траже пет кућа:{S}  
S} Вујо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи, највише имао респекта према Вују 
 теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не и 
 свињац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око ма 
и. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на зликовца и уда 
p>— Свршисте ли? — запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор. 
ите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то м 
зујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, ал 
онда црквена и општинска икона упоредо, а после тога све по двојица у реду.{S} Остале крстоноше 
ана пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на столицама.{S} Чаше звече.. 
 кад ти кажем.{S} Најпре сам заборавио, а после је било доцкан... — рече он љутито, па после ка 
 Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чув 
ећа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му  
</p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пр 
а пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад вид 
ају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним 
 га у дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће му наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђ 
даш новце...{S} Мени је страшно претио, а обећао ми... </p> <p>— Колико ти је обећао? </p> <p>— 
 мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} И ову 
и код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онда пружи руку, па колико т 
Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и у 
но сваком своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно  
а прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав исти 
p>Вујо напреже снагу, па звизну кратко, а затим повика из гласа: </p> <p>— Помагај! </p> <p>Ђур 
ало дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А  
од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину н 
 на срце, од кога му задрхта цело тело, а пред очима се ухвати, наиђе нека магла, од које се ни 
о је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S}  
 виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем на рек 
ито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— П 
кну... </p> <p>Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и посл 
а, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не зарађујемо...{S} Сутра иде Милутин механџија 
. — као да говораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете вл 
гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, 
 радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа 
капетан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— 
Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачини...{S} Тек година,  
доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради. 
е.{S} Њихове су улоге одређене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђ 
</p> <p>— На посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком 
.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи...{S} Истина јест, више нема на 
.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоде 
е друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, п 
. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне па 
 ни првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови на 
{S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с 
осио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, те 
 по забрану, тражећи заклонитије место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину к 
шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — доб 
 ново.{S} Један је од нападача погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с д 
, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица пристаде.{S} Лег 
уша.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и 
ециште због те кафе — узвикну апотекар, а његови слушаоци да попуцају од смеха таквој досетци.  
ве овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори  
 те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хвала им — одговара Ђурица ме 
еколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станк 
S} Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако веч 
вање сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти тешко тако, болан? < 
а па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђу 
безразложној нади проживео је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле 
ближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он стаде изненађен. </ 
зео педесет, о пантелијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? 
га!...{S} Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... </p> <p>— Синовче, говори! — поче Вуј 
ву снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледило... </p> </div> <d 
с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па 
напред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода!... </p> < 
 не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, б 
а јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли ј 
 са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и  
 руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, дв 
, сазивала побожне хришћане на молитву, а сад се употребљује само на литијама. </p> <p>Момчадиј 
таци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуч 
меним.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја за 
е, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — куп 
моме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је и познао  
>Ђурица пристаде.{S} Легоше да спавају, а њему не излазе из главе загонетне речи Новичине. </p> 
па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа 
ш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, по 
мисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа ок 
ну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова.  
ред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што 
 бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу 
зе одмах да саставља извешће начелнику, а писари стадоше журно писати наредбе кленовичкој општи 
ток...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« пи 
ше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусно јело од те стоке. 
ој низа се руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши револвер, прескакаше рупе и камење 
чка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло 
 чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: мет 
селији.{S} Крв му појури живље по телу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и блага изм 
ајвише право.{S} Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гор 
ожића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми ду 
ану, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврату.{S} Бес 
 да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p>  
око њива, у којима су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше  
 Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити, па куд пукло! </p> <p>На 
ори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе  
вајући неку отегнуту и једначиту песму, а под њима журно корача усамљени бегунац, зверајући око 
— Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. </p> <p>— Наопако, шта 
 и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по ц 
 црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко 
ко дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жива ми деца 
 </p> <p>Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено...{S} Сви спавај 
чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, ве 
дноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску и 
 се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новицу на искрен разговор. </p> <p> 
, што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p> 
е је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђу 
е.{S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћем 
ни не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свач 
х се половина заклонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, 
оји су разасути по бескрајном простору, а они облачци тихо и нечујно пливају по високу недоглед 
етине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо  
у оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S 
вари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстаре жанд 
се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е ру 
ва човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је 
чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње веч 
 очи! </p> <p>Ђурица окрете ка Венчацу, а Новица пође истим правцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е,  
жандарми са писаром право у Трешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па се спрема да  
дмах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега 
. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њих 
во осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S}  
оја је једним крајем излазила на улицу, а другим на поток.{S} Новица подиже један проштац, те с 
 највише граби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито о 
еше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, обарајући главу мли 
о ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам? 
итније ствари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело 
о? </p> <p>— Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на верес 
једни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, а 
оча, по неки пут фркне ражљућени коњиц, а ветар звижди поред ушију... </p> <p>Капетан се осећа  
а на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{ 
аш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко ког 
.. ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и т 
еву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи  
. </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — ре 
а!{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> 
а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет 
говори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ра 
з твога села, па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао ј 
Опазили су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} 
»Шта сам ја?...{S} Зликовац! крвник!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики мо 
укује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућност?...{S} Све се руши, свега нестаде; одоше, к 
 Ђурица, прилазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте 
 како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу  
танка?...{S} У селу, кажу помилована... а, то је оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{ 
е.{S} Она хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељачки... </p> <p>— Знам 
S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и уживај...{S} Куд ли путу 
да с тобом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој,  
 не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет  
 грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из о 
 Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... </p> <p>— Опрости ми,  
 ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако 
се људи, пружили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »С 
весно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па  
рже, али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада 
...{S} Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не з 
.{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с оцем... </p> <p 
ина у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а- 
.. општа пропаст... — или тако нешто... а он окупио о неким ситницама, које после тога немају,  
Добро јутро, нано! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, види 
ен, на коме душа заснива своју радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба. 
а питања, страховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на расположење пово 
не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само 
м шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничег 
а велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то 
лицу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише 
ер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала 
 ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам 
се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу нико н 
у трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...{S} Само ти срце и 
и, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о  
ро.{S} Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види 
дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му нов 
Где сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?... 
е лажном, које му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О 
 ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти ми 
смо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је ла 
нали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигур 
 је срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако  
</p> <p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... </p> <p>Станка обори главу и  
</p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни  
<p>— Не шалим се, среће ми хајдучке!{S} А ти чини што знаш.... </p> <p>Станка стеже зубима усну 
е да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« 
тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одв 
оже бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да  
а то награде (тако је он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад 
 се никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, п 
е одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово пропаде! ...{S} Море, добро је њему.{S} Издржаће 
</p> <p>— Наопако, шта учинисте! ...{S} А новаца? </p> <p>Ђурица извади из недара смотуљак и ба 
Венчање...{S} Прате ме робијаши! ...{S} А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољ 
беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме 
бандистима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом 
гу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла би 
у, која га доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо живети, само да беше ове садање па 
ора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они путници горе по друму... товни  
Мајка...{S} Станка... није, није!...{S} А где ли је Станка?...{S} У селу, кажу помилована... а, 
е!...{S} Јест, ено опет показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, н 
 њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} До 
ма не може, мојој кући... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи  
...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Кра 
а се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаша, хајдук!...{S} Е, нећемо више тако.{S}  
...{S} Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта је ово заковано?...{S} Руке и ноге приковане за п 
.{S}Звер!...{S} Звер пред хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори 
, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{ 
{S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!... </p> <p>— 
ашно кажњена детиња непослушност!...{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће ово да буде најпосле?...{S}  
о!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти 
тамо све старешине... као светац:...{S} А после, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дође 
сва Србија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А на великом студенцу сабрале се девојке, па ћеретају и 
е ми, ваљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једн 
уд ја ово идем?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам човека!..« И при тој мисли стеже му с 
а му се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам за 
и ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека!  
е?!...{S} Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо  
о лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке...« </p> <p>— Опет си се з 
рилазећи Ђурици. — Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p 
 се коло веселих сељана — сватова...{S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом м 
е и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрачном и суморном планином, сија врело  
е жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце н 
ли...{S} Нема краја њеним мислима...{S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о о 
ако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам.. 
би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако реч 
виновника овога необичнога сабора...{S} А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслон 
р... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и  
е добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да ж 
 његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед!{S} Све једно, о 
ô снаша кудељу, па преде ли преде...{S} А ја старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим 
сти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> < 
а шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита писар«...{S} И он 
кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо 
екакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију 
је, казали би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао:  
 пред очима нешто сева и тамни се...{S} А терет озго све тежи, све мучнији...{S} Почиње губити  
 се стегло, следило: окаменило се...{S} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, 
па дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А после, шта бива после?...{S} Ко ће то знати...{S} Сам 
не, беле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени  
ајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе би 
о. — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече  
маштина били би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И  
де тамо... иза њега негде, где ли...{S} А помиловање му не слази с памети никако... оно је једн 
рђујемо, као да смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако ш 
еш њима, који су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те 
рт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Бо 
у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као г 
сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене 
лед власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли 
ије то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина,  
ди јастук. — Напослетку не браним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па в 
ош више, нека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Исти 
и сутра и прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога  
 воштаница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и с 
ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако 
а се радити како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!... 
руку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наш 
го...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p 
ећи ништа и не знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али ш 
авило неко ново, грубо и необично...{S} А иза тога распламтео се разврат, обухватио му душу и с 
ељи, кумови, па све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да с 
уди... видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким страшним погледима?...{S} Н 
 са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без т 
јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твој 
образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пу 
е помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајду 
и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с  
н је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора прим 
{S} После већ суд и, рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, јатацима не може, мојој кући. 
знам...{S} Чекаћу те после заранака.{S} А тамо... пази!... отварај очи! </p> <p>Ђурица окрете к 
ац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. 
итвама, не би могао ухватити смисла.{S} А Пантовац, напрегнувши слух, могао му је ухватити само 
мети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p> 
о, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му 
ца ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донећ 
акога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсети 
шта јести, само нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p 
Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p>Разговорише се  
ије се, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да  
погледа откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима  
 с тобом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као з 
да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— Само једном, кад сам био мали.{S} Са 
 пре дође озго. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта... </p> <p>— К 
, замишљао себе као хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућ 
ослушну...{S} Неко му се приближује.{S} А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} 
о и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста ј 
<p>— Тхе... ја мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћ 
исини, па су опет они чинили покоре.{S} А пре тога метали су и на точак, и тада је било оваких  
 кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S} Јест, али сутра почиње испи 
нији.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} С 
муке, мој старче, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те 
е за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио је чохани ј 
м и светлим мислима о својој љубави.{S} А сад, одједном јој се приближи та злокобна слутња, а о 
 само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре 
кинуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио. 
на; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице. </p> <p>— Па...шта велиш 
, нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, п 
 тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се 
 у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча  
 И онима у Војковцима треба послати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто с 
 са њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом 
{S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђ 
а опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— Имам хитна посла с тобом на с 
иш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите сви. </p> <p>Поседаше сви, као по команди, 
ледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Об 
их, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам науч 
исао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши 
и... као човек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, 
и ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би в 
рате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки његов корак... </p>  
— Без њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p> <p>— Па до 
 казао то за новце? </p> <p>— Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер о 
. </p> <p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади  
аво, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може;  
га човека, с киме је сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна 
ам имао одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико д 
чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш 
а, или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешт 
и све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте 
о сам намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После  
ћу ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, о 
што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право. 
ле негде склонити и проживети мирно.{S} А да би могао зарадити, требало је претходно да зајази  
едан дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од 
се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« < 
рећи разбојници — на страном језику.{S} А уваженој господи бандистима нека је слава и част! ... 
за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Панту? </p> <p>— Јок.{S} Шта је би 
о га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на ту 
и упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погледом, и очекиваше одгов 
рахом принуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом главом.. 
овеку своје присуство на овом месту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вран 
а напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — рече капетан, 
к спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{S} А ти, Станка, ходи овамо. </p> <p>Капетан је уведе у је 
 Ваљад’ ти није право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледа 
и.{S} Што да ме називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. < 
емо ли, побратиме... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу — намигну он и м 
ш, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— За 
премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памет 
ислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{S} Овако,  
рао ни долазити — одговори му Станка. — А ја сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где  
а посматра како пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па на 
клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напослетку, пристајем за оку вина. </p> <p>— Прис 
од мене.{S} Лудак! — рече јој Новица. — А мени је његов живот потребнији но њему самом. </p> <p 
ма! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим. 
ељива радозналост не силажаше с лица. — А други? </p> <p>— Радован и Коста добише по једну рану 
ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он 
к, неба ми! — рече Новица, чудећи се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак петна 
— отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прич 
Што ли је то Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго... </p> <p>— И ја мишљах... — одговор 
Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми 
крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђуриц 
и — одговори Станка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оста 
А гле’те милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити д 
у завоји и стаклета — одговори Митар. — А, ево, у груди! ... — рече он, угледавши крв на десној 
ри Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђурици облигацију. — На  
ле као да се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био,  
 незгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на сва 
а веровати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја 
то ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, са 
 и јесте!...{S} И кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!.. 
је кућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се 
су, брате, свиње — одговори онај први — а свињче... истина јесте, у неку руку, како ћу казати.. 
ован, настављајући своју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица  
. како се ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? — одговори Палилулац. </p 
и? </p> <p>— Узех, ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао 
 ми је и то велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим 
рана!...{S} Како се тамни!... </p> <p>— А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </ 
ту пре убити они коњаници?... </p> <p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псет 
<p>— Ја сам, Ђуро, од Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко 
 ће, зар, и она себи друга... </p> <p>— А, то не може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!... 
} О, веру му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста а 
оши, па им то мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене 
 брата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буд 
p>— Сам, господине, он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што  
 да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ћ 
ам ти говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобо 
, ништа.{S} Кажем ти: свет... </p> <p>— А јесу ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти п 
а право у поток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућа није са улице? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо ј 
тање је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте вас 
а оде у пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, ево нам трећега! — викну апотекар, који сеђаше са Жи 
ако причињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе ве 
е и невесело гледаше на њега. </p> <p>— А што ми резилиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар 
! — узвикује неко близу њега. </p> <p>— А-а! ... — одзива се он, лутајући нејасним погледом пре 
же више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш ост 
ђу проређених грмових дебала. </p> <p>— А ја те чекам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици 
бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам с 
а ћеш боље? — одговори трећа. </p> <p>— А шта му манишеш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није  
м више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио 
 звецну.{S} Добросав се трже. </p> <p>— А, пробудио си се! </p> <p>— Које ли је доба? </p> <p>— 
/p> <p>— Јесте, из вароши је. </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он  
 људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва с 
ло? — пита Ђурица смешећи се. </p> <p>— А ја... сеткаримо помало, ет’ ... </p> <p>— Продајте на 
а иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капетан Станки. — Треба да се 
љније, па је ово и не зачуди. </p> <p>— А после.... шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли. 
ти свих двеста по облигацији. </p> <p>— А, е то јест... али није све платио...{S} Ево облигациј 
ас негде у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати.. 
 може што друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе на 
рица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао си и оружје од кога ћеш погинути!  
ави и погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдо 
. </p> <p>— Знаш... они наши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим де 
охару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... п 
јатељски, као стари познаник. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... не 
е је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Станка радознало. </p> < 
 виче му један пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остане удовица — наставља Митар. — Удаће се  
 — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац и 
и око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> 
ујо и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што пара? — запита Симо. </p> <p>— Има нешто.. 
ичи на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, дође ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Как 
дговори Ђурица, прилазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} С 
опов поглед заустави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, како си порастô — рече попа бла 
ћеш на своме прагу и огњишту. </p> <p>— А она...{S} Станка, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој нећ 
ако напуних судове и побегох. </p> <p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга.  
акупиш пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А како да изиђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, са 
алим подсмехом обрати Јелици: </p> <p>— А, белају, па што кријеш? </p> <p>— Море, оканите се... 
оговори, оним обичним гласом: </p> <p>— А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Ова 
сом, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи 
зло учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— Што питаш? — одговори  
} Је ли доста теби четвртина? </p> <p>— А јатаке ћеш ти намирити? — запита Ђурица. </p> <p>— Св 
доста свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!... 
</p> <p>— Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадес 
е за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека он 
ом. </p> <p>— Зар баш толико? </p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и с 
 и сва миришеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ваше девојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њ 
S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу 
оће да ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежина у ногама,  
: неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па он 
ито халакање потере.{S} Дању се спавало а ноћу живело.{S} И живот је тај био необичан.{S} Најпр 
> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за мо 
ндистима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом,  
...{S} Јест, ено опет показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наи 
шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита писар«...{S} И он с 
акве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију.. 
оштаница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и сле 
ку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша  
о причињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе вели 
— узвикује неко близу њега. </p> <p>— А-а! ... — одзива се он, лутајући нејасним погледом преко 
око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> < 
овори Ђурица, прилазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свр 
.{S} Јест, ено опет показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе 
ве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију...  
таница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и следи 
 у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша се 
причињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? 
о очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> <p> 
ница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и следи.. 
ичињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? < 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А варош ври од нестрпљења... </p> <p>Капетан је напосле 
ка: </p> <p>— Господајте, људи! </p> <p>А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикн 
о плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задовољно развукао своје танк 
мо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безб 
оре, срећан сам ја, бадава!«... </p> <p>А Станка само слуша како ветар фијуче поред ушију и гле 
исли о даљим својим корацима... </p> <p>А Вујо сачека Пантовца на уреченом месту, па с нестрпље 
а, тамо у магловиту недоглед... </p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на мо 
 се од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажа 
чан.{S} То није обичан човек... </p> <p>А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што  
јкује пред сунчевим изласком... </p> <p>А тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелен 
рише кроз кланац брзим касом... </p> <p>А старац Симеон затвори се у ћелију, па, не скидајући с 
 тако раздраган и расположен... </p> <p>А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У 
му он суди, како је заслужио... </p> <p>А горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се 
, па води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па 
је и отвореније, но на скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше  
, што је може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљ 
јури и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђурица остаде са некаквим помешаним осећањем: беше ту 
, па сад безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са с 
загледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе 
екао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гоми 
 Али такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем ова 
ега необичног у његовој појави. </p> <p>А Станка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слоб 
схићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зн 
њену постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљи 
срећниче! — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђурица гледа намрштено, презриво, у непомичну паћениц 
ила својим начелом — самовољом. </p> <p>А она се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећањ 
еволвера, па дохвати магацинку. </p> <p>А споља одједном престаде ватра... </p> <p>Шта ли ће са 
т другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, зас 
ори Ђурица, мењајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зину од чуда. </p> <p>— Хајдуци немају никаква п 
е поуздано да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, после онога необичнога састанка на реци, стад 
ра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева 
 — »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натм 
овара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али ј 
баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућност?...{S} Све се руши, свега нес 
оје ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радисав га погледа онак 
?...« — мисли он, седајући на земљу. — »А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло поми 
он хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна добра мати, како се она обрадовала своме 
а склони обешчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и 
то падају испод оштра длета... </p> <p>»А знам... хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде м 
д, у здрављу! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и нека мучна зебња о 
 поток, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно 
морало или радити или спавати. </p> <p>»А најпаметније сам урадио, што нисам јуче: пристао да и 
ом у село, право Матовој кући. </p> <p>»А овај ништа не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачн 
у да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и  
што ја мислим, чућеш послије. </p> <p>— Аа... — отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се,  
 чуо си... она што је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... — одговори он, па приђе врат 
има познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја  
 каване. </p> <p>— Молим, ја сам се пре абоновао — одговори апотекар. </p> <p>— Дајте пандуре,  
 да спусти тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите т 
, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постеље... </p>  
ом тргу нађе Симу ковача, свога главног агента из вароши, проговори са њим две речи, па оде у п 
 њихова! — викну Пантовац — још им нађи адвоката...{S} Лези, бре! — подвикну затим Сретену, кој 
атке кошуље, ма нико се не усуди кршити адета, који влада у целом округу.{S} Носио је вазда док 
, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени с 
 од Јуле. </p> <p>— Ја нисам с раскида, ако она хоће... </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у 
тоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. </p> < 
 Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, 
завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду своје главе... </ 
мам хитна посла с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране кућ 
 значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састојале у »неви 
рица слабим гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На северној страни собе, у којој  
да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побрати 
т и соду по паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узви 
говор и причу. </p> <p>— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дуж 
} А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни реч 
и дохвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро пог 
ра, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одуз 
е, кажи ми право! </p> <p>— Пустићу те, ако ми све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да м 
гово мњење, одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, 
Спасу... нека те бар она гледа...{S} И, ако можете... подигните ми један камен на гробу... </p> 
е оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбо 
о не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не чекај полицију...{S} Пасош т 
кар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће?{S} Как 
узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, намес 
еколико динара, те је могао израчунати, ако непрестано стане овако трошити, да му неће дотрајат 
е...{S} Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као с 
па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан,  
бе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— Мили ми се још живети 
p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и т 
итна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше 
мислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их до 
и, ја како... </p> <p>— Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта 
 што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не дира.{S} А док о 
. не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p>  
е узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради. 
у, на кућење, на рад? — Одреците му то, ако можете!{S} Дакле, случајно учинио једну погрешку и  
убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не могнем сад, онда после, пошто му предаш новце 
ти, по закону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа,  
 Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наре 
посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... </p> <p> 
...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— Умећу, ако имате коња — одговори она. </p> <p>— Добросав ће са 
о ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме довод 
— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш 
оре, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази  
очајне, мученичке... </p> <p>»Ко зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине...{ 
<p>— Јесте, казао ми је да те убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не могнем сад, онд 
ина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката...  
како сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... < 
 новца.{S} То треба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће зна 
} Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва  
инио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да  
два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пуши 
урица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се врати 
д њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га с 
огу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбо 
 су се сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{ 
 <p>— Зато, што ми је он поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, 
Ја знам да ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људ 
м. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чек 
ћу, господине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она одлучно и устаде са  
 у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах  
 имамо један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да уд 
 лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.{ 
p>— ’Вала ти за то — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и тако, то могу...{S} Него,  
. </p> <p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли ува 
у не беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са њим, ти иди напред, па ме чекај у ши 
во. </p> <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, 
у, коју Ђурица смерно целива. </p> <p>— Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу  
 ме је, вала, од самога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — одговори му Ста 
ти, чути зашто су ми требале. </p> <p>— Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од т 
Свештениково се лице замрачи. </p> <p>— Ако си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани 
ост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Стан 
они други узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију 
а девојка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђури 
зарезавши му нос, припретише: </p> <p>— Ако чујемо да опет мучиш сиротињу кајишарским интересом 
бно и његово мњење, одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шул 
ретрну, па одлучно проговори: </p> <p>— Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда  
.{S} Ђе ћу те сутра сачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмов 
ах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега з 
{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> < 
ћи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ј 
и нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њихове з 
ам.{S} Требаће ми сад повише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не 
. </p> <p>— Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом прили 
же онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад 
 Она скочи, па закука: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! < 
 помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога непрестано и око себе и на с 
и за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито општинска — ни 
 се, сви из реда, именују Банаћанима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ  
а се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се  
ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свр 
ица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа 
и страх од изненадна напада, коме се, и ако вероваху у околину, свакога часа надаху. — Ко се ск 
последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. < 
 домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је то 
 Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветника...{S} Истина, ја и з 
 Сад пазите добро! — рече им капетан, и ако није било места опомени, јер сваки од њих беше вича 
 чему другом није га нико распитивао, и ако је сваки од његових нових познаника могао с поуздањ 
 другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне г 
ар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико годин 
Биће од ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је  
аздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу  
очи погледати... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И  
 смрт, без устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи то страшило, онда... онда ће  
у. </p> <p>— То је, вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене в 
 и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад 
ш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од ов 
ом могао слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држ 
оз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети д 
 али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознат 
. то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији. 
ланове, обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко се 
на, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући км 
 то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже д 
о подне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише да приступе  
!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да  
 је капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш. </p> <p>Јовове руке, којима се одупирао, кл 
а убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па му узм 
војица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад вечераше и запал 
г с нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се до 
антовац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> < 
>— Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши? </p> <p>— Јес 
зарађујем. </p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у поч 
 очи му плануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> <p 
лаву. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за пос 
обом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, знам ш 
онише на рагастов... </p> <p>»Е сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад је она изиш 
овца: стаде да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања  
а, стајаше писар Мита и разгледаше нека акта.{S} Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к  
, не може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>—  
знали гледаоци. </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то ка 
миришу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми го 
ити госта да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло  
вој неизвесности још теже. </p> <p>— О, ала ово смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи  
 </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> <p>— Море, де 
— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан 
е конопце, извадише онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може 
.{S} Јест, то беше онда у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свет 
д’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио са 
глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — рече после дужега ћутања. </p> <p>— Шта?  
амо дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по гр 
 све то дави, заноси, опија... </p> <p>»Ала ли се проведосмо! ...{S} Никад нисам овако... ни у  
 ашчија, преко од канцеларије. </p> <p>»Ала живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само је 
е кроз благу шумску хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у се 
а за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{S} Ја се само мало обрецну 
е да се не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја 
{S} Ту још може помоћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу  
 уха долете само једна реч: »јаловица«, али он одмах разумеде њено значење и позна глас онога,  
таде да разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек  
се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војничка труба, само мало тањега гласа.{S 
е не спава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао уморна човека, коме се јако спава...{S}  
 пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, с 
на није он баш био без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам 
 ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S} Он се загледа у жену 
 на то питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код 
ена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.{S}  
прелом: она се потчини утицају другога, али и у том потчињавању она се руководила својим начело 
е вајде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласова: </p> <p>— Нису још глед 
ну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p 
у она. </p> <p>Ђурица је оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, жел 
јом руком дирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не зна закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да жив 
ећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лисице.{S} Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу 
под одећу, па се учини још радозналија, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у т 
 пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они, виде 
ло потребно ради статистичких података, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је,  
и чути страсно кајање љубљенога човека, али иза ње беше мртва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше 
жић.{S} Сад би могао убости противника, али су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји д 
 <p>— И ја мишљах... — одговори Станка, али ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, т 
 која му је тако позната и тако блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у ср 
 рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се изнена 
то да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако ј 
ије се могао истицати богатством одела, али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити 
ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згрудвало, спојило се у једност 
 не знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — 
којим је неколико пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од самога ђавола.{S} Н 
воје велике радње са шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем новца под интерес.{S 
ишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.{S} Све му с 
То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као д 
ше јој усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога насмејанога 
ави са необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти 
</p> <p>Ђурица се изненади овим речима, али се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да  
 се раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па  
траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и тако необично, да му  
гледаху крвнички.{S} Раста беше малена, али снаге необичне.{S} Његовим широким плећима и снажни 
е у разбојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је кућа заиста поштена 
о, пријатно!...{S} У глави нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је  
уро!...{S} Све је тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја 
овове куће, беше се разредила помрчина, али се још није добро видело.{S} Тек се могло назирати  
даде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. </p> <p>— Како?{S} Кога то? — запи 
ти жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, си 
— муцаше он, вадећи рубац испод појаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Руке му так 
ла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати и призивати за сведоке  
он проговори, пошто се затворише врата, али се она више не обрте назад...{S} Полако обиђе проче 
 — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весе 
далеко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и  
е.{S} Твоје ми признање не треба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио похару.{S} Ноћас  
да је ова послушност из чистога страха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно 
аним осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало  
XIV</head> <p>Ђурица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не  
а детињега стида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, п 
и; лако црвенило прелете му преко лица, али то Станка, при онако слабом осветљењу, не опази. </ 
ху још трепери она беличаста измаглица, али се на истоку указује по мало руменила.{S} Још некол 
танка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: </p> <p>— Даље од 
.{S} Дохватио је прстима за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини 
као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете Радована.{S}  
а Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнари 
ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би д 
 да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако 
} Он се наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као 
е човек — продужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!... « </p> <p>— Хајдес... паде риба 
 реч?... </p> <p>— Па не мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — р 
сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али истога тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе се зањи 
ла што тражиш! </p> <p>Станка пребледе, али се не маче с места, а он, прибравши се, проговори л 
е, видећи зликовце, трже се и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан.{S} Истога т 
.{S} Зачуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене и Новица 
; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, пожури!  
док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и повијаху с 
ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведр 
ет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата,  
ао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само 
Зар није Ђорђе погинуо? </p> <p>— Није, али је опасно рањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с  
Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да н 
аку девојку!«...{S} То беху тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се чо 
</p> <p>И поп их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, немаде куд, но продужи 
апотекар дао назив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике мршти, назва их фило 
мо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али место није одређено.{S} Чико се боји да не буде диг 
оту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од 
есмислено, пијано...{S} Руке му везане, али овлаш, те њима слободно креће и маше народу... </p> 
 и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим  
стина, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде,  
н дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p> 
агослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он п 
агове пламена.{S} Очи му беху отворене, али готово испечене, услед чега цело лице више добијаше 
</p> <p>Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на 
е да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мрт 
а слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по  
о, он је помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, док се помишљало 
ник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, 
 се само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и 
латан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне стране.{S} Све то јесте тако к 
 У оку му сија израз задовољене освете, али не прозбори ни речи... </p> <p>Капетан не зна шта ћ 
/p> <p>— Говорите, господо, што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница... — отпоч 
ла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: </p> <p> 
 девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд 
дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако 
е мало час пред његовим очима изређаше, али се сад сећаше само Николиних речи и последњега свог 
се понови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачу 
у више њихове главе.{S} Они не опазише, али Пантовац лагано подиже главу и ослушну, па, кад се  
ле са њима накусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану  
..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће 
{S} Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две 
ебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше 
 осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слабачак и п 
ћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загонетка решена.{ 
то, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да 
ебао.{S} Истина, он је за паре свачији, али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. < 
им људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити сам их дав 
еље...{S} И Ђурица пође једној постељи, али га издадоше ноге...{S} Поможе му Митар с једним пан 
Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајућ 
а осећање, коме се само могао досећати, али га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — по 
икну Ђурица. </p> <p>— Можете ме убити, али сад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — викну Пант 
ере.{S} Ради тога Новица ће се сакрити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричиној. </p> <p>—  
нуо. </p> <p>— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени је Радован  
рви мах је ова загонетна појава наљути, али пошто се неколико пута понови, стаде да размишља о  
а му не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се опазило да јој се ове речи коснуше самога срца.  
/p> <p>— Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô о 
јајних Радисављевих очију, које ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p 
 </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази 
онда окрени све косом право мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опа 
и, да мора погледати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега трен 
 последње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашт 
а, истина, беше сакривена од очију јој, али први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце 
Децо — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде с 
ша.{S} Ђурица постаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу  
неку руку, како ћу казати... као човек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, човек! </p>  
 праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чини 
че руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну и истога тренутка је опет зав 
 си могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да и 
S} Ми, онако сељачки... </p> <p>— Знам, али кад она не би хтела новаца, но онако... као ја?...  
да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чека куршум. </p> <p>— Тхе... куршум или ро 
живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једн 
нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој ка 
о ми све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што  
>— Тхе... куршум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи,  
х што су са мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, ал 
у преко њена рамена. </p> <p>— Не знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, 
овост о наредби. </p> <p>— Видим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима.. 
га се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Са 
 — помисли Ђурица — само да му робујем, али нећеш!...« </p> <p>— Јеси ли спремио какав посао?{S 
ла се, убијала ногу непажљивим гажењем, али на то није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунил 
>Жена га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: 
у.{S} Старац се намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, јер је по 
 приближио првим шумарцима над потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се 
тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта  
ад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гл 
а обичан занат, који је, истина опасан, али носи собом неку врсту поштовања, респекта и у опште 
Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који т 
о..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: — Н 
е, је ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Рад 
ца у даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица« приближи муњевитом брзином 
дим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу  
лониште.{S} У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали св 
. </p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и необично, да не зна 
лажила или преиначила ту страшну мисао, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и  
о тако много, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка  
 рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два  
 види да се све спрема за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде  
д се још више прибијаху једно уз друго, али им са лица не силажаше она суморна брига, онај опре 
итивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погледа и  
другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, п 
и. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{S} Све је то удесио  
 о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у  
p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, али опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако  
мо се у почетку напада отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мр 
разумеш...{S} И Вујо је њега привлачио, али чиме?...{S} Својом тајанственошћу, памећу, нарочито 
иком?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« 
. </p> <p>— Па... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све,  
 <p>— Их, болан брате! — одговори Вујо, али му нестрпељива радозналост не силажаше с лица. — А  
 среску кућу.{S} Умор је савладао јако, али она не стаде, не предахну...{S} Прође кроз вратнице 
оје покрете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао ноге унапред, т 
 њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али напослетку, и она ће се довести у ред, све ће се до 
S} Он мисли о другим стварима, једнако, али она непрестано лебди пред њим, меша се с оним други 
то лако надавати. </p> <p>— Знам, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је 
 пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се лепо чуо разговор с леве стране, од Јанкове кава 
 <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени  
p>— Ја — рече Ђурица и намршти се мало, али се по његову изразу не могаше прочитати да ли му је 
та зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати 
који ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{ 
 <p>Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештенику. </p> <p> 
 бар да није онако како је досад текло, али се још не могаше домислити својој незгоди. </p> <p> 
што врело и необично... јури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дрш 
руги?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибох, брате, мисле 
ија за тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали да мног 
 неповољан одговор. </p> <p>— Свршисмо, али Мита плати главом. </p> <p>— Их, болан брате! — одг 
и! ...{S} Оно истина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О 
га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је увек срета 
у ти говориш? — одговори Симо зачуђено, али му преко лица прелете смртно бледило. </p> <p>Ђуриц 
 престајући звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега 
ога дана.{S} Крили су се веома опрезно, али шта може међу људима остати тајно!{S} И његове везе 
рану.{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасности, онда се нема кад м 
ију. </p> <p>Вују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати мо 
, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, али што ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шта кријем!. 
д уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакрити и она обична ра 
 Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до после 
ани занемеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га см 
тва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али много поузданије и корисније но што га је Вујо држа 
лу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </ 
<p>Свештеник се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађ 
, да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати 
о у теме, па окиде...{S} Пуче револвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове глав 
само се отуд од кафане чујаше разговор, али се могло одмах опазити да је мало света пред кафано 
лу!...{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{ 
окуша да разгледа двориште кроз прозор, али се на стаклету ухватио дебео слој леда, кроз који ј 
 немојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој п 
{S} И њему је долазило све то на памет, али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасн 
..« — помисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одма 
 Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде на месту и обори гла 
е.{S} А овако ни због чега!...{S} Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... </p> <p>— Син 
иле смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али опет... </p> <p>И продужи се шала и задиркиване, на 
ице добро наплатиле за овакову грубост, али их уздржа његова оштра збиља, иза које су опажале д 
ја му у оку необична родитељска радост, али он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи рук 
огла би се још и разумети њена охолост, али Марко беше веома танка стања, тек побегао од сироти 
ства. </p> <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће из руке,  
стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} 
 извршио је по плану и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве последице наступити.{S}  
их је највише његов рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању било нечега, што их 
 те испољаваше преку и страсну природу, али је он, једним благим погледом својих великих очију, 
 и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободније и отвореније, но на скупу. 
е трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се  
, искочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Панто 
 на одређеноме месту, поведе је к селу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одва 
 Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S 
 — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одрж 
Истога часа загрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад 
 па жури. </p> <p>Ђурица окрете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути 
 оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе усниц 
, на посао! </p> <p>Ђурицу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно осећање другим, пово 
ећи се слободан, потрча опет к Сретену, али овога загради трострука леса момака, а на Ђуричино  
дим костима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пу 
 </p> <p>Разговорише се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Бео 
 се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} И капетан је 
мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Ш 
ећ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} Има ли он својих људи, који 
на постељи. </p> <p>Станка угаси свећу, али не леже.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи недовр 
нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни праг и 
аки га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S 
ајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности.{S}  
лаче обору.{S} Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{ 
и, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђуриц 
ју.{S} Беше их и старијих и одевенијих, али гледајући одједном у све њих, он први падаше у очи. 
жак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом на скоков 
 немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... </p> <p>— Е,  
да полицајци! ... — рече он као уз реч, али погледа Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чич 
д мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка 
уни му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафано 
можемо набавити.. </p> <p>— Имам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са по 
ће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добро 
требало би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћ 
S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако је... али то је друго...{S} Бадава, неће он!... — рече Пантов 
 негде далеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је  
ше као убијен, промени се, снужди се... али му у души остаде још нека нејасна нада, и он се дох 
 се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно! 
о облигацији. </p> <p>— А, е то јест... али није све платио...{S} Ево облигације код мене, па ч 
</p> <p>— Та оно није да нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови старци... — уплете се т 
ет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{ 
и око подне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише да прист 
, а после... </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... ка 
S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца,  
матра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх с 
гурно да ће извршити бар једно убиство; али га изненади и ублажи ова попустљивост и покорност њ 
<p>— Ако си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>—  
н — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, нека 
јећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад  
ву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе са 
необичном за сељака, поносном охолошћу; али један такав Станкин поглед, у коме би он могао проч 
— Море, то се зна... какво издавање!{S} Али ко ће ’наке муке поднети? </p> <p>— Ти их немој под 
 живот, синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђури 
ико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти  
он лепо замишљао своју будућност!...{S} Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло. 
 помиловање, па неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се заинтересова отк 
и дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу  
 мисао. — Поп има право, кажем ја...{S} Али то није све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате 
амо да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па о 
ти, кад се навикне на ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме променити ни о 
к беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, 
сли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна... може још доћи одговор...{S} И срце се опе 
 које се отимљу о његово миловање...{S} Али кроз сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред ку 
ак, који би давао наде на спасење...{S} Али се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и цр 
ажаваше, јер је у себи не осећаше...{S} Али није ни то...{S} Имало је нешто у самоме њему, што  
увати оне људе, који су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и д 
охару.{S} Ноћас се добро промисли...{S} Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од к 
збојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја  
глађује љутњом.{S} И он се наљути...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се 
га су стрепили највећи разбојници...{S} Али се на његово место већ јавља други, који хоће исто  
 ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе 
среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вар 
о да пијем, само сам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге 
живети, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{ 
 нове наредбе, где се налази кмет...{S} Али је морао бити много опрезнији од жандарма.{S} Онома 
у кô и сваки. </p> <p>— Оно, јест...{S} Али тај живот?... </p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Мо 
е то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? </p> <p>— Само један  
 »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! ...{S} Убио  
идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разно 
ни како зна, само нек пази на људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо посла пред њега човек 
оја својом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да  
вању, и сутра ће преданити код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... посл 
 родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чудно је то срде, које 
, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у оч 
к, и тада је било оваких разбојника.{S} Али шта је одвело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и то 
у којој ће те прогласити за хајдука.{S} Али то неће још, можеш се ти слободно предати... </p> < 
 није био на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи догађаји принудише да мисли, и ако му ј 
довица... води га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напредује. </p> <p>Кад оде посланик з 
гући умирити своја узбуђена осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{ 
 стајаше на догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи 
 му је такође остајала по нека пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећа 
и — осећаше јаке болове више лаката.{S} Али ипак то није ништа према ономе како се осећао, док  
, где му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, 
и раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми 
рошити, да му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у ве 
азумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако ј 
није, зготовљене од добрих јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} 
реба.... </p> <p>— Треба, истина је.{S} Али како ти мислиш... као пре? </p> <p>— Сви бисмо најв 
ју старо познанство.{S} Јест, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да ј 
 коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њ 
 похватао би све конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо, није пружио довољно материја 
 мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на  
а која кривуда између потеса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S 
а је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи право у своје село, да га пр 
есече пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над провалијама застају сви и, у оном узбуђењу, не  
осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је... може се и 
зи да је свему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драгановићи моји, са чега толики др 
разбити и разнети оно густо прамење.{S} Али само неколико часака, и озго засија радосно и светл 
гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази 
ло једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ... </p> <p>— Полако-те,  
а има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише одлуку Касације,  
овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа последње средство да буде по 
м.{S} Само једно није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природе и против с 
 закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика заг 
ча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га неописан страх од самоће, 
 друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не чекај полицију...{S} Па 
на какве опасности, иде право к њој.{S} Али на њиховим састанцима сад нема оне веселе, непомуће 
енити, могао је постати други човек.{S} Али такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока,  
 </p> <p>— Знаш... и ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке 
о да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо  
лучно. — Хоћу да идем свуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више да живимо, него да се венча 
зора, па извади цео рам са хартијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види и 
ти неке сразмере са државном уценом.{S} Али се ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све 
м си отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо 
руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овак 
грозничаво, како је он сам очекивао.{S} Али време протицаше брзо... </p> <p>Одједном, кад сунце 
з детињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к попово 
вољно, таман онако како је он желео.{S} Али његово проницљиво око опази промену на Ђурици, и он 
ко; он је, јамачно, добро промислио.{S} Али зашто тако одмах, зашто нема могућности да се спрем 
чудећи се. </p> <p>— Сутра, ја како.{S} Али нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви вид 
д тебе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они неће оставити, док не издаш остале, а То не  
е више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је она, по његовој наредби, морала т 
 Такво срце не би се само покварило.{S} Али сад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш  
ји стајаше блед и непомичан као кип.{S} Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. </p> 
Знам, ићи ћете у смедеревску Мораву.{S} Али ништа, састаћемо се ми прије тога. </p> <p>Обојица  
ку.{S} Тако скиде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико 
 код људи зеленкастоплаветних очију.{S} Али кад се мало пажљивије разгледају оне једва приметне 
е слободно« — па оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, б 
ам још није добро промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изјутра зором от 
а се није могло ни мислити о пењању.{S} Али једнога дана свих пет младих чворака беху у његовим 
 баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> < 
део му се око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а 
мо се, истина, мање шали од осталих.{S} Али опет.... </p> <p>— Како то хајдук?...{S} Зашто су г 
</p> <p>— Пожури се, што брже можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари зликовац.{S} Стићи  
 па он није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: </p> <p>— Ја не  
у себи — да скачем кроз прозор напоље?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго п 
 одметнем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па  
нти нашега града«, како он то вељаше. — Али су прилике и околности, у којима човек егзистира, о 
и — рече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душу му матору, неће он на то пристати.{S} Овако о 
 ни мени давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви тре 
мака разне изјаве — разуме се љубавне — али све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се 
 сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!...{S 
че Ђурица, погледавши мимогред Станку — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо г 
ма и дивљим голетима.{S} Руке му снажно али механично замајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу 
.{S} И сад се сетио чворкова... </p> <p>Али је опет, још јаче и страсније, пригрлио Станку, па  
 топи ледена облога око њега... </p> <p>Али зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу 
ред сваке мисли му и покрета... </p> <p>Али сад, кад угледа она четири жандарма, стеже му се ср 
е могао да се прибере задуго... </p> <p>Али, пролежавши подуже време, поче се опорављати.{S} Се 
 година, дрхтала цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По с 
.{S} После нам не поможе ништа. </p> <p>Али старац, види се, није помишљао на бегство, јер чим  
е никад одлучио на такав корак. </p> <p>Али, несрећом својом, Ђурица још многе ствари није знао 
 падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве с 
.{S} Дивна ли живота!... </p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се си 
оно, за што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да  
— помисли капетан, улазећи у двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка  
 вели, власти« — стаде опет мислити. — »Али како?...{S} Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна 
као обешчашћена прогнаница!... </p> <p>»Али како ћу сад?...{S} Да га убијем својом руком... не  
м, — па као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке 
 занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна,  
p> <p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати  
бав једном сврши, оде, нестаде је...{S} Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, му 
 лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ама, среће ти хајдучке, кажи ми право! </p> <p>— Пустић 
амти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш  
а, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па ку 
лике уцене за њихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Зна 
а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{ 
мати посла, па ће бити свима. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад  
Станка. — А ја сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опали 
 се договорити — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </ 
.. </p> <p>— Па кажи ми овде. </p> <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало 
израз невине среће и радости. </p> <p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снах 
е Ђурици, дајући му новчаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не  
 Хо-хо-хо... — одговори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, 
богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта ј 
p> <p>— Није то — рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доноси 
 се иза уха и запита озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није каква варанција... </p> <p> 
ше пси, који беху везани испод куће под амбаром. </p> <p>— Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђ 
ју и Обрад му танко гласовито одговори: амин, кмет повика: </p> <p>— Господајте, људи! </p> <p> 
ате, и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коње, и, ка 
— А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умрем. </p> <p 
 — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да с 
во мора да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри, отимај!...« </p> </div> <div type=" 
Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> <p>— Не помињи зло,  
<p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насмеја апотекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојни 
 Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву декламацију. </p> <p>— Еј, Танасијо, по 
ма, већ неколико година.{S} Први пут је апотекар дао назив картама — јеванђеље, али видећи да с 
ар. </p> <p>— Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Дижи, синовч 
 тога зла. </p> <p>— О, те како! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у свима државама... < 
: наслеђе је важна чињеница... — отпоче апотекар да развија своју философску мисао... </p> <p>М 
, тако рећи... у томе питању — говораше апотекар пред Јанковом пивницом својим присним »пријате 
е скромним и мирним грађанима — продужи апотекар — што се у оскудици здраве душевне хране насла 
олим, ја сам се пре абоновао — одговори апотекар. </p> <p>— Дајте пандуре, поклаше се неки око  
 жучно у реч месни учитељ, који се, док апотекар састављаше своју научну фразу, иронично осмехи 
авом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га ова појава не зачуђава, јер  
 а ноге се бацају таквима — одговори му апотекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас 
<p>— Варате се, господине — одговори му апотекар. — Кад су беснели по овом крају Јевђовић, Сари 
. </p> <p>— А, ево нам трећега! — викну апотекар, који сеђаше са Живком Чапљом, пенсионованим п 
 рекао бих... </p> <p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоце 
. </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се сме 
творити стециште због те кафе — узвикну апотекар, а његови слушаоци да попуцају од смеха таквој 
, па да видимо како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пик и подели... </p> <p>После једн 
 одмах познаде говорљивог и беспосленог апотекара. </p> <p>— Батали, човече, сав сам гола вода. 
ус (не зна се сигурно шта је руководило апотекара, да избере име овога реформатора), па најзад  
спитање како је могао — обрте се учитељ апотекару — и ја сам учио онолико, колико је кадро било 
ковача да опет, истим начином, изиђе из апса.{S} Марко се провуче опет. </p> <p>Зборисање се пр 
ао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај м 
ог тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини пријатељ и саветник Ђ 
мах, на први поглед, могло видети да је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни једне ц 
 он скочи као електрисан и стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, к 
орише нагло.{S} Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни тако дети 
дсетише га да размисли о положају своје апсане.{S} Устаде са сламе, пође к прозору, који беше в 
де.{S} Истина, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} 
а којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер сам 
ираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. </p> <p>»Смркло се, мора бити« — рече у себи и  
е, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се ш 
е, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, провлачи се. </p> <p>Ђурица се провуч 
ва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p> <p>Радисав откључа браву и отвори врата 
прату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом 
ав? — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ваљад’? </p> <p>— Како, зар је он... 
убопитно посматраше.{S} Познаде главног апсанџију Радисава, с којим је неколико пута пио по кав 
ане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посматраше.{ 
ина гласова: </p> <p>— Нису још гледали апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу. 
а, море.{S} Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта  
 знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је... </p> <p>— Је 
да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше суз 
угу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Шта је вајде... — поче 
вио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га права истина,  
ису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуда провући! </ 
. ти твога! — викну Ђурица. — Јеси ли о аранђеловском вашару узео педесет, о пантелијевском три 
 Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако 
вићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваки 
ше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи.  
 сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. </p> 
 и снажним мишицама позавидели би многи атлети од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде на једном  
 крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максималној висини, па су опет  
а утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет међу сељанима веома уздигнут, па стаде да гле 
аволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? — обрте се једна Јелици Плескоњићевој. </p> < 
тко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капе 
аесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, преко од канцеларије. </p> <p>»Ала живе ова гос 
је, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се 
епреденост. </p> <p>Погледавши младића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди г 
ској момчадији. </p> <p>Кад пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и немилим јој гост 
тим пођоше сви к општинској судници.{S} Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гла 
или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... </p> <p>— Стој!  
/p> <p>Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало погурена ста 
ине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{ 
мо сам, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с 
идиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вал 
} Ономад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. </p> <p>Писар од тог одговора 
Ђуричину. </p> <p>»Нисам могла веровати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш, истина је.{S} 
p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Вода га  
 би? </p> <p>— Ништа.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из заседе, не би 
 опсова страшно, па подвикну: </p> <p>— Бабетино једна!{S} Надао дреку као да му црева испадају 
м: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p 
су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... — узвикну кмет одједно 
! — чује се из народа. </p> <p>— Доста, бабо, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђурице и пр 
те, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из  
 а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа око куће, па јој рекоше да и о 
ткуда овај пешкир код тебе? — запита он бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао крас 
/p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечи 
тани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са пото 
глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упрепаш 
е погледе обрнуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у кој 
шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем новца под интерес.{S} То је од вајкада на 
дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како је он 
 то на реду?...{S} Море, срећан сам ја, бадава!«... </p> <p>А Станка само слуша како ветар фију 
>— Оно тако је... али то је друго...{S} Бадава, неће он!... — рече Пантовац одсечно, размисливш 
пи сено, или онај што коси... </p> <p>— Бадава, своје па своје! </p> <p>— Знаш... ја сам мислио 
ућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се отимала од немаштине и глади, а дао  
ж не чува! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? — одговори Палилулац. </p> <p>— Та оно није  
 по његовим представницима.{S} Најпре — Бакон (тај се назив држао најдуже, јер је, својом звучн 
.{S} Какве прилике и воспитаније, какви бакрачи!{S} Ехе... кажем... — ту се Живко мало искашља, 
 доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана преко реке, којим су прешли, и како је жмурио,  
момка му синовца, узеше му осам стотина банака и, зарезавши му нос, припретише: </p> <p>— Ако ч 
у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђури 
ојвођани, који се, сви из реда, именују Банаћанима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине 
че потребе.{S} После се упозна са Тимом Банаћанином, који је становао у суседству.{S} Са њим је 
 своје подобности, носио добош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насмеја апо 
p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза терзија, који је у младим година 
а страном језику.{S} А уваженој господи бандистима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине  
о-хо... — слатко се насмеја апотекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојници — на стра 
/p> <p>— О, те како! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у свима државама... </p> <p>— Бог 
си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му. </p> <p>Ђурица, 
срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не пома 
— рече Ђурица одједном. </p> <p>— Хоћу, бане, с такијем соколом, зашто не бих! </p> <p>Испише ч 
причу. </p> <p>— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разг 
{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му је до 
нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам оста 
кад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав твој... </p> <p>— Није он н 
рица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пант 
 </p> <p>Ђурица се насмеја; одброја сто банкнота из крвава завеска и пружи их Новици. </p> <p>— 
.{S} Он је радостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све. 
ану седоше.{S} Ђурица одброја осамдесет банкнота и даде их Новици. </p> <p>— Ево ти за сад овол 
е му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. </p> <p>За тренутак сви ућуташе, посматрајући 
оји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту, као да и њега интересује колико ће се наћи но 
мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто би 
д није могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), да је узела хајдучк 
 оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њ 
о, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S}  
оји се не могу ни снити ни замислити. — Бар она досад није никад тако што сањала!...« И опет се 
 <p>— Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казна Б 
ије дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио 
 гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе  
ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће  
лаза...{S} Падамо обоје и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!... 
д крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пу 
неке ћудљиве тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве богате куће, могла би се још и разумети ње 
ешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави 
е жене својим работницима, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени са тим  
â чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p>— Мор 
, пољуби овај свети крст...{S} Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним 
да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас м 
 <p>— Поздрави сестру, Спасу... нека те бар она гледа...{S} И, ако можете... подигните ми један 
еханџија неће ни кренути на пут, или ће бар окренути преким путом, преко села.{S} Стога му ни о 
ма више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би дознао ш 
који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И напослетку, другови су се ревно 
 опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се још не мо 
преми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А 
 — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи без  
љака, држао је насигурно да ће извршити бар једно убиство; али га изненади и ублажи ова попустљ 
, старче, и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао  
е може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих људи«... </p> <p>— Новица! ...{S} Спаваш 
 муком, да се храни туђим знојем; ну он бар неће онако заповедати.{S} Он је радостан кад му се  
 остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} Који то беш 
ђе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту насту 
} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се  
ако треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у к 
рука, па то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не 
обро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се.. 
 поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p> <p>Ђурица иђаше очима за Сретеном, док ова 
> <p>Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и општинска и 
а литијама. </p> <p>Момчадија се, после барјака, највише граби за меденицу и кадионицу, а икона 
 дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не могоше погодити.{S} Извириваше сви 
ше очима за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно, као за себе, 
ô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — одговори Станка и 
ш од лањскога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш к 
и узвикујући високим гласом, час гудећи басом.{S} Изговарао је све речи спојено и брзо, без пре 
p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он  
ивог и беспосленог апотекара. </p> <p>— Батали, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је  
не, у које би се могли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на једној већој завојици, леже у павит 
 корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз трњак, он угледа пр 
анке; ви’ш како рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> < 
нтовац не повика: </p> <p>— Паре!...{S} Бацај паре! </p> <p>Механџија извуче новчаник, метну га 
>— Молићемо, ово су пречњаци, а ноге се бацају таквима — одговори му апотекар. </p> <p>«То ћу ј 
х? </p> <p>— Како, болан — прошапта он, бацајући поглед на Пантовца, чије се груди одизаху као  
ну — рече Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у 
, болан... — рече он, узимајући новце и бацајући их у недра. — Само хоће ли остати што другима? 
 не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледам 
 девојчице, те напуне судове, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па од 
.{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво и мирно ћутећи кор 
ги његов покрет, Ђурица истога тренутка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним ма 
дговори она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по неб 
 иза њених леђа неко звиждукање.{S} Она баци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким  
урица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на Марка 
ам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица  
> <p>Ђурица извади из недара смотуљак и баци му у крила. </p> <p>— Број! — рече му Ђурица. </p> 
мисао, неко чудно ново осећање, које му баци сасвим нову светлост на овај догађај.{S} Он подиже 
ад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед дужином зида, одједаред застаде и узвикн 
 ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрамотила своју кућу и  
е оно бурно ватрено осећање, које их је бацило у загрљај...{S} Сад се место њега јавило неко но 
н човек... </p> <p>А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што је брже могао.{S} На  
О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нем 
пре месец дана саопштила своје откриће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху 
ица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је неж 
омену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауста 
а им причаше о дрекавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам пр 
ћи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си  
и се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро сам учи 
нству, сад ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо 
ке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. </p> <p>— Па... добро — разв 
Разбојник, а осећа.{S} Чудновато!...{S} Баш је поган овај човек: овамо је разбојник, а младост  
ет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — о 
д самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети д 
огледа утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S 
</p> <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаш 
 Ђуро, знаш... мени би требало пара.{S} Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле ове проклете дације. 
? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај  
 Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то 
ујеш, Ново... — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то 
 се замислила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се  
ћа и Ђурицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто 
и да се договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код ког 
 нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови старци... — уплете се трећи — све нас калпе да  
 се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем дан 
 имао обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да 
амо да се одморимо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Умо 
ћи ни мало места за двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио... знаш... скоро су ме петљали... </p> 
у је непријатан сам Пантовац. </p> <p>— Баш ја једнако мислим код куће, никако не могу из главе 
вором, па се уздржа и запита: </p> <p>— Баш увек тако раде? </p> <p>— Па... готово увек — одгов 
p>— Па... морам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. </p> <p>Па 
 с тобом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, зн 
 ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само 
ан, настављајући своју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђ 
се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. 
у два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату.{S}  
де он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али се о 
имају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он 
де изостајати. </p> <p>— Лакше, не мора баш тако брзо — проговори он. </p> <p>Не остаде им више 
па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледавши још једаред Ђу 
 није право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро,  
еће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како  
 да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магн 
 хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а 
амо једном, кад сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p>  
 он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога  
 Чекао си ме, је ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S}  
S} Али тај живот?... </p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p>—  
вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш  
 боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема 
иди.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који в 
 </p> <p>— Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> < 
ик га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете  
а ту негде у близини засвира труба, али баш права војничка труба, само мало тањега гласа.{S} По 
о све њему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... 
до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени краставце, ја  
— ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели... </ 
едну од овога. </p> <p>— Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо  
аљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стран 
једнако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} И 
? — рече једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — викну Станка, 
све планове и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих планова, али је све то било тако не 
а ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да с 
 одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегн 
дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — пита капетан, мрштећи се. </p> <p>— Ниј 
чи и погледа га зачуђена. </p> <p>— Зар баш тако,? — рече му загушеним гласом. — Ја овде пропад 
потребнији но њему самом. </p> <p>— Зар баш толико? </p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће на 
ему, и мал’ није умро. </p> <p>— Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? </p> <p>— Покојни 
роговорим реч?... </p> <p>— Па не мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да 
послетку заустави пред једном. </p> <p>»Баш сам луд!« — помисли он, застанувши пред вратима, дв 
Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату.{S} Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишч 
допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокр 
— помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаше м 
ћности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили зид, те извели  
гање је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасности, онда се нема кад мислити о ум 
, свакога часа надаху. — Ко се скрива и бега, њему се непрестано чини да му је непријатељ за вр 
у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима с 
 играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична 
кује оно значајно шушкање. </p> <p>— Да бегамо низ реку — рече он готово нехотично, тек само да 
косе, које су се отегле низа страну.{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад се бега од велик 
говори Јово. </p> <p>— Казао ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — проговори  
 је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они пу 
ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш. </p> 
дове и побегох. </p> <p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, 
p>Али старац, види се, није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с к 
песму, а под њима журно корача усамљени бегунац, зверајући око себе на све стране.{S} Још корак 
ове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и су 
носну ватру на изненаднога нападача или бегунца.{S} Заобиђоше узорану њивицу, и кад се испеше н 
 обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па д 
ајзад се, после тешких напора и страха, бегунци нађоше у Смедереву.{S} Тамо се склонише одмах;  
елази отуд из Шумадије у руднички крај, бегунци се зауставише на једној стрмој коси, која беше  
 потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише се реке.  
ја је испресецана јаругама и косама.{S} Бегунци су свакога часа морали да слазе у јаружице и оп 
ди преко голих чукара, куда се провлаче бегунци, удара их својим леденим оштрим сечивом, па јур 
се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бегунци потрчаше из све снаге, онако, као што може потр 
ју натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ов 
 вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима.{S} Пантовац једнако ослушкиваше и одмераваше 
 на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, дође ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Како с 
ајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.{S} Јелек му 
ан с острагушом о рамену и револвером о бедрима, за њим Станка са два жандарма с обе стране, па 
че Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за м 
војим мислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то нек 
ацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После ј 
} Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина ду 
горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. </p>  
то болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За јечам?...{S} Раздао сам по на 
нако, као што може потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Нап 
ојом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не бој 
е ови?...{S} Да убију... мене!...{S} Да бежим!...{S} Сад сам откован, слободан... само да тргне 
 се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. </p> <p>Одмах после  
носно осећање, коме се она предаде сва, без протеста, без покушаја да размисли о свом стању.{S} 
здрава човека убити... онако без ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је 
ању...{S} Све се роји, ври... без реда, без свезе... </p> <p>Пролазе минути и часови, протиче в 
т, неизбежну страшну смрт, без устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи то страши 
о, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи... </p> <p>Опет загрокташе пушке, засипајући с 
брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необична и страсна осећања сеоској м 
лаз, да га мора примити без размишљања, без поговора; јер он сам не може ништа смислити, а добр 
 коме се она предаде сва, без протеста, без покушаја да размисли о свом стању.{S} После онаква  
ли, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </p> <p>— Моли  
. </p> <p>Али зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не разби 
 ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, тицала жандарма... </p> <p>Кроз кукурузе при 
анака, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности. </p> <p>Кленович 
кве препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или велики чи 
е, још ужасније, и он некако механички, без размишљања, онако исто као што се удављеник грчевит 
, и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио 
} Изговарао је све речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитвама, не 
његову жељу нико не чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не по 
Станка му исприча укратко, испрекидано, без везе у мислима, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало  
но спрема смрт, неизбежну страшну смрт, без устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уни 
и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли...{S} Тако му пролажаху дуги, бескрајни 
о. — Не иде, све је у његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути. </p> <p>— То је мука, 
ично, у косо, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи... </p> <p>Опет загрокташе пушке, з 
ичавом надању...{S} Све се роји, ври... без реда, без свезе... </p> <p>Пролазе минути и часови, 
</p> <p>— Што ће ти сад паре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад 
на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{S} 
духа. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако  
ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце,  
од теретом његова тела.{S} Тако пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> < 
ла ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч ошину преко 
 да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... </p>  
 Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар!.. —  
.. и цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... глава се затури... затеже се конопац 
му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа п 
оже ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да  
ио је плаховит као олуја.{S} Јуришао је без размишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне домо 
око њега... </p> <p>Али зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у грло 
му с оволиким парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и  
 Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују с 
у оно необично севање очију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним траго 
икоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних мисли, које се с 
да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. </p> <p>Одмах после венчања нађе н 
тела.{S} Тако пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, д 
{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само се потчињаваше оној  
ме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без поздрава: </p> <p>— Где ти је мајка? </p> <p>Ђурицу 
век — продужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!... « </p> <p>— Хајдес... паде риба ско 
 </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Шта ћ 
напослетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... да није њега, друк 
еш... </p> <p>— Не бригај.{S} Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у кеси? </p>  
 ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се 
.{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не 
едну!...{S} Ти мислиш ја не могу живети без тебе....{S} Море с каквом сам се варошком ономад пр 
обећај који дукат, па ће он то наредити без владике. </p> <p>— Нађи, старче, и кола.{S} Кад је  
о бити једини излаз, да га мора примити без размишљања, без поговора; јер он сам не може ништа  
т.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи без педесет«...{S} У таквим мислима дочека свануће. </p 
C10"> <head>Х</head> <p>Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје, у коме и 
е разговарати: ја такве ствари не вршим без њега. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што ми је он 
вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? 
тнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. </p> <p>— Па... добро — развуче Вујо, али  
оделио јатацима, криво му што си отишао без његова знања, чујем да те криви и за Радована што ј 
ове и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и  
или један од главних сарадника.{S} Вујо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи,  
и!{S} Жива здрава човека убити... онако без ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«... 
ве и јатаке и поверенике, којих је било без броја и који су га све више, својим захтевима и усл 
н и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је.. 
д оде право у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само 
на прва питања и узвици, који су обично без садржине, Ђурица одмах пређе на главно. </p> <p>— К 
S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помисл 
и, одважни младић, који срља у опасност без размишљања... </p> <p>»Хе, одсад нећемо као јутрос, 
а мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре. </p> <p>— Што о 
арени она живописна котлина, у којој су без икаква реда разбацане беле, ћерамидом покривене кућ 
ему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: и 
ите и намештате се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за  
нога полета гладне вране, и од крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мо 
авушкастога високога младића, који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И н 
е осамљено напуштено огњиште, у коме је безазлену и срећну младост провео.{S} Сад му све изглед 
где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља никада, д 
Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих људи«... </p> <p>— Новица! ...{ 
о улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и з 
ега погледа... и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. </p> <p>...{S}Звер!...{S} З 
нцима сад нема оне веселе, непомућене и безбрижне среће, којој се одаваху, док она беше код род 
а су предвиђени разни случајеви, па сад безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше нач 
је мислио ни о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом провођењу, налазећи да тако и треб 
јући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...{S} Све оживело новим, светлијим 
 седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло ш 
 куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако бездушни, господин Перо, и одрећи нам ту велику част, д 
е осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно безизлазно стање принуђавало га је да се лати и таквих  
ећом упорношћу.{S} И капетан напослетку безнадежно махну главом, па се пожури са спремањем.{S}  
 он побио!... </p> <p>У тој грозничавој безразложној нади проживео је до данас, а сад одједном  
дговори истим знаком и задовољно, после безузрочна страха, седе на постељу. </p> <p>— Што ли је 
четничком самољубљу веома је годила ова безусловна, ропска послушност луди, који га до јуче нис 
ек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају.{S} Услед тога, а и због он 
моћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи 
 напереним острагушама.{S} Сретен, који бејаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, п 
у... </p> <p>Глава се Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно око преврте се, страшно, необ 
е црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљана кошуља, извезена по недрима и огрлици, в 
ви пут нападао човека, очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори  
 ударише на бистричкога механџију усред бела дана, пред десетином сељана, који се случајно зате 
 свећицу, неко класје жита или струкове бела лука...{S} Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз 
ихо жуборећи, малена речица, надвила се бела влажна магла, те заогрнула својим лаким покривалом 
} Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури... »Милост!« викну онај 
м подсмехом обрати Јелици: </p> <p>— А, белају, па што кријеш? </p> <p>— Море, оканите се... ша 
иру, још какве варошке!... кâ моловане, беле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову муче 
</p> <p>— Тхе... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене ј 
 да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’ва 
а, у којој су без икаква реда разбацане беле, ћерамидом покривене кућице; оне вире и једва се р 
.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са 
е до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је оно ш 
ји округао велики сто, застрвен чистим, белим платном (с пандурске постеље), а на њему половак  
ху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се жур 
 конђу, убрађену црвенкастом марамом са белим цветићима.{S} И више се ничега није сећао... </p> 
 отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених, кућица, што тону у зелену  
тавака опазише најпре једну, затим више белих сеоских кошуља, угледаше и понеку пушку.{S} Сад н 
рица се свакад збуњиваше од ових нежних белих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуци 
спознају.{S} По ваздуху још трепери она беличаста измаглица, али се на истоку указује по мало р 
омаљаху ретке паучинасте кудеље сивих и беличастих облачака... </p> <p>»Мораш да мећеш главу у  
аље, преко глатке снежне равнице, преко белога бескрајнога покривала, тамо у магловиту недоглед 
пине.{S} С леве стране груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, улепљена усирено 
 убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.{S} Јелек му беше лепо  
SRP18971_C27"> <head>XXVII</head> <p>На белом хлебу!...{S} Како му је далека и страшна била та  
ка му обукла нову, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим појасићем... обула м 
амо се? — рече она, спуштајући му своју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне ж 
 које су, овога јутра, завијене у густу белу маглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и зелени се 
познају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани кровови кро 
е, покошене зелене ливаде, по којима се белуцају чопори стоке и разлеже онај једначити, познати 
 виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу 
ајтаном; из његова џепа је спреда висио бео рубац.{S} Према такву стасу Ђурица је подешавао и с 
једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </ 
так му показа трговачкога вересијаша из Београда, који се враћаше с пута по југозападним окрузи 
, последњој палилулској улици, на крају Београда, поређани су сниски неокречени кућерци од набо 
</p> <p>Већ неколико дана пада киша над Београдом, те је и чистији део града потонуо у житкој п 
Станка остављаху иза себе последње куће београдске. </p> <p>Кад дође чиновник полициски да расп 
ати. </p> <p>— Знаш... ја сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио 
нисам био! ...{S} По варошима.....{S} У Београду највише. </p> <p>Вујо се изненади, то му се по 
а своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. </p> <p>Растадоше се као нај 
досмо! ...{S} Никад нисам овако... ни у Београду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се о 
рећи је месец како се Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је приспео у град, никоме се није обра 
новници су ове улице махом они типски и Београђанима добро познати земљорадници Палилулци, или  
</p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај...  
 се, господар-Мито, да на тако огромној берзанској шпекулацији не страдате.{S} Може вам се отво 
роклете дације... </p> <p>— Знам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити св 
д’, преко кога ћеш јавити? </p> <p>— Не бери бриге — одговори кмет, правећи тајанствени израз н 
Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и преру 
е девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон.{S} 
н вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ леж 
свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Крстоноше застају код записа, 
луја.{S} Јуришао је без размишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, 
им веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна радост, блаженство, срећа... </p> <p>Ђурица п 
навуче се густ, непробојан покров преко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не  
дне мисли...{S} Тако му пролажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио сваки приб 
еко глатке снежне равнице, преко белога бескрајнога покривала, тамо у магловиту недоглед... </p 
у зрацима сунчаним, који су разасути по бескрајном простору, а они облачци тихо и нечујно плива 
а и услугама, обавезивали и спутавали у бескрајну мрежу својих замака.{S} Он је осећао да је те 
ка ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гледа бесмислено у озбиљна лица ових простих људи, па му одје 
а и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано...{S} Руке му везане, али овлаш, те  
водила весело, у пијанци и разврату.{S} Бесна необуздана пијанка занела је цело друштво, које ј 
ићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. </p> < 
ове се не шале! ... </p> <p>И отвори се бесна, разуздана пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, а  
омену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и 
подине — одговори му апотекар. — Кад су беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је  
жићни празници.{S} Око прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одб 
ти.{S} Само пролећу као искре, понесене бесним ветром....{S} У темену нешто игра једначито, брз 
бија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стогова, преко ч 
е лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, ј 
ре! — одговори Пантовац, севајући очима бесно. — Подај и њој што у руку — рече он загушеним гла 
 коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспосленог апотекара. </p> <p>— Батали, човече, сав са 
по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Беспослица!{S} Какво венчање... — рече Вујо.{S} За свак 
 беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштро у реч. 
 угледа неколико људи пред њом.{S} Нека беспредметна радозналост повуче га тамо, и он, не разми 
ад овога тренутка беху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву  
ом мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху позавлачили главе под клупе.{S} Кад одоше хајдуци, 
наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, 
 <p>На вратницама, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Последња  
ура.{S} Жандарми и пандури, као обично, беху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се дохватише чист 
н раније и који изазваше овај разговор, беху веома страшни. </p> <milestone unit="subSection" / 
знати.{S} Капци, на једином прозорчићу, беху заклопљени, и само неколико сјајних зракова продир 
 се веома, кад нађе Станку код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше 
грозници, и наслони лице на решетку.{S} Беху се обојица тако примакли, да су могли чути један д 
о обичаја, посети Тима, рано у зору.{S} Беху прошли божићни празници.{S} Око прозора звижди и б 
м разговараху се девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде 
ли такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај  
ли једнога дана свих пет младих чворака беху у његовим недрима: што је за њега било немогуће, д 
 појмити шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, 
и и питомији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако  
већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства,  
и шљиварских трговаца.{S} Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадес 
елу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у јед 
т се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и весели 
{S} Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{S} Станка д 
према ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе руке за чов 
а запали свећу, па седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До те постеље стај 
и гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому.{S} Писар извади из сво 
 их је само једном сагледао, кад оне не беху управљене на њега, и више их никад није смео погле 
на.{S} Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док по 
ном. </p> <p>Врата на уласку у двориште беху затворена, те старац стаде да лупа, док једва разб 
лина задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p> <p>На вратн 
p>При крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод куће под амбаром. </p> <p>— Опет је ј 
ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом чудном појавом, која јој се тако дубо 
 сакривена од очију јој, али први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце стеже од те сл 
p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестад 
 тамној ноћи недовршене мисли, које јој беху једино занимање у овој тешкој и необичној самоћи.  
а и ступи корак ближе. </p> <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекају 
 да упропастим ’наку девојку!«...{S} То беху тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли човеч 
 на главном уласку у канцеларију.{S} То беху врата на ходнику, пред станом капетановим. </p> <p 
p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. </p> <p>...{S} Три часа већ пут 
о везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе, од 
е стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и за ношење 
ош тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печена меса, неке крпе и  
е тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос виси 
рица случајно погледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, ко 
астичним скоковима све препоне, које му беху на путу.{S} У десној, опруженој низа се руци, држа 
, усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности.{S} Народ господа 
иа том месту трагове пламена.{S} Очи му беху отворене, али готово испечене, услед чега цело лиц 
 као са неке орловске висине.{S} Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица.{S} Њихов погле 
ху кроз пукотине стара дрвета.{S} То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећном 
 Осим познатих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; једнога је знао цео срез по 
«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних мисли, које се само јаве и  
а путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згрудвало, спо 
себи и својој будућности, која, истина, беше сакривена од очију јој, али први знаци беху тако н 
ога све ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. </p> <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, 
ној страни собе, у којој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, олепљен, уместо стаклета, дебелом х 
е месец дана саопштише одлуку Касације, беше као убијен, промени се, снужди се... али му у души 
ахаше коње у потоку, испод Јовове куће, беше се разредила помрчина, али се још није добро видел 
ама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. </p> <p>»Смркло се,  
бут непечене свињетине.{S} Идући путом, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, ка 
и руке.{S} Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да руч 
ође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од овога неочекиванога поздрав 
заше корак. </p> <p>Кад стигоше потесу, беше већ свануло.{S} Сад се морало ићи чистином, јер по 
Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и самосталности 
 остаде са некаквим помешаним осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће. 
о би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и ретка појава.{S} Висок, снажан младић 
нтовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си,  
очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и  
асом и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се на 
чак у зору. </p> <p>— Море махни ме.{S} Беше тамо један... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини 
, те стаде очајавати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опе 
ан, носећи на леђима своје бешчашће.{S} Беше толико претоварен овим неочекиваним и тешким ударц 
 зашто — ни сама не би умела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне Ђуричине речи, што  
ном у све њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао у честару, међу правим и 
 по лепоти, колико по нарави својој.{S} Беше то тако самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу 
јом спољашношћу и нарочитим држањем.{S} Беше то зрео човек, око својих четрдесет година.{S} На  
таласајући се, лагано кретала путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све 
м и лепотом, надвисио сву момчадију.{S} Беше их и старијих и одевенијих, али гледајући одједном 
ца, полако и опрезно, оде пред кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, није држао п 
м орања око ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго с 
и о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се тр 
немирну унутрашњу борбу.{S} Таква глава беше усађена међу широким и снажним раменима, а цело му 
иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де  
та, само остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад окретоше подножјем Венчаца 
жених ногу, мртав Пантовац.{S} Страх га беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на мест 
се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и необично, да не знађаше још ни шта да  
 </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: како он мисли о томе, да ли с 
S} А како се могло лепо живети, само да беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, као и 
а поњава, раширена преко сламе.{S} Тада беше јасно, какав се становник скривао у овој јазбини.  
док не окрете реком дубока корита, која беше обрасла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у  
 зауставише на једној стрмој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.{S} Требало им је од 
 као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога тренутка, кад је  
 месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ  
а она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и  
 Јест, то беше онда у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету не 
повратку застаде први сутон.{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама н 
новости, за које се знало.{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се наместила на дрвено корито за  
а ретко налази.{S} Још из детињства она беше чудновата и особита и не наликоваше на другу децу  
брижне среће, којој се одаваху, док она беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху једно у 
 Капетан разгледа проваљено место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава про 
у у осмејак, гледаху крвнички.{S} Раста беше малена, али снаге необичне.{S} Његовим широким пле 
них крвожедних гостију.{S} Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасле шумом, која представљаш 
 много на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, пропала жена, и Новица 
ра, добро загрејана, од чега сва собица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станк 
оследњој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више н 
же да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и лепотом, надвисио сву момчадију.{S} Бе 
јица кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само светњаци п 
 не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини пријатељ и саветник Ђуричин. </p> <p>Једне  
ећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угушујући своје рођ 
орби, која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} Иду 
женски, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тв 
уденаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у какав ши 
 коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе у кућу. </p> <p>Пр 
ну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и оштро погледа 
 мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав исти прозор, као и овај изнутра 
из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке.{S} Наједаред уз 
 груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p> 
вица, за кога то, као што изгледаше, не беше никаква неповољност. — Хоћу ли га посјећ’, или пра 
па, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере. </p 
 невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} После, 
 јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их сло 
би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... </p> <p>И Ђ 
а је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео з 
 извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима за кр 
сина...{S} У старим исплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни  
е приближи та злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву другу светл 
апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зида. 
лазило све то на памет, али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и да помисли д 
реко села.{S} Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао. 
и, које се само јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Постаде јој 
пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе уну 
се пред кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препредености, па се издаде.{S} На ли 
 нећемо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако.  
д необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном... 
дници. </p> <p>Пред општинском кућом не беше никога.{S} Уђоше сви у заседање, где писар састави 
аве — разуме се љубавне — али све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад 
ивши се и промрмља нешто у себи, што не беше за Станку повољно. </p> <p>Станка га само погледа, 
 ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци 
 али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са њ 
 огромна спржена рана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна г 
но седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са својим мислима.{S 
 глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, 
сно кајање љубљенога човека, али иза ње беше мртва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше и она изиђ 
кву другу светлију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљачно, све јој улеваше неки празновер 
} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и тако необично, да му се она и не брања 
вога тренутка само једно једино осећање беше му пријатно: што су му сад руке слободне.{S} Уводе 
турамо целу кућу? </p> <p>Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад пис 
пруженом пушком... </p> <p>Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже те 
ица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече он. 
сред неме и дуготрајне тишине, којој се беше сав предао.{S} Истога тренутка, кад се врата почеш 
аш, који беше истоветан оному, којим се беше опасао преко паса. </p> <p>— Откуда овај пешкир ко 
ом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p> <p>— Овуда се м 
растављаше, право у село. </p> <p>Сунце беше давно изгрејало, те се под његовим зрацима прелива 
у тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим 
Милета испали два метка.{S} Коста, који беше последњи, повика: </p> <p>— Погибох, браћо, не дај 
} Устаде са сламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му до 
з оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим се беше опасао преко паса.  
 осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало приб 
онови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачуди с 
и оне људе, који су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му 
ац!{S} Лепо ли могах живети, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао 
и доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да својим мислима. 
њивом, док то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко 
о којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше пријатно слушати ове паметне речи; мило му беше се 
амо јој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан и присебан.{S} Кад му се приближи, он се  
главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде 
 зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова  
тано и око себе и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово  
н стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и оче 
ва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. </p 
 ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: виде 
зна што о свом положају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и  
особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те испољаваше преку и страс 
> <p>После неколико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе после 
и разбојничким и другим предузећима, он беше или вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо бе 
му наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негда ц 
питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мене,  
а говори и ради.{S} Само му једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жу 
и је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше 
ећ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Облак плива... иде 
е дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застад 
е, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} Надао се каквој неприлици, а ово му  
Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнуто 
 још и разумети њена охолост, али Марко беше веома танка стања, тек побегао од сиротиње, а не с 
ст из чистога страха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају. 
а онда...{S} Шта оно још беше.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа лепо!...{S} Мајка...{S} Ста 
огледати... оца наљутила...{S} Јест, то беше онда у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше  
е указа разбарушена сањива глава.{S} То беше капетан. </p> <p>— Шта је то тамо, Милисаве? — Вик 
ратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало погурена старица, збрчкана лица, зелених лука 
тљивост и покорност његовој вољи.{S} То беше за њега новина, нешто неочекивано, те одједном уме 
Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика загонетка, коју кад би одгоненуо, похватао  
више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{S} Одј 
 стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова  
Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} Који то беше? — рече као присећајући се. </p> <p>Станка ућута к 
евојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{S}  
гледаше и необично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она старала 
, па отрча, те пробуди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.{S} Угл 
не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оном крају, Пантовац.{S} У свакој лоповс 
 склопише се и заклонише собом све, што беше тако лепо и тако пријатно... </p> <p>Она се прену. 
јо неприметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи играње карата.{S} Ка 
попом? — промрмља овај незадовољан, јер беше гладан, па хиташе на ручак. </p> <p>— Ништа, море, 
 своме другу будућност.{S} Сад му живот беше милији но икада, а опасности се нагомилаваху све в 
 се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удари по 
ненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз про 
а оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се двадесет пу 
 поп, осврћући се на Пантовца, који већ беше прошао. — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А ко  
 промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изјутра зором отиде Марко до свог 
рах га беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црни и 
зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне обич 
рисети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну и истога трену 
у не може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учи 
таше од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше ј 
, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати зид, к 
орац у паквонским канијама.{S} Јелек му беше лепо срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним гајта 
јатно слушати ове паметне речи; мило му беше седети овако и разговарати се лепо са најугледнији 
анемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не вид 
 одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоузданије склониште.{S} У своје сељане није су 
о села, своје куће и свега онога што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним 
журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек он једна 
е из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са њом. </p> <p>— Чекај, куд 
сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему оби 
есет година.{S} На црном циганском лицу беше усађен орловски повијен, на крају раширен нос, кој 
а — одговори дечко. </p> <p>— Колико их беше? </p> <p>— Петорица.{S} Пајо Станојчин, Јевто, Пет 
говори Ђурица збуњено. </p> <p>И поп их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, 
је било места опомени, јер сваки од њих беше вичан томе послу. </p> <p>Кренуше се, полако, опре 
 сеоску кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена з 
би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се пружа ви 
 сване?...{S} Па онда...{S} Шта оно још беше.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа лепо!...{S}  
се више неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро поноћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци,  
јо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба малога ручка.{S} Станка се враћа из њи 
 Тако одевен дође на крстоноше. </p> <p>Беше се искупило доста народа.{S} Попа већ позвао одбор 
ћу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Сунце се претворило у пламено  
} Па сад... то је и тражио!...« </p> <p>Беше превалила поноћ, кад Ђурица стиже с Новицом пред к 
пандурима везан, носећи на леђима своје бешчашће.{S} Беше толико претоварен овим неочекиваним и 
ма шта ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, о 
тео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S} И с 
кажем... — ту се Живко мало искашља, да би нашао што згоднију реч за своју мисао. — Поп има пра 
егове намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових савета, који му  
ра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте 
енесе поглед преко својих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p>— М 
шну мисао, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p>  
 друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем 
слаше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једн 
ом, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливени,  
ти. </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажене траве и оп 
е пандур, који остаје у канцеларији, да би тако сачувао свога коња од заморна пута. — Може на њ 
 ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... он 
а ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p>  
оке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.{S}  
 нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би дозна 
жи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упр 
где склонити и проживети мирно.{S} А да би могао зарадити, требало је претходно да зајази стоти 
исту искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ  
пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би пом 
арош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </ 
â да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па н 
колико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор. 
 и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога т 
 напомене значајно махну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га о 
 Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... шт 
ега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко  
{S} А он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога неп 
ениково лице, очекујући другу реч, која би ублажила или преиначила ту страшну мисао, али поп на 
могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за ме 
> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> <p>— Море, децо,  
нопце, извадише онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и  
оз благу шумску хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи.  
а после таква одговора уплашила и стала би распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад  
а да је бар из какве богате куће, могла би се још и разумети њена охолост, али Марко беше веома 
 му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S 
и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђури 
и на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. </p> <p>Ето,  
 плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујући од себе такву похвалу, додао: < 
и.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога те 
 се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и з 
 па с нестрпљењем запита: </p> <p>— Шта би? </p> <p>— Ништа.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да  
могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини ка 
ним гласом: </p> <p>— Нека дође, па шта би? </p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га вид 
 — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!...{S} Робија 
љу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? < 
о муња; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама 
е уз самога Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Рад 
и их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби г 
ји куршум поред њега, само да видим шта би радио...{S} Проклето дериште!...« </p> <p>И она већ  
ече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још 
. где би то могло?... све једно, Новица би јој нашао згодно место, он зна сваку кућу.{S} Па так 
а те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао би се вратити, јер му н 
ора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задовољно развукао своје танке плаве б 
авио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га ј 
би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикн 
не би умео одредити право занимање, кад би то било потребно ради статистичких података, али ина 
аш ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло п 
а унутарња грижа, и он је најволео, кад би се некако могло десити, да изненада упадне у какву г 
и пољубише се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по јед 
сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека 
ше самога срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} 
ти, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и  
сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да  
во коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу,  
што му није кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац.{S} 
сваку особину чуднога јој стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, 
т! </p> <p>— Тако они увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и виш 
ни шта се око њега збивало.{S} Само кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су дом 
?{S} То беше велика загонетка, коју кад би одгоненуо, похватао би све конце у своје руке.{S} Ал 
ћи остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно,  
аки прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге н 
амо да беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не б 
 одакле истрже мали оштар ножић.{S} Сад би могао убости противника, али су му руке више лактова 
{S} Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником?... 
S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, д 
, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, гд 
тара мајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, пог 
о?{S} Намести је он, рецимо, код... где би то могло?... све једно, Новица би јој нашао згодно м 
ет му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио.{S} Јатак му показа трговачкога вересијаш 
 ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спусти с 
 сад Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га х 
 се и зовете власт«... па погледаху где би се могао још који напад извршити. </p> <p>Радован се 
>— Хе, побро!... да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одговори Пантовац, смешећи  
а поднесе толико нечувено унижење, које би стајало у суштој противности са целим његовим осећањ 
стоје густи купињаци и павитине, у које би се могли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на једној 
затвореничком животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен прон 
тка је опет завуче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> <p>— Паре!.. 
 али један такав Станкин поглед, у коме би он могао прочитати оне исте изразе, које чита у погл 
овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, довео  
му и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухватити смисла.{S} А Пантовац, напрегнувши сл 
 дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум 
Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео  
а... отац... другарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему 
а си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту 
па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, 
а би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала м 
о... он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад с 
к, као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по з 
би се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опе 
S} Мајка... отац... другарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јес 
танем пред врата и лупнем јако...{S} Не би одговора задуго.{S} Лупнем опет...{S} Отворише се из 
 је данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак. </p> <p>Али, несрећ 
е би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p 
 и био би користан државни радник, а не би продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитање је, 
зе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата  
тао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем?  
ори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и вик 
а она напомена о јаловицама.{S} И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, било би сва 
 ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подм 
ш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вала, јок... што 
 га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — 
ицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне 
љачки... </p> <p>— Знам, али кад она не би хтела новаца, но онако... као ја?... — рече Станка,  
.{S} Ко није посвећен у тајну, никад не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још какв 
ћине девојака и момака, такав поглед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђур 
 неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се заинтересова откивањем, па стад 
е хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но размисливши увиде и сам да је најб 
зиђе из срескога дворишта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба 
лан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуда провући! </p> <p>— Отварај! — викну капе 
крену сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угиб 
гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, као што  
, друго би сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S} Али сад то на страну, па ми ре 
ј може много што шта рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечите њене п 
сти друга напред, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тра 
то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од његове намере н 
ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље.. 
кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту 
агледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«...{ 
н ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују се разведри лице,  
х узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео одредити право занимање, кад би то било потребн 
 <p>Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да 
е то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима  
сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Тр 
им мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли  
кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ов 
штате се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за овакову гр 
сумњив... па одох раније. </p> <p>Отпре би се Станка после таква одговора уплашила и стала би р 
 је заборавио на своје околности, иначе би му ово ново осећање само позледило ране и муке му ув 
, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што т 
доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље прича 
у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.{S} 
оје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их слободно и отворено  
 не зна како се уздржа од покрета, који би га издао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по изглед 
осле....{S} Има ли он својих људи, који би га светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он  
да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде на спасење...{S} Али се пред усијаним очи 
ћи у руци послужавник с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре ка 
. њему што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Не 
ју да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме користити?...{S} У том се разлеже јак  
у, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоће 
) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} Намести је он, рецимо, код... где б 
лободно, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мо 
. многе друге на моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети д 
!...{S} Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валит 
м плећима и снажним мишицама позавидели би многи атлети од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде н 
ли, која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу там 
у сјајну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S}  
дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је  
се одлучи. </p> <p>— Ђуро, знаш... мени би требало пара.{S} Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле  
ке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} С 
итао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни радник 
и се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо 
у, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{ 
н, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, т 
> <p>— Пријатан мирис... </p> <p>Ђурици би криво што тако рђаво протумачише његов израз, и још  
старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав ки 
е око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је в 
а какве препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или велик 
и момака, такав поглед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше 
то, он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Ст 
Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се  
а, који је рече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да 
 Ђурица би се још могао покајати, могао би се вратити, јер му ни кривица још није тако огромна, 
 <p>Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину лицу сину радостан израз, к 
је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. < 
рјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, 
 млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S} После је 
је тако огромна, и у том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S} Требало је одмах пр 
онетка, коју кад би одгоненуо, похватао би све конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо 
посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У ку 
p> <p>»Откуд ја ово идем?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам човека!..« И при тој мисли  
л... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би?...{S} Свршава се, долази крај...{S} Је ли крај свег 
јући му новчаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако 
8971_C8"> <head>VIII</head> <p>»Шта ово би са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи н 
им. </p> <p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош 
да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S 
е у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угу 
елу зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је т 
у реч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни радник, а не би продавао чивит и со 
и к њему с оволиким парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш 
знеле неколико карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле го 
Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слоб 
 му баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу  
о места: један куршум иза трна покварио би и однео собом све планове и жеље...{S} Истина није о 
ако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад до 
 </p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен  
досно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и так 
 Шта ли је са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не разд 
е, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ства 
итај... </p> <p>После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљ 
ашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао?.. 
ти добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао?...{S} Мајка... отац... друга 
уд ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се тога сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче 
дне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише да приступе посл 
крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а 
и ме да гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« П 
оз јагњилски потес, домишљајући се како би се до забрана одвојио од Сима, који непрестано иђаше 
 у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... </p> < 
. само њему... </p> <p>— Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава. 
војом руком... не могу, нећу...{S} Тако би се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни зна 
 одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али много поузданије и корис 
у, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и с 
ази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </ 
 ми се нешто много променио.{S} Требало би видети шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да види 
</p> <p>— Морала је, јадница.{S} Чекало би је горе зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи завезани 
зни, јер да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад 
 у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређе 
денице, како се родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чудно ј 
 <p>— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори му су 
о, он се одједном сав мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгле 
човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и ста 
ад овако мирно и послушно седе.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге. 
 за Станком, кад је она изишла...{S} То би славно било!« — мисли капетан и даје знак оној троји 
огу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си м 
е их зачуђено, не могући појмити шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, беху овак 
артијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа с 
p> <p>— Што, зар... </p> <p>— Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба пра 
..{S} Човек говори пред њим оно, за што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек 
 уважења и угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и 
ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба добро чувати туђих очију. — »На невид 
 сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: </p> <p>— Хеј, мајковићу, зар је ова рука рођена да 
 или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, који у 
дим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и 
ивимо заједно.. </p> <p>— Одистине, зар би ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећ 
је он... </p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{ 
дније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то ов 
а њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задовољавајући се његовим об 
била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{ 
етина и добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соби, провело по читав дан у поверљ 
амо једно није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природе и против себе сам 
} Готово, свршило се...{S} А после, шта бива после?...{S} Ко ће то знати...{S} Само затрпају зе 
, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{S} У глави нека те 
 не причестише. </p> <p>— Јеси ли често бивала у цркви и на причешћу? — запита је он мекшим рад 
њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Разлило би му се т 
 и присебности, као што је досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и отворено у оно сух 
 према другима.{S} Досада је у нападима бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све виш 
ко.{S} То не може.{S} Сваки је, који је бивао на твом месту, то покушао, па не иде.{S} После не 
ро позната појава.{S} Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљује жене својим работницима, а 
, које јој све више излажаху пред очи и биваху све примамљивије и интересније. </p> <p>— Докле  
тичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </p> <p>Пролазе сељани, пеша 
ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком ратнику, дого 
чије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на поха 
 ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S} Овце, од страха, јурнуше на ограду и тиме на 
д мајке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка.  
рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива била! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она пр 
 одређене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је те 
н к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљана кошуља, извезена по  
а друга за лаку земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — рече Митар. </p> <p>— Лака ти земља била! 
! — рече Митар. </p> <p>— Лака ти земља била! — поновише жандарми и искапише чаше. </p> <p>— Хв 
он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере. </p> <p>— Где сам б 
обро, је л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} Старче,  
лебу!...{S} Како му је далека и страшна била та помисао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад 
о она већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навике и 
ка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгл 
езена по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су га старији љ 
ишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети да му нека  
 њега као на момка. </p> <p>Станка није била толико необична по лепоти, колико по нарави својој 
а добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S}  
у и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље...{S} Јадна  
м, због тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станку, сетивши се сад тек да је 
 опасности од потере. </p> <p>— Где сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за поте 
гарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра;  
а, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, биле смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али опет... </ 
им имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p>Свештеник га појми.{S} 
гову затвореничком животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен 
сли о своме положају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теже. </p> <p>— О 
раве душевне хране наслађују полициским билетенима, којима их ваше господство тако ревносно сна 
 какву сјајну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?.. 
рити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома нос 
уђени путник.{S} Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства 
 они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много поузданији, но да их опази потера и да се кр 
е се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да 
ве меденице, како се родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чу 
 </p> <p>— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори  
ачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Разда 
, ни једнога већега парчета од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провали 
њства, остаде слабуњав и неразвијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине 
 беху у његовим недрима: што је за њега било немогуће, другоме је ишло лако; други се попео и п 
ети једно лице, чије је мишљење за њега било претежније од мишљења цела света. </p> <p>»Шта ли  
ко виђа по селима.{S} У неколико округа било је познато име Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи 
ек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све  
ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S} Али с 
 га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем  
ију.{S} И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале 
било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана пре 
ре тога метали су и на точак, и тада је било оваких разбојника.{S} Али шта је одвело у хајдучиј 
 Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста је било чекања, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ниш 
 да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је било? </p> <p>— Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле, тако и  
 било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашло дете цуру према себи, пригрлило је кô сн 
 јунаци...{S} Није то шала...{S} Шта је било, јесу ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми реч 
 нашега Панту? </p> <p>— Јок.{S} Шта је било. </p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, па 
. </p> <p>»А овај ништа не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачно је Коста стигао и испричао, 
ријете на Корушцу, док не видите шта је било са потером, па онда идите право Штуловићу. </p> <p 
 и љутито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p>  
p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашло д 
осав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Добросава. </p> <p>— »Ја стојим, вели, под 
 док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако  
ем.{S} Најпре сам заборавио, а после је било доцкан... — рече он љутито, па после као да се при 
 су се отегле низа страну.{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасност 
му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си први пут нападао човека, очи у очи, усред  
игурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни мислити о 
мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознати.{S} К 
капљу вреле сузе низ образе...{S} То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта 
, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибо 
н се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма как 
ило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежин 
другове и јатаке и поверенике, којих је било без броја и који су га све више, својим захтевима  
о нека пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.{S} О 
за ручак — одговори други, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако п 
а, угледаше и понеку пушку.{S} Сад није било сумње да су опкољени потером.{S} Остаје им још сам 
те добро! — рече им капетан, и ако није било места опомени, јер сваки од њих беше вичан томе по 
 рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека 
.{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А сад му се  
p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> <p>— Море, децо, гле 
ао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини како  
 нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — на 
е да гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Пост 
p>Ово последње објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан 
ија мисао о будућности, јер јој није ни било места: један куршум иза трна покварио би и однео с 
гађај испричати онако, како је у истини било. </p> <p>По подне стигоше кола са спроводницима, п 
 само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље 
 да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут. </ 
ка је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан 
 људима... </p> <p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја мор 
о нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени с 
ва мисао, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, вео 
м, кад је она изишла...{S} То би славно било!« — мисли капетан и даје знак оној тројици да стан 
 шумску хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, к 
 и ја сам учио онолико, колико је кадро било једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, госпо 
 био без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам није био на ч 
 извадише онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора б 
умео одредити право занимање, кад би то било потребно ради статистичких података, али иначе зна 
ајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... 
 испече погача? </p> <p>— Море, дај што било.{S} Имамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, а Милош 
х са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми 
еку зелену траву. </p> <p>— ’Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љуб 
и живот.{S} Његово учешће у оном нападу било је тако јасно, да му није остало више никаква друг 
зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S} И с 
ду, али је и у његову држању и понашању било нечега, што их одбијаше од њега. </p> <p>Ђурица је 
 новим, светлијим, веселијим животом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речица 
Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни организатор и управник свих хајдучких дружин 
ји га је заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико прија 
слити. </p> <p>— Море, не знам ни ја... био сам луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их би 
шеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p>  
њства.{S} Једва их изазива у памети.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао, и сад се се 
лану.{S} Изненади га толика дрскост.{S} Био је уверен у несумњиви успех, јер је први пут добро  
о је стари занат.{S} У крађи и нападима био је плаховит као олуја.{S} Јуришао је без размишљања 
много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. < 
о и послушно седе.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге... </p> <p>—  
.. онако без ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто 
/p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мисл 
цније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добр 
 организованом дружином, којој је досад био потребан јаван одметник од закона, и она га је нашл 
ражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш оног 
богата сељака из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се врат 
ала је одмах у очи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посма 
оји непрестано иђаше уз њега.{S} Сад је био присебнији и одлучнији, није га потресла проливена  
/p> <p>Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од с 
? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете у 
огзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман  
 да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину 
 обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко села, држ 
је од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу.{S} Тако се још нис 
е свакад враћао кући.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је н 
 насмејанога положаја. »То, дакле, није био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} 
ко нејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи догађ 
м и коме се сви потчињавају.{S} Он није био крупна и развијена стаса; напротив: његова коштуњав 
десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све због неких кожа, које су на 
Дакле, случајно учинио једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљ 
и ову реч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни радник, а не би продавао чивит  
бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се муч 
мо затрпају земљом, — па као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« узвикује он  
 збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... наплатићемо се!...« </p> <p 
дно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера 
огледа га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, више п 
.{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу њег 
читељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те 
Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максималној висини, па су опет они чинили покоре 
павало а ноћу живело.{S} И живот је тај био необичан.{S} Најпре није смео ни главе помолити из  
вом женом?... </p> <p>»Истина, онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити  
А ти?... </p> <p>— Само једном, кад сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ки 
у једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, п 
 и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми 
p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли уваженога г 
морам ни крити.« </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S} По варошима.....{S} У Београду највише. </p 
{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад 
 стањем.{S} Овај састанак пред судницом био је од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је  
, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину  
} А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица  
 беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не би се н 
шта што виде тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантовац, мало наквашен, па, видевши Ђуриц 
 распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погле 
иваху по Шумадији.{S} Изнајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беш 
ња и угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и ретка 
и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то био тамо? — запита га она неким радозналим и притворнов 
ју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажна и моћна сила п 
сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S} Откада памти за себе, никада му још нико није 
тих му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> <p>За један часак Ђурица се спусти  
планове и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих планова, али је све то било тако нејасн 
ао проваљивати зид, кад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности да побегне кад  
.. </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу 
игару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, 
S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђуро 
а њим, као што је ред, гегуца општински биров... </p> <p>Весеље и право душевно задовољство, по 
а... први и други пут! — виче општински биров. </p> <p>— Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти 
> <p>— Ено га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуди ћата. </p> <p>То беше сељак 
и — рече он, пруживши дувањару. </p> <p>Биров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кме 
ћицу срески писар са пандурима, кметом, бировом и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио,  
регледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тражаху по кући.{S} После краткога тражења кмет 
 кмету, који с одборницима, пандурима и бировом уђе у кућу. </p> <p>Писар седе на клупицу пред  
друштво. </p> <p>— Само питај за Јулину биртију, код »Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу и кажи јо 
.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђу 
ужност: »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хтели!«... — као да говораше она хајдуцима немо,  
ему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... да ниј 
ако ти мислиш... као пре? </p> <p>— Сви бисмо најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна  
пци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? </p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!...{S}  
јој ништавној вољи; кад виде како један бистар од природе ум може да влада ученима и неукима —  
.{S} Да му је само неколико капи хладне бистре воде!...{S} Наједаред, севну му као муња, једна  
нска вода преко липова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли 
ивотом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речицама веселије жубори и шапуће пе 
ом, које им је Вујо спремио, ударише на бистричкога механџију усред бела дана, пред десетином с 
ead>XIX</head> <p>Кад је Ђурица похарао бистричкога механџију, није хтео после похаре да се сас 
 су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности. </p> <p>Кленовичка шума пру 
убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како 
рем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој с 
 помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одговори П 
рас добра стотина дуката, која је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а 
еговој апсани. </p> <p>»Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ у 
 нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро промислио.{S} Али зашт 
е!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером... кврц 
 он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа под записом говорио о р 
ачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто предсказивала нека 
рце као твоје.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузда 
ојми, да од његове намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових сав 
ђај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. </p> <p>— Није то тако — одговори му Вујо. — Ти с 
вај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десе 
вто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече Ђур 
ва стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зл 
Па... како коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p>  
у рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> 
много су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути зашто су ми требале. </p> <p>— Ако ћу после  
, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудр 
ити ни отурити, јер, Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њега оставила све... осра 
— Па... видиш сам...{S} Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу н 
ешто се необично догађа у кући, не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред врат 
г тога дизали потеру. </p> <p>— Не може бити! </p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га пи 
га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псет 
ци, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радован излажаху и 
глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то може бити?« — помисли она.{S} Пре две недеље су заједно на м 
S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи махну главом. </p> <p>Ста 
њића, а једна од оних женских морала је бити Станка. »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће мора 
м парама!{S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — о 
о могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао б 
 до среске куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако бездушни, господин Перо, и одрећи нам ту вели 
ју... цију... цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки гла 
 да уништи то страшило, онда... онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишља 
бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја велим. 
ше расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти знаш како пролазе он 
но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам да  
арабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> <p>Станци 
а је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свакога часа. </p> <p>—  
 њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, ш 
уставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да ч 
ој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се од 
од кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{S} Нећ 
 засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао.{S 
јте!... </p> <p>— Не брини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — одговори Митар. </p>  
пекла, па се суше. </p> <p>— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се вр 
ао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове 
исам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене милоште...{S} 
бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} А да 
о.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки њего 
авиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јавити? </p> 
а, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али напослетку, и она ће се довести у ред, с 
те... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере 
у ли задовољни сви? </p> <p>— Како неће бити задовољни на оноликим парама!{S} Сви се хвале, не  
, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог 
и?...{S} Кад је она поменула, тако ће и бити« па одговори: </p> <p>— Јесте, из вароши је. </p>  
унце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука је то.{S} Ствари су ко 
е са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у очи? </p> <p>— 
ца, кад се састаше. </p> <p>— Шта ће ми бити? </p> <p>— Како, море... дигоше на тебе сав свијет 
»Ко зна — помисли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору 
д уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате 
е... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво... </p> <p>— Остави се залуднице, вј 
..{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да  
ти шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти да 
 душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на кл 
, где се налази кмет...{S} Али је морао бити много опрезнији од жандарма.{S} Ономадашњи догађај 
 с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капет 
ло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда скоро да св 
е досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу 
 у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без размишљања, б 
 да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па сад продужују старо познанство.{S} Јест, то  
 </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он опет мислити, па узвикну: </p 
 рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— Имам хитна посла с т 
p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам. 
да нијесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p>  
амо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља ника 
 мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S} И ето, дочекао је д 
олико дана иде к јатацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да се овако још продужи, могло би пас 
слати на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? </p>  
 ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p 
 Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из њего 
па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, 
авили су те, чим си отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. </p 
ривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састој 
а ватра на њега... </p> <p>Бој... права битка!... </p> <p>Испалио је већ оба револвера, па дохв 
ци, сви његови поступци, који стајаху у битној противности са животом њене околине, који наилаж 
овише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру? </p> 
пита Симо. </p> <p>— Има нешто... биће, биће! — одговори Вујо, па, затварајући прозор, додаде:  
е он све.{S} Кад се сврши потера, вели, биће најзгодније да одмах почнете оно што сте уговарали 
 важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из 
? — запита Симо. </p> <p>— Има нешто... биће, биће! — одговори Вујо, па, затварајући прозор, до 
 Знаш, онога... пшеница ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ак 
</p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како си се намуч 
. је ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је  
сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси 
 у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити  
ме, не могоше смислити ко је. </p> <p>— Биће то који његов гласник... они, знаш... што му јавља 
уке и обрће се на све стране. </p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док  
о хоће ли остати што другима? </p> <p>— Биће доста свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћ 
 да нисам целе недеље тренуо? </p> <p>— Биће од ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да  
ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца.{S} То треба да 
пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на с 
на, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и  
а убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја 
арац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити г 
нтовац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, к 
нога господина попе, мени се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто он 
знаник. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А к 
шта ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за на 
ласти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се с 
 живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не  
спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и  
ахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао.{S} Старче, кажем ти, купи сватове! </p> <p> 
 Треба да зарађујем. </p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђуриц 
погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би  
ила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Ми 
а преживети, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих бе 
му смела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред оби 
 се над раком, па стаде... </p> <p>»Шта бих имао још?... да продужим још мало...« </p> <p>— Мит 
адовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се  
S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори  
их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда  
би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вел 
 рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе недеље тренуо? </p> <p>—  
у. </p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме 
јиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучно. </p> <p> 
} Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{ 
А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда Јанко? </p> < 
— Имам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми имам 
 заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô  
-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула бих, ка 
 ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — пом 
за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живо 
кочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је то необично. </p> <p 
 ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти н 
 такву опасност или љутњу, због које не бих могао пробати овако лепу мученицу«. </p> <p>Тада св 
нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледа 
Хоћу, бане, с такијем соколом, зашто не бих! </p> <p>Испише чашу заједничку и пољубише се. </p> 
ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле 
 чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку те 
е сигурније да останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако 
ри себи. </p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Болесна?.. 
 крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... </p> <p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам би 
, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица трагове ужасних злочина,  
S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери  
у.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право.{S} Отац га је нау 
ах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли 
} Болан, Станка Радоњића! ...{S} Улетео бих онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и во 
их онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погле 
а посла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А  
слободно смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш.. 
та је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем 
ш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина 
и мало места за двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио... знаш... скоро су ме петљали... </p> <p> 
смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само да  
ма, намести се на предње седиште, ошину бичем и кола појурише.{S} Требало је на сваки начин да  
, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђ 
е готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што т 
ти само једну реч, коју чешће помињаше: бјеси... па се непрестано домишљаше шта Му ТО може знач 
 нашега Василија, иже јест на одержимих бјесом...{S} По томе им дадох пастирску поуку: да се ос 
ји се сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... </p> <p>Ђурица не имађаше ни совре ни племе 
нападима бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да 
 очима стаде да се хвата она пријатна и блага измаглица, што наступа после јакога пића. </p> <p 
казати што имам — одговори Ђурица веома благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да го 
 узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица т 
ку и страсну природу, али је он, једним благим погледом својих великих очију, умео да прикрије  
а и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка изабрала мога Ђуру. </ 
... трес-трес... трес-трес... </p> <p>— Благо вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући  
вац сажаљева...{S} И капетан га погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме. </p> <p>— Ђ 
!{S} Болан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? </p> <p>Одборниц 
> <p>— Ко је то прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу. </p> <p>— Ка 
рица се сети Новичина савета, па отпоче благо: </p> <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и 
била из земље...{S} Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, греју 
високога младића, који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И напослетку, д 
зи га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, очекујући другу реч, која би у 
</p> <p>— Хоћеш у село, попо? — рече он благо, као обичан сељак, који је, идући с рада, срео св 
ахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под  
могу одузети и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, мучити и шта је још не мож 
и.{S} Народ се окупи уоколо. </p> <p>На благој, мало нагнутој равници лежаше раширених руку и о 
онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов дати — рече му свештеник, очекујући жудно њег 
вештенику. </p> <p>— Не смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: 
може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов брак, те такав човек, велим, чини онак 
поглед, исказиваху неизмерну питомост и благост, неку болећиву доброћудност, која се често може 
 плови, и чисто осећа како промиче кроз благу шумску хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад  
. </p> <p>И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му 
могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе.{S 
одише!... </p> <p>— Стале! — узвикну он блажен, раздраган, и у том једном узвику као да хтеде и 
ће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као  
 и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога душевнога страха. </p> <p>— Што није свакад о 
ем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало прибра, уви 
м, у душу им се усели бескрајна радост, блаженство, срећа... </p> <p>Ђурица погледа Станку и оч 
го и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, да она одједном појми све.{S 
лада срца, испуњена неизмерном слашћу и блаженством, задрхта им цело тело, и они сами не опазиш 
p>Палилулска улица претворила се у море блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију  
придржавајући се рукама за мокре зидове блатних кућица или за накривљено прошће дугих дворишта. 
уо у житкој прљавој маси; расплинуло се блато по свима улицама, по двориштима, по праговима и у 
че туде две ноге човечје, шљепкајући по блату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној, з 
о и остаде са подигнутом руком, укочен, блед, нем...{S} Писар скочи с коња и приђе к отвореним  
а или пиштање уха.{S} Одједаред застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учи 
лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип.{S} Али се хитро пружише многе 
у страну и отворише сасвим...{S} Слаба, бледа светлост показа им унутрашњост куће, опазише одма 
мрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хладна...{S} После закопају у земљу 
рхови планински... развлачи се она прва бледа светлост зорина... тама се проредила, па умире, г 
ористи. </p> <p>Ђурица, погнуте главе и бледа лица, слушаше ове необичне речи, које исказиваху  
! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и не 
е првих удараца Сретен се само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убо 
. </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече Ђурица бледећи, осврћући се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! 
је се свет — одговори Сретен муцајући и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи 
длучност, а по лицу се разли грозничаво бледило... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
угледа на њему право самртничко, зелено бледило... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта хоће ови?...{ 
една по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди  
ети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров  
уђено, али му преко лица прелете смртно бледило. </p> <p>Ђурица спусти свећу поред себе, узе је 
а усница. </p> <p>У народу свачије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на ти 
е не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а 
егде у папрати. </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажен 
зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим. 
и као електрисан и стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, који га,  
S} Сети се онога тренутка, кад је онако блесаво стајао пред механџијом, сети се погледа Пантовч 
ту!...« Откако је учинила први корак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше  
... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, 
се стопе с великом масом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се над 
 кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскравих; те не  
овори она одлучно. </p> <p>Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обој 
 под утицајем овога лепог осећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао п 
.« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебд 
умом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, а из он 
 с великом масом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се над целом о 
све редом! — викну Ђурица и ступи корак ближе. </p> <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевт 
и хајдука, зовну га: </p> <p>— Ходи дер ближе, момче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и дође п 
одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе м 
који већ неколико дана осећаше у својој близини и само очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад 
нутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војничка труба, са 
е се сакрити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричиној. </p> <p>— Чујеш, Ново... — рече Ђури 
 — рече Ђурица лагано, кад опази човека близу себе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, Ђуро, од Јова... 
синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли сви право овамо? — запита Ђури 
м и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} Нови 
 око њихових недела.{S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену 
рвожедних гостију.{S} Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасле шумом, која представљаше жив 
ише напред и за неколико минута стадоше близу манастирских врата. </p> <p>Замало стиже и Пантов 
.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега.{S 
им шумарцима над потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са 
сте кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких 
> <p>— Еј, црни Ђурица! — узвикује неко близу њега. </p> <p>— А-а! ... — одзива се он, лутајући 
су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, к 
у. </p> <p>Ђурица уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па  
о са свима женскима, а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељица.{S} Он није жал 
а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељица.{S} Он није жалио новаца, а она је т 
е слике, која му је тако позната и тако блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље.. 
лонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, преливајући се ч 
аска сунчева, претворила се у ватру, па блиста и трепери, заклањајући један део сунчаних зрака. 
облака.{S} Плаветнило небесно трепери и блиста се у зрацима сунчаним, који су разасути по бескр 
="SRP18971_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Блиста се дивно јесење јутро.{S} Са плава чиста неба па 
вори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </p> <p>— Па како ћемо, кад не може д 
, те се под његовим зрацима преливаху и блистаху поља и њиве, окићене росним капљицама, које се 
ива. </p> <p>— Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов дати — реч 
ш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се већ 
боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз? — обрт 
 како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман Ђуриц 
ного.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим 
е!...{S} Шта су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — 
елико зло у свима државама... </p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Л 
 му некако чудновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобом, господине, зар моје дете!... — поче да нар 
а ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> 
и Ђурица веома благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад ј 
да? — упаде јој Станка у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погл 
: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дот 
приђе руци поповој. </p> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени б 
да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у д 
рате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђу 
 лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може онак 
 продужи право к њима. </p> <p>— Помози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> < 
 викну обичним гласом: </p> <p>— Помози Бог, снахо! </p> <p>Жена, окрећући се к нему, прими му  
/p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гледа бесмислено у озбиљна  
екрсти се и упали је. </p> <p>— Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто.{S} Поседаше и о 
 се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и главиц 
што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи овамо  
<p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога св 
му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> <p> 
 га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, 
ива, неће ме променити ни отурити, јер, Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њега о 
ми дувана за тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одговори Марко и оде кући замишљен и озбиљан 
ао сам до последње паре, тако ми самога Бога... </p> <p>— Лажеш, псино матора! — викну Пантовац 
S} Раздао сам по народу, тако ми самога Бога!...« — понављаше он у памети последње Николине реч 
че му жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде м 
очајнички. — Оно је неко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p 
е из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осет 
м. </p> <p>— Како?{S} Није, браћо, није Бога ми!....{S} Нема... </p> <p>— Шта нема... ти твога! 
е не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све жи 
е Ђурици. </p> <p>— Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и с 
хвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро погледа 
 скочи, па закука: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! </p>  
> <p>Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и преблед 
исто друштво опколи кућу Николе Чолића, богата сељака из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и  
амо кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица мл 
о стаде да излаже свој план за напад на богата трговца у Поморављу.{S} На томе разговору затече 
да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ... </p> <p>— Полако-те, море, ви одосте на друг 
 тек побегао од сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави своје кћери. </p> 
тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве богате куће, могла би се још и разумети њена охолост, а 
XXIV</head> <p>Враћајући се са крваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин и један нападач 
.{S} Као сиромах није се могао истицати богатством одела, али је и ону сиротињску одећу умео та 
S} То је од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим селима.{S} Кад му порасте Милета, нај 
ладић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га 
<p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим 
ушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим 
S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!.. 
тика? — запита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете там 
Овај ће проказати остале. </p> <p>— Хм, богме ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је па 
 киме је сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна његове рачу 
 више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, богме!{S} Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљ 
о?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па сад продужују старо познанство.{ 
, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га  
, чекајући? — запита га овај. </p> <p>— Богме јесте; излудих од муке — одговори Ђурица. </p> <p 
побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људ 
свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђурица пој 
вот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, п 
ј, кукавац, ђе погибох!{S} Не, кумим те Богом... </p> <p>Пантовац га само гурну леваком, па опе 
петан, чим Ђурица стаде. </p> <p>»Хвала Богу!« — помисли Ђурица.{S} Он се плашио само тога прво 
 и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p>— Море, ти не тражи наводаџију за жени 
е меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да оста 
 и сваки у својој соври стаде се молити Богу.{S} Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе 
ан другом дисање. </p> <p>— Камо се, по Богу си?... полудех од муке — рече он. </p> <p>— Е, син 
 ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо 
 се исправи, машући оном руком, која је бодена. </p> <p>— Ништа, среће ми, само је задуго говор 
мало је своју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко којих су наме 
сицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </p> <p>Станка ућу 
е, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој 
 од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нов 
осети Тима, рано у зору.{S} Беху прошли божићни празници.{S} Око прозора звижди и бесни студени 
е пост. </p> <p>— Какав пост? </p> <p>— Божићњи, зар не знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и о 
да вређати.{S} Тешка је и страшна казна Божја за оне, који се титрају именом његовим... </p> <p 
 у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гледа бес 
и... </p> <p>— Доћи ће и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </ 
је он смислио.{S} Није му ни првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како 
же се још обогатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </ 
нуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне н 
ети ’вако сам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зором, на посао! </p> <p>Ђурицу нешто 
 Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропасти 
само да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с так 
осматрају необична човека. </p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо 
да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </ 
угога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... права битка!... </p> <p>Испалио је већ оба револ 
{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове и врати д 
за, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе 
 ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека одговор. </p> <p>— Хе, момче, — одгов 
уживши дувањару. </p> <p>Биров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету.{S} Кмет сав 
оби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољ 
 — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја зависила је и од неких других узрока. < 
 у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само се потчиња 
ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучн 
у околину: сви су му се потчињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја за 
и; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и  
о, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: </p> <p>— Лези!{S} Лези! </p> <p>Станка  
</p> <p>Сеоских стражара Ђурица се није бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад му је требало д 
.. </p> <p>— Није то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— И 
уке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није вид 
ица. </p> <p>Пошто се засад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадош 
олажаше кроз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност и одлучно 
мећи много, разбегоше се по кукурузима, бојећи се да се разбојници не присете и не поврате. </p 
о лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све 
ице.{S} Пажљиво и опрезно корача момак, бојећи се и презајући од свакога звука, од сваке људске 
меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутр 
 она матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој 
нико се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погледа... и он завидљиво гледа ове безб 
жанин слободно иде путом и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одмет 
што му обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не у 
...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена 
ме или подвикујући на стоку, нико се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погледа...  
век — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са свој 
 руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутит 
ље, али место није одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добр 
ни лек од оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако 
дазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. </p> <p>— Как 
е то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шт 
 видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем... да  
ам посла с таким људима... </p> <p>— Не бојим се код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица 
им.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, п 
немела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Ј 
p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајал 
си смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш 
и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно 
е доби неку нову, сјајнију и отворенију боју...{S} По плаву небу пролете јато задоцнелих птица, 
рнија друга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђурици. </p> 
 усамљену срцу још већи страх, још тежи бол... </p> <p>Најзад се, после тешких напора и страха, 
 даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет пренесе очи на ону слику и коса 
вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђа 
у му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљиво осећање, које је личило и на кајањ 
 и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена погледа, страшљиво управљен 
каква суморна тежина, некакав изненадни бол наиђе му на срце, од кога му задрхта цело тело, а п 
а, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би?...{S} Свр 
и.{S} Заиграше јој усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога 
иколу по глави.{S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар мла 
иском разноврсна осећања: стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе 
 <p>Ђурица се освести.{S} Намршти се од бола у лактовима. </p> <p>— Изведите га напоље, нек се  
 за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у  
 за Ђурицу? — рече једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — вик 
и, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... 
тојао се у једној мисли: »Није то шала, болан, живот човечји!{S} Жива здрава човека убити... он 
добро пазарио...{S} Како да није доста, болан... — рече он, узимајући новце и бацајући их у нед 
 удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч о 
е, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка  
ли апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуд 
треба и њега да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљ 
урица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!... </p 
да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на  
еселим смехом. </p> <p>— Ја бруке наше, болан! — рече јој Јелица, навлачећи јелече од сукна. —  
ако... смејемо се... </p> <p>— Кажи ми, болан, право, која ти се више допада: она или ја? </p>  
е мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а 
итом месту, поседаше. </p> <p>— Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавши је 
вета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се састаше. </p 
ваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни зап 
аку девојку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? </p> <p>— То не знам, попо, среће ми.{S}  
<p>— Зар су те тако почастили Маскарци, болан? — рече неки непознати. </p> <p>— У стању смо уми 
 иђаше на воду. </p> <p>— Стако, чекај, болан, да напуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула за Ђур 
а се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо. 
 ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели... </p> <p>— Иди ти то прича 
тави ме сад, молим те! </p> <p>— Немој, болан.{S} Што?{S} Седи само да ти кажем. </p> <p>— Не м 
у Мићо. </p> <p>— Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. </p> <p>— Што, није он ваљада 
 нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан — прошапта он, бацајући поглед на Пантовца, чије  
оме ништа неповољно. </p> <p>— Па како, болан: пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да 
а упита: </p> <p>— Је л’ ти тешко тако, болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Само ми је једн 
о. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тр 
и једнако — рече он. </p> <p>— Па лепо, болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти 
ега. </p> <p>— А што ми резилиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши та 
осле поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему  
твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени  
о, али Мита плати главом. </p> <p>— Их, болан брате! — одговори Вујо, али му нестрпељива радозн 
ца прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружнога...{S} Је ли то на реду?...{S 
Станка намах поцрвене. </p> <p>— Чујеш, болан... хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем 
ави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте к 
ота ни боље среће од њене милоште...{S} Болан, Станка Радоњића! ...{S} Улетео бих онда кроз киш 
му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнут 
ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, биле смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али опе 
 се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вала, јок... што? — нађе  
а... био сам луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш с 
. да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До сад нисам никад боловала, а сад... св 
 девојка није при себи. </p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p>  
 осушених и врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> 
ваху неизмерну питомост и благост, неку болећиву доброћудност, која се често може опазити код љ 
верству, погледа га још једном пажљиво, болно, мученички... па обори очи, окрете се и полако по 
и њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво и  
 око себе...{S} У глави му наступи неко болно бунило, занос... не види ништа и не мисли... </p> 
простих људи, па му одједном пође нешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта 
нда Мита писар«...{S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији...{S} Отвар 
 <p>— Болесна?...{S} До сад нисам никад боловала, а сад... све једно!. ..{S} Трчала сам, журила 
p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До сад нис 
ва човека убити... онако без ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он  
мах не могаше ни макнути — осећаше јаке болове више лаката.{S} Али ипак то није ништа према оно 
а откине парче свога тела, да би таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S} И сад му се р 
му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: </p> <p>— Истину си рекла.{S} Шта ти и 
p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. </p> <p>— Маџар 
о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш ца 
д да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за воду; ено реке п 
авом напред и удесно. </p> <p>— Која је боља, побро?...{S} Знаш?... — на мигну му Новица, махну 
</p> <p>— Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу п 
.{S} Баш не волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други п 
ако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш  
гову... </p> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још хар 
не може тражити више од четвртине...{S} Боље му је овако, па неће ни пристати. </p> <p>— Па, бр 
 парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се са 
ече Радован. </p> <p>— Не ваља тако.{S} Боље идите заједно. </p> <p>— На посао ћемо свакад заје 
ој Јелица, навлачећи јелече од сукна. — Боље што не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у 
 да сам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чистини, него у соби...{S} Овде сам сл 
га посјећ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љут 
ла сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље него оца, учинила сам све што је он хт 
и тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </ 
S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море, играју преда мном 
беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова 
оликим парама!{S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом.. 
 Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одго 
му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш 
нај други поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« </p> 
ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати 
/p> <p>— Нема. </p> <p>— Па... готово и боље! </p> <p>— Отпре си волео. </p> <p>— Тхе... тек он 
слио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене милоште...{S} Болан, Станка Радоњића 
аве моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Новица. —  
ао је другога човека, који ће му радити боље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама,  
том мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало 
, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>—  
{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} Само с 
{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу 
ше од свега, слушала сам га боље, много боље него оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — 
> <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку те једва истер 
квасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. </p> <p>— Од муке, мој старче, није од залуднице. 
во и подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање очију му, моћи ће бе 
Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После је одлежао 
нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> <p>— Како... зар то 
онда... онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну  
ично осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уре 
сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он гласно. </p> <p>Станка запали свећу, па 
је онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — одговори трећа. </p> <p>— А шта му манишеш? — п 
 са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове нов 
 га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто мис 
ички и грубо </p> <p>— Излази! </p> <p>»Боље што се чини невешт старом познанству, сад ми је то 
 ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољега, проклетница једна — од говори Марко срдито, узи 
је све прошло...{S} И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати ка 
.{S} То му је једини лек од оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{S} Пије да зату 
 њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао у честару, међу правим и једрим ц 
утами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако умор 
д Дикића кућа, где је оставио Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак. 
е откривало усиљену и немирну унутрашњу борбу.{S} Таква глава беше усађена међу широким и снажн 
 исказиваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлад 
пажљивије разгледају оне једва приметне боре око крајева очију, које издају лукаво и подмукло с 
S} Понеки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле необично и одлучн 
огао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природе и против себе сама.{S} Жудио је з 
рнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, најпре један по је 
{S} Прекорачи високи кућни праг и стаде босим ногама на хладну плочу степенице...{S} Задухну је 
> <p>Опет зашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама... </p> <p>— Ко си ти? — запита ј 
а отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко је то? — запи 
соног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необу 
ше, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом ногом,  
ћио.{S} У колеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да сми 
ца стиже с Новицом пред колебу у Матову бостаништу, где је од пре неколико пута ноћио.{S} У кол 
волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе. 
ко веле правници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ва 
ори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му км 
, усред тога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.{S 
е можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос, Марко! — повикаше радознали гледаоци. </p> <p>— 
тима апсанским. </p> <p>Радисав откључа браву и отвори врата широм.{S} Кроз ону рупу продираше  
брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све лице испод очију  
астурају, дају пролаз некоме...{S} Ено, брадата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и  
т нос и танка, шиљаста, напред истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улев 
а — викну Марко. </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не може проћи — одговара терзија. </p> <p>— Кол 
војку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? </p> <p>— То не знам, попо, среће ми.{S} Како с 
и тражи свету цркву да благослови његов брак, те такав човек, велим, чини онаке покоре и злочин 
а хајдуци прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огранака. </p> </ 
е њима лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду жи 
ојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме та 
е спава, тај спава слободно, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекин 
p>— Чините, напослетку, како хоћете; не браним. </p> <p>— Па кад велиш тако за калуђера, онда ј 
и, која му нуди јастук. — Напослетку не браним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас д 
 ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« </p> <p>Пред по 
p> <p>Симо се у почетку напада отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута 
ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево  
 пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удар 
ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене? — поче  
S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на ходу ис 
.. како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p> < 
нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно пор 
ом у страну, према шуми. </p> <p>— Ова, брате варошка... миром мирише. </p> <p>— Кажем ли ти ја 
е све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја б 
 Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну он одједном и устаде са 
С киме то, са нама? </p> <p>— Са свима, брате, па... и с тобом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А 
ако, па неће ни пристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим 
> <p>— Маџарица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли  
 шта хоћеш ти са мном? </p> <p>— Ништа, брате...{S} Шта је теби?... </p> <p>— Чекај, сад ћеш ви 
х ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му жена. </p> 
ек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад било  
и сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... </p>  
не? — запита Ђурица. </p> <p>— Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </ 
.{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му 
ки народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у крви... така му је погана крв: чим што мало, о 
уњен јестивом и пићем. </p> <p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето види 
 ти сву кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да ом 
ј да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... </p> <p>— Е, мој п 
 струка нашли? </p> <p>— Педесет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита  
ном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док радимо заједно — 
?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јес 
ћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му комшија, изневши поцрнелу од чађи пушку 
о и устаде са столице. </p> <p>— Чекај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. < 
вета, па отпоче благо: </p> <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побег 
ченом крвљу. </p> <p>— Што ти је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом п 
ујем толики свет, зар због себе? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Него с 
мисли он саопшти Станци. </p> <p>— Јок, брате, ништа нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су з 
 рекох, што љут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би з 
ио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и 
ну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... </p> <p>— Ко то 
ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица оп 
еш.{S} Само сад не могу... </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себ 
несе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спа 
копам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p 
о но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зат 
 синовче, добро си се пожурио!{S} Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. </p>  
и седели скрштених руку.{S} Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за ње 
 остави, а после... </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добр 
т? — рече Ђурица. </p> <p>— Јест, јест, брате... сто двадесет равно...{S} Нема више. </p> <p>—  
е мој, шта мислите!... </p> <p>— То су, брате, свиње — одговори онај први — а свињче... истина  
Ђурица и замахну ножем. </p> <p>— Хоћу, брате, хоћу, молим те... ево на, ево сад... — муцаше он 
 шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S}  
 каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики  
ицу на искрен разговор. </p> <p>— Знаш, брате Ново, досадило ми се робовати за другога.{S} Гини 
сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако.. 
пе толико од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, 
знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ни 
д бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десетом округу.{S} Склонили су њега добро. 
онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S}  
 доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одм 
 Мита плати главом. </p> <p>— Их, болан брате! — одговори Вујо, али му нестрпељива радозналост  
{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво... </p> <p>— Ост 
есео. </p> <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право. </p> <p>— Кмет Перо —  
бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братск 
ачајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад заборавити — одговори збуње 
 њим разговори.{S} Само се чувај Матове браће, они ти много прете. </p> <p>— Ја, истина... шта  
стоку и јечам. </p> <p>— Како?{S} Није, браћо, није Бога ми!....{S} Нема... </p> <p>— Шта нема. 
било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до последње паре, тако ми самога Б 
ше последњи, повика: </p> <p>— Погибох, браћо, не дајте! </p> <p>Хајдуци га прихватише и за нек 
Тако ми деце!...{S} Жива ми деца!...{S} Браћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — викну Пантовац. </p 
кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена земљом и  
развршен и развучен.{S} Примакоше се уз брвна, неки наслонише ухо: тишина... све спава здравим  
дједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу испод суднице и закључаше... </p> <p>Тада га  
рудничких, начичканих једно до другога, брда и планина.{S} Пред њима се засветли и зашарени она 
p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само светњаци пред честим паланачким мех 
то је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигд 
га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су му поглед миловала још од детињства му; 
ви троје окретоше потоку и пожурише низ брдо. </p> <p>— Само да пређемо потес пре видела и да с 
 облаци, па се онда обојица кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озго са брда ви 
 га. </p> <p>Ђурица с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да ч 
етови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, 
 крилима...{S} Он се стресе и пожури уз брдо... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1897 
е иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда  
ица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске 
Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. </p> <p>— Чујем — одговори дете осврнувши се. </p 
ош на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој ње 
овац — још им нађи адвоката...{S} Лези, бре! — подвикну затим Сретену, који се очас пружи по от 
жи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље, даље — одговор 
} А што сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чи 
олика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар д 
 А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици 
ђоше узорану њивицу, и кад се испеше на брег угледаше омалену сеоску кућу, која на оном крају д 
ео сунчаних зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију боју 
ду светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не ос 
Станку. </p> <p>— - Ено, одмах на ономе брегу... да се добацим каменом одавде. </p> <p>— Добро. 
е, окићене росним капљицама, које се по брежуљцима већ стапаху и испараваху.{S} Испод суднице,  
 поносито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрачном и суморном  
ицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> < 
<p>— Јок, једни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод 
планинскога венца, одјури за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p>— Сврш 
нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. </p> <p>— П 
 да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед. </p> < 
ричама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство и са Ђурич 
о склониште, окренуше обоје низ поље ка Брезовцу. </p> <p>Ђурица је још раније, за време првих  
{S} Месец и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се легли, хранили и расли мали ч 
. ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства.{S} Једаред опази 
 судницом. </p> <p>Под записом, великим брестом што се разгранао пред судницом, стајаху неколик 
легу чворци у једном високом, окресаном бресту.{S} Месец и по дана облетао је око тога бреста,  
уја на чистини испод куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручи 
ега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> < 
аскоро затим деца се умирише. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — вик 
је? — запита Ђурица устајући. </p> <p>— Брже, побро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Р 
ши бачену пушку, окрете низ реку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осм 
им гласом кроз врата. </p> <p>— Отварај брже, хитно је... видиш: жена сам!.... </p> <p>Кључаниц 
им пакосником. </p> <p>— Пожури се, што брже можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари злик 
верајући десно и лево, јурну напред што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак 
ндарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча још брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред ње 
ети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу је, не може ме нанишанити...« —  
злу путу, као чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разногласно, у разним тон 
Кад се дохватише чистога поља, потераше брзим каријером...{S} Само се чује потмуо топот коњских 
ари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток... </p> <p>Протрчавши поток 
сунчеву. </p> <p>Ђурица застаде; једним брзим погледом разгледа положај и, не мислећи више ни о 
поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом... </p> <p>А старац Симеон затвори се у ћел 
 сад му се »тачкица« приближи муњевитом брзином и, као неко чудовиште, обухвати га свега, стеже 
а, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страшилу у груди.{S} Осети само  
м....{S} У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари...{S} У ушима  
ати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страш 
 тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријатељству.{S} Пило се и весел 
бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и претурише преко његове главе, наступише 
> <p>— Јели тај из вароши? — запита она брзо. </p> <p>Капетан је погледа. »Шта да јој кажем?... 
а часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шт 
ако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— Доле косе! </p> <p 
одешавао и своје покрете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао но 
а га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из 
, веома необичном друштву.{S} Упозна се брзо са свима женскима, а једна му постаде блиска, веом 
, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: </p> <p>— Нека  
розор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље.  
брини, само стој право... </p> <p>Он се брзо исправља, истурује груди напред; намешта рукама ко 
разуздана пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на столицама.{S} Чаше з 
он сам очекивао.{S} Али време протицаше брзо... </p> <p>Одједном, кад сунце изгреја, иза Ђуричи 
оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> 
иша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} Он је  
ици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој  
сом.{S} Изговарао је све речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитва 
шај што ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по селу се ра 
же, да преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо врата споља! — рече му он тихим гласом. </p> <p>—  
ега стида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па рече  
p> <p>Вују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за  
 погледа, па прође напред и потрча тако брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, стаде изостајати 
ема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица 
јати. </p> <p>— Лакше, не мора баш тако брзо — проговори он. </p> <p>Не остаде им више од стоти 
на своју страну! — викну Ђурица. — Само брзо! </p> <p>За један миг разиђоше се сви на разне стр 
троје, чим вас нађем — проговори младић брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сван 
ликовцем... с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражи 
иван на робију за опасне крађе и, после брзога помиловања, које су му »пријатељи« умели испосло 
ад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми само  
м положају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тог 
 да изиђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, само ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони главу на хл 
димо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо?  
 али им са лица не силажаше она суморна брига, онај опрезни, нервозни страх од изненадна напада 
 улоге одређене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који 
ца — наставља Митар. — Удаће се она, не бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује 
S} Сад ти знаш како ћеш... </p> <p>— Не бригај.{S} Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта  
рчевито привлачи к себи, и заборави све бриге и опасности овога света. </p> </div> <div type="c 
, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући ј 
оста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху ни једнога часа.{ 
на јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се... 
реко кога ћеш јавити? </p> <p>— Не бери бриге — одговори кмет, правећи тајанствени израз на лиц 
треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и прерушити, 
он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су знали само по имену, разуме с 
ик. — То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, и 
дације... </p> <p>— Знам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. </p 
 Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао би се  
ањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, с 
а необична венчања Ђурица паде у велику бригу због опасности, које се гомилаху око њега.{S} Мар 
p> <p>— У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица к 
и. </p> <p>А Станка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле му И сас 
 косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме положају.{S} Једнога се з 
 уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела данас? < 
{S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад през 
ца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да  
о.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, м 
сти од муке.{S} Сад је све друкчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде са нама; То з 
Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p> 
 њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш по 
рачун да му открива своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су рукама сви његови планови.{S} Него 
 мучити, добро гађајте!... </p> <p>— Не брини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — од 
и, па гледај да се пази... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам потера претресе цело село... </p>  
с, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој право... </p> <p>Он се брзо исправља,  
озбори Пантовац забринуто. </p> <p>— Не брини, прећи ћемо — одговори Ђурица, па сви троје убрза 
та раде тамо, траже ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p>—  
авладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па не брини! — одговори Новица, за кога то, као што изгледаше 
ваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је зг 
обро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини... </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви жене  
о мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене куће — одго 
ати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова новина и о 
дске околности, па им се предао сав, не бринући се о крају свега тога. </p> <p>— Море, докле ће 
ан, задовољан, опијен слашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то пон 
 у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за последак... </p> <p>Изненади се веома, ка 
и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. </p> <p>Настаде права гозба.{S} Пандур је чест 
но, заузело прво место... </p> <p>Ветар брише и звижди преко голих чукара, куда се провлаче бег 
и. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздрави сестру, Спасу... нека те  
а се хајдук, сукајући густе, прогрушале брке. </p> <p>— Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ћ 
ве бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђур 
 спржена рана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по н 
дан другом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. 
а смотуљак и баци му у крила. </p> <p>— Број! — рече му Ђурица. </p> <p>— Лако ћемо пребројати, 
бројати, но деде причај. </p> <p>— Море број то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, н 
 који води у Кленовик, окупио се велики број сељана, читав сабор...{S} Највише их је из кленови 
 јатаке и поверенике, којих је било без броја и који су га све више, својим захтевима и услугам 
ом. </p> <p>— Како да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— Само једном, кад  
 истрже му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. </p> <p>За тренутак сви ућуташе, посмат 
 Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту, као 
ажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се склопила над овим тихим самостано 
ом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште и брује, певајући неку отегнуту и једначиту песму, а под  
начито и одмерено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плашљива бр 
и рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се  
м зеленим покривалом...{S} Гле, шушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једначито и тихо,  
 наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беш 
во ти куће...{S} Исправи се на ноге, не брукај се! </p> <p>Ђурица прелете очима преко гомиле зе 
. и истога тренутка скочи. </p> <p>»Ух, бруке!...« узвикну и, под утиском разноврсна осећања: с 
 гласним и веселим смехом. </p> <p>— Ја бруке наше, болан! — рече јој Јелица, навлачећи јелече  
одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му  
 и задовољно развукао своје танке плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујућ 
>— Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати... —  
дведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи 
хо: </p> <p>— Чује ли се што? </p> <p>— Будан је... нешто шушка, јамачно се спрема... </p> <p>У 
се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама, и 
киром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренутка удари га Новица 
ли један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге! 
ога стезања. </p> <p>— Е, то не може да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а 
а није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојник,  
 њему. </p> <p>— Како... зар то може да буде?... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко... д 
знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скоро п 
ом зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку право у гр 
 на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много,  
..{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће ово да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно последње, оно н 
е одлучи да огледа последње средство да буде потпуно поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му ис 
ш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> <p 
аше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не 
<p>— Па... кад није друкче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњено. </p> <p>— Нећу та 
ео његове душмане!...{S} Па онда... шта буде, не марим!«... </p> <p>Кад одјахаше коње у потоку, 
?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо да се р 
p> <p>— Све једно, хоћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде другом 
 само чекам згодно време. </p> <p>— Кад буде време само ми јави. </p> <p>Пријатељи се руковаше  
, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и  
ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>—  
јка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Лети се наимала под надницу на  
то није одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите ка 
ајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је све једно, али тек 
д си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p>— И није з 
>— Ево ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси човјек, не 
р се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник? — рече срески шумар, и пренесе поглед пр 
 јуначка лица из наших песама, која нам буде топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гл 
 А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала ј 
а, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам  
три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити.  
ознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године. 
арче, и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћ 
> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му  
а ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а 
бро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Милетић 
то сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оном в 
 знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, само  
 да ме називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И  
о испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. </p> <p>Станка се зачуди.{S} По своме поим 
нство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу ти помиловање... </p> <p>— Нема 
еђивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, 
је главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро 
ну онај с прозора. </p> <p>— Зови људе, буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и а 
ад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! </p> <p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и 
је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте  
 људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може 
p> <p>— Не бојим се код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом 
рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у сво 
ка студен, оштар поветарац.{S} Варош се буди... </p> <p>Отворише се врата на среској кући и на  
 да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити капетана за сваку ситницу... морам знати зашто.  
ључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па отвори једн 
 свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1897 
 поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{S} Кажем ти: 
а рагастов... </p> <p>»Е сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад је она изишла...{S 
ује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућност?...{S} Све се руши, свега нестаде; одоше, кâ  
је да тога часа укопава своју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је 
им положајем осигура себи и своме другу будућност.{S} Сад му живот беше милији но икада, а опас 
адости.« Како је он лепо замишљао своју будућност!...{S} Али на што се сад сећати свега тога, к 
е предаде црним мислима о себи и својој будућности, која, истина, беше сакривена од очију јој,  
 пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, све, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли 
 избегавала се свака одређенија мисао о будућности, јер јој није ни било места: један куршум из 
оја је била девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навике из девојаштва, увидела је и дотакл 
ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{ 
чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад требало д 
ј трави, под зеленим и густим наткриљем букова лисја.{S} Груди му се још силно надимаху, и свак 
{S} Чује се једначито и одмерено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и др 
вик пијана госта, коме је јамачно какав буковички лаутар својим монотоним циликањем растресао з 
ши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се раширило и виси пред његовим очима, али 
 пред ноге им.{S} Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> 
из кога се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе вен 
но, леже на дворишту пред кућом.{S} Иза Букуље појави се сјајно црвенило, као од огромна пожара 
и ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али место није одређено.{S} Чико се боји да не  
 и косој падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који  
<p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, нађи  
урица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме положају.{S} Ј 
љима, партнерима, суграђанима и осталој булументи нашега града«, како он то вељаше. — Али су пр 
ише уз косу. </p> <p>Преко њега прелете буљина, машући тихо и немо чупавим крилима...{S} Он се  
 Понека врата зашкрипе, понеки точак на бунару заклопара: то буновни и сањиви шегрти спремају в 
ебе...{S} У глави му наступи неко болно бунило, занос... не види ништа и не мисли... </p> <p>Ру 
ца изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна — помисли он 
и диже се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходн 
није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у врућици... </p> <p>После поноћи стиже пред ср 
дурске собе, и на њему се појави други, бунован пандур.{S} Погледавши на улицу он се почеша по  
урјака, ’натема те не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко. </p> <p>— Ја, вала, једног уцо 
по један, а после гомилама, радознали и буновни грађани.{S} Сакупи се велики збор пред канцелар 
е, понеки точак на бунару заклопара: то буновни и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдарице 
ам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> < 
 прозору.{S} Ђурица се прену.{S} Читава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на  
ма — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше ч 
 то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојник, а осећа.{S} Чудновато!...{S} 
ече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем да мисли 
а механички, и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. </p> <p>Настаде права гозба.{S} П 
чекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо ви 
</p> <p>Један пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p 
 су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се разговори са њим.{S 
осне, пуне интереса...{S} Лакомислена и бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да п 
учини недогледа, лутајући под притиском бурних ветровитих осећања... </p> <p>Да ли у тим мислим 
љењу и осећању, тако и сада, после ових бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и 
 Сав јој се живот стопи у једно једино, бурно и заносно осећање, коме се она предаде сва, без п 
ане љубави према Станки; угасило се оно бурно ватрено осећање, које их је бацило у загрљај...{S 
 у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав до др 
ла празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} Идући путом, беше погнуо гла 
с окорела злобом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште и брује, певајући неку отегнуту и једначиту 
здижу поносна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре 
м те... ево на, ево сад... — муцаше он, вадећи рубац испод појаса, али му нешто сметаше да га о 
<p>— Па... готово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката. 
 </p> <p>— Ево, Ђуро! — прозбори Митар, вадећи из хартије велику воштану свећу. — Знаш... први  
рте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.{S} Извадивши пол 
ца разгледа место и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други његов покр 
 — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима 
, стаде да размишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама као стари ратник, о коме се прича 
о хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница... — отпоче апотекар да развија своју фи 
<p>— Наслеђе, господа моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питању — говораше 
као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно крене за њим  
то носи кадионицу.{S} За поповим коњем, важно и достојанствено, ступа кмет, који пази на пореда 
 се допаде што је Новица предвидео тако важну околност. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је  
 кошуља, извезена по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су  
умачи ово непријатно осећање; она га је вазда заглушивала страсним и светлим мислима о својој љ 
, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га у 
 догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово неприј 
 који влада у целом округу.{S} Носио је вазда доколенице, повезане шареним подвезама, о којима  
е она стара јогунаста самовоља, коју је вазда показивала према оцу, па, нашавши се увређена у д 
тило.{S} И она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сунчева, претворила се у ватру,  
о слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беш 
лиже познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.{S} Али она је 
и он, и спаваху тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах  
а, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла завила у свој суморни 
ну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га 
ри.{S} Струја свежега, хладнога ноћнога ваздуха појури кроз отвор, право на њега, и он удахну с 
а се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не мо 
е и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, 
ах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара, смрад... па све то дави, заноси, оп 
— Изведите га напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — р 
дмети се сасвим јасно распознају.{S} По ваздуху још трепери она беличаста измаглица, али се на  
витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p>По 
у рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме телу.{S} Очи му у оној пом 
једнога да носи општинску икону Спасово Вазнесење.{S} Раздадоше и друге, за литију потребне ств 
сна крађа Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло до  
га тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. </p> <p>П 
p> <p>Зликовци је потераше пред собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и шаренице, истре 
уричину лицу, кад се он појавио отуд из вајата.{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио по 
зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати и призивати за  
тио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђуб 
наоколо.{S} Иза куће стајаше нека стара вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, в 
> <p>Деца се окупила у једном углу пред вајатом, цепкају и забадају иверје у земљу, заборављају 
 само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. </p> <p>Зликовци је потераше пред собом у вајат 
? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси пет ст 
апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Шта је вајде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде ст 
куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго м 
н посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Круш 
ти пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{ 
</p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, п 
 давањем новца под интерес.{S} То је од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим селима.{S 
 грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас ил 
ружна, јади је убили, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше  
ови људи неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« 
.{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задово 
среће, забадава!... </p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, 
иљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Добро — рече Ђурица —  
и чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p>Све 
се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким 
а му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да држе... све 
, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. </p> <p>— Бић 
амо се, за невољу?...{S} Хоћу полудети ’вако сам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зо 
ка погинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да н 
 Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му се одговор тако допаде, да в 
и. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крили 
е, мој старче, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те мо 
ш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{ 
говори Сретен муцајући и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... 
ао своју, сасвим своју... </p> <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу  
 би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вала, јок... што? — нађе се Сретен увређен — ја тек ’на 
 бунован и зачуђен Марко. </p> <p>— Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га 
 му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> 
 јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{S} Кажем ти: свет... </p> <p>— А јесу ли с 
p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, више потока.{S} Сретох једну ру 
то седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти в 
х, који га обухваташе. </p> <p>— Хајде, вала; једном се мре! — одговори Пантовац, севајући очим 
с ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси мор 
уде, који мени помажу. </p> <p>— То је, вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он 
 па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа. </p> <p>Ђурица приђе он 
.. али ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p>  
{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслу 
то чешће погледа с тобом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>—  
</p> <p>— Не може бити! </p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати 
мо онако твојски, знаш? </p> <p>— Могу, вала, залудан сам — одговори Радован и оде за Ђурицом.  
 па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну д 
е нам два пурењака. </p> <p>— Нисмо их, вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продавати, но узм 
ела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична ч 
, бегунче, дође ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Како си? — одговори Ђурица и стеже му пружен 
, а она оп-труп, па код капетана!...{S} Вала јој је и присело... једва, кажу, остаде жива...{S} 
комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гл 
у, па како бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу 
наки човек — прихвати друга.. </p> <p>— Вала и јесте одвојио од других.{S} Само да није онаки.. 
век кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, али опет некако саг 
обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Дос 
ега његови — одговори Ђурица. </p> <p>— Вала, мени је право, како хоће побратим.{S} С мојом пуш 
а, што ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — настав 
Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </ 
 онако весела, прихвати шалу. </p> <p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио 
 онога планинскога мириса...« </p> <p>— Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више 
да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — 
— стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али 
/p> <p>Јован скочи весео. </p> <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право. </ 
 погледа Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад заборавит 
, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p>— Море, ти не тражи наводаџију 
и мене причувај — рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти за то — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што з 
ко тако, болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Само ми је једно тешко — што не могу често да  
ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали што седиш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш  
будили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... вез 
е да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, т 
је он ваљада Турчин! </p> <p>— Кажу, не ваља се... </p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му б 
аком месту — рече Радован. </p> <p>— Не ваља тако.{S} Боље идите заједно. </p> <p>— На посао ће 
чекиванога питања. </p> <p>— Само ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с Радованом. 
: мало ово, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке 
 — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да 
 сад повише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру 
ећемо више тако.{S} Мора се радити како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко  
p>— Е, мој попо... шта ћу, таква ми је, ваљад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од других, па... 
ке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погледати, кад се на 
а помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад’, стићи... нећу погинути?« — мисли он, и ова стра 
ао да ме поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јов 
, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јавити? </p> <p>— Не бери бриге  
тебе? — запита он бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S 
ве лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох: трг 
</p> <p>— Сутра, ја како.{S} Али нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад т 
и одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам! </p> <p>— Дакле, сигурно 
 изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђурица и намршти с 
 Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ познајете господина Миту? </p> <p>Ђурица подиже  
А шта му манишеш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није право што је хајдук?{S} А мени је баш то 
рица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ваљад’? </p> <p>— Како, зар је он... </p> <p>— Хе, мој  
 куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће д 
 у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе.{ 
диш, цркао је за паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме 
које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, подметнули? </p> <p>— Не знам, господине... </p 
ци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чека напослетку... данас, сутра, кроз го 
ти горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш,  
ако ћу... </p> <p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала,  
ога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изгорели пухо 
д си почео рад?. </p> <p>— Што, није он ваљада Турчин! </p> <p>— Кажу, не ваља се... </p> <p>—  
шта прода... има их он много.{S} Наишао ваљада послом, да му што јави. </p> <p>Тако проседеше у 
 под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене санте, чији 
то, други људи могу...{S} Једном речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Стан 
ној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се она 
знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет шест година 
м баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није 
 ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... 
 побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја  
м исприча ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљано, побро!{S} Дај сватове! — скочи Пантовац, па ста 
реварио.{S} Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива била! 
ли: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио  
акому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником?...{S} Ву 
вако парче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живо 
<p>Радисав га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му се  
која је одмах до среске куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако бездушни, господин Перо, и одрећ 
ће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то три 
ико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њи 
кога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи 
ро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћа 
рицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се иск 
то онако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прилике и околности.{S} Узмите 
е да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе мој 
од страха једва стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S}  
ад, кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одговори 
анској шпекулацији не страдате.{S} Може вам се отворити стециште због те кафе — узвикну апотека 
 одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </p> <p>Капетан је разгледаше п 
лушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ познајете господина Миту 
уху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — рече капетан, па изиђе пред кућу. </p> <p>Ђур 
ом — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга 
пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је б 
ка — рече Ђурица. </p> <p>— Готово тамо вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манастира добро з 
 који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> < 
 у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> <p>Старица се одистине обрадова.{S} О 
а ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте ка 
 и торбу са јелом. </p> <p>— У торби су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљено 
<p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам још неке посл 
оће... </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Маруш 
досетиле, да се сачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатимо у једној вароши, то одмах ша 
о. </p> <p>— Па како, болан: пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </p> <p> 
ешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> <p>— Са свима, 
> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S 
ес-трес... трес-трес... </p> <p>— Благо вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући шубару 
 са улице. </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима.{S} Нешто ми се ноћас једнако причињ 
 сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав п 
орски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна б 
питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...{S} Је 
већем степену.{S} Кад није могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), 
 уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије при 
проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид 
, стиже Вујовој кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрза 
ом хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванземаљска појава, као она светла јуначка лица из наши 
да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми пос 
.{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то ј 
 <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није каква варанција... </p> <p>— Ја сам Станка... чуо си... она ш 
овуче из ћилибарске муштикле. </p> <p>— Варате се, господине — одговори му апотекар. — Кад су б 
рка која се спасава од велике хајке.{S} Вараше га куцање рођенога срца или пиштање уха.{S} Одје 
 чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико година.{S} Први пут је апоте 
анине пирка студен, оштар поветарац.{S} Варош се буди... </p> <p>Отворише се врата на среској к 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>А варош ври од нестрпљења... </p> <p>Капетан је напослетк 
</p> <p>Пред оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се то све могло десити, и ако 
м настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по 
 боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радит 
а, даде му некакав налог, па се упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, свога глав 
и се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто х 
ака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем. </p> </div> <div type="ch 
ection" /> <p>Тек увече стиже капетан у варош са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку је оставио  
ристала да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти 
ноћне пијанке, видећи у сну читав харем варошанака, које се отимљу о његово миловање...{S} Али  
а те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’нака зл 
есмом и смехом...{S} Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи зликовац свој последњи д 
воришта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах п 
и прођоше забранчић, који се пружио иза вароши, пређоше поток, па стадоше уз једну ограду, која 
кретоше одмах пољем, које се пружа више вароши.{S} Напред јахаше капетан с острагушом о рамену  
 бити« па одговори: </p> <p>— Јесте, из вароши је. </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити  
ђе Симу ковача, свога главног агента из вароши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код 
— Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе путом, можете га ст 
 оговарала његову Станку, враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигне сукњ 
а знам који је... </p> <p>— Јели тај из вароши? — запита она брзо. </p> <p>Капетан је погледа.  
 ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на в 
јбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми  
 са вама!{S} Што год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после 
 само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши? </p> <p>— Јесте, него да није куд отишао послом 
е Црногорац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трго 
е, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Вуја? </p> 
</p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба да зарађујем. </p>  
Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја 
, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, на самом крају варош 
е угасио.{S} И још тамо, на самом крају вароши, поред потока што пресеца главну улицу, чује се  
« </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S} По варошима.....{S} У Београду највише. </p> <p>Вујо се из 
житој рудини, са које се лепо види цела варошица са околином.{S} Народ се нагомилао око једнога 
 онда обојица кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само с 
ead>V</head> <p>Свиће зора.{S} По целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, малена речи 
зненађен и зачуђен. </p> <p>...{S}Овака варошка, згодна као молована, пристаје да иде за њим, к 
м се, у дужину, пружила главна и једина варошка улица.{S} Петлови ућуташе, после дуге јутарње д 
p> <p>— Е, то не може да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш,  
а? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она је варошка, није за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да  
трану, према шуми. </p> <p>— Ова, брате варошка... миром мирише. </p> <p>— Кажем ли ти ја! ...{ 
ми господа? </p> <p>— Ја што сте?...{S} Варошке... </p> <p>— Лизо — викну она једну другарицу,  
сам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море, играју преда мном кâ на тањиру, још какв 
рају преда мном кâ на тањиру, још какве варошке!... кâ моловане, беле ка снег, згодне, умиљате. 
p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... </p> <p>Станка обори главу и не одг 
сле ни погледати, кад се навикне на ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме  
ј да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало 
оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, ом 
е сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке...« </p> <p>— Опет си се замислила! — викну Ђур 
ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погле 
 због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се заб 
какав налог, па се упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, свога главног агента из 
ти без тебе....{S} Море с каквом сам се варошком ономад проводио, ниси јој ни за мали прст... — 
 хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми  
 смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, смејући се и сама 
 трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седне д 
на меку зелену траву. </p> <p>— ’Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет 
 море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова четири наша села имамо тридесет 
 ревносно снабдева.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p 
 девојка што иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо вра 
о те, врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас се зажелео!... </p> </div> <div type="chapter" xml: 
ико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — проговори младић брзо, дишући нагло после у 
 његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: он ни 
<p>— То нећу — одговори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p>  
време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и м 
тах им велику молитву светог оца нашега Василија, иже јест на одержимих бјесом...{S} По томе им 
ци...{S} У тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих  
 продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те м 
/p> <p>— Мој отац, као сељак, дао ми је васпитање како је могао — обрте се учитељ апотекару — и 
орда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо,  
то видим, налази да је свему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драгановићи моји, са  
осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уредно с 
ни тамо пред нишаном...{S} Окиде!...{S} Ватра прсну пред очима... за њом дим... оне слике неста 
и капи испио!...{S} Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а 
обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу ж 
када ни погледати није смео.{S} Заносна ватра љубавне страсти обузимаше га све више, и он већ о 
ли на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... права битка!... </p> <p 
 руком за чело, које обузимаше све већа ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну старац и с 
инку. </p> <p>А споља одједном престаде ватра... </p> <p>Шта ли ће сад?...{S} Ђурица се издиже  
 шешаном преко крила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на други 
, заносне очи, што опијају и сажижу као ватра... </p> <p>— Казаше људи што дођоше из општине.{S 
е...{S} Пуче револвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и загрме други 
ану, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, каж 
 то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек з 
 повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од деч 
ским, испупченим челом, сијаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезаху у осмеј 
о.{S} Са плава чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што се протегла и 
о на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ватреним очима погледа свештеника, очекујући повољна од 
ламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се половина заклонила за висок 
ије био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, девојке т 
бави према Станки; угасило се оно бурно ватрено осећање, које их је бацило у загрљај...{S} Сад  
м уз небесни свод, преливајући се час у ватрено црвенило, час у љубичасто пламено жутило.{S} И  
још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам  
у гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, преливајући се час у ватрено цр 
а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </p> <p>— Па како ћемо, кад не може друкчије?{S 
аше пушке, засипајући сву собу пакленом ватром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх 
опусти, и некако необично седе и леже у ватру на прочељу, леже онако леђима, преврнутих очију,  
ђа око заласка сунчева, претворила се у ватру, па блиста и трепери, заклањајући један део сунча 
 пливају по високу недогледу и ублажују ватру сунчаних зрака...{S} Тако се носи и мисао младост 
и да свакога тренутка проспу смртоносну ватру на изненаднога нападача или бегунца.{S} Заобиђоше 
нда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и 
вапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — пита  
. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време 
који је рад кориснији за народ, мој или ваш?... </p> <p>— Зар се школе уче само ради тога, да ч 
викну Ђурица. — Јеси ли о аранђеловском вашару узео педесет, о пантелијевском тридесет, а колик 
 њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то му је,  
 Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај за Јулину биртију, к 
 миришеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ваше девојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} 
лађују полициским билетенима, којима их ваше господство тако ревносно снабдева.{S} Да није Ђури 
били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на 
ајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, 
им ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S} Како се 
 је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваши. </p> <p>Писар га прекиде: </p> <p>— Хајде, продуж 
: </p> <p>— Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите чељад на миру.{S 
епознати. </p> <p>— У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је 
их, чекајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе по 
ава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада она пијана мора 
, док не измакоше подоста.{S} Напунивши ведрице, она их, као какву играчку, пребаци обрамицом н 
<p>Погледавши младића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На,  
чари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује  
 враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже в 
овезаним младићима, а Пантовац стаде да веже Јевта. </p> <p>— Па, Сретене... — поче Ђурица — чу 
руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најго 
итар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> <p>— Немој... остави то, молим те — рече 
и га на земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте  
о, пропао сасвим. </p> <p>— Па што онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, болан бр 
, што их је за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па зап 
д тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, а 
и... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита писар«...{S} И он се сећ 
 Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац... наместили се људи, пружили пушке  
оро поцрнела лица, иђаше пред пандурима везан, носећи на леђима своје бешчашће.{S} Беше толико  
ште.{S} Двојица држаху конопац којим је везан. </p> <p>Свануло је, виде се јасно сви предмети.. 
S} Видиш, требало би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вала, ка 
аже, ухвате, и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коњ 
народа бесмислено, пијано...{S} Руке му везане, али овлаш, те њима слободно креће и маше народу 
 ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе руке за човека,  
 крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод куће под амбаром. </p> <p>— Опет је јунад  
> <p>Тек увече стиже капетан у варош са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку је оставио код оца ј 
иђе пред кућу. </p> <p>Ђурицу изведоше, везаних руку, на двориште.{S} Двојица држаху конопац ко 
ви то, молим те — рече Ђурица, махнувши везаном руком. </p> <p>Митар остави мараму ћутећи, живо 
ди што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </p> <p> 
 којешта... </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу још више зачу 
 светитеље. </p> <p>За један миг Ђурицу везаше пандури конопцем, повадише све ствари из лончине 
е међу људима остати тајно!{S} И његове везе почеше да избијају на видик.{S} После три недеље о 
ка му исприча укратко, испрекидано, без везе у мислима, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало речи 
за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... иза њега негде, 
х. </p> <p>— Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи корак ближе. </ 
анио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти с 
ласка сунчева, Ђурица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и свом 
 Али се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и црна нема помрчина, улевајући у душу још  
зећи да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да  
, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то време...{S} Нажив 
муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S}  
вакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} Она само махну  
 знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих и р 
е.{S} Оваква задовољства није он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела досад погледат 
 видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко  
и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’но рекоше: олакшање, како  
— чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођо 
— Казаше људи што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истин 
 ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’на 
е; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освест 
се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле правници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној п 
а краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете  
куд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.{S} Тиме му одузе могућност да се 
оломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив  
лети кроз прозор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох в 
је било? </p> <p>— Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се 
ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити њега на згоду овде.« То је све... </p>  
живеле....{S} Она мени еве:{S} Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, полако...{S}  
 Јавиће он све.{S} Кад се сврши потера, вели, биће најзгодније да одмах почнете оно што сте уго 
 може убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели 
 напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био за 
 да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо 
е често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега 
че да сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, има неке мајсторије. </p> <p>— Хоће, хоће поганац 
 а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, повезô све џандаре у 
 — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам,  
Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, шт 
твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели, власти« — стаде опет мислити. — »Али како?...{S}  
а ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све  
 Пандур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра,  
 питам Добросава. </p> <p>— »Ја стојим, вели, под прозором и чекам... ћутим тако, док он одједа 
 с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А 
 ли га? — запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да може. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек д 
<p>— Послао ти Митко и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти 
тао зашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су те обрлатили јатаци из твога села, па сву за 
. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! — вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш стотина? </ 
да. </p> <p>— Доста, бабо, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђурице и предаје другом жандар 
... </p> <p>— Ђуро, хајде, силази!... — вели Митар и гледа некуд у страну. </p> <p>Он пође, над 
> <p>— Где је ковач?...{S} Скидај!... — вели писар. — Седи Ђурице! </p> <p>»Ковач...{S} Шта ће  
 <p>— Готово!...{S} Устани, Ђурице... — вели Митар и сагиње се да му помогне. </p> <p>»Што су о 
во ти мајке, да се опростиш са њом... — вели му писар. </p> <p>»Мајка... откуд она ту?...« мисл 
 округу.{S} Склонили су њега добро... — вели један Ђуричин сусед. </p> <p>— Море, шта ти говори 
 држи. »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена ј 
амо гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда 
он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бо 
, не сметај сад... чита ти се пресуда — вели му Митар. </p> <p>Пресуда ређа његове злочине... < 
</p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио, прате 
му је сад јасно... </p> <p>— Дигни ме — вели му загушеним гласом. </p> <p>Подигоше га.{S} Стаде 
акни де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољно, светлим очима посматра  
дне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не ви 
шта вели он? </p> <p>— Ништа.{S} Кажи — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као  
> <p>— За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију... цију... 
 он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па оде журно низ реку 
 Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пик и подели... </p> 
номадашњој и јучерашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учит 
. </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша  
и да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао в 
нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели... </p> <p>— Иди ти то причај Милеви — прекиде га  
 знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели 
нека се преда власти.. </p> <p>— Па шта вели он? </p> <p>— Ништа.{S} Кажи — вели — онима тамо н 
p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће,  
то после, кад му предам паре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{ 
? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p 
евају два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први погле 
сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Д 
о, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срета за пурењаке.{S} 
{S} Кажи једнога по имену, шта ти један вели... шта хоће сваки?... </p> <p>— Махни се тога, нај 
 и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} Док сам 
 што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему. 
свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А 
</p> <p>— Је ли сигурно? </p> <p>— Тако вели. </p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се диже и  
нтовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерен 
идиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест,  
 ви’ш како рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> <p>— Х 
Шумадији«. </p> <p>— Је ли то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи писар.  
VIII</head> <p>— Наслеђе, господа моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питањ 
ера и, после кратког чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору.{S} Овце покушаше  
прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. </p> <p>— Шта? — рече она зачуђ 
јем ја још из собе, да се овде претреса велика философија. </p> <p>— Не замерите скромним и мир 
} Овај састанак пред судницом био је од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет  
ласити за хајдука. </p> <p>Сељане обузе велика радозналост.{S} Скупљаху се у гомилице, те претр 
да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових д 
а, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде 
пет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика загонетка, коју кад би одгоненуо, похватао би св 
у загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{S} Станк 
ибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица,  
коју непрестано, с места на место, гони велика хајка.{S} Због свега тога и он сам измени своје  
знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, на 
лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се оп Нови 
 јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа М 
аде као права зверка која се спасава од велике хајке.{S} Вараше га куцање рођенога срца или пиш 
било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасности, онда се нема кад мислити о умору. </p 
рђе је одавно изишао на глас због своје велике радње са шљивама и свињама, али се он много више 
 с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике ливаде, са којих се диже по неколико стотина пла 
ов рачун, па их после поубијали и узели велике уцене за њихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шт 
доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима.{S} У не 
огу по вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ  
овом друштву се радозналост сматрала за велики преступ: живи како знаш, нико те неће питати ко  
, поче да пати многу стоку, која такође велики приход доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до в 
Тамо далеко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Лив 
дознали и буновни грађани.{S} Сакупи се велики збор пред канцеларијом.{S} Капетан разгледа пров 
ед пута који води у Кленовик, окупио се велики број сељана, читав сабор...{S} Највише их је из  
к и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и велики тунос са кићанком.{S} Тако одевен дође на крстон 
 на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљиво осећање, које је личило и н 
аке сумње, постао велики војсковођа или велики чиновник, једном речју — човек, који влада масом 
ије да радње још нису отворене.{S} Овај велики скуп разби се у ситне гомилице, које продужише и 
једну трубу платна и из ње испаде један велики завезак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми деце! 
дједном, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим се беш 
ветлу собу.{S} На средини стоји округао велики сто, застрвен чистим, белим платном (с пандурске 
колован, он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или велики чиновник, једном речју — ч 
они — поступци — изгледаху јој необично велики, примамљиви и налажаху, у души јој, оправдања за 
леда шта се ради по њивама.{S} Спаде му велики терет са срца, нестаде онога вечнога страшила, ш 
тао пред судницом. </p> <p>Под записом, великим брестом што се разгранао пред судницом, стајаху 
зио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и досећао се да је то због тога, што 
о!{S} Почиње се« — помисли она, обузета великим узбуђењем због ових необичних прилика. </p> <p> 
 прошапта она и погледа га мило, својим великим и сјајним очима. </p> <p>Неко неодољиво, страсн 
 да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к вра 
</p> <p>Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара как 
ли је он, једним благим погледом својих великих очију, умео да прикрије ту особину.{S} Само га  
им пламеном упаљене лојанице, и осећаше велико задовољство што не обори очи пред оним строгим,  
 је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то наста 
.{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше други човек.{S} Ну дев 
} Новица је смишљао да му није потребно велико друштво: неколико људи за нападе и три четири ја 
 те како! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у свима државама... </p> <p>— Бог с тобом, К 
неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад  
воје јатаке, прича о целој организацији великога зликовачкога друштва... и капетан задовољно се 
} Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран 
ку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере. </p> <p>— Где сам била!... 
 није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова новина и ове, како њему изгледаху, гос 
рбија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А на великом студенцу сабрале се девојке, па ћеретају и прич 
, он одмах закључи да ће имати посла са великом, организованом дружином, којој је досад био пот 
стина, обрадова меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протес 
тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати.{S} Па као што ’но курјак, кога  
двојица потрче напред и опет се стопе с великом масом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се 
ино, написа молбу за помиловање, и он с великом пажњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога дана  
ао добра пшеница под снажним ветром.{S} Велику муку имађаше среска послуга, док уведе кола у ср 
, па оде Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу, која је, док није црква набавила звоно 
 учинио из рачуна: да навуче младића на велику кривицу, па онда да га страхом принуди, да се од 
ро! — прозбори Митар, вадећи из хартије велику воштану свећу. — Знаш... први сам те ухватио, па 
ен, на крају раширен нос, који издаваше велику срчаност и одважност.{S} Под ниским, испупченим  
ли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задовоља 
 па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог оца нашега Василија, иже јест на  
ле свога необична венчања Ђурица паде у велику бригу због опасности, које се гомилаху око њега. 
алу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на в 
 под епитрахиљем и преврташе журно неку велику књигу. </p> <p>— Дајте младенце! — рече он и обр 
 томе.{S} Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша узнемирено срце,  
ом кораку, као његова сенка.{S} И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену љубав 
ездушни, господин Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној компанији једно пи 
ати. </p> <p>— У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госп 
 благослови његов брак, те такав човек, велим, чини онаке покоре и злочинства и на ономадашњој  
и смо почели о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, који може 
 запита зачуђен Ђурица. </p> <p>— Хоћу, велим, да могу слободно погледати сваком у очи.{S} Што  
опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде гла 
и ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— 
а. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад свршиш посао, немој нам шиљ 
: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па 
. знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао?  
ини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вел 
у љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p>— Остави то! —  
— одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> <p>— Јок, не може 
 <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај с 
. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац 
Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже. </p> <p>— Хајде живо,  
е ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је 
орите, господо, што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница... — отпоче апотекар д 
 као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прилике и околности.{S} Узмите ви ово:  
 <p>— Море није то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш. 
? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... </p> <p> 
и: </p> <p>— Ево Милошева Срете.{S} Шта велите људи? </p> <p>— Нек му је срећно! — повикаше одб 
не.{S} Све то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти у 
м ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е онд 
а онај дуги планински венац, из кога се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Орловица,  
 његов узвик и управи дуг нем поглед на величанствену слику пред собом. </p> <p>— Ја — одговори 
уд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рек 
апита Ђурица кмета. </p> <p>— Из среза, велиш?{S} Тсс... петљају нешто... ено тамо на дувару пр 
омени разговор. </p> <p>— Како је овде, велиш.... — рече он после краткога ћутања. — Знаш како  
овори Станка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да  
овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој с 
, зар си почео? — викну ћато. </p> <p>— Велиш то истину? — запита и кмет. </p> <p>— Тхе, помало 
о ти то рече? </p> <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже 
ље истраге, те је прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p 
ије. </p> <p>— Докле ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. 
 она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва о 
ихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Знаш ли... </p> <p 
ход. — Ха, снахо, душу ли му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти  
Новици, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но  
че попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? </p> <p>Одборници погледаше зачуђено, кнез се на 
 Ене де, проваљен зид!... </p> <p>— Шта велиш, море? — викну онај с прозора. </p> <p>— Зови људ 
ама се намести до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро, ове се не шале! ... </p> <p>И отвори се б 
з других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да 
гурно учинити »физиту...« </p> <p>— Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. </p> <p>— И 
вина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови наши ода 
м враћају позајмице. </p> <p>— Па...шта велиш?... </p> <p>Она обори очи, поцрвене и стаде да др 
ако хоћете; не браним. </p> <p>— Па кад велиш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо чим се 
зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја са 
од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </ 
 од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш тако — одговори Пантовац, јер је научио да слуша  
на сваки његов корак... </p> <p>— Добро велиш, Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја кажем. 
лој булументи нашега града«, како он то вељаше. — Али су прилике и околности, у којима човек ег 
ио сам луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ов 
ам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га м 
дим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам...{S} Знаш, онога... пшеница ми м 
рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. 
м му паде поглед на онај дуги планински венац, из кога се величанствено уздижу поносна Букуља,  
{S} Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И тај поглед  
шћом шумом и, дохвативши се планинскога венца, одјури за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га д 
ац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати погл 
цу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске таласасте равнице од рудничк 
ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевицом  
S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се 
ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Ни 
ко не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како? — запита зачуђен Ђуриц 
не зна за овако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и  
 називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици 
 дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе...{ 
раћа њему. </p> <p>После свога необична венчања Ђурица паде у велику бригу због опасности, које 
ез икаква сажаљења. </p> <p>Одмах после венчања нађе неколико поузданих кућа у разним селима, г 
ко је једва приморао калуђера да изврши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </p> <p>— Не 
а тражи. </p> <p>— Беспослица!{S} Какво венчање... — рече Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш  
<p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но размисливши увиде и сам 
>»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђурица. »Венчање...{S} Прате ме робијаши! ...{S} А како сам нека 
{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели кад старац по 
се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до са 
 Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко Јеловичких планина и Качера, 
унчева, Ђурица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме полож 
падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у Кл 
 што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну 
ах од самоће.{S} Кад окретоше подножјем Венчаца, оном шумовитом страном, зачуше пред собом позн 
ући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако идем с 
 — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са соб 
. отварај очи! </p> <p>Ђурица окрете ка Венчацу, а Новица пође истим правцем, куд оде Симо. </p 
е пред попу, кога је, још из детињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђу 
роведе у овом новом и, за њега, сељака, веома необичном друштву.{S} Упозна се брзо са свима жен 
ма женскима, а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељица.{S} Он није жалио новац 
вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необична успомена из детињства сену му кроз главу 
ржао најдуже, јер је, својом звучношћу, веома импоновао паланци), па Кант, па Хус (не зна се си 
, видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{S}  
нину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуг 
 опази да му је ауторитет међу сељанима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као н 
озора казати што имам — одговори Ђурица веома благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што 
ене и еластичне ноге. </p> <p>Ђурица је веома ценио своје телесне особине и своју ретку снагу,  
.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од овога неочекиванога поздрава. </p>  
и се за последак... </p> <p>Изненади се веома, кад нађе Станку код Јова.{S} Беху поспала чељад, 
кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е јеси мајст 
 састајаху свакога дана.{S} Крили су се веома опрезно, али шта може међу људима остати тајно!{S 
 стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и тако  
њој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не мог 
и разумети њена охолост, али Марко беше веома танка стања, тек побегао од сиротиње, а не стигао 
м кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати зид, кад Ђу 
сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те м 
их Радисављевих очију, које ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p 
еспекта и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало.{S} Он постаде опет онај стари, одважни  
 <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, здравља ми!. 
и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква по 
и, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан одмах појми, да се 
извуче своју руку из његове, јер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочит 
је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју.. 
шком... </p> <p>Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад 
ве сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: </p> <p> 
ан општини да је хајдук. </p> <p>Станку веома изненади овај глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то  
игару.{S} Његовом почетничком самољубљу веома је годила ова безусловна, ропска послушност луди, 
клонио од свештеникових савета, који му веома тешко падаху, пренесе разговор на неке обичне ств 
ије и који изазваше овај разговор, беху веома страшни. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
самнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остад 
лицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S} Господине мој, шт 
 једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!. 
 отворено у душу загледао...{S} И таква вера, такво поверење у њега, разбојника!...{S} Човек го 
љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио 
не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слу 
чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацима,  
рна непробојна ноћ... </p> <p>Шта се то вере ноћу по житкој тештавој маси непоплочане улице?... 
атељу — рече му присебан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно  
 ударио.{S} Јатак му показа трговачкога вересијаша из Београда, који се враћаше с пута по југоз 
и нестаде, па да потражим од Маринка на вересију. </p> <p>Вују севнуше очи необично, али он брз 
 томе бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... </p> <p>— Пардон! — викну ап 
власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па  
у путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то н 
 по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ траж 
 ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе 
то некако мимоићи.{S} У крајњем случају веровао је, да се механџија неће ни кренути на пут, или 
 ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледати с 
у милост Ђуричину. </p> <p>»Нисам могла веровати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш, исти 
 одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. </p> <p>Капетан се јетко  
рах од изненадна напада, коме се, и ако вероваху у околину, свакога часа надаху. — Ко се скрива 
крени с друге стране, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима по 
 види жандарме и пандуре на коњима како веругају кроз густо жбуње, па застане преплашен; поглед 
 да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а виде 
падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кића 
Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са дево 
— Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и радозн 
ке! — одговори она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови 
зећи у собу, сваки се изненади, видевши весела човека коме и не падаше на памет смрт.{S} Доноша 
ску му. </p> <p>Ђурица, видећи га онако весела, прихвати шалу. </p> <p>— Вала, побро, па и ниса 
о му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусно јело од те стоке...{S} То га 
аде (тако је он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети по 
весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана преко реке, којим с 
 Али на њиховим састанцима сад нема оне веселе, непомућене и безбрижне среће, којој се одаваху, 
.. и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. </p> <p>...{S}Звер!...{S} Звер пред хај 
м и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре 
је то што је казала о провођењу, доиста весели и занима. </p> <p>Ђурица се изненади; лако црвен 
јејања и да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора ве 
као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p>  
в си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и расположен.. 
т на неуспех и на стид, који му причини весели путник. </p> <p>Међутим власт, видевши да Ђуричи 
а и вода по бистрим планинским речицама веселије жубори и шапуће песму нове среће, новога живот 
ота... </p> <p>И срце хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, 
 чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији.{S} Крв му појури живље по телу, а пред очима  
</p> <p>Писар од тог одговора поста још веселији. </p> <p>— Ено мотике — викну пандур, угледавш 
ота...{S} Све оживело новим, светлијим, веселијим животом, и биље и животиње, па и вода по бист 
н пут њихову пријатељству.{S} Пило се и веселило свако вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђурица се  
ле да се купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. </p> <p>— Ја бруке наше, болан! — рече  
реживеле у туђини, очи им засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна радост,  
нице гомилицу оваквих стајица испуњених веселим народом, који се сабрао да, овако у скупу, пров 
 ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и 
Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу — н 
ричино коло.{S} Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у т 
ју свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...{S} А у цркви стојимо овако  
 земље...{S} Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој  
ead>XXIII</head> <p>Пролеће је; светло, весело, живо пролеће...{S} Гора се развила, па се њено  
 сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{ 
е чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{S} У глави нека тежина, ал 
а наместила постељу, а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврату.{S} Бесна необуздана пијан 
вши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{S} Жива и 
двоји и пође сама.{S} Путом само Јелица весело причаше, а Станка се тек понекипут осмехне, не з 
p> <p>— Зацело згода! — одговори Ђурица весело, коме се допаде што је Новица предвидео тако важ 
гу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S} И све би то  
о нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави та 
 господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме или подвикујући на ст 
видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, п 
квим девојкама? — рече она и насмеја се весело, као да је то што је казала о провођењу, доиста  
ве трепери од сјаја сунчева и зелени се весело, светло, радосно... </p> <p>Очи се приковале за  
ила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре прш 
 у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује пред сунчевим изласком... </p> <p>А т 
огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећ 
меје и нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кикотање... да их, онако старински, см 
 шта си се побабио! — узвикује му Митар весело. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки  
оздрави је нежним осмехом, затури главу весело и прође... </p> <p>Једнога дана сиђе Станка на п 
копати и после неколико удараца узвикну весело: </p> <p>— Даска! </p> <p>— Лакше сад — рече му  
од живине и стоке.{S} Наједаред узвикну весело: </p> <p>— Дајте мотику! </p> <p>— Марија, где ј 
о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом провођењу, налазећи да тако и треба хајдук да ж 
 мој пријатељу — рече му присебан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газд 
 ред, гегуца општински биров... </p> <p>Весеље и право душевно задовољство, помешано са побожно 
и расположен... </p> <p>А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У Сретенову колу  
срећно! — повикаше одборници, и Сретен, весео и задовољан, приђе руци поповој. </p> <p>— Срећно 
а страст, да она одједном појми све.{S} Весео и срећан осмех заигра јој на лицу, као одговор на 
 што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, застајући по 
а.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, мио о 
но...{S} У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива 
 клипова, па доста. </p> <p>Јован скочи весео. </p> <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То ј 
есеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно какав букович 
те радост преко лица, које се развуче у весео осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S} Гле мога Ђуре!...{ 
 те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћ 
, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и бр 
а, по неки пут фркне ражљућени коњиц, а ветар звижди поред ушију... </p> <p>Капетан се осећа ка 
p>— И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — од 
еси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеписмо једно за друго, не мисл 
сав видокруг.{S} Оштар хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама са 
.{S} Око прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замр 
у страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </p> <p>Пролазе сељани, пешаци и коњаници, прола 
а!«... </p> <p>А Станка само слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, ко 
тво њено, заузело прво место... </p> <p>Ветар брише и звижди преко голих чукара, куда се провла 
их снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровова снежну прашину и засипље њо 
едогледа, лутајући под притиском бурних ветровитих осећања... </p> <p>Да ли у тим мислима Станк 
у страну, као добра пшеница под снажним ветром.{S} Велику муку имађаше среска послуга, док увед 
Само пролећу као искре, понесене бесним ветром....{S} У темену нешто игра једначито, брзо по та 
 суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи 
и!...« </p> <p>Једним лаким скоком, као ветром понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоумећи 
 На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде обрисана, те 
 ко позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само састави руке младенцима, па се обрте столу и с 
ићи обичним трагом свих сеоских момака, већ је његов пут одвојио од осталих.{S} Ну имађаше он ј 
 и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико година.{S} Први пут је апотекар дао назив  
њике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се ро 
раво у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше  
илутином, и Коста, искочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони  
то види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са с 
 на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу те лагати, зар је мени 
тне слике из напада, који ће следовати, већ се унапред јављају, и он већ види пред собом жива,  
 блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, т 
 Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на зем 
 и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са стране.{S} Сад добро чује тутња 
?...{S} Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке.{S} После испитуј: ко  
е омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо 
шавши у собу, не стаде на једном месту, већ прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке не 
ју главу. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за 
зар не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни  
асом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се над целом оном масом жа 
у и полети низ поље, као на крилима.{S} Већ се приближио првим шумарцима над потоком, али је и  
е уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.{ 
па избацује земљу гвозденом лопатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци свак 
 чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поред потока нагло приближује, 
о да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачуне са друштвом 
га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан  
ије... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, 
 ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће  
ону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, бр 
м он испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... права битка!.. 
 — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. </p> <p>Ка 
 осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љуто 
ги свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме мало потесни око врата, он 
та и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да при 
присуство на овом месту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, 
<p>И опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће из руке, па опет ста 
росним капљицама, које се по брежуљцима већ стапаху и испараваху.{S} Испод суднице, крај пута,  
{S} Проклето дериште!...« </p> <p>И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли б 
 и необичној самоћи. </p> <p>Одавно она већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Уга 
>Беше се искупило доста народа.{S} Попа већ позвао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко 
 Вујом, кренути се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а он, после оволиких злочина, још није ни 
и да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели кад старац последњи пут прочита оба писма, с 
тупили заранци. </p> <p>...{S} Три часа већ путују необични сватови на двојим колима.{S} Распит 
, па се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удар 
д изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз 
де на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се двадесе 
ке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. < 
ерим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак 
да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободније и отвореније, но на скупу... </p>  
ерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те раздели сво 
м неочекиваним и тешким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна 
гову коњу... </p> <p>— Па добро, кад је већ оседлан.{S} Нека изводе коње! </p> <p>После неколик 
 да се засити, занесе... </p> <p>Сад је већ постала провидна Новичина намера: он је желео да пр 
е и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме посао.{S} Стражарима су одређена ме 
пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома круп 
 дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио сваки приближан рачун о времену... </p> <p> 
 ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти река 
ледати сад — одговори Радисав.{S} Он је већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у 
ј... права битка!... </p> <p>Испалио је већ оба револвера, па дохвати магацинку. </p> <p>А спољ 
јдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољ 
нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... 
о света пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно на 
о занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p>Свршило се читање... </p> < 
 Надао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава.{S} Неки пут је и сам  
ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А как 
, па мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, 
суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад 
м своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. 
инуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом главом... </p> < 
 — није се тако радовала. </p> <p>После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, 
.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само два нач 
 <p>Постепеним током догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилике наведоше 
је довољно могућности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили  
 до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p 
дно није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природе и против себе сама.{S}  
>Сутрадан кад изгреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сач 
ости, није никаквом добру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, бр 
а, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна  
рати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а засад ће да је одрж 
е.{S} Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да ручају.  
корак. </p> <p>Кад стигоше потесу, беше већ свануло.{S} Сад се морало ићи чистином, јер поток,  
ича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели тамо. </p> <p>— Нека их — смеши се Ђурица, н 
о тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година гледам шта се ради по ов 
вори поп, осврћући се на Пантовца, који већ беше прошао. — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А 
ad>XVI</head> <p>Нашавши Пантовца, који већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њ 
о задаваше.{S} Онај огромни терет, који већ неколико дана осећаше у својој близини и само очеки 
, овако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи 
добро везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе 
е. </p> <p>У глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања... све се у њему згрудвало, с 
S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно врем 
ачина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него 
 обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо; него а 
 У колеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Н 
сето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па  
гао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би р 
ка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осећати како куршум звижди и улеће у 
вне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови,  
следовати, већ се унапред јављају, и он већ види пред собом жива, повезана хајдука...{S} Он му  
обро промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изјутра зором отиде Марко до  
х планина и Качера, у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} О 
нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> 
>— Не знам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па 
разбојници...{S} Али се на његово место већ јавља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео 
.{S} Морам ја то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је 
 мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу 
по неколико стотина пластова.{S} Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла се з 
ка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Стан 
је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чува 
из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ неколико дана пада киша над Београдом, те је и чист 
и дрема Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>»Већ се смркло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити 
левом руком за чело, које обузимаше све већа ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну стара 
осле тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те  
аше он. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа 
га, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити з 
о.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помисли 
итне гомилице, које продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободни 
еднако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако  
али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја... </p> <p>Уморни п 
га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му се одједном на 
утра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су 
сним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол... </p> <p>Најзад се, после те 
рна нема помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта о 
 часа, а појединости напада познате су, већим делом, свима.{S} Ипак се нестрпљиво очекује писар 
 оне исте изразе, које чита у погледима већине девојака и момака, такав поглед не би поднео, он 
 зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли  
онити читави батаљони.{S} Ту, на једној већој завојици, леже у павитини С једне стране Радован  
о, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни  
 удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.{S 
да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пред вече одјурише жандарми са писаром право у Трешњевицу, а 
 неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора  
 разне разговоре, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разговору је био врло  
тоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Сунце се претворило у пламено коло са хиљадама 
жи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако вече, частећи своју пријатељицу, трошио по неколико дин 
ијатељству.{S} Пило се и веселило свако вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђурица се провлачи поред  
н проналазак, те он не пропусти ниједно вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, вео 
.{S} Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, у 
изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђ 
ти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у сво 
ледице, ни за шта на свету... </p> <p>У вече Радован стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше 
екала је три вечера узалуд.{S} Четвртог вечера, око поноћи, узнемири се стока.{S} Овце пођоше и 
 оде и леже међу овце.{S} Чекала је три вечера узалуд.{S} Четвртог вечера, око поноћи, узнемири 
ешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па се спрема да легне...{S} Срећом, угледа жан 
ешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p>— Каква ти је то гошћа? — пр 
ађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотина дуката, која је могла бити наша.  
{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и к 
 ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој 
и пушку и седе за трпезу. </p> <p>После вечере, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђу 
ебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> <p>Тамо, куда увед 
трах од самоће, од себе сама и од онога вечерњега сутона..{S} Застаде и ослушну...{S} Неко му с 
јковцима.{S} Вујо их све почасти добром вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} Осим п 
 у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — викну Радован, ула 
 могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечите њене прекоре, који му досадише, па узвикну: </p> 
ну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, теш 
Вују, те му се тако слепо предао....{S} Вечито му је овај сурови човек стајао пред очима као не 
кво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу...{S} Еј-хај!... — уздахну он после неке  
ку необичну работу.{S} Ту се копа рака, вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће да разгледа ту  
он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно безизлазно стање принуђавало га је да се лати и т 
 му велики терет са срца, нестаде онога вечнога страшила, што му над главом стајаше, и он се ла 
д отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год  
а почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије причају.{S} Кад 
ују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за руку и  
 викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од овога  
а, кажу, остаде жива...{S} И опет, како вешто одговара на суду: не зна ништа ни за кога, па то  
али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао 
кивањем, па стаде гледати како му ковач вешто одсеца чивију, којом су спојене обе половине кари 
кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко је то прошао? — запит 
.. — викну Ђурица. </p> <p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, бр 
, богаташ... </p> <p>— Полако-те, море, ви одосте на друго, — проговори месни свештеник. — Ми с 
и треба? </p> <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела 
 <p>— Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пл 
побро, да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, 
тима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне стране.{S} Св 
ну Радован и опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држ 
де им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печен 
јдемо—дер малко доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече  
— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господа? </p> <p>— 
на његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да 
у наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши с 
ори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти з 
о сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пан 
а све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако о 
уде, који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва ста 
 Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар  
у, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p> 
ама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже се  
ци. </p> <p>— Натегни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући гус 
А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он 
, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p>Ву 
ндарми и искапише чаше. </p> <p>— Хвала ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!... </p 
дају, зацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, 
 рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја 
рићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћ 
био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете убити? </p> <p>— Јок, не море још — одгов 
викну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћ 
аши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — рече она и нас 
 да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом.  
господо: прилике и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Ни 
ему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драгановићи моји, са чега толики други свет од 
а ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи 
утрос малко почесмо.{S} Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажите? </p> <p>Сви луди оборише  
ах проговори: </p> <p>— Е, нисте видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку иглицу и 
> <p>— Знам, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је пало, брате, много в 
узимаше све већа ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епит 
p> <p>— Море, оканите се... шала, кажем ви! </p> <p>— Причај, причај! — повикаше девојке. </p>  
 тешке послове, па не могу мирисати као ви, што само седите и намештате се за нас људе. </p> <p 
. </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни  
у ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам 
то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. </p> <p>— Како?{S} К 
 пружи руку, па колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи 
мча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рек 
паде један велики завезак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну  
апитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви философију свршили, молићемо, и који је рад корисниј 
 ноћишта, Вујо их задржа. </p> <p>— Што ви, море, не идете дању заједно, као прави хајдуци, нег 
за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово 
учно: </p> <p>— Можете сад говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за т 
не стране.{S} Све то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да с 
н је већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Ш 
и пристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али 
шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му с 
 чини и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се она предај 
н, и, кад потрча другом страном потока, виде да је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и 
е и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се над целом оном масом жандарми коњаници како одс 
пац којим је везан. </p> <p>Свануло је, виде се јасно сви предмети... </p> <p>— Камо девојке? — 
Јанка Пајића.{S} Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где м 
ко сам ти једва муку истерао. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа т 
.{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, нер 
м...{S} Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи зликовац свој последњи дан.{S} Улазећ 
е зелене Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним  
у одају.{S} Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постеље и миндерлуком 
јо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си тако поранио, сок 
а још мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и о 
е трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека насред пута.{S} Ни сам не зна како се уздрж 
еда Ђурицу.{S} Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед. </p> <p>Пандур стаде копати и посл 
одредбама по својој ништавној вољи; кад виде како један бистар од природе ум може да влада учен 
еље опази их прво Станкина мати.{S} Кад виде жена своју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњ 
ња, страховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на расположење повољан од 
 Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају  
али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их но 
односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по самом потоку. </p> <p>То 
аљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. </p> <p>Ђ 
>Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељ 
ши к Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантовац,  
то. </p> <p>Ђурица се сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре 
а ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга век 
е да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, п 
 Ђуро! — зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже 
е преплашен; погледа свуд око себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, потрчи напред што  
иже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места, за 
о раније и Пантовац, мало наквашен, па, видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p 
 Наједаред Пантовац погледа у лево, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: </p> <p 
p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. </p> <p>— Чујем — одговори дет 
/p> <p>Подизаше главе и упрепастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с напереним острагушама.{S} С 
у поток.{S} Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшн 
ајте... </p> <p>Ђурица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, 
ве на улици.{S} Журно улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, за 
.{S} Улазећи у собу, сваки се изненади, видевши весела човека коме и не падаше на памет смрт.{S 
 скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. </p> <p 
, наши смо... — убрза Јово с одговором, видевши пружену пушку.{S} За њим иђаше Пантовац и још ј 
а ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђ 
револвер и обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу  
е. </p> <p>— Ко је то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, који стајаше под прозором. </ 
<p>— Ти отимаш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више  
евља и стадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача почиње дизати, притрча и  
 </p> <p>— Да није оно... — рече Митар, видевши неку црношарену масу под врљикама. </p> <p>— Он 
и весели путник. </p> <p>Међутим власт, видевши да Ђуричини напади постају све опаснији и смели 
а газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену пушку, повика: </p> <p>— Остав’!...{S}  
 коме падаше слаба светлост свећице.{S} Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он пром 
њима се показа Милета са револвером.{S} Видевши зликовце у гомили пред вратницама, Милета испал 
етан изиђе у ходник, онако необучен, па видевши да лампа слабо шкиљи, обрте се пандуру: </p> <p 
таде да слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. </p 
нка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још зловољнија.{S} Н 
ену.{S} Погледа око себе зачуђено, и не видевши никаквих остатака од ове појаве, даде се опет у 
еме.{S} Погледавши још једаред Ђурицу и видевши га добро расположена, он се одлучи. </p> <p>— Ђ 
 окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца 
 <p>И поп их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, немаде куд, но продужи пра 
тена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде на месту и обори главу.  
Не знам!...{S} Шта је то смрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хладна... 
синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему ко 
ћута.{S} Увече исприча Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце. </p> <p>— Знао с 
до. </p> <p>— Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забри 
куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.{S} Курјаци се пр 
 није спавала...{S} Та она је тако лепо видела оне чудне погледе, који се не могу ни снити ни з 
шаја да савладају Станкину самовољу.{S} Видели су да је то необуздана, срчана природа, која не  
о да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах проговори:  
 он одмах проговори: </p> <p>— Е, нисте видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку и 
 заборави на њу.{S} Тако се још нису ни видели од повратка. </p> <p>Ђурица осећаше јасно да у њ 
о забрану, тражећи заклонитије место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину кор 
} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу у овој проклетој помрчини. </p> <p>— Ш 
<p>— Па... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће 
запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор. </p> <p>— Свршисмо 
зредила помрчина, али се још није добро видело.{S} Тек се могло назирати небо, које се, као црн 
рже се и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан.{S} Истога тренутка дохвати нож,  
и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се 
ити к себи. </p> <p>— Јок ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац...{S} Зар он м 
нао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У  
е..{S} Сад му беше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам о 
урица, погледавши је страсно. </p> <p>— Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и 
нашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стиша 
то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу. 
 </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се 
дном нађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађену црвенкастом марамом са бел 
p> <p>Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одре 
ак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мар 
е и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене 
а не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак 
е легли, хранили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је  
, знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце н 
е, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола  
ли он, заборављајући да је мало час сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу, Никола угледа сн 
ви.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака же 
тинску власт и Станкине родитеље, треба видети шта ће са Јовиним укућанима, треба прегледати ку 
на га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: како он мисли о томе, да ли се радује и 
 доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје  
а у највећем степену.{S} Кад није могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи  
ра изгледала као нека стаја.{S} Лепо је видети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице  
какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, после онога необичнога 
 чистога страха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају.{S} У 
, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђуриц 
 се нешто много променио.{S} Требало би видети шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да видимо? 
дмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега неописани страх: стаде да п 
тра, те се одмах, на први поглед, могло видети да је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не бе 
чека је Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку.{S} Ђурица је одведе  
та је теби?... </p> <p>— Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека кот 
>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га н 
p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ја њега добро. </p 
село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. </p> <p 
 не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, молим те... остави ме мало! — одгов 
у то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим сами ра 
 нашем попу, па се разговори са њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Бег 
</p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече 
икну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену, али овога за 
 стара вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да с 
Пантовац при уласку му. </p> <p>Ђурица, видећи га онако весела, прихвати шалу. </p> <p>— Вала,  
о зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже се и пребледе, али му се по погле 
ица слатко спава после синоћне пијанке, видећи у сну читав харем варошанака, које се отимљу о њ 
двојица, кад никакве опасности нема.{S} Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим п 
исли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, девојке то протумачише радозн 
ивком Чапљом, пенсионованим писарем.{S} Видећи да је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво 
згледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. </p> <p 
екала поноћне петлове под осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна.{S} Мало затим про 
јдук у мрачној јазбини, не мислећи и не видећи ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у ок 
екар дао назив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике мршти, назва их философи 
да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Ви 
то? — запита Ђурица живо. </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изр 
ше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте позадружна, ј 
олако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пу 
 још какво одељење. — Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепљено хартијом; кад с 
, који разгледа једнога по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђ 
ех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана! 
е олепљено хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником не мож 
и како одскачу од седла у лаганом касу, види се између њих нека нејасна група, из које вире пуш 
ам не поможе ништа. </p> <p>Али старац, види се, није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориш 
ом доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно д 
ецима, како се журно примичу к селу.{S} Види се и коњаник, који се спушта косом, идући пред њим 
ади јој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где је ударена. </p> <p>— Код Петра су завоји и ст 
ше слаба светлост зимње зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. < 
види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам —  
први, и по упуству капетанову покуша да види јесу ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе за  
ом невољу... рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p> <p>— Море, н 
слила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу. 
о ретки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога д 
леда га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </p> <p>— Стезали смо г 
љао питања више из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала,  
о поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а  
у лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану и о 
ећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт о 
озорима! ...{S} Да станем тако, па нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S} Па онд 
дне руке око његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... </p> <p>...{S}Из груди опет  
огађа мисли које се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и  
’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу  
 наступи неко болно бунило, занос... не види ништа и не мисли... </p> <p>Руке су му се грознича 
, наиђе нека магла, од које се ништа не види око себе...{S} У глави му наступи неко болно бунил 
це?...{S} Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче ту 
 жалост, и на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад успавано осећање  
о, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p> <p>— Па како, болан:  
ам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се  
не, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога трену 
исао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под тим »нико« своје сељане, н 
еко...{S} Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури... »Милост!« ви 
.{S} Још неколико тренутака... и сад се види како она група у средини необично иде, као да плив 
на широким, гаравим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледајућ 
 пет грлића пушчаних пружени... само се види округао отвор, као прстен, и унутра зија црна цев. 
он сугестује, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Кр 
авезаних очију? </p> <p>— Кроз сукњу се види лепо. </p> <p>— Говорите, господо, што хоћете, али 
из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен облак, који плови горе по чистом 
ви још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S} Св 
куд она ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, погурену старицу где му прилази... »Ш 
 још далеко... има још времена...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, али то још не до 
 ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али н 
 хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, обузима га нека свет 
очима, спаде она тежина с главе... лепо види и разуме... </p> <p>»Ово је рака за мене...{S} Отк 
еће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима како веругају кроз гу 
едној положитој рудини, са које се лепо види цела варошица са околином.{S} Народ се нагомилао о 
ма, па нити ко може приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса р 
у, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поред потока нагло приближује, чин 
овати, већ се унапред јављају, и он већ види пред собом жива, повезана хајдука...{S} Он му одај 
{S} И његове везе почеше да избијају на видик.{S} После три недеље опази их прво Станкина мати. 
а столицу. </p> <p>— Седи, одмори се... видим да си се много уморила. </p> <p>Станка се осврте  
оју главу може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта  
ило једнако: цију... цију... цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море  
он говорити? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће  
то опазио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— 
а. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нако... </p> <p>— Како се пров 
прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нем 
 му саопшти новост о наредби. </p> <p>— Видим и сам, али треба још да промислим и да се договор 
 ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то  
велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то?  
 се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упрепашћена, кад угледа наслоњене пушча 
добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смела н 
— Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Станка  
 и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан и 
, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори други 
 нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би радио...{S} Проклето дериште!...« </p> <p> 
p>— Није то — рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле б 
/p> <p>— Ја, знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да  
 могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ....« — помисли он и хтеде да ле 
алеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је то необи 
 једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...« И он седе т 
док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу! — рече  
S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и  
.. и пуче пушка...{S} Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток...{S} Погледам: онај 
ећати неким речима твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник многе људе упропастио и побио 
 прилике и околности, а учитељ, као што видим, налази да је свему томе криво васпитање.{S} Али  
одговори она — само кад доживех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем виногр 
 мислим?« — рече он себи напослетку. — »Видим да се приближује крај, па сад што ме снађе.{S} Ка 
 </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом в 
деде причај. </p> <p>— Море број то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не проговорив 
е карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пи 
ва... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше прија 
тмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p> 
та он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да видимо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гледа 
 ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то  
јица залажемо главе за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па,  
ш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </p> <p>— Море, Ђ 
вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је било са потером, па онда идите право Штул 
толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме мало потесни око 
едњом потером, извршила своју дужност: »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хтели!«... — као д 
за ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода!... </p> <p>— Зацело  
би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{S} Ја зна 
{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год 
слим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако ослабила? 
{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад тек сети 
а. </p> <p>— Одмакни де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољно, светлим 
у собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки случај...  
ати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо да се разговарамо о послу — рече Ву 
 срећа, беше као у сну. </p> <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То 
та. </p> <p>— Отварај брже, хитно је... видиш: жена сам!.... </p> <p>Кључаница шкрипну, врата с 
лицима... »Гле, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с о 
оре, ти не тражи наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не б 
њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се мора наредити, мора јој се нешто учинити 
уморна човека, коме се јако спава...{S} Видиш како он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава. 
орим слободно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p 
 Београду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива одне 
ловање! ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш 
првога посла, само да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казат 
ад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде везана... али ја т 
едећи, осврћући се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо он 
</p> <p>— Кажу, не ваља се... </p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи. 
куша неће ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршил 
 апса, а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од  
 Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — одговори она осмехнувши се. </p> < 
p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и проп 
у крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним г 
шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега. 
и му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не раде 
/p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не размишљајућ 
 но кажи одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам! </p> <p>— Дакле,  
аднику из друштва! ... </p> <p>Кога год видиш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, свак 
тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p>— Е видиш, само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па 
а ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоћену, понижену, уцвељену, па избачену 
ави то! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Ка 
вати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S 
им да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, з 
е одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S} Моја Марушка мени спрем 
оди ме куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном 
 што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнае 
 седим сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њој је криво што седи сама; зато се она и дује!{ 
же и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан планински ветар зањиха лисје  
д сном, тек њој се одједаред засија део видокруг, заблиста се шумна речица, затрепери отвореноз 
остаде замишљен, укочена погледа накрај видокруга, откуда се помаљаху ретке паучинасте кудеље с 
ка. — А ја сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим —  
а...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— 
р дотле му је све још изгледало обично: виђа се и разговара слободно са својим сељанима, виђају 
S} И она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сунчева, претворила се у ватру, па бли 
Станка радознало. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадн 
ошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима.{S} У неколико округа било је познато им 
 разговара слободно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, 
е једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> <p>—  
иђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, с 
 <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се чест 
>Варошица беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само светњаци пред честим паланачким механама 
х, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Станка радознало. </p> <p>— Па ко 
и и скинули рукама изгорели пухор косе, виђаше се црвена, испечена кожа, па једном месту напукл 
бом све предмете и сва лица...{S} Он не виђаше више ништа, осим једно једино страшило, које се  
се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љуто, горко 
ад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напро 
еку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано зве 
тари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћим 
ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p 
 подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло р 
у она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћ 
дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему по 
вица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти кажем.. 
</p> <p>— Што то сад? </p> <p>— Тако... виђећеш.{S} И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се н 
ј се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомуче 
еда га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Рад 
аше пред вратима са улице. </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима.{S} Нешто ми се ноћа 
о да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради 
аље од мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао ни 
жили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну 
 уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га непре 
аге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима, прелећу с једне  
овиту недоглед... </p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима б 
едни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима.{S} Пантовац једнако ослушкиваше  
е потера растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно,  
погледајући чешће у лево, откуд се чуло викање и пуцњава.{S} Пантовац, тежак и тром, изостајаше 
иви.{S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде око  
кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Јед 
марама... маше њоме и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу...{S} Исекоше конопце, 
 прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, а из оне прашине види се  
>— Што ти није све дао.... му његова! — викну Пантовац као с неким правом, налазећи да му је ти 
p>— Шта их ту испитујеш... им њихова! — викну Пантовац — још им нађи адвоката...{S} Лези, бре!  
од кошуљом набира. </p> <p>— Води га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </p> <p>Као у 
вропе«. </p> <p>— А, ево нам трећега! — викну апотекар, који сеђаше са Живком Чапљом, пенсионов 
ма... </p> <p>— Шта нема... ти твога! — викну Ђурица. — Јеси ли о аранђеловском вашару узео пед 
где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклони 
е...« </p> <p>— Опет си се замислила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те  
 се отале, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даљ 
чило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Једна плавојк 
. </p> <p>— Зови људе, буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не 
јаве Ђуричине. </p> <p>— Доле с коња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом, који се и сам 
ога... </p> <p>— Лажеш, псино матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Никол 
се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те 
 да ниси писнуо!...{S} Полази напред! — викну један од нападача, и Никола осети јак ударац у ле 
ене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу. </p> <p>Преко њега 
еном његовим... </p> <p>— Ћути, попе! — викну Пантовац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си с 
ам и испусти га. </p> <p>— Предај се! — викну једна глава, и челична цев покрете се... </p> <p> 
 пред запис. </p> <p>— Шта то радите! — викну он, узевши пушку на руку. </p> <p>Сељани занемеше 
...« </p> <p>— Хеј, кмете, овамо сви! — викну писар. </p> <p>Изиђоше сви из куће. </p> <p>— Нем 
 </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њима. </p> < 
ану. </p> <p>— Предај се!{S} Не гини! — викну жандарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча још брже.{S 
рао си и оружје од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му руку. </p> <p>Утом се зачу из ш 
товац. — Снахо, ти напред, па потрчи! — викну он намрштивши се и промрмља нешто у себи, што не  
гло овуда провући! </p> <p>— Отварај! — викну капетан, и сва се она гомила крете за њим к врати 
/p> <p>— Ко је то? </p> <p>— Отварај! — викну она гласно, сазнавајући умесност свога захтева. < 
 могла хајдуковати... </p> <p>— Стој! — викну Станка, осврћући се око себе, као да тражи какво  
и више ништа за себе. </p> <p>— Стој! — викну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да 
 као цареви. </p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадо 
јем за оку вина. </p> <p>— Пристајем! — викну Марко и пружи руку. </p> <p>Пошто се руковаше, Ма 
ј, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да  
јте се, а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи корак ближе. </p> <p>За часак беху 
цркви, рекао бих... </p> <p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим д 
иње губити свест... </p> <p>— Готово! — Викну Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали, само остад 
.. </p> <p>— Предај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. </p> <p>Ђурица окрете ре 
 нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не 
p>— Удовица зар?...{S} Вуци је овамо! — викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се веселимо? 
 о пањ. </p> <p>— Дај пречњаке овамо! — викну неко испред каване. </p> <p>— Молим, ја сам се пр 
 ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онд 
оримо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђ 
p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Остави то! — викну Ђурица гневно. </p> <p>У том истрчаше обе жене из 
{S} Браћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — викну Пантовац. </p> <p>Он подиже новчаник и опет га пр 
се на миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. </p> <p>— 
 њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао.{S} Старче, 
шној погибији! </p> <p>— Ето их, иду! — Викну неко. </p> <p>Свет се окрете, ускомеша...{S} Све  
 хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари  
!... </p> <p>— Сваки на своју страну! — викну Ђурица. — Само брзо! </p> <p>За један миг разиђош 
им се код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом. </p> <p>— Ма 
на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно. </p> 
за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро погледа, али, прочит 
кетића?{S} Паре овамо, или сад гинеш! — викну Ђурица. </p> <p>— Можете ме убити, али сад немам. 
 врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри заб 
> <p>— Потражи, моје дете, па пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу испод шљива.{S} Кад с 
— Па зар у сто клипова товар жита!... — викну Ђурица. </p> <p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже:  
 главом. </p> <p>— Доведи, доведи!... — викну Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик и 
ну целим телом... </p> <p>— Овамо!... — Викну Митар, притискивајући га грудима и стежући му рук 
онога зликовца, коме сви робујемо!... — викну Ђурица грејући иглу трећи пут. — Кажи право, па и 
вицом. </p> <p>— Маро!... о Маро!.... — викну Новица на другим вратима, преко од њихове собе. — 
/p> <p>— Новица! ...{S} Спаваш ли?... — викну одједном. </p> <p>— Шта... шта је? </p> <p>— Хајд 
и да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те 
 <p>— Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. </p> <p>— Имаш ли ти пасош?...{S} Знаш... 
. </p> <p>— Шта је то тамо, Милисаве? — Викну он, не излазећи из собе. </p> <p>— Дошла, господи 
и предмети... </p> <p>— Камо девојке? — викну капетан. </p> <p>Погледаше сви по дворишту. </p>  
моћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар  
ен зид!... </p> <p>— Шта велиш, море? — викну онај с прозора. </p> <p>— Зови људе, буди капетан 
нога свога... </p> <p>— Ко то изнесе? — викну трећи. </p> <p>— Шта их ту испитујеш... им њихова 
је. </p> <p>— Како! ...{S} Ко га уби? — викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај шта је би 
бом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза терзија, који је у младим годинама, испитују 
више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно  
ре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — викну ћато. </p> <p>— Велиш то истину? — запита и кмет. 
<p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ето нам сад, побратиме, друшт 
> <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Шта је вајде... — поче Радисав 
ш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — викну Станка, тргнувши руку испод млаза. </p> <p>— Зар  
иш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не може про 
та још веселији. </p> <p>— Ено мотике — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. </ 
и, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши с постеље. </p> <p>Ђурица се сети Но 
ад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла ножем и уда 
 сте?...{S} Варошке... </p> <p>— Лизо — викну она једну другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне 
жи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.{S} Она с 
вога дужника. </p> <p>— Остави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и  
тка. </p> <p>— Хајде, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. </p> <p>Писар уђе 
 пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, преко од канцеларије. </p> <p>»Ала  
 ових мисли.{S} У том једна од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Дигоше се  
 затим му се одједном набраше обрве, па викну заповеднички и грубо </p> <p>— Излази! </p> <p>»Б 
е обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »стој!... стој!«... и пуче пушка...{S} Потрчасмо 
јавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: </p> <p>— Помози Бог, снахо! </p> 
 трчаше неко...{S} Ђурица пружи пушку и викну... — Стој! </p> <p>Човек стаде, погледа у пружену 
гости! — одговори му Пантовац, па затим викну: — Седи!{S} Седи доле! — и замахну ножем. </p> <p 
} Сва се кућа затресе... »Пази!« — неко викну пред вратима...{S} Груну још јачи ударац... врата 
роз прозор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и 
да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— Около!{S} Заобилази! — вичу кметови, и  
но варошче тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p> 
 застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице д 
и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необична  
обично. </p> <p>Жандарми искривили доње вилице, свакоме игра усница. </p> <p>У народу свачије л 
смеши се значајно. </p> <p>Кмет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај по 
ктерних особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те испољаваше преку 
 Само га често издаваше нервозно трзање виличних мишића, које је откривало усиљену и немирну ун 
 да помилује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му од 
памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут како се ју 
собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетина и добра кајгана на кајмаку.{S} Т 
а. — А ја, напослетку, пристајем за оку вина. </p> <p>— Пристајем! — викну Марко и пружи руку.  
/p> <p>После ручка донесе Станка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{S} Пантовац засветле  
у тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— Послао ти Митко и поздр 
.{S} Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе.{S} Поче ручак.{S} Свирала одјекну... </p>  
гонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хва 
акога пића. </p> <p>Променише ракију на вино.{S} Дохватише се печена јагњета, па га стадоше зал 
са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, о 
у је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је ж 
 <p>Стигоше...{S} Свет гледа само њега, виновника овога необичнога сабора...{S} А он се затурио 
ица, што тону у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; привлаче га она китњаста, обрасла  
!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S} Како се тамни 
 се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S}  
е судове, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто  
 пљускати — поче Јелица — те искочих из вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све 
а њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... </p> <p>»Откуд овде ови људи?...{S} Шта је 
 између њих нека нејасна група, из које вире пушке окренуте у врх...{S} Још неколико тренутака. 
е беле, ћерамидом покривене кућице; оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћњаци 
 — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. </p> <p>— Копај овде — рече писар одлуч 
>Кола стадоше на путу, према коцу, који вири из рупе.{S} Коњаници сјахаше, жандарми искочише из 
дигла пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Ст 
ла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно оданде ударих  
чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онд 
ило са рубинама.{S} На перилу — повећем виру на реци — скупљаху се, четвртком или суботом, дево 
 два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак га уми 
ред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидев 
 се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац 
о чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти  
али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као вел 
ца?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} 
изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен обла 
а делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпуно схватио свој положај,  
 густо лисје буково, које се раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као д 
рвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечен 
повезане шареним подвезама, о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку 
говима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан планинс 
ући све пред собом као са неке орловске висине.{S} Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жерави 
им, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и  
 је ауторитет власти био на максималној висини, па су опет они чинили покоре.{S} А пре тога мет 
матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Никола осети ст 
рним гајтаном; из његова џепа је спреда висио бео рубац.{S} Према такву стасу Ђурица је подешав 
 па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.{ 
.{S} Беше то стасита и ретка појава.{S} Висок, снажан младић, широка чела, густих повијених обр 
 тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у ши 
на своја места, а мало затим уђе у собу висока, црномањаста жена средњих година, носећи у руци  
> <p>За један часак Ђурица се спусти са високе планине и удари реком, која тече кроз потес клен 
вце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{S} Станка дохват 
цу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни праг и стаде босим ногама на хладну плочу  
, кроз нос, час запевајући и узвикујући високим гласом, час гудећи басом.{S} Изговарао је све р 
 се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шу 
д порасту.{S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S} Али је 
та за себе... </p> <p>Кад сунце одскочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се  
тврдити, да на души овога плавушкастога високога младића, који тако безазлено и благо гледа, ле 
леда свако сумњиво место, па се упути к високој розги, пободеној у градини, под којом је Мато о 
едаред опази да се легу чворци у једном високом, окресаном бресту.{S} Месец и по дана облетао ј 
{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено високом тарабом, имало само двоје вратнице, то су одређ 
аоца, од којих се половина заклонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз  
а они облачци тихо и нечујно пливају по високу недогледу и ублажују ватру сунчаних зрака...{S}  
{S} У руци Пантовчевој одједном се нађе витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде 
 целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује пред сунчев 
у близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје.{S 
 се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколик 
мо »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло,  
ед кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препредености, па се издаде.{S} На лицу му 
ло места опомени, јер сваки од њих беше вичан томе послу. </p> <p>Кренуше се, полако, опрезно,  
{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остан 
љ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му одржава гвоздени л 
ара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров. </p> <p>— Немој, Милоше, да греши 
, мајковићу; гледа те толики свет!... — виче му Митар, скидајући га с кола. </p> <p>— Свет...{S 
а, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну 
рише се изнутра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отв 
, кад си ми тако послушна. </p> <p>— Не вичи, море, имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђуриц 
о и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посматраше.{S} Познаде главног а 
p> <p>— Лево!{S} Страном!{S} За њима! — вичу кметови. </p> <p>И цео, дуг ланац луди, збијајући  
а. </p> <p>— Пуцај!{S} Не дај!{S} Уа! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... — пра 
 вику. </p> <p>— Около!{S} Заобилази! — вичу кметови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да  
пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, 
а трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима.{S} Па 
иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да н 
же бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и намршти се,  
} Црногорац? </p> <p>— Нећу, господине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече 
ко буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са мном. 
лвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} 
 сви стари Дражовићи...{S} Истина јест, више нема нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ и 
? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, више потока.{S} Сретох једну ручконошу с празним судови 
ала два крака, управо две провалије.{S} Више саставака опазише најпре једну, затим више белих с 
шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар ко 
он окрете низ поток обичним кораком.{S} Више није ни могао трчати. </p> </div> <div type="chapt 
ра код оних дебелих грмова... </p> <p>— Више Војковића кућа, знам...{S} Чекаћу те после заранак 
 даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... ка 
и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. 
е ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... д 
сјајно, светло, слатко...{S} И никад га више не одведоше цркви и не причестише. </p> <p>— Јеси  
а рукама и однеше до места; спустише га више коца... </p> <p>— Ево ти куће...{S} Исправи се на  
дговори она збуњено и, не погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђуриц 
 са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље него оца 
, смело у очи погледа..{S} И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати... 
ба, окретоше одмах пољем, које се пружа више вароши.{S} Напред јахаше капетан с острагушом о ра 
 тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.{S} Опасивао је око себе два широка поја 
 одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више онога грознога погледа, који сече као ножем, од ко 
данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти прич 
 брате... сто двадесет равно...{S} Нема више. </p> <p>— Како нема?{S} Урош те је позвао да ти и 
где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао 
 <p>Ђурица осећаше јасно да у њему нема више оне топлине, оне чисте предане љубави према Станки 
ури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потек 
и, пошто се затворише врата, али се она више не обрте назад...{S} Полако обиђе прочевље, око ко 
> <p>Ђурица је у почетку стављао питања више из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држе 
тање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега они закључише, да горе иду људи или 
осао свршен успешно, да су нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чоли 
аде нагло. </p> <p>— О томе немој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти 
и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су га старији људи звали »онај к 
могаше ни макнути — осећаше јаке болове више лаката.{S} Али ипак то није ништа према ономе како 
 ватра љубавне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и 
ојих је било без броја и који су га све више, својим захтевима и услугама, обавезивали и спутав 
растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми 
исебност и одлучност, која је расла све више, у колико се он приближавао кући.{S} Из памети му  
њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се г 
p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нема излаза...{S} П 
ом ових необичних догађаја, који се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он с 
д очима као нема загонетка, која те све више привлачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је њега 
ан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, гр 
 Пантовац, тежак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопа 
ше за његовим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{ 
, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка зебња при тим мислима.{S} 
прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи све више танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо  
се диви његовим особинама, које јој све више излажаху пред очи и биваху све примамљивије и инте 
 као псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од  
 икада, а опасности се нагомилаваху све више.{S} Требало је, дакле, наотимати — »зарадити«, как 
на пожара, па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан мес 
се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав тв 
 она пијана мора... </p> <p>Писар стаде више њега, разави хартију и поче да чита пресуду. </p>  
 ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. < 
 па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре шт 
. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обра 
звуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана! — викн 
де под једну лиснату букву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад требало доста времена да се  
обичну појаву себи објасни, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка 
ној самоћи. </p> <p>Одавно она већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Угасиле се о 
ла код завале испод прочеља, дигла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који стоји пред 
могао убости противника, али су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити  
ељу.{S} Пантовац се завуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, као обично, леже на двор 
. </p> <p>— Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нам 
ео, сад његова, потпуно његова, и да се више неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро поноћ.{ 
еме, одвајају у засебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> 
сад; јер кад изиђете одавде, не може се више врдати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући даље заповес 
 <p>— Кажи ми, болан, право, која ти се више допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш:  
Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум.{S 
који напад извршити. </p> <p>Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајд 
а узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врз 
м гласом: </p> <p>— Јеси чула, овако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа ру 
 беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она старала да ову необичну појаву себи објасни, у 
брана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Врбљане, 
лази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. </p> <p>После свога необична венчањ 
ођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Ве 
елиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђе 
а, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде чов 
и готово испечене, услед чега цело лице више добијаше изглед обичне трупине.{S} С леве стране г 
1"> <head>XI</head> <p>Станка не могаше више да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино 
 предмете и сва лица...{S} Он не виђаше више ништа, осим једно једино страшило, које се помаљаш 
дао неочекиваној срећи, па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да пров 
..{S} У старим исплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једно 
о, кад оне не беху управљене на њега, и више их никад није смео погледати.{S} Кад је Станка у к 
дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необична из 
кастом марамом са белим цветићима.{S} И више се ничега није сећао... </p> <milestone unit="subS 
се испричати!... </p> <p>Станка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} После неколико да 
еговим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђури 
 </p> <p>Одмах затим разлеже се пуцањ и више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал уса 
од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће  
шуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред ноге  
к од оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако осећ 
узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — 
 <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то? </p> <p>— Шта с 
ља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан од 
погађамо, он зна да нам не може тражити више од четвртине...{S} Боље му је овако, па неће ни пр 
погледом разгледа положај и, не мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ ви 
врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пође журно, готово трчећи, к општин 
аси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа за себе... </p> <p>Кад сунце одскочи високо, 
снагу, и он трчи, само трчи, не знајући више ништа за себе. </p> <p>— Стој! — викну онај са стр 
каћу те у јагњилском забрану, знаш онај више реке... </p> <p>— Зар ти знаш куд ће ме послати? < 
 — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђењу, не з 
код себе не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шес 
о ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајте...  
зо — проговори он. </p> <p>Не остаде им више од стотине корака до реке.{S} Наједаред Пантовац п 
 ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли ме? </p> 
е саставака опазише најпре једну, затим више белих сеоских кошуља, угледаше и понеку пушку.{S}  
крив за Радована?...{S} Мени је Радован више требао но њему... </p> <p>— Не знам, то ће ти каза 
у, јер само је тај један прозор зазидан више од половине.{S} То знам добро, запазио сам толико  
твој... </p> <p>— Није он ни мени давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему  
те одважности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз његове руке« прошли 
} Тек што корачише два три пута, а озго више провалије неко повика из свега гласа: </p> <p>— Ен 
тених руку.{S} Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако н 
цу за себе, остајаће му од похара много више, но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се про 
 што и чворкови, увиђаше да му је много више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Ви 
е са шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем новца под интерес.{S} То је од вајка 
у било је тако јасно, да му није остало више никаква друга излаза. </p> <p>Ђурица је све поглед 
.. </p> <p>— Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја такве ствари не вршим без њ 
вуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} К 
м.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ће се напосле 
 још харамбаша, хајдук!...{S} Е, нећемо више тако.{S} Мора се радити како ваља, или никако...{S 
е одређивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две ду 
ати — »зарадити«, како он мишљаше — што више, па се после негде склонити и проживети мирно.{S}  
 га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упропашћујеш поштени  
само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. </p> < 
бмањује рођени страх, потрчи напред што више може. </p> <p>»Ја црна живота, мајко моја!« — поми 
жење, ово »нетицање ничега« продужи што више може. </p> <p>У таквој тишини, у тој затупљеној ук 
ве косом право мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— 
роз четврт часа хајдуци прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огр 
е Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну он зачуђе 
други метак у груди.{S} Старац не мрдну више... </p> <p>Из шуме трчаше неко...{S} Ђурица пружи  
живимо... </p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове главе.{S} Они не опазише, али Пантовац лага 
ас, код Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу више тако да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу  
ји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа како да 
ао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, господ 
воју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још више осоколи, па је погледа озбиљно и одговори: </p> <p 
ок она беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху једно уз друго, али им са лица не силажа 
е и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загон 
 два пред њима. </p> <p>Пантовац се још више потуљи, обори главу и некако неодређено махну руко 
— Тсс... шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног и неочекиванога питања. 
ко рђаво протумачише његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је 
S} Она само махну главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој 
ет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, богме!{S} Сваком 
 дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ћ 
о рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p 
пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу још више зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти о 
аде са сламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре з 
ћа. </p> <p>— Маџарица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} 
стаде он да заплеће. </p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем исти 
криво... </p> <p>— Остави се залуднице, вјере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разг 
 од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвик 
на, он је за паре свачији, али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. </p> <p>— То с 
а крај.{S} То ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разум 
 виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, д 
, образе, цело тело...{S} Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, вла 
а и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима, прелећу с  
лска улица претворила се у море блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по кр 
нчевом.{S} Жиле повукле у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две  
како један бистар од природе ум може да влада ученима и неукима — Вујо поче стално да се занима 
 ма нико се не усуди кршити адета, који влада у целом округу.{S} Носио је вазда доколенице, пов 
ки чиновник, једном речју — човек, који влада масом и коме се сви потчињавају.{S} Он није био к 
уке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима за крај рупца, али 
} То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећноме свету.{S} Како су мили и драги 
воју »кућу необичну«, али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше  
ај који дукат, па ће он то наредити без владике. </p> <p>— Нађи, старче, и кола.{S} Кад је свад 
ма, прелећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кроз малена незаштићена оканц 
 избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати.{S} Испи  
, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома  
е даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла завила у свој суморни плашт цео град, као  
уборећи, малена речица, надвила се бела влажна магла, те заогрнула својим лаким покривалом целу 
астресао загрејане живце...{S} Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим 
 мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, једна погурена старица приђе тој хумци, п 
а није ни била... само се издиже гомила влажне земље...{S} Јадна Јока, како смо лепо живеле.... 
, украј срескога пута, израстао нов хум влажне земље, као једини споменик зликовачких дела. </p 
у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бегунци потрчаше из све снаге, она 
асно зеленило младе траве, која је, као власје на четки, густо избила из земље...{S} Сунце греј 
 Тамо не може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... </p> <p> 
ца. </p> <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ств 
 у коме и власт и хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је, последњом потером, извршила св 
ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па и 
затворити, чим дозна... </p> <p>— Каква власт!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отвор 
 једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чис 
 неки момци, нарочито Сретен.{S} И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући м 
едузимало.{S} Изгледа, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек онда да с 
RP18971_C9"> <head>IX</head> <p>Државна власт, после неколико дана, прогласи Ђурицу за хајдука; 
 да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету!...« От 
акне, па то ти је!...{S} С једне стране власт, с друге они, који треба највише да ме чувају...  
и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете власт«... па погледаху где би се могао још који напад и 
> <p>— Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишл 
не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног одб 
сле ње настаде обично затишје, у коме и власт и хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је,  
у, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни  
 »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} Истина, он рече  
 причини весели путник. </p> <p>Међутим власт, видевши да Ђуричини напади постају све опаснији  
авити јој рану, треба позвати општинску власт и Станкине родитеље, треба видети шта ће са Јовин 
епријатељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимају 
глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели, власти« — стаде опет мислити. — »Али како?...{S} Рецимо 
 је вајат и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, 
 позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. </p> <p>Сељане 
пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. </p> <p>— Па шта вели он? </p> <p>— Ништа.{S}  
о је пао углед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на то 
} Али то није све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Јест, кажем. 
ува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ  
на радознало. </p> <p>— Па... побегô од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе 
 а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањује 
 за посао, кад треба што ујдурисати код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже но 
, показујући очима на ону објаву среске власти, која је прикована на судници. </p> <p>— Шта зар 
уричине куће прилепљене наредбе државне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три  
 се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све лепо исприч 
она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеле 
ише два извешћа, духовној и полицијској власти.{S} У оба извешћа старац исприча опширно како су 
је куће, па се обрати за помоћ државној власти.{S} Услед тога постаде Ђурици непоуздано и његов 
> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти четири стотине и двадесет! </p> <p>— Тако они ув 
ђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максималној висини, па су опет они чинили 
колиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова. </p> <p>— Пст, да ниси пи 
прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а по 
у и поји их на једном виру.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом 
 половини не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво  
ца, из кога се слеваше хладна планинска вода преко липова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, 
 </p> <p>— Батали, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за ручак 
 знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ет 
елијим животом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речицама веселије жубори и ш 
е се повеће групе на неколико места, па воде жив разговор. </p> <p>Највећа је гомила народа кра 
уту, као чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разногласно, у разним тоновима 
оних наших песама, да се напијем хладне воде са нашега студенца... </p> <p>— Да седнемо у стран 
ред трже се из сна; разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, 
 му је само неколико капи хладне бистре воде!...{S} Наједаред, севну му као муња, једна мисао к 
да преко липова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладни 
па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... < 
е време, поче се опорављати.{S} Сети се воде, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неколик 
шта окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа д 
наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и с 
жасно! — рече полугласно, пошто се напи воде из крчага. </p> <p>Погледавши на ону страну, где ј 
дића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођ 
а узбуђена осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо,  
о ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити сваш 
ћи пут. — Кажи право, па иди куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти све кажем? < 
анка прескакута с камена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па с 
, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> <p>— Море лако ће 
уку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, које прштећи падаху унаоко 
а бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам 
овољно. </p> <p>У том се врати Марушка, водећи за собом неку женску, ни младу ни стару, омалену 
чан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подм 
— Која је то? </p> <p>— Нека удовица... води га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напреду 
у се кожа под кошуљом набира. </p> <p>— Води га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </ 
дубини душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам 
е са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се мор 
пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни о 
да није куд отишао послом.{S} Он ти сад води трговину на своју руку. </p> <p>— Истина? ...{S} М 
оворити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, окренуше обоје низ поље ка Брез 
а.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио се велики број сељана, читав са 
тка опази да су ударили оним путем који води право к судници. </p> <p>Пред општинском кућом не  
ештеник. — То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајду 
е присебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не  
и необично иде, као да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, али  
сјати цела околина. </p> <p>На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази 
 сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а  
 И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољега, проклетница 
Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p>— Остави то! — прекиде га П 
у, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то 
 ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио договор са пандурима из среза... </p> <p>— Добро, 
јаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пандур 
} Незгодно му је што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без  
е вајде, Ђуро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго место — рече му он, кад му саопшти ново 
ас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђури 
вљати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хладно и одлучно. — А ето, вел 
ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. </p> <p>— Одистине, 
ру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онда полако пређе поток и ступи у поље. </p>  
ако се Станка сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, једре образе.{S} Тако се полако изди 
аде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му панду 
им скоком прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним д 
 боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо 
ва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а 
е сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> <p>— Стако, чекај, болан, да напуним, па ћем 
и се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као што то чини учи 
, те са њега сви радници из потеса носе воду.{S} Одатле му падоше у очи неколико раденика у јед 
 кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се о 
е и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам 
 као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. < 
 на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с н 
ра: то буновни и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдарице, које се још по мало протезаху п 
ичким и другим предузећима, он беше или вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо без њега ни 
S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док н 
 погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти кћери уместо мене... да 
т месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све због неких кожа, које су на њих 
ао да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кол 
ти далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они путници горе по друму... товни коњици грабе хи 
а, старијега Милету, који се оженио пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ осамнаест годин 
нима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ неколико дана пада киша над Беог 
дници Палилулци, или вредни и сиромашни Војвођани, који се, сви из реда, именују Банаћанима, и  
д оних дебелих грмова... </p> <p>— Више Војковића кућа, знам...{S} Чекаћу те после заранака.{S} 
е, преко Јеловичких планина и Качера, у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. </p> < 
— Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p>— Остави то! — прекиде га Пантовац. 
јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војковцима треба послати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, 
рица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добром вечером, па о 
шљеним говором о уцени, онај доскорашњи војник. </p> <p>— Ми морамо леђа уз дувар — поче један  
 у близини засвира труба, али баш права војничка труба, само мало тањега гласа.{S} Послуша трен 
је улице.{S} Ђурица је, преко гломазних војничких цокула, носио оне широке сукнене чакшире које 
итујући своје подобности, носио добош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насм 
оји је тек пре неколико месеца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас зб 
, он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или велики чиновник, једном речју — човек, к 
аметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао. 
 писнуо!...{S} Овде је капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш. </p> <p>Јовове руке, кој 
 камена!« — вели један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а  
д собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један се во 
а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... </p> <p>— А, за т 
чино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући она 
 нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка,  
 мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам га боље, много 
анка у колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен по 
 попу, кога је, још из детињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица с 
а скрива своје стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао 
Па... готово и боље! </p> <p>— Отпре си волео. </p> <p>— Тхе... тек онако... не знам ни ја.{S}  
ам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми имамо др 
 који може онако да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов брак,  
врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази преко потока, и спаја  
ледати... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је 
 је тешко, нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он  
цајући и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, 
>— Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Панту? </p>  
ила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пу 
утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја. 
оку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S} Овце, од страха, јурнуше на 
ан трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хла 
исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде 
тивиш, да он не сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је в 
како пролазе они, који раде против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа  
је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из с 
 прво се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу  
жи ова попустљивост и покорност његовој вољи.{S} То беше за њега новина, нешто неочекивано, те  
равља тим одредбама по својој ништавној вољи; кад виде како један бистар од природе ум може да  
овијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десн 
, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} К 
ок то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било да 
уга напред, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тражећи з 
кама сав, па се могао титрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, море, ономад грдно обрука! — реч 
о што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бог 
 је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол; осети се т 
е хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере. </p> <p> 
са дјевицом Станком, која својом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих у 
бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с  
 тренутак, један миг.{S} Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори  
и о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су з 
 занела је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, зан 
ар, стари полицајац.{S} Какве прилике и воспитаније, какви бакрачи!{S} Ехе... кажем... — ту се  
нице; привлаче га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су му поглед миловала још о 
, угледа жандарме како се привлаче кроз воћњак, па искочи кроз прозор и побегне. </p> <p>— Добр 
у... </p> <p>Прве вратнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник.{S} То се Н 
ених, кућица, што тону у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; привлаче га она китњаста, 
е, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добави 
басјани кровови кроз густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зеленилу, н 
едва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани  
гвожђе...{S} Шта је то?...{S} Гвожђе... воштаница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то ј 
 робно... у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно...{S} У ушима зуји 
 Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице, кресну палидрвце и упали свећу.{S} Затим изв 
га читања, отац Симеон, држећи у рукама воштаницу, обрте се младенцима: </p> <p>— Хајде за мном 
о једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано. 
па узбуђеним гласом. </p> <p>Он преноси воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно 
розбори Митар, вадећи из хартије велику воштану свећу. — Знаш... први сам те ухватио, па сам ти 
угну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па 
 оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне појаве Ђуричине. </p> < 
кочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, 
, стрепи и од изненаднога полета гладне вране, и од крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у 
 већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме страхови 
и да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге  
 Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. </p> <p>Наступи 
 па труцка и одскаче од седла, по такту вранчева касања...{S} Некаква суморна тежина, некакав и 
{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за мене није 
>— Не смију, богме!{S} Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је с 
ена сам!.... </p> <p>Кључаница шкрипну, врата се отворише и Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који 
 вратима...{S} Груну још јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше...{S} Грунуше пушке 
а, удари снажном песницом по њима...{S} Врата се затресоше, а ходник потмуло одјекну...{S} Не ч 
ла, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата се почеше отварати...{S} Другови прихватише врата 
е склапају сухе, хладне руке око његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... </p> <p> 
ампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па 
извуче је и полако отвори тешка растова врата...{S} Јово јој нешто рече, навлачећи шареницу на  
а тренутка отворише се према њима друга врата, на којима се указа разбарушена сањива глава.{S}  
с што год на земљи променило.{S} Понека врата зашкрипе, понеки точак на бунару заклопара: то бу 
, јер кад се за њим затворе манастирска врата, онда им је сав труд узалудан.{S} После краткога  
де на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну 
... — одговори она, затварајући за њима врата. </p> <p>Кад се изређаше она прва питања и узвици 
ди овамо — рече старац и пропусти га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши у неприлику: на 
тоше се и падоше...{S} Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пу 
а претрчаше преко прочевља и стадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача поч 
ан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p> <p>Митар жандарм, одважан момак, стаде први 
ед кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа 
танову покуша да види јесу ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела вр 
ем опет...{S} Отворише се изнутра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговара 
ле неколико тренутака отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. </p> < 
етрча преко дворишта и стаде пред једна врата над степеницама, за која је држала да су на главн 
ај ти ту — рече јој он, па отвори једна врата на ходнику.{S} Истога тренутка отворише се према  
урну их; зашкрипаше испуцана растављена врата и за њима одјекну потмула празнина пусте куће...  
 што се уплаши од овог обичног отварања врата; усред неме и дуготрајне тишине, којој се беше са 
ом капетановим. </p> <p>Како стаде пред врата, удари снажном песницом по њима...{S} Врата се за 
 хартију за мене. </p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију 
<p>Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку  
{S} Онда с осталом тројицом станем пред врата и лупнем јако...{S} Не би одговора задуго.{S} Луп 
 сав предао.{S} Истога тренутка, кад се врата почеше отварати, он скочи као електрисан и стаде  
S} Варош се буди... </p> <p>Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав.{S} С 
 се да он проговори, пошто се затворише врата, али се она више не обрте назад...{S} Полако обиђ 
очеше отварати...{S} Другови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим...{S}  
неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем с 
ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. </p> <p>— Отварај брже, хитно је... видиш: жена  
 нешто око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред апс 
— објасни му пандур, па изиђе и забрави врата. </p> <p>Ово последње објашњење као да није ни би 
/p> <p>»Е сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад је она изишла...{S} То би славно  
} Јанко га ћутећи уведе у собу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: 
на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти  
дно обрука! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p> <p>— Не помињи м 
 </p> <p>Радисав откључа браву и отвори врата широм.{S} Кроз ону рупу продираше светлост унутра 
дну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на соби, а један ће истерати чељад напоље и држат 
а жена овде!{S} И напослетку, угледавши врата, једним скоком испаде из куће и потрча к првој шу 
ћи се по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску 
а преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо врата споља! — рече му он тихим гласом. </p> <p>— Закљу 
стаје обичај: чим коме мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви  
p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам само који ли је то од његових долијао 
једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драма, 
 и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задовољавајући се његовим обичним опхођењем с 
е јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе... »Пази!« — неко викну 
> <p>Ђурица уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде  
полициски да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, 
ешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на  
лавном уласку у канцеларију.{S} То беху врата на ходнику, пред станом капетановим. </p> <p>Како 
олико минута стадоше близу манастирских врата. </p> <p>Замало стиже и Пантовац са Симеоном. </p 
али иза ње беше мртва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше и она изиђе из собе... </p> <p>Учини јо 
м кијамету — — одговори Ђурица. </p> <p>Врата се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна 
о стиже и Пантовац са Симеоном. </p> <p>Врата на уласку у двориште беху затворена, те старац ст 
е мрачно двориште и кроз некаква сниска вратанца ступише у одају.{S} Новица упали свећу и Ђуриц 
товац, као чудећи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говораше:  
н завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, о 
петлове под осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна.{S} Мало затим прође кроз село г 
а на ноге... </p> <p>Станци прекипе.{S} Врати јој се она стара јогунаста самовоља, коју је вазд 
ко исто, као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га зау 
 угурсуз. </p> <p>После неколико минута врати се Мато са секиром у руци.{S} Прилазећи поњавама, 
вде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђуриц 
 извршити. </p> <p>Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки живот 
 двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А шта ћу  
оворио? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих. </p> <p>— Па знаш... саветовао сам чове 
} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити к 
ри Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих  
а се Ђурица задовољно. </p> <p>У том се врати Марушка, водећи за собом неку женску, ни младу ни 
 до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два 
 навуче поњаву преко сламнога јастука и врати се за розгу. </p> <p>— Лијепо сам намјестио, као  
им питањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што за мене отуд? — за 
 таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. </p> <p>Кад се изр 
оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се о 
>Капетан оде у другу собу, и мало затим врати се, носећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се  
прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. </p> <p>— Па кад му то истиче рок? — запи 
Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву, па квит посла —  
о њега се начетили жандарми, који су се вратили с пута. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаша, хај 
промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: </p> <p>— Ход 
 снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.{S} Његова необична озбиљност уплаши Ђурицу, зб 
ога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.{S} Да је г 
ад ћу. </p> <p>Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало погу 
лушче са масном запрегачом појави се на вратима. </p> <p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо-хо- 
ана освануше на општинској судници и на вратима Ђуричине куће прилепљене наредбе државне власти 
о слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима суха увенула старица.{S} Погледа их својим неми 
S} Полако ухвати руком дрвену ручицу на вратима, очекујући неће ли чути страсно кајање љубљеног 
брте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са улице. </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вамо под 
је!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред вратима.{S} Прегледа кључаницу — стоји добро... отуд је 
сам луд!« — помисли он, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати.  
а се појави Радисав.{S} Стаде лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, ко 
ћа затресе... »Пази!« — неко викну пред вратима...{S} Груну још јачи ударац... врата излетеше,  
 код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима. </p> <p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да  
, ниједнога знака од живота...{S} Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше испуцана растављена врат 
 то је друго... — одговори он, па приђе вратима, кроз која је ушла Станка, те их закључа и узе  
лушну... не чује се ништа...{S} Приђе к вратима, слуша...{S} Нешто се необично догађа у кући, н 
па обори очи, окрете се и полако пође к вратима...{S} Полако ухвати руком дрвену ручицу на врат 
верењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам где 
тан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p> <p>Радисав откључа браву и отво 
.. о Маро!.... — викну Новица на другим вратима, преко од њихове собе. — Устани, дијете, испеци 
 Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен Ђурица. </p> <p>— 
аваху чељад, напипа кључаницу на кућним вратима, извуче је и полако отвори тешка растова врата. 
бро обузима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио завичају, камо га је снажном силом вукло срце ње 
ли је опасно рањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршу 
же први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује  
ного са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази далеко! </p> <p> 
, и разбојници, знајући тачно кад ће се вратити, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су ишли н 
а би се још могао покајати, могао би се вратити, јер му ни кривица још није тако огромна, и у т 
 сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака н 
тене људе — робија.{S} Кроз њу се можеш вратити слободан. </p> <p>— Онда... ништа!... — рече он 
 се стресе од зиме... </p> <p>»Нека је, вратиће се она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђурица 
 славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз. </p> <p>— Сад паре или  
/p> <p>— Једини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се можеш  
свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Рад 
 се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чека курш 
 Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, 
Тако... виђећеш.{S} И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему. 
едују. </p> <p>Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потражише да 
 отуд женски глас. </p> <p>Побратими се вратише на своја места, а мало затим уђе у собу висока, 
орову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је 
Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара како преско 
сао.{S} Стражарима су одређена места на вратницама дворишта, која ће посести споља и чувати да  
ситна деца са женом редаром. </p> <p>На вратницама, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица 
ером.{S} Видевши зликовце у гомили пред вратницама, Милета испали два метка.{S} Коста, који беш 
 на коњу испод шљива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледа 
главе, очекујући музару... </p> <p>Прве вратнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих про 
 знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло 
аје.{S} Остало друштво заузело је друге вратнице, па једни чекају уговорени знак да упадну у ку 
ађено високом тарабом, имало само двоје вратнице, то су одређени за стражаре само она два млади 
е на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа Милета с 
 не стаде, не предахну...{S} Прође кроз вратнице на огради, претрча преко дворишта и стаде пред 
 цеви.{S} Не размишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом у 
 Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свог 
 непрестано чини да му је непријатељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт дознаде за цео догађај 
} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? </p> <p>— 
 међу прстима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне стра 
је благим гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска пут 
главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« — помисл 
кроз њих прође коњаник.{S} То се Никола враћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше главе ослушку 
едне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. </p> <p>После свога необична венчања Ђурица 
 прошло доба малога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с празним судовима, па удари опет преко з 
 </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе путом, мож 
ом прижељкивању, па се растану; и он се враћа срећан, задовољан, опијен слашћу љубави, не брину 
ичан, непокретан... </p> <p>»Шта се ово враћа светло, слатко?...{S} Гле, слободно се дише!...{S 
ајају у засебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> <p>Тамо 
 да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима. 
а њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице. </p> <p>— Па...шта велиш?... </p> <p 
id="SRP18971_C24"> <head>XXIV</head> <p>Враћајући се са крваве и богате похаре из Поморавља, гд 
 која је нешто оговарала његову Станку, враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, п 
вожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина право к њему и изру 
има Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити с 
то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. </p> <p>— Славе ти, шта каже, какав и 
е, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав 
 Станкин.{S} Свачије друго туђење он је враћао одсудним презирањем и неком, необичном за сељака 
 што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум.{S} Сад ти знаш как 
о да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си 
вачкога вересијаша из Београда, који се враћаше с пута по југозападним окрузима.{S} Ђурица га п 
тра длета... </p> <p>»А знам... хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде му поглед на једну  
мућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се отимала од немаштине и гла 
азлични.{S} То су жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... — узвикну кмет одједном, издво 
како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота од писара. </p 
рита, која беше обрасла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше Станка, погледа 
на!...{S} Како се тамни!... </p> <p>— А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </p> 
жури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића.{S} Разг 
му се растури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командовао неограни 
аба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи 
амучио! </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би св 
 се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну  
јер кад изиђете одавде, не може се више врдати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући даље заповести.{S 
 кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ј 
ад немам друга посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја  
 <p>— Зар ти остави хајдуковање, па сад вребаш девојке? — рече му она слободно, смејући се као  
епоуздано и његово село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему га по 
а јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но размисливши увиде и сам да је најбоље догов 
вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од његове намере не м 
вако... ни у Београду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме  
ла, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући 
{S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш.{S} Чичу питај... </p> <p>После таква дочека Вуј 
бро познати земљорадници Палилулци, или вредни и сиромашни Војвођани, који се, сви из реда, име 
а, сад тек поима њихову праву драгоцену вредност. </p> <p>Одмарајући се на слами, стаде да разг 
орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, д 
потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казна Божја за оне, који 
чи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </p> <p>Ст 
а, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја  
ој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, 
обро загрејана, од чега сва собица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станка га  
 више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не  
...{S} И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле 
а сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, једре образе.{S} Тако се полако издиже, изиђе из 
{S} Топи се радосно срце мајчино, капљу вреле сузе низ образе...{S} То је било онда о повратку, 
вљена у помрчину, отворених, осушених и врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с  
де си, лисната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас се зажелео!... </ 
, над мрачном и суморном планином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладов 
латка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос 
/p> <p>...{S}Из груди опет полази нешто врело и необично... јури кроз грло, али не застаје... и 
 — одговори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </p> <p>— Па како ћемо, кад не 
, па их повеша по грању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове,  
зовцу. </p> <p>Ђурица је још раније, за време првих састанака, упознао Станку са својим хајдучк 
то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти наше 
срескоме месту.{S} Кмет нарочито сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p 
.{S} Само што пре, само да се стигне на време!...{S} Наишла је на утрвен, насут пут, прелазила  
журила сам се много, само да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо испричај... то што с 
 чекам згодно време. </p> <p>— Кад буде време само ми јави. </p> <p>Пријатељи се руковаше и рас 
 радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена  
адуго... </p> <p>Али, пролежавши подуже време, поче се опорављати.{S} Сети се воде, јер осећаше 
се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледавши још једаред Ђурицу и видевши га до 
ијим човеком...{S} Та он је, у последње време, могао разговарати само с онима, који га чувају.. 
 <p>Уђе капетан у собу...{S} У последње време, нарочито откад је доведен из суда, променили су  
/p> <p>Пролазе минути и часови, протиче време тихо, нечујно...{S} Примичу се последњи тренуци.. 
ничаво, како је он сам очекивао.{S} Али време протицаше брзо... </p> <p>Одједном, кад сунце изг 
 за лепим женским светом.{S} Још за ово време, под утицајем каквих лепих очију, он се могао изм 
лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало... </p> <p>...{S}Ћути хајдук у мрачној ј 
то се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше  
{S} У таквој неизвесности прође му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека 
.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су радили сељани му, а  
та радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> <p>—  
тио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад д 
д изврши око подне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише д 
о и нашô сам прилику, само чекам згодно време. </p> <p>— Кад буде време само ми јави. </p> <p>П 
...« </p> <p>И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњи слободни живот, кад се  
а разбуди успавана послушника.{S} За то време Радован исприча Ђурици како је једва приморао кал 
без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у пот 
о век!...{S} Шта се чуда починило за то време...{S} Наживело се, настраховало се, намучило се.. 
пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Па 
е о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне крушке  
ури поизлеташе, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једном б 
посетиоци ове каване, увек у једно исто време, одвајају у засебну собу, откуда се више не враћа 
е меденици на црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је много м 
као стидећи се своје слабости, и у исто време као подлежући душевном и физичком умору, који га  
 га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили су му на ум они, које је он побио!... </ 
је сав труд узалудан.{S} После краткога времена зачуше пред собом певање црквених песама.{S} То 
 вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с  
ише од часа, па му је сад требало доста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о 
падамо, па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!...« и он осећаше како га Станка 
ега, стеже га грозно, не остављајући му времена за размишљање. </p> <p>— Да се одметнем? — прош 
 као нешто што је још далеко... има још времена...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, 
 је већ изгубио сваки приближан рачун о времену... </p> <p>Наједаред зачу се тихо, као сан, као 
ћи да прекрати непријатан спор у овакву времену, где је драгоцен сваки тренутак. </p> <p>Сви тр 
сних, тамних, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Само п 
он одједанпут излети кроз прозор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се 
ача, прескаче преко поточића, јендека и врзина...{S} Ђурица то исто чини, не престајући звонити 
аестак корака од њега.{S} Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео 
м и срџбом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... </p>  
ше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђе 
тренутак.{S} Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два 
ок, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток... </p> <p>Протрча 
потес и село...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо кој 
у грозничавом надању...{S} Све се роји, ври... без реда, без свезе... </p> <p>Пролазе минути и  
 стаде као окамењена... </p> <p>....{S} Ври у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји 
врата, на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пуши се... као у паклу!...{S} Ђурица обрте 
заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> < 
lestone unit="subSection" /> <p>А варош ври од нестрпљења... </p> <p>Капетан је напослетку доби 
 ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти кажем... </p> <p>Ђури 
, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p>Разговорише се још о зимов 
та утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже  
аман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав к 
м. </p> <p>У кући се разлеже страховито врискање.{S} Ђорђе сав претрну, па одлучно проговори: < 
ети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога на 
има, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двор 
... </p> <p>— Тајо!.. куку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу. </p> <p>Пантовац, који гото 
оме и лупи по тврдим костима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а 
вера, па види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога 
смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте 
 занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична човека.  
са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши свога љуби 
ти крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се кра 
еда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првога посла, само да га придобијем 
девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Разлило 
 као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно скиде капу, смерно приђе руци свештенико 
енија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Р 
акад враћао кући.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је налаз 
м.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} При 
>Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде.{S} 
Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. </p> <p>Она под 
ђе до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена... </ 
Митар, видевши неку црношарену масу под врљикама. </p> <p>— Она је, убијена!... — повикаше друг 
 други. </p> <p>Капетан и Митар приђоше врљикама.{S} Пред њима лежаше Станка, обрнута лицем к з 
бори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито 
на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> < 
киру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно виде 
 обору.{S} Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{S} С 
м, као ветром понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме пл 
и угледаше свога стражара како прескочи врљике и побеже кроз кукуруз.{S} Дадоше знак онима у ку 
едајући писарева коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе у  
 курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај дру 
 се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилском забрану, знаш о 
Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица пристаде. 
како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канд 
 је, истина опасан, али носи собом неку врсту поштовања, респекта и у опште нечега, што се Ђури 
оку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде на свињац.{S} Слуге зором  
акве препреке.{S} Марко се само чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога се  
ц не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. </p> <p 
ала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у врућици... </p> <p>После поноћи стиже пред среску кућу. 
 врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За јеч 
на група, из које вире пушке окренуте у врх...{S} Још неколико тренутака... и сад се види како  
ђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опанака. </p> <p>Полицајац, онако од прилике 
 Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га убиј 
а заклона.{S} Шуштање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега они закључише, да  
уго што је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може 
е у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грањ 
р хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца заб 
а истоку се јасно разликују и оцртавају врхови планински... развлачи се она прва бледа светлост 
па лед с окорела злобом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште и брује, певајући неку отегнуту и је 
есец, те просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, д 
, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. </p> <p>— Ене де! — узв 
рно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, управо две провалије.{S} Више сас 
се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљам 
 да се крађе и друге сличне »операције« врше што пажљивије... </p> <p>Са таквим појмовима о мор 
 ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер могао је 
вом, дошли да присуствују продаји, коју врши кмет.{S} Онај сиромашак сео под запис, оборио глав 
радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 о томе разговарати: ја такве ствари не вршим без њега. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што ми 
. </p> <p>— Ништа, Ђуро... ето малко... вршимо посла — промуца кмет, пошто се прибра од првог у 
мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, ако прис 
 Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за т 
човека, који ће га стишавати и хладније вршити посао.{S} Због те његове плаховите одважности, В 
ни совре ни племена.{S} Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, ста 
а.{S} Што не одоше у гору толики његови вршњаци из села?{S} Зато, што их родитељи нису учили да 
лета, дебелом хартијом, пенџерлијом.{S} Вуја приђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, 
огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погинути.{S} Како је 
удовима. </p> <p>Ђурица плану и погледа Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се п 
те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чистини испод куће: сео на један брешчић, па гл 
дговори Ђурица, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. </p> <p>Старац, још снажан, поч 
д ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј н 
ити! </p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зн 
 говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта је о 
 час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с Новицом у село, право Матовој кући. </p> < 
ете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њ 
а се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја зависила је и од неких других узрока. </p> <p>Реко 
 дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцниј 
 момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спавати. </p> <p>»А најпа 
, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се жив 
зјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде код Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало од оних пара; треба  
и му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоузданије склониште.{S} У свој 
но, да одједном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док ради 
III</head> <p>Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} Старац  
вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео за рук 
еше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа после 
оже, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио, тако ћу  
де против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа какав су утисак учиниле њ 
других страна; требало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, којих је било без 
лиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он сам... </p> <p>— А ј 
и. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама де  
/p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто ду 
иље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>—  
у себи раније, пре него што је и познао Вуја... још онда, кад је почео да размишља о свему; кад 
Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити п 
ад свршиш посао, немој нам шиљати преко Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друк 
главу и плашљиво запита: </p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони  
 казуј шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш са 
p>— Па... шта ради Вујо? </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p>  
и у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да се подвоји 
ца и Радован излажаху из свога ноћишта, Вујо их задржа. </p> <p>— Што ви, море, не идете дању з 
>Угледавши човека где му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам 
 људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо посла пред њега човека, који је имао на сваки начи 
 те он ућута. </p> <p>Кад сви поседаше, Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста је било чекања, тре 
 неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви траже... није један... </p> <p>— Та који су т 
де Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састави 
S} Због те његове плаховите одважности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су  
 и продужи пут. </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера 
 к својој кући. </p> <p>...{S} Међутим, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица 
 крене за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Вујо није оклевао.{S} Истога дана, кад изиђе наредба за 
 </p> <p>Кад вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. </p> <p>— Де 
анкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде испод грмова и 
да радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао  
а на троножац. </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стаде да излаже свој план за напад на богата тргов 
чешући потиљак. </p> <p>— Потера!...{S} Вујо послао овога... — одговори Јово. </p> <p>— Казао т 
м.{S} Шта ли је са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не 
о, са нама? </p> <p>— Па... морам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај о 
 вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих љ 
ве досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добром вечером, па онда стаде да их 
оје га не остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим из 
недеље дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, з 
 и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је у то уве 
 вече Радован стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се  
ви ћутаху, очекујући даље заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Од 
рати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо  
ећ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло д 
сле овога изиђоше обојица к друштву.{S} Вујо им раздаде свима потребно оружје, муницију и храну 
срећи, па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову 
S} Но дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. </p> < 
обори главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да  
де ум може да влада ученима и неукима — Вујо поче стално да се занима реченим послом. </p> <p>К 
суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су 
 да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом главом... </p> <p>Ђури 
} За тренут ока нестаде га... </p> <p>— Вујо! — зачу се глас испред куће. </p> <p>Ђурица познад 
ица, познавши Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој гл 
 окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на но 
ад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћ 
ца уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде према Ђур 
адостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад 
, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да пр 
о, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и  
ли о даљим својим корацима... </p> <p>А Вујо сачека Пантовца на уреченом месту, па с нестрпљење 
и Ђурица, мењајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зину од чуда. </p> <p>— Хајдуци немају никаква пос 
 <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђурица  
м — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитивати за његове планове, обрте се одмах  
уд си тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добр 
p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја ње 
така, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни орга 
е Коста стигао и испричао, или је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?...{S} Све  
ичу питај... </p> <p>После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала с 
се изласку... </p> <p>— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито,  
гућност за предају. </p> <p>Истога дана Вујо дозва једнога свога повереника, даде му некакав на 
уди Јово?{S} Кажи ми слободно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. </p> <p>— 
вереник. </p> <p>— Нађе ли га? — запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да може. </p> <p>— Добро.{S 
 пружајући руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осме 
 ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини 
у.{S} Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији тон.{S 
е. </p> <p>»Погреших што слагах — стаде Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а 
 имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, за невољу?...{S} Хоћу полудети 
 једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се пожурио!{S} Та 
го време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито падаше у о 
ого поузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно ве 
 пенсионованим писарем.{S} Видећи да је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче са ма 
ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах после извршене похаре, неким нарочитим, сам 
товац, с одабраним друштвом, које им је Вујо спремио, ударише на бистричкога механџију усред бе 
је му капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на тој с 
а њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} 
а мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га сти 
е...{S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на хо 
Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати му савета 
ајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да му открива 
 Ти си се, море, негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. </p> <p>— Од муке, мој с 
 <p>— Ево ти дружине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити по 
 ти не сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву д 
 Беспослица!{S} Какво венчање... — рече Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> 
полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — рече Вујо и окрете се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде 
а се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. </p> <p>Ђурица га погледа 
и једна крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p>  
о сат. </p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и, наш 
можемо да се разговарамо о послу — рече Вујо, прилазећи му и седајући до њега на троножац. </p> 
но... </p> <p>— Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под  
} Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. </p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта 
арјаша. </p> <p>— Па... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао 
 одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се 
е привлачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је њега привлачио, али чиме?...{S} Својом тајанств 
вља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим зно 
 имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради Вујо? </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти 
 да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Само нека г 
преми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед 
ина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му  
мо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу ради 
е Вују. </p> <p>— Жива била! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци. — Сад м 
. </p> <p>— Их, болан брате! — одговори Вујо, али му нестрпељива радозналост не силажаше с лица 
p>— Има нешто... биће, биће! — одговори Вујо, па, затварајући прозор, додаде: — Пожури, да стиг 
о у манастир.{S} Хо-хо-хо... — одговори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине пита 
ако вели. </p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из јед 
 </p> <p>— Калауз из Паланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. </p> <p> 
сао требају ми поуздани људи — одговори Вујо одсечно, не остављајући ни мало места за двоумицу. 
остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица задрхта. </p> <p>— М 
 с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут. </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде пр 
 </p> <p>— Па... готово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет д 
а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овде неуспех! </p> <p>Ђуриц 
ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!...« </p> <p>Неколик 
урисати код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онда пружи руку, па ко 
ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости својој Вујо представљаше неку необичну силу, која не зна ни за 
а ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и  
а стотине... </p> <p>— Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега досад пет 
дем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{ 
ширених очију. </p> <p>— Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце 
а ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са  
твари код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на велику крив 
а! окови!...{S} Или... или шта? оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку преко средине, па 
 пакосник неће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо?...{S} Шта он ради? </p> <p>— Састајала сам се са  
а пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. </p> <p 
е, море, ономад грдно обрука! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p 
 </p> <p>— Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што п 
о!{S} Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох — одгов 
и. </p> <p>— Није то тако — одговори му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си први  
доше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, те сад изгле 
— Тако, соколе, то је паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми пр 
о за тебе. </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад ј 
едно: треба добро отворити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па или моја или твоја глав 
вега, јер познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници,  
S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро промис 
аносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство и  
ње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« 
Старче, кажем ти, купи сватове! </p> <p>Вујо слеже раменима, па одговори: </p> <p>— Чините, нап 
дао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранц 
ну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више онога грознога погледа, који с 
 број то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши  
старце, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} Надао се каквој неприлици, а ов 
и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> 
 шуме отегнуто, јасно звиждање. </p> <p>Вујо напреже снагу, па звизну кратко, а затим повика из 
кроз прозорче и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад м 
ори Ђурица и оде журно из куће. </p> <p>Вујо задржа Радована. </p> <p>— Чујеш, мени се ово не с 
има.....{S} У Београду највише. </p> <p>Вујо се изненади, то му се познало на лицу, по коме пад 
 због чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. </p> <p>— Тако, сокол 
 одјури за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита  
еди ту. </p> <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе. </p> 
обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На кленовичкој реци Ђурица се од 
 огромна, и у том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S} Требало је одмах пресећи о 
а смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја  
о, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за  
едан човек, у коме после Ђурица познаде Вујова синовца, младића. </p> <p>— Шта је? — запита Ђур 
оваца.{S} Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад 
д ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те зове да идеш право ње 
сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова прис 
ву жељу нико не чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постој 
мислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да чека.{S} Зб 
спред куће. </p> <p>Ђурица познаде глас Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — викну о 
вам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо ск 
ти...{S} Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике 
но, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека о 
талога му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али много поузданије и корисније но што г 
 непрекиднога јурења целога часа, стиже Вујовој кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у један у 
и очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко је то прошао? — запита Ђурица бла 
за штогод обрати, прво се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тр 
nit="subSection" /> <p>Кад Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му црте с 
 Пантовац, јер је научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се в 
у похару извршио је по плану и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве последице наступ 
 узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а  
де и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, окрен 
 није хтео после похаре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да је посао свршен успешно 
скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разне стране) пре 
 <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости својој Вујо представљаше  
 свих људи, највише имао респекта према Вују.{S} Двапут је осуђиван на робију за опасне крађе и 
јаће му од похара много више, но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио после прве 
теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива била! — одговори Вујо и погледа је 
но. </p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S}  
— Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је прав 
и је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Сл 
м својим сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо.{S} Случај 
олића.{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па се онда и он наме 
таде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао....{S} Вечито му је ов 
 окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се изв 
хајдучким животом, испричао јој много о Вују, Пантовцу и другим својим сарадницима, те сад, дош 
<p>— Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да  
би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сре 
нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују се разведри лице, примаче се постељи, па седе. </p 
а да носим мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одговори обичним гласом: </p> <p> 
х, па макар сву земљу преврнуо. </p> <p>Вују севнуше очи задовољно. </p> <p>— Што ће ти сад пар 
отражим од Маринка на вересију. </p> <p>Вују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри св 
 укусно јело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се  
Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре не 
атио завичају, камо га је снажном силом вукло срце његово. </p> <p>Упамтио је последњи Новичин  
како изгледа то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да ли 
ога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између дв 
е, шљепкајући по блату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној, замешеној и расплинулој  
е улице, носила халине од неке загасите вунене тканине. </p> <p>— Чудо се ниси опет напио? — ре 
учне подвезе за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио  
 стиднога. </p> <p>— Удовица зар?...{S} Вуци је овамо! — викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме.. 
и на имућне становнике и, као крвожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих 
то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора 
т, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... па оп 
д изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога себе.  
змеђу две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тра 
еле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква 
да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу... рече Новица, па застаде да вид 
 А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу,  
а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још ужасније, и он некако механички, 
јући се и сама. </p> <p>— Ђурица, слава га убила! </p> <p>Станки застаде осмех у половини, као  
ако... </p> <p>— Како се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница 
чекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се 
обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. </p> <p>— Стој!...{S} Пуца 
е дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна 
у, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега неопи 
ако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као 
Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где.. 
Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га ова појава не зачуђава, јер његово лице доби израз к 
на добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без размишљања, без поговора; јер он са 
вне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све в 
ади морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи. </p> <p>Сунце се  
и ми, попо!... — шапуће он нарочито, да га нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опрост 
е, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега.{S} Најзад с 
од њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </ 
рицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по се 
ља...{S} Опазио је после само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p>  
!... </p> <p>»Али како ћу сад?...{S} Да га убијем својом руком... не могу, нећу...{S} Тако би с 
ишта.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи н 
е ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </ 
е младића на велику кривицу, па онда да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после ве 
.{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула б 
от бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невоља 
оше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам...  
је тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад’,  
 бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш т 
ма као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком  
али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман Ђурица плану 
остају све опаснији и смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима селима одредише се чувари, к 
но осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена 
 се сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још 
ма за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек 
 и пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и досе 
а га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. </p> 
 тај генерални појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим представницима.{S} Најпре  
} Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опе 
 зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све леп 
ко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да  
же пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледавши случајно у двориште, угледа  
ц испод појаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у  
је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У такви 
идобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео  
p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће 
, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S}  
ри друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капетан 
твац доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах носе и закопају. </p> <p>Увече је, украј среск 
еће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са столице 
ране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу 
ете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидевши од љутине и  
<p>Свештеник га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њи 
 Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе М 
; погледа свуд око себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, потрчи напред што више може.  
маш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Уб 
уруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти, болан, још  
смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољуб 
, једнако крстари по селу, с намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изнена 
 човека, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу с 
егне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да 
ац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред очима 
емо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново осећа 
 какво црно страшило, које је готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избег 
своје стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да  
воју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђаше невесео, замиш 
па после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица г 
ло много од овога првога посла, само да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда ће 
у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао 
 Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гледа 
испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност и одлучност, која је расла  
њом се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упрепашћена, кад угледа наслоњене пу 
сто. </p> <p>— Кога? </p> <p>— Мучно да га знаш.{S} Једнога младића из Лукавице.{S} Њега он, чи 
 да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме кори 
нка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповерењем 
види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа гово 
ла добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смел 
S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спа 
оздени ланац на ногама. </p> <p>Савлада га пиће сасвим... </p> <p>Жандарми се испретураше по со 
 дана саопштила своје откриће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху говор о  
под суднице и закључаше... </p> <p>Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... 
и га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!. 
 брадата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу  
 срца, које говори о неверству, погледа га још једном пажљиво, болно, мученички... па обори очи 
p> <p>Станка стеже зубима усну, погледа га некако у косо, необично... и тај поглед не обећаваше 
ине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне  
ко ти кажеш... — прошапта она и погледа га мило, својим великим и сјајним очима. </p> <p>Неко н 
ко, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. </p> <p>— Море, много је то: неће сваки струк 
>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{ 
укаво. </p> <p>Ђурица застаде и погледа га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ј 
е према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. </p> <p>— Зар си још овде? — запита она, п 
ореваху....{S} Она се исправи и погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер  
p>Станка се прену, рашири очи и погледа га зачуђена. </p> <p>— Зар баш тако,? — рече му загушен 
ујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p> <p>— Не помињи ми то, молим те.{S} Хтео 
жи ми слободно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. </p> <p>— Што?...{S} Шта 
тогод на мене?... — рече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. 
обом? — запита Ђурица одсечно и погледа га право у очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не м 
олубови — осмехну се Пантовац и погледа га лукаво. </p> <p>Ђурица застаде и погледа га право у  
/p> <p>— Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казн 
 па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, 
ебра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још? </p> <p>— С 
а и узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па от 
вини не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запит 
 натичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </p> <p>Пролазе сељани, п 
гне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. </ 
а ћеш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, зн 
ара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговор 
га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајн 
гови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту искочи 
је он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела досад погледати, сад се разговара са њим  
 је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и заклонила својим моћним зеленим покрив 
страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постеље... </p> <p>Звекет ла 
 око себе, па се наже над Станком, која га погледа као кривац покајник. </p> <p>— Стале, тако т 
 друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом надању...{S} Све се ро 
лакомислено ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо жи 
аде му поглед на једну младу жену, која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} 
То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се напл 
 воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се забавља, само нека њу во 
ка. </p> <p>Хм, опет то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи та 
диш како он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго... </p> <p>— 
оће да буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првога посла, 
тео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао? </p> <p>— Р 
ко, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини. 
 па, видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{ 
и одведе је право својој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога ј 
ло дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Д 
<p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станка га једним тренутком погледа, па опет обори очи, гледају 
 шта се збива у души његовој.{S} Станка га је знала по разговорима других девојака и гледала је 
 беше за Станку повољно. </p> <p>Станка га само погледа, па прође напред и потрча тако брзо, да 
бро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе позна 
е он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова новина и ове, како њему изглед 
аву, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као за 
нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим појасићем... обула му нове црвене ишаране чара 
S} Њега су страшиле саме мисли, тиштала га је нека унутарња грижа, и он је најволео, кад би се  
ену сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви трој 
, да је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисл 
а, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили с 
и пред собом неку нејасну наду, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца љ 
е ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и,  
 кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши, јер појми да је мисао истинита и правилна. » 
и да тумачи ово непријатно осећање; она га је вазда заглушивала страсним и светлим мислима о св 
отребан јаван одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују з 
. — одговори он и поцрвене. </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: ка 
сказати цело своје осећање. </p> <p>Она га погледа, разумеде његов узвик и управи дуг нем погле 
 данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми 
 општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </p> <p>— Ко то каже? </ 
ино.{S} Дохватише се печена јагњета, па га стадоше заливати старом румеником... </p> <p>Ђурица  
 Митар с једним пандуром, те устаде, па га одведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S 
такло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p>— Једном се мре!... — поно 
савши му тканице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо  
плашт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с пр 
 вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђ 
епим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па га запита: </p> <p>— Што ће ти толике паре? </p> <p>— Т 
сном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива...{S} Узима попину руку и два пут је љуби...  
S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> <p>— Не помињи зл 
> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p> <p>Ђурица и 
 ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p> <p>Стан 
у одузеде часовник и дувански прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, који му при 
зебњом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га  
осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, 
го... </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пита га Добросав. </p> <p>— Не могу, ништа не могу...{S} Спа 
/p> <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђури 
а. </p> <p>— Чији си ти, море? — запита га старац. </p> <p>— Зар ме не познајеш, газда Јанко?{S 
самога Сима. </p> <p>— Има ли? — запита га лагано. </p> <p>— Милутин иде сутра у Жабаре да капа 
 се досадило, побро, чекајући? — запита га овај. </p> <p>— Богме јесте; излудих од муке — одгов 
/p> <p>— С ким си то био тамо? — запита га она неким радозналим и притворновеселим гласом. </p> 
енађен. </p> <p>— Камо ти Симо? — упита га још на ходу. </p> <p>— Отишао је кући — одговори Ђур 
 </p> <p>— Пуцај, небеса му његова, шта га чекаш! </p> <p>Истога тренутка искочи, као звер разј 
... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао. 
тави друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p> <p>—  
ута по југозападним окрузима.{S} Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динара. </p> 
овори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му се подиже 
 дижући рам са хартијом. </p> <p>Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи —  
А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радисав га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, з 
огледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Доброса 
де к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови о 
 <p>Свештеник се и уплаши и наљути, кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш 
еш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшно зликовачко лице 
у, којом се долази до манастира.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола и пође пешице поред с 
не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам 
.. сјајно, светло, слатко...{S} И никад га више не одведоше цркви и не причестише. </p> <p>— Је 
чекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо целом својом страховитом тежин 
а и прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа м 
дуги, досадни, тешки... </p> <p>Једаред га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору.{S} Беху пр 
<p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Стан 
ао је постати други човек.{S} Али такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте г 
, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши на м 
. </p> <p>Ђурица извади револвер и даде га Станки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек што  
од Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— 
, дваред...{S} И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Настаде необична граја.{S} 
траг к шуми...{S} За тренут ока нестаде га... </p> <p>— Вујо! — зачу се глас испред куће. </p>  
а тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то говорио? — запита 
о — одговори онај из помрчине и нестаде га. </p> <p>Ђурица с Новицом окрете уз брдо, журећи се  
кама.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у вла 
з врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — викну Станка неколико пу 
чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати 
шно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију. </ 
собу и смејући се гласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, са 
уђење, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући. 
аш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед. </p> <p>Сви ућуташе, осећа 
ковце... </p> <p>— Остави то! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p> 
Петар... </p> <p>— У здрављу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су  
... </p> <p>— Добро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само 
.. </p> <p>— Колико ти треба? — прекиде га Јанко одсечно. </p> <p>— Пет стотина дуката. </p> <p 
ид... </p> <p>— Који Радисав? — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ваљад’? </ 
 <p>— Иди ти то причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. </p> <p 
ам шта ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. </p> <p>...{S} Међ 
сле тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће 
а удари га Новица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде мртав... </p> <p>Убице се окретош 
ивео је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је 
вора на то питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— 
еко чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, не остављајући му времена за размишљање. </p 
 дима нека прилика, паде на њега, стеже га и притисну целим телом... </p> <p>— Овамо!... — Викн 
не у грлу... нешто му ипак смета, стеже га...{S} За песму треба да се отвори и раздрага цело ср 
 прсте...{S} Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима...{S} Најзад се некако дохвати п 
а, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. </p> <p>Старац, још снажан, поче да се отима 
боди од Станке, прискочи старцу и стеже га својим снажним рукама, као утегом.{S} Станка им приђ 
охвати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе ст 
S} Једва се сети револвера...{S} Истрже га иза паса, наслони цев на чело старчево и окиде...{S} 
спустише му дугачак церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо 
н осуду, Ђурици заклецаше колена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па  
де у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га неописан страх од самоће, од себе сама и од онога ве 
 кући.{S} Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено напуште 
ах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе 
и могу по вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да в 
Сад је био присебнији и одлучнији, није га потресла проливена крв: напротив, он се спремао да с 
а из Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико распитивао, и ако је сваки од његових нових поз 
ј новац не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двес 
лако извуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана!  
ш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему половину од добити 
глед миловала још од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, покошене зелене ливаде, по  
коме он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених, кућ 
ук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела  
 <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> < 
нио једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао  
убок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљ 
 Док он изређа све механе путом, можете га стићи, па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо...  
од бола у лактовима. </p> <p>— Изведите га напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одре 
му у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки,  
ерем — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитивати за његове планове, обрте се одм 
г, да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у своја нема наручја... </p> <p>Живео ј 
} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим земљам 
рно: знао је да има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише одл 
 старао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније вршити посао.{S} Због те његове 
а се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа  
 воћњака, винограда и пшенице; привлаче га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су 
љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама 
вши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на поље. </p> <p>Ист 
не иде.{S} После неколико месеца повуче га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата 
S} Нека беспредметна радозналост повуче га тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ ку 
Заносна ватра љубавне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно ист 
а, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га 
а се спасава од велике хајке.{S} Вараше га куцање рођенога срца или пиштање уха.{S} Одједаред з 
 се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше до места; спустише га више коца.. 
арми одмах скидоше Пантовца и простреше га по зеленој ледини.{S} Народ се окупи уоколо. </p> <p 
а сунца!... </p> <p>Ови зраци подсетише га да размисли о положају своје апсане.{S} Устаде са сл 
а одведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S} Занесе се и заспа одмах... </p> <p>...{ 
а на рукама и однеше до места; спустише га више коца... </p> <p>— Ево ти куће...{S} Исправи се  
и му загушеним гласом. </p> <p>Подигоше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, 
вој положај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положајем осигура себи и своме дру 
рили од њега...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На 
 већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливени, сам 
 А он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога непрес 
 зна како се уздржа од покрета, који би га издао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по изгледу,  
е....{S} Има ли он својих људи, који би га светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он чат 
омака, такав поглед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у  
но дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако б 
па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и свак 
сред тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико због глади, колико рад 
е он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: у 
 згрудвало, смешало, следило...{S} Дави га и притискује она црна, најстрашнија мисао, коју ника 
</p> <p>— Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} От 
/p> <p>— Добро јутро, момче! — поздрави га писар. </p> <p>Ђурица прекорачи праг, па стаде журно 
ознаде глас Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу 
 младићу, та немој тако журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели  
— Куд си тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Д 
са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радознало, необично; чак се опажа саучешће н 
а, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у њег 
око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега 
рдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љу 
ош? </p> <p>Чиновник плану.{S} Изненади га толика дрскост.{S} Био је уверен у несумњиви успех,  
свога капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. </p> <p>— Није то — рече пи 
а је то? </p> <p>— Нека удовица... води га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напредује. < 
кожа под кошуљом набира. </p> <p>— Води га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </p> <p 
едам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! </p> <p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запи 
p> <p>Наједаред трже се из сна; разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће 
авлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање, које се чуло озго, од дв 
ад ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лак 
у собу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало хајдукуј 
вача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те  
нађаше за себе, извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у стран 
 која му досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково 
е, могао разговарати само с онима, који га чувају... </p> <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко 
ече он креснувши оком на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби оста 
езусловна, ропска послушност луди, који га до јуче нису честито ни погледали.{S} Он није забора 
ерено и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посматраше.{S} Познаде главн 
 <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вуј 
обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо б 
длежући душевном и физичком умору, који га је савладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па не брини! — 
им је слободно смео отворити душу, који га је заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из  
то каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. </p> <p>— Хајде, вала; једном се мре! —  
бом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне. 
ли се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни по 
 у памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад открива 
 Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{ 
де..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне,  
 њега онај повереник. </p> <p>— Нађе ли га? — запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да може. </p>  
 је да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су 
 не беше никаква неповољност. — Хоћу ли га посјећ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да не п 
јде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласова: </p> <p>— Нису још гледали  
 и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. </p> <p>— Како?{S} Кога то? — запита Ђ 
рица јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу и 
наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са  
..{S} И Ђурица пође једној постељи, али га издадоше ноге...{S} Поможе му Митар с једним пандуро 
ећање, коме се само могао досећати, али га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисл 
о веровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, 
гледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао: < 
стајући звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега што 
..{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{S} С 
икну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се 
о да ће извршити бар једно убиство; али га изненади и ублажи ова попустљивост и покорност његов 
е био на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је ов 
и или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>—  
је оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац... наместили се људи, пружили пушке и чекај 
ну: сви су му се потчињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја зависила  
 ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештен 
та је било. </p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S 
 су га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражови 
и ортачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава з 
а који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S} Дед 
, али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену пушку, повика: </ 
необична озбиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде одговорити на поздрав, ни понудити гост 
уричина глава.{S} Истога тренутка удари га Новица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде м 
ка, као звер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. </p> <p>Радован плану, севнуше му очи  
псова светињу, па завитла ножем и удари га по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он  
уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом приликом разговараху се девојке о  
очи на Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза му њиме руке 
. </p> <p>Пантовац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевш 
рзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страшилу у груди.{S} Осети само како нож удари 
аљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта мис 
леда Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p> <p>— Послао с 
а од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Крстоноше застају код за 
да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на  
брзином и, као неко чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, не остављајући му времена за 
а, опазивши да се старац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова дев 
{S} Ходи овамо — рече старац и пропусти га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши у неприли 
и он нехотично извуче цео рам и испусти га. </p> <p>— Предај се! — викну једна глава, и челична 
у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га права истина, коју му Станка рече, и на коју он не м 
ц при уласку му. </p> <p>Ђурица, видећи га онако весела, прихвати шалу. </p> <p>— Вала, побро,  
што су му сад руке слободне.{S} Уводећи га у затвор, одрешише му руке, којима у први мах не мог 
. — Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јага 
целога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изгорели п 
>Пантовац, као чудећи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говора 
Овамо!... — Викну Митар, притискивајући га грудима и стежући му руке... </p> <p>Попадоше на њег 
</p> <p>— Ђурђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена 
воју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђурица се свакад збуњ 
ики свет!... — виче му Митар, скидајући га с кола. </p> <p>— Свет...{S} Шта свет! ... — одговар 
, отресајући печен кукуруз и завијајући га у зелену шашу.{S} Мало затим зашушта кукурузовина пр 
љак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда вол 
хајдукујеш? — рече старац, посматрајући га озбиљно и радознало. </p> <p>— Тсс... шта ћу — прому 
гибох, браћо, не дајте! </p> <p>Хајдуци га прихватише и за неколико секунада сјурише се у поток 
е живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне  
р си још овде? — запита она, погледавши га право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — 
негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. </p> <p>— Од муке, мој старче, није од за 
— одговори она збуњено и, не погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђу 
не проговоривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у  
 издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста 
слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. </p> <p>— Ш 
Погледавши још једаред Ђурицу и видевши га добро расположена, он се одлучи. </p> <p>— Ђуро, зна 
и се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца престад 
воји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душмани 
 тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са поха 
Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.{ 
е су ми повезане очи. </p> <p>Свештеник га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главниј 
аше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самог 
 којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и  
реполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити 
олела сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље него оца, учинила сам све што је он 
лим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље него  
 прикрада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечер 
ну: </p> <p>— То није ништа... само сам га ровашио...{S} Зар је то разбојништво?... </p> <p>— Е 
е озго. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта... </p> <p>— Кажу да с 
стој ствари десети пут... </p> <p>»Смем га убити, по закону; па још могу узети уцену, ако су га 
 али га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти  
 сам, па не могу сам... </p> <p>Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркв 
, јер ми може начинити сто чуда...« Сан га превари, и он заспа. </p> <p>Изјутра, кад пођоше, Ђу 
гледа то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на л 
 столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакри 
е сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме.  
е би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли 
е Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо... 
дници, а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јес 
 ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непознату му до сад снагу сам 
гледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једн 
ре махни ме.{S} Беше тамо један... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини сумњив... па одох раниј 
 мене криви за Пантовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми 
 на све стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на село  
 намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изненади.{S} Сматрао је своје село 
код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше  
, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стај 
ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се већ зна, н 
шило...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао кли 
ном и — како му сад изгледаше — смлавио га, уништио...{S} Није могао да се прибере задуго... </ 
оду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да се подвојимо: ј 
ог те његове плаховите одважности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз 
лучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба м 
, па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу 
ри за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита он бо 
— Погинуо је. </p> <p>— Како! ...{S} Ко га уби? — викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај 
егове рачуне нико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и как 
апита Станка радознало. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се 
 ваљад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела. </p> <p> 
мо један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударит 
као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико година.{S 
овицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши? </p> <p>— Јесте,  
акажено лице зликовчево. </p> <p>— Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ. </p>  
 га носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, ужас. </p> <p>— Ђуро, пољуби овај свет 
а што нам остаје!...« и он осећаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и заборави све бриг 
нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. < 
Гле, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким страш 
 па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда невољу свога  
, узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку сакривену за леђ 
 онакав, какви су остали људи.{S} Јанко га ћутећи уведе у собу, затвори врата за собом и понуди 
 Ово вечно безизлазно стање принуђавало га је да се лати и таквих средстава, која су законом за 
</p> <p>Ђурица се вратио завичају, камо га је снажном силом вукло срце његово. </p> <p>Упамтио  
и сад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то био  
 многе људе упропастио и побио.{S} Само га се чувај... </p> <p>— Знам ја то, нано, одавно.{S} З 
у, умео да прикрије ту особину.{S} Само га често издаваше нервозно трзање виличних мишића, које 
 а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отп 
гледу саучешће... </p> <p>— Стезали смо га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — реч 
} Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, 
ћи се. </p> <p>— Није ни мрднуо.{S} Ено га у дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће му на 
тати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуд 
односи укусно јело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не  
а.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмереније. </ 
о, по коме се сви управљају.{S} Па зато га је и изненадила она напомена о јаловицама.{S} И да н 
у се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђурица, схватајући п 
три пут куповали сведоке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се 
м, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да с 
а до оне тамне, неразговетне слике, што га и сад необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у г 
..{S} Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније,  
слободан... само да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако о 
у год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио.{S} Ниј 
ену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећ 
— Кажу ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их сам по 
уди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије.{S} 
али много поузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потре 
реже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Ј 
село и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити лево 
p>— Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне 
 </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја 
трах, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Станка радознало. </p> <p>— Па 
ежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри 
иваху други неповољни гласови.{S} Писар га дочека пред среском кућом, и на његово питање: шта у 
и доктори скупи као ваши. </p> <p>Писар га прекиде: </p> <p>— Хајде, продужи посао. </p> <p>— С 
е никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.{S} Тиме му одузе могућност д 
уката, само остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад окретоше подножјем Венч 
 </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p> <p>—  
 машући њоме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без поздрава: </p> <p>— Где ти је мајка? </p> 
овац. </p> <p>Он подиже новчаник и опет га пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све то време гледаш 
ица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу.. 
ара слободно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да 
— Јок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дука 
али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право кажеш: мари ти он за њине претње 
илику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочито Сретен.{S} И  
а вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: </p> <p>— Ходи дер ближе, момче! </p> <p>Ђурица уст 
овну га полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, 
 <p>После пола часа Мато устаде и зовну га полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну га он неколико пута, 
 се над њим, повуче за покривач и зовну га по имену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није  
 пружену руку, дохвати револвер и обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер уместо зли 
ешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђуриц 
авача почиње дизати, притрча и притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и  
/p> <p>Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе 
а за шаку две више колена, због чега су га старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо у 
ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему 
и јучерашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, као што 
изгледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавале, као и момци.{S} Плашио их је највише њег 
нике, којих је било без броја и који су га све више, својим захтевима и услугама, обавезивали и 
и се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали свакога часа, или око њива, или око студенац 
асаху на коњима три жандарма.{S} Они су га опазили раније, то је јасно, јер се један одвојио и  
закону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, 
 извешћа старац исприча опширно како су га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да венч 
/p> <p>— Како то хајдук?...{S} Зашто су га тако начинили, кад није још никога убио? — запита он 
ађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци,  
кавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута,  
азгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну нек 
 Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут како се јуначки држи. »К 
знајући тачно кад ће се вратити, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су ишли на поуздану добит 
пружених ногу, мртав Пантовац.{S} Страх га беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на м 
 Не, кумим те Богом... </p> <p>Пантовац га само гурну леваком, па опет продужи, не осврћући се  
а — поче овај отезати. </p> <p>Пантовац га пресече очима, те он ућута. </p> <p>Кад сви поседаше 
 ће учитељ имати највише право.{S} Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S}  
мађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свачим »што 
у, сад ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« 
 Ђурица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ваљад’? </p> <p>— Како, зар је он... </p> <p>— Хе, м 
огме ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одати. </ 
 метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јад 
кију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће б 
уку са револвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором право у теме, па окиде...{S} Пуче 
ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!... </p> <p>— Не брини, за минут ће бити готово 
ром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће д 
у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Станка ври 
ра, убадала се, убијала ногу непажљивим гажењем, али на то није обраћала пажњу...{S} Ишла је ка 
 не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда Јанко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај В 
а старац. </p> <p>— Зар ме не познајеш, газда Јанко?{S} Догонио сам ти ономлане мертеке из наше 
увају... </p> <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти до 
иће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је  
ње средство да буде потпуно поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му искрено, готово наивно, цео 
обра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хвала им — одгов 
шисмо.{S} Пласковчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — 
 све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовчево. </p> 
још нека обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан кад изгреј 
па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чека 
 Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напослетку, пристајем за оку вина.  
еколико месеца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике  
и и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдарице, које се још по мало протезаху по душеку поре 
а Јулину биртију, код »Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу и кажи јој: поздравио те Тима, даму чува 
{S} Вранац осећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже 
ако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића.{S} Разгледавши кроз плот, виде у дв 
ресијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине са ва 
у и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — одговори Станка. — Ја ћу вас 
е се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике ливаде, са којих се диже по неколико с 
а се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S} Моја Марушка мени спреми све што хоћу, па 
 већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену п 
а скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шум 
 те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш са 
о лице зликовчево. </p> <p>— Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ. </p> <p>Људ 
о, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено ли 
 чохани јелек и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и велики тунос са кићанком.{S} Тако одевен до 
срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним гајтаном; из његова џепа је спреда висио бео рубац.{S}  
 ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде обрисана, те показује иа том месту трагов 
о, стишавајући се. </p> <p>Марко окрете гарабиљ кундачки и потрча на њега. </p> <p>— Стани дер, 
дна — од говори Марко срдито, узимајући гарабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, ј 
а. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да  
ете да пође кући, загледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станк 
лом лицу нагарављена и увезана широким, гаравим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S 
кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђури 
 зорина... тама се проредила, па умире, гаси се...{S} Петлови почињу своју песму...{S} Зора!... 
— Тхе... тек онако... не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. 
оред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају испод оштра длета... </p> <p>»А знам 
па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозорче  
о каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце  
S} Звецну гвожђе...{S} Шта је то?...{S} Гвожђе... воштаница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а- 
м да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе опет звецну.{S} Добросав се трже. </p> <p>— А, п 
де за сто, помичући и намештајући тешко гвожђе, којим су му ноге оковане. </p> <p>Капетан изиђе 
 </p> <p>Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — 
слатко протегнути се овако...{S} Звецну гвожђе...{S} Шта је то?...{S} Гвожђе... воштаница...{S} 
о прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке.{S} Прозор се лагано и опрезно отвори. 
а му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. </p> <p> 
етврт часа хајдуци прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огранака 
Ђурица и звецка узицом, која му одржава гвоздени ланац на ногама. </p> <p>Савлада га пиће сасви 
и један Кленовичанин, па избацује земљу гвозденом лопатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да п 
.{S} Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а 
p> <p>— Дајте мотику! </p> <p>— Марија, где је мотика? — запита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, 
ека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна 
са крваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин и један нападач допадоше тешких рана, Ђуриц 
јдуци приђоше к столу на средини храма, где стајаше старац под епитрахиљем и преврташе журно не 
еколико поузданих кућа у разним селима, где је могао склањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву 
стоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборави 
отоком, који протиче испод Дикића кућа, где је оставио Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Д 
рошао путом, има ли какве нове наредбе, где се налази кмет...{S} Али је морао бити много опрезн 
{S} То је негде тамо... иза њега негде, где ли...{S} А помиловање му не слази с памети никако.. 
 </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} 
е беше никога.{S} Уђоше сви у заседање, где писар састави протокол о свршеном претресу, који по 
и и о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако 
 кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и  
рац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трговаца.{S} 
ослушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију 
мо два начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде 
 до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена земљом и закречена.{S} У оној маг 
, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га 
довољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радова 
реба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је  
у великој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Он 
о узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{S} У глави  
 и одговори му: </p> <p>— Ово је место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре 
 унутрашњост куће, опазише одмах место, где чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{ 
и потером.{S} Остаје им још само потес, где их је, на оној чистини, најлакше погодити из пушке, 
ка Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетин 
 поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше обојица у собу, о 
та, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. </p> <p>— Шта ћемо сад? — р 
чких огранака, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности. </p> <p> 
зврши смео напад у пожаревачком округу, где му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо 
о студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у кака 
ене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како  
е почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необични гости: и они су се, ка 
м друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила в 
судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> 
ро.{S} Сад нас ти поведи на ону страну, где није његова соба... да нас не може опазити с прозор 
чага. </p> <p>Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зрако 
крати непријатан спор у овакву времену, где је драгоцен сваки тренутак. </p> <p>Сви троје пређо 
.{S} Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна  
д оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље 
же из све снаге секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренут 
овицом пред колебу у Матову бостаништу, где је од пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше  
кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна жена ос 
оврши мисао, јер угледа мртвога Новицу, где се отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили 
едало?{S} Намести је он, рецимо, код... где би то могло?... све једно, Новица би јој нашао згод 
мисли, па ми одговори.{S} Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити ни недељу дана 
шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака 
 Шта хоћеш?... </p> <p>— Капетана...{S} Где је капетан?... </p> <p>— Што ће ти ноћас капетан? — 
> <p>— Знам, због тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станку, сетивши се сад 
зопијаше, полегаше по застртом поду.{S} Где се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S}  
терао. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не виде 
мо сад, кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одго 
м жандарму, који је одводи... </p> <p>— Где је ковач?...{S} Скидај!... — вели писар. — Седи Ђур 
 великој опасности од потере. </p> <p>— Где сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао 
ом склонитом месту, поседаше. </p> <p>— Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погле 
стола и пође насусрет Ђурици. </p> <p>— Где си, Мишо; камо се? — рече она, спуштајући му своју  
аде и погледа га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, 
и у собу и смејући се гласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше 
 се осврте и седе на столицу. </p> <p>— Где је сад Ђурица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем с 
>Кмет га ослови без поздрава: </p> <p>— Где ти је мајка? </p> <p>Ђурицу дарну ова кметова осорљ 
посао...{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не 
а не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неко 
, па онда не морам ни крити.« </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S} По варошима.....{S} У Београду 
ко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опре 
јем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, али  
јка...{S} Станка... није, није!...{S} А где ли је Станка?...{S} У селу, кажу помилована... а, т 
} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђур 
више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио о 
ок се обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »стој!... стој!«... и пуче пушка...{S} Потрч 
 под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пушком преко крила...{S} Она се 
p>— Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са м 
атког чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору.{S} Овце покушаше да искачу, али  
слободнији...« </p> <p>Угледавши човека где му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а  
ам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испр 
 селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, који уништав 
н, као непотребну ствар...{S} Гле, нема где да склони обешчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шт 
је ништа наредио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је о 
} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте лу 
в пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} 
а живо. </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе пут 
ра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте  
{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S}  
 претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брат 
о дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шт 
подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> 
, опет му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио.{S} Јатак му показа трговачкога верес 
дважности.{S} Он, за тренутак, заборави где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да састав 
ој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где је ударена. </p> <p>— Код Петра су завоји и стаклет 
понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{ 
урица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у 
 у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </p> <p>— Тешко је с 
; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе 
 ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спус 
е малишан застанувши и као размишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту. </p> <p>—  
им, рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам нану. </p> <p>После неколико минута 
а сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, п 
мари сад Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да  
 чуднога јој стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма 
ао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и  
мо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи овамо — рече старац 
го да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај за Јулин 
>На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи ку 
посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком своје село,  
а да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ват 
едају стоку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S} Овце, од страха, ју 
асти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу 
ришту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљајући много, отвори вратниц 
зато се и зовете власт«... па погледаху где би се могао још који напад извршити. </p> <p>Радова 
тике — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. </p> <p>— Копај овде — рече писар о 
ву и види слабу, суху, погурену старицу где му прилази... »Што је овака?...{S} Ово није она...{ 
им гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На северној страни собе, у којој лежаше Ђу 
овини слатко и слободно дише... </p> <p>Где си, лисната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло  
 жену, која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово?...« </p>  
 забринуто. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p>  
дно господа.{S} За њим, као што је ред, гегуца општински биров... </p> <p>Весеље и право душевн 
а их философијом.{S} Кад је утврдио тај генерални појам, он стаде после да га цепа на делове по 
вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погине 
а — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте какву сте 
>»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непозна 
?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, п 
мио од Никетића?{S} Паре овамо, или сад гинеш! — викну Ђурица. </p> <p>— Можете ме убити, али с 
 досадило ми се робовати за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све 
 паде на под... </p> <p>— Предај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. </p> <p>Ђур 
мо у страну. </p> <p>— Предај се!{S} Не гини! — викну жандарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча још 
 га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква погибија?{S}  
о да одједном остаде без ногу, клону... глава се затури... затеже се конопац о коцу... </p> <p> 
боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још ужасније, и он некако меха 
, на којима се указа разбарушена сањива глава.{S} То беше капетан. </p> <p>— Шта је то тамо, Ми 
розор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка.{S} Са пла 
ену и немирну унутрашњу борбу.{S} Таква глава беше усађена међу широким и снажним раменима, а ц 
 радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар 
и ћемо се клипка, па или моја или твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели, власти« — стаде 
о минута промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: </p> 
ему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, штогод... ти не 
 га. </p> <p>— Предај се! — викну једна глава, и челична цев покрете се... </p> <p>Ђурица се са 
 месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренутка удари га Новица ножем у леђа, 
ци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стишавајући се. </p> <p>Марко 
 Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, ал 
 пролаз некоме...{S} Ено, брадата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и опет му се чин 
чији, али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али к 
утим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да  
лутајући нејасним погледом преко гомиле глава, окренутих к њему. </p> <p>Кола стадоше на путу,  
ј Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну стра 
вучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не може проћи — одговара терзија. </p 
у се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви траже... није  
ала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, зевајући и протежући се 
рођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни д 
га.{S} Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. </p> <p>Н 
тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпуно схв 
његове куће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим 
Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? </p> <p>— Ни једнога нисам мојом руком дирнуо. < 
се се над раку и окиде пушку... </p> <p>Глава се Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно ок 
 зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма,  
личне цеви стоје наперене на њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... </p> <p>»Откуд  
ође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија о 
сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} Истога тренутка  
да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да г 
 брзо изређаше и претурише преко његове главе, наступише у њему други погледи на његов живот, з 
а прозора, куршуми прелећу преко његове главе, ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа 
оубијали и узели велике уцене за њихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком 
p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове главе.{S} Они не опазише, али Пантовац лагано подиже гл 
их опази потера, да скупо продаду своје главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече Ђурица бледећи, 
 радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш од других — продужи поп,  
е само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и  
 повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посматрајући све пред собом као са неке орловске 
у, суве, запечене усне, нервозно трзање главе побуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи 
укати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђаше пред пандурима 
њихове користи. </p> <p>Ђурица, погнуте главе и бледа лица, слушаше ове необичне речи, које иск 
.« — помисли Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одв 
дно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. </p> <p>— Што?...{S} Шта ће ми он г 
ви поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опанака. </p> < 
ећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S 
аћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам 
овика: </p> <p>— Стој! </p> <p>Подизаше главе и упрепастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с нап 
адигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је  
д завале испод прочеља, дигла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који стоји пред њом  
воја уплашена и забринута лица, оборише главе и заћуташе обоје. </p> <p>— Ђуро, шта је ово?{S}  
 то ми кажите? </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече  
ири се стока.{S} Овце пођоше и окретоше главе низа страну.{S} Станка се полако придиже испод гу 
 Легоше да спавају, а њему не излазе из главе загонетне речи Новичине. </p> <p>»Он много зна, а 
нако мислим код куће, никако не могу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S 
и, из превелика усрђа, беху позавлачили главе под клупе.{S} Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху  
њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ства 
 се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде 
ај био необичан.{S} Најпре није смео ни главе помолити из собе.{S} Станка је излазила и набавља 
ће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе  
 чворке и показао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка начини паприкаш« — рече му отац.{S} 
не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.{S} Све, што се тицало тога, стајаше иза 
окушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши  
азвиђава пред очима, спаде она тежина с главе... лепо види и разуме... </p> <p>»Ово је рака за  
трбну мало угажене траве и опет подигну главе, очекујући музару... </p> <p>Прве вратнице на огр 
е свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те 
м год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> <p>— Колико ти треба? — прекиде га Јанко  
е очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да 
н капут, купљен од једнога Сремца, и на глави малу шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све жене 
зе, поглади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — р 
да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно. </p> <p>— 
страшне мисли, која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и  
оузданији моји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако  
 чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах живети,  
светињу, па завитла ножем и удари га по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога 
{S} Погледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаш 
p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати н 
зви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим за 
ва... весело, слатко, пријатно!...{S} У глави нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава! 
 које се ништа не види око себе...{S} У глави му наступи неко болно бунило, занос... не види ни 
аше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не 
оме, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога п 
 али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада она 
и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом рук 
е чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних мисли,  
S} Грозан план севну јој само једаред у глави... севну и оде... она се не постара да задржи ту  
 мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећање — грозничава плашња од с 
чно гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном...{S} Оки 
пава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} Тако мислећи загледа се у плаво небо, по ко 
ја црна цев.... </p> <p>Ниједне мисли у глави...{S} Лице позеленело... очи се рашириле, да иско 
убима...« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њо 
 као окамењена... </p> <p>....{S} Ври у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и шуш 
.. да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p>  
по глави.{S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ  
 и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевају 
 мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док д 
дговара Ђурица, па опет леже. </p> <p>У глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања... 
ској души не треба много: комад проје и главица лука задовољава потпуно њене потребе и навике.  
..{S} Срели се на путу, па ме пратио до Главице...{S} Пита за све..{S} После узе да комендија:  
{S} Њихове су улоге одређене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђор 
ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и једина варошка улица.{S} Петлови ућуташе, посл 
 живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни организатор и управник свих хајдучких дружина, к 
.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња под со 
едузећима, он беше или вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо без њега није ништа предузим 
чно без садржине, Ђурица одмах пређе на главно. </p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли о мени?  
а варошком тргу нађе Симу ковача, свога главног агента из вароши, проговори са њим две речи, па 
 оком, љубопитно посматраше.{S} Познаде главног апсанџију Радисава, с којим је неколико пута пи 
степеницама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S} То беху врата на ходни 
 крају вароши, поред потока што пресеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана го 
о, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раширило подаље од стаз 
таде онога вечнога страшила, што му над главом стајаше, и он се лако помири са својим стањем.{S 
а тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка заигра нога 
 — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се год мо 
вор. </p> <p>— Свршисмо, али Мита плати главом. </p> <p>— Их, болан брате! — одговори Вујо, али 
ће грубе изјаве, љуљајући се и поводећи главом напред и удесно. </p> <p>— Која је боља, побро?. 
Знаш?... — на мигну му Новица, махнувши главом у страну, према шуми. </p> <p>— Ова, брате варош 
— Тсс... познајемо — проговори махнувши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђе 
 као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробојан покров преко бескрај 
 већ — Вујо зна како се командује туђом главом... </p> <p>Ђурица је сад знао само једно: да му  
Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако 
репреке.{S} Марко се само чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога се уметну 
ону... тамо у селу — намигну он и махну главом. </p> <p>— Доведи, доведи!... — викну Ђурица заг 
да ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с одборницима, пандурима и бировом у 
, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. </p> <p>Писар уђе први унутра, па се  
оже бити свашта... — и он претећи махну главом. </p> <p>Станка скочи, па стаде пред њега.{S} Оч 
квих призора гледала.{S} Она само махну главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве 
} И капетан напослетку безнадежно махну главом, па се пожури са спремањем.{S} При самом облачењ 
леда, после ове напомене значајно махну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар пока 
му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш...  
, па причајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину. </p> <p>За овим се обртоше и он и Панто 
е не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред  
... удовица јадна — одговори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина уд 
} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запита: </p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— 
Као да није ни капи сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На једној постељи спава Митар, на другој панд 
дотле беше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у су 
е господина Миту? </p> <p>Ђурица подиже главу и јетко се насмеши. </p> <p>— Тсс... познајемо —  
кочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се положају у коме се нађе, али се одм 
 светлост на овај догађај.{S} Он подиже главу, и са неким светитељским достојанством погледа зл 
 не опазише, али Пантовац лагано подиже главу и ослушну, па, кад се шуштање понови, он скочи и  
 не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им  
роз тело, и застаде у срцу...{S} Окрете главу навише и погледа Митра...{S} Све му је сад јасно. 
ка... откуд она ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, погурену старицу где му прила 
ној, исмејаној кћери!{S} Сав свет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старач 
ечно, гледајући писарева коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. </p> <p>Кмет опе 
ли, опет му пројури нека електрина кроз главу, кроз тело, и застаде у срцу...{S} Окрете главу н 
ед, севну му као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога трену 
ична успомена из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му  
 — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше до ме 
брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. </p> <p>— Ко је то? — запита лагано, вид 
а, само ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да  
ућне, наслони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена... </p> <p>....{S}  
> <p>Пантовац се још више потуљи, обори главу и некако неодређено махну руком поред уха, што се 
ок овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно, као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да 
арошке... ништа... </p> <p>Станка обори главу и не одговори ништа на ову изненадну милост Ђурич 
тине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у  
код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досе 
 она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш 
чину, па напослетку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислит 
ба се чувати... — одговори Симо и обори главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним погледо 
овакав поглед, застаде на месту и обори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш жд 
 и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким 
 њу; поздрави је нежним осмехом, затури главу весело и прође... </p> <p>Једнога дана сиђе Станк 
... ја мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чув 
 пред њим оно, за што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек!...« </p> <p>— О, 
себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Ш 
е само прекреће лево и десно, обарајући главу млитаво... </p> <p>— Та држи се јуначки, мајковић 
ате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, па не може да на 
 се из заклона до половине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на другој завојици црно кљусе и на  
ци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p 
 само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ  
о пута помислио, али опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа,  
цем... с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, ал 
ежура, уморан, савладан пићем, наслонио главу на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! 
S} Онај сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десе 
че он смешећи се. </p> <p>Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхта 
кућу? </p> <p>Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену оп 
а се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред и 
 свињетине.{S} Идући путом, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, као и да не оп 
шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парч 
ати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у главу!... — одговори Ђурица тако наивно, да одједном ра 
/p> <p>— Митре, молим те само немојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </ 
ки ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао с 
учеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? < 
.. узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, и не ми 
 као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се про 
себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво, раширених очију Ђурица  
.. зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку те једва истерах из овога ћилера 
ад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се 
»Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. с 
зми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, али не бе 
а чиним са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... т 
секира према месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.{S} Курјак се мрта 
Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се... 
ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш са другима, кад станем лутати  
{S} Гле, нема где да склони обешчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећи кад чује?. 
и дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нем 
и једну руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једа 
оји ме чувају, и они, који са мном мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а  
? </p> <p>— Погибе.{S} Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића 
 Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи. </p> <p>Ђурица, погн 
тих облачака... </p> <p>»Мораш да мећеш главу у торбу, ради њихове користи« — сети се он попови 
? — промрмља овај незадовољан, јер беше гладан, па хиташе на ручак. </p> <p>— Ништа, море, иди  
 си ми још понајвернија друга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пру 
ед себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за  
и га и поче жудно јести, не толико због глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се з 
/p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати 
јала.{S} Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад п 
ивуче к себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </ 
еж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне вране, и од крештања безазлене свраке...{S} Да ј 
} Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа на 
ју је још синоћ спремљено све што треба гладним и жедним путницима, па се онда сви троје окрето 
а и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа није доста.{S} Тако је 
нако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једем... </p> < 
што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомен 
потекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеб 
аху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, здр 
 Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаше тако непоуздан, тако непознат... </p> 
</p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике радње са шљивама и свињама, али  
 он одмах разумеде њено значење и позна глас онога, који је рече.{S} У другој прилици он би зна 
мци.{S} Плашио их је највише његов рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању било 
уше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко је то? </p> <p>— Отварај! — викну он 
здуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је. </p>  
лас испред куће. </p> <p>Ђурица познаде глас Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — ви 
теној компанији једно пиштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог  
еје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га... 
нестаде га... </p> <p>— Вујо! — зачу се глас испред куће. </p> <p>Ђурица познаде глас Вујове же 
.{S} На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз трња 
, бре? </p> <p>Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрву присебности и одважност 
ло одјекну...{S} Не чу се никакав други глас...{S} Она удари још јаче...{S} У ходнику шкрипнуше 
па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна  
/p> <p>— Ко је то? — запита груб женски глас изнутра. </p> <p>— Отварај, море, озебох на овом к 
 улази овамо!... — одговори отуд женски глас. </p> <p>Побратими се вратише на своја места, а ма 
 </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеже их,  
 размишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације  
ад иза Ђуричиних леђа загрме страховити глас: </p> <p>— Пуцај, небеса му његова, шта га чекаш!  
, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у р 
дук. </p> <p>Станку веома изненади овај глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то може бити?« — помисл 
е само немојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само  
ро, ојађениче мој!... — чује он загушен глас, јецање... затим се склапају сухе, хладне руке око 
том се зачу из куће слабачак и промукао глас: </p> <p>— Ево ме, Перо, сад ћу. </p> <p>Одмах зат 
зловољна.{S} Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ дол 
 се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознатога. </p> <p>— Молићемо, ово су преч 
ка и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде!{S} И напосле 
зго више провалије неко повика из свега гласа: </p> <p>— Ено их!{S} Пуцај! </p> <p>Одмах затим  
оден, клече на колена и закука из свега гласа: </p> <p>— Јаој, кукавац, ђе погибох!{S} Не, куми 
твори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела л 
 Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и за њи 
 права војничка труба, само мало тањега гласа.{S} Послуша тренутак други и најзад опази да му у 
 — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као да је 
и да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа. </p> <p>— Јок, једни ће на Радованово село и Бре 
гу, па звизну кратко, а затим повика из гласа: </p> <p>— Помагај! </p> <p>Ђурица се уплаши.{S}  
стрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћем 
а бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима.{S} Пантовац ј 
наслонио главу на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да раз 
родитељска радост, али он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно 
 се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: </p> <p>— Ја не знам, господине, шта хо 
оје му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему друго 
ити ко је. </p> <p>— Биће то који његов гласник... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта п 
 беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. </p> <p>— Ја бруке наше, бола 
тине стара дрвета.{S} То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећноме свету.{S}  
о је то? </p> <p>— Отварај! — викну она гласно, сазнавајући умесност свога захтева. </p> <p>Опе 
ред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. </p> <p>— 
га. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, ка 
ну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и на 
 њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако ж 
â госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он гласно. </p> <p>Станка запали свећу, па седе на под, по 
де је Радован, настављајући своју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> < 
ав да се правда, али га прекиде стотина гласова: </p> <p>— Нису још гледали апсу!{S} Нису отвар 
> <p>Капетана очекиваху други неповољни гласови.{S} Писар га дочека пред среском кућом, и на ње 
о... </p> <p>...{S} Најпре они необични гласови о Ђуричиној храбрости, па сад ове чудне и слобо 
ита последњу јектенију и Обрад му танко гласовито одговори: амин, кмет повика: </p> <p>— Господ 
ћу на њих наићи — одговори он, ударивши гласом на оно оданде, услед чега Станка намах поцрвене. 
едва жив дођох — одговори Ђурица слабим гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На се 
 не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица задрхта. </p> <p>— Море, то се з 
 </p> <p>Све ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не ре 
што имам — одговори Ђурица веома благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо  
рио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад  
иче! — проговори Пантовац сасвим другим гласом, желећи да прекрати непријатан спор у овакву вре 
/p> <p>А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно: </p> <p>— Господи, Го 
ос, час запевајући и узвикујући високим гласом, час гудећи басом.{S} Изговарао је све речи спој 
чешћу? — запита је он мекшим радозналим гласом. </p> <p>— Како да нисам, кад сам се бројала у љ 
она неким радозналим и притворновеселим гласом. </p> <p>— Знаш... они наши. </p> <p>— А ти мени 
зговор паметан.{S} Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву 
ња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом, који се и самом њему учини непознат. </p> <p>Ме 
им гробом... — говори му попа узбуђеним гласом. </p> <p>Он преноси воштаницу и цвеће у леву рук 
ене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће оваки гости! — о 
 да је пољубим — одговори он потресеним гласом. </p> <p>Свештеник се изненади; засја му у оку н 
ди, доведи!... — викну Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро 
ај и њој што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући на појас Ђуричин. </p> <p>Ђурица изва 
<p>— Зар баш тако,? — рече му загушеним гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш девојке те се п 
 </p> <p>— Дигни ме — вели му загушеним гласом. </p> <p>Подигоше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осе 
 али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: </p> <p>— Нека дође, па шта би? </p> <p>— Ћути, 
>Вују не би право, али одговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не тр 
е.{S} Тако му и проговори, оним обичним гласом: </p> <p>— А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту 
жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: </p> <p>— Помози Бог, снахо! </p> <p>Жена, окре 
леда зачуђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура! 
ај брзо врата споља! — рече му он тихим гласом. </p> <p>— Закључао сам, ево кључа. </p> <p>Капе 
а, а он, прибравши се, проговори лакшим гласом: </p> <p>— Јеси чула, овако се више не може....  
 <p>— Ко си ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. </p> <p>— Отварај брже, хитно је...  
еде поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па  
ним оштрим сечивом, па јури даље, преко глатке снежне равнице, преко белога бескрајнога покрива 
ове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разногла 
л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} Старче, кажем ја  
 у весео осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S} Гле мога Ђуре!...{S} Станка!... </p> <p>— Добро јутро,  
мах... </p> <p>...{S} Шта је ово?...{S} Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светлуца пламича 
»Шта се ово враћа светло, слатко?...{S} Гле, слободно се дише!...{S} Ох, како је слатко дисати! 
 меденица, који му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин...  
 својим моћним зеленим покривалом...{S} Гле, шушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једна 
ће мој попа овде?...{S} Откуда он...{S} Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носили на крст 
цеђен лимун, као непотребну ствар...{S} Гле, нема где да склони обешчашћену главу!... </p> <p>» 
 да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокролужанин слободно иде путом и звижду 
доживех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и заб 
цу јој се разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А т 
наде Ђурицу и обрадова му се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас 
оме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако  
 већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста 
и, кумови, па све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се  
ње је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпи 
ов поглед заустави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, како си порастô — рече попа благо 
овори, оним обичним гласом: </p> <p>— А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Овај  
м, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи,  
мад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. </p> <p>Писар од тог одговора пост 
ва, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео сву ко 
се опажа саучешће на њиховим лицима... »Гле, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају 
 топал мокар млаз низ потиљак. </p> <p>»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова м 
 </p> <p>— Како нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но гол 
своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива...{S} Топи се радосно срце мајчино, капљ 
} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове кур 
/p> <p>— Та држи се јуначки, мајковићу; гледа те толики свет!... — виче му Митар, скидајући га  
а раније да издржи ударце куршума...{S} Гледа и чека... не дише... </p> <p>Груну плотун...{S} З 
 чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све више 
, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије.{S} Та 
ше ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговори...{S} И таман да заус 
ђу сељанима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као на обичан занат, који је, ист 
овац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојиц 
 пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође досељеник,  
здрави сестру, Спасу... нека те бар она гледа...{S} И, ако можете... подигните ми један камен н 
ење стоке, подметула руку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, које 
ни испод куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли 
у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано...{S} Руке му  
 — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђурица гледа намрштено, презриво, у непомичну паћеницу.{S} У о 
{S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гледа бесмислено у озбиљна лица ових простих људи, па м 
ернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па в 
емо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа. 
од очију, и чини ми се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога сам погледа утека 
Хвала им — одговара Ђурица механички, и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. </p> <p> 
намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — рече после дужега ћута 
тимо. </p> <p>Митар приђе... опет иде и гледа некако у страну...{S} Пољуби се са њим, па се исп 
 стеже своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива...{S} Топи се радосно срце мајчин 
 Ђуро, хајде, силази!... — вели Митар и гледа некуд у страну. </p> <p>Он пође, надвири се над р 
сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара.. 
о слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, ј 
} Ено, брадата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе по 
штва! ... </p> <p>Кога год видиш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, сваки чини оно шт 
 <p>Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено...{S} Сви спавају...{ 
оји се туђега погледа... и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. </p> <p>...{S}Зве 
га младића, који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И напослетку, другови 
еља, дигла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који стоји пред њом с голим ножем. </p> 
разговетне слике, што га и сад необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глави... само се не 
може ме нанишанити...« — помисли они по гледа онамо у страну. </p> <p>— Предај се!{S} Не гини!  
а она маса.. </p> <p>Стигоше...{S} Свет гледа само њега, виновника овога необичнога сабора...{S 
ој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — рече после дуж 
ска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга. 
лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо  
из очију две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздр 
и кћери уместо мене... да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све шт 
 он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти уме 
, господин-Мито, простота!... </p> <p>— Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире.. 
запињући. — Сутра ћу овде преданити, па гледај да се пази... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам  
е ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, нано, откуд 
p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онако твојски, знаш? 
м... добро! — одговори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, спр 
 се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти к 
 мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није сигу 
а значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође још 
 договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у сел 
 те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па 
 причања по селу! </p> <p>— Море, децо, гледајте своја посла — одговара им онај с пушком, отрес 
сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радознало, необично; чак се опажа саучешће на њ 
виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у његово 
ури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и досећао се  
икакве опасности нема.{S} Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — сле 
ве, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се мога 
то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким страшним погл 
м косом на рамену, иђаше средином пута, гледајући неодређено пред собом.{S} Коса махаше за њего 
. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у гу 
а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, сави ј 
м тренутком погледа, па опет обори очи, гледајући у његове каљаве ципеле... </p> <p>Обоје су пр 
 што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући на појас Ђуричин. </p> <p>Ђурица извади револ 
то год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева коња како чеше главу О врљике, за ко 
е посете. </p> <p>— Ђурђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је онома 
лела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовчево. </p> <p>— Како га  
увати... — одговори Симо и обори главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним погледом. </p> 
а овога дувара има још какво одељење. — Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепље 
ад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у кога. </p> <p>Пантовац, као чудећи се и  
е у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и н 
ајући му своју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђурица се с 
S} Беше их и старијих и одевенијих, али гледајући одједном у све њих, он први падаше у очи.{S}  
је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} Она само махну главом у страну и још више н 
 знала по разговорима других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је ота 
иде стотина гласова: </p> <p>— Нису још гледали апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, још 
 лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?...{S 
 смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу 
вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучим.. 
ја, који већ триестак и неколико година гледам шта се ради по овој околини...{S} И знаш ли још  
S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну...{S} И најгоре је то 
тито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због т 
 гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — одговори она осмехнувши се. </p> <p>Он јој пре 
Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе б 
 ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, и 
јде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — рече  
Него остави то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где 
јестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После неколико  
еднемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нама свет ради, ври 
броја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он т 
 све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> <p>— Ти разби 
ц и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се легли, хранили и расли мали чворци, и 
ам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам! 
би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки п 
ке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које се мењају свакога дана, 
о у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки сл 
 А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде  
{S} Бравос, Марко! — повикаше радознали гледаоци. </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал’ он неће за опклад 
њу беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: он није ни у чему наликов 
 он се заинтересова откивањем, па стаде гледати како му ковач вешто одсеца чивију, којом су спо 
да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друг 
>— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — одговор 
мо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете 
 на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} И капетан је сад промење 
рије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће ј 
 на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је к 
с вршимо посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... 
смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут како се јуначки  
падаше, а косачи, пребледели од страха, гледаху зачуђено у наперене пушчане грлиће, као да су и 
 онда, кад се усне растезаху у осмејак, гледаху крвнички.{S} Раста беше малена, али снаге необи 
н се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. </p> <p>— Зар ти ос 
и је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </p>  
, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Радован љутито, па се  
ком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шта то би. »Сад  
ећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво бл 
у, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пош 
о што је досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и отворено у оно сухо и смежурано лице 
, кад је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му 
ам буде топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му 
од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погледом, и очекиваше одговор не ди 
унапред. </p> <p>Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац 
д Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опанака. </p> <p>Полица 
p> <p>Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну кра 
ође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, очекујући др 
асветлеше неком необичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хл 
танку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега. </p> <p>— А што ми резилиш пљоску, бол 
том, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази.{S} П 
ред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељ 
урским рукама...{S} Тада се прене и, не гледећи ни на какве опасности, иде право к њој.{S} Али  
цаше јако и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она н 
 ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раширило подаље од стазе, на којој они  
} Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пушком пре 
овника своје улице.{S} Ђурица је, преко гломазних војничких цокула, носио оне широке сукнене ча 
но. </p> <p>Кмет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово 
раћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се пружа више ва 
<p>— А ти се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се  
ли луд?...{S} Остави то! — викну Ђурица гневно. </p> <p>У том истрчаше обе жене из куће и, кука 
 догађају.{S} Старац се намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, ј 
пази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и  
а и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини,  
p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти о 
 продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла завила у свој суморни плашт цео гра 
леко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} 
шаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{S} Станка дохвати секиру 
еку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке. 
..{S} Смрт!...{S} Привежу за колац, као говече, па дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А после 
ваше некуд, а после никад не започињаху говор о томе.{S} Станка је мрзела на ово своје стање, и 
им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печена з 
их очију, које ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радисав га п 
ињеница у, тако рећи... у томе питању — говораше апотекар пред Јанковом пивницом својим присним 
емо, само кад бисмо хтели!«... — као да говораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху се 
 пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, због 
начај свакога имена, те је тиме како он говораше, »распростирао научне философске идеје у питом 
на главно. </p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутало, дијете; заб 
... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут на  
ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не размишљајући ни тренутка, Станка п 
т, а на ноћ — оно... </p> <p>— Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мал 
> <p>— Ја се не шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? </p> <p>— Пуцај!...{S} Казао  
Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гласом. </p> <p>Он преноси вош 
 замишљен, не слушајући шта се око њега говори и ради.{S} Само му једна мисао беше светла и мил 
.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој право... </p> <p> 
осада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња,  
м?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова миса 
раширеним очима. </p> <p>»О чему то она говори?...{S} Причешће.. .{S}Какво причешће!..{S} И нај 
 није за бољега, проклетница једна — од говори Марко срдито, узимајући гарабиљ са земље. — Позн 
е дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Н 
и последњи одговор охладнела срца, које говори о неверству, погледа га још једном пажљиво, болн 
осврћући се око себе. </p> <p>— Пст, не говори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге.{S} Пер 
ивот да остави, ја како... </p> <p>— Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; н 
арачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што то сад? </p> 
оверење у њега, разбојника!...{S} Човек говори пред њим оно, за што би могао изгубити главу...  
и се. </p> <p>— Добро те њој ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а с 
ознаде цело село, те се о њему још дуго говорило... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
осле неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те  
киде га Ђурица. </p> <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И 
. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести 
ли нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба добро отворити очи.. 
ак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће  
ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ 
о као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ја остављал 
, јер знам, кад је оно попа под записом говорио о рају и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта л 
врдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p 
p> <p>— Ништа, среће ми, само је задуго говорио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гле 
 ми је то...{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с оцем 
е га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то говорио? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих 
си више за њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погледа га п 
ишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације нема  
<p>— Кроз сукњу се види лепо. </p> <p>— Говорите, господо, што хоћете, али ја опет велим: насле 
: могао је, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о  
оговори неодлучно: </p> <p>— Можете сад говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло 
та. </p> <p>Кад сви поседаше, Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста је било чекања, треба да се р 
брва. </p> <p>— Што?...{S} Шта ће ми он говорити? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си се неш 
p> <p>— Знаш шта, господине, после ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд не п 
/p> <p>— Ово је место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер с 
де је под други нокат. </p> <p>— Што не говориш, псино једна, него се мучиш због онога зликовца 
е. </p> <p>— Море каква песница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марк 
н Ђуричин сусед. </p> <p>— Море, шта ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су 
а: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шта ти говориш!... — плану Ђурица. </p> <p>— Немој да се љутиш 
Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не бој  
и ли полудео!...{S} О каквом убиству ти говориш? — одговори Симо зачуђено, али му преко лица пр 
 од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспосленог апотекара. </p> <p>— Батали, ч 
во нехотично, тек само да што каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. </p> <p>— Хај 
у, у коју их доведе, својим несмишљеним говором о уцени, онај доскорашњи војник. </p> <p>— Ми м 
... по свачему!{S} По његовим очима, по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што 
 отпаднику из друштва! ... </p> <p>Кога год видиш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи,  
 кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мен 
/p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита  
</p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси чов 
} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљи 
са...« </p> <p>— Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта  
о молована, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за њег 
 који треба највише да ме чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{ 
 може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико 
ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диж 
 дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S} После је опет мислио и мислио, и најзад 
 шали... од власти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем 
а тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје вољ 
огатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </p> <p>— Нека 
 ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш куд  
чи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом упо 
ро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>Пос 
е још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« </p> <p>Опет се зачу 
цедио и становнике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недел 
до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> <p> 
ре, шта кријем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... </p> <p>— Па не мораш б 
 ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако мог 
 законима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он  
и верујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, 
ко хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад имати но 
ово... </p> <p>— Подај им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у  
мет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> < 
ру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад 
се сачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у 
к; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право  
 ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева 
них белих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже своје 
, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу сам 
се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи променило.{S} Понека врата зашкрипе, понек 
 По његовим очима, по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће л 
асад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сас 
 Његовом почетничком самољубљу веома је годила ова безусловна, ропска послушност луди, који га  
ортачини...{S} Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починил 
о лице за харамбашу.{S} Читаве десетине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава н 
и, од којих је, за последњих тридесетак година, дрхтала цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се 
 састависмо годину у ортачини...{S} Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S 
ре, добро је њему.{S} Издржаће неколико година, па кући...{S} Свима је њима лако, свима је добр 
е знам ја, који већ триестак и неколико година гледам шта се ради по овој околини...{S} И знаш  
ша, у разним варијацијама, већ неколико година.{S} Први пут је апотекар дао назив картама — јев 
ц:...{S} А после, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слободан!...{S} Идем, 
еше то зрео човек, око својих четрдесет година.{S} На црном циганском лицу беше усађен орловски 
и млађега Милоша, коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а 
ањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поште 
ајдучких дружина, које се, у дугом низу година, смењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре му је то био 
да, и на лицу јој, први пут после дугих година засија израз невине среће и радости. </p> <p>— А 
у собу висока, црномањаста жена средњих година, носећи у руци послужавник с кавом.{S} Сваки би  
ољима за појасом и један човек осредњих година са пребаченом шешаном преко крила.{S} Пред њима  
се нагледа познатих му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> <p>За један часак Ђ 
 — Викну Лаза терзија, који је у младим годинама, испитујући своје подобности, носио добош у во 
 Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; једнога је знао цео срез под именом Мите Срем 
<p>— Што си ти тако ослабила? </p> <p>— Године су, дијете, старост... — одговори она, затварају 
 даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{ 
 је оно што му је непрестано за ове две године лебдело пред очима, оно о чему он није смео да м 
971_C2"> <head>II</head> <p>Прођоше две године после ових крстоноша.{S} Ђурица постаде најкршни 
 матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да 
е чека напослетку... данас, сутра, кроз годину, две?... </p> <p>— Ништа ти ја не знам, но живим 
 да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачини...{S} Тек година, нема ни пуна година 
ље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е онда те само једно 
к кривом бритвом. </p> <p>Настаде права гозба.{S} Пандур је често доносио разне понуде, постављ 
е још по мало протезаху по душеку поред гојазна и флегматична господара.{S} Фењери пред каванам 
кара. </p> <p>— Батали, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за  
де разлегати по питомим лукама и дивљим голетима.{S} Руке му снажно али механично замајиваху зв 
чић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из свега  
ора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке живе д 
о гледа зликовца, који стоји пред њом с голим ножем. </p> <p>— Паре дај! — подвикну Ђурица и за 
но, као прави деспот.{S} Они, који су с голим јатаганима јуришали на имућне становнике и, као к 
сли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} Али само  
о... </p> <p>Ветар брише и звижди преко голих чукара, куда се провлаче бегунци, удара их својим 
 на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, изр 
слити о умору. </p> <p>Кад дођоше испод голога преседластога превоја, којим се прелази отуд из  
ра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такву стањ 
 да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погледа га лукаво. </p 
 тројица, четворица... начини се гужва, гомила...{S} Савладан је, побеђен... </p> <p>И мозак, и 
 Отварај! — викну капетан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p> <p>Радиса 
ту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, једна погурена старица приђе тој х 
, као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље...{S} Јадна Јока, како смо лепо жив 
а воде жив разговор. </p> <p>Највећа је гомила народа крај пута, на једној положитој рудини, са 
се купе, најпре један по један, а после гомилама, радознали и буновни грађани.{S} Сакупи се вел 
 у велику бригу због опасности, које се гомилаху око њега.{S} Марко Радоњић не могаде отрпети с 
их необичних догађаја, који се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи н 
звикну кмет одједном, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, 
пне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздрави сестру, Спасу... н 
има да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и пов 
 Около!{S} Заобилази! — вичу кметови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, 
опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам 
 се! </p> <p>Ђурица прелете очима преко гомиле земље, што се издигла пред њим, угледа рупу и ко 
се он, лутајући нејасним погледом преко гомиле глава, окренутих к њему. </p> <p>Кола стадоше на 
е Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јел 
држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано...{S} Руке му везане,  
p>И цео, дуг ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниже страном да пресече пут зликовцима  
та са револвером.{S} Видевши зликовце у гомили пред вратницама, Милета испали два метка.{S} Кос 
ја се носи, иде...{S} Одвоји се по која гомилица, по један и по двојица потрче напред и опет се 
е да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених, кућица, што тону  
е.{S} Овај велики скуп разби се у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о јутрошњем д 
зе велика радозналост.{S} Скупљаху се у гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се где 
 један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је оно страшило, од к 
е или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих стајица испуњених веселим народом, кој 
 мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.{S} К 
ш тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га  
аткога тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик 
 кревета, па онако необучен умешао се у гомилу.{S} Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом п 
огло десити, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесности пр 
еда пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи,  
вер, коју непрестано, с места на место, гони велика хајка.{S} Због свега тога и он сам измени с 
ају све опаснији и смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима селима одредише се чувари, који 
, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. </p 
 </p> <p>— Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... </p> <p>— Како... ја шта ћу? </p> < 
/p> <p>— Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни 
 је; светло, весело, живо пролеће...{S} Гора се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће  
ваној гори да оживи.{S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да ле 
ђе до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је  
а се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у своја нема наручја... < 
гатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком 
муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога тренутка, кад је онако 
 то је оно; сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекоље 
ну снагу и једрину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му  
нца... </p> <p>— Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пре 
 он суди, како је заслужио... </p> <p>А горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се т 
а више места, из чега они закључише, да горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: о 
 размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светло 
лучивао, он је помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, док се пом 
е се и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, управо две провалије.{S} 
p>— Морала је, јадница.{S} Чекало би је горе зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи завезаних очиј 
 горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти причаш... </p> <p> 
елога стаса?..{S} Као да је ове чаробне горе одједном преродише!... </p> <p>— Стале! — узвикну  
у се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и заклонила својим моћним зел 
може, јатацима не може, мојој кући... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је, оно најбоље: накупи па 
 здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’ 
{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он вид 
иди један бео усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисј 
тра сачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... </p> <p>— В 
...{S} Шта је било, јесу ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра морам све казат 
де да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подметач, који су сигурно  
.. видиш сам...{S} Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја  
!...{S} А како се лепо возе они путници горе по друму... товни коњици грабе хитрим ногама, за њ 
се не измени; као да је очекивала нешто горе, неповољније, па је ово и не зачуди. </p> <p>— А п 
ђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе на траву.{S} Митар извади мараму из џепа и пође да 
чај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пандур...{S} Дошли смо п 
змишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту. </p> <p>— Потражи, моје дете, па пожури 
{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш та 
боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Ш 
м ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је 
ченом шешаном преко крила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на  
и му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јагањаца, што с 
да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{S} Одједном се сва гора проломи од вике  
лио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!... </p> <p>И што му је требало да се још окива ов 
ога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!.. 
гру... — праште пушке по зеленој густој гори. </p> <p>— Лево!{S} Страном!{S} За њима! — вичу км 
вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на  
 га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то трице и к 
хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и о 
аква циља своме опстанку.{S} Неко љуто, горко осећање усамљености заседе му у души, и он иђаше  
 прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни  
оку сну.{S} Отвори се и један прозор на горњем спрату, из пандурске собе, и на њему се појави д 
д њега...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На среди 
, гаравим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледајући само нав 
 дише... </p> <p>Где си, лисната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас 
на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога 
ј стрмој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.{S} Требало им је одморити се и душом да 
вио једно варошче тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... < 
 без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. </p> <p>— Тако је, 
а ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога  
ри, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови 
971" xml:lang="sr"> <text> <body> <head>ГОРСКИ ЦАР</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18971_ 
, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </p> <p>Ђурица му одузеде часовник и дувански при 
 <p>— Зар ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p 
p> <p>— Па... побегô од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти 
врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да 
олико месеца повуче га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето г 
трашни корак: пушку преко средине, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате  
, опет то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шт 
>— Како... ја шта ћу? </p> <p>— Хајде у гору. </p> <p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} Све дос 
и моји, са чега толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме  
је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18971_ 
 да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом 
удио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору толики његови вршњаци из села?{S} Зато, што их род 
, које су ти твоји пријатељи измамили у гору, терали их да отимају од народа за њихов рачун, па 
ка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће т 
ка му је погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће уч 
ш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онд 
д којих се половина заклонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни 
м, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише... </ 
 чека«... </p> <p>И мисао за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећ 
да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. </p> <p>—  
_C18"> <head>XVIII</head> <p>— Наслеђе, господа моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи.. 
о од канцеларије. </p> <p>»Ала живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а  
еко од ове побожне свечаности.{S} Народ господа, корача, прескаче преко поточића, јендека и врз 
 пуним и празним колима и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободн 
 а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господа? </p> <p>— Ја што сте?...{S} Варошке... </p> <p 
дак, а нарочито на то, да се непрекидно господа.{S} За њим, као што је ред, гегуца општински би 
је згодно да се сад путује, док спавају господа полицајци! ... — рече он као уз реч, али поглед 
 одговори: амин, кмет повика: </p> <p>— Господајте, људи! </p> <p>А крстоноше сви, сваки друкчи 
 Ето, де за каву! </p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на тако огромној берзанској шпекулаци 
 слатко се насмеја апотекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојници — на страном језик 
у по душеку поред гојазна и флегматична господара.{S} Фењери пред каванама суморно шкиље, као д 
м, узвикнуше сложно: </p> <p>— Господи, Господи, помилуј нас! </p> <p>Напред иђаше крст и са њи 
ом и тоном, узвикнуше сложно: </p> <p>— Господи, Господи, помилуј нас! </p> <p>Напред иђаше крс 
ници — на страном језику.{S} А уваженој господи бандистима нека је слава и част! ...{S} А-а, го 
> <p>— Ваљда нећете бити тако бездушни, господин Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутат 
е срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, господин-Мито, простота!... </p> <p>— Гледај, море, да  
ј сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ познајете господина Миту? </ 
н, да схватим драгоцене мисли уваженога господина попе, мени се чини... ја бих рекао да он навр 
ам господин казати.{S} Ваљад’ познајете господина Миту? </p> <p>Ђурица подиже главу и јетко се  
стима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом, као 
ет почиње растапати... </p> <p>— Хвала, господине! — одговори он и седе за сто, помичући и наме 
, не излазећи из собе. </p> <p>— Дошла, господине, она девојка што иде са Ђурицом...{S} Тражи в 
ућута као заливена. </p> <p>— Знаш шта, господине, после ћемо говорити о другим стварима, а сад 
либарске муштикле. </p> <p>— Варате се, господине — одговори му апотекар. — Кад су беснели по о 
и, одговори одлучно: </p> <p>— Не знам, господине!...{S} Шта су они намислили са мном — Бог зна 
 ваљада, подметнули? </p> <p>— Не знам, господине... </p> <p>— Добро, добро... — прекиде га кап 
н гласан одговор: </p> <p>— Ја не знам, господине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да 
а је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Ма 
и ли заиста ти Станка? </p> <p>— Јесам, господине. </p> <p>— Што си дошла? </p> <p>— Чуо си...{ 
дновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобом, господине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Н 
магазу...{S} Црногорац? </p> <p>— Нећу, господине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајд 
} Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S} Господине мој, шта мислите!... </p> <p>— То су, брате,  
сукњу се види лепо. </p> <p>— Говорите, господо, што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важн 
о то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прилике и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђ 
у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, картао 
 ова новина и ове, како њему изгледаху, господске околности, па им се предао сав, не бринући се 
 сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ... </p> <p>— Полако-те, море, ви 
у полициским билетенима, којима их ваше господство тако ревносно снабдева.{S} Да није Ђурице и  
ној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господа? </p> <p>— Ја 
Шта ти вали што седиш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он гласно. </p> <p>С 
а јој чиним све... свега има, као каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више?!...{S 
, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа капетаница прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, 
у о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижи 
је неки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Поку 
p>— Мацо, ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Једна плавојка, мало погу 
 чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно какав буковички лаутар својим мо 
ше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си тако поранио, соколе?  
меде одговорити на поздрав, ни понудити госта да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели 
а мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S} И н 
 дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти кће 
и, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — викну Рад 
е Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Ч 
љу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да руч 
м. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће оваки гости! — одговори му Пантовац, па затим викну: — Седи!{ 
и суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће, разгледа свако су 
авану, где су се скупљали неки необични гости: и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, 
сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.{S} Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасл 
да се здрави са необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђур 
осећаш неописану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет 
цује земљу гвозденом лопатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки груме 
 му није кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац.{S} Уз 
ао твоје.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога  
амењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у једну гу 
иг...{S} Жандарми ношаху пушке на руци, готови да свакога тренутка проспу смртоносну ватру на и 
. </p> <p>— Чекај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, о 
 сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице. </p> <p>— П 
а је у нападима бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: с 
помрчини засјаше необичним сјајем и он, готово несвесно, под утицајем овога лепог осећања, пође 
са газда Јанком.{S} Исприча му искрено, готово наивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујо 
шљајући више о своме плану, пође журно, готово трчећи, к општинском путу...{S} Грозан план севн 
 иду... </p> <p>— Нема. </p> <p>— Па... готово и боље! </p> <p>— Отпре си волео. </p> <p>— Тхе. 
p>— Баш увек тако раде? </p> <p>— Па... готово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђ 
жу за колац, као говече, па дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А после, шта бива после?...{S} 
змеђу груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S} Господине мој, шта мислите!... </p> <p>—  
кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — пита капетан, м 
...{S} Почиње губити свест... </p> <p>— Готово! — Викну Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали,  
ош кога човека — рече Ђурица. </p> <p>— Готово тамо вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манас 
?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> <p>— Готово!...{S} Устани, Ђурице... — вели Митар и сагиње с 
прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори 
: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. </p> <p>— Ево ти снахе, побро  
а њега као какво црно страшило, које је готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S}  
неколико дугих часова.{S} Сунце удараше готово хоризонтално у капке на прозору, на улици се нар 
 шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p> <p>— Овуда се мора т 
 да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и готово... шта то њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да 
, хладна...{S} После закопају у земљу и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... само се изд 
 и потрча к оцу. </p> <p>Пантовац, који готово ништа не знађаше за себе, извади револвер и пруж 
е пламена.{S} Очи му беху отворене, али готово испечене, услед чега цело лице више добијаше изг 
.. </p> <p>— Не брини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — одговори Митар. </p> <p>Је 
не са Ђуричиним погледом. </p> <p>»Овај готово не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му ј 
 </p> <p>— Да бегамо низ реку — рече он готово нехотично, тек само да што каже и да говором ода 
 можемо учинити...{S} Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћал 
 Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из ко 
и да узму уцену за твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво, раширених очију Ђурица погледа попа.{S 
е. </p> <p>Ђурица се провуче и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око себе.{S} Од 
мисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши, јер појми да је  
е држи много на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, пропала жена, и  
пкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. </p> <p>— Маџарица, Швабица — једна вјера, брате 
рас довести... </p> <p>— Каква ти је то гошћа? — прекиде је Новица. </p> <p>— Сестричина ми...  
послушна. </p> <p>— Не вичи, море, имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђурици. — Како си, деш 
ниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде  
 људи пружају руке поред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају испод оштра длет 
и путници горе по друму... товни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по 
<p>Момчадија се, после барјака, највише граби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пруж 
ли кућу Николе Чолића, богата сељака из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и разбојници, знају 
 ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p>После првих удараца Сретен се само увијаш 
а магла завила у свој суморни плашт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет ква 
унице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивене црним 
 походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си так 
астанио у Београду.{S} Кад је приспео у град, никоме се није обраћао за обавештења, никоме није 
 суграђанима и осталој булументи нашега града«, како он то вељаше. — Али су прилике и околности 
киша над Београдом, те је и чистији део града потонуо у житкој прљавој маси; расплинуло се блат 
а се упути к високој розги, пободеној у градини, под којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до 
ам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати.{S} Па као што ’но курјак, кога потерају 
се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не 
во занимање.{S} Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са гра 
је утиске, а капетан стаде да саслушава грађане, који су познавали Пантовца.{S} Прибравши довољ 
, а после гомилама, радознали и буновни грађани.{S} Сакупи се велики збор пред канцеларијом.{S} 
 седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, картао се, пио и пре 
</p> <p>— Не замерите скромним и мирним грађанима — продужи апотекар — што се у оскудици здраве 
н није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одли 
Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — једнак 
овуче се кроз рупу.{S} Настаде необична граја.{S} Изиђе капетан, па кад му казаше шта учини Мар 
 се једначито и одмерено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плаш 
јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, протежући устојане ноге и крила, или опружајућ 
{S} Наједаред, жбун се пред њом заниха, гране му се размакоше, и у оном осенченом и урешеном от 
цу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише с 
и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред ноге им.{S} Понегде куршум 
е свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претв 
е у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица.{S} Истога часа загрмеше пушке иза леђа му, ал 
чица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита  
 и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девој 
акве су очи у Станке Радоњића: црне или граорасте или, можда, зеленкасте?...{S} Ђурица их је са 
и нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и 
е она рећи кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!... 
мо десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћи само »политика«, а 
 по вољи. </p> <p>— Ти се, море, ономад грдно обрука! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим  
ла, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га убили!{S} Г 
а су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му  
имала под надницу на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и 
се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе... »Пази!« — н 
о, и никад, чини му се, сунце није тако грејало, као тада што је... сјајно, светло, слатко...{S 
 и суморном планином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и  
етки, густо избила из земље...{S} Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживело 
 лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља 
ело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нови 
а, коме сви робујемо!... — викну Ђурица грејући иглу трећи пут. — Кажи право, па иди куд те очи 
ти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељати, зна 
... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си 
нски биров. </p> <p>— Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромаша 
а, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p> <p>Другови прођоше забранчић, кој 
умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, 
ој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове забл 
саме мисли, тиштала га је нека унутарња грижа, и он је најволео, кад би се некако могло десити, 
осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена по 
ста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нако... </p> <p>— Ка 
, јер му никако не силази она тежина са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију наиз 
Пуцај!{S} Не дај!{S} Уа! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... — праште пушке по  
пандури, као обично, беху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се дохватише чистога поља, потераше  
 кад је тек претурио двадесету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце 
моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка иза 
иже очи... </p> <p>Ужас!...{S} Свих пет грлића пушчаних пружени... само се види округао отвор,  
репашћена, кад угледа наслоњене пушчане грлиће на прозорима! ...{S} Да станем тако, па нека вид 
ха, гледаху зачуђено у наперене пушчане грлиће, као да су им очи приковане за њих. </p> <p>— От 
ази нешто врело и необично... јури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршћ 
ез осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не разбирајући шта ради...{S} То му је једини лек 
 пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети д 
ешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима, напреже се да прогута или д 
чне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га...{S} За песму тр 
товцем на поље. </p> <p>Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше св 
ће све...{S} Он сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет 
изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... </p> <p>— Више Војковића кућа, знам...{S} Чек 
е пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} Новица се подиже ис 
затим указа се Новица између проређених грмових дебала. </p> <p>— А ја те чекам на овом крају — 
сплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једном топлом сузом.  
 па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пи 
крета!... </p> <p>Наједаред, усред тога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и 
 крст...{S} Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гласом. </p> <p>Он 
о можете... подигните ми један камен на гробу... </p> <p>— Јединче мој!... куку несрећници!...  
 готово трчећи, к општинском путу...{S} Грозан план севну јој само једаред у глави... севну и о 
, да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S} Ст 
ак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше као у грозници.{S} Друштво је распустио, давши сваком другу п 
 ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.{S} Беху се обојица 
е се у глави му.{S} Оно старо осећање — грозничава плашња од свакога секунда који протицаше, пл 
исао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога  
нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако му је неки унутрашњи  
шта и не мисли... </p> <p>Руке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пуш 
и.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, ка 
но и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка да пиће учини св 
чима. </p> <p>Неко неодољиво, страсно и грозничаво осећање обузе их обоје, заиграше им млада ср 
 му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледило... </p> </div> <div type="chapter" x 
 му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао.{S} Али време проти 
 је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а 
Капетан је разгледаше пажљиво...{S} Оно грозничаво дрхтање, необичан сјај очију, суве, запечене 
они, које је он побио!... </p> <p>У тој грозничавој безразложној нади проживео је до данас, а с 
слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом надању...{S} Све се роји, ври... без реда,  
 чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, не остављајући му времена за размишљање. </p> < 
 </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више онога грознога погледа, који сече као ножем, од кога су стреп 
ји пажњу, очекујући да он порекне своју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још више осоколи, па је  
ара и врата се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изне 
у досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково лице,  
и је то Стојка донела. </p> <p>Писар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, 
е један... </p> <p>— Та који су то сви, громове им њихове!{S} Кажи једнога по имену, шта ти јед 
иви звер, која свакога тренутка очекује громовито халакање потере.{S} Дању се спавало а ноћу жи 
. њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваш 
Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад кад прође,  
Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему грош. </p> <p>На Станку опет наиђе неко ново осећање: с 
држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотина ду 
у стотине грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. </p> <p>— 
! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. </ 
!{S} Уа! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој г 
аном поду. </p> <p>— Ко је то? — запита груб женски глас изнутра. </p> <p>— Отварај, море, озеб 
ебацио руку преко суседе, па јој шапуће грубе изјаве, љуљајући се и поводећи главом напред и уд 
ве љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и постајао мекши и питомији од сва 
{S} Сад се место њега јавило неко ново, грубо и необично...{S} А иза тога распламтео се разврат 
на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без о 
убо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. </p> <p>Одма 
 набраше обрве, па викну заповеднички и грубо </p> <p>— Излази! </p> <p>»Боље што се чини невеш 
 пријатељице добро наплатиле за овакову грубост, али их уздржа његова оштра збиља, иза које су  
о прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зи 
 и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудву, која јој прогута јединца сина...{S} У старим ис 
ним и густим наткриљем букова лисја.{S} Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше 
ети да му нека пријатна топлина леже на груди.{S} Очи му се засветлеше неком необичном радошћу, 
она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да н 
леда јој затворене очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жи 
... </p> <p>Одједном му спаде тежина са груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше још доста р 
. </p> <p>Он се брзо исправља, истурује груди напред; намешта рукама кошуљу да се припије уз те 
те не могу сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у знојава леђа, јутрењи поветар 
изглед обичне трупине.{S} С леве стране груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, 
>Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње 
о на њега, и он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу с 
н, бацајући поглед на Пантовца, чије се груди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо 
му одједном пође нешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима, напреже с 
 црну нову убрадачу... </p> <p>...{S}Из груди опет полази нешто врело и необично... јури кроз г 
разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му 
кметова осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слаба 
 шта се ради.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она злокобна измагли 
рече он, угледавши крв на десној страни груди. </p> <p>— Јадница, сумњам да ће преболети...{S}  
 стаклета — одговори Митар. — А, ево, у груди! ... — рече он, угледавши крв на десној страни гр 
 па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан.{S} То није обичан човек... < 
ела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — а  
урну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али истога тренутка Радован ок 
у да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би та 
 Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их кр 
и онако на ходу испали му други метак у груди.{S} Старац не мрдну више... </p> <p>Из шуме трчаш 
>Девојка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајући се, проговори: </p> <p>— 
ашном наличју и, пруживши пушку право у груди механџине, дрекну: — Доле! </p> <p>Милутин слете  
витом брзином сјури га ономе страшилу у груди.{S} Осети само како нож удари у неку мекоту, као  
дугачку иглицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S} Господи 
и, не живи...{S} Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешто с 
мо!... — Викну Митар, притискивајући га грудима и стежући му руке... </p> <p>Попадоше на њега ј 
ударца куршумâ... зацрвени се кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном остаде без ног 
иди гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радознало, необично; чак се  
ухе, хладне руке око његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... </p> <p>...{S}Из гру 
ело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; готов с 
истина? </p> <p>— Ко то каже? </p> <p>— Грујица... мало пре дође озго. </p> <p>— Море лаже.{S}  
о хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом 
је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} Идући путом, б 
ет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету!...« Откако је у 
»Пази!« — неко викну пред вратима...{S} Груну још јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и п 
 јачи пуцањ...{S} Истога тренутка нешто груну на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и  
<p>Ђурица потрча још брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шевар 
је да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати  
.{S} Гледа и чека... не дише... </p> <p>Груну плотун...{S} Зелонобледо лице намршти се... очи с 
ата излетеше, обртоше се и падоше...{S} Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима...{S 
ико тренутака... и сад се види како она група у средини необично иде, као да плива на чуну по в 
м касу, види се између њих нека нејасна група, из које вире пушке окренуте у врх...{S} Још неко 
новичке општине.{S} Саставиле се повеће групе на неколико места, па воде жив разговор. </p> <p> 
а иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и  
остаје!...« и он осећаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и заборави све бриге и опасно 
нокат једнога прста. </p> <p>Симо стаде грчевито трзати руку, стадоше му се стезати мишићи око  
јати ни повратити.{S} Заиграше јој усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго по 
ишљања, онако исто као што се удављеник грчевито хвата за слабу шибљику, дохвати свој мали ножи 
о није свакад овако? — прошапта Станка, грчећи се и прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи све виш 
ед сниских кровињара, завејаних снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровов 
бор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.{S} Чекала је т 
} Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} В 
рану.{S} Станка се полако придиже испод губера и, после кратког чекања, угледа два велика курја 
 собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и шаренице, истресе једну трубу платна и из ње и 
 добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се  
аву и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама,  
озго све тежи, све мучнији...{S} Почиње губити свест... </p> <p>— Готово! — Викну Митар и устад 
вајући и узвикујући високим гласом, час гудећи басом.{S} Изговарао је све речи спојено и брзо,  
најгушћу шуму и завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним нагоном самоодр 
ега још тројица, четворица... начини се гужва, гомила...{S} Савладан је, побеђен... </p> <p>И м 
амо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љута гуја! </p> <p>Ђурица, полако и опрезно, оде пред кућу.{ 
едаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и  
омиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се журно примичу к селу.{S} В 
одсече кнез. </p> <p>Међу момцима наста гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само једна 
њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> <p>А 
траху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.{S}  
а знака од живота...{S} Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше испуцана растављена врата и за њим 
им те Богом... </p> <p>Пантовац га само гурну леваком, па опет продужи, не осврћући се на његов 
и је тешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и насло 
не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата се почеше отварати...{S} Другови прих 
узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизати и падати, док н 
лаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробојан покров преко бескрајна плаветнила, па  
ве од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита китина...{S} Поље с 
 и он, не размишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у шибљак,  
 око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога пре 
, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантовац од 
антовац.{S} Страх га беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још ук 
та се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђ 
ас у љубичасто пламено жутило.{S} И она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сунчева 
го.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху ј 
ад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све лиц 
ледњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту наступа црна  
<p>Сви троје пређоше реку, дохватише се густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера  
-ха-ха... — насмеја се хајдук, сукајући густе, прогрушале брке. </p> <p>— Под кецељом, је ли? < 
носи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше  
 у море блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима 
. ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине...{S} Краљ може...« </p> <p>— Живео Краљ! 
е...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и заклонила с 
 дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недела.{S} Кад осети да је близ 
многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се могли заклонити 
еше скоро поноћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а вет 
 реком дубока корита, која беше обрасла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше 
ћи на мекој росној трави, под зеленим и густим наткриљем букова лисја.{S} Груди му се још силно 
ње...{S} Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пуш 
ућице; оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови 
.{S} Висок, снажан младић, широка чела, густих повијених обрва, испод којих севају два зеленкас 
ачер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огранака. </p> </div> <div type="chapt 
де траве, која је, као власје на четки, густо избила из земље...{S} Сунце греје топло и благо,  
што да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раширило подаље од стазе, на којо 
љускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окр 
и зидови и црвене обасјани кровови кроз густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и 
 и пандуре на коњима како веругају кроз густо жбуње, па застане преплашен; погледа свуд око себ 
рица, легнувши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се раширило и виси пред његови 
аква сила не може разбити и разнети оно густо прамење.{S} Али само неколико часака, и озго заси 
су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би  
еће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па уз 
гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. </p> <p>— Лево!{S} Страном!{S} За њима! —  
њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>После десетак минута Ђурица разгле 
 се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини.{S} Први кораци одјекнуше необично у ов 
а једној стрмој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.{S} Требало им је одморити се и д 
њe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зеленилу, нејасно оцртава по који кров од стаје, 
ланином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише 
анина, које су, овога јутра, завијене у густу белу маглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и зел 
ише се са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и при 
 много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка 
S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежина са  
учешће... </p> <p>— Стезали смо га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — рече један  
 си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ја о 
а дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура 
вене обасјани кровови кроз густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зелен 
ца, бар се може похвалити (себи самој), да је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди.  
 поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе  
о, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам! </p> <p>— Дакле, сигурно? </p> < 
.« — мисли он, седајући на земљу. — »А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло помилов 
шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... </p> <p>— Стој! — викн 
авне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огла 
о прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокролужан 
све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми само ово...  
> <p>— Зар се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник? — рече срески шумар, и пренесе  
би самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово »нетицање ничега« проду 
... да се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, макар из заклона, оних наших песама, да 
на се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама 
ему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње осећање.{S} Једар 
чи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро 
но је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути ка 
оворе од свих правих криваца, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. </p> <p> 
уком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском ових необични 
нка на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим  
дба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — вик 
 бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{ 
шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега не 
р би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што ради 
код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једем... </p> <p>— Море није то, него ја тако у 
буђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог о 
чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред  
није губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглаш 
ио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они м 
 старче, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни 
а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S}  
ене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре  
.. кажем... — ту се Живко мало искашља, да би нашао што згоднију реч за своју мисао. — Поп има  
м, макар из заклона, оних наших песама, да се напијем хладне воде са нашега студенца... </p> <p 
бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p>  
ен овим неочекиваним и тешким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше 
ава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју... </p>  
 овако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру,  
ра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен страшном јавом, у којој  
а да се строго мотри на његова кретања, да се он ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предуз 
потера, изиђе из срескога дворишта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше г 
д његове намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових савета, који  
оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А што  
се сигурно шта је руководило апотекара, да избере име овога реформатора), па најзад Дарвин.{S}  
љак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду своје главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? 
орише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S 
раг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S}  
е како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћемо с 
 понеке кућице нема ни толико дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у 
за њим послаше једнога од оних младића, да се прикрије у кукурузу, који је одмах испод куће, да 
а је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па сад п 
 пренесе поглед преко својих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p> 
а коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се  
јер ниси ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> < 
ом да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје и нашали са њима... да послу 
лако.{S} Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... </p> <p>— Који Радисав? — прек 
он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њ 
ну и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у  
едајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика философија. </p> <p>— Не зам 
тадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће 
и узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако са 
 као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињ 
ати — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. </p> <p 
трашну мисао, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </ 
S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма гд 
> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и уз 
о иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо врата споља! — 
 у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена погледа,  
није или доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од 
 ћутања — траљава посла!{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако к 
моићи.{S} У крајњем случају веровао је, да се механџија неће ни кренути на пут, или ће бар окре 
а.{S} Ономадашњи догађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, ос 
ичина намера: он је желео да придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му 
му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, б 
. </p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заи 
тање... </p> <p>— Ђурице, ево ти мајке, да се опростиш са њом... — вели му писар. </p> <p>»Мајк 
, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Лети се наимала под надни 
у и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће б 
{S} Лице позеленело... очи се рашириле, да искоче из станишта... усне се скупиле, стегле... као 
ш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатим 
 састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врше што пажљиви 
.« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом руком за чело, које обузима 
 запита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копал 
> <p>И они се приближише једно другоме, да тако удружени лакше сносе тешку самоћу... </p> </div 
чета од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бит 
а видети унапред: како он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец 
.{S} Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сваку особину чуднога јој ста 
! ...{S} Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S}  
е и друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће прав 
и он и би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље причати. — Једна све окупила око мене, 
 године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! —  
о вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе... </p> <p>Сад је већ постала пров 
ченик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p> 
о, простота!... </p> <p>— Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њи 
атора), па најзад Дарвин.{S} Разуме се, да је он морао објашњавати публици значај свакога имена 
стивом и пићем. </p> <p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја т 
а отпоче благо: </p> <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побегао, јер 
. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... </p> <p>— Ко то изнесе 
стине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — В 
зраз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах прог 
ани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви 
 а она је тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријатељству.{S} Пило с 
е у кукурузу, који је одмах испод куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Ун 
и нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. 
 послаше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше ј 
ласно, као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— Оно 
{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоћену, понижену, уцвељену, па из 
 кад осети потребу да отвори цело срце, да се наужива и провесели...{S} Дивна ли живота!... </p 
на њега. </p> <p>— Стани дер, зликовче, да ти покажем како се заводе поштене девојке! </p> <p>С 
кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, да се разговоримо. </p> <p>Ђурица зину од чуда и стаде  
: »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га ова појава не зачуђава, јер његово лице доби изра 
руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливен 
и преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако 
и са више места, из чега они закључише, да горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе 
штински биров. </p> <p>— Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиром 
А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без размишљања, без поговора; јер он 
прати. </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажене траве и 
дећу умео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је но 
 затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на коме душа заснива своју радњу. 
а људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима  
ша не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја... </ 
ило веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе шт 
 је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не ку 
кривицу, па онда да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се 
уком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази преко потока,  
а се пандур, који остаје у канцеларији, да би тако сачувао свога коња од заморна пута. — Може н 
ази далеко! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли си чула? — запита Станка, избегавајући да их назо 
 изазива у памети.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао, и сад се сећа само као кроз с 
баци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спрем 
бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и поглед 
<p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега сва Србиј 
ме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ства 
етку.{S} Беху се обојица тако примакли, да су могли чути један другом дисање. </p> <p>— Камо се 
 од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, смејући се и с 
олико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга мисао н 
 сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа могу одузети и одвести то једино њег 
ом не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од његове намере не може ништа бити, па, да би се шт 
љна ствар. </p> <p>Капетан одмах појми, да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома 
ехом...{S} Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи зликовац свој последњи дан.{S} Ула 
 ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, н 
ој, али први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце стеже од те слутње.{S} На првом кор 
оји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на 
} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? </p> <p>Ђурица најпре беш 
ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се  
, затварајући прозор, додаде: — Пожури, да стигнеш пре сванућа. </p> <p>Легнувши у постељу, он  
н све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако 
Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци п 
им, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању у очи, али се старао да н 
уду... само да има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p 
рже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чувати оне људе, који су њу чували...{S} Али б 
чију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним трагом свих сеоских момака,  
их познаника могао с поуздањем тврдити, да на души овога плавушкастога високога младића, који т 
ту.{S} На први поглед могло се опазити, да су обе женске од онога реда, који не држи много на ч 
обом Ђурицу.{S} Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строж 
 тајну, никад не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још какво одељење. — Гледајући  
ајволео, кад би се некако могло десити, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{ 
ти, ако непрестано стане овако трошити, да му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за т 
н и Коста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>З 
т имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ. 
ећ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се пост 
убавне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој св 
и тако јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да  
а смисла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа 
те, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе 
из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ов 
 леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од 
то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то  
, и остао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље трг 
 измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кора 
скочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онд 
 зачуђен Ђурица. </p> <p>— Хоћу, велим, да могу слободно погледати сваком у очи.{S} Што да ме н 
 и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и дру 
се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега затвори.{S} Једном пандуру рече да одмах одво 
у ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — в 
 ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све то некако изравнати и задовољити другове и се 
 је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим знојем; ну он бар неће онако заповеда 
а их он много.{S} Наишао ваљада послом, да му што јави. </p> <p>Тако проседеше у разговору дуго 
 прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре згоде з 
х: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мј 
на воду. </p> <p>— Стако, чекај, болан, да напуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула за Ђурицу? </ 
ну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли уваженога господина попе, ме 
ол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љ 
урица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S} Па зато  
. она се не постара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше  
сам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} 
е Коста да отеже. </p> <p>— Хајде живо, да се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се  
е тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавал 
узети и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи 
а одмах жив... да живим, задуго, много, да остарим...{S} Шта је то робија, ништа!...{S} Слушам  
p>И Ђурица је много мислио, тако много, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега з 
и да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одм 
пусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака 
земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> <p>А  
да, па прође напред и потрча тако брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, стаде изостајати. </p> 
уче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> <p>— Паре!...{S} Бацај паре 
ву дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад нак 
осао. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да се испече погача? </p> <p>— Море, дај што било.{S} И 
.{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме  
е руку са револвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором право у теме, па окиде...{S} П 
о новаца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао. 
сла. </p> <p>— Једини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се  
саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми к 
у.{S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S} Али једнога да 
а ради морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи. </p> <p>Сунце  
а дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да  
обила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... </p>  
 мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... </p> <p>У тај ма 
 ли каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на пример нешто?... — и Ђу 
 имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. </p> <p>— Оди 
о ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. 
жи кмет — откако је наше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету славу! </p> <p>Ђурица п 
 тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити с 
лаву!... — одговори Ђурица тако наивно, да одједном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате,  
 све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељама.{S} Али га 
и — рече му жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да  
ослао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је жив чов 
чешће у оном нападу било је тако јасно, да му није остало више никаква друга излаза. </p> <p>Ђу 
н одвојио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио.{ 
а све било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балва 
. </p> <p>— Нећу тако, но кажи одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да пристајем... мо 
е то за њега беше тако ново и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом т 
о стање беше тако ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш т 
амо поручио да је посао свршен успешно, да су нашли новаца више но што су се надали и да ће одм 
исам рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није тако гов 
хнувши се. </p> <p>— Ехеј, море, побро, да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка ош 
што нема могућности да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па д 
који пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно господа.{S} За њим, као што је ред, ге 
погледали.{S} Он није заборављао ни то, да је ова послушност из чистога страха, али тек њему ми 
но деде причај. </p> <p>— Море број то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не прогово 
ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} А 
рвом тренутку дође му на мисао само то, да за такав чин треба много претходних послова, па онда 
у! </p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на тако огромној берзанској шпекулацији не страдате. 
ости ми, попо!... — шапуће он нарочито, да га нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опр 
ако пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба б 
ако се необично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.{S}  
} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је  
 погледавши мимогред Станку — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе за ње 
ити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... 
сијаше такво блаженство и таква страст, да она одједном појми све.{S} Весео и срећан осмех заиг 
один Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној компанији једно пиштољче — чуо  
часа укопава своју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажн 
и ових страшних зверова. </p> <p>— Пст, да ниси писнуо!...{S} Полази напред! — викну један од н 
још ствар озбиљно, посла кмету наредбу, да девојку »одмах стражарно спроведе« срескоме месту.{S 
а и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више  
о је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега.{S} Најза 
и хоћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти н 
онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </ 
мао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно 
Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се  
 Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, н 
 луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју 
атим начином, ставио до знања капетану, да су похаране ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то 
антовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохват 
ши капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. </p 
увши — све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова у највећем степену.{S} Кад 
возно трзање главе побуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи. </p> <p>— Ти си болесна,  
вању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. </p> <p>Ра 
велој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...{S} Све оживело  
 стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.{ 
дна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само  
ушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да ч 
 одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима 
двајао, као милостињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Так 
и код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... 
 Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по 
ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери и црк 
их сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељ 
кат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, док не дође д 
} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. </p> <p>— Пожури се,  
м. </p> <p>— И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је 
 паметан је пусник!...{S} Мислим, знаш, да он сад, после Радованове погибије, нема ни једнога ч 
е уха, смешећи се: </p> <p>— Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ож 
је то, попо; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам т 
ки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од  
в пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи. </p> <p>Ђур 
и си жешћа од мога побратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу на похару. </p> <p>Ђурица се насмеја и 
 ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију 
харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори 
ујо настави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањ 
но њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p 
 да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долази 
ли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одго 
. — Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџ 
о, нема му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре!...{S} Смрт!...{S} Привежу за колац, као гове 
... </p> <p>— У наш Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, мак 
 стаде... </p> <p>»Шта бих имао још?... да продужим још мало...« </p> <p>— Митре, ходи да се оп 
 на ону страну, где није његова соба... да нас не може опазити с прозора. </p> <p>— Знам ја, са 
нако слатко насмеје и нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кикотање... да их, онак 
 то њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да живим, задуго, много, да остарим...{S} Шта је то роб 
 па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. </p> <p>— Одистине, зар би ти живел 
викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у се 
<p>— Мајко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се  
знаш... њему што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи. 
ослуша оно весело девојачко кикотање... да их, онако старински, смело у очи погледа..{S} И она  
не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори м 
 да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као стидећи се своје сл 
јио од других.{S} Само да није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — одговори трећа. </p 
S} Лези, спавај; сутра морамо ранити... да опет мало пијемо... </p> <p>Њему се не спава, зато ј 
ли... о коју се отимају толики момци... да упропастим ’наку девојку!«...{S} То беху тешке муке, 
ега...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p> <p>Одједном, као плаховит по 
— Дај ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта ра 
да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мириса...« </p> <p> 
ји хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим знојем; ну он ба 
о, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца... </p> <p>— Није то, море, нег 
муца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко... да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој о 
 би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти  
ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш са другима, кад станем лутати као обешч 
/p> <p>— - Ено, одмах на ономе брегу... да се добацим каменом одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад н 
 опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми значај те мисли, опет му пр 
. </p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До 
 — рече она зачуђено. </p> <p>— Знаш... да си тешка... — одговори он и поцрвене. </p> <p>Она га 
бија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« као муњ 
> <p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ни 
Само му једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, пот 
је знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на велику кривицу, па онда да га стра 
 гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме користити?...{S} У том се разлеж 
— Само један прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш стар 
де и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га дво 
 ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S}  
а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положајем осигура себи и своме другу будућност. 
 То је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежну страшну смрт, без уста 
шћу, изгубио се сав.{S} Само зна једно: да је могао унапред осетити све ово што је данас прежив 
 жеља...{S} Опазио је после само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </ 
 </p> <p>Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати  
. </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђ 
на.{S} Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на 
..{S} По томе им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидош 
о, зар Јевђовић?...{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе 
 је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лиси 
тим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео да 
ушке, а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и 
 мене? </p> <p>— Море, шта кријем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... </p> 
ене пушчане грлиће на прозорима! ...{S} Да станем тако, па нека види, нека зна ко је довео њего 
.{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те  
 глави нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је слатко протегнути се 
 више ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговори...{S} И таман да з 
хоће ови?...{S} Да убију... мене!...{S} Да бежим!...{S} Сад сам откован, слободан... само да тр 
 а, то је оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме. 
е крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро 
 дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> <p>— Готово!...{S} Устани, Ђ 
а закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан...  
ица!... </p> <p>»Али како ћу сад?...{S} Да га убијем својом руком... не могу, нећу...{S} Тако б 
> <p>— А после.... шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући 
>»Шта је ово?...{S} Шта хоће ови?...{S} Да убију... мене!...{S} Да бежим!...{S} Сад сам откован 
, све, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци —  
 озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није каква варанција... </p> <p>— Ја сам Станка... ч 
ан је погледа. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она поменула, тако ће и 
— »А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло помиловање, па неће још да каже?...{S} Ал 
и душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непозн 
...{S} Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта он 
е, и од крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко 
вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p>  
д сунца и лепши од свега на свету...{S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих дру 
е господство тако ревносно снабдева.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга 
— Ништа.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изић 
 да нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би до 
ти се воде, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неколико капи хладне бистре воде!...{S} Н 
: </p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам нану. </p> <p>После неколико минута промоли се 
у, која не зна ни за какве препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке сумње, постао велики в 
гла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао  
о, отвори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се 
у, леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би с 
е, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га пит 
заклопара и врата се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се так 
ајбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката...{S} Али п 
неки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{ 
 на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па с 
красно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну.. 
ам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу,  
/p> <p>— Како? </p> <p>— Хе... како?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Ниј 
 </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даљ 
 Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да се  
човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!... </ 
 ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе 
а. </p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико  
 занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S 
к тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бе 
а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, з 
 што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погод 
 <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прил 
о не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад  
ју научну фразу, иронично осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако наглас 
 одговори он, осмехнувши се иронично. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... 
авлачећи све више танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па 
танувши и као размишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту. </p> <p>— Потражи, моје 
одужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или  
ђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље?« Али кад устаде с постеље 
/p> <p>»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку н 
дучком — Друго ништа и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Ни 
м иде за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешн 
не воде са нашега студенца... </p> <p>— Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео 
Удаће се она, не бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, као њу!... </p>  
, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао? </p> <p>— Распитивала је јуче полиц 
ше, Ђурица заостаде код Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — 
за мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби не трабуња штогод онај луди Јово?{S} Кажи ми сл 
 краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не 
 Марко до свога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p 
го ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем, ја...{S} Кад треба трчати и спремати за посао 
лушкује оно значајно шушкање. </p> <p>— Да бегамо низ реку — рече он готово нехотично, тек само 
ући му времена за размишљање. </p> <p>— Да се одметнем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо 
шио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јагањаца, што си их са њим поје 
се само чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени,  
а нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже  
нак никад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. </p> <p 
.. дигоше на тебе сав свијет. </p> <p>— Да није потера? </p> <p>— Ноћас се дижу на тебе три сре 
њака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребни 
рица снуждено погледа Станку. </p> <p>— Да идеш, за ноћас, код Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу  
<p>Погледаше сви по дворишту. </p> <p>— Да није оно... — рече Митар, видевши неку црношарену ма 
уката! — вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш 
е на ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да ниси писнуо!...{S} Овде је капетан са целом војском: 
</p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо 
е, да горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. 
добровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђури 
Шта ћемо сад? — рече он. </p> <p>— Чек’ да наместим твој покривач — одговори Новица, па оде те  
 Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио д 
нају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година глед 
пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим 
»Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њихов 
 осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} Бе 
замишљао себе као хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућењ 
 или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто  
 негде склонити и проживети мирно.{S} А да би могао зарадити, требало је претходно да зајази ст 
ан дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од ч 
ста свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S 
p> <p>— Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесет 
за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они  
. </p> <p>— Зар баш толико? </p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све 
. </p> <p>— Доста је било чекања, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не зарађујемо... 
хтала цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости  
есело. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки умрети. </p> <p>— Једанпут се мре! — дови 
 Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, 
ршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам п 
и у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба да зарађујем. </p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да 
 ти? — обрте се капетан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли ј 
ужје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? 
ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао 
 могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити.« </p> </div> <div  
тра ће преданити код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се н 
 добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Миле 
, јамачно, и старога новца.{S} То треба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не м 
љи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај спава слободно, нико му  
ак смета, стеже га...{S} За песму треба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се само кра 
и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: он није ни у чему н 
унца!... </p> <p>Ови зраци подсетише га да размисли о положају своје апсане.{S} Устаде са сламе 
дведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S} Занесе се и заспа одмах... </p> <p>...{S}  
обу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало хајдукујеш? 
икрада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас  
мо ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Е 
е замијени, </p> <p>— Онда треба и њега да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове  
и увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хт 
жају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тога, изг 
ну, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску икону Спасово Вазнесење.{S} Раздадоше 
да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети. </p> <p>Капетана очекиваху други непов 
на ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али 
оре по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа како проми 
 да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новицу на искрен разговор. </p> <p>— Знаш, б 
о мрдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу, показујући тим да се не интересују оним, што  
вуче младића на велику кривицу, па онда да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после 
а да он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Ву 
м не може ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, са 
 и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, јер је појмио његово душевно ста 
 му исприча малопређашњи догађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. </p> <p>— Нијеси требао 
ео догађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па с 
и Пантовца.{S} Прибравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га 
тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина, море, какве с 
 — рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за врач 
коро су ме петљали... </p> <p>— Знам ја да сви измичете леђа, кад нема никаква ћара.{S} Човек т 
ишта нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Ид 
а дана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Ма 
ко: цију... цију... цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо не 
ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нако... </p> <p>— Како се провуче, слав 
 више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чув 
ди — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу т 
предаде сва, без протеста, без покушаја да размисли о свом стању.{S} После онаква живота у роди 
у већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину самовољу.{S} Видели су да је то н 
и са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — од 
, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па 
 <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> 
уда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да скрива своје стање и положај, па није волео да га др 
 грозничаво, очекујући свакога тренутка да пиће учини своју дужност... </p> <p>Жандарми певају  
. </p> <p>— Ђурица...{S} Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! 
да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоз 
дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош.  
 секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренутка удари га Нов 
 слутња.{S} Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она 
рата над степеницама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S} То беху врата 
 Изгледа, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно кре 
анко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло  
римамљиво.{S} И што се више она старала да ову необичну појаву себи објасни, у толико је више м 
хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је, последњом потером, извршила своју дужност: »Види 
 је за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море,  
 сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала је ради чега ј 
е...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинул 
 да живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да радим. </p> <p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти  
живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим нев 
 јутрос отишао.{S} Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да  
, оправдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, 
брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила 
да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледавши још ј 
ука; растури наредбе по свима општинама да се строго мотри на његова кретања, да се он ухвати и 
ман превио рану и вечерао, па се спрема да легне...{S} Срећом, угледа жандарме како се привлаче 
авице.{S} Њега он, чини ми се, и спрема да тебе замијени, </p> <p>— Онда треба и њега да се чув 
 себи?...{S} Један нам је крај, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним све... свега има, као какв 
ну колима, па нити ко може приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела 
м. </p> <p>— Знаш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, 
е да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? 
суз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш  
е иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба малога руч 
зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу 
 Хеј, мајковићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче го 
аса, па му је сад требало доста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о даљим с 
 баш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њем 
{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </p> <p>— Не бојим с 
види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И  
оји ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... па опет...{S} Хм... женска по 
ски, смело у очи погледа..{S} И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати 
отрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђурица, п 
далеко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и златног  
што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш как 
знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од четвртине...{S} Боље му  
уда између потеса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, 
у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он мислио.. 
рцу жива човека, који зна, поуздано зна да сутра умире од куршума, па опет живи, једе, пије, сп 
и право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к ње 
его кажи што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на  
аше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} После, кад својим оштрим 
 попо! ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи,  
еке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и  
о чисту искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он в 
 Хајде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — ре 
мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га пр 
у ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не р 
к ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђури 
 речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи су 
 сам мислио да накупим много новаца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије... али 
еш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. 
ију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију. </p> <p>Вују севнуш 
 </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотина д 
не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи  
/p> <p>— Хе... како?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега 
 најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђу 
Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> < 
. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да нас 
урици. </p> <p>— Натегни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући  
S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши 
е ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио 
ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово 
као. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало зати 
едва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе из собе полако. < 
{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам на другу стран 
неше карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу 
слати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад разбирам.{S} Требаће ми сад 
сија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи у забран, Ђурица п 
о год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусу 
чан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Радован љутито, па  
ги се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. 
Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна њего 
е.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге... </p> <p>— Како ћемо сад, к 
 и јагањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> 
у — спреми нам часком што да једемо, па да идемо на посао. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да 
 се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... </p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове  
 ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек 
аде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Об 
дни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг д 
 вели један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бри 
го, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S}  
већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је... </p> <p>— Јели тај из вароши? — запи 
? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не размишља 
лике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми се куне срећом х 
Раскрсти с оним човјеком... знаш?... па да уживамо као цареви. </p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну 
ости, неке ћудљиве тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве богате куће, могла би се још и разум 
>— Него остави то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде? </p> <p>—  
или, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p 
ем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окрете и погледа иза себе 
</p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски  
и...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, св 
 је оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети 
бу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње ос 
ави... севну и оде... она се не постара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као 
а!« — помисли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му одузима и последњу кап пр 
 Ђурици како је једва приморао калуђера да изврши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </ 
инама, по голим и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаш 
ни од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трња 
ко допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај М 
шку, под којом је седео. </p> <p>— Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. </ 
 пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри, оти 
ва посла! </p> <p>— Како ништа; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да 
ку ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Д 
дговорити на поздрав, ни понудити госта да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, 
»пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже. </p> <p>— Хајде живо, да се разлазимо — рече  
о начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав изла 
Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се 
снови о будућности, све, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле 
ели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни 
</p> <p>— Колико даш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кл 
ко не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... — муцаше ј 
. </p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта да каже.{S} Једва, после дужега ћутања, промуца: </p> < 
ња: стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и 
прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да  
би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам на 
ика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? </p> <p>— Само један прави пу 
во и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао  
че с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигну 
евесео, збуњен, уплашен, не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к 
арко се у оном узбуђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође кући, загледајући кундак од гар 
не могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— 
т му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се,  
 брзо. </p> <p>Капетан је погледа. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она 
</p> <p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује! 
ђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти кажем... </p> <p>Ђурица се изненади овим речима,  
ки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би  
дигоше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам. 
аву.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој право... </p>  
..{S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гом 
 чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад 
не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред вратима.{S} Прегледа кључаницу — сто 
, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да радим. </p> < 
гу... </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгу 
о и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоће 
, и он се заинтересова, па позва ковача да опет, истим начином, изиђе из апса.{S} Марко се пров 
јкама као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити свак 
а, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз прозор, али се на стаклету ух 
урица, па леже на њену постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслон 
де први, и по упуству капетанову покуша да види јесу ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе  
/p> <p>— Шта је вајде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласова: </p> <p>— 
је.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклон 
пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и д 
о; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман Ђурица пл 
е руци поповој. </p> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барја 
си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако веш 
p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, молим те... 
ше. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже н 
ако, то могу...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што 
и кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни 
ру, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад п 
намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После неколи 
тако важну околност. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси ср 
и ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрил 
S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ова младе 
а тренутка, он је оно, што је имало сад да се изврши, сматрао као нешто што је још далеко... им 
— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њега немој.{S} Е 
а песница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни глава  
 али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосни 
, уплашен, не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатац 
абавити.. </p> <p>— Имам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. 
ица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дука 
 и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> < 
здајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са 
, знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам... 
ислим код куће, никако не могу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја с 
 Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато  
 да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џаб 
дила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе толико нечувено унижење, које би стајало у с 
, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, који се одједном опу 
 раденика у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских м 
 некаква једноцевка, коју одмах познаде да је острагуша.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а п 
 свачега, од самога пространства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљ 
 преза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које постаје од његова  
ле! </p> <p>Милутин слете с коња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те завуче руку у  
онда, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — ви 
се у ћелију, па, не скидајући се, стаде да пише два извешћа, духовној и полицијској власти.{S}  
ли пошто се неколико пута понови, стаде да размишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама к 
и постају све опаснији и смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима селима одредише се чувари 
. </p> <p>Одмарајући се на слами, стаде да разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, који вл 
ротрља очи, па, онако у помрчини, стаде да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до  
 речи и, идући полагано уз поток, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио 
већ прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке необичне покрете: час мрдне једним раменом 
еху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} 
оче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово дос 
нку опет наиђе неко ново осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама н 
едном уђе у њега неописани страх: стаде да преза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од ш 
 и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по хладно 
же се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред очима, спаде она тежина с главе 
 носећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што д 
воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмереније. </p> <p>Куд ће сад? — Р 
 он се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу 
 за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима 
 </p> <p>Неко пресече конопац.{S} Стаде да пада земља у раку...{S} Свршено је!{S} Правда је зад 
ији. </p> <p>Кад пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и немилим јој гостима, али је 
е почасти добром вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} Осим познатих нам Пантовца и  
ојури живље по телу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и блага измаглица, што наступа 
идео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез проговори: </p> <p>— Ево Милошев 
ђе, истрже му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. </p> <p>За тренутак сви ућуташе, пос 
ћ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да 
, заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, како да објасни човеку св 
махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица,  
в колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели 
не очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S} Креће с 
 послом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше  
ао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После дугога чи 
ди из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. </p> <p>На извор долажаху почешће дечаци и дев 
 међу сељанима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као на обичан занат, који је,  
 и страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати ни 
поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе  
еде на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на о 
Дај сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Бес 
поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тражећи заклонитије место, а ви 
пасти, погуби... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако  
 мрачној шумској хладовини Ђурица стаде да прибира мисли. </p> <p>»Откуд ја ово идем?...{S} Шта 
собица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станка га једним тренутком погледа, па 
иђе одмах из собе. </p> <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не  
антовац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обо 
а њој то пише — одговори Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђу 
 буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе  
ава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је седео. </p> <p>— Мора  
..« па љутито угаси свећу, леже и стаде да размишља о овој чудној појави. </p> <p>»Па каква је  
</p> <p>Она обори очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је  
авано осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узвер 
ло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не прође нико, сам 
здржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јо 
сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту,  
ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. </p> <p>Станка угаси свећу, а 
тесом.{S} Саже се под један трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их  
 Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Дом 
ице обузе језа; он опружи пушку и стаде да се привлачи крушци. </p> <p>— Јово, јеси ли ти? — за 
е младенцима, па се обрте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запева 
урица, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цигару.{S} Његовом почетничком самољубљу веом 
г осећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наи 
који одједном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p>После првих ударац 
-ха-ха! ... — одговори Пантовац и стаде да савија цигару. </p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Јово  
 тешке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше. </p> <p>Пред зору,  
ан другом своје утиске, а капетан стаде да саслушава грађане, који су познавали Пантовца.{S} Пр 
ад му се растури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командовао неогр 
д вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. </p> <p>— Децо — поче о 
ац. </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стаде да излаже свој план за напад на богата трговца у Помора 
 обрте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.{S} Извадивши  
е сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад 
е повезаним младићима, а Пантовац стаде да веже Јевта. </p> <p>— Па, Сретене... — поче Ђурица — 
вориште беху затворена, те старац стаде да лупа, док једва разбуди успавана послушника.{S} За т 
обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових ле 
но надање испуни му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговор 
собом невољу... рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p> <p>— Море 
нка угаси свећу, али не леже.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи недовршене мисли, које јој бе 
ао непотребну ствар...{S} Гле, нема где да склони обешчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шта ли 
кад, пође даље реком, застајући понегде да разгледа шта се ради по њивама.{S} Спаде му велики т 
довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила негде у папрати. 
да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа 
глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше пр 
и воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... </p> <p>После пола ноћ 
де да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој може много што шта р 
а рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечите њене прекоре, који му дос 
у мало речи појми њен положај, па хтеде да се користи оваким њеним стањем ради даље истраге, те 
 осети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога 
кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послу 
е празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, он претходно направи значајан и 
на, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од 
оме се сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам  
о намораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но ра 
а је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да савлада о 
 као утегом.{S} Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну:  
и је пријатељ....« — помисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да тр 
ој зависи све. </p> <p>Ђурица пак хтеде да крунише свој успех, јер му се учини да је с оним одг 
м.{S} И он се наљути...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њ 
е.{S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти  
 кад потрча другом страном потока, виде да је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и он о 
 мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде оп 
траховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на расположење повољан одговор 
е те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по самом потоку. </p> <p>Тога ча 
ци се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} 
/p> <p>Ђурица се сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре му б 
вати камен са потока... </p> <p>— Хајде да се измиче! — проговори Пантовац сасвим другим гласом 
 своје необичне намере. </p> <p>— Хајде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њ 
/p> <p>— Шта... шта је? </p> <p>— Хајде да идемо... не могу да спавам. </p> <p>Новица устаде, п 
де да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. </p> <p>— 
 </p> <p>— Шта ћу се спремати, но хајде да идемо — одговори она, а у оку јој засја необична рад 
ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мо 
сад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— 
 вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. </p> < 
> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} 
.{S} Митар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> <p>— Немој... остави то, молим те  
ајде сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што пара? — запит 
амо свакога човека, за кога нам се каже да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, море, починио тамо 
га? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но размисливши ув 
 и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једн 
иде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он  
јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на ногама!...«  
ке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво заговори, Ђур 
добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свр 
оју никако не може да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим с 
ке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака  
 мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи мо 
ан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то. 
себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, бо 
ебе, па уздахну, као човек који не може да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде поглед  
по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и л 
уче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћ 
стима за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’,  
најстрашнија мисао, коју никако не може да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...{S 
љенога стезања. </p> <p>— Е, то не може да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд 
{S} Лакомислена и бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што ј 
во сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки случај... са њега право у поток, па 
ек, који може онако да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов бра 
де како један бистар од природе ум може да влада ученима и неукима — Вујо поче стално да се зан 
и га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојни 
а у њему. </p> <p>— Како... зар то може да буде?... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко.. 
краја њеним мислима...{S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; 
 и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоце 
лавице...{S} Пита за све..{S} После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или 
ђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај  
ечно безизлазно стање принуђавало га је да се лати и таквих средстава, која су законом забрањен 
итеља, од села и целога света; знала је да тога часа укопава своју младост и будућност, да је њ 
— Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи са 
ћ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љута гуја!  
; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли,  
арачунати. </p> <p>— Јесте, казао ми је да те убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не 
лажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чист 
цом? </p> <p>— Јесте...{S} Претио ми је да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме у 
а извршити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш.{S} Неки трговци одавде посла 
једе, пије, спава, мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S} И 
само ретки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тог 
види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао 
 изненадио и саслушао је мирно: знао је да има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му пос 
 непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању 
и радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез  
д му беше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао  
лу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сва 
руги прозор.{S} Три жандарма одредио је да упадну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на  
 досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где 
њим и пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и д 
ајази стотину других страна; требало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, кој 
она два младића, а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове су улоге одређене  
ље? </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто н 
ај непознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на г 
 Једна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради...{S} О 
 варошка, згодна као молована, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и  
, па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и 
 помисли Ђурица, па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајно шушкање. </p> <p>— Да бегамо  
говори Палилулац. </p> <p>— Та оно није да нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови старц 
е, стегле... као да се спрема за раније да издржи ударце куршума...{S} Гледа и чека... не дише. 
а онда ја немам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њи 
се сврши потера, вели, биће најзгодније да одмах почнете оно што сте уговарали.{S} И то ће јави 
 не опазе. </p> <p>— Зар није сигурније да останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи д 
оје се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај 
е добро не угреја, те опомену дућанџије да радње још нису отворене.{S} Овај велики скуп разби с 
 ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајућ 
њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица  
томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажах 
кушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S} Ради тога Новица ће се са 
ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оном крају, Пантовац 
његова оштра збиља, иза које су опажале да сева нешто тајанствено и опасно.{S} Учинише се да не 
аше људи што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </ 
дала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. < 
 дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надиш 
/p> <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разглед 
рво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, сна 
 да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.{S} Само треба срце да ти 
дио тај генерални појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим представницима.{S} Најп 
ећао? </p> <p>— Сто дуката сад, и после да се јавим за уцену, па од тога новца њему осамдесет д 
у се девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон. 
мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. </ 
у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слобо 
ретен.{S} И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} 
 не толико због глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не п 
.. </p> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаш 
ма! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад оду 
си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори  
руги поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« </p> <p>И 
д, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скор 
о ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш 
велиш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо чим се смркне, само нам нађи још кога човека — 
сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?.. 
 људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети 
о заједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. 
ити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињ 
не. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у потоку ил 
»Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми по 
 жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </p> <p>Станка ућута и више ни с ки 
 без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} Због тога се моји ника 
нако... какво зло учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— Што пита 
аки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно, пре ово 
ачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.{S} Младеж, чувши ћ 
 Одједаред застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде  
 најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли  
ки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да 
а што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним мајсторијама, које му капетан  
} Помирише цвеће из руке, па опет стане да слуша пресуду... само да има чиме мисао занимати, да 
 одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око малога ручка, вратише се  
и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити кри 
у апотекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад х 
олико је кадро било једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ... </p> 
след тога, а и због оне неодољиве жудње да проведе мало обична разговора са својим познаницима, 
уз Ђурицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви њег 
одговори други, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако почастили Ма 
 и понеку пушку.{S} Сад није било сумње да су опкољени потером.{S} Остаје им још само потес, гд 
ци... — уплете се трећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут купов 
ка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи то страшило, онда... онда ће бити нешто друго 
S} Сутра иде Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће триестак дуката.{S}  
о. </p> <p>— Милутин иде сутра у Жабаре да капарише ракију — одговори Симо. </p> <p>— Кад? </p> 
чкога механџију, није хтео после похаре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да је поса 
ам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. </p> <p>— Па... кад није друкч 
вет! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и одне 
сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га погледа  
није одвајао очију.{S} И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је  
 грлу.{S} Он затрепта очима, напреже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му с 
 оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах да т 
ани, Ђурице... — вели Митар и сагиње се да му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако тешње?... 
 Хајдемо унутра — рече Вујо и окрете се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде наредити што има 
ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба доб 
што тајанствено и опасно.{S} Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. < 
овицом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прили 
у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. 
.{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се о 
па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој 
инио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми муч 
 ли ће баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прек 
, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад ов 
де у своје село.{S} Идући путом сети се да ономад, кад је ноћио код Јова, није ништа наредио за 
, разбегоше се по кукурузима, бојећи се да се разбојници не присете и не поврате. </p> <p>Ђуриц 
 дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње мучењ 
 целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да 
p>— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задовољни сви? </p 
ица с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одгово 
{S} Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори неодлучно: </p> <p>—  
на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са потока... </p> <p>— Хајде да се изм 
ура удари клин. </p> <p>— Море чувај се да не заклиноше. </p> <p>— Стари смо познаници.{S} Ха-х 
е ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавала...{S} Та она је тако лепо видела оне чу 
а изиђе из собе... </p> <p>Учини јој се да он проговори, пошто се затворише врата, али се она в 
ах место, где чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{S} Двојица претрчаше преко про 
о ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела 
њем, са великим саучешћем, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртва ч 
 тражећи заклонитије место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину корака, наиђо 
ред потока нагло приближује, чини му се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву своју сн 
слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војн 
то је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био. 
{S} Ђурица разгледа место и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други ње 
роз нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, а 
да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће 
 у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много 
н и опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа. 
</p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву же 
оласку. </p> <p>— Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши 
збуђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође кући, загледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А 
други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме мало потесни око врата, 
с отаве шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у зноја 
е на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} 
рно.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ће да дижу потеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури са наредб 
неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку право у 
ра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају Мата 
спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После неколико минута врати се 
е се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се  
донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« </p> <p>Напослетку одлучише да престану 
мислити како ће то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је 
кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле 
то вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да пог 
една од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да 
.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам то. 
е ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> <p>— Не г 
.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>—  
 ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све  
преко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли:  
/p> <p>— Е, мој попо! ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ од 
>— Јесте, синко, знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{ 
 један пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остане удовица — наставља Митар. — Удаће се она, не  
том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S 
 оштра длета... </p> <p>»А знам... хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде му поглед на јед 
 ни на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му мног 
?...{S} Шта ће тај колац ту?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?. 
...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос, Марко! — повикаше радознали гле 
/p> <p>— Па, шта мислиш? </p> <p>— Хоће да те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати на ко 
ита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро —  
вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће да разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно изду 
а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми значај те ми 
зати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стране власт,  
ма у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њим 
 другима заповедати.{S} Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста  
налазак, те он не пропусти ниједно вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, веома не 
ад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Бил 
 Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p>— Каква ти је то  
не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави 
позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, има неке мај 
 Јесам... онако узгред.{S} Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени реч 
и све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми 
ти сто чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне п 
 њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити 
 и њега затвори.{S} Једном пандуру рече да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и д 
укама. </p> <p>Старац, још снажан, поче да се отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{ 
му порасте Милета, најстарији син, поче да пати многу стоку, која такође велики приход доноси.{ 
ом, господине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта ј 
но. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућност?...{S} Све се руши 
} Казао сам једном. </p> <p>Станка поче да нишани...{S} Истога тренутка зачу се иза њених леђа  
стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледавши случајно у двориште, угле 
 стаде више њега, разави хартију и поче да чита пресуду. </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикну Ђур 
нџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа 
где да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио је на зв 
.{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се 
 на овом месту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза  
авлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо. </p> 
е, а она се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђаше се овој својој необичној послушнос 
мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша уз 
ти споља.{S} Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим 
ваљено место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде 
а није оно исто што и чворкови, увиђаше да му је много више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу д 
 закачи и убоде је.{S} Она сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како ј 
 распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} Али се М 
дући пред њима. </p> <p>Пантовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те д 
ица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога 
иступе послу и раније.{S} Уходу послаше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта с 
ослу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављ 
баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживањ 
а примамљиваше тамо, опет јој се чињаше да нигде лепше није; и саме ове прилике, које је очекив 
убац испод појаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше 
обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, увиђаше да м 
где се привлаче обору.{S} Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше 
</p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чара 
ше, жандарми искочише из кола, па узеше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекре 
а остати тајно!{S} И његове везе почеше да избијају на видик.{S} После три недеље опази их прво 
огорац? </p> <p>— Нећу, господине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она  
агло. </p> <p>— О томе немој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је.. 
ажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо ( 
> <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао 
head>XI</head> <p>Станка не могаше више да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино, бур 
с тобом.{S} Али... овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како?  
одговори учитељ. </p> <p>Људи наставише да исказују један другом своје утиске, а капетан стаде  
 власт, с друге они, који треба највише да ме чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде 
.{S} Али га последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже иша 
рђе и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. </p> <p>— Миљо, — зовну Ђорђе снаху — спреми 
даде знак.{S} Испред куће му одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше к 
а се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, који су у дру 
 би се указао згодан тренутак, одлучише да приступе послу и раније.{S} Уходу послаше да се прик 
е живи!...« </p> <p>Напослетку одлучише да престану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде 
вио. </p> <p>Ђурица пристаде.{S} Легоше да спавају, а њему не излазе из главе загонетне речи Но 
 леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} Тако мислећи загледа 
 и папучама на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, најпре један по један, а после гомилама, ра 
ј! </p> <p>Ђурица се уплаши.{S} Стадоше да му дршћу руке, задрхта сав...{S} Једва се сети револ 
Курјаци се приближише обору, па стадоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има 
донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да ручају. </p> <p>При крају ручка им залајаше пси, кој 
 <p>— Е то јесте — рече он, кад стадоше да се ређају похаре и убиства. </p> <p>И опет обрће очи 
акво причешће!..{S} И наједаред стадоше да му се проносе у мислима светле и слатке слике давног 
лепа кућа! — повикаше девојке и стадоше да се разлазе са студенца. </p> <p>Станка нарочито заос 
наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о догађају са Сретеном. </p> <p>По 
ми од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране,  
а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстаре жандарми свакога дана. </p> <p>Сеоских страж 
е, па искапи прву чашу. </p> <p>Стадоше да се ређају чаше са препеченицом све чешће и чешће, а  
 посланик за Новицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразговарају. </p> <p>— Е, сад казуј 
се пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јов 
 </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да бе 
аше да прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога легне. </p> <p>— Шта то дроби овај? 
е изгубљенога јединца.{S} Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе 
куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} 
го жудео, сад његова, потпуно његова, и да се више неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро п 
да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У та 
</p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Во 
а седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нама свет ради,  
сао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво,  
е кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, п 
е шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично 
енадила она напомена о јаловицама.{S} И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, било  
е само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљ 
г тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако... </p> <p>— Шта си окупио једнако с  
тињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је 
а му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све више излажах 
до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?. 
н.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале људе, па се пожур 
<p>— Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забринуто. </p 
иже страном да пресече пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над провалијама застају сви и, у о 
оћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!.. 
 старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бит 
тирску поуку: да се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам ве 
<p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S}  
ого поузданији, но да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чи 
 доста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о даљим својим корацима... </p> <p 
а продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде н 
но, јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од опасности. </p> <p>Кроз ч 
/p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— 
 придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он зауз 
 иронично. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се н 
а одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није д 
т ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разглед 
испод куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме 
шо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити капетана  
отово нехотично, тек само да што каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. </p> <p>—  
а је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она га је вазда заглу 
о се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће  
зао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хладно 
.« — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаш 
еханџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме  
 све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак 
 па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам м 
 провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан одмах пој 
лаву, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио о 
ћ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је после само је 
нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није нала 
 треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му свет... и опет да му 
у, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду свој 
ига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тога, изгуби сваку могућност за предају. </p> 
дим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај как 
> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта 
 па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмо 
је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> 
летку одлучише да престану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су 
 тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две п 
пет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </p> </div> <div type="ch 
њи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације нема шта чекати...{S} Окупи некога пр 
е у стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, ис 
 <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна в 
 Новицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразговарају. </p> <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S 
ти, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесности прође му ду 
 ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{ 
и три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капе 
 после не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћеш — одговори Станка, осмехнувши се. </p> <p>— Ех 
ераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични љ 
ар колико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на проз 
е знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу 
ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру са  
 која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо м 
 да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p>  
тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена  
ек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде  
ада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.{S} У крајњем случају ве 
цуру преварио.{S} Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива 
е тога сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од  
 му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. </p> <p> 
се добро промисли...{S} Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави пр 
} Жандарми ношаху пушке на руци, готови да свакога тренутка проспу смртоносну ватру на изненадн 
говорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Су 
 мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах носе и закопају. </p> <p>Увече је, украј ср 
овац, који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за ру 
далеко... има још времена...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, али то још не доводи  
ужим још мало...« </p> <p>— Митре, ходи да се опростимо. </p> <p>Митар приђе... опет иде и глед 
 не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, п 
а не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако вече, частећи свој 
. </p> <p>»Знам ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку 
лности, а учитељ, као што видим, налази да је свему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени 
> <p>— Лакше сад — рече му писар — пази да опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, вид 
а неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са стол 
ажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим ов 
ече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађују четири жандарма с пушк 
 судницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који води право к судници. </p 
вши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} Сагнувши се над њим, повуче за покрив 
страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико 
у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да се млађи посетиоци ове каване, увек у једно исто вре 
} Послуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али  
докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи ра 
се сад сети детињства.{S} Једаред опази да се легу чворци у једном високом, окресаном бресту.{S 
 од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет међу сељанима веома уздигнут, па ста 
{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале 
. — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо чини 
 више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па 
ли место није одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро паз 
ке. </p> <p>Кад дође чиновник полициски да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена,  
 све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо б 
с.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али ова 
застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно  
тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За један тре 
и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко п 
оше играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необи 
ање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо раскидати, па онда не  
шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? </p> <p>— Пуцај!...{S} Казао сам једном. </p> 
љад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти за 
а, прича и смеје се. </p> <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђурица одједном. </p> <p>— Хоћу 
су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од двеста дук 
и не дремају.{S} Опазили су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиц 
мере полициске, па су се сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, да 
ци ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевиц 
сама.{S} Бегунци су свакога часа морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су  
огледом...{S} Као да су обојица осећали да треба одважно издржати овај први поглед, па застадош 
ур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с 
а? — запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да може. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође м 
ашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су те обрлатили јатаци из твога села, па сву зараду  
ашњој и јучерашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, к 
не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да 
сле, кад му предам паре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{S} Че 
> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p> 
 два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први поглед, ис 
другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У 
 како рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> <p>— Хм...  
ији«. </p> <p>— Је ли то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи писар. </p>  
 као пре? </p> <p>— Сви бисмо најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно би 
} Кад су најпоузданији моји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет 
е знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па  
еком, где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их оп 
али су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или  
атима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А ш 
ида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За један тренутак узбуни се це 
трепта очима, напреже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и н 
ећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брз 
!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну...{S} И најгоре 
оћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо ш 
ла?{S} Зато, што их родитељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе  
и... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешк 
арам... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чујем Добросава гд 
 он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, кој 
ај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сва 
да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} С 
крмачу.{S} Људи, позвани позивом, дошли да присуствују продаји, коју врши кмет.{S} Онај сиромаш 
ако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђуриц 
ре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, 
преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: о 
 да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме сма 
еће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. </p> <p>Јован скочи вес 
ица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући  
ђају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{ 
сказану мисао, она га уплаши, јер појми да је мисао истинита и правилна. »Јест, зацело, ја ради 
њих, засијаше му очи радосно, јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од 
ст не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у животу... </p> 
а се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере. </p> <p>— Хајде д 
е досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудњ 
еш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу... рече Новица, па застаде да  
 лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети.. 
сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чек 
 да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Тво 
ати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њим ниједно злочинст 
ко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти ре 
.. пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. </ 
у гору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p> <p>Станку веома изненади овај глас.  
еко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети оно густо пра 
а мисли сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза к 
жди и улеће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима како веругају 
и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </p> <p>— Стезали см 
 скрива и бега, њему се непрестано чини да му је непријатељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт 
а се изненади овим речима, али се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новиц 
мести код Мата, леже и наскоро се учини да је заспао. </p> <p>После пола часа Мато устаде и зов 
екада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини м 
 да крунише свој успех, јер му се учини да је с оним одговором постигао циљ. </p> <p>— Што ћу и 
 <p>— Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... </p> <p>— Како... ја шта ћу? </p> <p>— Х 
 беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуц 
оворити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — проговори она после краћега ћута 
ољно издавати остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Новица!...{S 
описану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је 
љим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собо 
гледавши је страсно. </p> <p>— Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак го 
} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </p>  
ко нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмех 
о такту, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух 
 преврнутих очију, и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто 
воришта, која ће посести споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је дворишт 
к се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, си 
аре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вуј 
> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на 
овчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — рече Вујо и ок 
се по његову изразу не могаше прочитати да ли му је непријатно то питање или му је непријатан с 
а страха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају.{S} Услед то 
 се одмах, на први поглед, могло видети да је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни ј 
 Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко  
ожеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљут 
ого претходних послова, па онда се сети да треба и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше 
вајата.{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио погрешку што је погледао у кров, кад се об 
> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, п 
и он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </ 
 и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба 
та или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати. 
но у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одгов 
да је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад онакав, какви су остали људи.{S} Јанко г 
S} Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да шушка око пр 
 мреже око њихових недела.{S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе 
 окренута леђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже на груди.{S} Очи му се 
 стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На к 
ви са домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад  
голица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и с 
е је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога с 
 гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огрома 
спитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви философи 
 се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не поможе ништа 
ше разговор, али се могло одмах опазити да је мало света пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ пр 
ора наредити, мора јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’  
<p>И као да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај 
ве лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. </p> <p>Станка се зачуди.{S} По свом 
цело село, и ником није смела допустити да је одреши, док не стигне својој кући. </p> <p>— Па ј 
омка, који би осећао снаге и одважности да их слободно и отворено погледа.{S} Још ниједан момак 
зашто тако одмах, зашто нема могућности да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какв 
био окован и имао је довољно могућности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што с 
ше шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да својим мислима.{S} Час се сећао с 
 у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S}  
а Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p> <p>Ђурица иђаше очима за С 
вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појав 
, кад никакве опасности нема.{S} Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем  
апљом, пенсионованим писарем.{S} Видећи да је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче 
о назив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике мршти, назва их философијом.{S} 
му потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. </p> <p>— Није то тако 
покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели кад ст 
ти, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлуч 
у Пантовац као с неким правом, налазећи да му је тим причињена хотимична штета. </p> <p>— Нема, 
езбрижном и веселом провођењу, налазећи да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то  
и Пантовац сасвим другим гласом, желећи да прекрати непријатан спор у овакву времену, где је др 
о прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу. </p> <p>— Калауз из Паланк 
окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидевши од љутине 
обневиде..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне т 
и он, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако к 
пада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажа 
p> <p>Свештеник га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са 
заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не  
ад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си 
 је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да 
 си чула? — запита Станка, избегавајући да их назове по имену. </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су  
 одговори Симо и обори главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним погледом. </p> <p>»Овај  
и хајдуци?« — помисли он, заборављајући да је мало час сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућ 
бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра и тако редом. 
о разберем — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитивати за његове планове, обрте  
 трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За јед 
ца се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Ј 
рестадоше играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају 
 оно оданде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — одговори он, ударивши гласом на он 
 хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да по 
урица, тражећи око себе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа. </p> <p>—  
кну Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђ 
а она озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне своју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још  
тише Радован и Коста сами, не очекујући да их ко позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само с 
 миру.{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а  
 мисли капетан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p> <p>Митар жандарм, одважан момак 
де на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, с 
е — узвикну апотекар, а његови слушаоци да попуцају од смеха таквој досетци. </p> <p>— Па добро 
кшање, како ли?...{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и  
..{S} И најгоре је то, што неће ни речи да проговори: све ћути замишљена, по неки пут се намршт 
год у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже своје осећање и чуђење. </p> <p>Седнувши на с 
— Р-р-раскрштам! — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њен 
е, никаква смисла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И  
Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа последње средство да буде потпуно поверљив са 
 Према његову саопштењу, Радован одлучи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време 
н не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још  
зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са великом, организованом дружином, к 
да шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окр 
 зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и од 
шен; погледа свуд око себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, потрчи напред што више мож 
 и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и  
{S} Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па по 
</p> <p>Ђурица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па иско 
о, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. </p> <p>»Шта ов 
скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица за 
 и обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост,  
отимаш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} 
тадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача почиње дизати, притрча и притисну 
 путник. </p> <p>Међутим власт, видевши да Ђуричини напади постају све опаснији и смелији, стад 
даше слаба светлост свећице.{S} Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разг 
ђе у ходник, онако необучен, па видевши да лампа слабо шкиљи, обрте се пандуру: </p> <p>— Одврн 
п их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, немаде куд, но продужи право к њим 
ад имао нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да се старац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе ј 
 на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> <p>— Ти ра 
а идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам...{S} Знаш, онога... пшеница ми много добра 
е паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну ф 
ку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са пес 
ега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све т 
 ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p>— Све сам прегледао, поч 
; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; нап 
 ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлу 
најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш други 
и. — Сутра ћу овде преданити, па гледај да се пази... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам потера  
лазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а 
кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није сигурније д 
е отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p>  
управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка  
ве је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S} Тако... 
квом добру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми и 
осао. </p> <p>— Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо 
p> <p>— Је ли то од истине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, о 
ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он пр 
нима, који га чувају... </p> <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља н 
риш!... — плану Ђурица. </p> <p>— Немој да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори.{S} Пр 
и? </p> <p>— Не спавам. </p> <p>— Немој да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </p> <p> 
p>— Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити 
ратнице, па једни чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Б 
 у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, на сам 
тављао питања више из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шал 
 — запита он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере. </p> <p>— 
 ја старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, н 
вођењу, налазећи да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па  
кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти, болан, ј 
те кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је било  
..{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да  
 заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучим...{S} А  
 ја?...{S} Зликовац! крвник!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики момци... д 
то овако лакомислено запита. — Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где о 
ш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос, Мар 
ш? — одговори она осмехнувши се. — Знам да жене у том стању не иду... </p> <p>— Нема. </p> <p>— 
Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S 
ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он н 
 неко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, бра 
 што је погинуо. </p> <p>— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени 
и да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветника...{S} Истина, ја и заборавих  
...{S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу  
слим, не смем да мислим...{S} Само знам да сам пропао, пропао сасвим. </p> <p>— Па што онда вез 
 како год знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па ма 
Не смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је по 
страни груди. </p> <p>— Јадница, сумњам да ће преболети...{S} Што уби ову девојку, несрећниче!  
, сад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. —  
 Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, 
 стотина, они све разграбе, и још морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим  
 Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помуће 
шта вредело, но размисливши увиде и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да ј 
ванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу?  
о луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене милош 
 да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општину? </p> <p>— Јесам. 
ка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати  
али, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори др 
у што си отишао без његова знања, чујем да те криви и за Радована што је погинуо. </p> <p>— За  
>— Па, Сретене... — поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убије 
ро — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S}  
ана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам да сам пропао, пропао сасвим. 
да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е  
/p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! < 
нога састанка на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или поб 
од последње, пред манастиром, казаше им да је старац мало пре измакао.{S} Младић, који је силаз 
ицу. </p> <p>— Седи, одмори се... видим да си се много уморила. </p> <p>Станка се осврте и седе 
орити? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки 
ла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нема изла 
што знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је  
сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то? </p> < 
 ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ....« — помисли он и хтеде да легне оп 
 да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је то необично. < 
неким речима твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник многе људе упропастио и побио.{S} С 
м?« — рече он себи напослетку. — »Видим да се приближује крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су н 
је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} 
ако је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — рече апот 
ве сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то пот 
ко да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе опет звецн 
то на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p>— Остави то! — прекид 
>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. </p> <p>—  
о ти не умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако задаје страх... паметан је пусник!...{S 
 смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш до 
и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умрем. </p> <p>— Море, живећемо, Стале!... </p> <p>З 
авај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, 
 својих суседа да изиђу, показујући тим да се не интересују оним, што је иза њихових леђа... </ 
ајући се у гомиле, јури на ниже страном да пресече пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над пр 
а хоћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </ 
а свету...{S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко 
нувши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради ове необичне посете. </p>  
рукчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на п 
ака, једнако крстари по селу, с намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изн 
} Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале 
е ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одм 
 јесте позадружна, јади је убили, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. </p> < 
. па, ето их!...« — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необичн 
 зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти т 
ко да га завара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Не 
јаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће и 
 сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачин 
ица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>—  
ва.{S} Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљује жене својим работницима, а овим му је бар 
де Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научи 
 да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »При 
 појурише.{S} Требало је на сваки начин да стигну калуђера, јер кад се за њим затворе манастирс 
ега човека, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на друг 
сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} То ли  
Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. </p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А з 
тану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону мог 
јо скухати попару, па му не иде у рачун да му открива своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су  
аш.{S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца... </p> <p 
p> <p>— Како нема?{S} Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. </p> <p>— А, е 
есто поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, 
и прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледати сад — одг 
 — смлавио га, уништио...{S} Није могао да се прибере задуго... </p> <p>Али, пролежавши подуже  
; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухва 
побегне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле 
 се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну каву.{S 
а. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме бих с 
ски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе љу 
по, па ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. </p> <p>Симо се исправи, машући оном руко 
е — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} 
ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. </p> <p>— Зашто? </p> <p> 
з среза устумараше.{S} Неко им потказао да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пред вече одјурише ж 
> <p>— Није то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад 
 притрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.{S}  
није ништа предузимало.{S} Изгледа, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па  
 напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и ист 
а, обрнута лицем к земљи, савијена, као да се сама наслонила на лактове, па сакрива лице од нек 
па стоји тако непокретна и суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p>  
има и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овог 
ит да се нагледа познатих му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> <p>За један ч 
пају у земљу и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље.. 
лео очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{S} Само му струји нека ватра  
 кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... глава се затури.. 
и удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. </p> <p>Пред иконостасом кресну жи 
викну Станка, осврћући се око себе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко лич 
а се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете  
мо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јав 
о она група у средини необично иде, као да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жанд 
овор на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише собом све, ш 
очињаше нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} По 
колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред оч 
зачуђено у наперене пушчане грлиће, као да су им очи приковане за њих. </p> <p>— Отпасујте се,  
ну он одједном и устаде са столице, као да се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка 
азвуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одговори:  
овац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Беспослица!{S} Какво венчање 
е одједном нађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађену црвенкастом марамом  
ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити. 
крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи 
<p>Станки застаде осмех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејат 
 ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим п 
... — прошапта она тихо, не дишући, као да сад тек очекује прави одговор, од кога јој зависи св 
ашило необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он 
једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми последњи одговор ох 
...{S} У том се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе.. 
ове напомене значајно махну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да г 
ш како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне  
 Шта си окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да са 
куд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пр 
а ми је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе недеље тренуо? </p> <p>— Биће од ове омор 
е с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пружив 
одговори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина удовица, има нечега ст 
не. </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: како он мисли о томе, да л 
ече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... 
гу. </p> <p>— Лијепо сам намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угур 
се учини још радозналија, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа непо 
ма? — рече она и насмеја се весело, као да је то што је казала о провођењу, доиста весели и зан 
во и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је 
гао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га ова 
м местима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у његовој појави. </p> <p>А  
p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним  
} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој црнини траже објашњење неке стр 
 сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да 
послетку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиск 
уживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.{S} И затим му  
а жудња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу 
а Ђурицом, једну по једну банкноту, као да и њега интересује колико ће се наћи новаца у том зав 
ништа... усне се скупиле, стегле... као да се спрема за раније да издржи ударце куршума...{S} Г 
и, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим плећима цела она маса.. </p> <p>Ст 
 речи. </p> <p>Станка се не измени; као да је очекивала нешто горе, неповољније, па је ово и не 
успут људе, куће, дрвеће, све...{S} Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету... < 
 <p>Ђурица се освести и следи...{S} Као да није ни капи сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На једној 
 строгим, испитљивим погледом...{S} Као да су обојица осећали да треба одважно издржати овај пр 
ова чудна лепота целога стаса?..{S} Као да је ове чаробне горе одједном преродише!... </p> <p>— 
Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеписмо једно за др 
цањ и више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{ 
 идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново ос 
можемо, само кад бисмо хтели!«... — као да говораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху 
з Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се с 
ти...{S} Само затрпају земљом, — па као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« у 
мишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеже рамени 
ати пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, з 
трвицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучнос 
оцкан... — рече он љутито, па после као да се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако др 
ку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... наплатић 
ата. </p> <p>Ово последње објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица ос 
тили.{S} Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се  
 тренутка заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да на 
вим очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће в 
ачуђава, јер његово лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја 
цаше колена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад му је 
мену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му се. </p 
ат. </p> <p>Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако,  
ош боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упирао п 
 скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно скиде 
, који бејаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од друго 
бећаваше никаква добра... </p> <p>И као да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као 
и, видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка при 
руком поред уха, што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше из 
<p>— Бабетино једна!{S} Надао дреку као да му црева испадају!... </p> <p>— Сваки на своју стран 
н, раздраган, и у том једном узвику као да хтеде исказати цело своје осећање. </p> <p>Она га по 
чајући успут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Што не оде у 
д куће му наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђаво помаже!« — помисли капетан, улазећи у дв 
 брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на 
 посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад 
само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и о 
дина попе, мени се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као ш 
га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је било? </p> <p>—  
о... завукао се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гор 
p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те н 
а и пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође досељени 
>— Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Радован? </p> <p>— П 
 га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно велико друштво: неколико људи за на 
 проливена крв: напротив, он се спремао да сад тек засуче рукаве и почне прави посао. </p> <p>— 
е послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, 
оморине — одговори Милош, и ако је знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај  
охаране ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на ве 
многе ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах после извршене похаре, неким нарочити 
 на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад н 
а... </p> <p>— А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелаја 
ну и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве последице наступити.{S} Истина, док се одл 
учај.{S} Пред Ђурицом се само претварао да није ни знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода  
 поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније 
ледати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.{S} У себ 
пуњених веселим народом, који се сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... </p> <p>Ђурица н 
ушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Само пролећу као искре, понесене бесни 
 до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за тв 
ије сам урадио, што нисам јуче: пристао да идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... на 
спавају...{S} И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан пићем, наслонио главу на ст 
ну мрежу својих замака.{S} Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: од тол 
добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од двеста дуката.{S} Знали су да  
не, он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао  
ео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? — узви 
одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> 
 да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше 
 мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека одговор. </p> <p>— Хе, момче, — одговори Јанко  
т!...{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће ово да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно последње, он 
као какво црно страшило, које је готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он из 
 ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седн 
последњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи пра 
е му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам  
н се одлучи да огледа последње средство да буде потпуно поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му 
оју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану гл 
 <p>— Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше д 
ар није у вароши? </p> <p>— Јесте, него да није куд отишао послом.{S} Он ти сад води трговину н 
.. овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како? — запита зачуђен 
А што сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оно 
м су рукама сви његови планови.{S} Него да ми сад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш  
, кад немам друга посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S}  
вору, смрче се, а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Н 
, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а др 
бе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, 
и, хранили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је било т 
њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану  
последњега тренутка.{S} У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могу 
а провидна Новичина намера: он је желео да придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји  
ва своје стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу  
ош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми имамо друштва  
ело пред очима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна 
едва истерах из овога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сач 
гим погледом својих великих очију, умео да прикрије ту особину.{S} Само га често издаваше нерво 
 одговори она и застаде. </p> <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он  
 по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје м 
ч застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, 
{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица,  
и познао Вуја... још онда, кад је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доно 
е пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнутом руком, ук 
 си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђуриц 
Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору толики његови в 
 пакленом ватром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми  
оводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како 
 Звер пред хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!... </p> <p>И  
ро си учинио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја  
 своје! </p> <p>— Знаш... ја сам мислио да накупим много новаца, па да побегнемо негде далеко,  
и своју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђаше невесео, за 
е глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да види 
тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ја остављала своју  
и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације нема шта чека 
ађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> 
с неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас могу и глад 
ле, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпу 
же. </p> <p>Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко зна 
 поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне плашње. — Ја морам са 
тако — одговори Пантовац, јер је научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си х 
 послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. </p> <p>— Како? </p> <p>— Хе... как 
 је много рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицо 
огућности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили зид, те изве 
 састаје с Вујом, но му је само поручио да је посао свршен успешно, да су нашли новаца више но  
ласку... </p> <p>— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, кад и 
ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му после 
о Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не 
их очију. </p> <p>— Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце? — з 
гу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право кажеш: ма 
риђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч овој праведној, страшној погибији! < 
рим, нек погинем. </p> <p>— И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени 
ше танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па после не марим 
таде да саставља у памети одговор, како да објасни човеку своје присуство на овом месту.{S} А м 
постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди оних четири стотине и двадесет дуката, што 
-хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, болан... — рече он, узимајући новце и ба 
екшим радозналим гласом. </p> <p>— Како да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> < 
пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А како да изиђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, само ти к 
и, па после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђуриц 
ај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! —  
им њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... је 
ок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да  
ва — рече јој. </p> <p>— Нећу више тако да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем св 
 покрета... </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станку. </p> <p>— - 
p>Станка изиђе, и мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратим 
ву на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{ 
га може убити последње циганче, па нико да му не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се опазило 
 одговори Јово. </p> <p>— Казао ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — прогово 
ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао 
али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са њом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш — рече 
ад ништа није доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им дел 
Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, 
ма је свраћао свагда, кад му је требало да се извести ко је прошао путом, има ли какве нове нар 
ој гори!... </p> <p>И што му је требало да се још окива овом женом?... </p> <p>»Истина, онда са 
држе... све од пића!...{S} Није требало да пијем, само сам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу 
>— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прођ 
г и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, к 
а жив побеже...{S} Јуче, чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше.{S} Неко 
... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће! </p>  
он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор. </p> <p>— Свршисмо, али М 
и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан.{S} Истога тренутка дохвати нож, којим ј 
гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Постоја ј 
сао, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, веома во 
једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некак 
/p> <p>Станка се наљути, али се опазило да јој се ове речи коснуше самога срца. </p> <p>— Оно ј 
ма се одупирао, клонуше, што је значило да се покорава и слуша.{S} Митар одвоји један од конопа 
— одговори Ђурица равнодушно.{S} Морамо да се одморимо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну  
јо га заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а т 
 па нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би радио...{S} Проклето дериште!...« </p>  
 врло много од овога првога посла, само да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда 
ва.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} 
у иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, који уништава човека.  
ујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да чека.{S} Због тога је и избегавао мисли о своме поло 
дноће ни умора...{S} Само што пре, само да се стигне на време!...{S} Наишла је на утрвен, насут 
 Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, 
..{S} А како се могло лепо живети, само да беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, ка 
 кукавац!{S} Лепо ли могах живети, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се р 
 тобом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти 
} Трчала сам, журила сам се много, само да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо исприч 
абави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претур 
ога оца, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волел 
своју... </p> <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле 
 Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже 
 макар једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...« И он  
..{S} Сад сам откован, слободан... само да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочи 
ет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то  
 па опет стане да слуша пресуду... само да има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је 
p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гл 
 се Сретен увређен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S}  
ал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, 
ку преко средине, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И  
тиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка зима!... </p> <p>— У наш Кленовик, 
Вала и јесте одвојио од других.{S} Само да није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — од 
 сад мене плаши — помисли Ђурица — само да му робујем, али нећеш!...« </p> <p>— Јеси ли спремио 
 глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, здравља ми!... </p> <p>— Па кажи ми овде.  
оку и пожурише низ брдо. </p> <p>— Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — пр 
 нема никаква ћара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мора 
од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти 
у беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под тим »нико« с 
.. шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« као муње ређаху му се 
 пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се 
, ништа му не треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му свет... 
..{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао 
му испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност и одлучност, која је рас 
ажан, поче да се отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он р 
 ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје 
е за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељач 
и се њега тицаху.{S} Он се стараше само да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стра 
<p>— Немој, болан.{S} Што?{S} Седи само да ти кажем. </p> <p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме оста 
и које се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и иде за њим 
јући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична човека. </p> <p>— Не бој  
ку — рече он готово нехотично, тек само да што каже и да говором одагна страх, који га обухвата 
е грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је о 
 кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не по 
 и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и готово... шта то 
 спремајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је све једно, а 
 и њом се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упрепашћена, кад угледа наслоњене 
ш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једном се мре.{S}  
 </p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо да се разговарамо о послу — рече Вујо, прилазећи му и с 
у нос, припретише: </p> <p>— Ако чујемо да опет мучиш сиротињу кајишарским интересом, убићемо т 
руди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо...  
ја ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с од 
њу ти не брини... </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица 
ија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица 
ја, само ти хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема прозора. </p> <p>Капетан 
и шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да видимо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гл 
у. </p> <p>— Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се 
p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском. 
и да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш. 
S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он н 
од неких других узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео одредити право занимање, кад би т 
е.{S} Тако су били много поузданији, но да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачу 
/p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p 
итељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, бр 
кне у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, после онога необ 
ђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је ономад наплатио једну облигацију од шест стотина  
ар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, д 
што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само д 
дем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад путује, док спавају господа полицајци! ... —  
још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и 
би могао зарадити, требало је претходно да зајази стотину других страна; требало је да задовољи 
да ученима и неукима — Вујо поче стално да се занима реченим послом. </p> <p>Кад му се растури  
таман Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђ 
 излетео из шибљака, држао је насигурно да ће извршити бар једно убиство; али га изненади и убл 
чао, или је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мат 
p>Ђурица прекорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или 
 повратка. </p> <p>Ђурица осећаше јасно да у њему нема више оне топлине, оне чисте предане љуба 
.{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер мо 
н, приђе руци поповој. </p> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквен 
..« </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се 
е знаш га какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одати. </p> <p>— Хе — одговори писар — има 
мјесто. </p> <p>— Кога? </p> <p>— Мучно да га знаш.{S} Једнога младића из Лукавице.{S} Њега он, 
опатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели 
даџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештат 
ер сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми  
 то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} А јес 
ерен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без разм 
Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуд 
} Ко зна које је доба...{S} Можда скоро да сване?...{S} Па онда...{S} Шта оно још беше.. шта он 
с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до  
љно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шта ти говори 
ље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, окренуше обоје низ поље к 
о ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> 
ила, ни онако... какво зло учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— 
и то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да п 
> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате.. 
сом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где се 
слободно погледати сваком у очи.{S} Што да ме називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана же 
 Станку — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видим 
, ал’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за 
 убити, кад ти све кажем? </p> <p>— Што да те убијам, лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ам 
зар би ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш л 
 бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. </p> <p>— Далеко му лепа ку 
вну Ђорђе снаху — спреми нам часком што да једемо, па да идемо на посао. </p> <p>— Зар нећеш че 
а је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика загонетка, коју кад 
 ћутање.{S} Јово два пут почињаше нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш са 
н... хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које  
етан се осећа као ловац, који се кренуо да затекне курјака на легалу...{S} Разне пријатне слике 
а ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста такви 
на. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намо 
дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је  
жаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се још не могаше 
о, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучи 
 је важна чињеница... — отпоче апотекар да развија своју философску мисао... </p> <p>Међутим до 
видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радован, настављајући своју м 
атацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p 
дити.{S} Извириваше сви редом на прозор да разгледају кандидате, који су се ту поређали, па нап 
е ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му комшија, 
 ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси 
> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволики 
адзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка. </p> <p>Станка није би 
амо, у онај непознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди 
 часа морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су се отегле низа страну.{S} Б 
ко драго и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа познатих му места, као да је годинама од  
ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> <p>— Не говори тако, ако зна 
чање... — рече Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе бесп 
журно траже.{S} Тиме му одузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S}  
седству.{S} Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необични го 
нио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут  
на куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, да се наужива и провесели...{S} Ди 
> <p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тра 
ји може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов брак, те такав човек, велим, чини о 
је? </p> <p>— Хајде да идемо... не могу да спавам. </p> <p>Новица устаде, протрља очи, па, онак 
ако тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да држе... све од пића!...{S} Није требало да пијем, са 
и мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи  
 од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако  
 злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу ти помиловање... </p> <p> 
ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради Вујо 
д мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам.  
зилио и друго којешта... </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу  
бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’ 
јми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме к 
ама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше 
ш невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... </p> <p 
у, али им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која 
/p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако о 
p> <p>— Па знаш... саветовао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти..  
во село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и  
емаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он потресеним гласом. </p> <p> 
 Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне  
ганац, знам ја њега...{S} Сваку ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, па после не ва 
је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Бо 
>— А шта си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништ 
тигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> < 
одан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ  
 срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудима. </p> <p>— Правите ко пуши — 
 у собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили.  
оме распитује, нити је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су знали  
ла је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе.. 
обар ручак.{S} Једна жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише 
ује груди напред; намешта рукама кошуљу да се припије уз тело и подиже очи... </p> <p>Ужас!...{ 
ла — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би  
гу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, једнако крстари по селу, 
 Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповере 
ом.{S} Наместим ту Добросава и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом тројицом станем пред 
није. </p> <p>Куд ће сад? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова 
е Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти н 
? </p> <p>— Он је ономад јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру.  
внике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недела.{S} Кад осе 
ад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по ста 
ци.{S} Писар и кмет остадоше у заседању да се, поверљиво, разговоре о другим општинским послови 
 злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву другу светлију мисао.{S} 
 на памет, али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S 
мо јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Постаде јој досадно ово  
« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да м 
а по грању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвојише се с 
ри самом облачењу написа наредбу писару да одмах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се на 
блигацију од двеста дуката.{S} Знали су да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху  
владају Станкину самовољу.{S} Видели су да је то необуздана, срчана природа, која не зна ни за  
<p>Обоје су променили ношњу; удесили су да се оделом не разликују од становника своје улице.{S} 
гу...{S} Зар толике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми с 
и се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На кленовичкој реци Ђури 
S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљивиј 
обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за о 
 се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи напослетку. — »Видим да се п 
 више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубин 
он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа г 
 веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила 
те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби  
 да се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља с 
>— Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резниц 
 на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље, које  
} Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смр 
ра на похару. </p> <p>— Све једно, хоћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па  
о си дошла? </p> <p>— Чуо си...{S} Хоћу да ти предам Ђурицу. </p> <p>— Чудо то?..{S} Ти живиш с 
ти.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих људи«... </p> <p>— Новиц 
ран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да 
p> <p>— Божићњи, зар не знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и остали свет. </p> <p>Ђурица се по 
 Не знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, са 
 потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више д 
у ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање! ... 
попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу. </p> <p>Ђурица истрча  
да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мис 
право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он  
Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који мени помаж 
: научио је из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некак 
би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки изглед највише зависи од кратке ко 
и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уп 
дговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. </p> <p>— Све једно.{S} Прошао један, на 
рењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити 
у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажмури 
у — рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одовуд, од станице.{S} Зар те не прати Симо? </p 
успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем. </p> </div> <di 
са писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља извешће начелнику, а писари стадоше журно п 
 више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за памет 
S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржа 
>— Ја — одговори она — само кад доживех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у ваше 
ји пријатељи измамили у гору, терали их да отимају од народа за њихов рачун, па их после поубиј 
едала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му с 
 га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица трагове ужасних злочина, мука 
} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право.{S} Отац га је научио  
 саветника...{S} Истина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>—  
е ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијо 
ки!{S} Ја се само мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!...{S} 
} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар б 
руги, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. </p> <p>— 
то радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то н 
<p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — одговори Ђурица и, знајући да ће га В 
 убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </p> <p>— М 
 дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све 
 </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча с 
илазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте ли? </p> < 
} Ко ти то рече? </p> <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да от 
ти беше у могућности да ма какав правац да својим мислима.{S} Час се сећао села, своје куће и с 
 Ђурицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се  
дно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а буд 
м.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај 
>— Шта ћу јести?...{S} Хлеба...{S} Знаш да је пост. </p> <p>— Какав пост? </p> <p>— Божићњи, за 
ије се груди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да жи 
и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ...  
Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунц 
га право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, први пу 
наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове кор 
и беличастих облачака... </p> <p>»Мораш да мећеш главу у торбу, ради њихове користи« — сети се  
 они наши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — рече она 
 </p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у почетку стављ 
аш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога краја... па ћу  
олан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Доб 
е много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се види 
е убити, али сад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завит 
.. </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... како хоћеш.{ 
о паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну апотек 
 вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом  
, па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја  
 <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, знам шта ћеш.{S} 
лободно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p> <p>О 
 ли ме гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — одговори она осмехнувши се. </p> <p>Он ј 
ева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним гласом  
! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква по 
 куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђ 
о да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штого 
и. </p> <p>— Видим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима... </p> <p>— Ба 
.{S} Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго... </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пита га 
 почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је неп 
} Да није дошло помиловање, па неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се з 
..{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или  
пропастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S}  
<p>— Дед’, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на  
ом бурних ветровитих осећања... </p> <p>Да ли у тим мислима Станка задрема или паде у оно несве 
во питање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо раскидати, па он 
ачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једн 
 се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунају 
 је Ђурица, и свима околним општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме домашају потраже, ухвате, и 
.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под т 
ет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од  
потмула празнина пусте куће... </p> <p>»Да ли је жива, јадница — помисли он за мајку — или је и 
ко ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он  
 или моја или твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели, власти« — стаде опет мислити. — »Ал 
 нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти зн 
.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по  
а и свињама, али се он много више бавио давањем новца под интерес.{S} То је од вајкада најпоузд 
 су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S}  
о?...{S} Кажи сам, колико је теби досад давао? </p> <p>— Па тако... само једном ми је дао десет 
устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца... < 
нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде на спасење...{S} Али се пред усијаним очима  
, сав твој... </p> <p>— Није он ни мени давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и 
аре нити сам имао одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих т 
радити боље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката,  
ће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, не 
и и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још страшнији, необичнији изглед.{S} Преко целог 
 њему згрудвало, смешало, следило...{S} Дави га и притискује она црна, најстрашнија мисао, коју 
 ваздуха.... запара, смрад... па све то дави, заноси, опија... </p> <p>»Ала ли се проведосмо! . 
му то тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себ 
вљаше, право у село. </p> <p>Сунце беше давно изгрејало, те се под његовим зрацима преливаху и  
танкине нарави. </p> <p>Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину 
l:id="SRP18971_C7"> <head>VII</head> <p>Давно је свануло.{S} Звезде се угасиле, и предмети се с 
проносе у мислима светле и слатке слике давнога детињства.{S} Једва их изазива у памети.{S} Био 
ао у грозници.{S} Друштво је распустио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собо 
на Вујо дозва једнога свога повереника, даде му некакав налог, па се упути у варош.{S} На варош 
} Међутим, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, мо 
идевши никаквих остатака од ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S}  
 Тамо се склонише одмах; Тимина лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало... </p>  
 (једнога трњака испод Дикића кућа), па даде знак.{S} Испред куће му одговорише да је све повољ 
е тако радовала. </p> <p>После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и 
дећи се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, с 
ка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему з 
ресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд н 
је никад тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се ку 
ad> <p>Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} Старац се намр 
{S} Ђурица одброја осамдесет банкнота и даде их Новици. </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад 
о узмите па једите — одговори стражар и даде им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте  
ричин. </p> <p>Ђурица извади револвер и даде га Станки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек 
жје, те раздели свој тројици.{S} Ђурици даде острагушу, револвер и нож, а преко рамена пребаци  
ека њихов ухода из истога села, који им даде сва потребна обавештења.{S} Према његову саопштењу 
.{S} Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} Новица се подиже испод једнога 
 </p> <p>Легнувши у постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди оних четири стотине и  
, два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а п 
кнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — 
ст на одержимих бјесом...{S} По томе им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјејања и да се  
ескочи врљике и побеже кроз кукуруз.{S} Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице  
 у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. </p> <p>— Море, девојке, ак 
учује са њима ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никак 
 живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p 
ду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће што 
се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S} Ради 
игурно? </p> <p>— Сигурно! </p> <p>— Е, дај руку! </p> <p>Ђурица пружи своју хладну као лед рук 
о, да се испече погача? </p> <p>— Море, дај што било.{S} Имамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, 
цати на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> <p>— Т 
бе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам...{S} Знаш, онога... пшеница ми много д 
знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он потресеним глас 
а су дошли. </p> <p>— Ваљано, побро!{S} Дај сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по  
p> <p>— Остави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— 
то је паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону глад 
озинку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са 
регачом појави се на вратима. </p> <p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се пис 
уката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{ 
 Митко, лупајући ножем о пањ. </p> <p>— Дај пречњаке овамо! — викну неко испред каване. </p> <p 
истио, наредио сваку као сат. </p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку 
ом на скоковима. </p> <p>— Пуцај!{S} Не дај!{S} Уа! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гру.. 
кусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то за н 
од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш с 
 пред њом с голим ножем. </p> <p>— Паре дај! — подвикну Ђурица и замахну ножем. </p> <p>— Хоћу, 
им деца се умирише. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован 
е ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p>— Све сам прегледао, 
воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; 
јере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се,  
} То би славно било!« — мисли капетан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p> <p>Митар 
ти. — Једна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради... 
инути?« — мисли он, и ова страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знајући ви 
 мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, д 
ристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али ме 
цимо, или упропашћујеш поштени свет, па дајеш њима, који су тебе упропастили...{S} А кад дође д 
па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао је другога чове 
абоновао — одговори апотекар. </p> <p>— Дајте пандуре, поклаше се неки око јагњећих ногу — опет 
таше журно неку велику књигу. </p> <p>— Дајте младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци 
{S} Наједаред узвикну весело: </p> <p>— Дајте мотику! </p> <p>— Марија, где је мотика? — запита 
и, повика: </p> <p>— Погибох, браћо, не дајте! </p> <p>Хајдуци га прихватише и за неколико секу 
су други«... </p> <p>Људи се растурају, дају пролаз некоме...{S} Ено, брадата, суха глава прила 
ако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући још нека обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђо 
етлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угаси 
ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му новчаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђу 
је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. </p> <p>Писар од тог одговора поста јо 
е — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене. 
оче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да  
во увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо уско 
е нагомилаваху све више.{S} Требало је, дакле, наотимати — »зарадити«, како он мишљаше — што ви 
 врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врше што  
ити из онога насмејанога положаја. »То, дакле, није био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено 
без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да чека.{S} Због тога је и избегавао мисли  
 потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, гд 
 осећање другим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и  
а рад? — Одреците му то, ако можете!{S} Дакле, случајно учинио једну погрешку и био лоше среће, 
андура у Танасијеву башчу за салату.{S} Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву  
аљад’, да пристајем... морам! </p> <p>— Дакле, сигурно? </p> <p>— Сигурно! </p> <p>— Е, дај рук 
ра ћу, дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит 
дном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је оно што му је непрестано за 
а ради онако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овде неуспех! </p> <p>Ђурица изиђе невесео, зб 
обе. </p> <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да р 
аву на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост 
од оне стране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она  
ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на свак 
не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, па, како се погледају, зацену се од смеха 
е ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни повратити.{S} Заиграше јој усне грчевит 
ad> <p>На белом хлебу!...{S} Како му је далека и страшна била та помисао некада, како се здрхта 
руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркв 
ха, што му изазва ова изненадна коб.{S} Далеко пред њим касаху на коњима три жандарма.{S} Они с 
о да нећу пред обична човека. </p> <p>— Далеко му лепа кућа! — повикаше девојке и стадоше да се 
о је видети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих стајица испуњених  
вука ни покрета... </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станку. </p> 
пим много новаца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не би 
некако онако, као и сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непрестано стајала пред оч 
руз.{S} Одатле јурну напред, док измаче далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуда око себе, 
S} После неколико минута опет звизну, и далеко пред њим у шуми зачу се такво исто звиждање.{S}  
Шта сте полегали кâ зечеви, кад су људи далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се хајду 
 вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази далеко! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли си чула? — за 
а другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да су и 
 у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они путници г 
им правцем и — следи се... </p> <p>Тамо далеко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по ко 
ђено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности.{S} Народ господа, кор 
се изврши, сматрао као нешто што је још далеко... има још времена...{S} Он види да се све спрем 
е не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и 
ре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље, даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му ру 
 кретања, да се он ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предузимало.{S} Изгледа, као да је и 
 ти, бре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље, даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући 
тарац љутито ритну и обрецну: </p> <p>— Даље од мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те 
ли се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S}  
з брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На кленович 
па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те прос 
ицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, угледа неколико људи п 
 да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десним раменом, ј 
А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, застајући понегде да разгледа шта се ради п 
ад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изнен 
 тело...{S} Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла зави 
 толико пријатно то сећање, да сам поче даље причати. — Једна све окупила око мене, па ми даје  
аху дани... </p> <p>Међутим Ђурица је и даље живео онако, како је од оца навикао.{S} Имања, мож 
и се у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много  
кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. </p> <p>Ето, у так 
 изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати и призивати за сведоке цело село и све св 
но унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук њего 
а сад каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У то 
што следује, урежу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати звоном и — мислити.. 
 да се користи оваким њеним стањем ради даље истраге, те је прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти  
>»Знам ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још  
м, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је 
 својим леденим оштрим сечивом, па јури даље, преко глатке снежне равнице, преко белога бескрај 
ви и, у оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у п 
е врдати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући даље заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са  
авац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, д 
 свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> < 
ога, одоше кроз село, договарајући се о даљим својим плановима. </p> <milestone unit="subSectio 
врати од умора и да хладније размисли о даљим својим корацима... </p> <p>А Вујо сачека Пантовца 
јала пред очима као нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се » 
 саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских планина, које су, овога јутра, 
> <p>— Колико даш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе 
 он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!...« </p> <p 
— Сад паре или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па ни 
леда Обрада значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко  
е од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу с 
 онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика 
.{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — 
чито, брзо по такту... игра и удара као дамари...{S} У ушима шум... и тамо шушти, удара, пишти. 
е новцем, онда пружи руку, па колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!... 
ицу Јулу и кажи јој: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S 
се, у затвореној соби, провело по читав дан у поверљиву разговору и пијанци...{S} У тој истој с 
 сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... </p> <p>Ђурица не имађаше ни совре ни племена.{S 
 и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле 
...{S} То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — помисли он, и т 
ају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погле 
 знао одредити право занимање.{S} Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са 
о. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим 
p>Међутим догађаји, који су се одиграли дан раније и који изазваше овај разговор, беху веома ст 
е због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини пријатељ и саветн 
 овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— Оно, јест...{S} Али 
иде како проводи зликовац свој последњи дан.{S} Улазећи у собу, сваки се изненади, видевши весе 
рица. </p> <p>— Јуче ти је био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете убити? </p> <p 
} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </ 
Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он 
ад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говор 
нуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су радили 
ава!... </p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угр 
само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву разговору, смрче се, а они још има 
те се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко села, држећи  
ејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за посл 
а...{S} Што ти је жив човек!... </p> <p>Дан стрељања досад су крили од њега...{S} Јутрос рано и 
је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојничке похаре! — рече свештеник. </p> <p> 
Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу 
ове жене и двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљи 
е може.{S} Ето, то је оно!...{S} Првога дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу 
lestone unit="subSection" /> <p>Другога дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друшт 
18971_C25"> <head>XXV</head> <p>Другога дана, после заласка сунчева, Ђурица иђаше косом, која в 
ати, јер — куршум је пред очима свакога дана!...« </p> <p>Тако му пролажаху дани, дуги, досадни 
елу стадоше да крстаре жандарми свакога дана. </p> <p>Сеоских стражара Ђурица се није бојао.{S} 
га.{S} Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме ч 
 на случајности, које се мењају свакога дана, онако исто, као што се мења небесно плаветнило ту 
<p>Ђурица и Станка се састајаху свакога дана.{S} Крили су се веома опрезно, али шта може међу љ 
гло ни мислити о пењању.{S} Али једнога дана свих пет младих чворака беху у његовим недрима: шт 
<p>— Шта ти уради, соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо з 
главу весело и прође... </p> <p>Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама.{S} На перилу —  
је, спава, мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S} И ето, до 
жњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога дана није никако помишљао о смрти и упорно се надао пом 
томе положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, 
8971_C3"> <head>III</head> <p>Четвртога дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пре 
 би пасти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и од 
p>Међутим, Вујо није оклевао.{S} Истога дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, 
ку могућност за предају. </p> <p>Истога дана Вујо дозва једнога свога повереника, даде му некак 
т нападао човека, очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од 
ише на бистричкога механџију усред бела дана, пред десетином сељана, који се случајно затекоше  
сећи собом и студ и отров...{S} И усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи 
— Ништа ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мис 
ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва  
му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се  
18971_C26"> <head>XXVI</head> <p>Четири дана проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је сп 
с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, једнако к 
а се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. </p 
тији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће.  
и сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних,  
а дрвета.{S} То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећноме свету.{S} Како су м 
ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S 
ослати, а сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док не посвршавам неке послове и до 
тану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да  
/head> <p>Државна власт, после неколико дана, прогласи Ђурицу за хајдука; растури наредбе по св 
 не прозбори ни речи.{S} После неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове под осоје 
ја знам шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се 
_C6"> <head>VI</head> <p>После неколико дана освануше на општинској судници и на вратима Ђуричи 
де за Ђурицом. </p> <p>Прођоше неколико дана, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи д 
мо да видимо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онак 
} Онај огромни терет, који већ неколико дана осећаше у својој близини и само очекиваше час, кад 
ва лепе Војводине. </p> <p>Већ неколико дана пада киша над Београдом, те је и чистији део града 
а пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово ве 
исоком, окресаном бресту.{S} Месец и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се легл 
 То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице,  
...{S} Тамо не може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... </ 
 угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не изб 
нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да  
сна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До сад нисам никад болов 
> <p>— Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам в 
 не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђурица, запињући.  
 Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ 
 и да се онако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а 
ења небесно плаветнило туробних јесењих дана.{S} Живело се од данас до сутра, избегавала се сва 
ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише одлуку Касације, беше као убијен, промен 
или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана саопштила своје откриће, баш тада га одазваше неку 
 Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па после не марим, нек погинем. </p> <p>— 
ео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништ 
 их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да се ниси пр 
 тренут дохватише се реке. </p> <p>— Е, данас јевтино прођосмо — рече Пантовац, умеравајући ход 
»И тај зликовац, који ме је упропастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као  
 је он поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после 
о да понесем што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »д 
Знаш, ваљада, шта те чека напослетку... данас, сутра, кроз годину, две?... </p> <p>— Ништа ти ј 
и. </p> <p>— Брже, побро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Радован смејући се и чешући  
; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно учинити »физиту...« </p> <p>— Шта в 
 по народу; код себе не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где 
; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице. </p> <p>— Па...шта велиш?. 
ре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; н 
це.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>—  
ишта и не једеш.{S} Истина, шта си јела данас? </p> <p>— Шта ћу јести?...{S} Хлеба...{S} Знаш д 
 туробних јесењих дана.{S} Живело се од данас до сутра, избегавала се свака одређенија мисао о  
риље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погинути.{S} Како је онда лудо срљао у пропаст, к 
 иглу над пламеном. </p> <p>— Шта ти је данас, јеси ли полудео!...{S} О каквом убиству ти говор 
је могао унапред осетити све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио 
шити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш.{S} Неки трговци одавде послаће ти  
еку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам.  
у његове сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: </ 
дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је. </p 
е, чича, здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке г 
рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Милетића чаји 
</p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеба... — по 
ичавој безразложној нади проживео је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> < 
да га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, више поток 
може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, не б 
војка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — 
 и воде?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем  
зор.{S} У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани 
} Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му ко 
је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте, казао ми је да те уб 
<p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи 
ладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чуд 
 соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми 
а види, спусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто ј 
 Исприча му искрено, готово наивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад  
 му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душе 
ко је он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу д 
јо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче н 
 шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху дани... </p> <p>Међутим Ђурица је и даље живео онако, к 
ога дана!...« </p> <p>Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки... </p> <p>Једаред га, преко 
 рећи, и не имађаше.{S} Једна кућица са даном орања око ње и једна њива у планини — беше му све 
жаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...{S} Чудио се срцу жива човека, који зна, поуздан 
пусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричин 
, из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за последак... </p> <p>Изненади се  
а очекује громовито халакање потере.{S} Дању се спавало а ноћу живело.{S} И живот је тај био не 
проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка наместила пос 
, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе 
да зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту  
адржа. </p> <p>— Што ви, море, не идете дању заједно, као прави хајдуци, него се завлачите свак 
дредише се чувари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да 
упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављаше, право у село. </p> <p>Сунце беше да 
, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у гр 
и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села п 
} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, али и 
ватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то трице и кучине! умеша 
 је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којима су предвиђени  
мишљење. </p> <p>— Мој отац, као сељак, дао ми је васпитање како је могао — обрте се учитељ апо 
Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и гл 
посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже.{S} Само из твога села траже пет кућа 
рваве, проклете паре, које ти је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изговорено таквим глас 
 пише, све... </p> <p>— Што ти није све дао.... му његова! — викну Пантовац као с неким правом, 
те, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи ов 
 </p> <p>— Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно др 
тавља стотине... </p> <p>— Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега досад 
пантелијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? — одговори Ник 
р и побегне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки  
иш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све  
/p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једног 
ко коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево 
оше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да н 
бише се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну кав 
 од толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш«, који се обично сматра као ситница и  
 срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме б 
 год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека дође ко  
речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда Јанко? </p> <p>— Ја ти то н 
, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз? — 
еколико година.{S} Први пут је апотекар дао назив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко  
 да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. </p> <p>— 
збере име овога реформатора), па најзад Дарвин.{S} Разуме се, да је он морао објашњавати публиц 
појави се на вратима. </p> <p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као  
p> <p>— Где ти је мајка? </p> <p>Ђурицу дарну ова кметова осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди 
тнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади г 
и сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјајна сунца!... </p> <p>Ови зраци подсетише га  
олико удараца узвикну весело: </p> <p>— Даска! </p> <p>— Лакше сад — рече му писар — пази да оп 
још јаче...{S} У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко је то 
 свога захтева. </p> <p>Опет зашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама... </p> <p>— К 
их, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску.{S} После неколико тренутака отворише се собна вр 
е.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако је... али то  
а се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но с 
ватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </p> <p>Капетан је разгледаше пажљиво...{S} Оно 
и син, на покајање, могу ти и благослов дати — рече му свештеник, очекујући жудно његов одговор 
 му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправдања.{S} Своја кривица се обично заглађује љу 
ити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо?...{S} Шта он ради? </p>  
урица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упропашћујеш поштени свет, 
ујо мора, каквим било начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега см 
 ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, д 
е твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта се ради.{S} Пође му н 
Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи 
и да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У кући имаш што ти треба? </p> <p>— Има 
буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првога посла, само д 
уја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и с 
аше на пиштање ухваћена миша.{S} Ђурица дахну душом, одговори истим знаком и задовољно, после б 
м.{S} Требало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у густ шиб 
е јака потреба.{S} Окупиле ове проклете дације... </p> <p>— Знам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро 
 до свога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— 
ћи — одговара терзија. </p> <p>— Колико даш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш.  
ла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам  
опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, кој 
 на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову сн 
 губера и, после кратког чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору.{S} Овце покуш 
ова је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојничке похаре! — рече свештеник. </p> 
знао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко о 
није да останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако и зече 
у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, управо две провалије.{S} Више саставака опаз 
урица наједаред стаде као укопан.{S} На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! 
це, то су одређени за стражаре само она два младића, а сви други требало је да уђу заједно у дв 
 револвером о бедрима, за њим Станка са два жандарма с обе стране, па онда још три жандарма и д 
 па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за та 
. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито падаше у очи целом 
бе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у  
мији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно са 
и обичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, за 
 — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч  
више но обично.{S} Опасивао је око себе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме  
о скиде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, ј 
ију, па, не скидајући се, стаде да пише два извешћа, духовној и полицијској власти.{S} У оба из 
оше јаругом к реци.{S} Тек што корачише два три пута, а озго више провалије неко повика из свег 
 проседеше у разговору дуго.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше ме 
 обе стране, па онда још три жандарма и два пандура.{S} Жандарми и пандури, као обично, беху на 
и писар са пандурима, кметом, бировом и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео д 
 па га целива...{S} Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... </p 
 пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један с 
му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...{S 
у гомили пред вратницама, Милета испали два метка.{S} Коста, који беше последњи, повика: </p> < 
 разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому.{S} Писар извади из свога капут 
никаква одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по 
омози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> <p>Пантовац се још више потуљи, обо 
ћи око себе на све стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара погл 
 помало, ет’ ... </p> <p>— Продајте нам два пурењака. </p> <p>— Нисмо их, вала, ни ми куповали, 
ничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два сина, старијега Милету, који се оженио пре војачине 
у. </p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Јово два пут почињаше нешто да каже, па се тргне, као да се  
о до реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи 
едавши случајно у двориште, угледа тамо два човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к  
 давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је т 
ица Милошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два на струк — одговори овај. </p> <p>— Па зар у сто кл 
 много је то: неће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. </p> <p> 
— Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... </p> <p>— Колико  
свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклона, а она не може 
, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре згоде за прикрив 
о место, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељкивању, па се растану; и  
а, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само ј 
тих повијених обрва, испод којих севају два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на 
ашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пан 
ху.{S} Испод суднице, крај пута, сеђаху два дечка са заденутим пиштољима за појасом и један чов 
S} Под ниским, испупченим челом, сијаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезах 
кве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби 
ити шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гл 
 познатих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; једнога је знао цео срез под име 
ича Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она  
 побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се двадесет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, разг 
 је Ђорђе казао власти четири стотине и двадесет! </p> <p>— Тако они увек раде.{S} Кад би се на 
како да распореди оних четири стотине и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају,  
ица. </p> <p>— Јест, јест, брате... сто двадесет равно...{S} Нема више. </p> <p>— Како нема?{S} 
љају. </p> <p>— Хо, па овде је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још осамдесет? — рече Ђуриц 
а села имамо тридесет таких људи, а још двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, није  
Шта ово би са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи на мекој росној трави, под зелени 
ићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад вечераше и запалише дуван, Вујо  
е бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђе 
ацију. </p> <p>— Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, преко 
да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега.{S} Најзад се иза врзине помоли 
Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динара. </p> <p>— Е, мој пријатељу — рече му  
и, највише имао респекта према Вују.{S} Двапут је осуђиван на робију за опасне крађе и, после б 
кни се малко натраг. </p> <p>Он коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекив 
зор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — гото 
пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, дваред...{S} И док си тренуо, нестаде га, провуче се кр 
и не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина 
до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћ 
апослетку... данас, сутра, кроз годину, две?... </p> <p>— Ништа ти ја не знам, но живим тако од 
и сва му се крв следи, окамени се...{S} Две челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, не 
та и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још 
скост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојничке похаре! — рече свештеник. </p> <p>— И ј 
 и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постеље и миндерлуком, а на средини стоји округао з 
утра је оно што му је непрестано за ове две године лебдело пред очима, оно о чему он није смео  
о разликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајући по блату, отресајући се и  
 ни речи.{S} После неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове под осојем, па не вид 
ко то може бити?« — помисли она.{S} Пре две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ  
ор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{S} Само испаде из онога дима нека пр 
RP18971_C2"> <head>II</head> <p>Прођоше две године после ових крстоноша.{S} Ђурица постаде најк 
ечагама, преко којих су намештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља јело; около ових т 
е челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... </p> <p>»От 
вног агента из вароши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, е 
е горе при врху имала два крака, управо две провалије.{S} Више саставака опазише најпре једну,  
 са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три поуздане куће, платићу људима добро, па ће нас  
адо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му ј 
 страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, 
аше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле  
ршће...{S} И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из го 
има и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су га старији људи звали »он 
рале је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ зелен шат 
ш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хе 
 Никола отишао да наплати облигацију од двеста дуката.{S} Знали су да је Николина задруга на ра 
љаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад 
 после... пљус по челу, па узми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« 
S} Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. </p> <p>— А, е то јест... али ниј 
стало од оних двеста... </p> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти четири стотине и двад 
здавао.{S} Мало је што и остало од оних двеста... </p> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе казао вл 
 Заобилази! — вичу кметови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опе 
о, ограђено високом тарабом, имало само двоје вратнице, то су одређени за стражаре само она два 
, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се П 
атова...{S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело 
Три часа већ путују необични сватови на двојим колима.{S} Распитиваше за калуђера код сваке мех 
 се полако окрете и погледа иза себе... двојица држе конопац чврсто.... </p> <p>— Ђуро, хајде,  
учини им се да се неко промешкољи...{S} Двојица претрчаше преко прочевља и стадоше на врата соб 
изведоше, везаних руку, на двориште.{S} Двојица држаху конопац којим је везан. </p> <p>Свануло  
 Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казати шт 
тарских и шљиварских трговаца.{S} Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршил 
ту потоку, коме се он упутио.{S} Остала двојица иђаху право на њега, држећи пушке на руци, које 
 Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Последња Двојица полегали су у корову, што је израстао по ђубрет 
дредио је да упадну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на соби, а један ће истерати чеља 
е, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у  
 ми ти? </p> <p>— Поузданије је кад смо двојица... треба се чувати... — одговори Симо и обори г 
нска икона упоредо, а после тога све по двојица у реду.{S} Остале крстоноше понеше шта је ко им 
воји се по која гомилица, по један и по двојица потрче напред и опет се стопе с великом масом.. 
 — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видимо корис 
да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} Надао се какво 
, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом лицу нагарављена и увезана широким, га 
</p> <p>Кад оде посланик за Новицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразговарају. </p> <p 
место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да ручају. </p> <p>При крају ручка им з 
бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја те послушах  
осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад никакве опасности нема.{S} Видећи да они г 
запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами. </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да  
веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па запита једнога на ухо: </p> <p>— Чује ли се 
} Митар истрча из куће, довикнувши оној двојици: </p> <p>— Пазите! </p> <p>Жена се пробуди, за  
е махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна — помисли он — можда то нећ 
тајаху пред вратима. </p> <p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а  
 заборављајући да је мало час сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу, Никола угледа снаху ка 
 двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако разм 
а. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пандур...{S} Дош 
а њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њ 
ну се оружана потера, изиђе из срескога дворишта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и  
ажарима су одређена места на вратницама дворишта, која ће посести споља и чувати да кроз њих ни 
тка нешто груну на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... </p> <p>— Преда 
шкање и шапутање, које се чуло озго, од дворишта.{S} Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде д 
овори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме  
 кроз вратнице на огради, претрча преко дворишта и стаде пред једна врата над степеницама, за к 
ја.{S} Око понеке кућице нема ни толико дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке поди 
х кућица или за накривљено прошће дугих дворишта...{S} Прођоше једна... друга... десетак кућица 
ћ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз прозор, али се на стаклету ухватио дебео  
p> <p>Ђурицу изведоше, везаних руку, на двориште.{S} Двојица држаху конопац којим је везан. </p 
игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком непр 
њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено високом тарабом, имало само  
среска послуга, док уведе кола у среско двориште.{S} Жандарми одмах скидоше Пантовца и простреш 
 што дође овамо. </p> <p>Прођоше мрачно двориште и кроз некаква сниска вратанца ступише у одају 
Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држаху запете 
 <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кл 
ишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену и дец 
није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му д 
провукоше кроз ограду обојица и уђоше у двориште.{S} Ђурицу обузе нека непојмљива зебња од ове  
о помаже!« — помисли капетан, улазећи у двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ак 
а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове су улоге одређене условно, а главна 
а га распрема.{S} Погледавши случајно у двориште, угледа тамо два човека, од којих један утрча  
 са Симеоном. </p> <p>Врата на уласку у двориште беху затворена, те старац стаде да лупа, док ј 
асплинуло се блато по свима улицама, по двориштима, по праговима и уласцима у куће...{S} Са стр 
а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту пред кућом.{S} Иза Букуље појави се сјајно црв 
викну капетан. </p> <p>Погледаше сви по дворишту. </p> <p>— Да није оно... — рече Митар, видевш 
. </p> <p>— Није ни мрднуо.{S} Ено га у дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће му намести 
 кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гл 
право својој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаш 
ајића.{S} Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цев 
ост шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака о 
, а око понеке подигнути су у пространу дворишту кошеви за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, 
па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: </p> <p>— Хеј, мајковићу, 
 — помисли он, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Остави 
гова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи 
понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пође журн 
низ равне ливаде, а повезани косачи, не двоумећи много, разбегоше се по кукурузима, бојећи се д 
ли да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— Дол 
о необично севање очију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним трагом св 
дсечно, не остављајући ни мало места за двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио... знаш... скоро с 
рао се негде одморити.{S} После краћега двоумљења оде к Јову. </p> </div> <div type="chapter" x 
а око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, ко 
еха таквој досетци. </p> <p>— Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напосл 
о то каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за каву! </p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на  
одговара терзија. </p> <p>— Колико даш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. </p>  
p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати док  
жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... — узвикну кмет одједном, издвојивши из оне гомил 
розорче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се то 
тајаху талири и полутаци. </p> <p>— Ене де! — узвикну кмет, погледав новце. </p> <p>»Пропао!... 
е Ђурици и пружи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље,  
едаред застаде и узвикну: </p> <p>— Ене де, проваљен зид!... </p> <p>— Шта велиш, море? — викну 
ебе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, с 
кајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе повезани 
ака обрће и надгледа. </p> <p>— Одмакни де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и 
аба светлост зимње зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. </p> < 
.{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу у овој проклетој помрчини. </p> <p> 
аза се Новица између проређених грмових дебала. </p> <p>— А ја те чекам на овом крају — рече он 
о можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... </p> <p>— Више Војковића кућа, знам.. 
мљив спор између Марка ковача и једнога дебелога терзије. </p> <p>— Море каква песница, шта ти  
омањи прозор, олепљен, уместо стаклета, дебелом хартијом, пенџерлијом.{S} Вуја приђе к прозору, 
ојави трома и сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка.{S} Са планине пирка студен,  
вањару и предаде је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Биров,  
те, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кладу.{S} Пипајући зид и спотичући се по клизаво 
 се искашља и протрља међу прстима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, про 
кроз прозор, али се на стаклету ухватио дебео слој леда, кроз који једва продираше слаба светло 
оге им.{S} Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бег 
у са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што 
имус много са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази далеко! </ 
то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизбежна поворка људи, који су потребни у 
убио.{S} То се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чу 
 и уз њих му спремила широке тканице са девет разнобојних пруга и памучне подвезе за дизлуке са 
 истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необична и страсна осећања 
одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Д 
 био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p> <p>Станка се 
лучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да  
те изразе, које чита у погледима већине девојака и момака, такав поглед не би поднео, он би га  
танка га је знала по разговорима других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића,  
нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кикотање... да их, онако старински, смело у о 
 Угасиле се оне бујне жудње и навике из девојаштва, увидела је и дотакла се свега, што јој се д 
јим мислима, у којима је лепа прошлост, девојаштво њено, заузело прво место... </p> <p>Ветар бр 
 Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова девојка сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда не 
рзање главе побуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи. </p> <p>— Ти си болесна, рекао б 
p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене куће — одговори Ђурица, мењајући се 
в осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бива 
ти и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас или сут 
з собе. </p> <p>— Дошла, господине, она девојка што иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да пр 
ало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи су већ давно  
ућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нис 
 седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, или онај што коси... </p> <p>— Б 
 чудној појави. </p> <p>»Па каква је то девојка?...{S} Зацопала се у разбојника!...{S} Ђаво нек 
ебњом очекиваше шта ће да буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као  
а сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш 
кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — рече она и насмеја се весело, као да је то 
азмишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама као стари ратник, о коме се прича да га куршу 
 спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обич 
ше на разговор и причу. </p> <p>— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна  
<p>Кад се наже сунце ниско над заходом, девојке покупише рубине и разиђоше се у село разним пут 
и — скупљаху се, четвртком или суботом, девојке и жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се  
о засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, девојке то протумачише радозналошћу, па јој испричаше с 
ричине речи, што их Јелица сад каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одво 
разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од 
ала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гл 
ио и постајао мекши и питомији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао т 
цу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и само 
е, да ти покажем како се заводе поштене девојке! </p> <p>Станка претрча пред Ђурицу, окрете се  
другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне девојке ударају на зној... ха... ха... </p> <p>— Пријат 
...{S} А на великом студенцу сабрале се девојке, па ћеретају и причају једна другој новости, за 
 </p> <p>Другом приликом разговараху се девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па  
мамљиве, обучене онако, као што се носе девојке у његову срескоме месту.{S} У његову затворенич 
шеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ваше девојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} Ал’  
p> <p>— Далеко му лепа кућа! — повикаше девојке и стадоше да се разлазе са студенца. </p> <p>Ст 
и! </p> <p>— Причај, причај! — повикаше девојке. </p> <p>— Море ништа... здравља ми!...{S} Срел 
<p>Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у совр 
се јасно сви предмети... </p> <p>— Камо девојке? — викну капетан. </p> <p>Погледаше сви по двор 
мешећи се.{S} Истина, море, какве су то девојке, јесу ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какве су в 
ољство, да изгледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавале, као и момци.{S} Плашио их је  
м друга посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно ода 
ар ти остави хајдуковање, па сад вребаш девојке? — рече му она слободно, смејући се као за себе 
гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш девојке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ја шта си ти  
на. — Боље што не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, па, како се погледају, зац 
 људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, по законима и ти си крива као и он.{S} Ко год  
 већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навике из дев 
ц, мало наквашен, па, видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побро,  
еним кућама.{S} Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. </p> <p>Ђурица устаде нагл 
екиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије 
 ствар озбиљно, посла кмету наредбу, да девојку »одмах стражарно спроведе« срескоме месту.{S} К 
вом загонетком. </p> <p>Ето, у такву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика та 
 те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајдука? </p> <p>Ђурица се  
 буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> <p>— Не помињи зло, молим те, — рече она  
умњам да ће преболети...{S} Што уби ову девојку, несрећниче! — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђу 
ају толики момци... да упропастим ’наку девојку!«...{S} То беху тешке муке, али, срећом, оне за 
асвим. </p> <p>— Па што онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? </p>  
о издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. </p> <p>—  
 </p> <p>— Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — ре 
> <p>На извор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне судове, умију се, баце који камича 
ти, да ми пропада толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и у 
 у једну страну крова и рече: </p> <p>— Дед’, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар п 
напред плашљиво и збуњено. </p> <p>Утом деда завришташе, а у кући закука жена. </p> <p>»Шта то  
квих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици бе 
{S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе н 
Ево ти снахе, побро — рече му Новица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послушна. </p> <p>— 
одмах извади пљоску и натеже. </p> <p>— Деде, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна чо 
редвидео тако важну околност. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице  
ица. </p> <p>— Лако ћемо пребројати, но деде причај. </p> <p>— Море број то, да видимо колико и 
вају...{S} И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан пићем, наслонио главу на сто и 
у, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву декламацију. </p> <p>— Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет п 
 само Николиних речи и последњега свога дела: кад је пружио, скоро наслонио, пушку на слепо око 
а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у дру 
ко, као и сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непрестано стајала пред очима као не 
ком. </p> <p>Пред оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се то све могло десити,  
, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са стране у 
 на то пристати.{S} Овако он односи три дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да с 
ете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно  
 земље, као једини споменик зликовачких дела. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18971_ 
реко својих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p>— Мој отац, као с 
рдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске таласасте равнице од рудничких, начичкан 
и.{S} Овако он односи три дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он 
д нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... 
све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који мени помажу. </p> <p>— То је,  
ђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од св 
ше — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате 
 од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом на скоковима. </p> <p>— Пуцај!{S} Не дај 
 себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши с посте 
, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли доста теби четвртина? </p> 
ак задах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара, смрад... па све то дави, зано 
... — продужи писар. </p> <p>— Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </p>  
лни појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим представницима.{S} Најпре — Бакон (та 
 а појединости напада познате су, већим делом, свима.{S} Ипак се нестрпљиво очекује писар Мита, 
ви људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S}  
 пред сном, тек њој се одједаред засија део видокруг, заблиста се шумна речица, затрепери отвор 
његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусу 
о је сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници.  
ада киша над Београдом, те је и чистији део града потонуо у житкој прљавој маси; расплинуло се  
вим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледајући само навише уз 
<p>На кленовичкој реци Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с 
 па блиста и трепери, заклањајући један део сунчаних зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, све д 
 других карактерних особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те испо 
... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу...{S} Исекоше конопце, извадише онога из раке... 
 наредио сваку као сат. </p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те и 
еба, паде рука кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, да се разговоримо. </p> <p>Ђурица зину о 
давши хајдука, зовну га: </p> <p>— Ходи дер ближе, момче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и до 
у, па се обрте Пантовцу: </p> <p>— Ходи дер, синко, придржи.{S} Стар сам, па не могу сам... </p 
дачки и потрча на њега. </p> <p>— Стани дер, зликовче, да ти покажем како се заводе поштене дев 
очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли 
дигнувши се, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S}  
бора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, ка 
 га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозу 
мо да видим шта би радио...{S} Проклето дериште!...« </p> <p>И она већ не могаше ни о чему друг 
{S} Петлови ућуташе, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, протежући усто 
не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам  
 да изврши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али морамо с 
 јаловици.{S} Његов отац, који умре пре десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среск 
 светац:...{S} А после, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слободан!...{S} 
да шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров. 
дећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо ускоро опет на посао, јер нисам 
> <p>— Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго. 
тво је распустио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер га беше  
воришта...{S} Прођоше једна... друга... десетак кућица, и он се напослетку заустави пред једном 
они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав твој... </ 
и из очију у густој шуми. </p> <p>После десетак минута Ђурица разгледа свуд око себе, окрете се 
ишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари десети пут... </p> <p>»Смем га убити, по закону; па још 
} Мајка му, напротив, стреља очима и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати му 
у лако.{S} У Сретенову колу остаде само десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота.{S}  
уго згодно лице за харамбашу.{S} Читаве десетине година прођоше му у такву животу, а њега још н 
ричкога механџију усред бела дана, пред десетином сељана, који се случајно затекоше у механи.{S 
таковао и од других живео...{S} Ја знам десетину људи, које су ти твоји пријатељи измамили у го 
. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десетом округу.{S} Склонили су њега добро... — вели јед 
 не знам, попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе,  
иш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— 
рош, па се домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека,  
 он је најволео, кад би се некако могло десити, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту св 
 као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намеште 
руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пруж 
е даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи  
к он једнако савијаше руку, машући њоме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без поздрава: </p> 
како не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила у послу.{S} Сва ова  
Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. </p> <p>...{S} Међутим, Вујо, доз 
на Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, обарајући главу млитаво... </p> <p>— Та држи се  
ви посао. </p> <p>— Симо, ти сад окрени десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да 
се један одвојио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он у 
 <p>Ђурица скочи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред што брже могаше.{S} Тек кад  
 груди! ... — рече он, угледавши крв на десној страни груди. </p> <p>— Јадница, сумњам да ће пр 
све препоне, које му беху на путу.{S} У десној, опруженој низа се руци, држаше положену пушку,  
воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива...{ 
вао неограничено, самовласно, као прави деспот.{S} Они, који су с голим јатаганима јуришали на  
наху и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љ 
, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота  
а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, 
а он је, болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуда провући! </p> <p>— Отварај! — 
ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му ж 
 за себе, извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. </p 
рђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђе 
 Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </p> <p>— 
да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. < 
 <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела и преобуке.  
рате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« </p> <p>Пред подне Станка замаче 
горе у зобишту. </p> <p>— Потражи, моје дете, па пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу ис 
иве поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на  
> <p>— Бог с тобом, господине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, в 
зу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држ 
а. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> <p>— Јок, не може! — одсече кнез.  
ову доласку. </p> <p>— Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у в 
ића на брду. </p> <p>— Чујем — одговори дете осврнувши се. </p> <p>— Јеси нашао јагњад, сине? < 
p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатем 
. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као  
стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо 
/p> <p>— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке 
— Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашло дете цуру према себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па  
амбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с о 
> <p>— Тајо!.. куку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу. </p> <p>Пантовац, који готово ништ 
већ беше прошао. — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац? </p> < 
у му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, шт 
обра мати, како се она обрадовала своме детету, својој осрамоћеној, исмејаној кћери!{S} Сав све 
право!...{S} О, како је страшно кажњена детиња непослушност!...{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће о 
/p> <p>— Поп! — рече он, и сенка некога детињега стида прелете му преко лица, али он брзо одагн 
и му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, као што се уплаши од овог обичног отв 
у мислима светле и слатке слике давнога детињства.{S} Једва их изазива у памети.{S} Био је тако 
ако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с оцем... </p> <p>— Јесте, синко, знам ја. 
 веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен.{S} Било је у к 
дашца, што су му поглед миловала још од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, покошене 
ра и слатка, веома необична успомена из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада де 
буни, дошавши у неприлику: научио је из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави  
ило да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони н 
е и међу људима ретко налази.{S} Још из детињства она беше чудновата и особита и не наликоваше  
чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства.{S} Једаред опази да се легу чворци у једном  
а је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S} Откада памти за себе, никада му још 
 се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав ист 
е састави друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p>  
онако наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца престадоше играти и занемеше, не знајући да ли да  
усед. </p> <p>— Море, шта ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела  
ок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! 
раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p> <p>На вратницама, куда ће Н 
зите! </p> <p>Жена се пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p 
 ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који ве 
истичких података, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, би 
: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жива ми деца!...{S} Браћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — викну П 
<p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан — прошапта он, 
вај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да 
 птица, журећи се на ноћиште... </p> <p>Деца се окупила у једном углу пред вајатом, цепкају и з 
, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа 
и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана преко реке, којим су прешл 
ијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слуг 
Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне к 
езак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару...{S} Само ми ње 
прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жива ми деца!...{S} Браћо моја!... </p> <p> 
рча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је оно страшило, од кога се и  
вши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљај 
ажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, или их бар неће  
ужи право к њима. </p> <p>— Помози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> <p>Пан 
меја и причања по селу! </p> <p>— Море, децо, гледајте своја посла — одговара им онај с пушком, 
з заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— 
p> <p>— Добро јутро, нано! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви с 
 им излаже свој »ратни план«. </p> <p>— Децо — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао 
сад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свакога часа. </p> <p>— Е њихов 
епо, болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p>  
о јој нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни  
 Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: </p> <p>— Помо 
{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а овај о 
вата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше 
а ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни о 
и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака обрће и надгледа. </p> <p>— Одмакни де мало тањи 
 и из ње искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и зд 
руча. </p> <p>На извор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне судове, умију се, баце ко 
S} Испод суднице, крај пута, сеђаху два дечка са заденутим пиштољима за појасом и један човек о 
 <p>— Оде у Локву с косачима — одговори дечко. </p> <p>— Колико их беше? </p> <p>— Петорица.{S} 
изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> <p>— Стако, чекај, бол 
ова? </p> <p>— Мучила се зимус много са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њи 
вори жена, прилазећи Ђурици. — Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довест 
апуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све више излажаху пред 
испод куће, па ту, под једном кржљаком, дивљаком, наместише постељу.{S} Пантовац се завуче међу 
ију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљачно, све јој улеваше неки празноверни страх, коме  
ице стаде разлегати по питомим лукама и дивљим голетима.{S} Руке му снажно али механично замаји 
арицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стогова 
 шум њен једначито и тихо, слажући се у дивљу, необичну својевољну мелодију...{S} Чује се једна 
о срце, да се наужива и провесели...{S} Дивна ли живота!... </p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго ј 
_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Блиста се дивно јесење јутро.{S} Са плава чиста неба падају светл 
 он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, 
 Е видиш, само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> <p>— Ва 
сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угибаше се 
бично присела код завале испод прочеља, дигла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који 
е нарави. </p> <p>Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину самов 
пред носа! ...{S} Па кад прочитам указ, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа капетаниц 
...{S} Све му је сад јасно... </p> <p>— Дигни ме — вели му загушеним гласом. </p> <p>Подигоше г 
ше главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, 
 момче, ове ствари? — запита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца.  
је одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наи 
Шта ће ми бити? </p> <p>— Како, море... дигоше на тебе сав свијет. </p> <p>— Да није потера? </ 
<p>— Готово! — Викну Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали, само остаде на поду он, непомичан,  
р — пази да опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику  
: </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а др 
Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица  
Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; з 
вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на  
p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јаружице, 
собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и пови 
 а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, као на команду.{S} Људи поскидаше капе и сваки у  
/p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јов 
 присебан.{S} Кад му се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, н 
играње карата.{S} Кад сврши игру, он се диже полако, као човек који не зна куд ће, па се упути  
ши човека где му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, 
чну играти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, као  
т пренесе очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, она је. 
су газдинске велике ливаде, са којих се диже по неколико стотина пластова.{S} Сад су већ пласто 
тка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом са 
 прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад од 
<p>— Води га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђ 
ка претрча пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марк 
да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече о 
, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. </p>  
аше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: </p> <p>— Ни 
ве.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запита: </p> <p>— Камо Вуја? </p> 
си ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— А  
ми деца!...{S} Браћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — викну Пантовац. </p> <p>Он подиже новчаник и 
 из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, 
текар Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. </p> <p>Ап 
.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ће да дижу потеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури са наредбама 
<p>— Да није потера? </p> <p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S 
...{S} И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, 
 Преко целога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изг 
ом приликом, као и сваком... — рече он, дижући своју »шлафкапу« и поздрављајући капетана, који  
дмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. </p> <p>Ђурица га погледа зачуђ 
су друге за седење.{S} Имућнија племена дизала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани  
да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. </p> <p>— Не може бити! </p> <p>— Јест,  
а и суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p> <p>Другови прођоше забр 
р, видевши да се неко од спавача почиње дизати, притрча и притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? 
ту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних ле 
 да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: </p> <p>— Ходи дер, 
ојима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога 
 разнобојних пруга и памучне подвезе за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, терају 
 дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и велики тунос са кић 
ди, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} 
ратима, преко од њихове собе. — Устани, дијете, испеци нам каву. </p> <p>— Сад ћу, не улази ова 
о ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како 
а благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те  
ре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутало, дијете; заборавили су те, чим си отишао... засад ћеш би 
 ти тако ослабила? </p> <p>— Године су, дијете, старост... — одговори она, затварајући за њима  
а у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. </p> <p>— Ев 
— Где је сад Ђурица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем селу...{S} Остао је на спавању, и сутра 
 до уречена места (једнога трњака испод Дикића кућа), па даде знак.{S} Испред куће му одговориш 
овцем удари потоком, који протиче испод Дикића кућа, где је оставио Станку на боравишту.{S} Јав 
 Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље 
...{S} Ватра прсну пред очима... за њом дим... оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, нек 
 снажне руке...{S} Само испаде из онога дима нека прилика, паде на њега, стеже га и притисну це 
е пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пуши се... као у паклу!...{S} Ђ 
са пушком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шта то би. 
и своју пријатељицу, трошио по неколико динара, те је могао израчунати, ако непрестано стане ов 
аву и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општинс 
пресрете и нађе код њега само дваестину динара. </p> <p>— Е, мој пријатељу — рече му присебан,  
слом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше вес 
} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око  
 ако има шта јести, само нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико ди 
— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су пар 
 ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајте... </p> <p>Ђурица разви завезак и, видевши да ј 
те сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а овај одмах отр 
к он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оној хартији стоји н 
ако племе имало је своју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко ко 
ека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме, там 
 </p> <p>— Ни једнога нисам мојом руком дирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не зна закон. </p> <p 
примакли, да су могли чути један другом дисање. </p> <p>— Камо се, по Богу си?... полудех од му 
 Стаде да слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, 
бодно се дише!...{S} Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта је ово заковано?...{S} Руке и ноге  
 опет стају на прсте...{S} Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима...{S} Најзад се не 
ах после оног убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати...  
о ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћи 
ударце куршума...{S} Гледа и чека... не дише... </p> <p>Груну плотун...{S} Зелонобледо лице нам 
>Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у л 
<p>У народу свачије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. </p>  
ље.{S} Момчадија пребледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по је 
 светло, слатко?...{S} Гле, слободно се дише!...{S} Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта је о 
је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој ради срце... </p> <p>Капетан се саже, насл 
 у чијој се хладовини слатко и слободно дише... </p> <p>Где си, лисната зелена горо!{S} Камо те 
 чим вас нађем — проговори младић брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сване, кре 
ком необичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хладном водом  
другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући, као да сад тек очекује прави одговор, од кога ј 
једну младу жену, која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово 
 жудње погледом, и очекиваше одговор не дишући. </p> <p>— Како ти кажеш... — прошапта она и пог 
»одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевицом Станком, која својом драгом вољом иде за њега. 
 а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> <p>— Колико ти треба? — прекиде  
>Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да н 
 парчета гвожђа, што падају испод оштра длета... </p> <p>»А знам... хоће да врачају...{S} Па не 
ајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовчево. </p> <p>—  
<p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се искашља и протрља међу прстима  
елијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? — одговори Никола, 
и његов корак... </p> <p>— Добро велиш, Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја кажем.{S} Нек 
ласком... </p> <p>А тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак  
 И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо 
андарма с пушкама... </p> <p>Све досад, до овога тренутка, он је оно, што је имало сад да се из 
. </p> <p>— Како?...{S} Хвала ти, попо, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умет 
> <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте позадружна, јади је  
а смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода!... </p> <p>— Зацело згода!  
ала ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До сад нисам никад боловала, а сад... све једно!. ..{S} 
ме беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До те постеље стајаше мала четвртаста пећ, сандучара, д 
еђу момцима наста гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само једна реч: »јаловица«, али  
еше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којо 
 бити Станка. »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... са 
— Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. </p> <p>— Па... кад ни 
словна, ропска послушност луди, који га до јуче нису честито ни погледали.{S} Он није заборавља 
о...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизат 
о се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све 
а бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклона, а она не може свуда с то 
 куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осм 
стук. — Напослетку не браним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим  
 То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих  
 <p>Не остаде им више од стотине корака до реке.{S} Наједаред Пантовац погледа у лево, па, виде 
{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он с 
 густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате руднич 
м, па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га ч 
та ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим.. 
а виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, неразговетне слике, што га и сад необично 
 он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«. 
 <p>Ђурица скочи и помоли се из заклона до половине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на другој  
девши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по твр 
 конопац о коцу... </p> <p>Митар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... </p> <p>Г 
 за пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угледа како оно страшило необичн 
ти ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се већ зна 
. </p> <p>— Море остави ме, није ми сад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у ког 
 видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и овако — од 
амирити? — запита Ђурица. </p> <p>— Све до једнога. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно  
раво к њему и изручивали му у крило све до последње паре, што су по скупе жртве награбили.{S} О 
и, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.{S} У себи је желео да се оно ни 
о ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо живети, само 
 мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. </p> <p>Свештениково се лице замрачи. </p> <p> 
. </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станку. </p> <p>— - Ено, одма 
та!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а заса 
ичући се по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру да 
 покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори глав 
 је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да 
ји су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да  
већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је упропас 
} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладна планин 
е веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па 
овољно се осмехну.... </p> <p>Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, те с 
 — окрете се он Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p> 
сли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> </div>  
озничавој безразложној нади проживео је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p 
е зачуди.{S} По своме поимању, она није до сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одг 
 истурена, избачена отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је крај, шта  
ка пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. </p> <p>— Добро 
— рече Марушка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> <p>— Шта в 
шу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин... цан...  
ачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... </p> <p>— Више В 
тамо вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и 
њилски потес, домишљајући се како би се до забрана одвојио од Сима, који непрестано иђаше уз ње 
о неке мисли и Марушки. </p> <p>— Он се до синоћ мало прибојавао од мене.{S} Лудак! — рече јој  
едајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега. </p> <p>— А што м 
испретураше по соби, неки се докотураше до постеље...{S} И Ђурица пође једној постељи, али га и 
о. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше до места; спустише га више коца... </p> <p>— Ево ти кућ 
ним пандуром, те устаде, па га одведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S} Занесе се  
 време најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелица Плеск 
му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да ј 
ала сам се са твојим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти,  
о заметне шала и прича, која се продужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра рубине, 
оја... </p> <p>...{S}Пијанка се продужи до пред саму зору. </p> <p>Напослетку, кад се сви изопи 
н слободи кроз клисуру, којом се долази до манастира.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола  
во, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе... </p> <p>Сад је 
о: да се треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба  
и храну, па их, тако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући још нека обавештења Радовану и  
у да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро, ове се не шале!  
уми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти, а ли 
епоручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где 
лу — рече Вујо, прилазећи му и седајући до њега на троножац. </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стад 
којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} С 
е, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских планина, које су, овога јутра, завијене у  
 раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до последње паре, тако ми самога Бога... </p> <p>— Лаже 
о кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако иде 
зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће т 
ди тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога трњака испод Дикића кућа), па 
а једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> <p>— Што ћеш м 
себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. </p> <p>— Зар ти нећеш с 
ј да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако! </p>  
упао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех.{S} Ал 
о зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: или д 
од доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима.{S} У 
е би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе 
тим, само њему познатим начином, ставио до знања капетану, да су похаране ствари код Ђурице.{S} 
и!...{S} Срели се на путу, па ме пратио до Главице...{S} Пита за све..{S} После узе да комендиј 
а чајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи та 
</p> <p>— Пандур...{S} Дошли смо полако до његова стана; разгледам прво положај куће, па ми се  
учио. </p> <p>Изјутра зором отиде Марко до свога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај  
е и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово »нетицање ниче 
сене су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од  
/p> <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све  
 <p>— Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала,  
укоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантовац одмах извади пљоску и натеже. < 
 равнице од рудничких, начичканих једно до другога, брда и планина.{S} Пред њима се засветли и  
них јесењих дана.{S} Живело се од данас до сутра, избегавала се свака одређенија мисао о будућн 
омалену сеоску кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, оле 
е овлада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, 
, која обухвата цела човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану.. 
и у душу неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, које му отвара нов поглед на свет...{S} 
 га препороди, ули му неку непознату му до сад снагу самоодбране, коју он никад у себи не претп 
 к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребније — рече он, чим се  
ловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на  
тране, од Јанкове каване, која је одмах до среске куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако бездуш 
уга!...{S} Оставих добру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа целом свету, само да  
куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи махну гл 
шао.{S} Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док с 
/p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум  
 и пандури, као обично, беху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се дохватише чистога поља, потера 
 шала и прича, која се продужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра рубине, па их по 
 је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда скоро да сване?...{S} Па онда...{S} Шт 
А, пробудио си се! </p> <p>— Које ли је доба? </p> <p>— Нема још поноћи, сигурно...{S} Лези, сп 
н, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. </p> < 
сти прође му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих наро 
о да кажу један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Новица. </p> <p>Пошто се засад нису мор 
да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба малога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с празним 
 пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се пружа више вароши.{ 
 ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребније — р 
 која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} Идући пу 
уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна жена остаде напољу да пази неће л 
се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бе 
То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад то  
рице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину лицу 
 ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то с 
денце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекиданих речи, услед којих  
>— - Ено, одмах на ономе брегу... да се добацим каменом одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад нас ти  
рака.{S} И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију боју...{S} По пла 
ова појава не зачуђава, јер његово лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте ви 
ој реци Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с Новицом у село 
ово испечене, услед чега цело лице више добијаше изглед обичне трупине.{S} С леве стране груди, 
 баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га 
и они, који са мном мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а оно друго све о 
кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њег 
/p> <p>— Не звонцај ми ту, док ниси сад добила што тражиш! </p> <p>Станка пребледе, али се не м 
ну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће 
 Сад идите, па причајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину. </p> <p>За овим се обртоше и  
пијанка занела је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се заси 
 ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за др 
рпљења... </p> <p>Капетан је напослетку добио тачно извешће.{S} Кола са мртвим Пантовцем очекуј 
 дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, те сад изгледаше где би још 
 тренутка.{S} И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати обли 
заваравати.{S} Подај и њему половину од добити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да се  
да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али  
а. — А други? </p> <p>— Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите.  
ама, испитујући своје подобности, носио добош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко 
драви га Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} Откуд тако рано? </p> <p>— Хоћу у ча 
цу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он б 
но... и тај поглед не обећаваше никаква добра... </p> <p>И као да се хтеде још једном уверити д 
ра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} Како  
е?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он 
 — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна добра мати, како се она обрадовала своме детету, својој 
че Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга сна. < 
ремљена чутура вина, печена јагњетина и добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соб 
рен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом. 
таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница под снажним ветром.{S} Велику муку имађаш 
м...{S} Знаш, онога... пшеница ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чи 
да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотина дуката, која је могла бити наша. </p> <p> 
 и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а 
 су то два прозорчића, између којих има добре згоде за прикривање свакојаких људи и ствари. </p 
 шаше, кошаре за стоку и остале потребе добре земљоделске куће.{S} Становници су ове улице махо 
то ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да 
и нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ сад, па жури. </p> <p>Ђурица ок 
, пробао печења и јаније, зготовљене од добрих јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је  
квој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава.{S} Неки пут је и сам бивао принуђ 
стајаше мала четвртаста пећ, сандучара, добро загрејана, од чега сва собица беше врела. </p> <p 
на! ...{S} А Јово пропаде! ...{S} Море, добро је њему.{S} Издржаће неколико година, па кући...{ 
ок не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се пожурио!{S} Тако, брате, тако треба — рече  
ојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро познати му капут Милутина механџије, који се пови 
 <p>Ђурица је лети, кад је хтео радити, добро зарађивао.{S} Радио је све сеоске радове по скупо 
Хвала ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!... </p> <p>— Не брини, за минут ће бити  
у потраже, ухвате, и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели  
о, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро промислио.{S} Али зашто тако одмах, зашто нема мо 
 Не знам, господине... </p> <p>— Добро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.{ 
ећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не 
 сам остао без марјаша. </p> <p>— Па... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — 
И то ће јавити. </p> <p>— Знам, знам... добро! — одговори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се п 
..{S} И тако све, па мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо, робија.{S} А она?... 
ба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да с 
та вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за 
Није му ни првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— 
е мога Ђуре!...{S} Станка!... </p> <p>— Добро јутро, нано! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим 
га, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражи 
овор са пандурима из среза... </p> <p>— Добро, ми ћемо се разговарати — рече Ђурица дрешећи му  
 на згоду овде.« То је све... </p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми 
<p>— Казаћу ти на само све... </p> <p>— Добро.{S} Милисаве, пробуди све жандарме и пандуре.{S}  
p> <p>— Не знам, господине... </p> <p>— Добро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не т 
пазим на сваки његов корак... </p> <p>— Добро велиш, Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја  
ма стајаше пренеражен Ђурица. </p> <p>— Добро јутро, момче! — поздрави га писар. </p> <p>Ђурица 
 а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вриј 
да се добацим каменом одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад нас ти поведи на ону страну, где није њег 
еда дође међу друштво и седе. </p> <p>— Добро јутро! — поздрави се капетан, седајући за сто. —  
/p> <p>— Нађох; вели да може. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се см 
искочи кроз прозор и побегне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> 
им те, — рече она крстећи се. </p> <p>— Добро те њој ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се 
го што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. < 
сигурно? </p> <p>— Тако вели. </p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село 
и да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зоро 
ећ зна све; кућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему ј 
, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год м 
чке реке; ја ћу полако путом. </p> <p>— Добро — одговори онај из помрчине и нестаде га. </p> <p 
отражих, као што си ми казао. </p> <p>— Добро си учинио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој 
 Јесте, мајко: снаху и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је ис 
рица и стеже му пружену руку. </p> <p>— Добро...{S} Како ти?...{S} Хајде у собу. </p> <p>Ђурица 
хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... како хоћеш.{S} Само сад не могу... </p> <p>— О 
а; јер он сам не може ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје м 
ити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу и 
S} Само се, напоменуо би му отац, треба добро чувати туђих очију. — »На невидишу нема кривице!« 
ити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зим 
попа говорио.{S} Само знам једно: треба добро отворити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка 
ледавши још једаред Ђурицу и видевши га добро расположена, он се одлучи. </p> <p>— Ђуро, знаш.. 
емо.{S} То је стари лисац, знам ја њега добро. </p> <p>После овога изиђоше обојица к друштву.{S 
к у десетом округу.{S} Склонили су њега добро... — вели један Ђуричин сусед. </p> <p>— Море, шт 
буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се 
угога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} 
овориш?{S} Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе 
о вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p> 
е пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини... </p>  
о две три поуздане куће, платићу људима добро, па ће нас чувати. </p> <p>— Е, мој соколе, није  
е улице махом они типски и Београђанима добро познати земљорадници Палилулци, или вредни и сиро 
 то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити бе 
<p>»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја вид 
 Сад ме остави, а после... </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p 
. — Може на његову коњу... </p> <p>— Па добро, кад је већ оседлан.{S} Нека изводе коње! </p> <p 
то; нек иде овај са мном«. </p> <p>— Па добро најпосле, кад ти је он казао... — одговори Ђурица 
они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, али што ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шта к 
љутне, гори је од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш тако — одговори Пантовац, јер је на 
 сад бацати на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> 
у од смеха таквој досетци. </p> <p>— Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, 
и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није друкчије — одговори Ђурица забринуто. — 
, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само се, истина, мање шали од ост 
ајсигурније.{S} Чича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који  
пазио је после само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоћ 
ас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: </p> < 
 већ му се приближује са стране.{S} Сад добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снаг 
 <p>— Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не 
 преко рамена. </p> <p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... </p> <p>Станка 
 је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје...« </p> <p>— Ђуро, спаваш ли? </p> <p>— Не  
кући...{S} Свима је њима лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{ 
друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не м 
 се разредила помрчина, али се још није добро видело.{S} Тек се могло назирати небо, које се, к 
и чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлуч 
. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} И 
, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па ћемо се после заложити и разговарати.  
сећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Нов 
га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. </p> <p>Ђурица му исприча.{S} За онога шт 
> <p>— Мораћемо, ја како.{S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам прили 
и, с ким си извршио похару.{S} Ноћас се добро промисли...{S} Али не заборави да ми овде имамо т 
се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. </p> <p>одједном му 
о, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p> <p>Одједно 
оље и држати Јова. </p> <p>— Сад пазите добро! — рече им капетан, и ако није било места опомени 
ак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђ 
 новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру? </p> <p>— 
 <p>Без сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за овакову грубост, али их уздржа његов 
</p> <p>Зборисање се продужи, док сунце добро не угреја, те опомену дућанџије да радње још нису 
ш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед!{ 
о да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам га 
 корак ближе. </p> <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће 
аместим ту Добросава и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом тројицом станем пред врата и 
 вратима.{S} Прегледа кључаницу — стоји добро... отуд је поуздан.{S} Приђе прозору с истока, об 
ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те 
 <p>— Пожури се, што брже можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари зликовац.{S} Стићи ћеш  
 Је ли доста? </p> <p>— О-хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, болан... — рече 
.{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти  
 дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражи 
ор зазидан више од половине.{S} То знам добро, запазио сам толико пута...« Читав свет наде јурн 
а уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му црте строга и одлучна лица, он не изгу 
 заносне младости, разумевајући при том добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила из вида н 
ди га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напредује. </p> <p>Кад оде посланик за Новицу, њи 
 синко... да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, в 
>— Деде, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна човека — рече он, пружајући пљоску Ђури 
рица. </p> <p>— Немој да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори.{S} Прва је мука: где ће 
 са подигнутим ножем.{S} То је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежн 
у тавану налажене.{S} Ђурица је не само добро знао откуда су те коже, ну је, заједно са целом к 
нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, ре 
ерен у несумњиви успех, јер је први пут добро опазио ону значајну промену на Ђуричину лицу, кад 
а прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио завича 
еничком животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак 
и на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратим 
дише све ствари из лончине, повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар,  
гло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је то извршио.{S} Том приликом  
не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас с 
да се одморимо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни  
 <p>— Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини с 
а ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше пријатно слушати ове  
ен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добром вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} 
ô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— Имам хитна посла с тобом на само.{S}  
Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету... </p> <p>Палилулска улица претворила с 
Повуче ногом, те гвожђе опет звецну.{S} Добросав се трже. </p> <p>— А, пробудио си се! </p> <p> 
ко имате коња — одговори она. </p> <p>— Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша  
к...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« пита 
.. </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пита га Добросав. </p> <p>— Не могу, ништа не могу...{S} Спавај 
ругој пандур.{S} За столом седи и дрема Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>»Већ се смркло!...{S} Ка 
ено, уплашено...{S} Сви спавају...{S} И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан пић 
за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Добросава. </p> <p>— »Ја стојим, вели, под прозором и ч 
причекам док се обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »стој!... стој!«... и пуче пушка.. 
уче пушка...{S} Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток...{S} Погледам: онај лежи  
> <p>Њему се не спава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао уморна човека, коме се јако с 
стоји над самим потоком.{S} Наместим ту Добросава и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом 
мерну питомост и благост, неку болећиву доброћудност, која се често може опазити код људи зелен 
тац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако 
ати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не траж 
ила се као ниједна друга!...{S} Оставих добру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа  
>— Јеси чула, овако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И  
века, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу стра 
омислено ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо живет 
а сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. </p> <p>Свештениково се лице замрачи. < 
ого рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом се с 
ка мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто ч 
и ућуташе, осећајући незгоду, у коју их доведе, својим несмишљеним говором о уцени, онај доскор 
{S} У последње време, нарочито откад је доведен из суда, променили су своје опхођење са њим и п 
ну он и махну главом. </p> <p>— Доведи, доведи!... — викну Ђурица загушеним гласом и осећајући  
 — намигну он и махну главом. </p> <p>— Доведи, доведи!... — викну Ђурица загушеним гласом и ос 
м Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог  
леда га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет показује!...{S 
ко свршило...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ мор 
анем тако, па нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S} Па онда... шта буде, не мар 
глед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да п 
 бити лако, али напослетку, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, з 
у, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга... < 
S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p>— Каква ти је то гошћа? — прекиде је 
 не мислиш на Ставру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћемо се разговарати — рече Ђурица, па оде. </p>  
тру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Л 
и узвик споља.{S} Митар истрча из куће, довикнувши оној двојици: </p> <p>— Пазите! </p> <p>Жена 
 Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, 
ки умрети. </p> <p>— Једанпут се мре! — довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прек 
књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па мака 
 толико? </p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати,  
е спрема за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... иза ње 
еш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи  
 је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? </p> <p>— Јесте, мајко: снаху и ће 
послушно седе.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге... </p> <p>— Како 
ад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности да побегне кад се већ одлучио да бег 
оји су познавали Пантовца.{S} Прибравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капет 
и ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да скрива своје стање и положај, па није 
 Али онај што је загоненуо, није пружио довољно материјала за одгонетање. </p> <p>Капетан оде с 
разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно издубљеној рупи, стоји један Кленовичанин, па и 
 најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S} Ради тога 
азмрсити њихове замке, а после«... и не доврши мисао, јер угледа мртвога Новицу, где се отегао  
ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је б 
 вратима, слуша...{S} Нешто се необично догађа у кући, не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа  
трпљиво очекује писар Мита, који ће сав догађај испричати онако, како је у истини било. </p> <p 
го опрезнији од жандарма.{S} Ономадашњи догађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада ј 
 </p> <p>Ђурица му исприча малопређашњи догађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. </p> <p> 
 му искрено, готово наивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, с 
спрекидано, без везе у мислима, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало речи појми њен положај, па х 
је му баци сасвим нову светлост на овај догађај.{S} Он подиже главу, и са неким светитељским до 
пљаху се у гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> < 
</p> <p>Напослетку власт дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимајући још ствар озбиљно, 
и на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. </p>  
ех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао к Ву 
 <head>XV</head> <p>Као што после онога догађаја, при оцењивању потре пред кленовичком судницом 
 ишао од руке. </p> <p>Постепеним током догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљ 
о и сада, после ових бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и претурише преко ње 
шта смислити под утиском ових необичних догађаја, који се све више гомилаху око њега. »Шта ћу д 
то са својим жељама.{S} Али га последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од 
оју философску мисао... </p> <p>Међутим догађаји, који су се одиграли дан раније и који изазваш 
нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} Старац се намршти и плану гневом, али се у 
 продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободније и отвореније, но 
у соби и стадоше да ручају, причајући о догађају са Сретеном. </p> <p>После ручка донесе Станка 
а Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегавала 
а ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Б 
 неопажени ни од кога, одоше кроз село, договарајући се о даљим својим плановима. </p> <milesto 
мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!...{ 
 слушати.{S} Он је све преко мене водио договор са пандурима из среза... </p> <p>— Добро, ми ће 
сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај како било 
о размисливши увиде и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново 
да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели  
 да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду 
шких рана, Ђурица окрете, према ранијем договору са Новицом, кроз јагњилски потес, домишљајући  
и, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њој: од толиких стрела, које досад срећно п 
ашен, изненађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађа 
 га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њој: од толиких ст 
ослао ти Митко и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље  
p>— Зар ме не познајеш, газда Јанко?{S} Догонио сам ти ономлане мертеке из наше шуме -— одговор 
та на стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хле 
 одговори Вујо, па, затварајући прозор, додаде: — Пожури, да стигнеш пре сванућа. </p> <p>Легну 
p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете 
, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са потока... < 
 ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу. 
ојом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих са 
, као одбацујући од себе такву похвалу, додао: </p> <p>— Прођи се, чича, здравља ти!...{S} Јадн 
ак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, дође ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Како си? — одго 
 спотичући се по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мок 
. </p> <p>— Ако данас или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува д 
рџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а  
</p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годин 
 Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити ка 
ћи капетана, који нешто туробна изгледа дође међу друштво и седе. </p> <p>— Добро јутро! — позд 
 одговори мирним гласом: </p> <p>— Нека дође, па шта би? </p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, к 
 Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право к 
ељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори 
стаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога трњака испод Дики 
После је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, 
 собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} 
ако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, угледа неколико људи пред њом.{S} Н 
{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— Оно, је 
: док радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја ро 
а, који су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију 
видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p>Разговорише се још о  
 није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, за невољу?...{S} Хоћу пол 
е последње куће београдске. </p> <p>Кад дође чиновник полициски да распита за Ђурицу, нађе му в 
 гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, још суморнија...{S} Повија се у напред и 
 треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба добро чу 
 саветник Ђуричин. </p> <p>Једне недеље дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да п 
{S} Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирн 
а без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се пожурио!{ 
е се већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је уп 
...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладна п 
 у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по чел 
к, не море још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за хајдука 
рини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ног 
 то каже? </p> <p>— Грујица... мало пре дође озго. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако рез 
{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — викну ћато. </p> < 
мче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи ј 
, па ће ми то после платити други, који дође на твоје место. </p> <p>Ђурица се сасвим збуни, је 
разгледати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у главу!... — одговори Ђурица тако наивно, да одје 
му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито падаш 
</p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> 
елики тунос са кићанком.{S} Тако одевен дође на крстоноше. </p> <p>Беше се искупило доста народ 
авља на расположење повољан одговор, он дође к себи и, погледавши капетана право у очи, одговор 
као најсрећнији тренуци у животу.{S} Он дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час дв 
. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после.. 
и задовољно се осмехну.... </p> <p>Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, 
и неме самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. </p> <p>Прођоше мрачно двориште и кроз нека 
а да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао само то, да за такав чин треба много п 
ло се, намучило се...« </p> <p>И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњи слобо 
{S} Дођем кући... слободан!...{S} Идем, дођем, радим, све како ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, 
т, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слободан!...{S} Идем, дођем, радим, све к 
 до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси шт 
д одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па добр 
ма, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне,  
али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло много, 
 ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то ј 
о, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив,  
 понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како 
к дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? </p> <p 
 <p>— А, бегунче, дође ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Како си? — одговори Ђурица и стеже му 
 да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </p>  
а ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о те 
јо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох — одговори Ђурица слабим гласом — но склањај ме с 
рећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После је одлежао трлему, и мал’ није умр 
синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исп 
а си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти врат 
 Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме овде чека«... </p>  
весела пијанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи злико 
се у то време најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелиц 
е нема кад мислити о умору. </p> <p>Кад дођоше испод голога преседластога превоја, којим се пре 
 као ватра... </p> <p>— Казаше људи што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га пос 
и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизбежна поворка људ 
>— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да  
 Оваква задовољства није он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела досад погледати, са 
 </p> <p>— Ја — одговори она — само кад доживех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се ду 
ст за предају. </p> <p>Истога дана Вујо дозва једнога свога повереника, даде му некакав налог,  
вом.{S} Станку је оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада д 
о издавати остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} К 
село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и нек 
дузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} Одмах затим беше му прва  
, власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... </p> <p>— Каква власт!{S} Перо ће је чувати, а 
ного трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно учинит 
етку, другови су се ревносно чували.{S} Дознавали су из раније за намере полициске, па су се сл 
јој кући. </p> <p>...{S} Међутим, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се 
тељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимајући још 
али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то доз 
е ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! — рече Ђурица, — мо 
ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је ономад наплатио једну облигац 
че да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њ 
ико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор.{S} 
ила!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S} Једва 
и.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не  
та да радим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана  
ека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао? </p> <p>— Распитивала је јуче полиција за тебе. 
траву. </p> <p>— ’Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим 
нати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју г 
<p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по се 
, кад треба што ујдурисати код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онд 
је држао псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд ок 
 уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да кажеш... 
, ја нећу тако.{S} Ово ће се напослетку дознати, па онда ја немам куд.{S} Треба из раније да зн 
 тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: па 
 данас, чим се изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са мном«. </p> <p>— Па добр 
 наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће  
 начелом — самовољом. </p> <p>А она се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећању, предала 
као да је то што је казала о провођењу, доиста весели и занима. </p> <p>Ђурица се изненади; лак 
и не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запита:  
о на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, пропала жена, и Новица је м 
рате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах проговори: </p> <p>— Е, нисте видели в 
бравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах носе и зако 
после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са пандурима,  
гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз с 
{S} Велику муку имађаше среска послуга, док уведе кола у среско двориште.{S} Жандарми одмах ски 
 али је све то друкчије изгледало онда, док се помишљало.{S} Сад, кад се нашао пред стварношћу, 
 овакве последице наступити.{S} Истина, док се одлучивао, он је помишљао на све, па и на горе,  
еху затворена, те старац стаде да лупа, док једва разбуди успавана послушника.{S} За то време Р 
 — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је в 
 пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се по 
коностасом кресну жигица неколико пута, док не плану и осветли необично лице послушниково, који 
паде у кукуруз.{S} Одатле јурну напред, док измаче далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуд 
аста, напред истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необична и стр 
е узе од нега велику меденицу, која је, док није црква набавила звоно, сазивала побожне хришћан 
кчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити  
и прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. 
авом не шали... од власти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо дана 
мај... како је згодно да се сад путује, док спавају господа полицајци! ... — рече он као уз реч 
одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S}  
се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу блед 
а и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан  
е му жучно у реч месни учитељ, који се, док апотекар састављаше своју научну фразу, иронично ос 
ш обогатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </p> <p>—  
 леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беш 
не, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу.{S} Читав 
уче опет. </p> <p>Зборисање се продужи, док сунце добро не угреја, те опомену дућанџије да радњ 
што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не преки 
 сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш  
S} После се већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликовац, који м 
може нико.{S} Али те они неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Ву 
ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо  
и други, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га по 
одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом 
иком није смела допустити да је одреши, док не стигне својој кући. </p> <p>— Па је ли све изврш 
> <p>— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох 
{S} Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ изб 
а то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари:  
 добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p 
екам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мис 
ести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} Због тога се моји никад нису при 
тера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и  
</p> <p>Ђурица иђаше очима за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугл 
.. </p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угреја и 
 није ништа према ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе 
 знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата 
лином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда окрени све косом право 
 напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше х 
еке, којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно 
ли, под прозором и чекам... ћутим тако, док он одједанпут излети кроз прозор... као врећа...{S} 
 слете с коња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше 
то ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Д 
S} Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и на 
 упадам у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус 
доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва од 
р, прескакаше рупе и камење низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, која беше обрасла гу 
нда те само једно молим: не иди к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово,  
би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« </p> <p>Опет се  
 је цедио и становнике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових н 
па узвикну: </p> <p>— Не звонцај ми ту, док ниси сад добила што тражиш! </p> <p>Станка пребледе 
 нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо —  
не и безбрижне среће, којој се одаваху, док она беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху 
 Казао вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је било са потером, па онда идите пра 
/p> <p>Станка нарочито заостаде од њих, док не измакоше подоста.{S} Напунивши ведрице, она их,  
 стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро —  
 Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се  
то...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети другу...{S} Зар толике мој 
не на ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме променити ни отурити, јер, Бог 
Не брини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — одговори Митар. </p> <p>Један пандур ун 
ам још сад на сваки прст по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала св 
д заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако 
 оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе путом, можете га стићи, па са  
. </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло в 
>А Станка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њ 
<p>— Јок, не море још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за  
м дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави...  
а јести, само нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p>  
 се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади.  
ни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} Чим нар 
им за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а  
и Станка. </p> <p>Погледаше се обоје, и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети је 
S} Макну ногама једаред, дваред...{S} И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Нас 
азити, док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу!  
у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете Радована.{S} Ко н 
и како га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. </p> <p>Ђурица му исприча.{S} За о 
им да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »ст 
још ’нако намучен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, 
ислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и та 
доћи осуђени путник.{S} Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна  
p>»Што ли је то тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од са 
ознавали Пантовца.{S} Прибравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капетан наред 
 се о крају свега тога. </p> <p>— Море, докле ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим нек 
S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом  
ад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чека напослетку 
о, шта је ово?{S} Ја ћу полудети!...{S} Докле ће се овако? — рече Станка и седе крај њега на по 
 других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он пол 
е примамљивије и интересније. </p> <p>— Докле ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се ст 
 тренутка је опет завуче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> <p>— П 
ц једнако ослушкиваше и одмераваше ухом докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све 
мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S} После је опет мислио и мислио, и  
p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сва 
влада у целом округу.{S} Носио је вазда доколенице, повезане шареним подвезама, о којима су вис 
 опет заигра она злокобна измаглица.{S} Докопа пушку и, као холуј, испаде пред запис. </p> <p>— 
ко намучен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, шта ће 
андарми се испретураше по соби, неки се докотураше до постеље...{S} И Ђурица пође једној постељ 
 који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваши. </p> <p>Писар га прекиде: </p>  
тигоше кола са спроводницима, писаром и доктором.{S} Народ нагрну колима, па нити ко може приђи 
ело, па стаде да руча. </p> <p>На извор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне судове,  
е уплашено из свога заклона.{S} Шуштање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега  
 само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочи 
е само претварао да није ни знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? — в 
, по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће, разг 
ер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четири светла ока као 
во?...{S} Шта ово би?...{S} Свршава се, долази крај...{S} Је ли крај свега.... смрт?{S} Не знам 
сматра као ситница и за којим тек после долази право разрачунавање, које мора имати неке сразме 
а, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу те ла 
ц Симеон слободи кроз клисуру, којом се долази до манастира.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи  
покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу ч 
..{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили су му на ум они, које је он побио!... </p> <p> 
његове најтајније помисли.{S} И њему је долазило све то на памет, али он никад не беше у стању  
 он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Станк 
 море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти 
ш нашу свету славу! </p> <p>Ђурица поче долазити к себи. </p> <p>— Јок ја, оногај... видео је с 
 </p> <p>— Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — одговори му Станка. — А ја сам задовољна. </ 
сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док не посвршавам неке послове и док не видим 
 Ђурица смерно целива. </p> <p>— Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу ти и бл 
здрави с Јовом, који се изненади његову доласку. </p> <p>— Новицу... сад ће дете да отрчи, само 
хоће да разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно издубљеној рупи, стоји један Кленовичан 
ушку право у груди механџине, дрекну: — Доле! </p> <p>Милутин слете с коња, стаде да звера упла 
 само одмаче неколико корака. </p> <p>— Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада  
ед изненадне појаве Ђуричине. </p> <p>— Доле с коња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом 
кну он и подиже руку с ножем. </p> <p>— Доле ту кустуру! — цикну кмет. </p> <p>Ђурица се само о 
ђе брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— Доле косе! </p> <p>Све косе попадаше, а косачи, преблед 
нтовац, па затим викну: — Седи!{S} Седи доле! — и замахну ножем. </p> <p>У кући се разлеже стра 
е, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нист 
а гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само једна реч: »јаловица«, али он одмах разумед 
} Не знам само који ли је то од његових долијао. </p> <p>— Шта, има ли извешћа од синоћ? </p> < 
морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш 
.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише с 
/p> <p>Пантовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажен 
грнула својим лаким покривалом целу ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и једина вар 
између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио се велики 
евици, кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклањ 
 би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, за 
ата... </p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер м 
рваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин и један нападач допадоше тешких рана, Ђурица ок 
отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишту. </p> <p>— А  
S} Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут.{S} 
мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. </p> 
изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о догађ 
у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прили 
о се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква 
 и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, је 
ве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и зацену се  
 минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборавио би св 
општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме домашају потраже, ухвате, и под јаком стражом, добро ве 
чих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити.« </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
ко је досад текло, али се још не могаше домислити својој незгоди. </p> <p>Опазила је само једно 
е нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледав 
оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сва 
овору са Новицом, кроз јагњилски потес, домишљајући се како би се до забрана одвојио од Сима, к 
 опази промену на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђуриц 
овора уплашила и стала би распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чу 
 гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је 
 неку песму кроз нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледа 
шће помињаше: бјеси... па се непрестано домишљаше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пи 
ања, као бесан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз  
у.{S} После онаква живота у родитељском Дому, после необуздане самовоље, којом је обележавала с 
ај: чим коме мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени рецит 
у село разним путовима.{S} Станка иђаше донекле са Јелицом, па се од потока, што протиче испод  
учинио тако.{S} И кад му је после мајка донела куване чворке, он се чудио: чему се досад толико 
 га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела. </p> <p>Писар се громко и слатко насмеја, а кме 
чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. 
му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица о 
танка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{S} Пантовац засветле очима и маши се чутуре. </p 
 за њен долазак. </p> <p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ето нам 
гађају са Сретеном. </p> <p>После ручка донесе Станка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{ 
ршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу момцима, као што би то био 
е се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— О, брате, — рече 
ов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. </p> <p>— Није то — рече писар. </p> <p>— Ама в 
него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се об 
е остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши сме 
} Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да ручају. </p> 
од нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусурат 
пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> <p>— 
ли се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« 
јда од тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси пет стотина, они све разграбе, и још морам да мо 
итоме месту, па му узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда 
т. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — одговор 
од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да му дан 
е су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!...  
 ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо как 
нако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије.{S} Тако му и проговори, оним 
 многу стоку, која такође велики приход доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до велике тековине 
куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме посао 
 о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусн 
 и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... — узвикну кме 
Настаде права гозба.{S} Пандур је често доносио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је 
ара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од  
века коме и не падаше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, п 
рло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из очи 
; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико распитивао,  
о, необично. </p> <p>Жандарми искривили доње вилице, свакоме игра усница. </p> <p>У народу свач 
роз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и 
е он још других карактерних особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, 
 Кажи ми, болан, право, која ти се више допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она ј 
сли Станка — а оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће 
} Што није сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке...« </p> <p>— Опет си се замислила! —  
 да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова радост и послушност уз мене.. 
а и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало.{S} Он постаде опет онај стари, одважни младић 
луша као мало дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако 
года! — одговори Ђурица весело, коме се допаде што је Новица предвидео тако важну околност. </p 
говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и н 
о подметати — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. 
мео напад у пожаревачком округу, где му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо препол 
 Поморавља, где домаћин и један нападач допадоше тешких рана, Ђурица окрете, према ранијем дого 
} У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. </p> 
и му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин...  
ао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> <p>—  
њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, истина,  
његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозо 
рани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се кри 
роћи кроз цело село, и ником није смела допустити да је одреши, док не стигне својој кући. </p> 
о се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад успавано осећање у њему пробуди се и стаде да га  
номад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега досад пет дуката. </p> <p>Ђурица се намршти.{S} Пантова 
к, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S}  
еку доживео.{S} Она, која га није хтела досад погледати, сад се разговара са њим и још како: ша 
е могу ни снити ни замислити. — Бар она досад није никад тако што сањала!...« И опет се даде у  
и је жив човек!... </p> <p>Дан стрељања досад су крили од њега...{S} Јутрос рано изведоше га на 
p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} Све досад сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мис 
ало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почаст 
етири жандарма с пушкама... </p> <p>Све досад, до овога тренутка, он је оно, што је имало сад д 
вари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, то 
дан је од нападача погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чек 
ликом, организованом дружином, којој је досад био потребан јаван одметник од закона, и она га ј 
е у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се још не могаше домислити својој незг 
је одлучности и присебности, као што је досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и отвор 
огоди се и њој: од толиких стрела, које досад срећно пролетаху поред ње, једна се закачи и убод 
ела куване чворке, он се чудио: чему се досад толико надао и радовао? — Ничему... рекао је тада 
м?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад презирала!{S} Све је пропало, и младост, и они ле 
ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби досад давао? </p> <p>— Па тако... само једном ми је дао 
по, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од дет 
аховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. < 
ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси сркнуо досад. </p> <p>Ђурица седе за сто, наслони пушку на пос 
еда попа.{S} Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледа 
измени своје поступке према другима.{S} Досада је у нападима бивао присебан, пажљив, готово бла 
 на његов живот, задатке и поступке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајно 
ута понови, стаде да размишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама као стари ратник, о ком 
мрзела на ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе. 
и он не може никад ништа смислити.{S} И досада је други за њега мислио, најпре отац му, па посл 
Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угреја иглу и забоде  
н разговор. </p> <p>— Знаш, брате Ново, досадило ми се робовати за другога.{S} Гини, мучи се и  
рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти се досадило, побро, чекајући? — запита га овај. </p> <p>—  
дједном те вечите њене прекоре, који му досадише, па узвикну: </p> <p>— Не звонцај ми ту, док н 
« </p> <p>Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки... </p> <p>Једаред га, преко обичаја, по 
размисли о овом открићу.{S} Постаде јој досадно ово запиткивање капетаново, које се никако није 
н ни Станку омрзнуо.{S} Само осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима као препрека његов 
а уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S}  
а у њему зла човека.{S} Други је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац. 
јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху дани... < 
да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд  
 ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине са вама!{S} Што го 
ви слушаоци да попуцају од смеха таквој досетци. </p> <p>— Па добро, де клади се ти — одговори  
ају са жаљењем, са великим саучешћем, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају  
шманин...{S} Ја сам се тек зимус почела досећати неким речима твог оца, па сад тек видим да је  
ије за њега осећање, коме се само могао досећати, али га није могао појмити. »Зар и то може да  
војим несмишљеним говором о уцени, онај доскорашњи војник. </p> <p>— Ми морамо леђа уз дувар —  
, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} Она само махну главом 
м, па се исправи. </p> <p>— Силази сад, доста је... </p> <p>Ђурица сиђе, окрете се око себе, па 
еку женску, ни младу ни стару, омалену, доста лепушкасту.{S} На први поглед могло се опазити, д 
 зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и  
и задужио те је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </ 
ца. </p> <p>— Све до једнога. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко  
а мајко! — чује се из народа. </p> <p>— Доста, бабо, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђури 
поседаше, Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста је било чекања, треба да се ради.{S} Једнако једе 
два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. </p> <p>Јован скочи весео. </p> <p>— Е, ’вала ти 
Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије с 
 ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он  
</p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p>Разго 
1_C14"> <head>XIV</head> <p>Ђурица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгод 
 њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S}  
 Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, болан... — рече он, узимајући новце и бацајући и 
у гладну фукару, којој никад ништа није доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се 
е ли остати што другима? </p> <p>— Биће доста свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо т 
ом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згрудвало, спојило  
е смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е онда те само једно молим: не иди  
, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли доста теби четвртина? </p> <p>— А јатаке ћеш ти намирит 
еска и пружи их Новици. </p> <p>— Је ли доста? </p> <p>— О-хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} Ка 
дговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај  
огу...{S} Једном речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави. </p 
е избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да 
о је више од часа, па му је сад требало доста времена да се поврати од умора и да хладније разм 
тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана преко ре 
 на крстоноше. </p> <p>Беше се искупило доста народа.{S} Попа већ позвао одборнике у заседање,  
Хоће ли која да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пр 
} Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p>— Једном  
њав и неразвијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и  
да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још  
кадионицу.{S} За поповим коњем, важно и достојанствено, ступа кмет, који пази на поредак, а нар 
н подиже главу, и са неким светитељским достојанством погледа зликовца право у очи и одговори м 
ње и навике из девојаштва, увидела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично и пр 
Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђу 
ригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгледаху као најсрећнији тр 
 Док нам је поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђ 
ли ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум је пред очима с 
до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад. 
 па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему половину од  
ре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам  
 да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о то 
?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али 
 — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и оштро п 
наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не 
идела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично и примамљиво.{S} И сад јој се она 
илософску мисао, па чак и капетан, који дотле стајаше намрштена и озбиљна изгледа, после ове на 
да је потпуно схватио свој положај, јер дотле му је све још изгледало обично: виђа се и разгова 
рестано стане овако трошити, да му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S 
 обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи 
теже се конопац о коцу... </p> <p>Митар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... </ 
ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, 
жеш се ти слободно предати... </p> <p>— Доћи ће и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја 
! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S 
. </p> <p>На вратницама, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Пос 
али би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен  
бро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, шта т 
 Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш одма 
.{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се 
ли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве з 
не, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још  
/p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. 
ући само навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник.{S} Радован је, још док су били на  
још не сме...{S} Али ко зна... може још доћи одговор...{S} И срце се опет почиње растапати... < 
та за све..{S} После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{ 
о близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, који су у другом округу, гд 
изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много поузданији, но да и 
 на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба 
знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама и затури је на раме.{S} Ђур 
у крова и рече: </p> <p>— Дед’, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматрач, мога 
ушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пу 
вљеник грчевито хвата за слабу шибљику, дохвати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако 
 <p>Станка леже сва на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну га у страну.{S} Марко, видевши 
 озго, од дворишта.{S} Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И Станка се прену, 
е, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком неприродном си 
p>Одједном му спаде тежина са груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па  
твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са потока... </p> <p>— Хајде да се измиче 
оведа се устумараше по обору.{S} Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљик 
дело да је присебан.{S} Истога тренутка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе.  
/p> <p>Испалио је већ оба револвера, па дохвати магацинку. </p> <p>А споља одједном престаде ва 
н брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђури 
у напред што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде п 
бгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се на ногама. — Ова је мој 
и остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако му  
ши глас Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у руке...{S} Ослушну... не чује се ништа 
види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! —  
жи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. </p> <p>— Не 
дић као кљештима...{S} Најзад се некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић.{S} Сад би 
 си се намучио! </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искап 
 обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад му је прочитана п 
 није обичан човек... </p> <p>А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што је брже мо 
и кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе је право  
</p> <p>Ђурица удари најгушћом шумом и, дохвативши се планинскога венца, одјури за три часа у Б 
амо да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забринуто. </p> <p>— 
ху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима за крај рупца, али никако не може д 
то сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се просу зад 
угом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се. </p> <p>Ђурица оборио г 
Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, поне 
енутак. </p> <p>Сви троје пређоше реку, дохватише се густе кленовичке шуме, која се пружила до  
а. </p> <p>Променише ракију на вино.{S} Дохватише се печена јагњета, па га стадоше заливати ста 
еху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се дохватише чистога поља, потераше брзим каријером...{S}  
и прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огранака. </p> </div> <di 
 обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{S} Само испаде и 
ну, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише се реке. </p> <p>— Е, данас јевтино прођосмо  
 људе, који су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће 
ти, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{S} Н 
} Најпре сам заборавио, а после је било доцкан... — рече он љутито, па после као да се присети  
 зликовац, кога зацело чека, раније или доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим по 
 догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности 
 плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, па се уздржа и запита 
у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен 
 опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> <p>— Кам’ т 
квашен, па, видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то с 
ш.{S} Чичу питај... </p> <p>После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је ч 
дведе је право својој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој  
, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију. </p>  
за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита он бојаж 
ху други неповољни гласови.{S} Писар га дочека пред среском кућом, и на његово питање: шта учин 
очи без педесет«...{S} У таквим мислима дочека свануће. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
и присебни само ретки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочекао је д 
екао је да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који м 
{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша се љубав једном сврши, оде, нестад 
госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, п 
во да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избегаваше сваку помисао, која би га на 
.{S} Он се, истина, обрадова меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не  
 карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S}  
се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и н 
п.{S} Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. </p> <p>— Натраг, коме је живот мио! — 
 пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу испод суднице 
о, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме  
он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету! 
цу и другим својим сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо. 
једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично накашља — пола 
и га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши у неприлику: научио је из детињства кад уђе у к 
ни, под којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спа 
т, дошло је оно последње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем 
и приход доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима 
ев син, који је тек пре неколико месеца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао н 
ном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пламичак наде, наде  
ади ништа што виде тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантовац, мало наквашен, па, видевши 
о у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, први пут у жив 
попе! — викну Пантовац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо, па д 
нцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше пријатно слушати ове паметне 
икну он, не излазећи из собе. </p> <p>— Дошла, господине, она девојка што иде са Ђурицом...{S}  
ед очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се мучити!...« < 
ајко: снаху и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грл 
<p>— Јесам, господине. </p> <p>— Што си дошла? </p> <p>— Чуо си...{S} Хоћу да ти предам Ђурицу. 
ако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не  
а — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђур 
м животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те о 
одаје крмачу.{S} Људи, позвани позивом, дошли да присуствују продаји, коју врши кмет.{S} Онај с 
, па ме чекајте. </p> <p>— Пандур...{S} Дошли смо полако до његова стана; разгледам прво положа 
па одлучно проговори: </p> <p>— Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми остав 
рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљано, побро!{S} Дај сватове! — скочи 
та ће ово да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно последње, оно најпосле, дошао је крај, али 
мало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> 
 оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{S} А м 
и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрли 
 ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло помиловање, па неће још да каже?...{S} Али онда м 
 Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела и преобуке. </p>  
и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му 
анке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: </p> <p>— Оне  
више привлачило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Је 
криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драгановићи моји, са чега толики други свет оде у гору? 
 пољу срећноме свету.{S} Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјај 
</p> <p>— Можете сад говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то што  
ед на село и на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа позн 
жовића са дјевицом Станком, која својом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац — да н 
епријатан спор у овакву времену, где је драгоцен сваки тренутак. </p> <p>Сви троје пређоше реку 
 му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те он не пропусти ниједно вече да  
. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли уваженога господина попе, мени се чини. 
е за човека, сад тек поима њихову праву драгоцену вредност. </p> <p>Одмарајући се на слами, ста 
Ето, у такву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и  
жовићи...{S} Истина јест, више нема нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја с 
, и свима околним општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме домашају потраже, ухвате, и под јаком 
али да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевицом Станком, која својом драгом вољом 
јака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором, а никад јој  
тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи...{S} Истина јест, више нема нас Дражовића.{S 
</p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше  
 неколико луди, па с чуђењем посматраху драму, која се одиграва пред њима.{S} Милош одборник ух 
ових јатака.{S} Обојица се заклонише за дрва, спремише пушке и одговорише на знак.{S} И с једне 
дравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракиј 
S} А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође оста 
ма од вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивен 
а беше и Станка.{S} Она се наместила на дрвено корито за појење стоке, подметула руку под точак 
а и слабости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушак 
ође к вратима...{S} Полако ухвати руком дрвену ручицу на вратима, очекујући неће ли чути страсн 
и механично замајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне  
јуче.{S} Новица се подиже испод једнога дрвета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже  
х зракова продираху кроз пукотине стара дрвета.{S} То му беху једини гласници дана, који владаш 
просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са вис 
ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливад 
 мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све...{S} Као да цела природа плаче за изгубљен 
а ће насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни м 
оше у село, загледајући од жеље у свако дрво, у сваки камен. </p> <p>Стигоше Ђуричиној кући.{S} 
о дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бегунци потрчаше из све снаге, онако, као 
ену.{S} Кад није могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), да је узе 
зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...{S} Једном речју, 
ругом приликом разговараху се девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при пов 
ви Јелица Плескоњића, која им причаше о дрекавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео  
да.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је било? </p> <p>— Ништа.{S 
пруживши пушку право у груди механџине, дрекну: — Доле! </p> <p>Милутин слете с коња, стаде да  
притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама  
кну: </p> <p>— Бабетино једна!{S} Надао дреку као да му црева испадају!... </p> <p>— Сваки на с 
, на другој пандур.{S} За столом седи и дрема Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>»Већ се смркло!... 
.{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали да много трошиш, а н 
руци Пантовчевој одједном се нађе витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде да па 
о, ми ћемо се разговарати — рече Ђурица дрешећи му руке, пошто му прво повади оружје. — Сад сед 
> <p>Она обори очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гле 
ца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђу 
отекар. — Бандити су велико зло у свима државама... </p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту кри 
зу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно 
ml:id="SRP18971_C9"> <head>IX</head> <p>Државна власт, после неколико дана, прогласи Ђурицу за  
ратима Ђуричине куће прилепљене наредбе државне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року 
и уредно свршио школу и био би користан државни радник, а не би продавао чивит и соду по паланк 
амоту своје куће, па се обрати за помоћ државној власти.{S} Услед тога постаде Ђурици непоуздан 
авање, које мора имати неке сразмере са државном уценом.{S} Али се ипак он надао, неком маглови 
једна врата над степеницама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S} То бех 
>— Ено мотике — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. </p> <p>— Копај овде — реч 
а радост, али он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно целива.  
агу, па је према томе подешавао и своје држање и одело.{S} Као сиромах није се могао истицати б 
чи целом својом спољашношћу и нарочитим држањем.{S} Беше то зрео човек, око својих четрдесет го 
 носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њ 
в рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању било нечега, што их одбијаше од њега. 
} Кад је, мало пре, излетео из шибљака, држао је насигурно да ће извршити бар једно убиство; ал 
ет живи, једе, пије, спава, мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људ 
ницима.{S} Најпре — Бакон (тај се назив држао најдуже, јер је, својом звучношћу, веома импонова 
оралу Ђурица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S} П 
 мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе 
У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали свакога часа,  
оузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно велико  
оби, а један ће истерати чељад напоље и држати Јова. </p> <p>— Сад пазите добро! — рече им капе 
амотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. </p> <p>одједном му се оч 
, везаних руку, на двориште.{S} Двојица држаху конопац којим је везан. </p> <p>Свануло је, виде 
ориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. </p> <p>—  
оким и снажним раменима, а цело му тело држаху необично развијене и еластичне ноге. </p> <p>Ђур 
 момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки изглед највише зависи од кр 
у.{S} У десној, опруженој низа се руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши револвер, п 
еко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим осмехом проговори:  
е да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} А 
а у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, 
де на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева 
се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на столицама.{S} Чаше звече... смеј, кикотање... н 
бодан... само да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окре 
 тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да држе... све од пића!...{S} Није требало да пијем, само  
ко окрете и погледа иза себе... двојица држе конопац чврсто.... </p> <p>— Ђуро, хајде, силази!. 
{S} Остала двојица иђаху право на њега, држећи пушке на руци, које одсјаиваху према заходу сунч 
ед врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку сакривену за леђима. </p> <p>— Чији с 
е се много крио.{S} Ишао је преко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, 
пошто му предам новце? — запита Ђурица, држећи иглу над пламеном. </p> <p>— Шта ти је данас, је 
стаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да 
 да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели 
озналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан  
p> <p>После дугога читања, отац Симеон, држећи у рукама воштаницу, обрте се младенцима: </p> <p 
вори Ђурица. </p> <p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема  
ма ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћ 
! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше  
обарајући главу млитаво... </p> <p>— Та држи се јуначки, мајковићу; гледа те толики свет!... —  
а да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад 
да су обе женске од онога реда, који не држи много на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста 
ајвећим невољама, у најљућим патњама, и држи се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком кора 
гледа пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Је 
лажаху, причајући успут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Ш 
а на Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа б 
дисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — одговори Стан 
етла и слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом надању...{S} Све се роји, ври... без 
мислити, па узвикну: </p> <p>— Онај што држи магазу...{S} Црногорац? </p> <p>— Нећу, господине, 
је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. 
знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — реч 
едам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Добросава. 
имо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаљ 
но раширише и одмах склопише... тело се дрмну, покрете се од ударца куршумâ... зацрвени се кошу 
ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.{S} Она скочи, па закук 
о им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — одговори Станка и оде пољем, ступајући замиш 
огла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, мо 
 она после тога легне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче Ву 
 нечему и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S 
ако рећи... утицаја... </p> <p>— Шта ту дробиш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који се, до 
сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом 
 и једрину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око у 
p>Чиновник плану.{S} Изненади га толика дрскост.{S} Био је уверен у несумњиви успех, јер је прв 
шће свакога часа. </p> <p>— Е њихова је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојнич 
{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </p> <p>— Стража 
од Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> < 
е дугих дворишта...{S} Прођоше једна... друга... десетак кућица, и он се напослетку заустави пр 
код житарских и шљиварских трговаца.{S} Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су н 
се половина заклонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, п 
 се забави јелом, док му не падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у 
о јасно, да му није остало више никаква друга излаза. </p> <p>Ђурица је све погледе обрнуо свом 
ано, подигоше другу чашу. </p> <p>— Ова друга за лаку земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — реч 
мајко миљена, ти си ми још понајвернија друга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S}  
 Истога тренутка отворише се према њима друга врата, на којима се указа разбарушена сањива глав 
рамоту, понижене, мучила се као ниједна друга!...{S} Оставих добру мајку, увредих до срца старо 
им прстима. </p> <p>— Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај 
 море још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за хајдука.{S}  
, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. </p> <p>Свештениково се л 
е у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да је остр 
 њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано др 
рео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну 
ље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} После, кад  
ти у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга... </p> <p>— А, то не може, то никако не може.{S} 
а...{S} Што, зар не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Све јед 
Једном пандуру рече да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> < 
Не убија се лако ’наки човек — прихвати друга.. </p> <p>— Вала и јесте одвојио од других.{S} Са 
p> <p>Улазећи у забран, Ђурица пропусти друга напред, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђури 
ао за себе. </p> <p>— Што ћу, кад немам друга посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вирови 
 да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— Кога? </p> <p>— Мучно д 
мо још једном да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје и нашали са њима. 
ј смрти радовао?...{S} Мајка... отац... другарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра.. 
шке... </p> <p>— Лизо — викну она једну другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне девојке ударају 
олико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка  
у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је лако.{S 
не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ј 
Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се 
е на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне ох 
 ја... </p> <p>Писар окрете разговор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судниц 
сној жудњи младости, па заборави на све друге обзире. </p> <p>Седе уз Ђурицу, па стаде, пуна љу 
да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S 
ове стаје.{S} Остало друштво заузело је друге вратнице, па једни чекају уговорени знак да упадн 
 закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе ст 
мо нек пази на људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо посла пред њега човека, који је имао 
и је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на 
невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врше што пажљивије... </p> <p> 
ке и одговорише на знак.{S} И с једне и друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им  
икону Спасово Вазнесење.{S} Раздадоше и друге, за литију потребне ствари; сврши се спомен под о 
 неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Тако је цедио и становнике и 
ам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па сад?...{S}  
з њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу.{S} За поповим коњем, важ 
то ти је!...{S} С једне стране власт, с друге они, који треба највише да ме чувају... куд год с 
ини С једне стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом лицу 
уцка: окрени овако, она — цак! окрени с друге стране, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја.. 
 да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим стварима, једнако,  
а закон у прсте — онда је тако, нема му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре!...{S} Смрт!...{ 
ља јело; около ових треница поређане су друге за седење.{S} Имућнија племена дизала су над совр 
 види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...{S} Једном речју, ваљало је проћи дос 
га било немогуће, другоме је ишло лако; други се попео и повадио му чворке.{S} С најрадоснијим  
помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је  
дан пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— Пос 
S} Једни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — ви 
алију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за б 
 стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па п 
 човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је о 
кају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече. 
дни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али 
ива радозналост не силажаше с лица. — А други? </p> <p>— Радован и Коста добише по једну рану,  
је стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се  
 наредити, мора јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не  
те главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију. </p> <p>За з 
...{S} Али се на његово место већ јавља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да жив 
мен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које 
рма и пандура на један и толико исто на други прозор.{S} Три жандарма одредио је да упадну у ку 
 потмуло одјекну...{S} Не чу се никакав други глас...{S} Она удари још јаче...{S} У ходнику шкр 
ца, па опет угреја иглу и забоде је под други нокат. </p> <p>— Што не говориш, псино једна, нег 
мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо с 
же никад ништа смислити.{S} И досада је други за њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а  
. </p> <p>— Једанпут се мре! — довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прекосутра, с 
розор, више саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} Истога тренутка нешто груну на о 
>— Све једно.{S} Прошао један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. 
у тако велико задовољство, да изгледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавале, као и момц 
/p> <p>— Она је, убијена!... — повикаше други. </p> <p>Капетан и Митар приђоше врљикама.{S} Пре 
и дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљиви 
<p>— Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров. </p> <p>— Немој, Мил 
, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима. 
о зло учинила...{S} Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, п 
буди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.{S} Угледавши Ђурицу, он  
памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} 
беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максималној виси 
 из пандурске собе, и на њему се појави други, бунован пандур.{S} Погледавши на улицу он се поч 
за стражаре само она два младића, а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове с 
 ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежина у ногама, у рука 
је?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!...{S} Назваће ме ло 
ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни  
е на све стране. </p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не састави др 
ег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети  
 мени, драгановићи моји, са чега толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје  
ћ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још в 
 сутра? </p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам  
и жена што спремила за ручак — одговори други, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> < 
. </p> <p>— То је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био... т 
 он се могао изменити, могао је постати други човек.{S} Али такве га очи не погледаше. </p> <p> 
н за дужника, па ће ми то после платити други, који дође на твоје место. </p> <p>Ђурица се сасв 
 вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други његов покрет, Ђурица истога тренутка баци своју д 
Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђури 
урјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — в 
{S} Истога тренутка нешто груну на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... 
је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово;  
 мало тањега гласа.{S} Послуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љу 
.. на посао? </p> <p>— Мораћеш; нема ко други.{S} За овај посао требају ми поуздани људи — одго 
} И после се одједном нађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађену црвенкаст 
по!... — шапуће он нарочито, да га нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опрости... и ј 
рица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна венчана,  
место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве, про 
 <p>»Шта то њима раде?...{S} Откуд тамо други хајдуци?« — помисли он, заборављајући да је мало  
Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... како хоћеш.{S} Само сад н 
 </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... 
и, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у ру 
Ђурица скочи, и онако на ходу испали му други метак у груди.{S} Старац не мрдну више... </p> <p 
ше преко његове главе, наступише у њему други погледи на његов живот, задатке и поступке.{S} До 
д зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више 
рашним погледима?...{S} Нема их, ово су други«... </p> <p>Људи се растурају, дају пролаз некоме 
 већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи 
е преболети. </p> <p>Капетана очекиваху други неповољни гласови.{S} Писар га дочека пред среско 
а је једним крајем излазила на улицу, а другим на поток.{S} Новица подиже један проштац, те се  
 Маро!... о Маро!.... — викну Новица на другим вратима, преко од њихове собе. — Устани, дијете, 
 он отера од себе то непријатно осећање другим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле, на слободу!...{S} 
ој лоповској дружини или разбојничким и другим предузећима, он беше или вођ или један од главни 
, испричао јој много о Вују, Пантовцу и другим својим сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Стан 
 се измиче! — проговори Пантовац сасвим другим гласом, желећи да прекрати непријатан спор у ова 
S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </p> <p>— Ево руке! — одговори она, па  
престано лебди пред њим, меша се с оним другим мислима и ствара једну збрку, из које се ипак ос 
 заседању да се, поверљиво, разговоре о другим општинским пословима, а остали, заједно са Ђуриц 
абаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим стварима, једнако, али она непрестано лебди пред 
ш шта, господине, после ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — пр 
 знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p 
одно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и нема  
о тридесет таких људи, а још двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, није то лако над 
ој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{S} Ја знам десет 
га и он сам измени своје поступке према другима.{S} Досада је у нападима бивао присебан, пажљив 
 и поругану главу... да ми се смејеш са другима, кад станем лутати као обешчашћена прогнаница!. 
ш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чи 
урица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега д 
и их у недра. — Само хоће ли остати што другима? </p> <p>— Биће доста свима, само ме чувајте? < 
{S} Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ниш 
Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, р 
 тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.{S} Само треба срце да ти је одважно 
ј.{S} Станка га је знала по разговорима других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Драж 
 А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{S} Ја знам десетину људи, које су ти тв 
уга.. </p> <p>— Вала и јесте одвојио од других.{S} Само да није онаки... да кажем... тхе, па шт 
љад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од других, па... ето!... — одговори он уздахнувши. </p> <p 
д моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да б 
у.{S} Једнога се зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овак 
 одавде поуздани су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би  
 требало је претходно да зајази стотину других страна; требало је да задовољи и Вуја и другове  
 бојазан од Вуја зависила је и од неких других узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео од 
двојио од осталих.{S} Ну имађаше он још других карактерних особина.{S} Доњи му део лица са вили 
е се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте поза 
среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце не би се само поквар 
{S} И још ми се куне срећом хајдучком — Друго ништа и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чека 
 ли ти пасош?...{S} Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си засл 
етар занесе, те се закрлеписмо једно за друго, не мислећи ништа и не знајући шта радимо...{S} А 
</p> <p>— Полако-те, море, ви одосте на друго, — проговори месни свештеник. — Ми смо почели о Ђ 
уро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго место — рече му он, кад му саопшти новост о наред 
адају иверје у земљу, заборављајући све друго што је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, ви 
аве уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу.{S} Читаве десетине годи 
 је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... — одговори он, па приђе вратима, кроз која је  
ако? </p> <p>— Оно тако је... али то је друго...{S} Бадава, неће он!... — рече Пантовац одсечно 
је избегавао поглед Станкин.{S} Свачије друго туђење он је враћао одсудним презирањем и неком,  
сами не опазише како се нађоше једно уз друго приљубљени, загрљени, занесени...{S} Младост ступ 
.{S} Сад се још више прибијаху једно уз друго, али им са лица не силажаше она суморна брига, он 
оре лаже.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта... </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пет  
з самога Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Радова 
>— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори му сусед 
а хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељачки... </p> <p>— Знам, али ка 
 ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутр 
у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен пове 
ља дуго, она му је тешка убија му свако друго осећање, изазивајући ужасан страх.{S} И усред тих 
ата, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке,  
тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је казао прекјуче, после са 
ју од њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? </p> < 
 Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Облак плива. 
а, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту  
ити, па макар погинуо.{S} Него кажи што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се 
то страшило, онда... онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Гл 
говори, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> <p>— Ма 
и гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снужде 
све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не 
</p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за з 
е, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пије 
устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене де, одку 
 Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго... </p> <p>— И ја мишљах... — одговори Станка, ал 
е твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем, ја 
екуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта 
а навика: у томе је одрастао... </p> <p>Другова не имађаше.{S} Једини човек, пред којим је слоб 
страна; требало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, којих је било без броја  
ће све то некако изравнати и задовољити другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да  
ежи бар једно убиство.{S} И напослетку, другови су се ревносно чували.{S} Дознавали су из раниј 
ну...{S} Врата се почеше отварати...{S} Другови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отв 
огледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагоревах 
у?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли ј 
икад дизати са грешне земље.... </p> <p>Другови прођоше забранчић, који се пружио иза вароши, п 
ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад  
утином. — Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спус 
 брате Ново, досадило ми се робовати за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за 
..{S} Чим он испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... права  
Наједаред зачу се тихо, као сан, као са другога света, куцање о капак на прозору.{S} Ђурица се  
редај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. </p> <p>Ђурица окрете револвер и на та 
ца и Станка стадоше напред, једно поред другога, а иза њих се наместише Радован и Коста сами, н 
требале. </p> <p>— Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да  
еш само по неколико дуката.{S} Нашао је другога човека, који ће му радити боље. </p> <p>— Који  
 Хе... како?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега. </p> < 
ше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантовац одмах извади пљоску и натеже. </p> 
внице од рудничких, начичканих једно до другога, брда и планина.{S} Пред њима се засветли и заш 
 настаде прелом: она се потчини утицају другога, али и у том потчињавању она се руководила свој 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Другога дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабран 
:id="SRP18971_C25"> <head>XXV</head> <p>Другога дана, после заласка сунчева, Ђурица иђаше косом 
у.{S} На једној постељи спава Митар, на другој пандур.{S} За столом седи и дрема Добросав...{S} 
ине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на другој завојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро 
се девојке, па ћеретају и причају једна другој новости, за које се знало.{S} Међу њима беше и С 
 и позна глас онога, који је рече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздр 
 куће. </p> <p>— Нема тамо ништа.{S} На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — р 
ури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страном потока, виде да је спасен.{S} За њим се  
> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чу 
ли Митар, одваја је од Ђурице и предаје другом жандарму, који је одводи... </p> <p>— Где је ков 
састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена и забринута лица 
 не мичући се и не пружајући руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је треба 
а тако примакли, да су могли чути један другом дисање. </p> <p>— Камо се, по Богу си?... полуде 
/p> <p>Људи наставише да исказују један другом своје утиске, а капетан стаде да саслушава грађа 
! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике ливаде, са  
дмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скоро посла? < 
 сад — одговори Радисав.{S} Он је већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? 
е дохвате рудничких огранака, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опас 
Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико распитивао, и ако је сваки од његов 
« </p> <p>И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом чудном  
 ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом приликом разговараху се девојке о дрекавцу.{S} Б 
 недрима: што је за њега било немогуће, другоме је ишло лако; други се попео и повадио му чворк 
ј, мајковићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора  
{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико  
адећи ништа. </p> <p>Ђурица приђе ономе другоме, те се рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, К 
, а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Новица. </p> <p 
ично. </p> <p>И они се приближише једно другоме, да тако удружени лакше сносе тешку самоћу... < 
 међу којима не беху ни два налик један другому.{S} Писар извади из свога капута један нов пешк 
уку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, двар 
 јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... 
е к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно, пре овог изасланика, Ђурица  
окачићима, прелећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кроз малена незаштићен 
е ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортач 
 чудновата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке 
 ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који 
оћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам на другу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. </ 
астури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командовао неограничено, с 
S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} То ли би ти хт 
 да овим положајем осигура себи и своме другу будућност.{S} Сад му живот беше милији но икада,  
с кровова снежну прашину и засипље њоме другу страну улице.{S} Пажљиво и опрезно корача момак,  
 онако исто озбиљно и свечано, подигоше другу чашу. </p> <p>— Ова друга за лаку земљу.{S} Лака  
и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вештица 
 Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети другу...{S} Зар толике моје муке и срамоту да погазиш,  
но и благо свештениково лице, очекујући другу реч, која би ублажила или преиначила ту страшну м 
.{S} Друштво је распустио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер 
ривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </p> 
 се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало затим врати се, носећи у рукама свој 
екујући даље заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах се могло  
а кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово  
 у стању да јој истакне на супрот какву другу светлију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљ 
 поврати.{S} Испи чашу, па заиска одмах другу. </p> <p>Жандарми, онако исто озбиљно и свечано,  
после.... шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући, као да  
као, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе из собе полако. </p> <p>— М 
ма и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив 
 послом. </p> <p>Кад му се растури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао  
и организатор и управник свих хајдучких дружина, које се, у дугом низу година, смењиваху по Шум 
д осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не про 
з његове руке« прошли. </p> <p>— Ево ти дружине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђ 
 крају, Пантовац.{S} У свакој лоповској дружини или разбојничким и другим предузећима, он беше  
е имати посла са великом, организованом дружином, којој је досад био потребан јаван одметник од 
.{S} Тако је цедио и становнике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око  
вам са људима. </p> <p>— Па... кад није друкче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњен 
. </p> <p>— Хе, побро!... да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одговори Пантовац, 
ад је све друкчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али  
вица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p> <p>— Море, не знам ни ја... био  
 се после изести од муке.{S} Сад је све друкчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде  
ом. </p> <p>— Па како ћемо, кад не може друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Срет 
оју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није друкчије — одговори Ђурица забринуто. — Ја ћу је за ноћ 
и, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли 
младост провео.{S} Сад му све изгледаше друкчије.{S} Тужна и сетна усамљеност шири се око његов 
се необично догађа у кући, не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред вратима.{ 
нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у очи? </p> <p>— Ја т 
 би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка зима!... </p>  
љао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, док се помишљало.{S} Сад, кад  
нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну он одједном и устаде са столице, ка 
 је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... </p> <p>— Е, мој попо... шта ћу, таква ми ј 
е, људи! </p> <p>А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно: </p> <p>— Г 
 људи, пружили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Сто 
А како се лепо возе они путници горе по друму... товни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако 
кад је опази. — Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! < 
елој организацији великога зликовачкога друштва... и капетан задовољно седа за сто, пише рапорт 
ђашњи слободни живот, кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, 
d> <p>Како је тешко живети отпаднику из друштва! ... </p> <p>Кога год видиш, сваки гледа свој п 
 посла са полицијом. </p> <p>— Ми имамо друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, 
у за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али много п 
ћи. </p> <p>Сутрадан кад изгреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S 
 <p>Ђурица још иђаше као у грозници.{S} Друштво је распустио, давши сваком другу по десет дукат 
ио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешк 
 а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа 
еко му се приближује.{S} А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} Потрчаше сви н 
 да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па  
 каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво заговори, Ђурица се полако извуче и оде у друго 
ерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај за Јулину биртију, код »Ч 
ад не сме носа помолити, док не састави друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га познају... познај 
а је смишљао да му није потребно велико друштво: неколико људи за нападе и три четири јатака, т 
Никола спремио за нове стаје.{S} Остало друштво заузело је друге вратнице, па једни чекају угов 
Бесна необуздана пијанка занела је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће 
ли да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гл 
p> <p>Одмах сутрадан, око заранка, исто друштво опколи кућу Николе Чолића, богата сељака из Гра 
</p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Марушка, па  
S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје и  
а, који нешто туробна изгледа дође међу друштво и седе. </p> <p>— Добро јутро! — поздрави се ка 
 Угушио је у себи и најтајнију жудњу за друштвом и његовим животом.{S} Само једно није могао уг 
своје стране давно је реситио рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себи и најтајнију жудњу за дру 
 потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друштвом, које им је Вујо спремио, ударише на бистричко 
а прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме посао.{S} Ст 
. </p> <p>После овога изиђоше обојица к друштву.{S} Вујо им раздаде свима потребно оружје, муни 
е и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се радозналост сматрала за велики преступ: живи 
Четири дана проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка н 
вом и, за њега, сељака, веома необичном друштву.{S} Упозна се брзо са свима женскима, а једна м 
на.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да се млађи посет 
 чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.{S 
ао сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немир 
јих је, за последњих тридесетак година, дрхтала цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се упознам 
разгледаше пажљиво...{S} Оно грозничаво дрхтање, необичан сјај очију, суве, запечене усне, нерв 
аше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио ј 
лно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква з 
ан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: </p>  
 пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угледа како оно страшило необично о 
је... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из очију две вреле круп 
еза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које постаје од његова трч 
е застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из очију две вре 
, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрач 
а пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... </p> <p>— Опрости ми, попо!... — шапуће он на 
ећи око себе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа. </p> <p>— Јок, једни  
и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необична успомен 
> <p>Ђурица се уплаши.{S} Стадоше да му дршћу руке, задрхта сав...{S} Једва се сети револвера.. 
 <p>— Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.{S} Б 
ла према оцу, па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд зна 
{S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нема излаза...{S} Падамо обоје и пропад 
анесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма један светао зр 
лена и бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћ 
о застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> <p>— Како... зар то може д 
а истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану миса 
равао и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њега осећање, коме се само могао  
 њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуг 
 камење низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, која беше обрасла густим шибљем и врбако 
јих људи, који би га светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његов 
 — самовољом. </p> <p>А она се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећању, предала му се с 
дала овом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом месту, поседаше. 
 сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко повуче из ћилибарске муштикле. </p> <p>— Варате  
амучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.{S} Овога тренутка само једно једино осећа 
е овом чудном појавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега,  
у се стезати мишићи око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, 
а му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страном потока, вид 
се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и један прозор на горњем спрат 
о би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка  
ући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање  
тињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Тако је цедио и стан 
десету. </p> <p>Кад вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. </p>  
чија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је жив човек!... </p> <p 
даше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут ка 
ве каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одговор 
 је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да м 
е лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, понеси Јову«. </p> <p>— Па, узе л 
. </p> <p>— Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Пан 
 Нека их — смеши се Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од овога. </p> <p>— Та не марим 
у. </p> <p>Ђурица му одузеде часовник и дувански прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и н 
. </p> <p>Биров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару 
оге пода се.{S} Ђурица, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цигару.{S} Његовом почетничк 
ањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што за мене отуд? — запита Ђ 
p>— Правите ко пуши — рече он, пруживши дувањару. </p> <p>Биров му приђе бојажљиво, узе дувањар 
шњи војник. </p> <p>— Ми морамо леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати нашем сел 
покрете се... </p> <p>Ђурица се саже уз дувар испод прозора, подиже руку са револвером и окрете 
 острагуша.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за  
 не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још какво одељење. — Гледајући с поља, види  
ење. — Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепљено хартијом; кад се уђе у собу, в 
{S} Тсс... петљају нешто... ено тамо на дувару приковано — одговори кмет, показујући очима на о 
За њима! — вичу кметови. </p> <p>И цео, дуг ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниже стр 
 и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да 
 погледа, разумеде његов узвик и управи дуг нем поглед на величанствену слику пред собом. </p>  
колност. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси сркнуо досад.  
ој тако журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели тамо. </p> <p>—  
 га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} Она само м 
емарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљана кошуља, 
ице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скину 
онопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о кој 
а срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга сна. </p> <p>— Шта, зар нећемо сутра? — запита чуд 
ладић брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео срез осим наших  
антовца, који већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једно 
 јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава  
{S} Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да  
д ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка зима!... </p> <p>— У наш Кленовик, је ли?... да 
н је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се и 
прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав исти п 
рлијом.{S} Вуја приђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, која заклањаше половину проз 
 ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар 
 управо и замомчио.{S} Мајка му срезала дуге кошуље од убељена конопљана платна, сестра му их и 
арошка улица.{S} Петлови ућуташе, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, п 
 и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не  
којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен 
ита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца. </p> <p>— Не знам ја.{S}  
на!...« </p> <p>Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки... </p> <p>Једаред га, преко обича 
вали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је пок 
невоље.{S} У том му паде поглед на онај дуги планински венац, из кога се величанствено уздижу п 
без једне мисли...{S} Тако му пролажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио свак 
е претворило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се половина за 
 погледа, и на лицу јој, први пут после дугих година засија израз невине среће и радости. </p>  
блатних кућица или за накривљено прошће дугих дворишта...{S} Прођоше једна... друга... десетак  
 и не осећајући ништа, проведе неколико дугих часова.{S} Сунце удараше готово хоризонтално у ка 
твара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радознало, необ 
Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мирис 
у дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мириса...«  
ичан, укочен, сав удубљен у своје немо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисли, ни једнога покрета!...  
живота!... </p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, ј 
а — помисли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> 
 ућута и као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упирао поглед у помрчину, па напосл 
 пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима 
ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. </p> <p>— Чекао си ме, је ли? </p> < 
, осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога насмејанога положаја. »То, дакл 
ричао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија му свако друго осећање, иза 
ућности да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто  
 сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и пија 
бе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и  
брте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запевајући и узвикујући вис 
 лица, као кад човек нађе нешто, што је дуго тражио.{S} С таквим изразом појави се пред кућом и 
прва опасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго, упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не р 
нда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет,  
тла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, потпуно његова, и да се више не 
реши.{S} У таквој неизвесности прође му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два ч 
ави. </p> <p>Тако проседеше у разговору дуго.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчин 
оћу полудети ’вако сам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зором, на посао! </p> <p>Ђур 
 га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... </p> </div> <div type="chapter" xml:id 
ри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После дугога читања, отац Симеон, држећи у рукама воштаницу,  
<p>Кленовичка шума пружила се по једној дугој страни, која је испресецана јаругама и косама.{S} 
рушеном косом, сањивим надувеним очима, дугом и уском расом, изгледаше као страшило.{S} Кад пла 
ђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли...{S} Тако му пр 
ично лице послушниково, који, са својим дугом и разбарушеном косом, сањивим надувеним очима, ду 
 испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске таласасте р 
вник свих хајдучких дружина, које се, у дугом низу година, смењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре м 
ог обичног отварања врата; усред неме и дуготрајне тишине, којој се беше сав предао.{S} Истога  
вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... </p> <p>После пола ноћи, неко л 
крет, Ђурица истога тренутка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом обори г 
ет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S} К 
 Знаш... први сам те ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он на 
ћанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шес 
, не знаде шта да каже.{S} Једва, после дужега ћутања, промуца: </p> <p>— Море ништа.... његова 
 пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора. </p> <p>Станку подиђе нека топла језа 
а... </p> <p>— Ала мирише! — рече после дужега ћутања. </p> <p>— Шта? — насмеја се она. </p> <p 
<p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед дужином зида, одједаред застаде и узвикну: </p> <p>— Ен 
покривалом целу ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и једина варошка улица.{S} Петло 
и нема — правдаше Никола и себе и свога дужника. </p> <p>— Остави сад то — викну Ђурица. — Дај  
е, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после платити други, који дође на  
а је, последњом потером, извршила своју дужност: »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хтели!«. 
ћи свакога тренутка да пиће учини своју дужност... </p> <p>Жандарми певају одавно, сваки је зас 
ј је криво што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> < 
грабе, и још морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у с 
, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике. </p> <p>— Нађи 
ичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, 
а ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч — ов 
ст, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... </p> <p>— Колико ти ј 
сао.{S} Прође нам вечерас добра стотина дуката, која је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, ка 
га Јанко одсечно. </p> <p>— Пет стотина дуката. </p> <p>— Ништа не можемо учинити...{S} Ја јеса 
S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се плати јатацима...{S} Т 
платио једну облигацију од шест стотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, 
е. </p> <p>— А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио од Никетића?{S} Паре овамо 
 отишао да наплати облигацију од двеста дуката.{S} Знали су да је Николина задруга на раду у по 
 једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожа 
.. пљус по челу, па узми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече 
чком округу, где му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит, опет му о 
дио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! < 
завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на по 
 а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби доса 
сплати и дотера ракију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре,  
ш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао је другога човека, који ће му радити б 
д ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! — вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш с 
<p>— Колико ти је обећао? </p> <p>— Сто дуката сад, и после да се јавим за уцену, па од тога но 
и он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и намр 
џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огл 
апита Ђурица. </p> <p>— Свега досад пет дуката. </p> <p>Ђурица се намршти.{S} Пантовац упаде у  
врши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али морамо сад доб 
овце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо ускоро опет на посао, јер нисам још с 
 Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... пом 
 распустио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер га беше страх  
аспореди оних четири стотине и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш —  
> <p>— Хо, па овде је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још осамдесет? — рече Ђурица. </p> < 
аке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да с 
продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца.{S} Т 
м буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p>— Море, ти не тражи 
 уцену, па од тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је казао прек 
...{S} Привежу за колац, као говече, па дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А после, шта бива  
p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене сант 
Ђурици. </p> <p>— Шта ти уради, соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ м 
 коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим плећима цела 
е нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сет 
о мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију... цију... цини...{S} 
, док сунце добро не угреја, те опомену дућанџије да радње још нису отворене.{S} Овај велики ск 
оја му одузима и последњу кап присуства духа. </p> <p>»Знам ја што је то« — продужи да мисли да 
кидајући се, стаде да пише два извешћа, духовној и полицијској власти.{S} У оба извешћа старац  
ковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје 
е у себи, да угаси онај пламен, на коме душа заснива своју радњу... а њему сад не треба ни душа 
а своју радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да  
Овамо, синовче, па се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. </p> <p> 
Фењери пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичава старца.{S} Отвори се понеки прозор, на 
о ти оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па ћемо 
е беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p>— Једном се мре!... — понови он своју  
, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. 
на штета. </p> <p>— Нема, нема човек... душе ми нема — правдаше Никола и себе и свога дужника.  
 трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стреп 
рогих и сувих законских одредаба и живе душе човекове, која управља тим одредбама по својој ниш 
лакује изгубљенога јединца.{S} Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да 
а оцу, па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд знаш — реч 
дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Бо 
ров. </p> <p>— Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вр 
ужи апотекар — што се у оскудици здраве душевне хране наслађују полициским билетенима, којима и 
 мислима.{S} Све чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ћ 
о, које се никако није слагало са њеним душевним стањем: она иде на оно последње, на свршетак с 
, па се онако уморан, намучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.{S} Овога тренутка  
штински биров... </p> <p>Весеље и право душевно задовољство, помешано са побожном збиљом, сија  
е изазове младића, јер је појмио његово душевно стање.{S} Он му само рече озбиљно: </p> <p>— Ка 
дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње 
 сете, некога неразумљивога и блаженога душевнога страха. </p> <p>— Што није свакад овако? — пр 
 слабости, и у исто време као подлежући душевном и физичком умору, који га је савладао. </p> <p 
арице, које се још по мало протезаху по душеку поред гојазна и флегматична господара.{S} Фењери 
наника могао с поуздањем тврдити, да на души овога плавушкастога високога младића, који тако бе 
ест; али оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни 
но, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— Мили ми се још живети, попо! </ 
 немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и главица лука задовољ 
обично велики, примамљиви и налажаху, у души јој, оправдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђ 
она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S} Станка га је знала по разговорима друг 
е варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми последњи одговор охладнела срца, које гов 
, горко осећање усамљености заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући несв 
ијен, промени се, снужди се... али му у души остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње с 
 нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S} Па онда... шта буде, не марим!«... </p>  
нам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити красан дома 
ијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек зимус почела досећати неки 
шким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да 
утка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зликовац, кога зацело чека, ра 
 шибљем.{S} Требало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у гу 
жја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такву стању, пос 
 пиштање ухваћена миша.{S} Ђурица дахну душом, одговори истим знаком и задовољно, после безузро 
ш двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, није то лако надавати. </p> <p>— Знам, Рако 
може да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то... она само проврти, а чутура удари 
ече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душу му матору, неће он на то пристати.{S} Овако он одн 
Ђурица устајући. </p> <p>— Брже, побро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Радован смејућ 
Пантовац, умеравајући ход. — Ха, снахо, душу ли му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ни 
а рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А 
 после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> < 
ј мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко не 
к, пред којим је слободно смео отворити душу, који га је заносио причама о хајдуковању, био је  
сли Станка и нека мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, п 
чи им засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна радост, блаженство, срећа... 
ојавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњу  
ладна и црна нема помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?... 
а пространства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви опасни разбојн 
« О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, кој 
никада му још нико није тако отворено у душу загледао...{S} И таква вера, такво поверење у њега 
 писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога тренутка. </p> <p>— Хајде 
ико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му с 
им као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по 
 га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у гла 
оца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огроман утицај на сву околину 
чити, познати му звон меденица, који му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај  
говори Ђурица. </p> <p>— Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} 
 неко чудно, загонетно надање испуни му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху вр 
ога распламтео се разврат, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно задовољство у овом новом  
{S} Њихов поглед продираше оштро у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом м 
>— Море махни ме.{S} Беше тамо један... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини сумњив... па одох  
?...{S} Зацопала се у разбојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је к 
ао да идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« 
....{S} Пази ме, знаш, много. </p> <p>— Ђаво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнит 
то он мене криви за Пантовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, ко 
рали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за пар 
стајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу 
 Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који те ђаво тера ноћас?...{S} Шта лупаш толико?...{S} Шта хоће 
ство.{S} Јест, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и  
ке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да н 
наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђаво помаже!« — помисли капетан, улазећи у двориште. »А 
о, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога с 
 му се сад он учини страшнији од самога ђавола.{S} Нарочито му паде у очи оно лукаво жмиркање м 
о снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} Старче, кажем ја теби 
> <p>— Узех, ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? — об 
ребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно оданде ударих низ реку, не знајући да 
ацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, смејућ 
а да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно то с 
адост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи у забра 
а пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја к 
е... па опет...{S} Хм... женска посла — ђавоља посла!{S} Мораћу ја отворити очи, јер ми може на 
риште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњ 
 и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они 
 запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим ж 
и он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После дугога читања, отац Симеон, држећи 
е јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га закл 
>— Дајте младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекиданих речи,  
оцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову 
и!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погл 
з свега гласа: </p> <p>— Јаој, кукавац, ђе погибох!{S} Не, кумим те Богом... </p> <p>Пантовац г 
уго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутра сачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе 
 — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја 
нога дрвета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се саста 
<p>— Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{ 
<p>— Не, море.{S} Тамо је напред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога п 
Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед дуж 
 гласник... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много.{S} Наишао ваља 
е са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што то сад? </p> <p>— Тако 
 побро — рече му Новица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послушна. </p> <p>— Не вичи, мор 
аво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнитају за тобом! </p> <p>— Ха-ха-ха... — нас 
 Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, море, негде  
је у такту трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...{S} Само  
е Јелица — те искочих из вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и  
Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!...{S} Ко га з 
Ђуричиној руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и 
ше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и закука из све 
ном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необучен умешао се у го 
гра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се 
јде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је ономад 
} У неколико округа било је познато име Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два с 
 куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољем 
илоша, коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још 
 право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и за њим замахнут 
кући се разлеже страховито врискање.{S} Ђорђе сав претрну, па одлучно проговори: </p> <p>— Ако  
 да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде на свињац.{S}  
 знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти  
Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. </p> <p>— Наопако, шта у 
о месеца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике радње  
ене и двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, 
ана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. </p> <p>—  
али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ћ 
веста... </p> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти четири стотине и двадесет! </p> <p>— 
 Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два сина, старијега Милету, који се оженио п 
ах, чим се освестио. </p> <p>— Зар није Ђорђе погинуо? </p> <p>— Није, али је опасно рањен...{S 
 <p>Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. </ 
у с ракијом. </p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као да ни 
p> <p>— Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадош 
и истога тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и претури се... </p 
е: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом 
е. </p> <p>— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје мес 
жише да ручају. </p> <p>— Миљо, — зовну Ђорђе снаху — спреми нам часком што да једемо, па да ид 
/p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар не зна 
 се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже се и пребледе, али му се п 
 се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац 
 брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца дошао из во 
S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. </p 
друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сачека њихов ухода из истога сел 
не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено високом тарабом, имало само двоје вра 
а по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на злико 
љемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.{S} Она скочи, па закука: </p> <p>— Не, не 
ка обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан кад изгреја сунц 
азгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке.{S} Наједаред узвикну весело: < 
олегали су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове ш 
јим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли  
ење ради ове необичне посете. </p> <p>— Ђурђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи —  
осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S} Гле мога Ђуре!...{S} Станка!... </p> <p>— Добро јутро, нано! </p 
<p>Другога дана, после заласка сунчева, Ђурица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљу, па бри 
; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити  
рану.{S} Случајно, пре овог изасланика, Ђурица срете свога Кленовичанина, кога му је послао јат 
е се добро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му поверљиво шаптати. < 
ромне жртве, коју му је Станка принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој  
н и један нападач допадоше тешких рана, Ђурица окрете, према ранијем договору са Новицом, кроз  
 већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога трњака исп 
и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио 
м, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориш 
авао.{S} Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} Сагнувши се над њим, пов 
 Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у руке...{S} Ос 
 је кмет прекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ва 
 мисли овога тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. 
 и узвици, који су обично без садржине, Ђурица одмах пређе на главно. </p> <p>— Како је сад ову 
ction" /> <p>Другога дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друштвом, које им је Вуј 
 знак.{S} Звиждање се понови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. </p> <p>— От 
 </p> <p>Како осети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угле 
 он заспа. </p> <p>Изјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде код Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало  
илати! </p> <p>Кад се друштво заговори, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење, које га  
јде, продужи посао. </p> <p>— Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, 
ртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} Идући путом сет 
ав корак. </p> <p>Али, несрећом својом, Ђурица још многе ствари није знао.{S} Он није знао да ј 
петан одмах појми, да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се  
ало прилегне. </p> <p>Улазећи у забран, Ђурица пропусти друга напред, коме овај поступак не би  
!...« </p> <p>Кад се навуче први сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше 
бе... </p> <p>Кад сунце одскочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се положају 
нађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да  
давши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца.{S} Да  
 кроз шибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица наједаред стаде као укопан.{S} На два три корака 
аса.{S} Не чекајући други његов покрет, Ђурица истога тренутка баци своју дугу пушку, скочи на  
 нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање,  
мео погледати.{S} Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматра са с 
е ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше сузе из о 
к, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори му сусед, младић као и он — ми те сви 
 обичним гласом: </p> <p>— А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Овај познати му  
, трешти, пуши се... као у паклу!...{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише 
е ватра... </p> <p>Шта ли ће сад?...{S} Ђурица се издиже полако на прсте и погледа на онај проз 
граорасте или, можда, зеленкасте?...{S} Ђурица их је само једном сагледао, кад оне не беху упра 
, преко стогова, преко чиста поља...{S} Ђурица слатко спава после синоћне пијанке, видећи у сну 
 преко поточића, јендека и врзина...{S} Ђурица то исто чини, не престајући звонити једначито и  
, којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на ходу испали му други метак у г 
сипајући сву собу пакленом ватром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његов 
ше... </p> <p>Из шуме трчаше неко...{S} Ђурица пружи пушку и викну... — Стој! </p> <p>Човек ста 
ај мах груну пушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну од 
ма, кметом, бировом и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} 
н би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе толико нечуве 
аше с пута по југозападним окрузима.{S} Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динар 
у и стаде на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се  
 подсећаше на пиштање ухваћена миша.{S} Ђурица дахну душом, одговори истим знаком и задовољно,  
оше две године после ових крстоноша.{S} Ђурица постаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед 
раја само један тренутак, један миг.{S} Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирн 
је, урежу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати звоном и — мислити... </p> <p 
мицу с рубинама и затури је на раме.{S} Ђурица се зачуди: </p> <p>— Шта је?{S} Куд ћеш сад?...  
, које су на њихову тавану налажене.{S} Ђурица је не само добро знао откуда су те коже, ну је,  
анди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цига 
ило свако вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђурица се провлачи поред сниских кровињара, завејаних с 
 извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. </p> <p>— Је 
разликују од становника своје улице.{S} Ђурица је, преко гломазних војничких цокула, носио оне  
 село.{S} У Радоњића забрану седоше.{S} Ђурица одброја осамдесет банкнота и даде их Новици. </p 
е, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се 
д, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тражећи заклонитиј 
цом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни пол 
њаника, с којим су се морали срести.{S} Ђурица познаде попа. </p> <p>— Поп! — рече он, и сенка  
огли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће, разгледа свако сумњиво мест 
p> <p>Наступио је последњи тренутак.{S} Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху сакривен 
е у један склоп, застрвен павитином.{S} Ђурица разгледа место и учини му се да Симо вади револв 
сти, као што је досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и отворено у оно сухо и смежура 
а сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, ј 
ње... нико и не помишља на опасност.{S} Ђурица пребацио руку преко суседе, па јој шапуће грубе  
навши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао би се вратити, ј 
 може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — 
ир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно 
о видети да се надала овом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом 
и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу  
га света, куцање о капак на прозору.{S} Ђурица се прену.{S} Читава бура осећања пробуди се у ње 
ћи се само да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стез 
гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која  
ц остадоше код Јова и на преноћишту.{S} Ђурица и Станка однеше поњаве у кукуруз испод куће, па  
стрже нож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од Станке, прискочи старцу и стеже г 
спод млаза. </p> <p>— Зар ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан општини д 
.{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства.{S} Једаред опази да се ле 
та Станка, смејући се и сама. </p> <p>— Ђурица, слава га убила! </p> <p>Станки застаде осмех у  
 груди овога дивнога ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер 
ситницу... морам знати зашто. </p> <p>— Ђурица...{S} Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ет 
мо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу.{S} 
у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђаш 
е израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спре 
ше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији.{S} Крв му појур 
 Кад наврши тридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче ошта 
ра, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му се 
равио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни к 
ави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погледа накрај видокруг 
е, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток... 
чи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде 
лико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе последње куће београ 
уго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снуждено погледа Станку. </p> <p>— Да идеш, за н 
а, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.{ 
плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задовољно развукао своје танке  
, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безбри 
е од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажаше 
н.{S} То није обичан човек... </p> <p>А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што је 
 и отвореније, но на скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше се 
што је може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаш 
ри и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђурица остаде са некаквим помешаним осећањем: беше ту ч 
па сад безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са сво 
гледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе ј 
ићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна  
ећниче! — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђурица гледа намрштено, презриво, у непомичну паћеницу. 
другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, заста 
 у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева,  
 од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убија 
ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшно зликовачко лице. < 
Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јо 
ар... </p> <p>— У здрављу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газ 
.. </p> <p>— Који Радисав? — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ваљад’? </p>  
 тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће до 
> <p>— Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} Откуд 
тупа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са њом 
 — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица задрхта. </p> <p>— Море, то се зна... какво изда 
у му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним трагом свих сеоских момака, већ 
капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. </p> < 
у.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тога, изгуби 
ку одлучише да престану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су би 
вну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и оде у 
е слаба светлост свећице.{S} Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разгово 
а проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу. </p> <p>Ђурица истрча нап 
руке. </p> <p>Постепеним током догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилик 
еви, пиштољи и још многе ствари, којима Ђурица не знађаше намене. </p> <p>— Ето ти оружја; све  
у. </p> <p>После свога необична венчања Ђурица паде у велику бригу због опасности, које се гоми 
 ништа не могу...{S} Спавај! — одговара Ђурица, па опет леже. </p> <p>У глави му читав хаос, жи 
p>— Свет...{S} Шта свет! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше 
ју Јанко. </p> <p>— Хвала им — одговара Ђурица механички, и гледа како пандур расеца бурек крив 
 а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева коња како чеше главу 
 свакога дана. </p> <p>Сеоских стражара Ђурица се није бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад  
 </p> <p>— Стражарите ли помало? — пита Ђурица смешећи се. </p> <p>— А ја... сеткаримо помало,  
 Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега досад пет дуката. </p> <p>Ђуриц 
 <p>— Има ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. </p> <p>— Из среза, велиш?{S} Тсс... петљ 
ца, младића. </p> <p>— Шта је? — запита Ђурица устајући. </p> <p>— Брже, побро, душу ли му... д 
 </p> <p>— Је л’ тако, Јоване? — запита Ђурица. </p> <p>— Тако је, брате; то је људски, а оно ’ 
 после, пошто му предам новце? — запита Ђурица, држећи иглу над пламеном. </p> <p>— Шта ти је д 
<p>— А јатаке ћеш ти намирити? — запита Ђурица. </p> <p>— Све до једнога. </p> <p>— Доста ми је 
 <p>— Па кад му то истиче рок? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је био последњи дан. </p> <p> 
 Је ли он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погледа га право у очи. </p> <p>— Хм.. 
ој. </p> <p>— Ко је то прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу. </p>  
 <p>— Хоће ли сви право овамо? — запита Ђурица, тражећи око себе капу, осећајући да му ноге дрш 
и. </p> <p>— Како?{S} Кога то? — запита Ђурица живо. </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се вра 
е. </p> <p>— Пст, не говори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге.{S} Перје кукурузно зашушт 
укче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњено. </p> <p>— Нећу тако, но кажи одсечно, д 
стој шуми. </p> <p>После десетак минута Ђурица разгледа свуд око себе, окрете се источној стран 
ко... зар то може да буде?... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко... да је то, што ти рад 
м, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га одједном д 
нало. </p> <p>— Тсс... шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног и неочеки 
шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радован излажаху из свога ноћишта, Вујо их зад 
но, зашто се морао проваљивати зид, кад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности 
уту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— Доле косе! </p> <p>Све косе  
ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Једна плавојка, мало погурена, јасн 
!...« </p> <p>Беше превалила поноћ, кад Ђурица стиже с Новицом пред колебу у Матову бостаништу, 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро позн 
и седе на столицу. </p> <p>— Где је сад Ђурица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем селу...{S} О 
, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мора да б 
а, која је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну веш 
лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да се млађи посетиоци ове каване, увек у ј 
д не могу... </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као да је ш 
а отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Ш 
head>XXVI</head> <p>Четири дана проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је спавао на таван 
осврте и приђе к столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине 
 чућеш послије. </p> <p>— Аа... — отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих 
 да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здр 
 плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни  
вдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, све ј 
живот, задатке и поступке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које  
S} На истом, пређашњем месту, сачека је Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала ово 
P18971_C19"> <head>XIX</head> <p>Кад је Ђурица похарао бистричкога механџију, није хтео после п 
ли сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не 
наредбе кленовичкој општини, из које је Ђурица, и свима околним општинама: »да Ђурицу Дражовића 
тима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, ис 
p>Разговорише се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Београду,  
 са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак 
учка донесе Станка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{S} Пантовац засветле очима и маши с 
други, много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по  
антовац и још један човек, у коме после Ђурица познаде Вујова синовца, младића. </p> <p>— Шта ј 
ка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху 
то наставио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, ко 
иштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспосленог апотекара 
бом! </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се Ђурица задовољно. </p> <p>У том се врати Марушка, водећ 
ене наредбе државне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, и 
би. </p> <p>Сунце се тек рађало, кад се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо у оном  
/p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. </p> <p>— Море, много је то: 
>— Како ти је осекô кукуруз? — обрте се Ђурица Милошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два на струк 
вог утиска. </p> <p>— Јоване — обрте се Ђурица оном сиромашку — колико сте струка нашли? </p> < 
d> <p>»Шта ово би са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи на мекој росној трави, под 
и. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те зове 
чели тамо. </p> <p>— Нека их — смеши се Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од овога. < 
ad>XXI</head> <p>Трећи је месец како се Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је приспео у град, н 
ле? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добро јутро, чича! — поздрав 
Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А, зликовче,  
у.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом. </p> <p>— Зна 
 ће правцем ићи. </p> <p>— Стој! — рече Ђурица лагано, кад опази човека близу себе. — Ко си? </ 
нам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду 
срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је  
и мрднути. </p> <p>— То је мука, — рече Ђурица, погледавши мимогред Станку — али опет, да покуш 
ичиној. </p> <p>— Чујеш, Ново... — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке...{ 
 судници. </p> <p>— Шта зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети 
 звиждање. </p> <p>— Шта је сад? — рече Ђурица, заклањајући се и одговарајући на знак.{S} Звижд 
главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече Ђурица бледећи, осврћући се плашљиво око себе. — Видиш  
> <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђурица одједном. </p> <p>— Хоћу, бане, с такијем соколо 
уката!{S} Камо ти још осамдесет? — рече Ђурица. </p> <p>— Јест, јест, брате... сто двадесет рав 
ад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стишавајући се. </p> <p>Марко окрете гараб 
p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе повезаним младићима, а Пантовац стаде  
.. ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђурица и намршти се мало, али се по његову изразу не мо 
е, само нам нађи још кога човека — рече Ђурица. </p> <p>— Готово тамо вам је најсигурније.{S} Ч 
о једнога. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џ 
 Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице, кресн 
кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Шта ћемо мерити, кад  
p>— Немој... остави то, молим те — рече Ђурица, махнувши везаном руком. </p> <p>Митар остави ма 
{S} Прошао један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. </p> <p>Посл 
к.{S} Довече ћемо се разговарати — рече Ђурица, па оде. </p> <p>»Погреших што слагах — стаде Ву 
>— Добро, ми ћемо се разговарати — рече Ђурица дрешећи му руке, пошто му прво повади оружје. —  
 оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одговори обичним  
е шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљ 
 </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш  
то.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем, ја...{S} Кад треба трчати и 
а вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из оч 
ећемо... јок!... </p> <p>— Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад ви 
о из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Т 
ено и право. </p> <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са наши 
 ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђурица, схватајући положај хајдука, који се удаљи од св 
огибе.{S} Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића.{S} Потом му 
 <p>— Ви говорасте сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. 
ох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру са Станком. </p> <p>Свешт 
о њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му одржава гвоздени ланац  
 Јевта. </p> <p>— Па, Сретене... — поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хо 
p>— Стако, шта велиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа, беш 
чаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свак 
у соби. </p> <p>— Ја те послушах — поче Ђурица. — Прво тебе потражих, као што си ми казао. </p> 
На северној страни собе, у којој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, олепљен, уместо стаклета, д 
рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу б 
само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђурица, прескачући лаким еластичним скоковима све препо 
кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, 
и изиђе са њим. </p> <p>у соби остадоше Ђурица и Станка. </p> <p>Погледаше се обоје, и док им с 
 поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, к 
p> <p>— Стој! — викну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и п 
еше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће  
и на куцање.{S} Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да 
, неки се докотураше до постеље...{S} И Ђурица пође једној постељи, али га издадоше ноге...{S}  
ребало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тр 
о где, или тако на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ватреним очима погледа свештеника, очекуј 
ли по самом потоку. </p> <p>Тога часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да с 
Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> 
пили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S 
S} Кмет нарочито сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није вајд 
ан, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа  
тупише у одају.{S} Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постеље и минд 
о време мисли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је много мислио, тако много, да није ни опажао к 
S} Он га упропасти, погуби... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, т 
узданије је, али је тешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет  
еде. </p> <p>— Него остави то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде 
ке и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Није.{S} Је ли.. 
рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p> <p>— Море, не знам ни ја. 
ером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та  
/p> <p>»Ала живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и т 
p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чистини, него у соби...{S} О 
 и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајн 
 да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô...{S 
е она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђурица, па леже на њену постељу и покуша да заспи. </p> 
икола. »Е, још ово, па квит!« — помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пушку за напад. »Само д 
 стаде. </p> <p>»Хвала Богу!« — помисли Ђурица.{S} Он се плашио само тога првога питања, страхо 
....{S} Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. </p> <p>— 
 а већ после... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где г 
. </p> <p>»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђурица. »Венчање...{S} Прате ме робијаши! ...{S} А како 
ека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа 
Овај готово не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то п 
/p> <p>»Ово он сад мене плаши — помисли Ђурица — само да му робујем, али нећеш!...« </p> <p>— Ј 
а, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Последња Двојица полегали 
У оној немој, мрачној шумској хладовини Ђурица стаде да прибира мисли. </p> <p>»Откуд ја ово ид 
еће и маше народу... </p> <p>— Еј, црни Ђурица! — узвикује неко близу њега. </p> <p>— А-а! ...  
!... </p> <p>— Зацело згода! — одговори Ђурица весело, коме се допаде што је Новица предвидео т 
p> <p>— Ништа, море, иди ти! — одговори Ђурица збуњено. </p> <p>И поп их беше угледао поиздаље, 
p> <p>— Знам, знам... добро! — одговори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосм 
д... шта ти дође у главу!... — одговори Ђурица тако наивно, да одједном растера сваку сумњу код 
их дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђурица, запињући. — Сутра ћу овде преданити, па гледај  
после, кад ти је он казао... — одговори Ђурица равнодушно.{S} Морамо да се одморимо у забрану.  
покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђурица, пребацивши руку преко ње. </p> <p>— Јест, све т 
— Дођох, вала...{S} Како си? — одговори Ђурица и стеже му пружену руку. </p> <p>— Добро...{S} К 
е, озебох на овом кијамету — — одговори Ђурица. </p> <p>Врата се отворише; иза њих зину иста та 
тави ме, није ми сад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у кога. </p> <p>Пантовац 
и они што ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му некако чудновато севнуше. </p> <p>— Бо 
 Па добро, кад није друкчије — одговори Ђурица забринуто. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а 
Богме јесте; излудих од муке — одговори Ђурица. </p> <p>— Ха, сињу ли му душу... чекни само до  
 мирно! </p> <p>— Даље, даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочи 
ова девојка, из поштене куће — одговори Ђурица, мењајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зину од чуда 
— Није он ни мени давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Са 
кох једном, па сад то остави — одговори Ђурица, а очи му плануше нервозном љутином. — Но ако си 
ају моји сељани, њега његови — одговори Ђурица. </p> <p>— Вала, мени је право, како хоће побрат 
цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угреја иглу и забоде је под други нокат 
да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, д 
ду. </p> <p>— Отишао је кући — одговори Ђурица, прилазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да ни 
пред прозора казати што имам — одговори Ђурица веома благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дије 
 а и ја одох да што разберем — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитивати за њего 
мо и овде наредити што имамо — одговори Ђурица, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. 
p> <p>— Не брини, прећи ћемо — одговори Ђурица, па сви троје убрзаше корак. </p> <p>Кад стигоше 
ко, а после већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. </p> <p>Вујо задржа Радован 
ет. </p> <p>— ’Вала ти за то — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и тако, то могу... 
у. </p> <p>— Једва жив дођох — одговори Ђурица слабим гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. 
омлане мертеке из наше шуме -— одговори Ђурица и насмеја се пријатељски, као стари познаник. </ 
огађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десетом о 
е стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим 
ов одговор. </p> <p>На кленовичкој реци Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква одговор 
е си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавши је страсно. </p> <p>— Видео си да см 
х био одвојен... </p> <p>За један часак Ђурица се спусти са високе планине и удари реком, која  
излуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио је чохани јелек и 
е стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом лицу нагаравље 
ође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он стаде изненађен. </p> <p>— Камо ти Симо? — у 
} На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се. </p> <p>Ђурица о 
 Тако пролажаху дани... </p> <p>Међутим Ђурица је и даље живео онако, како је од оца навикао.{S 
о у Трбушници? — проговори капетан, чим Ђурица стаде. </p> <p>»Хвала Богу!« — помисли Ђурица.{S 
прости, некако ’нако... </p> <p>И таман Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа прого 
/p> <p>— Шта?{S} Како? — запита зачуђен Ђурица. </p> <p>— Хоћу, велим, да могу слободно погледа 
м вратима, на којима стајаше пренеражен Ђурица. </p> <p>— Добро јутро, момче! — поздрави га пис 
 ово никад заборавити — одговори збуњен Ђурица. </p> <p>— Та ма’ни, човече!{S} Само се ти пожур 
/p> <p>Ето, у такву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скри 
 зацрвени се кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... глава 
тренутак сви ућуташе, посматрајући како Ђурица невештим прстима одваја један по један лист папи 
 збиљом, сија на сваком лицу...{S} Само Ђурица необично изгледа.{S} Нека суморна сета и замишље 
>— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора. </p> <p 
/p> <p>Готово плашљиво, раширених очију Ђурица погледа попа.{S} Ова страшна мисао, која му доса 
аса ни држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно целива. </p> <p>— Ако ми долазиш, као она 
шћу, памећу, нарочито овом памећу, коју Ђурица уважаваше, јер је у себи не осећаше...{S} Али ни 
.. </p> <p>Са таквим појмовима о моралу Ђурица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то прави 
к Ђуричин. </p> <p>Једне недеље дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у гр 
и му у крила. </p> <p>— Број! — рече му Ђурица. </p> <p>— Лако ћемо пребројати, но деде причај. 
икола, чудећи се тачном рачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао п 
м! </p> <p>— Шта ти говориш!... — плану Ђурица. </p> <p>— Немој да се љутиш, него добро размисл 
</p> <p>— Шта нема... ти твога! — викну Ђурица. — Јеси ли о аранђеловском вашару узео педесет,  
</p> <p>— Опет си се замислила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам 
уричине. </p> <p>— Доле с коња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом, који се и самом њем 
 и оружје од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му руку. </p> <p>Утом се зачу из шуме от 
ареви. </p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те 
, а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи корак ближе. </p> <p>За часак беху сви д 
— Јеси ли луд?...{S} Остави то! — викну Ђурица гневно. </p> <p>У том истрчаше обе жене из куће  
/p> <p>— Сваки на своју страну! — викну Ђурица. — Само брзо! </p> <p>За један миг разиђоше се с 
код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом. </p> <p>— Маро!... 
?{S} Паре овамо, или сад гинеш! — викну Ђурица. </p> <p>— Можете ме убити, али сад немам. </p>  
ар у сто клипова товар жита!... — викну Ђурица. </p> <p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: само д 
м. </p> <p>— Доведи, доведи!... — викну Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик издаје. 
зликовца, коме сви робујемо!... — викну Ђурица грејући иглу трећи пут. — Кажи право, па иди куд 
Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. </p> <p>— Имаш ли ти пасош?...{S} Знаш... ја те 
ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.{S} Она скочи,  
ужника. </p> <p>— Остави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. 
м ножем. </p> <p>— Паре дај! — подвикну Ђурица и замахну ножем. </p> <p>— Хоћу, брате, хоћу, мо 
>— Натраг, коме је живот мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећи се слободан,  
уду. </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикну Ђурица, кад се у пресуди помену Краљево име.{S} И одјед 
а висио бео рубац.{S} Према такву стасу Ђурица је подешавао и своје покрете.{S} Корачао је брзо 
ла. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, п 
"> <head>IV</head> <p>Први пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле пра 
id="SRP18971_C13"> <head>XIII</head> <p>Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о посл 
id="SRP18971_C17"> <head>XVII</head> <p>Ђурица и Пантовац остадоше код Јова и на преноћишту.{S} 
:id="SRP18971_C12"> <head>XII</head> <p>Ђурица и Станка се састајаху свакога дана.{S} Крили су  
:id="SRP18971_C14"> <head>XIV</head> <p>Ђурица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бр 
 је оштар? </p> <p>— Љута гуја! </p> <p>Ђурица, полако и опрезно, оде пред кућу.{S} Беше све ми 
зите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга сна. </p> <p>— Шта, зар нећ 
прави се на ноге, не брукај се! </p> <p>Ђурица прелете очима преко гомиле земље, што се издигла 
/p> <p>— Ходи дер ближе, момче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га 
 Божју.{S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гледа бесмислено у озбиљна лица ових простих људ 
А тамо... пази!... отварај очи! </p> <p>Ђурица окрете ка Венчацу, а Новица пође истим правцем,  
ка из гласа: </p> <p>— Помагај! </p> <p>Ђурица се уплаши.{S} Стадоше да му дршћу руке, задрхта  
 ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха. < 
ј, јадниче, како си се намучио! </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини  
 зачу се условљени знак: — Пст! </p> <p>Ђурица скочи и помоли се из заклона до половине.{S} Обр 
авиш и окаљаш нашу свету славу! </p> <p>Ђурица поче долазити к себи. </p> <p>— Јок ја, оногај.. 
Сигурно! </p> <p>— Е, дај руку! </p> <p>Ђурица пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохва 
 </p> <p>Дакле, и овде неуспех! </p> <p>Ђурица изиђе невесео, збуњен, уплашен, не знајући шта д 
..{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и следи...{S} Као да није ни капи срк 
 вера у добро обузима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио завичају, камо га је снажном силом вук 
зрогачи очи од страха и чуда... </p> <p>Ђурица и Станка стадоше напред, једно поред другога, а  
на радост, блаженство, срећа... </p> <p>Ђурица погледа Станку и очи му остадоше приковане на њо 
p> <p>— Силази сад, доста је... </p> <p>Ђурица сиђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе н 
ва, и челична цев покрете се... </p> <p>Ђурица се саже уз дувар испод прозора, подиже руку са р 
.{S} Само ми њега не дирајте... </p> <p>Ђурица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и ду 
} Сад нећу ништа да ти кажем... </p> <p>Ђурица се изненади овим речима, али се учини да није на 
ко се командује туђом главом... </p> <p>Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, какв 
ше заливати старом румеником... </p> <p>Ђурица једнако маше рукама, прича и смеје се. </p> <p>— 
ко у скупу, проведе благ дан... </p> <p>Ђурица не имађаше ни совре ни племена.{S} Он, са неколи 
 онај из помрчине и нестаде га. </p> <p>Ђурица с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Бре 
ечега, што их одбијаше од њега. </p> <p>Ђурица је опажао ово опште нерасположење према себи, па 
тало више никаква друга излаза. </p> <p>Ђурица је све погледе обрнуо своме селу.{S} Тамо се бав 
и поглед, који уништава човека. </p> <p>Ђурица је имао нарочити разлог, са кога је избегавао по 
још нису ни видели од повратка. </p> <p>Ђурица осећаше јасно да у њему нема више оне топлине, о 
 од чега сва собица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станка га једним тренутко 
у ручконошу с празним судовима. </p> <p>Ђурица плану и погледа Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Је 
вођењу, доиста весели и занима. </p> <p>Ђурица се изненади; лако црвенило прелете му преко лица 
 ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је т 
Не, ако Бога знаш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу он 
е гини! — викну жандарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча још брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршу 
 викну неко са другога прозора. </p> <p>Ђурица окрете револвер и на тај прозор, па окиде... </p 
p> <p>— Свега досад пет дуката. </p> <p>Ђурица се намршти.{S} Пантовац упаде у разговор: </p> < 
 старац и пропусти га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши у неприлику: научио је из дети 
вала, побољех, не радећи ништа. </p> <p>Ђурица приђе ономе другоме, те се рукова и са њим. </p> 
едати и као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно скиде капу, смерно приђе руци све 
раку, а добро се знате обојица. </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу и рукова се са њим. </p> <p>— Је  
репеченице нијеси сркнуо досад. </p> <p>Ђурица седе за сто, наслони пушку на постељу поред себе 
вчаник и опет га пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се 
 ништа, но изиђе одмах из собе. </p> <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« 
дговор, од кога јој зависи све. </p> <p>Ђурица пак хтеде да крунише свој успех, јер му се учини 
чно развијене и еластичне ноге. </p> <p>Ђурица је веома ценио своје телесне особине и своју рет 
лони се у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ногама, које клец 
ор, а Маца затражи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако вече, частећи своју пријатељицу, трошио 
 потпуно њене потребе и навике. </p> <p>Ђурица је лети, кад је хтео радити, добро зарађивао.{S} 
— викну он, скочивши с постеље. </p> <p>Ђурица се сети Новичина савета, па отпоче благо: </p> < 
ако пређе поток и ступи у поље. </p> <p>Ђурица скочи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну 
азиђоше се сви на разне стране. </p> <p>Ђурица удари најгушћом шумом и, дохвативши се планинско 
нећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, мо 
ајући га са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђурица се свакад збуњиваше од ових нежних белих руку, и 
ћу ти сто дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пр 
пијана — поче Вујо, смешећи се. </p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта да каже.{S} Једва, после  
дохватити — рече он смешећи се. </p> <p>Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише.{S} Спопала 
 апсани.{S} Хајде, провлачи се. </p> <p>Ђурица се провуче и стаде на готову меку постељу, па уз 
ојници не присете и не поврате. </p> <p>Ђурица с Пантовцем удари потоком, који протиче испод Ди 
м не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и лепотом, надвисио сву момчадију 
јо! — зачу се глас испред куће. </p> <p>Ђурица познаде глас Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче 
а сви троје полегаше и ућуташе. </p> <p>Ђурица, легнувши на леђа, угледа зелено и густо лисје б 
наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи  
е повраћа — рече један од људи. </p> <p>Ђурица се освести.{S} Намршти се од бола у лактовима. < 
То је моја брига, само ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. 
адоше се као најбољи пријатељи. </p> <p>Ђурица је имао пуне руке посла.{S} Требало је разделити 
згоде...{S} Хајд’ сад, па жури. </p> <p>Ђурица окрете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, 
стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта се ради.{S} Пође му нека љутина уз  
реба стићи на место, па чекати. </p> <p>Ђурица изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, пра 
ву у торбу ради њихове користи. </p> <p>Ђурица, погнуте главе и бледа лица, слушаше ове необичн 
амо чекати док се добро смрачи. </p> <p>Ђурица му исприча.{S} За онога што се појави из шуме, н 
м упути да узме црквени барјак. </p> <p>Ђурица иђаше очима за Сретеном, док овај не приђе барја 
рат, кâ да те никад имао нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да се старац стишава, пусти га, па при 
и је пара у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђурица се насмеја; одброја сто банкнота из крвава завес 
е Вујо, дижући рам са хартијом. </p> <p>Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у  
ом, гледајући на појас Ђуричин. </p> <p>Ђурица извади револвер и даде га Станки, па онда окрето 
е Пантовац и погледа га лукаво. </p> <p>Ђурица застаде и погледа га право у очи. </p> <p>— Где  
лаву, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S 
, кога му је послао јатак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше као у грозници.{S} Друштво је распусти 
 врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица пристаде.{S} Легоше да спавају, а њему не излазе 
 ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од његове намере не може ништа бити, п 
ко лица прелете смртно бледило. </p> <p>Ђурица спусти свећу поред себе, узе једну Симову руку и 
р ти, момче, да се разговоримо. </p> <p>Ђурица зину од чуда и стаде на месту као укопан. </p> < 
ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у почетку стављао питања више из радозналости 
ом девојком? — запита он оштро. </p> <p>Ђурица устаде нагло. </p> <p>— О томе немој никад више  
руги, који дође на твоје место. </p> <p>Ђурица се сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не мож 
ро, момче! — поздрави га писар. </p> <p>Ђурица прекорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, 
се причестим, кô и остали свет. </p> <p>Ђурица се подиже и погледа је зачуђеним раширеним очима 
 Доле ту кустуру! — цикну кмет. </p> <p>Ђурица се само одмаче неколико корака. </p> <p>— Доле н 
м мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђаше невесео, замишљен, не слушајући шта се око 
S} Како ти?...{S} Хајде у собу. </p> <p>Ђурица уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намест 
дсјаиваху према заходу сунчеву. </p> <p>Ђурица застаде; једним брзим погледом разгледа положај  
ма у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и нас 
а он порекне своју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још више осоколи, па је погледа озбиљно и одг 
узвикну Пантовац при уласку му. </p> <p>Ђурица, видећи га онако весела, прихвати шалу. </p> <p> 
еш, да поведемо и њу на похару. </p> <p>Ђурица се насмеја и погледа Станку. </p> <p>— Она то и  
е путујемо као птица кроз гору. </p> <p>Ђурица му одузеде часовник и дувански прибор па га пуст 
о, претурајући руком по појасу. </p> <p>Ђурица приђе, истрже му рубац и развеза, па стаде да бр 
ти потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га права истина, коју му Станка 
уше обоје низ поље ка Брезовцу. </p> <p>Ђурица је још раније, за време првих састанака, упознао 
а Ђурица носи црквену меденицу. </p> <p>Ђурица истрча напред, приђе руци поповој, па оде Обраду 
p>— Знам, али ако намораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништ 
ку, која је одбегла за хајдука? </p> <p>Ђурица се намршти, јер не нађе одговора на то питање.{S 
 шта учинисте! ...{S} А новаца? </p> <p>Ђурица извади из недара смотуљак и баци му у крила. </p 
 А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу 
анице.{S} Зар те не прати Симо? </p> <p>Ђурица му исприча малопређашњи догађај и каза да је пус 
аљад’ познајете господина Миту? </p> <p>Ђурица подиже главу и јетко се насмеши. </p> <p>— Тсс.. 
, да ти не претурамо целу кућу? </p> <p>Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у стран 
p> <p>Станку веома изненади овај глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то може бити?« — помисли она.{ 
ну страну крова и рече: </p> <p>— Дед’, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматр 
во?...« </p> <p>— Готово!...{S} Устани, Ђурице... — вели Митар и сагиње се да му помогне. </p>  
 </p> <p>Свршило се читање... </p> <p>— Ђурице, ево ти мајке, да се опростиш са њом... — вели м 
анко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. </p> <p>— Није то тако — одг 
, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђурице и предаје другом жандарму, који је одводи... </p 
ицу пред кућом, један пандур остаде код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима. </p> <p>Кме 
ања капетану, да су похаране ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна: да 
башо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кор 
ство тако ревносно снабдева.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена 
оглед заустави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, како си порастô — рече попа благо, па 
?...{S} Скидај!... — вели писар. — Седи Ђурице! </p> <p>»Ковач...{S} Шта ће му ковач?...« — мис 
ече Марушка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> <p>— Шта вели 
јући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега. </p> <p>— А што ми р 
акло. </p> <p>Кад помену капетан осуду, Ђурици заклецаше колена, обузе га зима свега, и као да  
узе оружје, те раздели свој тројици.{S} Ђурици даде острагушу, револвер и нож, а преко рамена п 
 земљани свећњак на под, па стаде према Ђурици. </p> <p>— Шта ти уради, соколе: дуну једнога да 
 његово проницљиво око опази промену на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} Је 
лушника.{S} За то време Радован исприча Ђурици како је једва приморао калуђера да изврши венчањ 
 државној власти.{S} Услед тога постаде Ђурици непоуздано и његово село, јер Марко само вребаше 
пред њим.{S} Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре 
 <p>Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрву присебности и одважности.{S} Он, з 
у и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђурици. </p> <p>— Натегни, побратиме, па да ви’ш како о 
вши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд знаш — рече му одлучно —  
вања, респекта и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало.{S} Он постаде опет онај стари, о 
но скидати епитрахиљ, па се онда окрете Ђурици. </p> <p>— Кад си сам потражио Бога, онда га бар 
азао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му новчаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — 
намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да нам 
, дајући још нека обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан к 
ена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све то за њега беше так 
о се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га,  
на вољу.{S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те се овај сап 
, имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђурици. — Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће  
екам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одовуд, од станице.{S} Зар те н 
елеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђурици облигацију. — На њој све пише, све... </p> <p>—  
 ову девојку, несрећниче! — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђурица гледа намрштено, презриво, у н 
 наручена.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очију од Јуле. </p> <p>— Ја ни 
ила је само једно: све што је слушала о Ђурици, сви његови поступци, који стајаху у битној прот 
вори месни свештеник. — Ми смо почели о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те човек, који може  
 још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којима су предвиђени разн 
 што је погледао у кров, кад се обратио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви из вајата, па разгледа 
> <p>Одједном, као плаховит поводањ, по Ђурици се разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди 
на спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S} Он се загледа у жену и поми 
зраза, устаде иза стола и пође насусрет Ђурици. </p> <p>— Где си, Мишо; камо се? — рече она, сп 
одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То беше 
ре пред кленовичком судницом, наступи у Ђурици извесан прелом у мишљењу и осећању, тако и сада, 
орна човека — рече он, пружајући пљоску Ђурици. </p> <p>— Море остави ме, није ми сад до тога — 
одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо ускоро опет на 
... </p> <p>— Пријатан мирис... </p> <p>Ђурици би криво што тако рђаво протумачише његов израз, 
зуј све по реду шта сте радили. </p> <p>Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд 
 нашом њивом, док то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, мног 
а видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше пријатно слушати ове паметне речи; мило му  
сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад  
залудан сам — одговори Радован и оде за Ђурицом. </p> <p>Прођоше неколико дана, а Радован не оп 
умњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Б 
зналошћу, па јој испричаше своју коб са Ђурицом. </p> <p>— Окупила ме Живана пљускати — поче Је 
ошла, господине, она девојка што иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да преда Ђурицу. </p> <p 
немеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </p> <p>— Стражарите ли помало? — пита Ђурица  
што си хтела...{S} Кад си и зашто си са Ђурицом раскинула? </p> <p>Станка му исприча укратко, и 
нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њима. </p> <p>Новица и Коста утрчаше  
инила први корак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла  
тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту, као да и њега интерес 
тинским пословима, а остали, заједно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и полегаше на меку зелену 
еде у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом се само претварао да није ни знао за њен долаза 
емље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спремио...{S} Кад би гот 
 увече стиже капетан у варош са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку је оставио код оца јој и доз 
се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки живот.{S} Његово учешће у оном н 
и убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... </p> <p>— Зар Новица?... — рече она и трже  
рам знати зашто. </p> <p>— Ђурица...{S} Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... 
з ограду обојица и уђоше у двориште.{S} Ђурицу обузе нека непојмљива зебња од ове мрачне и неме 
 необично изгледаху у овој полутами.{S} Ђурицу нехотице обузе језа; он опружи пушку и стаде да  
 Ђурица, и свима околним општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме домашају потраже, ухвате, и по 
као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, до 
 изразом појави се пред кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препредености, па се  
пај овде — рече писар одлучно и погледа Ђурицу.{S} Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед 
! ... — рече он као уз реч, али погледа Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чича, кô брату! 
Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо врата споља! — рече му  
ало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право.{S} О 
о.{S} Истога дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} 
пуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула за Ђурицу? </p> <p>— Шта? — одговори она и застаде. </p> < 
д дође чиновник полициски да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена, у пећи још тињ 
 падаху унаоколо. </p> <p>— Чусте ли за Ђурицу? — рече једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш оде у 
добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа.{S} Но с 
а и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевицом Станком, која својом драго 
у, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како је он желео.{S} Али ње 
бредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу од к 
их девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором, а ник 
а, па узеше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, обарајући г 
о и све светитеље. </p> <p>За један миг Ђурицу везаше пандури конопцем, повадише све ствари из  
одније време.{S} Погледавши још једаред Ђурицу и видевши га добро расположена, он се одлучи. </ 
не девојке! </p> <p>Станка претрча пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га р 
неко звиждукање.{S} Она баци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким скоком прескочи  
места, и као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} 
ад овако, нарочито помоћу жена, привеже Ђурицу за себе, остајаће му од похара много више, но шт 
а: он је желео да придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S 
 се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. </p> <p>— Натраг, коме је живот мио! — узвикну  
и пандури за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту. </p> </div> <d 
се придружи. </p> <p>Тамо, куда уведоше Ђурицу, увек сеђаху три младе женске, здраве и примамљи 
ви на све друге обзире. </p> <p>Седе уз Ђурицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће речи  
а Станка, грчећи се и прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи све више танку оштру поњаву. — Да ми  
шта је одвело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ј 
а што су други провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са великом,  
 кмет, пробајући да омекша и одобровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини 
на власт, после неколико дана, прогласи Ђурицу за хајдука; растури наредбе по свима општинама д 
је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — викну он 
ибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, после онога необичнога састан 
ма.{S} Његова необична озбиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде одговорити на поздрав, ни 
и, само нешто мало писмен.{S} Угледавши Ђурицу, он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блен 
 и Пантовац, мало наквашен, па, видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p> <p>— Х 
одизаше главе и упрепастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с напереним острагушама.{S} Сретен, к 
/p> <p>— Чуо си...{S} Хоћу да ти предам Ђурицу. </p> <p>— Чудо то?..{S} Ти живиш са њим. </p> < 
јо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окрен 
а за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где с 
и.{S} Прилазећи поњавама, он опет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одговора, издиже  
од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам само који ли ј 
 се.{S} Сутра, зором, на посао! </p> <p>Ђурицу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно  
 да се интересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су знали само по имену, разуме се лажном, које м 
шта ћу? </p> <p>— Хајде у гору. </p> <p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} Све досад сматрао је  
че капетан, па изиђе пред кућу. </p> <p>Ђурицу изведоше, везаних руку, на двориште.{S} Двојица  
ава: </p> <p>— Где ти је мајка? </p> <p>Ђурицу дарну ова кметова осорљивост.{S} Пође му срџба у 
трос везао пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу још више зачуди ово надлагивање сеоско, и таман  
 ходнику. </p> <p>После неколико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху и 
зе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестан 
урицу.{S} Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед. </p> <p>Пандур стаде копати и после нек 
ао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: </p> <p>— Ја не знам, господине 
јо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед. </p> <p>Сви ућуташе, осећајући незгоду,  
p>Такав беше једини пријатељ и саветник Ђуричин. </p> <p>Једне недеље дође му Ђурица рано у пох 
 Склонили су њега добро... — вели један Ђуричин сусед. </p> <p>— Море, шта ти говориш? — Деца м 
он загушеним гласом, гледајући на појас Ђуричин. </p> <p>Ђурица извади револвер и даде га Станк 
х затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало погурена старица, збрчк 
II</head> <p>Четвртога дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу 
 работу.{S} Ту се копа рака, вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће да разгледа ту кућу необич 
 по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренутка удари га Новица ноже 
вој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стишавајући се. </p> 
 раку и окиде пушку... </p> <p>Глава се Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно око преврте 
лончине, повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму и  
 момцима наста гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само једна реч: »јаловица«, али он  
нуше на општинској судници и на вратима Ђуричине куће прилепљене наредбе државне власти, у који 
 вранац устукну испред изненадне појаве Ђуричине. </p> <p>— Доле с коња! — викну Ђурица промукл 
{S} Беше јој неправо све, а највише оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каза.{S} Девојке се ра 
тник. </p> <p>Међутим власт, видевши да Ђуричини напади постају све опаснији и смелији, стаде д 
и главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним погледом. </p> <p>»Овај готово не крије шта х 
S} Он је водио велико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то наставио и са сином.{S} Сваке  
/p> <p>Одједном, кад сунце изгреја, иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање по прашини.{S} Он с 
гине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме страховити глас: </p> <p>— Пуцај, 
ога загради трострука леса момака, а на Ђуричино раме, као из неба, паде рука кметова. </p> <p> 
оцрвени или побледи, чим ко спомене име Ђуричино.{S} У први мах је ова загонетна појава наљути, 
коло.{S} Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричино коло.{S} Љуља се леса млађаних и веселих играч 
ко дрво, у сваки камен. </p> <p>Стигоше Ђуричиној кући.{S} Хајдуку се стеже срце и обузе га нек 
рити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричиној. </p> <p>— Чујеш, Ново... — рече Ђурица устај 
<p>...{S} Најпре они необични гласови о Ђуричиној храбрости, па сад ове чудне и слободне његове 
нут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с леђ 
бар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину лицу сину радостан израз, који је могао значит 
ут добро опазио ону значајну промену на Ђуричину лицу, кад се он појавио отуд из вајата.{S} Раз 
Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са пандурима, кметом, биро 
 који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстаре жандарми  
 одговори ништа на ову изненадну милост Ђуричину. </p> <p>»Нисам могла веровати баба Маци — пом 
ричајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину. </p> <p>За овим се обртоше и он и Пантовац и  
а за лаку земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — рече Митар. </p> <p>— Лака ти земља била! — пон 
кри иза кметових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђуро... ето малко... вршимо посла — промуца кмет, пошто 
а оде к нему сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго место —  
мо ми то трпели? </p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!...{S} Све је тако... то је истина, али ти не море 
е он уздахнувши. </p> <p>— Тешко ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... </p> <p>— Како 
му брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... са 
... упитамо за здравље. </p> <p>— Море, Ђуро, надлагује се свет — одговори Сретен муцајући и бл 
 близу себе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, Ђуро, од Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица 
 да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима 
p>Капетан изиђе из собе. </p> <p>— Ево, Ђуро! — прозбори Митар, вадећи из хартије велику воштан 
ине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? </p> <p>— Јесте, мајко: снаху и ћерку. </p> <p>—  
ојица држе конопац чврсто.... </p> <p>— Ђуро, хајде, силази!... — вели Митар и гледа некуд у ст 
орише главе и заћуташе обоје. </p> <p>— Ђуро, шта је ово?{S} Ја ћу полудети!...{S} Докле ће се  
е му и метну му руку на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра се мора извршити осуда.{S} Па знаш, обичај  
ро расположена, он се одлучи. </p> <p>— Ђуро, знаш... мени би требало пара.{S} Баш ми је јака п 
е се развуче у весео осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S} Гле мога Ђуре!...{S} Станка!... </p> <p>— Д 
ато устаде и зовну га полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђуриц 
а како га обузима стид, ужас. </p> <p>— Ђуро, пољуби овај свети крст...{S} Покај се бар сад, пр 
ово лице, страшно, необично!« </p> <p>— Ђуро, ојађениче мој!... — чује он загушен глас, јецање. 
Ти си мени све добро моје...« </p> <p>— Ђуро, спаваш ли? </p> <p>— Не спавам. </p> <p>— Немој д 
баша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш.{S} Чичу питај... </p> <p>По 
ени, кад је ’вака девојка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас или сутра, почем, дође Перо — 
свих двеста по облигацији. </p> <p>— А, е то јест... али није све платио...{S} Ево облигације к 
о што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта т 
двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању д 
 она што је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... — одговори он, па приђе вратима, кроз  
е!...{S} А још харамбаша, хајдук!...{S} Е, нећемо више тако.{S} Мора се радити како ваља, или н 
притегни пса, па нек пуцају кости...{S} Е ја... </p> <p>Писар окрете разговор на друге ствари и 
 земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... наплатићемо се!...« </p> <p>Кад се на 
ма. </p> <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се тога сетио... </p> <p>—  
та и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад 
тачном рачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{ 
а вребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно оданде ударих низ реку, не знајући 
, сигурно? </p> <p>— Сигурно! </p> <p>— Е, дај руку! </p> <p>Ђурица пружи своју хладну као лед  
S} Зар је то разбојништво?... </p> <p>— Е то јесте — рече он, кад стадоше да се ређају похаре и 
 се огледати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо да се разговарамо о послу  
ти си ми изгледао друкчији... </p> <p>— Е, мој попо... шта ћу, таква ми је, ваљад’ судбина...{S 
 после казати.{S} Хтео сам... </p> <p>— Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја  
ему ћу казати... само њему... </p> <p>— Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави  
ошао кроз ребра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још?  
у писар и зацену се од смеја. </p> <p>— Е тога нема... њено се зна: пешкир или чарапе и који гр 
аиграше од усиљенога стезања. </p> <p>— Е, то не може да буде... она је варошка.{S} Неће она бе 
ори она после краћега ћутања. </p> <p>— Е, не може тако.{S} Морам ја то знати пре поласка, јер  
д њега само дваестину динара. </p> <p>— Е, мој пријатељу — рече му присебан, неки весељак, вере 
} Чекам извешће свакога часа. </p> <p>— Е њихова је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана д 
 кад прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао 
 ову годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е онда те само једно молим: не иди к њему, док не прибе 
дан тренут дохватише се реке. </p> <p>— Е, данас јевтино прођосмо — рече Пантовац, умеравајући  
го, само да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо испричај... то што си хтела...{S} Кад 
ше подоста, Вујо га заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином  
и буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси човјек, неба ми! — рече Новица, чудећи се. — А о 
дима добро, па ће нас чувати. </p> <p>— Е, мој соколе, није женско срце као твоје.{S} Ти мораш  
 те ствари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмет 
и за један сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим.{S 
е тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p>— Е видиш, само од једнога посла с тобом дигô сам главу,  
 закључа и узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он 
 Јуче ти је био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете убити? </p> <p>— Јок, не море 
.. полудех од муке — рече он. </p> <p>— Е, синовче, на муци се познају јунаци...{S} Није то шал 
уги људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, по законима и ти си крива као и он.{S} Ко г 
ови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде  
а. </p> <p>Јован скочи весео. </p> <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право 
ње. </p> <p>— Јест, све тако. </p> <p>— Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одм 
 али погледа Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад забор 
чекујући жудно његов одговор. </p> <p>— Е, мој попо! ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођ 
ручају и да се наразговарају. </p> <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта 
но да каже, а попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу. </p> <p> 
И доиста, он одмах проговори: </p> <p>— Е, нисте видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку  
ине... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’ 
авлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се радозналост смат 
гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« — помисли Ђурица у себи, спремају 
о лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста,  
па их наслонише на рагастов... </p> <p>»Е сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад ј 
е истим правцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскр 
а, како смо лепо живеле....{S} Она мени еве:{S} Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја пола 
у лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S} И све би 
авоји и стаклета — одговори Митар. — А, ево, у груди! ... — рече он, угледавши крв на десној ст 
Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђурици облигацију. — На њој 
де у пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, ево нам трећега! — викну апотекар, који сеђаше са Живко 
 Хоћу, брате, хоћу, молим те... ево на, ево сад... — муцаше он, вадећи рубац испод појаса, али  
>Свршило се читање... </p> <p>— Ђурице, ево ти мајке, да се опростиш са њом... — вели му писар. 
н тихим гласом. </p> <p>— Закључао сам, ево кључа. </p> <p>Капетан изиђе у ходник, онако необуч 
, кога јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама.{S} Гледај је  
 га је више привлачило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p 
а шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... — муцаше јадник једнако, претурајући руком п 
/p> <p>— Хоћу, брате, хоћу, молим те... ево на, ево сад... — муцаше он, вадећи рубац испод поја 
 е то јест... али није све платио...{S} Ево облигације код мене, па читајте... на њој то пише — 
> <p>— Не, душе ти; само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. </p> <p>Зликовци је потераше 
ујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо ускоро опет на посао, је 
а ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш хар 
ста; спустише га више коца... </p> <p>— Ево ти куће...{S} Исправи се на ноге, не брукај се! </p 
нећу ни с ким другим, знаш... </p> <p>— Ево руке! — одговори она, па му се усхићена и весела ба 
а је готово старија од њега«. </p> <p>— Ево ти снахе, побро — рече му Новица. — Деде послужи ђе 
/p> <p>Капетан изиђе из собе. </p> <p>— Ево, Ђуро! — прозбори Митар, вадећи из хартије велику в 
 вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље н 
су »кроз његове руке« прошли. </p> <p>— Ево ти дружине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у соб 
ет банкнота и даде их Новици. </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само 
и, па хоћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му комшија, изневши поцрнелу од ча 
ека.{S} У том кнез проговори: </p> <p>— Ево Милошева Срете.{S} Шта велите људи? </p> <p>— Нек м 
уће слабачак и промукао глас: </p> <p>— Ево ме, Перо, сад ћу. </p> <p>Одмах затим појави се на  
>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не г 
еки трговци одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, и 
ића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми дува 
себе на све стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на с 
од оних женских морала је бити Станка. »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће морати макар једно 
е — али све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у гр 
 са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, ево нам трећега! — викну апотекар 
 су прилике и околности, у којима човек егзистира, од пресуднијега, тако рећи... утицаја... </p 
аква добра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито, баци поглед на Станк 
а дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како си се намучио! </p> <p>Ђурица се жудн 
д се окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах живети, само да ми беше о 
 него за невољу, за вечиту невољу...{S} Еј-хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. 
 несрећници!... кућо моја!... </p> <p>— Еј, црна мајко! — чује се из народа. </p> <p>— Доста, б 
ободно креће и маше народу... </p> <p>— Еј, црни Ђурица! — узвикује неко близу њега. </p> <p>—  
 апотекар читаву декламацију. </p> <p>— Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет пара јалову паприку — ви 
учку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих  
ело му тело држаху необично развијене и еластичне ноге. </p> <p>Ђурица је веома ценио своје тел 
 Напред трчаше Ђурица, прескачући лаким еластичним скоковима све препоне, које му беху на путу. 
и значај те мисли, опет му пројури нека електрина кроз главу, кроз тело, и застаде у срцу...{S} 
 се врата почеше отварати, он скочи као електрисан и стаде насред апсане, бленући узверено и пл 
 су жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... — узвикну кмет одједном, издвојивши из оне г 
го прозорче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би с 
ате, па... и с тобом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га п 
 му хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у главу!... — одговори Ђурица та 
ху стајаху талири и полутаци. </p> <p>— Ене де! — узвикну кмет, погледав новце. </p> <p>»Пропао 
приђе Ђурици и пружи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Да 
 одједаред застаде и узвикну: </p> <p>— Ене де, проваљен зид!... </p> <p>— Шта велиш, море? — в 
 душе ти; само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. </p> <p>Зликовци је потераше пред собо 
е она и довела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи,  
е? — запита капетан Станку. </p> <p>— - Ено, одмах на ономе брегу... да се добацим каменом одав 
ко оно рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима уч 
реза, велиш?{S} Тсс... петљају нешто... ено тамо на дувару приковано — одговори кмет, показујућ 
част. </p> <p>— Море лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испур 
 је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела 
е они, који раде против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа какав су ут 
 се растурају, дају пролаз некоме...{S} Ено, брадата, суха глава прилази му и гледа га радознал 
рштећи се. </p> <p>— Није ни мрднуо.{S} Ено га у дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће м 
 одговора поста још веселији. </p> <p>— Ено мотике — викну пандур, угледавши држалицу где вири  
иди се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S} Како се тамни!... </p> <p>— А врбе 
е неко повика из свега гласа: </p> <p>— Ено их!{S} Пуцај! </p> <p>Одмах затим разлеже се пуцањ  
о читати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пр 
о! — викну старац и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онда окрете Ђурици. </p> <p>— Кад си с 
а средини храма, где стајаше старац под епитрахиљем и преврташе журно неку велику књигу. </p> < 
, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље 
се. </p> <p>— А ја... сеткаримо помало, ет’ ... </p> <p>— Продајте нам два пурењака. </p> <p>—  
— кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!... </p> <p>Сви разделише ову философску  
де сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p> <p>Станка се прену, ра 
 од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — помисли он, и таман да се окрене и да бег 
хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело 
же да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...{S} Једном речју, ваљало је проћ 
 радознали гледаоци. </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко  
Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! </p> <p>Пандур се уозбиљ 
.{S} Мало од оца, мало од других, па... ето!... — одговори он уздахнувши. </p> <p>— То је, то ј 
ле му се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђурица, схватају 
кметових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђуро... ето малко... вршимо посла — промуца кмет, пошто се приб 
..{S} Опет ће се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а  
>— А, то не може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!...{S} Првога дана, пошто мене затворе,  
— рече он. </p> <p>— Па лепо, болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом др 
 и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа руком на ст 
да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S} Моја Марушка мени с 
 Па како ћемо, кад не може друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не мож 
 је знати шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се  
ћу, ко то каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за каву! </p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, д 
вамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљ 
праведној, страшној погибији! </p> <p>— Ето их, иду! — Викну неко. </p> <p>Свет се окрете, уско 
смо три пут куповали сведоке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Ка 
има Ђурица не знађаше намене. </p> <p>— Ето ти оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка 
, која им причаше о дрекавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је с 
ћи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали сведоке. </p> <p> 
— одговори Станка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си остави 
ја њој праштам...{S} Не послушах те, па ето... </p> <p>Свештеник се измаче и рече му нешто, али 
ене на товар жита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— 
нам сваки пурењак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. < 
у бити присебни само ретки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочекао 
урица слатко допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, к 
 даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица« приближи муњевитом брзином и,  
остао нем пред овом загонетком. </p> <p>Ето, у такву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али т 
леда онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му се одједном набраше  
е ме лопужом и свакојаким именима...{S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није 
ашу заједничку и пољубише се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да на 
рилике и воспитаније, какви бакрачи!{S} Ехе... кажем... — ту се Живко мало искашља, да би нашао 
говори Станка, осмехнувши се. </p> <p>— Ехеј, море, побро, да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ 
емо...{S} Сутра иде Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће триестак дука 
а лагано. </p> <p>— Милутин иде сутра у Жабаре да капарише ракију — одговори Симо. </p> <p>— Ка 
 у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} 
а мила и блиска пријатељица.{S} Он није жалио новаца, а она је тако расипала чари и милоште, да 
варошани, жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га погу 
ећање, које је личило и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега што се не види и не разуме 
ници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и досећао се да је то зб 
ови он своју стару лозинку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесн 
чи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остане удовица — наставља 
ројици да стану на врата. </p> <p>Митар жандарм, одважан момак, стаде први, и по упуству капета 
/p> <p>— Предај се!{S} Не гини! — викну жандарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча још брже.{S} У та 
олвером о бедрима, за њим Станка са два жандарма с обе стране, па онда још три жандарма и два п 
анкину опису куће, и одредио по једнога жандарма и пандура на један и толико исто на други проз 
своју мисао, која се, без сумње, тицала жандарма... </p> <p>Кроз кукурузе приближаваху се и про 
S} Али је морао бити много опрезнији од жандарма.{S} Ономадашњи догађај показао му је, да се ов 
 </p> <p>Али сад, кад угледа она четири жандарма, стеже му се срце, раскида с... рашири очи...  
да се онамо према коцу упарађују четири жандарма с пушкама... </p> <p>Све досад, до овога трену 
н и толико исто на други прозор.{S} Три жандарма одредио је да упадну у кућу, од којих ће двоји 
S} Далеко пред њим касаху на коњима три жандарма.{S} Они су га опазили раније, то је јасно, јер 
 жандарма с обе стране, па онда још три жандарма и два пандура.{S} Жандарми и пандури, као обич 
е пушку и стаде у ред с оном четворицом жандарма... </p> <p>— Митре, молим те само немојте у гл 
се спрема да легне...{S} Срећом, угледа жандарме како се привлаче кроз воћњак, па искочи кроз п 
p> <p>— Добро.{S} Милисаве, пробуди све жандарме и пандуре.{S} Нека се живо обуку и нек спреме  
 њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима како веругају кроз густо ж 
који вири из рупе.{S} Коњаници сјахаше, жандарми искочише из кола, па узеше да скидају окована  
зећи на сваки корак, на сваки миг...{S} Жандарми ношаху пушке на руци, готови да свакога тренут 
онда још три жандарма и два пандура.{S} Жандарми и пандури, као обично, беху наоружани »до грла 
а, док уведе кола у среско двориште.{S} Жандарми одмах скидоше Пантовца и простреше га по зелен 
ну и Радованову селу стадоше да крстаре жандарми свакога дана. </p> <p>Сеоских стражара Ђурица  
/p> <p>— Лака ти земља била! — поновише жандарми и искапише чаше. </p> <p>— Хвала ви, само ме с 
 отишао са Митом.{S} Пред вече одјурише жандарми са писаром право у Трешњевицу, а Радован таман 
 чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, сам 
н, па седе за сто.{S} Поседаше и остали жандарми.{S} Један наточи свакоме по чашу ракије, подиг 
 зеленој ледини, а око њега се начетили жандарми, који су се вратили с пута. </p> </div> <div t 
нају лица, виде се над целом оном масом жандарми коњаници како одскачу од седла у лаганом касу, 
изглед.{S} Преко целога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули  
p> <p>Савлада га пиће сасвим... </p> <p>Жандарми се испретураше по соби, неки се докотураше до  
 да пиће учини своју дужност... </p> <p>Жандарми певају одавно, сваки је засветлео очима, а он  
 преврте се, страшно, необично. </p> <p>Жандарми искривили доње вилице, свакоме игра усница. </ 
пи чашу, па заиска одмах другу. </p> <p>Жандарми, онако исто озбиљно и свечано, подигоше другу  
р, одваја је од Ђурице и предаје другом жандарму, који је одводи... </p> <p>— Где је ковач?...{ 
днако режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их сам поделио јатацима, к 
 ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, он  
 зато је пробудио Добросава, али му сад жао уморна човека, коме се јако спава...{S} Видиш како  
слатком младачком заносу.{S} Наједаред, жбун се пред њом заниха, гране му се размакоше, и у оно 
овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осећати како куршум звиж 
ану одакле се чуо пуцањ.{S} Иза једнога жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, 
дуре на коњима како веругају кроз густо жбуње, па застане преплашен; погледа свуд око себе, па, 
p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И 
синоћ спремљено све што треба гладним и жедним путницима, па се онда сви троје окретоше потоку  
ио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка да пиће  
и.{S} Сети се воде, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неколико капи хладне бистре воде! 
њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена погледа, стр 
вши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем 
ве до последњега тренутка.{S} У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако ј 
постала провидна Новичина намера: он је желео да придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га о 
 Ђурицу повољно, таман онако како је он желео.{S} Али његово проницљиво око опази промену на Ђу 
роговори Пантовац сасвим другим гласом, желећи да прекрати непријатан спор у овакву времену, гд 
Ко је то прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу. </p> <p>— Калауз из 
урицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидевши од 
а бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је после само једно: да га Новица доб 
, да ни сам није био на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи догађаји принудише да мисли, 
 или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи проме 
и радосни сиђоше у село, загледајући од жеље у свако дрво, у сваки камен. </p> <p>Стигоше Ђурич 
покварио би и однео собом све планове и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих планова,  
ести, не толико због глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му 
стару срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудима. </p> <p>— Правите ко п 
 — његово мишљење нико не тражи, његову жељу нико не чује, на њега нико, без Вујове речи, не об 
> <p>— Отварај брже, хитно је... видиш: жена сам!.... </p> <p>Кључаница шкрипну, врата се отвор 
! </p> <p>На томе се сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држ 
еч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам од њега. </p> <p>— Ал 
{S} Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не пад 
 Отворише се изнутра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим д 
p>Утом деда завришташе, а у кући закука жена. </p> <p>»Шта то њима раде?...{S} Откуд тамо други 
еше доиста нека рођака Марушки, пропала жена, и Новица је много рачунао на њу, кад се одлучио д 
у свакојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допа 
чекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а 
никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде!{S} И напослетку, угледавши врата, једним ско 
ло затим уђе у собу висока, црномањаста жена средњих година, носећи у руци послужавник с кавом. 
ушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се в 
ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Што не знадо 
пази их прво Станкина мати.{S} Кад виде жена своју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњавом, 
те. </p> <p>— Ја, истина... шта му ради жена...{S} Матова? </p> <p>— Мучила се зимус много са д 
в сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори други, за кога ни 
>— Не вичи, море, имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђурици. — Како си, дешо?...{S} А овај м 
годи још на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’  
, па не зна; треба је научити — рече му жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дет 
 свега.{S} И кад овако, нарочито помоћу жена, привеже Ђурицу за себе, остајаће му од похара мно 
оној двојици: </p> <p>— Пазите! </p> <p>Жена се пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, а 
м: </p> <p>— Помози Бог, снахо! </p> <p>Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га 
ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диж 
 отвори се бесна, разуздана пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на ст 
— одговори она осмехнувши се. — Знам да жене у том стању не иду... </p> <p>— Нема. </p> <p>— Па 
и се одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешки 
рица гневно. </p> <p>У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. < 
уће. </p> <p>Ђурица познаде глас Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — викну он, па о 
тне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Ми 
шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све жене из те улице, носила халине од неке загасите вунене 
т је и сам бивао принуђен да примамљује жене својим работницима, а овим му је бар заштеђен труд 
реле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздрави сестру, Сп 
ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да 
зором одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око малога ручка, вратиш 
ху се, четвртком или суботом, девојке и жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обично  
/p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о ч 
видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... — узвикн 
, дај што било.{S} Имамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу п 
само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. </p> 
p> <p>— Море, ти не тражи наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба  
А да ли је помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућење, на рад? — Одреците му то, ако может 
научити — рече му жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створ 
ољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p> <p>На вратницама, куда ће Никола до 
 што му је требало да се још окива овом женом?... </p> <p>»Истина, онда сам био луд, нисам знао 
разбојник, и све... па опет...{S} Хм... женска посла — ђавоља посла!{S} Мораћу ја отворити очи, 
први поглед могло се опазити, да су обе женске од онога реда, који не држи много на чедност и п 
а уведоше Ђурицу, увек сеђаху три младе женске, здраве и примамљиве, обучене онако, као што се  
поду. </p> <p>— Ко је то? — запита груб женски глас изнутра. </p> <p>— Отварај, море, озебох на 
 ћу, не улази овамо!... — одговори отуд женски глас. </p> <p>Побратими се вратише на своја мест 
а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да в 
 против себе сама.{S} Жудио је за лепим женским светом.{S} Још за ово време, под утицајем какви 
ном друштву.{S} Упозна се брзо са свима женскима, а једна му постаде блиска, веома мила и блиск 
то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских морала је бити Станка. »Ево згоде — помисли ОН  
с чувати. </p> <p>— Е, мој соколе, није женско срце као твоје.{S} Ти мораш свакога часа бити го 
ађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађену црвенкастом марамом са белим цве 
 се врати Марушка, водећи за собом неку женску, ни младу ни стару, омалену, доста лепушкасту.{S 
е ни мрднуо.{S} Ено га у дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће му наместио стражу. </p>  
ште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: </p> <p 
ци не паде на памет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је г 
икну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.{S} Она скочи, па закука: </p> <p>— Не, не ако Бог 
и вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао.{S} Старче, кажем ти, купи сватове 
 их...« и паде му поглед на једну младу жену, која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Ст 
у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљајући много, отвори вр 
} Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица.{S} Њихов поглед продираше оштро у саму душу ч 
у се јасно видела четири светла ока као жеравице.{S} Курјаци се приближише обору, па стадоше да 
ха... — насмеја се хајдук. — Море ти си жешћа од мога побратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу на  
 целога часа, стиже Вујовој кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у један угао и стаде да дише  
у Вујо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох — одговори Ђурица слабим гласом — но склањај  
 жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После је одлежао трлему, и мал’ није 
 Шта је, Симо? </p> <p>— Пантовац једва жив побеже...{S} Јуче, чим се сазнало да је Мита погину 
оваца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> <p>— Ко 
повеће групе на неколико места, па воде жив разговор. </p> <p>Највећа је гомила народа крај пут 
ад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, једна погурена с 
 скуп дуван од капетана...{S} Што ти је жив човек!... </p> <p>Дан стрељања досад су крили од ње 
а ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </p> <p>Капетан је разгледаше пажљиво...{S} 
руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се састаше. </p> <p>— Шта ће ми 
ека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p 
атио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с краја. </p>  
е говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. < 
нако без ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто вре 
... шта то њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да живим, задуго, много, да остарим...{S} Шта је 
 мало погурена, јасних и светлих очију, жива и страсна израза, устаде иза стола и пође насусрет 
»Није то шала, болан, живот човечји!{S} Жива здрава човека убити... онако без ичега, без болова 
н замуца: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жива ми деца!...{S} Браћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — 
/p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру превари 
Капетан се саже, наслони ухо. </p> <p>— Жива је, ради јој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види  
о! — рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива била! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му о 
 ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети другу...{S} Зар толике моје муке и ср 
арошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме променити ни отурити, јер, Бога ми, онда  
би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Панто 
јој је и присело... једва, кажу, остаде жива...{S} И опет, како вешто одговара на суду: не зна  
</p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... </p> <p>— Стој! — викну Стан 
де да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој ради  
 и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ....« 
разнина пусте куће... </p> <p>»Да ли је жива, јадница — помисли он за мајку — или је и она закл 
ће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме користити?...{ 
а...{S} Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! </p> <p>Пандур с 
апред јављају, и он већ види пред собом жива, повезана хајдука...{S} Он му одаје све своје јата 
 о томе црноме дану...{S} Чудио се срцу жива човека, који зна, поуздано зна да сутра умире од к 
ју коб са Ђурицом. </p> <p>— Окупила ме Живана пљускати — поче Јелица — те искочих из вира...{S 
 само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се  
 отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити 
ко, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ј 
ија, преко од канцеларије. </p> <p>»Ала живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и 
штрим трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса,  
ђу строгих и сувих законских одредаба и живе душе човекове, која управља тим одредбама по својо 
т, зацело, ја радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш од других —  
па то ти је.{S} Само сам, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њи 
заједно.. </p> <p>— Одистине, зар би ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у се 
е земље...{S} Јадна Јока, како смо лепо живеле....{S} Она мени еве:{S} Шећерка, вели, метни ми  
но плаветнило туробних јесењих дана.{S} Живело се од данас до сутра, избегавала се свака одређе 
акање потере.{S} Дању се спавало а ноћу живело.{S} И живот је тај био необичан.{S} Најпре није  
ртију и поче да чита пресуду. </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикну Ђурица, кад се у пресуди помен 
е прашине...{S} Краљ може...« </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикује он поново, прекидајући слабо  
, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских 
ани... </p> <p>Међутим Ђурица је и даље живео онако, како је од оца навикао.{S} Имања, може се  
е, видиш, другима јатаковао и од других живео...{S} Ја знам десетину људи, које су ти твоји при 
примити у своја нема наручја... </p> <p>Живео је као што живи звер, која свакога тренутка очеку 
ећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба да зарађуј 
22"> <head>XXII</head> <p>Како је тешко живети отпаднику из друштва! ... </p> <p>Кога год видиш 
овога стања!...{S} А како се могло лепо живети, само да беше ове садање памети...{S} Сад би он  
осле?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила д 
ст по једну!...{S} Ти мислиш ја не могу живети без тебе....{S} Море с каквом сам се варошком он 
>— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч ошину преко срца као муња; з 
 Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чу 
...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p> <p> 
аде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах живети, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ... 
 души тешко... </p> <p>— Мили ми се још живети, попо! </p> <p>— Јадан ти је такав живот, синко! 
 Сад не марим да умрем. </p> <p>— Море, живећемо, Стале!... </p> <p>Загрљени и радосни сиђоше у 
еш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишту. </p> <p>— А она...{S} 
радозналост сматрала за велики преступ: живи како знаш, нико те неће питати ко си, ни откуда си 
хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим знојем; ну он бар н 
 год је он поведе (само не у село) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} На 
ењу, налазећи да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онд 
} Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго... </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пита га До 
мртвило... ништа не осећа, не мисли, не живи...{S} Тешка мòра притисла му груди, стегла му глав 
 паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« </p> <p>Напослетку одлучише да престану с пиј 
о је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је после  
а у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ј 
Падамо обоје и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!...« и он осећ 
иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не дира. 
 дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу.{S} 
 стаде пред њега.{S} Очи јој севаху као живи пламен, сагореваху....{S} Она се исправи и погледа 
 али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни организат 
ема наручја... </p> <p>Живео је као што живи звер, која свакога тренутка очекује громовито хала 
 зна да сутра умире од куршума, па опет живи, једе, пије, спава, мисли...{S} Држао је да тога д 
 њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да живим, задуго, много, да остарим...{S} Шта је то робија 
акон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умр 
а?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање! ...{S} 
ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, 
атње преживеле у туђини, очи им засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна ра 
е?... </p> <p>— Ништа ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим,  
 да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. </p> <p>— Одистине, зар би ти живела с 
 склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... </p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове гла 
его у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да радим. </p> <p>— 
обом.{S} Али... овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како? — з 
ти не брини... </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица ни 
ео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке.{S} Наједаред узвикну весело: </p> <p>—  
p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као 
, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокролужанин слободно иде 
/p> <p>— Шта ти вали што седиш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он гласно.  
 је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију. < 
 те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио с 
едам Ђурицу. </p> <p>— Чудо то?..{S} Ти живиш са њим. </p> <p>— Казаћу ти на само све... </p> < 
м, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо д 
олико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме вод 
<p>— Све су то трице и кучине! умеша се Живко писар, стари полицајац.{S} Какве прилике и воспит 
кви бакрачи!{S} Ехе... кажем... — ту се Живко мало искашља, да би нашао што згоднију реч за сво 
ећега! — викну апотекар, који сеђаше са Живком Чапљом, пенсионованим писарем.{S} Видећи да је В 
е зачуди, не изненади се, само јој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан и присебан.{S} 
ве опаснији и смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима селима одредише се чувари, који су с 
зговорнији и веселији.{S} Крв му појури живље по телу, а пред очима стаде да се хвата она прија 
вога живота... </p> <p>И срце хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејас 
чито Сретен.{S} И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се ста 
ом. </p> <p>Митар остави мараму ћутећи, живо привеза конопац за колац, па узе пушку и стаде у р 
I</head> <p>Пролеће је; светло, весело, живо пролеће...{S} Гора се развила, па се њено нежно, з 
 <p>— Како?{S} Кога то? — запита Ђурица живо. </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се враћа из в 
о у капке на прозору, на улици се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се  
са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!...{S} Он се н 
— стаде Коста да отеже. </p> <p>— Хајде живо, да се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај  
буди све жандарме и пандуре.{S} Нека се живо обуку и нек спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{S}  
не ишаране чарапе и опанчиће... сећа се живо како је једнако загледао у шаре на чарапама.{S} Се 
м, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом на скоковима. </p> 
асне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад 
S} Пред њима се засветли и зашарени она живописна котлина, у којој су без икаква реда разбацане 
е у једној мисли: »Није то шала, болан, живот човечји!{S} Жива здрава човека убити... онако без 
гу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> <p>— Не говори тако, а 
вети, попо! </p> <p>— Јадан ти је такав живот, синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да 
наступише у њему други погледи на његов живот, задатке и поступке.{S} Досада је Ђурица на цео с 
к! — рече јој Новица. — А мени је његов живот потребнији но њему самом. </p> <p>— Зар баш толик 
епаше Ђурицу. </p> <p>— Натраг, коме је живот мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око себе, па, 
ној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, на самом кра 
 не могаше више да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино, бурно и заносно осећање, ко 
{S} Дању се спавало а ноћу живело.{S} И живот је тај био необичан.{S} Најпре није смео ни главе 
од те слутње.{S} На првом кораку у нови живот, она задрхта... </p> </div> <div type="chapter" x 
ло, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки живот.{S} Његово учешће у оном нападу било је тако јасн 
ла сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки прс 
реме, кад је остављао пређашњи слободни живот, кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упути 
з покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се 
имамљиво.{S} И сад јој се онај пређашњи живот чињаше сјајнији од сунца и лепши од свега на свет 
ваки. </p> <p>— Оно, јест...{S} Али тај живот?... </p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли м 
ва своју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажна и моћна  
 Није.{S} А да ли је помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућење, на рад? — Одреците му то, 
урна младост не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у живо 
себи и своме другу будућност.{S} Сад му живот беше милији но икада, а опасности се нагомилаваху 
 њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не остављ 
 размисли о свом стању.{S} После онаква живота у родитељском Дому, после необуздане самовоље, к 
за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене милоште...{S} Болан, Станк 
убори и шапуће песму нове среће, новога живота... </p> <p>И срце хајдуково живље и веселије куц 
почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?.. 
 напред што више може. </p> <p>»Ја црна живота, мајко моја!« — помисли у себи и одмах се постар 
мо ћутање у околини, ниједнога знака од живота...{S} Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше испуц 
а се наужива и провесели...{S} Дивна ли живота!... </p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још до  
а, са једином светлом и слатком страном живота његова.{S} Зато је избегаваше свуда, а она, с то 
елу кору, да из ње извуку безброј нових живота...{S} Све оживело новим, светлијим, веселијим жи 
 светлијим, веселијим животом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речицама весе 
и, који стајаху у битној противности са животом њене околине, који наилажаху на општу (ма и при 
 најтајнију жудњу за друштвом и његовим животом.{S} Само једно није могао угушити.{S} Али ту би 
Све оживело новим, светлијим, веселијим животом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планин 
ака, упознао Станку са својим хајдучким животом, испричао јој много о Вују, Пантовцу и другим с 
ескоме месту.{S} У његову затвореничком животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му с 
а предвиди све оно, што је може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав предао неочекиваној с 
њом изгледаху као најсрећнији тренуци у животу.{S} Он дође на обично место, ту се нађу обоје и  
овори он и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају и сажижу к 
 нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе.{S} Кад пређе поток 
8971_C4"> <head>IV</head> <p>Први пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе« како в 
таве десетине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога.{S} Ник 
јаруге обрасле шумом, која представљаше живу згоду за курјачке ноћне нападе.{S} Чим се чуло за  
монотоним циликањем растресао загрејане живце...{S} Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово места 
ет леже. </p> <p>У глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања... све се у њему згрудв 
м људи. </p> <p>Пред иконостасом кресну жигица неколико пута, док не плану и осветли необично л 
та — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још ужасније, и он некако механички, бе 
 топлом и јасном светлошћу сунчевом.{S} Жиле повукле у себе свемоћну влагу, истерале је на врхо 
ће поганац, знам ја њега...{S} Сваку ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, па после  
: неко икону, неко свећицу, неко класје жита или струкове бела лука...{S} Поред крстоноша јаше  
ј. </p> <p>— Па зар у сто клипова товар жита!... — викну Ђурица. </p> <p>— Море није, ви’ш, Пер 
о педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму бра 
понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трговаца.{S} Друга двојица беху  
а ноћ... </p> <p>Шта се то вере ноћу по житкој тештавој маси непоплочане улице?...{S} Ни најбољ 
ом, те је и чистији део града потонуо у житкој прљавој маси; расплинуло се блато по свима улица 
по растопљеној, замешеној и расплинулој житкости.{S} Тихо се провлачи задоцнели становник, прид 
е по скупој надници, а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А ч 
ивлаче га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су му поглед миловала још од детињс 
а.{S} Нарочито му паде у очи оно лукаво жмиркање малих и сјајних Радисављевих очију, које ћутећ 
си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{ 
 преко реке, којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је било так 
/p> <p>И као да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка принела, Ђурица се разнежи и о 
о све до последње паре, што су по скупе жртве награбили.{S} Он им је од тога одвајао, као милос 
ку, као његова сенка.{S} И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену љубав.{S} Он 
целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, малена речица, надвила се бела влажна магла,  
по бистрим планинским речицама веселије жубори и шапуће песму нове среће, новога живота... </p> 
 мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, потпуно његова, и да се више неће од 
и против природе и против себе сама.{S} Жудио је за лепим женским светом.{S} Још за ово време,  
 заигра јој на лицу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише 
или тако на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ватреним очима погледа свештеника, очекујући пов 
, како си се намучио! </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, 
исли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико због глади, колико ради жеље да  
лов дати — рече му свештеник, очекујући жудно његов одговор. </p> <p>— Е, мој попо! ...{S} Камо 
ом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. </p> <p>— Шта? — рече она зачуђено. </p> <p>— Зн 
 томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од м 
.{S} Услед тога, а и због оне неодољиве жудње да проведе мало обична разговора са својим познан 
 била девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навике из девојаштва, увидела је и дотакла се с 
 на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђурица се свакад збуњиваше од ових нежни 
 лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погледом, и очекиваше одговор не дишући. </p> <p> 
ивлачи.{S} Предала се сва оној заносној жудњи младости, па заборави на све друге обзире. </p> < 
штвом.{S} Угушио је у себи и најтајнију жудњу за друштвом и његовим животом.{S} Само једно није 
брадова меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протест; али о 
аву небу пролете јато задоцнелих птица, журећи се на ноћиште... </p> <p>Деца се окупила у једно 
/p> <p>Ђурица с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Ву 
е то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен и 
ој кући добре згоде...{S} Хајд’ сад, па жури. </p> <p>Ђурица окрете у шуму, али чим се толико о 
 окрени све косом право мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе.  
 а сад... све једно!. ..{S} Трчала сам, журила сам се много, само да стигнем на време. </p> <p> 
у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нест 
требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем. </p> </div> <div type="chapter" xml:id 
ка, од сваке људске појаве на улици.{S} Журно улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна л 
 отегнуту и једначиту песму, а под њима журно корача усамљени бегунац, зверајући око себе на св 
е из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.{S} Тиме му одузе могућност да се ма с ким  
} Стаде да се тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по хладној, росној трави, не осећајући ни 
сом се растурили његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну гомили 
</p> <p>Ђурица прекорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запел 
ек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онда окрете Ђурици. </p> 
ели нам — купајте се слободно« — па оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од стида. </p 
ећ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. </p> <p>Вујо задржа Радована. </p> <p>—  
е размишљајући више о своме плану, пође журно, готово трчећи, к општинском путу...{S} Грозан пл 
 ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. </p> <p>Станка изиђе, и мало потом стаде неко да 
ма и црним гуњевима и јелецима, како се журно примичу к селу.{S} Види се и коњаник, који се спу 
јаше старац под епитрахиљем и преврташе журно неку велику књигу. </p> <p>— Дајте младенце! — ре 
вља извешће начелнику, а писари стадоше журно писати наредбе кленовичкој општини, из које је Ђу 
о — рече Радован. </p> <p>Подизаше се и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала дв 
м прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, к 
олу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запевајући и узвикујући високим гл 
м. </p> <p>— Хо, младићу, та немој тако журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они т 
о, ту робно... у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно...{S} У ушима 
 рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице, кресну палидрвце и упали свећу.{S} Зати 
трено црвенило, час у љубичасто пламено жутило.{S} И она густа измаглица, која се вазда виђа ок 
вао чилу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати! 
а... </p> <p>— Шта ту дробиш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који се, док апотекар састављ 
, па им то мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене ку 
не може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што виш 
јом први пут посматрамо свакога човека, за кога нам се каже да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти 
ог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. </p> <p>Она подиже глав 
 испод којих севају два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, 
му... товни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чу 
стаде пред једна врата над степеницама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију 
агушом о рамену и револвером о бедрима, за њим Станка са два жандарма с обе стране, па онда још 
на мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, потпуно његова 
 мрдни, па не брини! — одговори Новица, за кога то, као што изгледаше, не беше никаква неповољн 
т. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу п 
о, шта велиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у  
но?...{S} Руке и ноге приковане за под, за шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали  
пасово Вазнесење.{S} Раздадоше и друге, за литију потребне ствари; сврши се спомен под општинск 
 Тимина лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало... </p> <p>...{S}Ћути хајдук у м 
вши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} Она сам 
 рад сви највећи зликовци, од којих је, за последњих тридесетак година, дрхтала цела Шумадија.  
Брезовцу. </p> <p>Ђурица је још раније, за време првих састанака, упознао Станку са својим хајд 
писарева коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе у кућу. </ 
ну му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, за невољу?...{S} Хоћу полудети ’вако сам. </p> <p>— Нећ 
е је то масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо д 
едно вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, веома необичном друштву.{S} Упозна се  
што спремила за ручак — одговори други, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар 
> <p>— Пазите! </p> <p>Жена се пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућ 
> <p>— Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту нев 
, добро гађајте!... </p> <p>— Не брини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — одговори  
еретају и причају једна другој новости, за које се знало.{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се 
ред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и општинска икона упо 
Протрчавши потоком, кроз шибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица наједаред стаде као укопан.{S 
у мрву присебности и одважности.{S} Он, за тренутак, заборави где је, заборави своју задаћу и с 
лужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при крају ручка, Срет 
јника!...{S} Човек говори пред њим оно, за што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђа 
 такво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу...{S} Еј-хај!... — уздахну он после не 
дено погледа Станку. </p> <p>— Да идеш, за ноћас, код Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу више тако 
 Окиде!...{S} Ватра прсну пред очима... за њом дим... оне слике нестаде... она се, одмах чим пу 
ој гори. </p> <p>— Лево!{S} Страном!{S} За њима! — вичу кметови. </p> <p>И цео, дуг ланац луди, 
... нешто му ипак смета, стеже га...{S} За песму треба да се отвори и раздрага цело срце, а њег 
ном окрете и потрча натраг к шуми...{S} За тренут ока нестаде га... </p> <p>— Вујо! — зачу се г 
ито на то, да се непрекидно господа.{S} За њим, као што је ред, гегуца општински биров... </p>  
к једва разбуди успавана послушника.{S} За то време Радован исприча Ђурици како је једва примор 
редстава, која су законом забрањена.{S} За ово му није требала постепена навика: у томе је одра 
о смрачи. </p> <p>Ђурица му исприча.{S} За онога што се појави из шуме, не могоше смислити ко ј 
му ногу, те се овај саплете и падне.{S} За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној 
о? </p> <p>— Мораћеш; нема ко други.{S} За овај посао требају ми поуздани људи — одговори Вујо  
у ти сутра послати, а сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док не посвршавам неке  
ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега 
еше обрасла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше Станка, погледајући чешће у 
м страном потока, виде да је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и он окрете низ поток о 
ца!{S} Какво венчање... — рече Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако 
стељи спава Митар, на другој пандур.{S} За столом седи и дрема Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>» 
 с одговором, видевши пружену пушку.{S} За њим иђаше Пантовац и још један човек, у коме после Ђ 
њихова је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојничке похаре! — рече свештеник. < 
ад, с друге онај што носи кадионицу.{S} За поповим коњем, важно и достојанствено, ступа кмет, к 
вој околини...{S} И знаш ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја з 
/p> <p>— Ћути, попе! — викну Пантовац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да т 
ка га Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини... </p> <p>— Царски ћемо да живимо, с 
уде, зевајући и протежући се. </p> <p>— За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — 
и за Радована што је погинуо. </p> <p>— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радован 
ко ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? — одговори Никола, чудећи се тачном рачуну, к 
ини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, и 
ити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те раз 
ча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право о 
д можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па 
џарица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — о 
 да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога од оних младића, да се прикрије  
је задуго говорио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у какво 
у... </p> <p>Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послуж 
је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђури 
о, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је лако 
...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p>  
о мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право.{S 
евао.{S} Истога дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи. 
аграде (тако је он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети 
 сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје и 
оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац... наместили се људи, пружили пушке и чекају з 
 И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица с 
одигоше другу чашу. </p> <p>— Ова друга за лаку земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — рече Мита 
ре од свих правих криваца, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. </p> <p>— А 
м тренутку дође му на мисао само то, да за такав чин треба много претходних послова, па онда се 
 он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на ногама!...« — п 
то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идет 
ога друштва... и капетан задовољно седа за сто, пише рапорт министру...{S} Затим јавна похвала  
 у гору, терали их да отимају од народа за њихов рачун, па их после поубијали и узели велике уц 
ђати.{S} Тешка је и страшна казна Божја за оне, који се титрају именом његовим... </p> <p>— Ћут 
 </p> <p>— Распитивала је јуче полиција за тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремај 
о види и разуме... </p> <p>»Ово је рака за мене...{S} Откуда она?...{S} Шта ће тај колац ту?... 
нен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко 
 сакри своје узбуђење, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек у 
>— Немој да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би  
гоненуо, није пружио довољно материјала за одгонетање. </p> <p>Капетан оде са писарима у канцел 
 У овом друштву се радозналост сматрала за велики преступ: живи како знаш, нико те неће питати  
ли село чувати девојку, која је одбегла за хајдука? </p> <p>Ђурица се намршти, јер не нађе одго 
 по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су га старији људи з 
} Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори други, за кога није било сумње да ј 
х паоца, од којих се половина заклонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром  
 напуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула за Ђурицу? </p> <p>— Шта? — одговори она и застаде. </p 
 сваки прст по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју,  
е удала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онд 
сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити право зан 
ока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком неприродном силом, коју он никад 
нели становник, придржавајући се рукама за мокре зидове блатних кућица или за накривљено прошће 
е срећом хајдучком — Друго ништа и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ј 
 времена...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом.. 
 се скупиле, стегле... као да се спрема за раније да издржи ударце куршума...{S} Гледа и чека.. 
сеђаху два дечка са заденутим пиштољима за појасом и један човек осредњих година са пребаченом  
њу владати њима.{S} Дохватио је прстима за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не  
вени барјак. </p> <p>Ђурица иђаше очима за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда обори г 
 онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Добросава. </p> 
сле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одговори Марко 
 видимо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онако тво 
забадава.{S} Не смем ја будити капетана за сваку ситницу... морам знати зашто. </p> <p>— Ђурица 
 ви ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Није.{S} Је ли... </p> <p>— Ја шта је рад 
же га грозно, не остављајући му времена за размишљање. </p> <p>— Да се одметнем? — прошапта он  
ад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби не траб 
дисав на који ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p> 
да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га прати н 
 »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> <p>— Готово!...{S} Устани, Ђурице... — 
јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момц 
мљиви и налажаху, у души јој, оправдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој из 
ших песама, која нам буде топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и нем 
 А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. </p> <p>— Чекао си ме, је ли? </p 
за кривца. »Ко чини зло — он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим 
е?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и за 
сто као што се удављеник грчевито хвата за слабу шибљику, дохвати свој мали ножић иза паса, ист 
>»Е сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад је она изишла...{S} То би славно било!« 
о га ћутећи уведе у собу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти са 
рука! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p> <p>— Не помињи ми то,  
вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели  
уту, па ме пратио до Главице...{S} Пита за све..{S} После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на  
> <p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а  
>Кад дође чиновник полициски да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена, у пећи још  
о одсечно, не остављајући ни мало места за двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио... знаш... скор 
па се и он пружи, не знајући више ништа за себе... </p> <p>Кад сунце одскочи високо, Ђурица се  
 трчи, само трчи, не знајући више ништа за себе. </p> <p>— Стој! — викну онај са стране, и Ђури 
и опет га пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, 
ре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени је Радован више требао но њему. 
 добрих јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они не имађаху  
омисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!...{S} Видим шта х 
 кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружнога...{S} Је ли то на реду?...{S} Море, срећан 
 поимању, она није до сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одговара за њега«, мисли 
о.{S} Што да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи,  
{S} Требало је одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега наред 
пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, и они, који са м 
лим: не иди к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, 
о; около ових треница поређане су друге за седење.{S} Имућнија племена дизала су над совром кро 
о каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за каву! </p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на так 
самом извору, извади из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. </p> <p>На извор долажаху по 
ратом. </p> <p>Напослетку власт дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимајући још ствар о 
Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто.{S} Поседаше и остали жандарми.{S} Један наточи  
ијеси сркнуо досад. </p> <p>Ђурица седе за сто, наслони пушку на постељу поред себе, па искапи  
 Хвала, господине! — одговори он и седе за сто, помичући и намештајући тешко гвожђе, којим су м 
 — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. </p> <p>После вечере, Радован, још пијанији, 
а, згодна као молована, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да живи 
у опасности, у великој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити бе 
м Станком, која својом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без по 
у, обрте се младенцима: </p> <p>— Хајде за мном! — рече им, па се окрену и пође око стола, певу 
озора. </p> <p>— Знам ја, само ти хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема пр 
а, залудан сам — одговори Радован и оде за Ђурицом. </p> <p>Прођоше неколико дана, а Радован не 
розорчића, између којих има добре згоде за прикривање свакојаких људи и ствари. </p> <p>— Овамо 
нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. </p> <p>— Шта ћем 
лостињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Тако је цедио и с 
 другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим! 
снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом. </p> <p>— Маро!... о Маро!.... — викну Нови 
S} Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од куће од родитеља, од села  
вет разнобојних пруга и памучне подвезе за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, тер 
 закључана врата.{S} Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их 
ку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој меку намирисану косу на глави и  
цу и посадивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на р 
 вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одговори: </p> < 
чно. </p> <p>Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се са 
ава, пусти га, па приђе Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова девојка сад нема куд, кад си је  
p> <p>— Нијеси требао.{S} Истина, он је за паре свачији, али не треба вјеровати ником, кад глав 
мо да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казати све што зна?.. 
природе и против себе сама.{S} Жудио је за лепим женским светом.{S} Још за ово време, под утица 
сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђу 
навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштр 
сам научила да радим. </p> <p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће од 
лу остаде само десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћи само » 
 чворака беху у његовим недрима: што је за њега било немогуће, другоме је ишло лако; други се п 
— одговори Ђурица забринуто. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у  
тар одвоји један од конопаца, што их је за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Зати 
зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и за ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и јо 
то питаш кад знаш: она је варошка, није за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да извуче новаца. 
 је ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољега, проклетница једна — од говори Марко срдито,  
дотрајати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова нови 
носно чували.{S} Дознавали су из раније за намере полициске, па су се сложно старали да их осуј 
руку, но је то много дубље и необичније за њега осећање, коме се само могао досећати, али га ни 
тотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и стар 
еће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре. </p> <p>— Што он мене криви за Пантовца? < 
не.{S} О, сад тек разуме шта значе руке за човека, сад тек поима њихову праву драгоцену вреднос 
ло, радосно... </p> <p>Очи се приковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је 
 му се нове пријатељице добро наплатиле за овакову грубост, али их уздржа његова оштра збиља, и 
 био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сироти 
о заковано?...{S} Руке и ноге приковане за под, за шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... 
чане грлиће, као да су им очи приковане за њих. </p> <p>— Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све  
изврши, па тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Вујо није оклевао.{S}  
лу, па узми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, а 
их после поубијали и узели велике уцене за њихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шта велиш ти?.. 
ше у памети једно лице, чије је мишљење за њега било претежније од мишљења цела света. </p> <p> 
о три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао 
руз, стогови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и остале потребе добре земљоделске куће.{S} Ст 
ки начин да стигну калуђера, јер кад се за њим затворе манастирска врата, онда им је сав труд у 
жају руке поред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају испод оштра длета... </p> 
 као ви, што само седите и намештате се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријатељиц 
оњаву преко сламнога јастука и врати се за розгу. </p> <p>— Лијепо сам намјестио, као да спаваш 
мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за последак... </p> <p>Изненади се веома, кад нађе Стан 
 га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се извештавају о Вујову мишљењу  
икну капетан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p> <p>Радисав откључа бра 
p> <p>— ’Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим остадоше 
</p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, богме!{S} Свакому је танак в 
му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је у то уверен, као 
ци. </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то каже? — одушев 
, да му равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега сва Србија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А на ве 
 живи, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу.{S} Читаве десетине година прођоше му у та 
ће, све...{S} Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету... </p> <p>Палилулска улиц 
е!...« </p> <p>Пред подне Станка замаче за шљивар испод куће па отуд оде право у забран.{S} Сад 
рнувши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђ 
аћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p 
о спава.{S} Сагнувши се над њим, повуче за покривач и зовну га по имену. </p> <p>Мато скочи с м 
ватови на двојим колима.{S} Распитиваше за калуђера код сваке механе редом, и код последње, пре 
ито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога насмејанога положаја. »То, д 
>Пантовац, који готово ништа не знађаше за себе, извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица  
— обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти ре 
и неодређено пред собом.{S} Коса махаше за његовим леђима, а он одмицаше све више и више, док с 
рча тако брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, стаде изостајати. </p> <p>— Лакше, не мора баш  
се и промрмља нешто у себи, што не беше за Станку повољно. </p> <p>Станка га само погледа, па п 
ст и покорност његовој вољи.{S} То беше за њега новина, нешто неочекивано, те одједном умекша с 
а сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. </p> < 
другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — запи 
и чворкови, увиђаше да му је много више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим д 
њихових јатака.{S} Обојица се заклонише за дрва, спремише пушке и одговорише на знак.{S} И с је 
шњака, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да  
>— Зимус ми он не треба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се ск 
ста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак, исказујући неку лукаву препреденост. </p> <p> 
лагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ 
 дознао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде нек 
итава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угушуј 
а сваком кораку, као његова сенка.{S} И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену 
 саучешће... </p> <p>— Стезали смо га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — рече јед 
рате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Д 
није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига,  
 зашкрипаше испуцана растављена врата и за њима одјекну потмула празнина пусте куће... </p> <p> 
ш«, који се обично сматра као ситница и за којим тек после долази право разрачунавање, које мор 
 поред старца, а кола одјурише напред и за неколико минута стадоше близу манастирских врата. </ 
 сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не уд 
из отворене собе сухо слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима суха увенула старица.{S} По 
 и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише се реке. </p> <p>— Е, данас ј 
 дајте! </p> <p>Хајдуци га прихватише и за неколико секунада сјурише се у поток.{S} Тамо му пре 
о без његова знања, чујем да те криви и за Радована што је погинуо. </p> <p>— За паре знам да с 
Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му 
д би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... 
звешани револвери, фишеклије за појас и за ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и још многе ств 
го више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Добро — ре 
и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад ништа смислити.{S} И  
и различни.{S} То су жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... — узвикну кмет одједном, из 
чадија се, после барјака, највише граби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале из 
одигнути су у пространу дворишту кошеви за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку 
а оне паре. </p> <p>— Што он мене криви за Пантовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сат 
ндур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— Послао ти 
ад ништа смислити.{S} И досада је други за њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је  
љу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. </p> <p>—  
е да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу с 
 потребно велико друштво: неколико људи за нападе и три четири јатака, то је свега.{S} И кад ов 
оту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И 
ао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки случај... са њега право у поток, па у шуму...  
шили, молићемо, и који је рад кориснији за народ, мој или ваш?... </p> <p>— Зар се школе уче са 
ећи падаху унаоколо. </p> <p>— Чусте ли за Ђурицу? — рече једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш од 
г, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило,  
теме, па окиде...{S} Пуче револвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и 
кама за мокре зидове блатних кућица или за накривљено прошће дугих дворишта...{S} Прођоше једна 
ите, па причајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину. </p> <p>За овим се обртоше и он и Па 
рече он чудећи се. </p> <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Ка 
 све тако. </p> <p>— Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, него за невољу, 
 видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. </p> <p>»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђурица.  
мах, зашто нема могућности да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривиц 
права, не разбирајући ни за прилике, ни за последице, ни за шта на свету... </p> <p>У вече Радо 
јући ни за прилике, ни за последице, ни за шта на свету... </p> <p>У вече Радован стиже први на 
рите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак.{S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да уб 
буздана, срчана природа, која не зна ни за какве препреке.{S} Марко се само чудио и вртео главо 
љаше неку необичну силу, која не зна ни за какве препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке  
вешто одговара на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, највише живела 
 опијен слашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра  
свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајте... </p> <p> 
 ступа у своја права, не разбирајући ни за прилике, ни за последице, ни за шта на свету... </p> 
е варошком ономад проводио, ниси јој ни за мали прст... — насмеја се он, као у шали. </p> <p>—  
Истина, онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни боље  
лашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосу 
 тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих је, за пос 
ало само двоје вратнице, то су одређени за стражаре само она два младића, а сви други требало ј 
е тамо, траже ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p>— Све са 
>— Стој!...{S} Пуцај!... — повикаше они за Милутином, и Коста, искочивши из заседе, већ пружи п 
мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјајна сунца!... </p> <p>Ови зраци по 
ао, изиђе пред судницу.{S} Он и пандури за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к 
дохвативши се планинскога венца, одјури за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби.  
ричувај — рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти за то — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и 
ућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мене причувај — рече кмет 
нота и даде их Новици. </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми каж 
посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде 
 брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочек 
она продужи и даље нарицати и призивати за сведоке цело село и све светитеље. </p> <p>За један  
, знајући да ће га Вујо сад распитивати за његове планове, обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако  
аш, брате Ново, досадило ми се робовати за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а 
... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу — намигну он и махну главом. </p> 
м, ја...{S} Кад треба трчати и спремати за посао, кад треба што ујдурисати код власти и дознати 
 је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> <p>Старица се одистине обр 
трпети срамоту своје куће, па се обрати за помоћ државној власти.{S} Услед тога постаде Ђурици  
о више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Пар 
 израз на лицу. — Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! 
дана преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. </p> <p>Сељане обузе велика радозналост.{S} 
друга наредба, у којој ће те прогласити за хајдука.{S} Али то неће још, можеш се ти слободно пр 
је и у детињству био...{S} Откада памти за себе, никада му још нико није тако отворено у душу з 
 </p> <p>У том се врати Марушка, водећи за собом неку женску, ни младу ни стару, омалену, доста 
ето, које само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он мислио...).{S} А ова за весел 
де, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружен 
 кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам тв 
ма, и држи се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком кораку, као његова сенка.{S} И за ту в 
— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. 
 јутро! — поздрави се капетан, седајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса вел 
 старост... — одговори она, затварајући за њима врата. </p> <p>Кад се изређаше она прва питања  
 једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч овој праведној,  
 </p> <p>...{S} Међутим, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још мога 
дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.{S} Она скочи, па закука: </p> < 
месту, поведе је к селу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а н 
наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај за Јулину биртију, код »Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу 
кмету!...« Откако је учинила први корак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стаја 
— одговори писар — имамо ми поуздан лек за то — и насмеши се значајно. </p> <p>Кмет развуче вил 
бро напредује. </p> <p>Кад оде посланик за Новицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразго 
 се непрестано чини да му је непријатељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт дознаде за цео дога 
им подаље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е онда те сам 
гов поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, због које не бих могао про 
S} Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </p> <p>Чиновник пл 
да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} Има ли он својих људи, који би га свети 
вао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негда црни, а са 
S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! . 
зда Мита. — А ја, напослетку, пристајем за оку вина. </p> <p>— Пристајем! — викну Марко и пружи 
 си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да се ниси 
p>— Сто дуката сад, и после да се јавим за уцену, па од тога новца њему осамдесет дуката, а оно 
 који дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, док н 
боле, да се мораде ухватити левом руком за чело, које обузимаше све већа ватра... </p> <p>— Нек 
 одсудним презирањем и неком, необичном за сељака, поносном охолошћу; али један такав Станкин п 
и свећу, Вујо стаде да излаже свој план за напад на богата трговца у Поморављу.{S} На томе разг 
т мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да 
кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом се само претварао да ни 
<p>»Да ли је жива, јадница — помисли он за мајку — или је и она заклопила уморне старачке очи?« 
тебе, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после платити други, који дође  
а!... </p> <p>— Право кажеш: мари ти он за њине претње.{S} Не убија се лако ’наки човек — прихв 
, па онда обори главу и полугласно, као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да је мој тата одборник, б 
 да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је седео. 
 — рече му она слободно, смејући се као за себе. </p> <p>— Што ћу, кад немам друга посла? </p>  
 <p>— Да се одметнем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти че 
..{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море, играју преда м 
рицом се само претварао да није ни знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода донесе овамо, Ју 
{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S} Једва си чек 
ах шта ме овде чека«... </p> <p>И мисао за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S}  
 приспео у град, никоме се није обраћао за обавештења, никоме није поверавао своје тајне; сам ј 
и, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће 
 рођени, за такво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу...{S} Еј-хај!... — уздахну  
ивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гле 
би се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После с 
у Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— Како?{S} Није, браћо, није  
д је ноћио код Јова, није ништа наредио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само  
ав као лисица: могао је, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајев 
е на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са толиким новцем у џ 
 витлове шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје.{S} Остало друштво заузело је друге вратн 
 да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош ј 
. не могу, нећу...{S} Тако би се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећ 
 не браним. </p> <p>— Па кад велиш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо чим се смркне, са 
 се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то време...{S} Наживело се, настраховало се, намучил 
а курјачке ноћне нападе.{S} Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор  
 поведе (само не у село) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} Намести је о 
нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали сведоке. </p> <p>— Ето га  
а дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </p> <p>— Море, Ђуро, надлагује се свет — о 
и хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема прозора. </p> <p>Капетан је још пу 
рекосутра, свакога часа...{S} И ми ћемо за тобом сви... </p> <p>Одједном му спаде тежина са гру 
еба боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово л 
нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе. </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се и 
..{S} Сутра је оно што му је непрестано за ове две године лебдело пред очима, оно о чему он ниј 
и ветар занесе, те се закрлеписмо једно за друго, не мислећи ништа и не знајући шта радимо...{S 
 паре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то 
ан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа.{S} Н 
не тренувши — све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова у највећем степену. 
е, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна човека — рече он, пружајући пљоску Ђурици. </ 
 Ђурици се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и необично, да не знађаше још ни 
куршум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је  
а. </p> <p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али  
. </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то за новце? </p> <p>— Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш д 
а.{S} Она се наместила на дрвено корито за појење стоке, подметула руку под точак, па гледа как 
— одговори Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и тако, то могу...{S} Него, ти мени свакад да ј 
 и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. </p> <p>— Из среза 
ваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Панту? </p> <p>— Јок.{S} Шта је било. </p> <p 
але људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} Који то беше? — 
ком тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? — одговори Никола, чудећи 
та имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, п 
 да, услед тога, изгуби сваку могућност за предају. </p> <p>Истога дана Вујо дозва једнога свог 
та, те му, на име мајчино, написа молбу за помиловање, и он с великом пажњом испрати молбу на п 
о буновни и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдарице, које се још по мало протезаху по душ 
сле шумом, која представљаше живу згоду за курјачке ноћне нападе.{S} Чим се чуло за курјаке, од 
аројко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, 
.. да се мре!...{S} Смрт!...{S} Привежу за колац, као говече, па дум! ...{S} Готово, свршило се 
како ти то удесиш, па ђевојке махнитају за тобом! </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се Ђурица зад 
а Вују.{S} Двапут је осуђиван на робију за опасне крађе и, после брзога помиловања, које су му  
му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене. </p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се по глав 
 </p> <p>— Море, ти не тражи наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни ба 
, сва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели 
/p> <p>— Па што онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? </p> <p>— То  
>А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе је право својој кући.{S} Мајка га доче 
и Ђурица у себи, спремајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад 
но пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очит 
о разгледа, држећи једну руку сакривену за леђима. </p> <p>— Чији си ти, море? — запита га стар 
у, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво, раширених очиј 
оде« како веле правници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој м 
{S} Угушио је у себи и најтајнију жудњу за друштвом и његовим животом.{S} Само једно није могао 
ам то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти н 
и обори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љут 
ати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваља 
о, нарочито помоћу жена, привеже Ђурицу за себе, остајаће му од похара много више, но што је Ву 
е желео да придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако  
т, после неколико дана, прогласи Ђурицу за хајдука; растури наредбе по свима општинама да се ст 
ашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — викну она. </p> 
аш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату.{S} Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишчита ап 
 не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу пола 
 да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђе са х 
гурније да останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако и з 
 све разграбе, и још морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, да уп 
ави мараму ћутећи, живо привеза конопац за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом  
о искашља, да би нашао што згоднију реч за своју мисао. — Поп има право, кажем ја...{S} Али то  
 од овога. </p> <p>— Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за н 
ражити благослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одго 
о... </p> <p>— Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово о 
да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа није доста.{S}  
кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу... рече Новица, па застаде да види неће 
огу...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазн 
уја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p>— Да как 
, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да уту 
не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови наши одавде по 
а, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </p> <p> 
удио је за лепим женским светом.{S} Још за ово време, под утицајем каквих лепих очију, он се мо 
е стари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да но 
у! — викну Ђурица. — Само брзо! </p> <p>За један миг разиђоше се сви на разне стране. </p> <p>Ђ 
 годинама од њих био одвојен... </p> <p>За један часак Ђурица се спусти са високе планине и уда 
кну Ђурица и ступи корак ближе. </p> <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њи 
доке цело село и све светитеље. </p> <p>За један миг Ђурицу везаше пандури конопцем, повадише с 
за, па стаде да броји банкноте. </p> <p>За тренутак сви ућуташе, посматрајући како Ђурица невеш 
р и одведе право у канцеларију. </p> <p>За зеленим столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу 
уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За један тренутак узбуни се цела среска кућа.{S} Пандур 
уцену добили за главу Ђуричину. </p> <p>За овим се обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљиш 
каче с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За јечам?...{S} Раздао сам по народу, тако ми самога Бо 
S} У његову затвореничком животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као д 
ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга мисао на ум.  
о један лист папира.{S} И сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, 
 му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о  
сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спавати. </ 
омузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажене траве и опет подигну глав 
{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко бил 
црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица« приближи муњевит 
— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан, док т 
ао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити капетана за сваку ситниц 
а у једном углу пред вајатом, цепкају и забадају иверје у земљу, заборављајући све друго што је 
да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка заигра ногама — изгледаше к 
како не може да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим стварим 
ом, кренути се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а он, после оволиких злочина, још није ни тре 
м лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бегунци потрчаше из све сна 
 сам венчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели кад старац последњи пут прочита оба писма, сави  
к њој се одједаред засија део видокруг, заблиста се шумна речица, затрепери отворенозеленкастим 
 Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им в 
ећу поред себе, узе једну Симову руку и забоде му усијану иглу под нокат једнога прста. </p> <p 
 одговори Ђурица, па опет угреја иглу и забоде је под други нокат. </p> <p>— Што не говориш, пс 
 у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса.. 
ле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом руком за чело, које 
а рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви траже... није један. 
 ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> <p>— Колико ти треба 
ад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши на мест 
и.{S} Он, за тренутак, заборави где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у пам 
ности и одважности.{S} Он, за тренутак, заборави где је, заборави своју задаћу и све, па стаде  
кивано, те одједном умекша своју љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу д 
страшнија мисао, коју никако не може да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...{S} О 
се сва оној заносној жудњи младости, па заборави на све друге обзире. </p> <p>Седе уз Ђурицу, п 
S} Ноћас се добро промисли...{S} Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и  
о га Станка грчевито привлачи к себи, и заборави све бриге и опасности овога света. </p> </div> 
 а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу.{S} Тако се још нису ни видели од поврат 
мени? </p> <p>— Све се ућутало, дијете; заборавили су те, чим си отишао... засад ћеш бити миран 
домаћице изнеле неколико карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и срка 
нов поглед на свет...{S} Срећом, сад је заборавио на своје околности, иначе би му ово ново осећ 
е то тако — одговори му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си први пут нападао чове 
е комедије, кад ти кажем.{S} Најпре сам заборавио, а после је било доцкан... — рече он љутито,  
 јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица скак 
и, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад заборавити — одговори збуњен Ђурица. </p> <p>— Та ма’ни 
аш мудрога саветника...{S} Истина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао?  
чаја... </p> <p>Уморни путници оживеше, заборавише све муке и патње преживеле у туђини, очи им  
озната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким пићем. </p> <p>—  
ткуд тамо други хајдуци?« — помисли он, заборављајући да је мало час сам видео двојицу. </p> <p 
ивама и шљиварима, корачајући несвесно, заборављајући и на свој положај и на сваку опрезност... 
том, цепкају и забадају иверје у земљу, заборављајући све друго што је иза њих.{S} Један малиша 
е нису честито ни погледали.{S} Он није заборављао ни то, да је ова послушност из чистога страх 
лончина — објасни му пандур, па изиђе и забрави врата. </p> <p>Ово последње објашњење као да ни 
себе.{S} Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога предосећ 
 да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи у забран, Ђурица пропусти друга напред, коме овај поступа 
а шљивар испод куће па отуд оде право у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без оног 
 састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом месту, поседаше. </p> <p> 
а у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле  
Ишао је преко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и 
 дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S} Како се тамни!... </p> <p>— А врбе поред 
ски потес, домишљајући се како би се до забрана одвојио од Сима, који непрестано иђаше уз њега. 
с празним судовима, па удари опет преко забрана.{S} На истом, пређашњем месту, сачека је Ђурица 
ретоше и одоше кроз село.{S} У Радоњића забрану седоше.{S} Ђурица одброја осамдесет банкнота и  
врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилском забрану, знаш онај више реке... </p> <p>— Зар ти знаш к 
био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, више потока.{S} Сретох једну ручконошу с празн 
по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тражећи заклонитије место, а видело се да то и 
оца наљутила...{S} Јест, то беше онда у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ниш 
 равнодушно.{S} Морамо да се одморимо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну Симо и радост му  
решне земље.... </p> <p>Другови прођоше забранчић, који се пружио иза вароши, пређоше поток, па 
ати и таквих средстава, која су законом забрањена.{S} За ово му није требала постепена навика:  
ругом, а кад сагледаше своја уплашена и забринута лица, оборише главе и заћуташе обоје. </p> <p 
ро, кад није друкчије — одговори Ђурица забринуто. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра  
а се дохватимо реке — прозбори Пантовац забринуто. </p> <p>— Не брини, прећи ћемо — одговори Ђу 
д свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. </p> <p>Пред ико 
уза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сет 
ка једнако налазила у послу.{S} Сва ова забуна потраја само један тренутак, један миг.{S} Ђуриц 
тито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од овога неочекиванога 
ку из његове, јер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочито сада буде при 
леда снаху како је необично присела код завале испод прочеља, дигла руке више главе и преплашен 
после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га о 
ве разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему половину од добити, јер сад 
тересује колико ће се наћи новаца у том завежљају. </p> <p>— Хо, па овде је само сто двадесет д 
есет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дат 
њега не дирајте... </p> <p>Ђурица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче  
рубу платна и из ње испаде један велики завезак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми деце!{S} Не  
давши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </p> <p>— Лези овде на посте 
оре зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи завезаних очију? </p> <p>— Кроз сукњу се види лепо. </p 
ца се провлачи поред сниских кровињара, завејаних снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, к 
насмеја; одброја сто банкнота из крвава завеска и пружи их Новици. </p> <p>— Је ли доста? </p>  
дура, не боји се туђега погледа... и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. </p> <p 
ај с пушком, отресајући печен кукуруз и завијајући га у зелену шашу.{S} Мало затим зашушта куку 
ачерских планина, које су, овога јутра, завијене у густу белу маглу.{S} Све трепери од сјаја су 
амога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла завила у свој суморни плашт цео град, као какво чудовиш 
куће стајаше нека стара вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{ 
S} То беху тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се човекова мења свако 
аху да му онакав кицошки изглед највише зависи од кратке кошуље, ма нико се не усуди кршити аде 
 тек очекује прави одговор, од кога јој зависи све. </p> <p>Ђурица пак хтеде да крунише свој ус 
{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја зависила је и од неких других узрока. </p> <p>Рекосмо д 
му руке посла: треба повратити Станку и завити јој рану, треба позвати општинску власт и Станки 
м — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла ножем и удари га по глави. </p> <p>Пљусну крв н 
а не познаје веће насладе од милога јој завичаја... </p> <p>Уморни путници оживеше, заборавише  
зима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио завичају, камо га је снажном силом вукло срце његово. < 
и раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети опасност...{S} Кућа ти је  
у са свих страна, тражи најгушћу шуму и завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким нео 
згледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазби 
ању заједно, као прави хајдуци, него се завлачите сваки у своје село? </p> <p>— Па... сигурнији 
ни дер, зликовче, да ти покажем како се заводе поштене девојке! </p> <p>Станка претрча пред Ђур 
 Жива је, ради јој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где је ударена. </p> <p>— Код Петра су  
 где је ударена. </p> <p>— Код Петра су завоји и стаклета — одговори Митар. — А, ево, у груди!  
 Обрнувши главу уз пут угледа на другој завојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро познат 
е све више и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце 
читави батаљони.{S} Ту, на једној већој завојици, леже у павитини С једне стране Радован и Кост 
ажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. </p> <p>— Стој!...{S} Пуцај!... — повикаше он 
 Зликовац! крвник!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики момци... да упропаст 
д плашљиво и збуњено. </p> <p>Утом деда завришташе, а у кући закука жена. </p> <p>»Шта то њима  
орије, од којих и мутави проговоре... — заврши капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица о 
нда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко повуче из ћилибарске муштикле. </p>  
ниште, усамљено, склоњено и поуздано... завукао се у своју јазбину и чекао да падне и да се ото 
 по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спремио за нов 
 душом дахнути, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{ 
где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази по 
ви Радисав.{S} Стаде лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, који је сву 
и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на поље. </p> 
аком, наместише постељу.{S} Пантовац се завуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, као  
а звера уплашено, док се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет 
исок густ кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у шибљак, који је израстао пред судницом. </p 
 узме само једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и  
извуче празну и истога тренутка је опет завуче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац  
жене из те улице, носила халине од неке загасите вунене тканине. </p> <p>— Чудо се ниси опет на 
рошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу. </p> <p>— Калауз из Паланке — 
и оправдања.{S} Своја кривица се обично заглађује љутњом.{S} И он се наљути...{S} Али он хтеде  
 Лакомислена и бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је м 
подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање очију му, моћи ће без дво 
ли то Ђурици не паде на памет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S 
е роје мисли у глави...{S} Тако мислећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сив 
зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз трњак, он угледа пред собом, у поток 
ајући шта да ради, окрете да пође кући, загледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђурица, дохва 
p> <p>Загрљени и радосни сиђоше у село, загледајући од жеље у свако дрво, у сваки камен. </p> < 
у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Шта је вај 
панчиће... сећа се живо како је једнако загледао у шаре на чарапама.{S} Сестрица му, обучена у  
нетком. </p> <p>Ето, у такву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, кој 
а му још нико није тако отворено у душу загледао...{S} И таква вера, такво поверење у њега, раз 
ети пут погледа писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога тренутка.  
у, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад  
ово непријатно осећање; она га је вазда заглушивала страсним и светлим мислима о својој љубави. 
 Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја 
зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и  
 смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво заговори, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење 
же се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђ 
врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи  
 конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо, није пружио довољно материјала за одгонетање 
што да проваљују зид?{S} То беше велика загонетка, коју кад би одгоненуо, похватао би све конце 
сурови човек стајао пред очима као нема загонетка, која те све више привлачи, што је мање разум 
и, али не као мало пре..{S} Сад му беше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне обичне по 
 жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. </p> <p>Ето, у такву се девојку загледао Ђу 
мене име Ђуричино.{S} У први мах је ова загонетна појава наљути, али пошто се неколико пута пон 
е да спавају, а њему не излазе из главе загонетне речи Новичине. </p> <p>»Он много зна, а неће  
 права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно надање испуни му душу. </p> <p>Стаде да чека  
ком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати зид, кад Ђурица н 
бодан, потрча опет к Сретену, али овога загради трострука леса момака, а на Ђуричино раме, као  
де ли преде...{S} А ја старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва  
, и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким пићем. </p> <p>— Хо, младићу, та немој 
е мала четвртаста пећ, сандучара, добро загрејана, од чега сва собица беше врела. </p> <p>Ђуриц 
ар својим монотоним циликањем растресао загрејане живце...{S} Мрачна и влажна ноћ навукла се на 
рније.{S} Чича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, 
сте позадружна, јади је убили, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. </p> <p>В 
ину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако р 
но ватрено осећање, које их је бацило у загрљај...{S} Сад се место њега јавило неко ново, грубо 
ко се нађоше једно уз друго приљубљени, загрљени, занесени...{S} Младост ступа у своја права, н 
 <p>— Море, живећемо, Стале!... </p> <p>Загрљени и радосни сиђоше у село, загледајући од жеље у 
вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме страховити глас: </p> <p>— Пуцај, небеса му њего 
ра на прозор, више саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} Истога тренутка нешто гру 
адоше неколико гранчица.{S} Истога часа загрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури  
... без јаука, без речи... </p> <p>Опет загрокташе пушке, засипајући сву собу пакленом ватром.. 
ер и на тај прозор, па окиде... </p> <p>Загрокташе пушке на оба прозора, куршуми прелећу преко  
 <p>— Ђуро, ојађениче мој!... — чује он загушен глас, јецање... затим се склапају сухе, хладне  
 <p>— Доведи, доведи!... — викну Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик издаје.{S} Беш 
сно. — Подај и њој што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући на појас Ђуричин. </p> <p>Ђ 
ена. </p> <p>— Зар баш тако,? — рече му загушеним гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш девој 
д јасно... </p> <p>— Дигни ме — вели му загушеним гласом. </p> <p>Подигоше га.{S} Стаде на ноге 
ијаним сном.{S} Ваздух у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим је прожет 
пштега питања, које сам себи непрестано задаваше.{S} Онај огромни терет, који већ неколико дана 
г у његовој појави. </p> <p>А Станка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слободна, код оц 
и.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако задаје страх... паметан је пусник!...{S} Мислим, знаш,  
ше у њему други погледи на његов живот, задатке и поступке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад 
енутак, заборави где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, ка 
 Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет 
соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха....  
мен, згорео сву косу и по кући се просу задах... </p> <p>Како осети смрад спаљене косе, Ђурица  
суднице, крај пута, сеђаху два дечка са заденутим пиштољима за појасом и један човек осредњих г 
оши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти  
али опет... </p> <p>И продужи се шала и задиркиване, нарочито на Јеличин рачун. </p> <p>Кад се  
треба много: комад проје и главица лука задовољава потпуно њене потребе и навике. </p> <p>Ђуриц 
сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задовољавајући се његовим обичним опхођењем са њом, Ста 
у, па се растану; и он се враћа срећан, задовољан, опијен слашћу љубави, не бринући се ни за њу 
и водити у друго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снуждено погледа Станку. </p> <p>—  
 што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} Надао се каквој неприлици, а ово му је ве 
— повикаше одборници, и Сретен, весео и задовољан, приђе руци поповој. </p> <p>— Срећно да Бог  
а у раку...{S} Свршено је!{S} Правда је задовољена, закон је извршен! </p> <p>Кад оде сав свет  
омичну паћеницу.{S} У оку му сија израз задовољене освете, али не прозбори ни речи... </p> <p>К 
зи стотину других страна; требало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, којих  
о видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је после само једно: д 
ао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: од толиких похара још није ни половини дао  
 надом, да ће све то некако изравнати и задовољити другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако ј 
лазити — одговори му Станка. — А ја сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не смедох 
се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задовољни сви? </p> <p>— Како неће бити задовољни на он 
задовољни сви? </p> <p>— Како неће бити задовољни на оноликим парама!{S} Сви се хвале, не може  
p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се Ђурица задовољно. </p> <p>У том се врати Марушка, водећи за со 
ца дахну душом, одговори истим знаком и задовољно, после безузрочна страха, седе на постељу. </ 
аком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задовољно развукао своје танке плаве брчиће у некакав п 
ј, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољно, светлим очима посматра како пурењак руди и п 
о јутрос, зацело нећемо« — помисли он и задовољно се осмехну.... </p> <p>Тако дође до изворца,  
емљу преврнуо. </p> <p>Вују севнуше очи задовољно. </p> <p>— Што ће ти сад паре? </p> <p>— Без  
икога зликовачкога друштва... и капетан задовољно седа за сто, пише рапорт министру...{S} Затим 
 непрестано звераху око себе.{S} Оваква задовољства није он у свом веку доживео.{S} Она, која г 
 а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи  
еном упаљене лојанице, и осећаше велико задовољство што не обори очи пред оним строгим, испитљи 
злило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше други човек.{S} Ну девојке су 
биров... </p> <p>Весеље и право душевно задовољство, помешано са побожном збиљом, сија на свако 
хватио му душу и срце, и он осећа чудно задовољство у овом новом и примамљивом стању...{S} Није 
сплинулој житкости.{S} Тихо се провлачи задоцнели становник, придржавајући се рукама за мокре з 
у боју...{S} По плаву небу пролете јато задоцнелих птица, журећи се на ноћиште... </p> <p>Деца  
а... </p> <p>Да ли у тим мислима Станка задрема или паде у оно несвесно стање пред сном, тек њо 
е са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... </p> <p>Наједаред трже се из сна; разбуди га 
маћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са њом. </p>  
урица и оде журно из куће. </p> <p>Вујо задржа Радована. </p> <p>— Чујеш, мени се ово не свиди. 
ован излажаху из свога ноћишта, Вујо их задржа. </p> <p>— Што ви, море, не идете дању заједно,  
м.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S}  
ом селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и пијаницу, 
 хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да о 
е, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, протежући устојане ноге и крила, 
... севну и оде... она се не постара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као у  
еста дуката.{S} Знали су да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца 
ечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази далеко! </p> <p>— Шта ли  
познато име Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два сина, старијега Милету, који  
се уплаши.{S} Стадоше да му дршћу руке, задрхта сав...{S} Једва се сети револвера...{S} Истрже  
пуњена неизмерном слашћу и блаженством, задрхта им цело тело, и они сами не опазише како се нађ 
p>Ова је реч ошину преко срца као муња; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, скочи с тр 
Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, здравља ми!... </p 
е.{S} На првом кораку у нови живот, она задрхта... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
вори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица задрхта. </p> <p>— Море, то се зна... какво издавање!{S 
а!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. </p> <p>— Откуд теби, момче, ове 
енадни бол наиђе му на срце, од кога му задрхта цело тело, а пред очима се ухвати, наиђе нека м 
али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од о 
ека га нек спава... он има још да живи, задуго... </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пита га Добросав 
ошта!...{S} И ја одмах жив... да живим, задуго, много, да остарим...{S} Шта је то робија, ништа 
рата и лупнем јако...{S} Не би одговора задуго.{S} Лупнем опет...{S} Отворише се изнутра собна  
ена. </p> <p>— Ништа, среће ми, само је задуго говорио како те мора убити, а за ово ми само реч 
 уништио...{S} Није могао да се прибере задуго... </p> <p>Али, пролежавши подуже време, поче се 
таде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Доста си му дуван 
 ногама на хладну плочу степенице...{S} Задухну је планинска ноћна студен, и она се стресе од з 
а, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико 
дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе 
јући ни има ли места томе смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први 
>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. </p> <p>— Шт 
 се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву.{S} Трчао је  
 само ти хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема прозора. </p> <p>Капетан је 
и, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, умерише корак.{S} У оној немој, мрачној  
а невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. </p> 
месеца повуче га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p 
рело и топло сунце!...{S} Хајдук вас се зажелео!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
ишта му не треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му свет... и  
Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушака на њега, чини м 
умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је 
има зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, с 
 Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, као на команду.{S} 
а на углу, јер само је тај један прозор зазидан више од половине.{S} То знам добро, запазио сам 
ма, по голим и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаши г 
ом унатраг, забаци је и истога тренутка заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура 
а љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она злокобна измаглица.{S} Докопа пушку и, као х 
дном појми све.{S} Весео и срећан осмех заигра јој на лицу, као одговор на оне жудне погледе; а 
но и грозничаво осећање обузе их обоје, заиграше им млада срца, испуњена неизмерном слашћу и бл 
и се може дале смејати ни повратити.{S} Заиграше јој усне грчевито, осети бол у њима, али их не 
 — рече Станка, а усне јој се скупише и заиграше од усиљенога стезања. </p> <p>— Е, то не може  
 кад му казаше шта учини Марко, и он се заинтересова, па позва ковача да опет, истим начином, и 
 Али онда ме не би откивали...« И он се заинтересова откивањем, па стаде гледати како му ковач  
ше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова у највећем степену.{S} Кад није могла виде 
.{S} Једва се поврати.{S} Испи чашу, па заиска одмах другу. </p> <p>Жандарми, онако исто озбиљн 
ли ја то не разумем.{S} Маркова је кућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је поштена; 
 је пажљиво разгледа. </p> <p>— Јеси ли заиста ти Станка? </p> <p>— Јесам, господине. </p> <p>— 
ме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако д 
могао зарадити, требало је претходно да зајази стотину других страна; требало је да задовољи и  
олом, зашто не бих! </p> <p>Испише чашу заједничку и пољубише се. </p> <p>— Ех, побро, кад би м 
мо добро знао откуда су те коже, ну је, заједно са целом кућом, пробао печења и јаније, зготовљ 
 се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту, као да и њ 
 другим општинским пословима, а остали, заједно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и полегаше на  
и је овако да проживимо који месец дана заједно, па после не марим, нек погинем. </p> <p>— И св 
заједно. </p> <p>— На посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поузда 
. </p> <p>— Не ваља тако.{S} Боље идите заједно. </p> <p>— На посао ћемо свакад заједно, а овак 
ехане путом, можете га стићи, па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо... — одговори Вујо. </p 
ола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак. </p> <p 
е нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким друг 
тако, чекај, болан, да напуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула за Ђурицу? </p> <p>— Шта? — одгов 
узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. </p> <p>— Одистине, зар би ти живела са мном? 
 знаш најбоље ко су хајдуци: док радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећ 
 младића, а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове су улоге одређене условно 
. </p> <p>— Што ви, море, не идете дању заједно, као прави хајдуци, него се завлачите сваки у с 
и?« — помисли она.{S} Пре две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак  
 малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. </p> <p>— Миљо,  
сад срећно пролетаху поред ње, једна се закачи и убоде је.{S} Она сама опажаше да није са њом с 
н.{S} Приђе прозору с истока, обрте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је ра 
е. </p> <p>— Шта је сад? — рече Ђурица, заклањајући се и одговарајући на знак.{S} Звиждање се п 
ворила се у ватру, па блиста и трепери, заклањајући један део сунчаних зрака.{S} И шума, и поље 
 одмаче дугачку клупу са наслоном, која заклањаше половину прозора, па извади цео рам са хартиј 
ла овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасије 
!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри на 
 свет... </p> <p>— А јесу ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? < 
/p> <p>Кад помену капетан осуду, Ђурици заклецаше колена, обузе га зима свега, и као да му нешт 
ари клин. </p> <p>— Море чувај се да не заклиноше. </p> <p>— Стари смо познаници.{S} Ха-ха-ха!  
оустајаше и погледаше уплашено из свога заклона.{S} Шуштање долажаше озго, са врха стране и са  
ваш по два округа до каквога поузданога заклона, а она не може свуда с тобом.{S} И после тога,  
ст! </p> <p>Ђурица скочи и помоли се из заклона до половине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на 
елених ливада, да се наслушам, макар из заклона, оних наших песама, да се напијем хладне воде с 
жи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену пушку, по 
 и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидевши од љутине и узбуђења,  
а црвенкастосива тама пред очи, која му заклони собом све предмете и сва лица...{S} Он не виђаш 
их ватрених паоца, од којих се половина заклонила за високу гору, а друга половина блиста и прш 
е хладовите горе, која га је наткрила и заклонила својим моћним зеленим покривалом...{S} Гле, ш 
ко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и оштро погледа Срет 
купињаци и павитине, у које би се могли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на једној већој завој 
а стаде да разгледа по забрану, тражећи заклонитије место, а видело се да то исто тражи и Симо. 
ање, знак њихових јатака.{S} Обојица се заклонише за дрва, спремише пушке и одговорише на знак. 
е, као да само то чекаху, склопише се и заклонише собом све, што беше тако лепо и тако пријатно 
нога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.{S} Да је гром удар 
 врата зашкрипе, понеки точак на бунару заклопара: то буновни и сањиви шегрти спремају воду за  
ца — помисли он за мајку — или је и она заклопила уморне старачке очи?«...{S} Као одговор на ње 
.{S} Капци, на једином прозорчићу, беху заклопљени, и само неколико сјајних зракова продираху к 
ратима, кроз која је ушла Станка, те их закључа и узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам  
и вас, каже, да преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо врата споља! — рече му он тихим гласом. < 
астов... </p> <p>»Е сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад је она изишла...{S} То  
уству капетанову покуша да види јесу ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе за ручицу и поди 
а! — рече му он тихим гласом. </p> <p>— Закључао сам, ево кључа. </p> <p>Капетан изиђе у ходник 
е, одвукоше у брвнарицу испод суднице и закључаше... </p> <p>Тада га познаде цело село, те се о 
овалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са великом, организованом дру 
рха стране и са више места, из чега они закључише, да горе иду људи или стока </p> <p>— Да се б 
 опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га 
ко је слатко дисати!...{S} А шта је ово заковано?...{S} Руке и ноге приковане за под, за шта ли 
S} Свршено је!{S} Правда је задовољена, закон је извршен! </p> <p>Кад оде сав свет и кад се на  
ирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не зна закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим овако до 
...{S} И кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!...{S} Па т 
 ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног одборника.  
је досад био потребан јаван одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто  
тишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је  
је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, по законима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са  
 помаже му, чува га — и он је крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где се налази разбојни 
А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од њего 
 да се лати и таквих средстава, која су законом забрањена.{S} За ово му није требала постепена  
ни праву разлику између строгих и сувих законских одредаба и живе душе човекове, која управља т 
есети пут... </p> <p>»Смем га убити, по закону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили. 
 бледа, па пожутела, хладна...{S} После закопају у земљу и готово!...{S} Ништа, као да није ни  
овац, капетан нареди да га одмах носе и закопају. </p> <p>Увече је, украј срескога пута, израст 
ви — продужи кмет — откако је наше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету славу! </p> < 
ију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи лако не 
отивном, где је соба, олепљена земљом и закречена.{S} У оној магластој тамнини кућа им изгледаш 
 од друштва и огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погину 
{S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеписмо једно за друго, не мислећи ништа и не знају 
а рамена Ђорђеву жену.{S} Она скочи, па закука: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не 
пи, као иглом убоден, клече на колена и закука из свега гласа: </p> <p>— Јаој, кукавац, ђе поги 
 </p> <p>Утом деда завришташе, а у кући закука жена. </p> <p>»Шта то њима раде?...{S} Откуд там 
го село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а 
ди, не изненади се, само јој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан и присебан.{S} Кад м 
пет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видимо користи ни ми 
е да ручају. </p> <p>При крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод куће под амбаром.  
<head>XXV</head> <p>Другога дана, после заласка сунчева, Ђурица иђаше косом, која везује Венчац 
густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сунчева, претворила се у ватру, па блиста и тре 
е надражише курјаке, те се један од њих залети први и скочи на чатал.{S} У исти мах севну секир 
ватише се печена јагњета, па га стадоше заливати старом румеником... </p> <p>Ђурица једнако маш 
вица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, напротив, стреља очима и по десет 
рисећајући се. </p> <p>Станка ућута као заливена. </p> <p>— Знаш шта, господине, после ћемо гов 
 оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливени, само им се ноге померају, одскачу од земље и  
ца је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежина са грла... 
једи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S} Моја М 
д, те се добро одмори, па ћемо се после заложити и разговарати. </p> </div> <div type="chapter" 
ко твојски, знаш? </p> <p>— Могу, вала, залудан сам — одговори Радован и оде за Ђурицом. </p> < 
 </p> <p>— Од муке, мој старче, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гл 
ти од мене криво... </p> <p>— Остави се залуднице, вјере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај 
 снахâ да дворе и послужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...{S} Кад би  
летима.{S} Руке му снажно али механично замајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу, али мисли му 
ли и спутавали у бескрајну мрежу својих замака.{S} Он је осећао да је тешко надавати свима и св 
адоше близу манастирских врата. </p> <p>Замало стиже и Пантовац са Симеоном. </p> <p>Врата на у 
 затим викну: — Седи!{S} Седи доле! — и замахну ножем. </p> <p>У кући се разлеже страховито ври 
</p> <p>— Паре дај! — подвикну Ђурица и замахну ножем. </p> <p>— Хоћу, брате, хоћу, молим те... 
угледавши свога љубимца у крви и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му нож у  
утине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим костим 
то му је!...« </p> <p>Пред подне Станка замаче за шљивар испод куће па отуд оде право у забран. 
ретреса велика философија. </p> <p>— Не замерите скромним и мирним грађанима — продужи апотекар 
 испираху лужено рубље, па се ту обично заметне шала и прича, која се продужи до позна доба.{S} 
сељак, кога он познаваше по изгледу, са заметнутом косом на рамену, иђаше средином пута, гледај 
ући се и вукући се опет по растопљеној, замешеној и расплинулој житкости.{S} Тихо се провлачи з 
} Њега он, чини ми се, и спрема да тебе замијени, </p> <p>— Онда треба и њега да се чувам? </p> 
ујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто.  
падају варошке...« </p> <p>— Опет си се замислила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, те 
. </p> <p>Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад врана 
не погледе, који се не могу ни снити ни замислити. — Бар она досад није никад тако што сањала!. 
престано, радећи своје сељачке послове, замишљао себе као хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљ 
и лепи снови младости.« Како је он лепо замишљао своју будућност!...{S} Али на што се сад сећат 
једанпут. </p> <p>Ђурица иђаше невесео, замишљен, не слушајући шта се око њега говори и ради.{S 
и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погледа накрај видокруга, откуда се п 
у, Бога ми! — одговори Марко и оде кући замишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари десети пут.. 
што неће ни речи да проговори: све ћути замишљена, по неки пут се намршти, па опет мисли и мисл 
еобично изгледа.{S} Нека суморна сета и замишљено расположење овлада њиме од онога тренутка, ка 
 одговори Станка и оде пољем, ступајући замишљено и узбуђено... </p> <p>...{S} Најпре они необи 
} Идући путом, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд про 
Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. </p> <p>— Како? </p> <p>— Хе... како?{S} Да те 
здрави, па ћемо полако размрсити њихове замке, а после«... и не доврши мисао, јер угледа мртвог 
 нисам то дознао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако 
 да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова  
 да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у 
села о крстоношама.{S} Тада се управо и замомчио.{S} Мајка му срезала дуге кошуље од убељена ко 
арији, да би тако сачувао свога коња од заморна пута. — Може на његову коњу... </p> <p>— Па доб 
е до тебе. </p> <p>Свештениково се лице замрачи. </p> <p>— Ако си одвојен, сам си се одвојио; а 
.{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацима, мора да  
ајући у слабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко  
ама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој површини брзе воде,  
хташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жива ми деца!...{ 
 умели испословати, продужавао је стари занат.{S} У крађи и нападима био је плаховит као олуја. 
 да гледа на свој положај као на обичан занат, који је, истина опасан, али носи собом неку врст 
 мишицама позавидели би многи атлети од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде на једном месту, већ 
и разврату.{S} Бесна необуздана пијанка занела је цело друштво, које је добило вољу да се прове 
. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?«  
очекиваним и тешким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна мис 
 и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </p> 
и пребледе.{S} Деца престадоше играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само 
н, узевши пушку на руку. </p> <p>Сељани занемеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже,  
говорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни речи, изиђоше и 
ровесели до највеће мере, да се засити, занесе... </p> <p>Сад је већ постала провидна Новичина  
дне постеље и наместише га да легне.{S} Занесе се и заспа одмах... </p> <p>...{S} Шта је ово?.. 
и сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеписмо једно за друго, не мислећи ни 
ше једно уз друго приљубљени, загрљени, занесени...{S} Младост ступа у своја права, не разбирај 
њење неке страшне мисли, која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога  
нима и неукима — Вујо поче стално да се занима реченим послом. </p> <p>Кад му се растури прва д 
 је казала о провођењу, доиста весели и занима. </p> <p>Ђурица се изненади; лако црвенило преле 
сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тр 
{S} Али се он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова новина и ове, како ње 
слом, нити му је ко знао одредити право занимање.{S} Сваки дан је проводио у граду; ту је седео 
мо да му нико не би умео одредити право занимање, кад би то било потребно ради статистичких под 
 недовршене мисли, које јој беху једино занимање у овој тешкој и необичној самоћи. </p> <p>Одав 
слуша пресуду... само да има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим. 
то извршио.{S} Том приликом заподену се занимљив спор између Марка ковача и једнога дебелога те 
 заносу.{S} Наједаред, жбун се пред њом заниха, гране му се размакоше, и у оном осенченом и уре 
} У глави му наступи неко болно бунило, занос... не види ништа и не мисли... </p> <p>Руке су му 
је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен страшном јавом, у којој се он налазио. »Ш 
и секу зелену сочну траву.{S} Пријатан, заносан мирис отаве шири се уоколо, те не могу сите да  
ха.... запара, смрад... па све то дави, заноси, опија... </p> <p>»Ала ли се проведосмо! ...{S}  
слободно смео отворити душу, који га је заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезов 
 које некада ни погледати није смео.{S} Заносна ватра љубавне страсти обузимаше га све више, и  
е право, први пут у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају и сажижу као ватра... </p> <p> 
илике, које је очекиваху, изгледаху јој заносне, пуне интереса...{S} Лакомислена и бурна младос 
своме осећању, предала му се свом силом заносне младости, разумевајући при том добро шта чини и 
еном отвору указа се он — предмет њених заносних мисли...{S} Сунце падаше косо на лишће пред њи 
 се живот стопи у једно једино, бурно и заносно осећање, коме се она предаде сва, без протеста, 
снажно привлачи.{S} Предала се сва оној заносној жудњи младости, па заборави на све друге обзир 
о, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељкивању, па се растану; и он се  
 од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на го 
и она се нађе у неком слатком младачком заносу.{S} Наједаред, жбун се пред њом заниха, гране му 
тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и претури се... </p> <p>— Та 
докруг.{S} Оштар хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривен 
на изненаднога нападача или бегунца.{S} Заобиђоше узорану њивицу, и кад се испеше на брег углед 
ви у пуцање и вику. </p> <p>— Около!{S} Заобилази! — вичу кметови, и гомиле се двоје: једни трч 
 влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим непробојним покривалом куће и улице, п 
ечица, надвила се бела влажна магла, те заогрнула својим лаким покривалом целу ону долину, којо 
па. </p> <p>Изјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде код Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало од оних 
зе са студенца. </p> <p>Станка нарочито заостаде од њих, док не измакоше подоста.{S} Напунивши  
ава по који кров од стаје, по неки стог заостала сена, тамни се понегде кровина иа кошари, на к 
био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут до 
дан више од половине.{S} То знам добро, запазио сам толико пута...« Читав свет наде јурну му у  
 боље? — рече он гласно. </p> <p>Станка запали свећу, па седе на под, по коме беху прострте нек 
ршили двадесету. </p> <p>Кад вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни пла 
.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце не би се с 
којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара, смрад... па све то дави, заноси, опија... </p>  
 брате — рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!... </p> <p> 
екиваше шта ће да буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомиш 
S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запевајући и узвикујући високим гласом, час гудећи басо 
амешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек он једнако савијаш 
упадоше наоружани људи.{S} Једни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} 
оследњи пут прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је тр 
ерити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми последњи одговор охладнела с 
аво дрхтање, необичан сјај очију, суве, запечене усне, нервозно трзање главе побуди у њему сумњ 
е мала крвава рана, улепљена усиреном и запеченом крвљу. </p> <p>— Што ти је човек, брате — реч 
 </p> <p>— Послом... — одговори Ђурица, запињући. — Сутра ћу овде преданити, па гледај да се па 
 Докопа пушку и, као холуј, испаде пред запис. </p> <p>— Шта то радите! — викну он, узевши пушк 
ју врши кмет.{S} Онај сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест 
опа и Обрад отпевају што следује, урежу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати 
не сањарије...{S} Крстоноше застају код записа, попа и Обрад отпевају што следује, урежу запис  
д заседе у совре, које су подигнуте око записа.{S} Свако племе имало је своју совру — четири ди 
а, к судници. </p> <p>Кад се изређа под записом сва читанија, народ заседе у совре, које су под 
ора бити, јер знам, кад је оно попа под записом говорио о рају и паклу, он све погледа у небо.{ 
 је израстао пред судницом. </p> <p>Под записом, великим брестом што се разгранао пред судницом 
 ствари; сврши се спомен под општинским записом, па се кретоше крстоноше.{S} Кад попа очита пос 
 онај луди Јово?{S} Кажи ми слободно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. </ 
онај повереник. </p> <p>— Нађе ли га? — запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да може. </p> <p>— Д 
сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станку, сетивши се сад тек да је она била у в 
ику! </p> <p>— Марија, где је мотика? — запита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донет 
<p>— Шта ли раде моји, да ли си чула? — запита Станка, избегавајући да их назове по имену. </p> 
 прозор. </p> <p>— А има ли што пара? — запита Симо. </p> <p>— Има нешто... биће, биће! — одгов 
сна. </p> <p>— Шта, зар нећемо сутра? — запита чудећи се. </p> <p>— Сутра, ја како.{S} Али неће 
p> <p>— Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега досад пет дуката. </p> < 
у. </p> <p>— Има ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. </p> <p>— Из среза, велиш?{S} Тсс. 
/p> <p>— Откуда овај пешкир код тебе? — запита он бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо  
 зачуђено. </p> <p>— Зар си још овде? — запита она, погледавши га право у очи. </p> <p>— Откуд  
а синовца, младића. </p> <p>— Шта је? — запита Ђурица устајући. </p> <p>— Брже, побро, душу ли  
овде? </p> <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p>  
е кмет. </p> <p>— Је л’ тако, Јоване? — запита Ђурица. </p> <p>— Тако је, брате; то је људски,  
а леђима. </p> <p>— Чији си ти, море? — запита га старац. </p> <p>— Зар ме не познајеш, газда Ј 
 Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станку. </p> <p>— - Ено, одмах на ономе  
ад, или после, пошто му предам новце? — запита Ђурица, држећи иглу над пламеном. </p> <p>— Шта  
м нађе самога Сима. </p> <p>— Има ли? — запита га лагано. </p> <p>— Милутин иде сутра у Жабаре  
дочека у соби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очеку 
> <p>— Откуд теби, момче, ове ствари? — запита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске с 
и крушци. </p> <p>— Јово, јеси ли ти? — запита он полугласно, кад се они из кукуруза приближише 
огу по опекама... </p> <p>— Ко си ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. </p> <p>— Отва 
? </p> <p>— А јатаке ћеш ти намирити? — запита Ђурица. </p> <p>— Све до једнога. </p> <p>— Дост 
е ли ти се досадило, побро, чекајући? — запита га овај. </p> <p>— Богме јесте; излудих од муке  
и је... </p> <p>— Јели тај из вароши? — запита она брзо. </p> <p>Капетан је погледа. »Шта да јо 
г. </p> <p>— Па кад му то истиче рок? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је био последњи дан. < 
p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погледа га право у очи. </p> <p 
{S} Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. </p> <p>Ђурица устаде нагло. </p> <p>— 
и је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, смејући се и сама. </p> <p>— Ђурица, сла 
и Вујовој. </p> <p>— Ко је то прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу 
било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами. < 
о начинили, кад није још никога убио? — запита она радознало. </p> <p>— Па... побегô од власти, 
а се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како? — запита зачуђен Ђурица. </p> <p>— Хоћу, велим, да могу с 
у. </p> <p>— Хоће ли сви право овамо? — запита Ђурица, тражећи око себе капу, осећајући да му н 
нима. </p> <p>— С ким си то био тамо? — запита га она неким радозналим и притворновеселим гласо 
те стићи. </p> <p>— Како?{S} Кога то? — запита Ђурица живо. </p> <p>— Сад видех оца Симеона где 
 скочи уплашено. </p> <p>— Шта је то? — запита она полугласно, осврћући се око себе. </p> <p>—  
ли главу на поље. </p> <p>— Ко је то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, који стајаше п 
по земљаном поду. </p> <p>— Ко је то? — запита груб женски глас изнутра. </p> <p>— Отварај, мор 
идим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Станка радознало. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} 
икну ћато. </p> <p>— Велиш то истину? — запита и кмет. </p> <p>— Тхе, помало...{S} Јутрос малко 
и често бивала у цркви и на причешћу? — запита је он мекшим радозналим гласом. </p> <p>— Како д 
о. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да  
м.{S} Јанко познаде шта он мисли, па га запита: </p> <p>— Што ће ти толике паре? </p> <p>— Треб 
и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па запита једнога на ухо: </p> <p>— Чује ли се што? </p> < 
ослужити овим одговором, па се уздржа и запита: </p> <p>— Баш увек тако раде? </p> <p>— Па... г 
>Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запита озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није к 
вца на уреченом месту, па с нестрпљењем запита: </p> <p>— Шта би? </p> <p>— Ништа.{S} Оно ти је 
опорави, те одмах диже главу и плашљиво запита: </p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће он доћи,  
и одмах се покаја што овако лакомислено запита. — Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је мо 
тање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви философију  
ње: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} Беше јој 
рузу. </p> <p>— Шта си му то говорио? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих. </p> <p>— 
вом открићу.{S} Постаде јој досадно ово запиткивање капетаново, које се никако није слагало са  
еч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Б 
ре није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гледати, 
сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. </p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А знаш 
ао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.{S} Само треба срце да ти је одважно, па не  
рани туђим знојем; ну он бар неће онако заповедати.{S} Он је радостан кад му се пружи сто банкн 
 му се одједном набраше обрве, па викну заповеднички и грубо </p> <p>— Излази! </p> <p>»Боље шт 
ати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући даље заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом 
ка, који је то извршио.{S} Том приликом заподену се занимљив спор између Марка ковача и једнога 
родужи, не осврћући се на његово очајно запомагање.{S} Кад наврши тридесет удараца, одујми, а Ђ 
ада га одазваше некуд, а после никад не започињаху говор о томе.{S} Станка је мрзела на ово сво 
лупну о сто.{S} Прљаво слушче са масном запрегачом појави се на вратима. </p> <p>— Дај нам Дарв 
и стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни запурењачио...{S} Кад стигне твоја њива, стићи ће и мој 
а видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вал 
е трже, као из дуга сна. </p> <p>— Шта, зар нећемо сутра? — запита чудећи се. </p> <p>— Сутра,  
ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — викну ћато. </p> <p>— Велиш то истину?  
ј се разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми  
нуше. </p> <p>— Бог с тобом, господине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе г 
да живимо заједно.. </p> <p>— Одистине, зар би ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само 
 све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга... </p> <p>— А, то не може, то ни 
зар је он... </p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није ње 
/p> <p>— Какав пост? </p> <p>— Божићњи, зар не знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и остали све 
напротив... </p> <p>— Што ћу те лагати, зар је мени мило! — одговори она и зачуди се, кад се он 
..{S} И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати какву сјајну сре 
ој Станка у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле  
ној руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа 
вића, кâ што ти причаш... </p> <p>— Ко, зар Јевђовић?...{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само д 
е ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, бр 
или би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мо 
анџија, знаш га ваљад’? </p> <p>— Како, зар је он... </p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад б 
.. да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, д 
е како ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би с 
ри Пантовац, смешећи се. </p> <p>— Што, зар... </p> <p>— Зато, што би онда и потајници, и власт 
ам, због чега упропашћујем толики свет, зар због себе? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми је ва 
 узвикнуо би: </p> <p>— Хеј, мајковићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?...{S} Их, д 
бље укоренила у њему. </p> <p>— Како... зар то може да буде?... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, 
људи, но све њему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, по 
 сам је чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У поч 
моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад презирала!{S} Све је пропало, и мла 
/p> <p>— Остави се залуднице, вјере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о  
пропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а  
лако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша се љубав једном свр 
није ништа... само сам га ровашио...{S} Зар је то разбојништво?... </p> <p>— Е то јесте — рече  
ок сам ја жива, нећеш узети другу...{S} Зар толике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме оту 
е сав народ... пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку 
ом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једем... </p> <p>— Море није  
 — Мишљах да ћеш одовуд, од станице.{S} Зар те не прати Симо? </p> <p>Ђурица му исприча малопре 
 ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад презирала!{S} С 
а чега толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме мало поте 
>— Једанпут се мре! — довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прекосутра, свакога ча 
илиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу 
p>— Остави то! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он 
 му присебан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да 
знам ни ја... био сам луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S}  
је те ноћи ишао с Ђурицом.... </p> <p>— Зар Новица?... — рече она и трже се као опечена.{S} Сад 
ији за народ, мој или ваш?... </p> <p>— Зар се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник 
брану, знаш онај више реке... </p> <p>— Зар ти знаш куд ће ме послати? </p> <p>— Знам, ићи ћете 
... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — пита капетан, мрштећи се. </p> <p>— 
 но чека да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си  
а, тргнувши руку испод млаза. </p> <p>— Зар ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио 
ри очи и погледа га зачуђена. </p> <p>— Зар баш тако,? — рече му загушеним гласом. — Ја овде пр 
онај пакосник неће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо?...{S} Шта он ради? </p> <p>— Састајала сам се 
аши и наљути, кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упро 
раво, па иди куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти све кажем? </p> <p>— Што да  
е да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши? </p> <p>— Јесте, него да није куд от 
едај да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није сигурније да останем у шуми.{S} Могао бих за д 
је мило? — рече он чудећи се. </p> <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? < 
’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господа? </p> <p>— Ја што сте?...{S} Варошке 
у се, бели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са мном.... </p> <p>— Не знам, али к 
о Каменара, после ћу ја кући. </p> <p>— Зар ти нећеш са мном? </p> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му  
е смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? </p> <p>— Мораћеш; нема ко дру 
у је топлим, нежним погледом. </p> <p>— Зар ти остави хајдуковање, па сад вребаш девојке? — реч 
вот потребнији но њему самом. </p> <p>— Зар баш толико? </p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачић 
 строгим, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће оваки гости! — одговори му Пантова 
олазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу 
 и стаде на месту као укопан. </p> <p>— Зар ти први — продужи кмет — откако је наше село закопа 
једемо, па да идемо на посао. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да се испече погача? </p> <p>—  
казао одмах, чим се освестио. </p> <p>— Зар није Ђорђе погинуо? </p> <p>— Није, али је опасно р 
е трже и погледа га зачуђено. </p> <p>— Зар си још овде? — запита она, погледавши га право у оч 
 било сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако почастили Маскарци, болан? — рече неки н 
S} Он је већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. </p> <p 
ш неке послове, а ти седи ту. </p> <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му не одговори ништа, но изи 
ти, море? — запита га старац. </p> <p>— Зар ме не познајеш, газда Јанко?{S} Догонио сам ти оном 
шти, па приђе попу и шану му: </p> <p>— Зар из ’наке куће?!... </p> <p>— Знам — одговори му поп 
је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Станка радознало. </p> <p> 
 сва миришеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ваше девојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њих 
једном сврши, оде, нестаде је...{S} Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, мучила 
 на струк — одговори овај. </p> <p>— Па зар у сто клипова товар жита!... — викну Ђурица. </p> < 
 трлему, и мал’ није умро. </p> <p>— Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? </p> <p>— Пок 
 је прикована на судници. </p> <p>— Шта зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже  
 има нечега стиднога. </p> <p>— Удовица зар?...{S} Вуци је овамо! — викну Новица. — Хоћемо ли,  
p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажене траве и опет под 
 Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— Имам хитна по 
аловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они не имађаху ништа ни  
и свега тога, кад је све прошло...{S} И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сир 
, зготовљене од добрих јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та  
о досећати, али га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!. 
тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из којих се више  
мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живим 
а ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли доста теби четвртина? </p> <p>— А ја 
{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивене црним гајта 
е више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум.{S} Сад ти знаш како ћеш... </p> <p>— Не 
ити и проживети мирно.{S} А да би могао зарадити, требало је претходно да зајази стотину других 
ише.{S} Требало је, дакле, наотимати — »зарадити«, како он мишљаше — што више, па се после негд 
 обрлатили јатаци из твога села, па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико 
рица је лети, кад је хтео радити, добро зарађивао.{S} Радио је све сеоске радове по скупој надн 
 вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба да зарађујем. </p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да ме 
 се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не зарађујемо...{S} Сутра иде Милутин механџија у Жабаре д 
ковића кућа, знам...{S} Чекаћу те после заранака.{S} А тамо... пази!... отварај очи! </p> <p>Ђу 
вих леђа... </p> <p>Одмах сутрадан, око заранка, исто друштво опколи кућу Николе Чолића, богата 
да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. </p> <p>...{S} Три часа већ путују необични св 
иновца, узеше му осам стотина банака и, зарезавши му нос, припретише: </p> <p>— Ако чујемо да о 
} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти 
ете; заборавили су те, чим си отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати 
ће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p>  
 ће већ смислити како ће то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то вео 
лаве. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p 
оба ноћи стиже Новица. </p> <p>Пошто се засад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њ 
.{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ 
не, сваки твој корак по селу, али им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће л 
аве, оштре боре између обрва му, очи му засветле необично и одлучно, и цело лице му исказиваше  
коју је Ђурица собом донео.{S} Пантовац засветле очима и маши се чутуре. </p> <p>— Ох, сејо рођ 
/p> <p>Жандарми певају одавно, сваки је засветлео очима, а он не осећа још ништа, као да није н 
тна топлина леже на груди.{S} Очи му се засветлеше неком необичном радошћу, и он гледаше, не ди 
ругога, брда и планина.{S} Пред њима се засветли и зашарени она живописна котлина, у којој су б 
жњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војничка труба, само мало  
не, увек у једно исто време, одвајају у засебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} И 
 народа.{S} Попа већ позвао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко ће шта носити.{S} Крст 
ом кућом не беше никога.{S} Уђоше сви у заседање, где писар састави протокол о свршеном претрес 
и одборници.{S} Писар и кмет остадоше у заседању да се, поверљиво, разговоре о другим општински 
 изређа под записом сва читанија, народ заседе у совре, које су подигнуте око записа.{S} Свако  
славу, па да почну играти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом.{S} Наро 
 па... само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...« И он седе ту у један шибљак, прем 
S} То се Никола враћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познај 
и ступи у поље. </p> <p>Ђурица скочи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред што брже 
они за Милутином, и Коста, искочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом,  
бетина.{S} Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко и 
S} Неко љуто, горко осећање усамљености заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, кор 
а лицу јој, први пут после дугих година засија израз невине среће и радости. </p> <p>— Ама је л 
о стање пред сном, тек њој се одједаред засија део видокруг, заблиста се шумна речица, затрепер 
ње.{S} Али само неколико часака, и озго засија радосно и светло небо... </p> </div> <div type=" 
p>— Баш добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало пр 
зи да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми да су искочили из ла 
 речи... </p> <p>Опет загрокташе пушке, засипајући сву собу пакленом ватром...{S} Ђурица је опа 
, који скида с кровова снежну прашину и засипље њоме другу страну улице.{S} Пажљиво и опрезно к 
, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело...{S} Хладна, мокра 
 да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе... </p> <p>Сад је већ постала провидна Н 
 гласом. </p> <p>Свештеник се изненади; засја му у оку необична родитељска радост, али он, не и 
ше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намр 
де да идемо — одговори она, а у оку јој засја необична радост. »То је оно!{S} Почиње се« — поми 
ла? — прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. </p> <p>— Шта? — рече она 
а му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледило. 
огњени зраци, од којих ће затреперити и засјати цела околина. </p> <p>На путу што води к срцу Ш 
 целоме телу.{S} Очи му у оној помрчини засјаше необичним сјајем и он, готово несвесно, под ути 
муке и патње преживеле у туђини, очи им засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели беск 
сан?«... помисли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, девојке то протум 
служио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучим...{S} А Ста 
 већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> <p>А горе у страни, испод једнога сена 
ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још  
там, то није наш обичај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не чекај полицију...{S} Пасош ти можем 
еби, да угаси онај пламен, на коме душа заснива своју радњу... а њему сад не треба ни душа ни с 
и наместише га да легне.{S} Занесе се и заспа одмах... </p> <p>...{S} Шта је ово?...{S} Гле, мр 
инити сто чуда...« Сан га превари, и он заспа. </p> <p>Изјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде код 
кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само светњаци пред ч 
код Мата, леже и наскоро се учини да је заспао. </p> <p>После пола часа Мато устаде и зовну га  
се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S} Новици остаде још толико свести, те угаси св 
савладан пићем, наслонио главу на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има  
им да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. </p> <p>— Чекао си ме, је ли? </p> <p>— Нисам т 
ило да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Постоја још мало на своме прозорчићу, па, кад 
<p>Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше. </p> <p>Пред зору, кад стадоше звезде једна по 
ца, па леже на њену постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслони с 
 ниједан од другова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци 
ман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си тако поранио, соколе? — ослов 
ао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде на месту и обори главу. </p> <p>— Шта си стао т 
з груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и  
е сама и од онога вечерњега сутона..{S} Застаде и ослушну...{S} Неко му се приближује.{S} А, је 
учеш за собом невољу... рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p> < 
вац и погледа га лукаво. </p> <p>Ђурица застаде и погледа га право у очи. </p> <p>— Где си био  
ху према заходу сунчеву. </p> <p>Ђурица застаде; једним брзим погледом разгледа положај и, не м 
неко јако унутрашње осећање.{S} Једаред застаде, погледа око себе, па уздахну, као човек који н 
 бацивши поглед дужином зида, одједаред застаде и узвикну: </p> <p>— Ене де, проваљен зид!... < 
нека електрина кроз главу, кроз тело, и застаде у срцу...{S} Окрете главу навише и погледа Митр 
Ђурицу? </p> <p>— Шта? — одговори она и застаде. </p> <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да 
ном пође нешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима, напреже се да про 
 Ђурица, слава га убила! </p> <p>Станки застаде осмех у половини, као да је ко укочи усред смех 
чила ту страшну мисао, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у 
шле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон.{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим по 
ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му н 
а одважно издржати овај први поглед, па застадоше, не мичући се и не пружајући руке један друго 
ло и необично... јури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S 
 и да их стигне.{S} Али над провалијама застају сви и, у оном узбуђењу, не могући трчати даље,  
а у бес крајне сањарије...{S} Крстоноше застају код записа, попа и Обрад отпевају што следује,  
ео, радоснији но икад, пође даље реком, застајући понегде да разгледа шта се ради по њивама.{S} 
њима како веругају кроз густо жбуње, па застане преплашен; погледа свуд око себе, па, видевши д 
нога срца или пиштање уха.{S} Одједаред застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом паж 
и сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако лице у 
ше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са њим, ти иди напред, па ме чекај у шибљу. </ 
м. </p> <p>»Баш сам луд!« — помисли он, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра и 
Нема их нигде, славе ми! — рече малишан застанувши и као размишљајући где ли су. — Да потражим  
, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма један светао зрак, који би да 
S} На средини стоји округао велики сто, застрвен чистим, белим платном (с пандурске постеље), а 
 стотину корака, наиђоше у један склоп, застрвен павитином.{S} Ђурица разгледа место и учини му 
миндерлуком, а на средини стоји округао застрвен сто, препуњен јестивом и пићем. </p> <p>— Сјед 
етку, кад се сви изопијаше, полегаше по застртом поду.{S} Где се ко нашао, тако се и спустио на 
крв: напротив, он се спремао да сад тек засуче рукаве и почне прави посао. </p> <p>— Симо, ти с 
 су, дијете, старост... — одговори она, затварајући за њима врата. </p> <p>Кад се изређаше она  
што... биће, биће! — одговори Вујо, па, затварајући прозор, додаде: — Пожури, да стигнеш пре св 
у му сад руке слободне.{S} Уводећи га у затвор, одрешише му руке, којима у први мах не могаше н 
о је оно!...{S} Првога дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, па мак 
н да стигну калуђера, јер кад се за њим затворе манастирска врата, онда им је сав труд узалудан 
</p> <p>Врата на уласку у двориште беху затворена, те старац стаде да лупа, док једва разбуди у 
 Митар је полагано преврте, погледа јој затворене очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша 
ке у његову срескоме месту.{S} У његову затвореничком животу и мање забаве биле би му добро дош 
обра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соби, провело по читав дан у поверљиву разго 
 људи.{S} Јанко га ћутећи уведе у собу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> <p>—  
с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ј 
ји одраслији укућанин са њим, да и њега затвори.{S} Једном пандуру рече да одмах одвоји три дру 
е сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што пара? — запита С 
чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, 
 сви к општинској судници.{S} Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђури 
номад грдно обрука! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p> <p>— Не  
све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам глед 
 брзим касом... </p> <p>А старац Симеон затвори се у ћелију, па, не скидајући се, стаде да пише 
гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кладу.{S} Пипајући зид  
уо.{S} Ено га у дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће му наместио стражу. </p> <p>»Као д 
 ни недељу дана, власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... </p> <p>— Каква власт!{S} Перо  
ести то једино његово благо, да је могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи у пандурск 
појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, 
>Учини јој се да он проговори, пошто се затворише врата, али се она више не обрте назад...{S} П 
> <p>Први пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле правници.{S} Кад шкр 
е без ногу, клону... глава се затури... затеже се конопац о коцу... </p> <p>Митар дотрча до коц 
н се осећа као ловац, који се кренуо да затекне курјака на легалу...{S} Разне пријатне слике из 
пред десетином сељана, који се случајно затекоше у механи.{S} Секоше, мучише и тукоше механџију 
говца у Поморављу.{S} На томе разговору затече их зора. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
S} Више саставака опазише најпре једну, затим више белих сеоских кошуља, угледаше и понеку пушк 
ј!... — чује он загушен глас, јецање... затим се склапају сухе, хладне руке око његова врата, и 
да ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му се одједном набраше обрве, па викну заповеднич 
седа за сто, пише рапорт министру...{S} Затим јавна похвала у званичним новинама... орден... кл 
чај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па запита једнога на ухо: </p 
рипну, и Ђурица осети да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је нам 
ице, кресну палидрвце и упали свећу.{S} Затим извади једну иглу и наднесе је над пламен. </p> < 
Вујо напреже снагу, па звизну кратко, а затим повика из гласа: </p> <p>— Помагај! </p> <p>Ђуриц 
p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p> <p>Ђурица иђаш 
 врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у 
оваки гости! — одговори му Пантовац, па затим викну: — Седи!{S} Седи доле! — и замахну ножем. < 
имао са њом какву нарочиту намеру.{S} И затим му падоше у очи широка Николина леђа, у сукнену ј 
е на ноге.{S} Перје кукурузно зашушта и затим се чу тихо звиждање, које највише подсећаше на пи 
 ништа, врати се кући зловољна.{S} Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повамп 
ми зачу се такво исто звиждање.{S} Мало затим указа се Новица између проређених грмових дебала. 
 и завијајући га у зелену шашу.{S} Мало затим зашушта кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђ 
атими се вратише на своја места, а мало затим уђе у собу висока, црномањаста жена средњих годин 
/p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало затим врати се, носећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде  
а, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. </p> <p>— Брже паре дај, немамо  
ђи адвоката...{S} Лези, бре! — подвикну затим Сретену, који се очас пружи по откосу.{S} У руци  
е и дозна што о свом положају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбој 
 донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачком округу, где му д 
не помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. </p> <p>Наступио је последњи трену 
 и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се разли велика  
p> <p>— Ено их!{S} Пуцај! </p> <p>Одмах затим разлеже се пуцањ и више њих прозвижда куршум.{S}  
х у мараму и метну у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше сви к општинској судници.{S} Баба Мара зат 
p>— Ево ме, Перо, сад ћу. </p> <p>Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S 
позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те раздели свој тројици.{S} Ђурици да 
и без успеха, а после ње настаде обично затишје, у коме и власт и хајдуци мироваху..{S} Власт ј 
ало пијемо... </p> <p>Њему се не спава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао уморна човек 
 <p>»Видиш, њој је криво што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ ч 
мо, а ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете власт«... па погледаху где би се могао 
како не силази она тежина са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гута 
лом и слатком страном живота његова.{S} Зато је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шт 
тару, међу правим и једрим церићима.{S} Зато се и попов поглед заустави на њему. </p> <p>— А гл 
 </p> <p>— Знам ја то, нано, одавно.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него  
 гору толики његови вршњаци из села?{S} Зато, што их родитељи нису учили да краду и отимају, но 
је дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки његов корак... </p> <p>— Добро  
ећи се. </p> <p>— Што, зар... </p> <p>— Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд 
им без њега. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што ми је он поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, дан 
еби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све  
равило, по коме се сви управљају.{S} Па зато га је и изненадила она напомена о јаловицама.{S} И 
и ледена облога око њега... </p> <p>Али зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу...  
врши, оде, нестаде је...{S} Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, мучила се као  
ише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако вече, част 
ла ти за то — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и тако, то могу...{S} Него, ти мени 
део видокруг, заблиста се шумна речица, затрепери отворенозеленкастим сјајем шибље и лишће око  
нилом прснути огњени зраци, од којих ће затреперити и засјати цела околина. </p> <p>На путу што 
 мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима, напреже се да прогута или да избаци то  
о лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе... »Пази!« — неко викну пред вратима...{S} Грун 
снажном песницом по њима...{S} Врата се затресоше, а ходник потмуло одјекну...{S} Не чу се ника 
 после?...{S} Ко ће то знати...{S} Само затрпају земљом, — па као да ниси ни био...« </p> <p>»А 
</p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Марко очајнички. — О 
 се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај пл 
ше може. </p> <p>У таквој тишини, у тој затупљеној укоченој самоћи, не мислећи и не осећајући н 
S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по п 
та је био повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посматрајући све пред собом као са неке 
не пред њу; поздрави је нежним осмехом, затури главу весело и прође... </p> <p>Једнога дана сиђ 
дном остаде без ногу, клону... глава се затури... затеже се конопац о коцу... </p> <p>Митар дот 
 с траве, дохвати обрамицу с рубинама и затури је на раме.{S} Ђурица се зачуди: </p> <p>— Шта ј 
а овога необичнога сабора...{S} А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслонио леђа  
ашена и забринута лица, оборише главе и заћуташе обоје. </p> <p>— Ђуро, шта је ово?{S} Ја ћу по 
> <p>— Нека удовица... води га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напредује. </p> <p>Кад о 
јима је лепа прошлост, девојаштво њено, заузело прво место... </p> <p>Ветар брише и звижди прек 
премио за нове стаје.{S} Остало друштво заузело је друге вратнице, па једни чекају уговорени зн 
и од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али много поузданије и корисније н 
д оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу.{S} Тако се још нису ни 
чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом чудном појавом, која јој се тако дубоко ур 
е да упадну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на соби, а један ће истерати чељад напоље 
{S} Зора!... </p> <p>Одређена четворица заузеше места под прозорима.{S} Још једаред прегледаше  
...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да се подвојимо: ја ћ 
рим церићима.{S} Зато се и попов поглед заустави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, как 
а... десетак кућица, и он се напослетку заустави пред једном. </p> <p>»Баш сам луд!« — помисли  
ођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелица Плескоњића, која им причаше о дрекавцу. 
 триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом. 
из Шумадије у руднички крај, бегунци се зауставише на једној стрмој коси, која беше обрасла гус 
рачном простору и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу. </p> <p>— Палите свеће, море; хоћ 
арочито, причао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија му свако друго ос 
ако позната и тако блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједно 
чуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти тешк 
да га завара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехот 
е јунад у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани љу 
авши младића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мал 
ун. </p> <p>Кад се наже сунце ниско над заходом, девојке покупише рубине и разиђоше се у село р 
ћи пушке на руци, које одсјаиваху према заходу сунчеву. </p> <p>Ђурица застаде; једним брзим по 
 она гласно, сазнавајући умесност свога захтева. </p> <p>Опет зашкрипаше даске, зачу се ход бос 
без броја и који су га све више, својим захтевима и услугама, обавезивали и спутавали у бескрај 
. </p> <p>»Хе, одсад нећемо као јутрос, зацело нећемо« — помисли он и задовољно се осмехну....  
да је мисао истинита и правилна. »Јест, зацело, ја радим, а они све односе и живе од моје главе 
о самога потока.{S} Згода!... </p> <p>— Зацело згода! — одговори Ђурица весело, коме се допаде  
душом и телом — оглашени зликовац, кога зацело чека, раније или доцније — куршум.{S} Знала је,  
ваца. </p> <p>— Не знам ја.{S} То су ми зацело, подметнули они што ме мрзе кâ крвника — одговор 
ћ... лако је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти ка 
ве дале у кикот, па, како се погледају, зацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас 
ица донела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. </p> <p>— Е тога нема... њено се зн 
 </p> <p>»Па каква је то девојка?...{S} Зацопала се у разбојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ј 
 дрмну, покрете се од ударца куршумâ... зацрвени се кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да о 
захтева. </p> <p>Опет зашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама... </p> <p>— Ко си ти 
ености, кад не могаше ништа распознати, зачу се условљени знак: — Пст! </p> <p>Ђурица скочи и п 
га дивнога ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде ч 
нут ока нестаде га... </p> <p>— Вујо! — зачу се глас испред куће. </p> <p>Ђурица познаде глас В 
, кад сунце изгреја, иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање по прашини.{S} Он се трже, и умало 
ка поче да нишани...{S} Истога тренутка зачу се иза њених леђа неко звиждукање.{S} Она баци пуш 
ан рачун о времену... </p> <p>Наједаред зачу се тихо, као сан, као са другога света, куцање о к 
уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слабачак и промукао глас: </p> <p>— Ево ме 
Ђурица и стеже му руку. </p> <p>Утом се зачу из шуме отегнуто, јасно звиждање. </p> <p>Вујо нап 
ам ове новце људима...« </p> <p>Опет се зачу звиждање. </p> <p>— Шта је сад? — рече Ђурица, зак 
ико тренутака отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко ј 
...{S} У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко је то? </p> < 
а опет звизну, и далеко пред њим у шуми зачу се такво исто звиждање.{S} Мало затим указа се Нов 
о укопан.{S} На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се к 
и Коста утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, видећи зликовце,  
у и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић,  
очи?«...{S} Као одговор на његову зебњу зачу се из отворене собе сухо слабо кашљуцање и за њим  
јамачно се спрема... </p> <p>У исти мах зачу се неки узвик споља.{S} Митар истрча из куће, дови 
 и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е  
о, Ђурица се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети но 
ш опрезнији. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. </p> <p>— Ву 
еном пушком преко крила...{S} Она се не зачуди, не изненади се, само јој срце живље закуца, а п 
нешто горе, неповољније, па је ово и не зачуди. </p> <p>— А после.... шта ћеш после?...{S} Да н 
ти да не будеш крива. </p> <p>Станка се зачуди.{S} По своме поимању, она није до сад сматрала с 
инама и затури је на раме.{S} Ђурица се зачуди: </p> <p>— Шта је?{S} Куд ћеш сад?... </p> <p>—  
де на ноћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загонетка  
андара на путу? </p> <p>Ђурицу још више зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти одгово 
ати, зар је мени мило! — одговори она и зачуди се, кад се он намршти на њен одговор. </p> <p>—  
ори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то  
уци послужавник с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву ску 
 лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!... </p> <p>—  
потекар показиваше, да га ова појава не зачуђава, јер његово лице доби израз као да је хтео рећ 
нчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како? — запита зачуђен Ђурица. </p> <p>— Хоћу, велим, да могу слободно 
атема те не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко. </p> <p>— Ја, вала, једног уцољах, па ак 
 и одлучан одговор, нађе се изненађен и зачуђен. </p> <p>...{S}Овака варошка, згодна као молова 
танка се прену, рашири очи и погледа га зачуђена. </p> <p>— Зар баш тако,? — рече му загушеним  
. </p> <p>Ђурица се подиже и погледа је зачуђеним раширеним очима. </p> <p>»О чему то она говор 
рема девојци, која се трже и погледа га зачуђено. </p> <p>— Зар си још овде? — запита она, погл 
а га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је  
 са хартијом. </p> <p>Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем к 
S} Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, 
змерна жудња. </p> <p>— Шта? — рече она зачуђено. </p> <p>— Знаш... да си тешка... — одговори о 
p> <p>Она се прену.{S} Погледа око себе зачуђено, и не видевши никаквих остатака од ове појаве, 
} Зелонобледо лице намршти се... очи се зачуђено раширише и одмах склопише... тело се дрмну, по 
 Шта велиш? </p> <p>Одборници погледаше зачуђено, кнез се намршти, па приђе попу и шану му: </p 
> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшно з 
? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да му се  
вом убиству ти говориш? — одговори Симо зачуђено, али му преко лица прелете смртно бледило. </p 
а косачи, пребледели од страха, гледаху зачуђено у наперене пушчане грлиће, као да су им очи пр 
е још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шта то би. »Сад овога трену 
коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. </p> <p>Дево 
јој ватрено засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, девојке то протумачише радозналошћу, па јој и 
њега тамно, нејасно...{S} У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где ј 
ножјем Венчаца, оном шумовитом страном, зачуше пред собом познато звиждање, знак њихових јатака 
руд узалудан.{S} После краткога времена зачуше пред собом певање црквених песама.{S} То се отац 
а и планина.{S} Пред њима се засветли и зашарени она живописна котлина, у којој су без икаква р 
 живота...{S} Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше испуцана растављена врата и за њима одјекну  
ћи умесност свога захтева. </p> <p>Опет зашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама...  
год на земљи променило.{S} Понека врата зашкрипе, понеки точак на бунару заклопара: то буновни  
не својим работницима, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени са тим посл 
 оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, бр 
/p> <p>— Хоћу, бане, с такијем соколом, зашто не бих! </p> <p>Испише чашу заједничку и пољубише 
 одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати зид, кад Ђурица није још био 
 она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика загонетка, ко 
бро промислио.{S} Али зашто тако одмах, зашто нема могућности да се спреми за то, да размишља д 
епрестано је потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад,  
пет.... </p> <p>— Како то хајдук?...{S} Зашто су га тако начинили, кад није још никога убио? —  
ао слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? </p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!. 
кве ствари не вршим без њега. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што ми је он поузданији.{S} Ако  
х имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда Јанко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а  
да нипошто не свраћаш к Мату. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Он је ономад јавио капетану да ћеш ноћ 
те!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки његов корак... </p> <p 
учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S} Јест, а 
ричај... то што си хтела...{S} Кад си и зашто си са Ђурицом раскинула? </p> <p>Станка му исприч 
ата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта мислиш? </p> <p>— Х 
сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обр 
он је, јамачно, добро промислио.{S} Али зашто тако одмах, зашто нема могућности да се спреми за 
апетана за сваку ситницу... морам знати зашто. </p> <p>— Ђурица...{S} Ђурицу хајдука да му сад  
 потребне, а после ћеш, може бити, чути зашто су ми требале. </p> <p>— Ако ћу после чути од дру 
 гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она  
А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!...{S} 
ом изићи на крај.{S} То ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам 
 ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су те обрла 
е да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} Беше јој неправо 
ијајући га у зелену шашу.{S} Мало затим зашушта кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица  
а се подиже на ноге.{S} Перје кукурузно зашушта и затим се чу тихо звиждање, које највише подсе 
 време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се на 
вуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S} Станка га је знала по разговор 
и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши н 
га. </p> <p>Станка не зна шта се у њему збива, не погађа мисли које се у њему роје.{S} Она види 
прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху дани... </p> <p>Међутим Ђурица 
жао куд је пролазио, ни шта се око њега збивало.{S} Само кад би крстоноше минуле поред каква бо 
кметови. </p> <p>И цео, дуг ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниже страном да пресече  
ову грубост, али их уздржа његова оштра збиља, иза које су опажале да сева нешто тајанствено и  
би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p>— Е видиш, са 
огме, не!{S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти 
шевно задовољство, помешано са побожном збиљом, сија на сваком лицу...{S} Само Ђурица необично  
зда му је била за шаку две више колена, због чега су га старији људи звали »онај куси«, а момци 
о!{S} Због чега се ја мучим и пропадам, због чега упропашћујем толики свет, зар због себе? — Јо 
а претресе цело село... </p> <p>— Знам, због тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запит 
Ја не знам за такву опасност или љутњу, због које не бих могао пробати овако лепу мученицу«. </ 
а — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но оби 
то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пропадам, због чега упропашћује 
опа не да ником, док се не исповеда.{S} Због тога се моји никад нису причешћивали. </p> <p>— И  
.{S} Остаје му, дакле, само да чека.{S} Због тога је и избегавао мисли о своме положају, оне су 
с места на место, гони велика хајка.{S} Због свега тога и он сам измени своје поступке према др 
а стишавати и хладније вршити посао.{S} Због те његове плаховите одважности, Вујо га је ценио и 
 »надзор« и био вођен среској кући, све због неких кожа, које су на њихову тавану налажене.{S}  
 Каква ми је вајда од тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси пет стотина, они све разграбе, и  
у животу, а њега још ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса... </p>  
адате.{S} Може вам се отворити стециште због те кафе — узвикну апотекар, а његови слушаоци да п 
но људи потчињавају.{S} Услед тога, а и због оне неодољиве жудње да проведе мало обична разгово 
а да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S} Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ 
кву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и 
ам осрамотила своју кућу и име, кад сам због тебе окренула леђа целом свету, па нећу се шалити  
 помисли она, обузета великим узбуђењем због ових необичних прилика. </p> <p>Радован обеси торб 
зграби га и поче жудно јести, не толико због глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да 
њих, не сме у очи погледати... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S}  
еликим саучешћем, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртва човека, а  
ервозном љутином. — Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за доб 
због чега упропашћујем толики свет, зар због себе? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми је вајда  
<p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике радње са шљивама и свињама, али се он 
брате, да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на ј 
ична венчања Ђурица паде у велику бригу због опасности, које се гомилаху око њега.{S} Марко Рад 
 капетану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. </p> <p>— Не може бити! </p> < 
 не говориш, псино једна, него се мучиш због онога зликовца, коме сви робујемо!... — викну Ђури 
 и буновни грађани.{S} Сакупи се велики збор пред канцеларијом.{S} Капетан разгледа проваљено м 
апса.{S} Марко се провуче опет. </p> <p>Зборисање се продужи, док сунце добро не угреја, те опо 
 су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изгорели пухор косе, виђаше с 
тио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећ 
ра и узбуђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим 
се с оним другим мислима и ствара једну збрку, из које се ипак осећа само она...{S} И уз то јед 
ајка.{S} То беше мало погурена старица, збрчкана лица, зелених лукавих очију.{S} Падаше у очи њ 
 главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеленкасте очи п 
егова необична озбиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде одговорити на поздрав, ни понудит 
пропусти га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши у неприлику: научио је из детињства кад  
оче Вујо, смешећи се. </p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта да каже.{S} Једва, после дужега ћут 
 шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног и неочекиванога питања. </p> <p 
а твоје место. </p> <p>Ђурица се сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа. 
 неуспех! </p> <p>Ђурица изиђе невесео, збуњен, уплашен, не знајући шта да чини и куд да окрене 
Нећу ти ово никад заборавити — одговори збуњен Ђурица. </p> <p>— Та ма’ни, човече!{S} Само се т 
д кога му пођоше сузе из очију. </p> <p>Збуњен, уплашен, изненађен свим овим што се са њим дого 
им те... остави ме мало! — одговори она збуњено и, не погледавши га више, одјури и нестаде је и 
но... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњено. </p> <p>— Нећу тако, но кажи одсечно, да знам! 
 Ништа, море, иди ти! — одговори Ђурица збуњено. </p> <p>И поп их беше угледао поиздаље, али ви 
 — рече он, ступајући напред плашљиво и збуњено. </p> <p>Утом деда завришташе, а у кући закука  
страсне жудње. </p> <p>Ђурица се свакад збуњиваше од ових нежних белих руку, и обично муцаше те 
ше колена, због чега су га старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, 
<p>— Здрави су.{S} Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос отишао.{S} Мајка т 
рт министру...{S} Затим јавна похвала у званичним новинама... орден... класа... »Онај качерски  
а човека.{S} Други је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је ж 
а твојим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, глав 
 га капетан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани 
head>VII</head> <p>Давно је свануло.{S} Звезде се угасиле, и предмети се сасвим јасно распознај 
заспаше. </p> <p>Пред зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило 
е, студени, скаче са постеље... </p> <p>Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узве 
селе путнике. </p> <p>...{S}Звер!...{S} Звер пред хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобо 
 осећа свој ужасни положај: личио је на звер, коју непрестано, с места на место, гони велика ха 
аручја... </p> <p>Живео је као што живи звер, која свакога тренутка очекује громовито халакање  
лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. </p> < 
аш! </p> <p>Истога тренутка искочи, као звер разјарени, Пантовац у свом страшном наличју и, пру 
збрижне и веселе путнике. </p> <p>...{S}Звер!...{S} Звер пред хајком!...{S} А он је мислио да ј 
 </p> <p>Милутин слете с коња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те завуче руку у џеп 
 помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше ни 
раху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Станка врисну и дохва 
} Прави горски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S 
поље. </p> <p>Ђурица скочи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред што брже могаше.{S 
под њима журно корача усамљени бегунац, зверајући око себе на све стране.{S} Још корак два, и е 
к и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе.{S} Оваква задовољства није он у свом  
аје од његова трчања, постаде као права зверка која се спасава од велике хајке.{S} Вараше га ку 
е осети усамљен, у власти ових страшних зверова. </p> <p>— Пст, да ниси писнуо!...{S} Полази на 
</p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му одржава гвоздени ланац на ногама 
од лаким ногама, које у такту трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело 
, у разним тоновима, а по једном такту, звецкање јасних прапораца... трес-трес... трес-трес...  
ко узверена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му се одједном набраше обрве, п 
ако је слатко протегнути се овако...{S} Звецну гвожђе...{S} Шта је то?...{S} Гвожђе... воштаниц 
ра! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе опет звецну.{S} Добросав се трже. </p> <p>— А, пробудио си с 
ими се једва држе на столицама.{S} Чаше звече... смеј, кикотање... нико и не помишља на опаснос 
клањајући се и одговарајући на знак.{S} Звиждање се понови као и пре, Ђурица одговараше, али бе 
} И с једне и друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао кој 
<p>Утом се зачу из шуме отегнуто, јасно звиждање. </p> <p>Вујо напреже снагу, па звизну кратко, 
итом страном, зачуше пред собом познато звиждање, знак њихових јатака.{S} Обојица се заклонише  
леко пред њим у шуми зачу се такво исто звиждање.{S} Мало затим указа се Новица између проређен 
је кукурузно зашушта и затим се чу тихо звиждање, које највише подсећаше на пиштање ухваћена ми 
е новце људима...« </p> <p>Опет се зачу звиждање. </p> <p>— Шта је сад? — рече Ђурица, заклањај 
 и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лако  
прошли божићни празници.{S} Око прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровиња 
ело прво место... </p> <p>Ветар брише и звижди преко голих чукара, куда се провлаче бегунци, уд 
 већ почиње унапред осећати како куршум звижди и улеће у њега.{S} После му се чини да лепо види 
неки пут фркне ражљућени коњиц, а ветар звижди поред ушију... </p> <p>Капетан се осећа као лова 
га тренутка зачу се иза њених леђа неко звиждукање.{S} Она баци пушку пред Ђурицу, обрте се хит 
 онај Мокролужанин слободно иде путом и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ...{S 
око себе, окрете се источној страни, па звизну учестано с прекидима. </p> <p>Не чувши никаква о 
виждање. </p> <p>Вујо напреже снагу, па звизну кратко, а затим повика из гласа: </p> <p>— Помаг 
е напред.{S} После неколико минута опет звизну, и далеко пред њим у шуми зачу се такво исто зви 
едначито и снажно, али га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега што се види и чује и 
ке и разлеже онај једначити, познати му звон меденица, који му душу разгаљује...{S} Гле, и сад  
.{S} Ђурица то исто чини, не престајући звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон с 
еницу, која је, док није црква набавила звоно, сазивала побожне хришћане на молитву, а сад се у 
Руке му снажно али механично замајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далек 
 сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати звоном и — мислити... </p> <p>Мислио је о оној увреди.{ 
и му досадише, па узвикну: </p> <p>— Не звонцај ми ту, док ниси сад добила што тражиш! </p> <p> 
розору, на улици се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренут 
 главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозор. — » 
е, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин... цан... </p> <p>И он, харамба 
кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук његове меденице стаде разлегати по питомим лукама  
 сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом ср 
момак, бојећи се и презајући од свакога звука, од сваке људске појаве на улици.{S} Журно улази  
 котлином.{S} Тишина! ...{S} Ни једнога звука ни покрета... </p> <p>— Има ли сад далеко да се и 
 се назив држао најдуже, јер је, својом звучношћу, веома импоновао паланци), па Кант, па Хус (н 
раше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете власт«... па погл 
аквим гласом, од кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зл 
 а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода!... </p> <p>— Зацело згода! — одговори Ђурица вес 
а потока.{S} Згода!... </p> <p>— Зацело згода! — одговори Ђурица весело, коме се допаде што је  
каже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише да приступе послу и раније.{S 
>Дигоше се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњи 
p>— Кажем ја теби да код чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од оне твоје апсане, али  
 два прозорчића, између којих има добре згоде за прикривање свакојаких људи и ствари. </p> <p>— 
м ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ сад, па жури. </p> <p>Ђурица окрете у 
них женских морала је бити Станка. »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће морати макар једном до 
и зачуђен. </p> <p>...{S}Овака варошка, згодна као молована, пристаје да иде за њим, куд год је 
 варошке!... кâ моловане, беле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам н 
старом познанству, сад ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а већ после. 
ра водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: 
 се Живко мало искашља, да би нашао што згоднију реч за своју мисао. — Поп има право, кажем ја. 
се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одл 
ад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад путује, док спавају господа полицајци! 
промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно време. </p> <p>— Кад буде време само ми јави. </ 
огло?... све једно, Новица би јој нашао згодно место, он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би до 
ену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу.{S} Читаве десетине година про 
ут, онда ћу ја, вели, наместити њега на згоду овде.« То је све... </p> <p>— Добро, иди сад прав 
е обрасле шумом, која представљаше живу згоду за курјачке ноћне нападе.{S} Чим се чуло за курја 
е...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се просу задах... </p> <p>Как 
са целом кућом, пробао печења и јаније, зготовљене од добрих јаловица.{S} Али зар је он крив за 
{S} И усред тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико због глади, кол 
проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, брате, па 
ју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? </p> <p>— Знаш шта  
еше доста кола, али се све то измешало, згрудвало, спојило се у једноставну масу неправилна обл 
 отупели од страховања... све се у њему згрудвало, смешало, следило...{S} Дави га и притискује  
тотина пластова.{S} Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла се зелена отава.{ 
 то шала, болан, живот човечји!{S} Жива здрава човека убити... онако без ичега, без боловања... 
е Ђурицу, увек сеђаху три младе женске, здраве и примамљиве, обучене онако, као што се носе дев 
 — продужи апотекар — што се у оскудици здраве душевне хране наслађују полициским билетенима, к 
вајући да их назове по имену. </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он ј 
м кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако ослабила? </p> <p>— Го 
/p> <p>Кад пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и немилим јој гостима, али је кмет  
а кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је то у  
 од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </p> <p>— Стражарите ли помало? — 
неки наслонише ухо: тишина... све спава здравим јутрењим сном...{S} На истоку се јасно разликуј 
хвалу, додао: </p> <p>— Прођи се, чича, здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски ца 
ма задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, здравља ми!... </p> <p>— Па кажи ми овде. </p> <p>— Ама 
викаше девојке. </p> <p>— Море ништа... здравља ми!...{S} Срели се на путу, па ме пратио до Гла 
ођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </p> <p>— Море, Ђуро, надлагује се свет — одго 
 видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« —  
 Станојчин, Јевто, Петар... </p> <p>— У здрављу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом.  
н сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим.{S} Кажи он 
еше весео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? 
 </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље, даље — одговори Ђурица ма 
ња. </p> <p>— Само ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с Радованом.{S} Са њега ћеш 
страшна била та помисао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе црноме д 
ориште.{S} Ђурицу обузе нека непојмљива зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати 
оме и све више је обузимала нека слатка зебња при тим мислима.{S} Све чешће овлада њоме неки ду 
 ја сад?« — помисли Станка и нека мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад мож 
срце од некога необичнога предосећања и зебње...{S} Погледа преда се и, под једним густим гложј 
{S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га угле 
апут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. </p> <p>Девојка запе о 
рачке очи?«...{S} Као одговор на његову зебњу зачу се из отворене собе сухо слабо кашљуцање и з 
з њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, зевајући и протежући се. </p> <p>— За то мени синоћ пев 
ледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред  
ше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p> 
ка, за која народ вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први поглед, исказиваху неизмерн 
 голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита китина...{S} Поље се пре 
p>— Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о че 
лободно дише... </p> <p>Где си, лисната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло сунце!...{S} Хај 
дне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у своја нема наруч 
денути, а у Милошевој ливади подигла се зелена отава.{S} По њој се поређали млади косачи, па је 
е велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гом 
ме га оне равне и непрегледне, покошене зелене ливаде, по којима се белуцају чопори стоке и раз 
ед реке, по дну саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских планина, које с 
аглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и зелени се весело, светло, радосно... </p> <p>Очи се при 
а...{S} Поље се прелива и трепери јасно зеленило младе траве, која је, као власје на четки, гус 
ака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зеленилу, нејасно оцртава по који кров од стаје, по нек 
 одведе право у канцеларију. </p> <p>За зеленим столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, п 
 пут, лежећи на мекој росној трави, под зеленим и густим наткриљем букова лисја.{S} Груди му се 
а је наткрила и заклонила својим моћним зеленим покривалом...{S} Гле, шушти и бруји ту та плани 
е мало погурена старица, збрчкана лица, зелених лукавих очију.{S} Падаше у очи њен кукаст нос и 
Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, макар из заклона, оних  
повијених обрва, испод којих севају два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на зеј 
адоњића: црне или граорасте или, можда, зеленкасте?...{S} Ђурица их је само једном сагледао, ка 
 збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак, исказујући неку лукаву 
ст, која се често може опазити код људи зеленкастоплаветних очију.{S} Али кад се мало пажљивије 
 народ угледа на њему право самртничко, зелено бледило... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта хоће о 
.{S} Гора се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће прелива под топлом и јасном светлош 
/p> <p>Ђурица, легнувши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се раширило и виси пр 
 обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је,  
ви и црвене обасјани кровови кроз густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густо 
угледа мртвога Новицу, где се отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили жандарми, који с 
н је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!... </p> <p>И што му је требало да се још  
дмах скидоше Пантовца и простреше га по зеленој ледини.{S} Народ се окупи уоколо. </p> <p>На бл 
 Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. </p> <p>— Лево!{S} Страном!{S} За  
ога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави горск 
ојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело 
есајући печен кукуруз и завијајући га у зелену шашу.{S} Мало затим зашушта кукурузовина пред њи 
ерамидом покривених, кућица, што тону у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; привлаче г 
изиђоше пред судницу и полегаше на меку зелену траву. </p> <p>— ’Натема вас било, како дознасте 
 команди, измахују оштрим косама и секу зелену сочну траву.{S} Пријатан, заносан мирис отаве ши 
. не дише... </p> <p>Груну плотун...{S} Зелонобледо лице намршти се... очи се зачуђено раширише 
<p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у о 
>Неко пресече конопац.{S} Стаде да пада земља у раку...{S} Свршено је!{S} Правда је задовољена, 
p>— Ова друга за лаку земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — рече Митар. </p> <p>— Лака ти земља 
, Ђуро! — рече Митар. </p> <p>— Лака ти земља била! — поновише жандарми и искапише чаше. </p> < 
{S} Нешто не знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, т 
 на столицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде према Ђурици. </p> <p> 
собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко је то? — запита груб женски 
 пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича.. 
вори Марко срдито, узимајући гарабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је с 
у јелеку, како су необично одскочила од земље.{S} И после се одједном нађе над њим неко други,  
и, само им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају на прсте...{S} Старцу тешко дисати,  
p> <p>Ђурица прелете очима преко гомиле земље, што се издигла пред њим, угледа рупу и колац што 
ас сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, једна погурена старица приђе тој хумци, паде на  
ни била... само се издиже гомила влажне земље...{S} Јадна Јока, како смо лепо живеле....{S} Она 
 срескога пута, израстао нов хум влажне земље, као једини споменик зликовачких дела. </p> </div 
да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p> <p>Другови прођоше забранчић, који се пр 
е, као власје на четки, густо избила из земље...{S} Сунце греје топло и благо, весело светле ње 
створише се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи у с 
лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што м 
гове главе, ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа право на њега...{S} Чим он испали  
ху уверити: није ли се ноћас што год на земљи променило.{S} Понека врата зашкрипе, понеки точак 
го, весело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безбр 
ред њима лежаше Станка, обрнута лицем к земљи, савијена, као да се сама наслонила на лактове, п 
ане ноге и крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што г 
 је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је  
 кошаре за стоку и остале потребе добре земљоделске куће.{S} Становници су ове улице махом они  
, а на противном, где је соба, олепљена земљом и закречена.{S} У оној магластој тамнини кућа им 
кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац.{S} Узе га у об 
.{S} Ко ће то знати...{S} Само затрпају земљом, — па као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћ 
они типски и Београђанима добро познати земљорадници Палилулци, или вредни и сиромашни Војвођан 
аје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нако... </p> < 
 Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза му њиме руке, па г 
уче, некако необично, у косо, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи... </p> <p>Опет заг 
е му ковач?...« — мисли он, седајући на земљу. — »А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да није  
стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливени, само им се ноге  
, стоји један Кленовичанин, па избацује земљу гвозденом лопатом.{S} Већ је готов, само хоће леп 
а заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђур 
воју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко којих су намештене узд 
у куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост  
ед вајатом, цепкају и забадају иверје у земљу, заборављајући све друго што је иза њих.{S} Један 
пожутела, хладна...{S} После закопају у земљу и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... сам 
ца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. </p> <p>Вују севнуше очи задовољно. </p 
другу чашу. </p> <p>— Ова друга за лаку земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — рече Митар. </p>  
ица приђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудву, ко 
 покривалом куће и улице, притисла саму земљу, па стоји тако непокретна и суморна, као да се и  
те, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такву стању, после непрекиднога јуре 
еш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! 
 да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица. </ 
Брже, побро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Радован смејући се и чешући потиљак. </p> 
 Како то? </p> <p>— Шта сте полегали кâ зечеви, кад су људи далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха.. 
а отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у  
 је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то вео 
бега.{S} Из тога што су други провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати пос 
а загонетно, зашто се морао проваљивати зид, кад Ђурица није још био окован и имао је довољно м 
аслони на њих дебелу кладу.{S} Пипајући зид и спотичући се по клизавој подстрешници, дође до вр 
е и узвикну: </p> <p>— Ене де, проваљен зид!... </p> <p>— Шта велиш, море? — викну онај с прозо 
ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... </p> <p>— Који Радисав? — прекиде га Ђурица. </p 
и прелећу преко његове главе, ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа право на њега... 
Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика загонетка, коју кад би одгоненуо 
адисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољ 
дне цигље, ни једнога већега парчета од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зи 
ав пође тромо и, бацивши поглед дужином зида, одједаред застаде и узвикну: </p> <p>— Ене де, пр 
лабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, пр 
овник, придржавајући се рукама за мокре зидове блатних кућица или за накривљено прошће дугих дв 
иварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани кровови кроз густо зелено гpaњ 
S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и за н 
иди округао отвор, као прстен, и унутра зија црна цев.... </p> <p>Ниједне мисли у глави...{S} Л 
на кожа, па једном месту напукла, па ту зија огромна спржена рана.{S} На лицу му не беше ни брк 
е стране груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, улепљена усиреном и запеченом  
суду, Ђурици заклецаше колена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па сте 
рукчије...{S} Само да прође ова дугачка зима!... </p> <p>— У наш Кленовик, је ли?... да се нагл 
ј и њему половину од добити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега н 
нинска ноћна студен, и она се стресе од зиме... </p> <p>»Нека је, вратиће се она сутра мирнија  
 је сад овде? </p> <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питањ 
се наимала под надницу на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и л 
, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се отимала од нем 
роз који једва продираше слаба светлост зимње зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — рече он Станки 
наћеш све. </p> <p>Разговорише се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму про 
м, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што то сад? </p> <p>— Тако... виђ 
у, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. </p> <p>Раста 
о, куповао га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терати дрва у ва 
чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то м 
 жена...{S} Матова? </p> <p>— Мучила се зимус много са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у 
ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек зимус почела досећати неким речима твог оца, па сад тек 
>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему ар 
омче, да се разговоримо. </p> <p>Ђурица зину од чуда и стаде на месту као укопан. </p> <p>— Зар 
то мало писмен.{S} Угледавши Ђурицу, он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њег 
ица, мењајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зину од чуда. </p> <p>— Хајдуци немају никаква посла с  
ица. </p> <p>Врата се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше на по 
стаде очајавати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет пон 
е искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се 
гим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — рече апотекар. — Бандити с 
 тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегавала да мисли о т 
 о себи и своме положају.{S} Једнога се зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се 
 те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи махну главо 
и нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође досељеник, звао се Новиц 
’нака човека, који ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти к 
ка сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам то — р 
— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутра сачекати? </p> <p>— 
кашља и протрља међу прстима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићет 
шли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и златног одела свештеникова, од кога није одвајао очију. 
којој се он налазио. »Шта сам ја?...{S} Зликовац! крвник!... а чекам да ме она заволи... о коју 
ис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али истога тренутка Радован окиде пушку  
акога човека, за кога нам се каже да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, море, починио тамо у Трб 
адознали варошани, да виде како проводи зликовац свој последњи дан.{S} Улазећи у собу, сваки се 
 она предаје и душом и телом — оглашени зликовац, кога зацело чека, раније или доцније — куршум 
{S} Али добро отварај очи: оно је стари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу т 
 док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је упропастио, данас пружа пушку на м 
но, као у неком бунилу, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна — помисли он — можда то неће ни бити 
в хум влажне земље, као једини споменик зликовачких дела. </p> </div> <div type="chapter" xml:i 
га Ђурица преврте и погледа оно страшно зликовачко лице. </p> <p>— Прво ти мени кажи: шта хоћеш 
ке, прича о целој организацији великога зликовачкога друштва... и капетан задовољно седа за сто 
, псино једна, него се мучиш због онога зликовца, коме сви робујемо!... — викну Ђурица грејући  
вао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца... </p> <p>— Није то, море, него сам се бојао  
игла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који стоји пред њом с голим ножем. </p> <p>—  
еким светитељским достојанством погледа зликовца право у очи и одговори му: </p> <p>— Ово је ме 
е ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако м 
 он истога тренутка, као звер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. </p> <p>Радован плану 
{S} Марко, видевши да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, па истрже нож иза пој 
врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже се и пребледе, али му се по погледу виде 
показа Милета са револвером.{S} Видевши зликовце у гомили пред вратницама, Милета испали два ме 
ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи, зликовцем, кога може убити последње циганче, па нико да 
амо ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо главу изг 
у и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих је, за последњих тридесетак година,  
.{S} Ево пара, ено их у вајату. </p> <p>Зликовци је потераше пред собом у вајат.{S} Она уђе, по 
ле, јури на ниже страном да пресече пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над провалијама заста 
а угледа шта му је у руци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао си и оружје од кога ћеш погинути! — в 
 и потрча на њега. </p> <p>— Стани дер, зликовче, да ти покажем како се заводе поштене девојке! 
 газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовчево. </p> <p>— Како га је гајила, тако је и прош 
 у сну. </p> <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет. 
мо ће га још више ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговори...{S}  
 значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад то капетан каж 
орала је, јадница.{S} Чекало би је горе зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи завезаних очију? </ 
о сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а 
етвориле у девојку. </p> <p>— Не помињи зло, молим те, — рече она крстећи се. </p> <p>— Добро т 
</p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она 
у, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала  
S} Нисам никог убила, ни онако... какво зло учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема 
осла са судом...{S} Нисам ником никакво зло учинила...{S} Казаће ти то и он и други људи, које  
о! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у свима државама... </p> <p>— Бог с тобом, Коста, ш 
 осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште и брује, пева 
ојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна.{S} Мало затим прође кроз село глас: да се пок 
па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку... </p> <p>— Право рече н 
 видевши ништа, остаде разочарана и још зловољнија.{S} Непрестано је потом мислила и питала се: 
авам или да је гледам онако натмурену и зловољну...{S} И најгоре је то, што неће ни речи да про 
 мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевицом Станком, која сво 
 им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидоше весели, држ 
 груди, а пред очима му опет заигра она злокобна измаглица.{S} Докопа пушку и, као холуј, испад 
.{S} А сад, одједном јој се приближи та злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне н 
 се она не могаше противити.{S} И у тој злослутној суморности, она се предаде црним мислима о с 
.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха. </p> <p>— Ј 
Зора већ забелела, а он, после оволиких злочина, још није ни тренуо.{S} Морао се негде одморити 
 му спира с прљава лица трагове ужасних злочина, мука, уздисаја...{S} И с мокрих камених плоча  
и му Митар. </p> <p>Пресуда ређа његове злочине... </p> <p>Кад се помену његово разбојништво, и 
ваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене злочине. </p> <p>»Шта хоће они од мене... па и овај Нов 
такав човек, велим, чини онаке покоре и злочинства и на ономадашњој и јучерашњој похари?{S} Кој 
ш...{S} Ти ниси извршила са њим ниједно злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђ 
ати највише право.{S} Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше  
да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, 
шку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим осмехом проговори: </p> <p>— Измакни се малко  
 поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умрем. </p> <p>— Море, 
{S} Истина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То 
отац, шта ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће право!...{S} О, како је страшно каж 
е он баш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но 
 пандури са наредбама у села. </p> <p>— Зна ли Радисав на који ће крај? </p> <p>— Не зна за цел 
аву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </p> <p>— Не бој 
је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примит 
ве рачуне нико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћ 
 да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S} Јес 
 да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S 
 а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби не  
.{S} Да станем тако, па нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S} Па онда... шта бу 
т: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... па опет...{S} Хм... женск 
арински, смело у очи погледа..{S} И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погле 
.{S} Шта су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и о 
итај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто мислити. 
ала се у разбојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је кућа заиста по 
азговор: </p> <p>— Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова ч 
И опет, како вешто одговара на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, н 
и Радисав на који ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> 
и Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му после казати.{S} Хтео сам... </p> <p>— 
 то необуздана, срчана природа, која не зна ни за какве препреке.{S} Марко се само чудио и врте 
редстављаше неку необичну силу, која не зна ни за какве препреке.{S} Да је школован, он би, без 
ћи корача поред њега. </p> <p>Станка не зна шта се у њему збива, не погађа мисли које се у њему 
 стари. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му жена. </p> <p>— Ћути, ж 
ио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело 
, није ништа наредио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену да  
аше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га пра 
у, он се диже полако, као човек који не зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пред једном каваном  
ом дирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не зна закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим овак 
д виде човека насред пута.{S} Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који би га издао.{S} Нек 
 прозбори ни речи... </p> <p>Капетан не зна шта ће пре, пуне му руке посла: треба повратити Ста 
; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао.  
није умро. </p> <p>— Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га ј 
али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... —  
импоновао паланци), па Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је руководило апотекара, да избере и 
лели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђурица.  
о ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део  
ла! </p> <p>— Како ништа; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим 
на шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после са 
 између мене и тебе...{S} Свакад нек се зна унапред колико коме од нас припада... </p> <p>— Так 
нако, као што смо и од пре, само нек се зна рачун између мене и тебе...{S} Свакад нек се зна ун 
смеја. </p> <p>— Е тога нема... њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S} Н 
а Ђурица задрхта. </p> <p>— Море, то се зна... какво издавање!{S} Али ко ће ’наке муке поднети? 
же потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђуриц 
у...{S} Чудио се срцу жива човека, који зна, поуздано зна да сутра умире од куршума, па опет жи 
и... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> <p>— Готово!...{S} Устани, Ђурице. 
ко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и злат 
 за што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш 
богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна његове рачуне и крајеве. </p> <p>— Знаш... и ја так 
 то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од четвртине...{S} Боље 
о, Новица би јој нашао згодно место, он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио ноћу... кри 
сте!...{S} И кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!...{S}  
онетне речи Новичине. </p> <p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на по 
е одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом главом... </p> <p>Ђурица је 
а?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јест 
ре... и како је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда скоро да сване?...{S} Па о 
, по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта  
пу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека 
тога тренутка је опет завуче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> <p 
 крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти.. 
 ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна... може још доћи одговор...{S} И срце се опет почињ 
кривуда између потеса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали 
вна ли живота!... </p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит наужи 
 бунилу, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна — помисли он — можда то неће ни бити; дуго је до зо 
, наде очајне, мученичке... </p> <p>»Ко зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе праш 
, ипак му је одговорио: »Нека чини како зна, само нек пази на људе«.{S} Али сад, после друге по 
ред стварношћу, изгубио се сав.{S} Само зна једно: да је могао унапред осетити све ово што је д 
у и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он мисл 
се срцу жива човека, који зна, поуздано зна да сутра умире од куршума, па опет живи, једе, пије 
у. </p> <p>— Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву, па  
е досад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш о 
.{S} Онда ће ми, ваљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!.. 
{S} Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке.{S} После испитуј: ко је ј 
ви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га п 
, није никаквом добру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, 
анина и Качера, у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ћ 
не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи  
смешећи се. </p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта да каже.{S} Једва, после дужега ћутања, прому 
 Једна брука, па то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S 
ја се радовао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме овде чека«... </p> <p>И мисао за мишљу, с 
оврсна осећања: стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу,  
а њега беше тако ново и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом тренутк 
н скриваше и од себе сама.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике 
 </p> <p>Пантовац, који готово ништа не знађаше за себе, извади револвер и пружи га на дете.{S} 
љи и још многе ствари, којима Ђурица не знађаше намене. </p> <p>— Ето ти оружја; све је пуно и  
Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма кака 
ле већ... лако је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће  
.{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, на 
p>— Знам ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, 
 они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад  
ци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут на мене? </p> <p>— Јо 
 од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак п 
о за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је ли мене х 
 си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... < 
по селу, али им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку 
ави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра и так 
ох да што разберем — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитивати за његове планове 
S} Никола је био на путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се вратити, чекаху га свакога трен 
стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> < 
ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек к 
реко срца као муња; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамиц 
, а Станка се тек понекипут осмехне, не знајући ни има ли места томе смеху.{S} Кад зађе у поток 
 <p>Ђурица се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша леп 
} Деца престадоше играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и по 
и, те угаси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа за себе... </p> <p>Кад сунце одскочи 
му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знајући више ништа за себе. </p> <p>— Стој! — викну она 
рица изиђе невесео, збуњен, уплашен, не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде  
и!{S} Ја оно оданде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — одговори он, ударивши глас 
е. </p> <p>Марко се у оном узбуђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође кући, загледајући к 
д, те се нађе уз самога Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и об 
м узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање и вик 
о једно за друго, не мислећи ништа и не знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешка б 
ом, зачуше пред собом познато звиждање, знак њихових јатака.{S} Обојица се заклонише за дрва, с 
за дрва, спремише пушке и одговорише на знак.{S} И с једне и друге стране понављаше се звиждање 
урица, заклањајући се и одговарајући на знак.{S} Звиждање се понови као и пре, Ђурица одговараш 
нога трњака испод Дикића кућа), па даде знак.{S} Испред куће му одговорише да је све повољно, и 
Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} Новица се подиже испод једнога дрве 
би славно било!« — мисли капетан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p> <p>Митар жанд 
врљике и побеже кроз кукуруз.{S} Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бега 
аше ништа распознати, зачу се условљени знак: — Пст! </p> <p>Ђурица скочи и помоли се из заклон 
уге вратнице, па једни чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> 
морно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, н 
местили се људи, пружили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све ближе и бли 
, тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака од живота...{S} Приђе вратима и гурну их; зашкрип 
.{S} Ђурица дахну душом, одговори истим знаком и задовољно, после безузрочна страха, седе на по 
ће од родитеља, од села и целога света; знала је да тога часа укопава своју младост и будућност 
тела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли ун 
о чека, раније или доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати от 
е збива у души његовој.{S} Станка га је знала по разговорима других девојака и гледала је на ње 
о ради статистичких података, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што по 
наплати облигацију од двеста дуката.{S} Знали су да је Николина задруга на раду у пољу, а код к 
ад како то?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па сад продужују старо поз 
И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од двес 
ересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су знали само по имену, разуме се лажном, које му је у пас 
ричају једна другој новости, за које се знало.{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се наместила  
рмова... </p> <p>— Више Војковића кућа, знам...{S} Чекаћу те после заранака.{S} А тамо... пази! 
сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом о 
 он уздахнувши. </p> <p>— То је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани...{S}  
 да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, знам шта ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она и обрт 
али.{S} И то ће јавити. </p> <p>— Знам, знам... добро! — одговори Ђурица. — Ти сад гледај како  
ам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{S} Све је то удесио онај матори угурсуз.{S} Знао  
ва... с оцем... </p> <p>— Јесте, синко, знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио 
а и банака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђурица, схватајући положај хајдука, који 
јсторије. </p> <p>— Хоће, хоће поганац, знам ја њега...{S} Сваку ће жилу да истегне, свако парч 
о јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ја њега добро. </p> <p>После овога изиђоше обојица 
ко даш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос 
жете сад говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за т 
лиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бац 
т?{S} Не знам!...{S} Шта је то смрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хла 
 питаш? — одговори она осмехнувши се. — Знам да жене у том стању не иду... </p> <p>— Нема. </p> 
> <p>— Зар из ’наке куће?!... </p> <p>— Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... н 
купиле ове проклете дације... </p> <p>— Знам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, п 
го...{S} Ми, онако сељачки... </p> <p>— Знам, али кад она не би хтела новаца, но онако... као ј 
ком ти говориш?{S} Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска 
наш... скоро су ме петљали... </p> <p>— Знам ја да сви измичете леђа, кад нема никаква ћара.{S} 
побио.{S} Само га се чувај... </p> <p>— Знам ја то, нано, одавно.{S} Зато сам се и одвојио од њ 
 потера претресе цело село... </p> <p>— Знам, због тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — 
, очекујући повољна одговора. </p> <p>— Знам шта мислиш, синко.{S} То не може.{S} Сваки је, кој 
ас не може опазити с прозора. </p> <p>— Знам ја, само ти хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо  
ко он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У кући имаш што ти треба? </p> 
брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чека куршум. </p> <p>— Тхе... куршум  
р док живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мисли 
ли му, није то лако надавати. </p> <p>— Знам, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених ру 
уговарали.{S} И то ће јавити. </p> <p>— Знам, знам... добро! — одговори Ђурица. — Ти сад гледај 
оп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да  
е да те убије, то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, д 
а, нисам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{S} Све је то удесио онај матори угурсуз.{S} 
ар ти знаш куд ће ме послати? </p> <p>— Знам, ићи ћете у смедеревску Мораву.{S} Али ништа, саст 
.{S} Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не зна 
 падају испод оштра длета... </p> <p>»А знам... хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде му  
од хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио.{S} Није м 
/p> <p>— Нећу тако, но кажи одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам 
... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина, море, какве су т 
 имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је... </p> <p>— Јели тај из вароши? — запита  
само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} Има ли он свој 
чи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја  
ма јатаковао и од других живео...{S} Ја знам десетину људи, које су ти твоји пријатељи измамили 
могу ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, 
с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, 
ече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто пред 
 »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах проговори: </p> <p>— Е, нисте 
ар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И 
{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море, играју преда мном кâ на тањир 
те, ако ми све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све исприча 
ца друкчије мислити. </p> <p>— Море, не знам ни ја... био сам луд.... </p> <p>— Зар није боле,  
/p> <p>— Тхе... куршум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у са 
волео. </p> <p>— Тхе... тек онако... не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се наме 
p>— То ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајт 
?{S} Да ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Виш 
 ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам само који ли је то од његових долијао. </p> <p>— Ш 
 погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свакога 
...{S} Је ли крај свега.... смрт?{S} Не знам!...{S} Шта је то смрт?{S} Знам, видела сам кад умр 
од оних што су са мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прош 
епоуздан, тако непознат... </p> <p>— Не знам, како ћу... </p> <p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада м 
ван више требао но њему... </p> <p>— Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим 
ју руку преко њена рамена. </p> <p>— Не знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с  
е ниске старинских новаца. </p> <p>— Не знам ја.{S} То су ми зацело, подметнули они што ме мрзе 
 је мотика? — запита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је де 
о у очи, одговори одлучно: </p> <p>— Не знам, господине!...{S} Шта су они намислили са мном — Б 
су ти, ваљада, подметнули? </p> <p>— Не знам, господине... </p> <p>— Добро, добро... — прекиде  
ољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одс 
 деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година гледам шта 
Ђуричин гласан одговор: </p> <p>— Ја не знам, господине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам ти јед 
ше њих двојица сами. </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му 
одину, две?... </p> <p>— Ништа ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не 
 љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је овако, па  
стави се залуднице, вјере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о послу.{S}  
S} Његов поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, због које не бих мога 
ене.{S} Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </p> <p>Чиновн 
о што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо да тражимо — рече писар и м 
е.{S} Једва ти се онда раскравих; те не знам како напуних судове и побегох. </p> <p>— А мене ср 
дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} Има ли он својих људи, који би га  
 кућним, рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам нану. </p> <p>После неколико м 
среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеписм 
.{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!. 
но је неко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— Дете је 
пропасти, болан брајко? </p> <p>— То не знам, попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не зна 
о у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд и 
сам и јесенас због тога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу,  
ована што је погинуо. </p> <p>— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} 
урјаком изићи на крај.{S} То ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш  
ио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су 
е бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветника...{S} Истина, ја и забор 
а, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се не може овако...{S}  
не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам да сам пропао, пропао сасвим. </p> <p>— Па што онд 
ће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба добро отворити очи...{S} Ча-Вујо, пов 
ј нас како год знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их,  
и три дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може  
 </p> <p>— Без њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p> < 
>— Друкчије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погле 
 прозор зазидан више од половине.{S} То знам добро, запазио сам толико пута...« Читав свет наде 
Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> 
 нисам мојом руком дирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не зна закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{ 
<p>— Не смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да  
} Рај или пакао? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа под записом говорио о рају и пакл 
и последњу кап присуства духа. </p> <p>»Знам ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и жу 
нда ја немам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њихов 
о снабдева.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и  
— уплете се трећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали св 
вљено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је лако.{S} Овај ће проказат 
</p> <p>— Како ћемо сад, кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у тр 
нпут се мре! — довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прекосутра, свакога часа...{S 
цима немо, а ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете власт«... па погледаху где би с 
цима, криво му што си отишао без његова знања, чујем да те криви и за Радована што је погинуо.  
, само њему познатим начином, ставио до знања капетану, да су похаране ствари код Ђурице.{S} Ни 
е су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од тал 
е, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем ићи. </p> <p>— Стој! — рече Ђуриц 
 није се изненадио и саслушао је мирно: знао је да има још судова, који ће га судити.{S} Али ка 
ве је то удесио онај матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си 
... </p> <p>Мислио је о оној увреди.{S} Знао је он кога се тиче она напомена о јаловици.{S} Њег 
ратећи их два дана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасит 
махни ме.{S} Беше тамо један... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини сумњив... па одох раније.  
не криви за Пантовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми је 
дана...{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море, играју пр 
е туђом главом... </p> <p>Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било начино 
мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни помишљао 
 беху два човека у годинама; једнога је знао цео срез под именом Мите Сремца.{S} Он се наимао у 
 ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је имао об 
 су похаране ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића  
ом својом, Ђурица још многе ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах после извршене  
 још многе ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах после извршене похаре, неким нар 
ао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати том 
и свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују се разведри лице, при 
који је рече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се 
 за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила цел 
ед Ђурицом се само претварао да није ни знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода донесе овам 
/p> <p>»Истина, онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота  
и сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је то необично. </p> <p>И они се приближише ј 
Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити право занимање.{S} Сваки дан је проводио  
би долазио ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати  
мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не може ни 
ну налажене.{S} Ђурица је не само добро знао откуда су те коже, ну је, заједно са целом кућом,  
сити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је то извршио.{S} Том приликом заподе 
тим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу и рукова с 
Радован и опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држим  
ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши с постеље. </p> <p>Ђурица се 
 да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим земљама,  
под утисцима оне плашње. — Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људим 
кчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је учинио 
им — добро, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код кућ 
дити капетана за сваку ситницу... морам знати зашто. </p> <p>— Ђурица...{S} Ђурицу хајдука да м 
и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље о 
p> <p>— Е, не може тако.{S} Морам ја то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Нов 
А после, шта бива после?...{S} Ко ће то знати...{S} Само затрпају земљом, — па као да ниси ни б 
 <p>— Хм... је ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а зас 
на.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те испољаваше преку и страсну пр 
 је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p>Разговорише се још о зимовању, али  
, беше сакривена од очију јој, али први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце стеже од 
ме убију... да ме убију....« и он појми значај те мисли, опет му пројури нека електрина кроз гл 
 се, да је он морао објашњавати публици значај свакога имена, те је тиме како он говораше, »рас 
 појави иза ћошка, он претходно направи значајан израз лица, као кад човек нађе нешто, што је д 
, па се постепено и навикао сносити оне значајне и подругљиве погледе сеоске младежи, који се њ 
p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p> <p>— Хај 
и кажем! — понови кмет и погледа Обрада значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај своја посл 
а и озбиљна изгледа, после ове напомене значајно махну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Сам 
амо ми поуздан лек за то — и насмеши се значајно. </p> <p>Кмет развуче вилице у широк глуп осме 
роговоре... — заврши капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под к 
ко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад 
па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајно шушкање. </p> <p>— Да бегамо низ реку — рече о 
 рече он као уз реч, али погледа Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чича, кô брату!{S} Нећ 
успех, јер је први пут добро опазио ону значајну промену на Ђуричину лицу, кад се он појавио от 
е беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе руке за човека, сад тек поима њихову праву драгоц 
 »јаловица«, али он одмах разумеде њено значење и позна глас онога, који је рече.{S} У другој п 
е: олакшање, како ли?...{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, т 
очију. — »На невидишу нема кривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате 
ке, којима се одупирао, клонуше, што је значило да се покорава и слуша.{S} Митар одвоји један о 
 се непрестано домишљаше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чит 
лицу сину радостан израз, који је могао значити: »О, па он није нашао: могу се још спасти.« Али 
/p> <p>Сретен пође уз њу. </p> <p>— Ја, знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са с 
де га Ђурица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ваљад’? </p> <p>— Како, зар је он... </p> <p>—  
 Сретен муцајући и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... 
 селу, није ми на одмет....{S} Пази ме, знаш, много. </p> <p>— Ђаво ли си, побро, како ти то уд 
тера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док радимо заједно — слушам 
 ради и куд иде.{S} Само онако твојски, знаш? </p> <p>— Могу, вала, залудан сам — одговори Радо 
<p>— Биће то који његов гласник... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта прода... има их о 
илулац. </p> <p>— Та оно није да нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови старци... — упл 
 си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </p> <p>— Ево руке! — одговори она, па му се ус 
рах... паметан је пусник!...{S} Мислим, знаш, да он сад, после Радованове погибије, нема ни јед 
средине уха, смешећи се: </p> <p>— Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер н 
p>— Није то, попо; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да 
положена, он се одлучи. </p> <p>— Ђуро, знаш... мени би требало пара.{S} Баш ми је јака потреба 
похаре, чекаћу те у јагњилском забрану, знаш онај више реке... </p> <p>— Зар ти знаш куд ће ме  
ослетку не браним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек 
девојке, јесу ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одгов 
буку и нек спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{S} А ти, Станка, ходи овамо. </p> <p>Капетан је у 
 ја! ...{S} Раскрсти с оним човјеком... знаш?... па да уживамо као цареви. </p> <p>— Р-р-раскрш 
двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио... знаш... скоро су ме петљали... </p> <p>— Знам ја да сви 
о. </p> <p>— Која је боља, побро?...{S} Знаш?... — на мигну му Новица, махнувши главом у страну 
рица. </p> <p>— Имаш ли ти пасош?...{S} Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај. 
p> <p>— Шта ћу јести?...{S} Хлеба...{S} Знаш да је пост. </p> <p>— Какав пост? </p> <p>— Божићњ 
питивала је јуче полиција за тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.{S} Опазили  
овима... па вељу, дај да причекам...{S} Знаш, онога... пшеница ми много добра: биће сто крстина 
еро ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада т 
сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јавити? </p> <p>— Не бери  
 вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем? </p> <p>— Чу 
<p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} З 
 ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чека напослетку... данас, сутра, к 
та велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не бој се, синко.{S 
.... — рече он после краткога ћутања. — Знаш како је.{S} Уцена је повишена одмах после оног уби 
ца, чије се груди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па  
дећи из хартије велику воштану свећу. — Знаш... први сам те ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио  
 <p>— Бадава, своје па своје! </p> <p>— Знаш... ја сам мислио да накупим много новаца, па да по 
<p>Станка ућута као заливена. </p> <p>— Знаш шта, господине, после ћемо говорити о другим ствар 
образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ов 
 зна његове рачуне и крајеве. </p> <p>— Знаш... и ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се  
и стаде му поверљиво шаптати. </p> <p>— Знаш... ја сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-х 
им и притворновеселим гласом. </p> <p>— Знаш... они наши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви 
има, па сиђе на пут с кметом. </p> <p>— Знаш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је ку 
p>— Шта? — рече она зачуђено. </p> <p>— Знаш... да си тешка... — одговори он и поцрвене. </p> < 
ве Новицу на искрен разговор. </p> <p>— Знаш, брате Ново, досадило ми се робовати за другога.{S 
р код тебе? — запита он бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је изви 
{S} Зашто бисмо ми то трпели? </p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!...{S} Све је тако... то је истина, а 
/p> <p>— Па... шта ради Вујо? </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега.  
а вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро 
p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да 
. </p> <p>— Кога? </p> <p>— Мучно да га знаш.{S} Једнога младића из Лукавице.{S} Њега он, чини  
 Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро погледа, али 
и, па закука: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>—  
м рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није тако говори 
аланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну апотекар. 
риче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш. 
/p> <p>— Па кажи ми овде. </p> <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало — р 
ро, сутра се мора извршити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш.{S} Неки трго 
та, кад се врати међу њих. </p> <p>— Па знаш... саветовао сам човеку да не пропада тако млад уз 
разговарају. </p> <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p 
да: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она је варошка, није за нас, сељаке људе.{S} Она  
оћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад имати новаца 
 обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје  
{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« </p> <p>Напослетку одлу 
 цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан. 
и натеже. </p> <p>— Деде, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна човека — рече он, пруж 
и будеш харамбаша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш.{S} Чичу питај. 
века, очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. </ 
Хм, богме ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одат 
се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Ву 
децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом ве 
ан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачува 
— Какав пост? </p> <p>— Божићњи, зар не знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и остали свет. </p> 
м, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће оваки гости! — одговори му Пантовац, па з 
дам шта се ради по овој околини...{S} И знаш ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме 
<p>— Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô 
ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’ 
од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онак 
е дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ниси зло про 
 запита. — Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има сва 
проговори: </p> <p>— Ја се не шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? </p> <p>— Пуцај 
мо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и 
а ће бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти знаш како пролазе они, који раде против моје воље...{S} 
, јер је овим зарадио куршум.{S} Сад ти знаш како ћеш... </p> <p>— Не бригај.{S} Играће ми без  
авши га право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, пр 
знаш онај више реке... </p> <p>— Зар ти знаш куд ће ме послати? </p> <p>— Знам, ићи ћете у смед 
бити свима. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад свршиш посао, немо 
а како... </p> <p>— Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би  
т сматрала за велики преступ: живи како знаш, нико те неће питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки 
</p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да ли би се ко  
 Шта ће ми он говорити? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си се нешто променио... а знам да ј 
дборник, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори му сусед, младић као и он — ми  
ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука је то.{S} Ствари су код тебе нађене, ту ти 
етљењу, не опази. </p> <p>— Откуд ти то знаш? — одговори он, и одмах се покаја што овако лакоми 
се, среће ми хајдучке!{S} А ти чини што знаш.... </p> <p>Станка стеже зубима усну, погледа га н 
Ама, реци ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе 
А зар ваше девојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. < 
шта каже Миша: њихне девојке ударају на зној... ха... ха... </p> <p>— Пријатан мирис... </p> <p 
роз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... </p> 
адишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у знојава леђа, јутрењи поветарац пирка и расхлађује, а т 
 да живи туђом муком, да се храни туђим знојем; ну он бар неће онако заповедати.{S} Он је радос 
ући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту. </p> <p>— Потражи, моје дете, па пожури, — вик 
навши Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{S}  
ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете власт«... па погледаху где би се могао још који  
море? — викну онај с прозора. </p> <p>— Зови људе, буди капетана! — викну Радисав и стаде да тр 
ица познаде глас Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз 
ка вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она вели? < 
лава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: </p> <p>— Ходи дер ближе, момче! </p> <p>Ђури 
де и зовну га полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава  
 потражише да ручају. </p> <p>— Миљо, — зовну Ђорђе снаху — спреми нам часком што да једемо, па 
. </p> <p>После пола часа Мато устаде и зовну га полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну га он неколико 
гнувши се над њим, повуче за покривач и зовну га по имену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да 
 у руци.{S} Прилазећи поњавама, он опет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одговора, и 
ануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе 
...{S} Петлови почињу своју песму...{S} Зора!... </p> <p>Одређена четворица заузеше места под п 
="SRP18971_C5"> <head>V</head> <p>Свиће зора.{S} По целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуб 
морављу.{S} На томе разговору затече их зора. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18971_ 
не са Вујом, кренути се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а он, после оволиких злочина, још ни 
држећи да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели кад старац последњи пут прочита оба пис 
ји једва продираше слаба светлост зимње зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — рече он Станки, обла 
 треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </p> <p>Капетан ј 
а морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. </p> <p>— Па... кад није  
 он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> </div> <di 
... развлачи се она прва бледа светлост зорина... тама се проредила, па умире, гаси се...{S} Пе 
> <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зором, на посао! </p> <p>Ђурицу нешто ледну, али он оте 
одговори Симо. </p> <p>— Кад? </p> <p>— Зором. </p> <p>— Је ли сигурно? </p> <p>— Тако вели. </ 
Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изјутра зором отиде Марко до свога суседа Петра. </p> <p>— Да м 
леда поврће, па оде на свињац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. 
им сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да б 
зима обоје, и они заспаше. </p> <p>Пред зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и не 
увши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору. </p> <p>— Море махни ме.{S} Беше тамо један... ђа 
 га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору.{S} Беху прошли божићни празници.{S} Око прозора з 
 дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са панду 
p>...{S}Пијанка се продужи до пред саму зору. </p> <p>Напослетку, кад се сви изопијаше, полегаш 
 улици помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљав 
 застора и да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде на спасење...{S} Али се пред у 
трепери, заклањајући један део сунчаних зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову 
оку недогледу и ублажују ватру сунчаних зрака...{S} Тако се носи и мисао младости по пучини нед 
еху заклопљени, и само неколико сјајних зракова продираху кроз пукотине стара дрвета.{S} То му  
 прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несн 
венило, као од огромна пожара, па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не ис 
ицу дарови сјајна сунца!... </p> <p>Ови зраци подсетише га да размисли о положају своје апсане. 
еје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из  
 ће небесним плаветнилом прснути огњени зраци, од којих ће затреперити и засјати цела околина.  
 плава чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што се протегла између Бу 
пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. </p> <p>»Смрк 
беше давно изгрејало, те се под његовим зрацима преливаху и блистаху поља и њиве, окићене росни 
лаветнило небесно трепери и блиста се у зрацима сунчаним, који су разасути по бескрајном просто 
лити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, море, негде наквасио 
ашношћу и нарочитим држањем.{S} Беше то зрео човек, око својих четрдесет година.{S} На црном ци 
о Сретену — рече Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он? </p> <p> 
.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна 
 чини што знаш.... </p> <p>Станка стеже зубима усну, погледа га некако у косо, необично... и та 
уди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена погледа, страшљиво уп 
али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде очајавати да 
а око њега тамно, нејасно...{S} У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше... али 
, куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{ 
и — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми 
мо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам само 
p> <p>— Предај се! — викну једна глава, и челична цев покрете се... </p> <p>Ђурица се саже уз д 
о себе на све стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на 
дуго жудео, сад његова, потпуно његова, и да се више неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро 
 писар«...{S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и  
 тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђурица ст 
 заклецаше колена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад 
дао, кад оне не беху управљене на њега, и више их никад није смео погледати.{S} Кад је Станка у 
здуха појури кроз отвор, право на њега, и он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздух 
, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У  
ато је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S} Станка га ј 
! </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би све.{S}  
му у души остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљања, и 
нога обичног, подмуклолукавога погледа, и на лицу јој, први пут после дугих година засија израз 
сли, тиштала га је нека унутарња грижа, и он је најволео, кад би се некако могло десити, да изн 
} Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе  
 </p> <p>Станку подиђе нека топла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па о 
жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео сву  
говори Ђурица. </p> <p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нем 
о прамење.{S} Али само неколико часака, и озго засија радосно и светло небо... </p> </div> <div 
оска путања, која прелази преко потока, и спаја село са потесом.{S} Саже се под један трн и ста 
а ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим јо 
 очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. 
ку помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога непрестано и око себе и на 
има и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме ил 
аби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито општинска —  
 највећим невољама, у најљућим патњама, и држи се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком ко 
м позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам и 
ји се, сви из реда, именују Банаћанима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Ве 
 да се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које с 
сен.{S} За њим се није могло на коњима, и он окрете низ поток обичним кораком.{S} Више није ни  
ељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног 
ћи један део сунчаних зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отвор 
иста нека рођака Марушки, пропала жена, и Новица је много рачунао на њу, кад се одлучио да је д 
ј намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да н 
ну наду, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се н 
ер му ни кривица још није тако огромна, и у том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови. 
, дакле, није био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, 
 био потребан јаван одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да прова 
ренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осећати како куршум звижди и ул 
и ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све с 
 обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: </p> <p>— Истин 
 аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} 
ају сухе, хладне руке око његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... </p> <p>...{S}И 
у љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудима. </p> 
а по имену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му с 
 ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће право!...{S} О, како је страшно кажњена детиња  
 дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S 
 и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким  
нутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара како прескочи врљике  
 прекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ поз 
p> <p>— Тсс... шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног и неочекиванога п 
кленовичкој општини, из које је Ђурица, и свима околним општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме 
Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. </p> <p>— Откуд т 
ођоше једна... друга... десетак кућица, и он се напослетку заустави пред једном. </p> <p>»Баш с 
 влагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се гу 
тављен капут, купљен од једнога Сремца, и на глави малу шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све 
И срце хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, обузима га нек 
лази напред! — викну један од нападача, и Никола осети јак ударац у леђа. </p> <p>— Не ударај с 
нутка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом  
тешким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: » 
Станку код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад 
ти је обећао? </p> <p>— Сто дуката сад, и после да се јавим за уцену, па од тога новца њему оса 
 и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, 
} Донеси пет стотина, они све разграбе, и још морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једна 
ор на горњем спрату, из пандурске собе, и на њему се појави други, бунован пандур.{S} Погледавш 
атра на прозор, више саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} Истога тренутка нешто г 
пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухват 
ви ућуташе, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, протежући устојане ноге 
разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S 
и ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету!...« Откако је учинила први корак  
ао чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разногласно, у разним тоновима, а по 
ђена осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грозни 
блачећи се журно. </p> <p>Станка изиђе, и мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се он 
ој брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером. 
неко тапкање по прашини.{S} Он се трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека насред пута 
 Глава га жигну још јаче, још ужасније, и он некако механички, без размишљања, онако исто као ш 
 </p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше. </p> <p>Пред зору, кад стадоше звезде је 
а и Станка. </p> <p>Погледаше се обоје, и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети  
.{S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе  
 Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нама свет ради 
етром понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пођ 
то дознао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде н 
урица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му је донело ле 
ој чистини, најлакше погодити из пушке, и река која кривуда између потеса и шуме.{S} Али ко зна 
 показао му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога 
ница, који му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан.. 
ј попа овде?...{S} Откуда он...{S} Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носили на крстоноша 
Давно је свануло.{S} Звезде се угасиле, и предмети се сасвим јасно распознају.{S} По ваздуху јо 
онако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овде неуспех! </p> <p>Ђурица изиђе невесео, збуњен, у 
/p> <p>Руке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али  
ни ма који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. < 
е се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и 
 део сунчаних зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију бо 
едаред случајно погледа низ равно поље, и крв му се следи од страха, што му изазва ова изненадн 
ад бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе повезаним младићима, а  
вешто наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес,  
и и од изненаднога полета гладне вране, и од крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом с 
</p> <p>— Стој! — викну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и 
ене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро сам учинио...{S}  
ом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... </p> <p>Механ 
га Милету, који се оженио пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђ 
еленкастим сјајем шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком младачком заносу.{S} Наје 
ме мајчино, написа молбу за помиловање, и он с великом пажњом испрати молбу на пошту.{S} Од тог 
во осећање, које је личило и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега што се не види и не р 
S} Станка је мрзела на ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да г 
ва приморао калуђера да изврши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се  
ду«.{S} Пандури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе, одјурише трком. </p> < 
зни страх од изненадна напада, коме се, и ако вероваху у околину, свакога часа надаху. — Ко се  
ћа из Лукавице.{S} Њега он, чини ми се, и спрема да тебе замијени, </p> <p>— Онда треба и њега  
а луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмерениј 
p> <p>Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мењ 
овића у своме домашају потраже, ухвате, и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу«.{S} Па 
 угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као и 
ве то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци по 
љива зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. </p> <p>Прођоше мр 
план напада, према Станкину опису куће, и одредио по једнога жандарма и пандура на један и толи 
тљено слабим пламеном упаљене лојанице, и осећаше велико задовољство што не обори очи пред оним 
је, побеђен... </p> <p>И мозак, и срце, и крв, све се следило, умртвило... ништа не осећа, не м 
о се разврат, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно задовољство у овом новом и примамљивом 
ју, које издају лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање  
и га права истина, коју му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправдања.{S} Своја кривица 
ти без владике. </p> <p>— Нађи, старче, и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде сватовски...{S}  
унцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама  
га страшила, што му над главом стајаше, и он се лако помири са својим стањем.{S} Овај састанак  
се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и лепотом, надвисио сву момчадију.{S} Беше их  
 љубавне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворк 
нам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. </p> <p>Вују 
с«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што 
пред њом заниха, гране му се размакоше, и у оном осенченом и урешеном отвору указа се он — пред 
ратнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник.{S} То се Никола враћа с пута. 
што тако рђаво протумачише његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија 
.{S} Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос отишао.{S} Мајка ти је поручила  
 Новица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде мртав... </p> <p>Убице се окретоше и одоше  
ако га Станка грчевито привлачи к себи, и заборави све бриге и опасности овога света. </p> </di 
 хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пе 
ца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. </p> <p>Ђури 
 никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних мисли, које се 
и.{S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак 
 врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагореваху гневом  
 изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа како промиче кроз благу шумску хладовину. 
>— Около!{S} Заобилази! — вичу кметови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалиј 
тар жандарм, одважан момак, стаде први, и по упуству капетанову покуша да види јесу ли закључан 
 се радује меденици на црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица ј 
— Хвала им — одговара Ђурица механички, и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. </p> < 
посао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво 
е две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у кол 
а последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. 
се балвана преко реке, којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све ј 
 очи неколико раденика у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од о 
на једином прозорчићу, беху заклопљени, и само неколико сјајних зракова продираху кроз пукотине 
е начинити сто чуда...« Сан га превари, и он заспа. </p> <p>Изјутра, кад пођоше, Ђурица заостад 
ћи Трбушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Твоје ми признање не треба н 
како коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Е 
се домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је  
омуца он као стидећи се своје слабости, и у исто време као подлежући душевном и физичком умору, 
је он у опасности, у великој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот б 
јдук Пантовац, који се одједном опусти, и некако необично седе и леже у ватру на прочељу, леже  
од оца навикао.{S} Имања, може се рећи, и не имађаше.{S} Једна кућица са даном орања око ње и ј 
м раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи играње карата.{S} Кад сврши игру, он се диже  
 — прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.{S} Беху се обојица тако прим 
/p> <p>— Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би и 
Нек му је срећно! — повикаше одборници, и Сретен, весео и задовољан, приђе руци поповој. </p> < 
проницљиво око опази промену на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} Једнога ју 
 се легли, хранили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво ј 
онављаху у памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад 
у му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нек 
непознат. </p> <p>Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто о 
јо брањаше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на ходу испали му други метак у груди.{S} Стара 
о осећање усамљености заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући несвесно,  
, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица у 
о дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необична  
бодне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред пушком не трен 
једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, угледа неко 
авладан је, побеђен... </p> <p>И мозак, и срце, и крв, све се следило, умртвило... ништа не осе 
ком, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, дође ли?... </p> <p 
ре.{S} А пре тога метали су и на точак, и тада је било оваких разбојника.{S} Али шта је одвело  
уче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... па опет...{S} Хм... женска посла — ђавоља посл 
 курјаком изићи на крај.{S} То ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ће 
е ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три 
едају са жаљењем, са великим саучешћем, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрај 
и сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто,  
 газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. </p> <p>— Стој!... 
ећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати т 
} А он је гледаше пуним жудње погледом, и очекиваше одговор не дишући. </p> <p>— Како ти кажеш. 
еда их својим немим старачким погледом, и наједаред јој прелете радост преко лица, које се разв 
аше за калуђера код сваке механе редом, и код последње, пред манастиром, казаше им да је старац 
 му их извезла црвеним и црним памуком, и уз њих му спремила широке тканице са девет разнобојни 
а, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу.{S} Тако се још нису ни видели од повр 
лек и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и велики тунос са кићанком.{S} Тако одевен дође на крст 
 Пуцај!... — повикаше они за Милутином, и Коста, искочивши из заседе, већ пружи пушку, али вран 
S} Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветника...{S} Истина, ја и 
ло новим, светлијим, веселијим животом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речи 
 ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на 
{S} Писар га дочека пред среском кућом, и на његово питање: шта учини с Новицом, одговори му: < 
оносна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} От 
 Стале! — узвикну он блажен, раздраган, и у том једном узвику као да хтеде исказати цело своје  
и мутави проговоре... — заврши капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се  
>— Сад пазите добро! — рече им капетан, и ако није било места опомени, јер сваки од њих беше ви 
ћи! </p> <p>— Отварај! — викну капетан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. < 
.{S} Задухну је планинска ноћна студен, и она се стресе од зиме... </p> <p>»Нека је, вратиће се 
рча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страном потока, виде да је спасен. 
само се види округао отвор, као прстен, и унутра зија црна цев.... </p> <p>Ниједне мисли у глав 
познаде попа. </p> <p>— Поп! — рече он, и сенка некога детињега стида прелете му преко лица, ал 
жене и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беше та 
’, стићи... нећу погинути?« — мисли он, и ова страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, само 
рахује... па, ето их!...« — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и 
>»Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно надање испуни му душу. </p> <p> 
> <p>— Откуд ти то знаш? — одговори он, и одмах се покаја што овако лакомислено запита. — Шта и 
је тако мали, да је мало што разумевао, и сад се сећа само као кроз сан...{S} Мајка му обукла н 
 О чему другом није га нико распитивао, и ако је сваки од његових нових познаника могао с поузд 
 сети се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињст 
баш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед 
тра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може при 
..{S} И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, 
 беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ћ 
 се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, 
ти другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне 
је...{S} После је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора 
 и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили су му на ум они, које је он поб 
 </p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и, нашавши с 
еше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаља глав 
некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори 
етан, па кад му казаше шта учини Марко, и он се заинтересова, па позва ковача да опет, истим на 
још више зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка упита: </p> <p>— Је 
ину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана по 
 глава прилази му и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </ 
е и досад презирала!{S} Све је пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, све, све!...{ 
{S} Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бегунци по 
едби, морала тако проћи кроз цело село, и ником није смела допустити да је одреши, док не стигн 
и нека електрина кроз главу, кроз тело, и застаде у срцу...{S} Окрете главу навише и погледа Ми 
ћу и блаженством, задрхта им цело тело, и они сами не опазише како се нађоше једно уз друго при 
 младић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да  
еспредметна радозналост повуче га тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, пр 
«... и пуче пушка...{S} Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток...{S} Погледам: он 
сте то ви философију свршили, молићемо, и који је рад кориснији за народ, мој или ваш?... </p>  
 сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све л 
се прену.{S} Погледа око себе зачуђено, и не видевши никаквих остатака од ове појаве, даде се о 
еке шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обич 
ренела...{S} А све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако грејало, као тада  
д куће му одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше кроз шибљак и кукуру 
десет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца.{S} То треба да се узме паметно: ако мо 
му, очи му засветле необично и одлучно, и цело лице му исказиваше неку нему и мучну унутрашњу б 
на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p>Вујо се насмеја 
ћете бити тако бездушни, господин Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној ко 
 јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они не имађаху ништа н 
их његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа руком на стакло. 
нати шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је 
 стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Доста си му дув 
ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга... </p> <p>— А, то не може, то никако  
век буде чиновник? — рече срески шумар, и пренесе поглед преко својих слушалаца, да би се увери 
е чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђ 
резирала!{S} Све је пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, све, све!...{S} Шта да с 
оје је личило и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Нек 
 двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком неприродном силом, коју он никад у себи не  
демо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало затим врати се, носећи у рукама своје хаљине.{S} 
ст на овај догађај.{S} Он подиже главу, и са неким светитељским достојанством погледа зликовца  
д продираше оштро у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом могао слагати, а 
и ова страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знајући више ништа за себе. </ 
јој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем к 
пред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало његову необичну снагу и једрин 
 за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, и они, који са мном мећу главу у торбу, добију од њега  
је одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да  
и ће следовати, већ се унапред јављају, и он већ види пред собом жива, повезана хајдука...{S} О 
 девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мен 
у, леже онако леђима, преврнутих очију, и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али  
Хе, њој неће бити лако, али напослетку, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S 
ад збуњиваше од ових нежних белих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуцима, не налаз 
аиђе на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од ни 
дођох кући.{S} После је одлежао трлему, и мал’ није умро. </p> <p>— Па зар баш нико не зна како 
 Читава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угуш 
се у поток.{S} Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова стр 
.{S} После неколико минута опет звизну, и далеко пред њим у шуми зачу се такво исто звиждање.{S 
ори на куцање.{S} Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен.{S} Затим стаде нека рука  
у нашем селу...{S} Остао је на спавању, и сутра ће преданити код њега.{S} Али треба да идеш одм 
 из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се вратити, чекаху г 
з врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше ништа распознати, 
леда Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. </p> <p>— Брже паре да 
 </p> <p>Новица и Коста утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, в 
 се засветлеше неком необичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па ква 
сја.{S} Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења.{ 
и бегунца.{S} Заобиђоше узорану њивицу, и кад се испеше на брег угледаше омалену сеоску кућу, к 
 да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против 
транства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви опасни разбојник, ко 
исар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико год 
во мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није си 
ушам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити  
оја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мене причувај  
 већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>—  
мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се мора наредити, мора јој се нешто учинити да дру 
ду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у ср 
 ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, 
>— Кажу, не ваља се... </p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.{S} А т 
е то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш с 
Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.{S} Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричи 
— Биће од ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе ј 
обросава где викну: »стој!... стој!«... и пуче пушка...{S} Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, г 
људи?...{S} Шта је ово?...{S} Смрт!«... и он нехотично извуче цео рам и испусти га. </p> <p>— П 
ако размрсити њихове замке, а после«... и не доврши мисао, јер угледа мртвога Новицу, где се от 
а сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па се наже на 
зацији великога зликовачкога друштва... и капетан задовољно седа за сто, пише рапорт министру.. 
овчева и речи његових, сети се свега... и истога тренутка скочи. </p> <p>»Ух, бруке!...« узвикн 
е на оно последње, на свршетак свега... и после тога настаје тама... крај света... општа пропас 
и пандура, не боји се туђега погледа... и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. </ 
е у врх...{S} Још неколико тренутака... и сад се види како она група у средини необично иде, ка 
умâ... зацрвени се кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... 
 нама? </p> <p>— Са свима, брате, па... и с тобом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја 
та? — насмеја се она. </p> <p>— Коса... и сва миришеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ваше девој 
А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом, као и сваком... — рече он, дижући свој 
/p> <p>»Већ се смркло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S 
има.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. < 
а гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде још  
едној од њих, не сме у очи погледати... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошки 
е чути. — Кажи Станки нек ми опрости... и ја њој праштам...{S} Не послушах те, па ето... </p> < 
е може, јатацима не може, мојој кући... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је, оно најбоље: накупи  
и удара као дамари...{S} У ушима шум... и тамо шушти, удара, пишти...{S} Срце се стегло, следил 
, погледа га некако у косо, необично... и тај поглед не обећаваше никаква добра... </p> <p>И ка 
удећи се. </p> <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан 
улети тамо, у онај непознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се 
мо да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и готово... шта то њега кошта!...{S} И ја одмах жив...  
 раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћ 
ове рачуне и крајеве. </p> <p>— Знаш... и ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви б 
у очи погледати... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S}  
где су се скупљали неки необични гости: и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању 
 бесан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаљ 
 </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она  
опет јој се чињаше да нигде лепше није; и саме ове прилике, које је очекиваху, изгледаху јој за 
е главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се извештава 
м љубавном прижељкивању, па се растану; и он се враћа срећан, задовољан, опијен слашћу љубави,  
 но се само чуди откуд та жена овде!{S} И напослетку, угледавши врата, једним скоком испаде из  
аст ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по селу се рашчују одмах, а ова је дос 
и шта може међу људима остати тајно!{S} И његове везе почеше да избијају на видик.{S} После три 
{S} Причешће.. .{S}Какво причешће!..{S} И наједаред стадоше да му се проносе у мислима светле и 
мо до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа. </p> <p>Ђур 
.. и готово... шта то њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да живим, задуго, много, да остарим.. 
 све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда ј 
 од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се мучити!...« </p> <p>Једним лаким скоком, као 
је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Не 
газиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми се куне срећом хајдучком — Друго ништа и нема  
ао, с ким си ишао, кога си напао?...{S} И тако све, па мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ с 
ли су, онако као онда Мита писар«...{S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, м 
на се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку 
исело... једва, кажу, остаде жива...{S} И опет, како вешто одговара на суду: не зна ништа ни за 
у, Спасу... нека те бар она гледа...{S} И, ако можете... подигните ми један камен на гробу... < 
ед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед!{S} Све једно, опет је боље 
е ужасних злочина, мука, уздисаја...{S} И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре 
ну смрт, без устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи то страшило, онда... онда ћ 
 како она мишљаше, никаква смисла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док го 
лом угушио онај стид од себе сама...{S} И сад му се ређаху и понављаху у памети сви јутрошњи тр 
у, из које се ипак осећа само она...{S} И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно  
а сутра, прекосутра, свакога часа...{S} И ми ћемо за тобом сви... </p> <p>Одједном му спаде теж 
нца, уносећи собом и студ и отров...{S} И усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и  
.{S} Макну ногама једаред, дваред...{S} И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Н 
ислећи и не видећи ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, к 
после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угледа како оно страшило необично отвори и раши 
би, неки се докотураше до постеље...{S} И Ђурица пође једној постељи, али га издадоше ноге...{S 
 више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи. </p 
да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана преко реке, којим су прешли, и како ј 
чега.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чудно је то срде, које се радује меденици на црквеној 
 и истога тренутка је опет завуче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </ 
огу бити присебни само ретки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочек 
ледам шта се ради по овој околини...{S} И знаш ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма ко 
гледа како да га завара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу. 
ије тако отворено у душу загледао...{S} И таква вера, такво поверење у њега, разбојника!...{S}  
ажу. </p> <p>— То је, вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене 
 што је... сјајно, светло, слатко...{S} И никад га више не одведоше цркви и не причестише. </p> 
ати свега тога, кад је све прошло...{S} И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној с 
и ко зна... може још доћи одговор...{S} И срце се опет почиње растапати... </p> <p>— Хвала, гос 
ерено, уплашено...{S} Сви спавају...{S} И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан п 
ело, стара мајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропаст 
 не смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е онда те само једно молим: не ид 
гледам онако натмурену и зловољну...{S} И најгоре је то, што неће ни речи да проговори: све ћут 
јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч овој праведној, страшној погиби 
ише привлачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је њега привлачио, али чиме?...{S} Својом тајанс 
ако старински, смело у очи погледа..{S} И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи 
а то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> </div> <div type="ch 
е затвори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послуж 
а се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се забавља, само нека њу воли.{S}  
де и три четири јатака, то је свега.{S} И кад овако, нарочито помоћу жена, привеже Ђурицу за се 
аклањајући један део сунчаних зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију 
 на сваком кораку, као његова сенка.{S} И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искре 
вратити, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Ник 
зненадила она напомена о јаловицама.{S} И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, бил 
енкастом марамом са белим цветићима.{S} И више се ничега није сећао... </p> <milestone unit="su 
иђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе  
нке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву. </p> <p>Једар 
 ми ћемо гледати... није нам првина.{S} И капетан је сад промењен, овај је нови опак... </p> <p 
а одваја један по један лист папира.{S} И сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, зај 
ли и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се врши други нап 
нац, на Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку  
у, дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушко 
ео само извршити оно што му се каже.{S} И ову похару извршио је по плану и наговору Вујову, али 
шиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од  
како су необично одскочила од земље.{S} И после се одједном нађе над њим неко други, као да је  
е, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако 
кад се у пресуди помену Краљево име.{S} И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... 
од сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави своје кћери. </p> <p>Једаред н 
 Ничему... рекао је тада сам у себи.{S} И сад се сетио чворкова... </p> <p>Али је опет, још јач 
што учинити да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{ 
одмах почнете оно што сте уговарали.{S} И то ће јавити. </p> <p>— Знам, знам... добро! — одгово 
ху и неке његове најтајније помисли.{S} И њему је долазило све то на памет, али он никад не беш 
откуда се више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> <p>Тамо, куда уведоше Ђурицу, 
ад можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војковцима треба послати.{S} А чим нађеш прил 
едом могао слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и д 
ах, коме се она не могаше противити.{S} И у тој злослутној суморности, она се предаде црним мис 
ари он не може никад ништа смислити.{S} И досада је други за њега мислио, најпре отац му, па по 
спремише пушке и одговорише на знак.{S} И с једне и друге стране понављаше се звиждање, да би о 
аклона, а она не може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа  
 кривица се обично заглађује љутњом.{S} И он се наљути...{S} Али он хтеде да извуче корист из о 
ођаци и неки момци, нарочито Сретен.{S} И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не д 
а сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом.  
ост, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажна и моћна сила примамљиваше тамо, о 
то ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало  
ве јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она старала да ову необичну појаву себи о 
 дотле чињаше необично и примамљиво.{S} И сад јој се онај пређашњи живот чињаше сјајнији од сун 
благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И напослетку, другови су се ревносно чували.{S} Дознава 
 требало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је  
ак да се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, на самом крају вароши, поред потока што пре 
 рече му отац.{S} Он је учинио тако.{S} И кад му је после мајка донела куване чворке, он се чуд 
е.{S} Дању се спавало а ноћу живело.{S} И живот је тај био необичан.{S} Најпре није смео ни гла 
ило, час у љубичасто пламено жутило.{S} И она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка с 
им нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад разбирам.{S} Требаће ми сад повише новац 
ују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим 
ош морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће кр 
и шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штог 
е одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом упорношћу.{S} И кап 
еникова, од кога није одвајао очију.{S} И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело  
го не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте позадружна, јади је убили, таман да загреје ’ва 
кроз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети 
тање понови, он скочи и пружи пушку.{S} И они обоје поустајаше и погледаше уплашено из свога за 
е имао са њом какву нарочиту намеру.{S} И затим му падоше у очи широка Николина леђа, у сукнену 
а своју одлуку с највећом упорношћу.{S} И капетан напослетку безнадежно махну главом, па се пож 
о осећање, изазивајући ужасан страх.{S} И усред тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жу 
о то сад? </p> <p>— Тако... виђећеш.{S} И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, 
и шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али  
мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?... 
 за ствари, које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, подметнули? </p> <p>— Не знам, госп 
оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша се љубав једном сврши, оде, нестаде је...{S} Ама 
но све једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља 
 брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах проговори: </p> <p>— Е, нисте видели 
 би?...{S} А, јест, убио сам човека!..« И при тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му 
а досад није никад тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишл 
ош ово мало времена што нам остаје!...« и он осећаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и 
т! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непознату му до с 
ви: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под тим »нико« своје сељане, нарочито му 
 га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окрете и погледа иза себе... двојица држ 
ни хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми значај те мисли, опет му пројури нека електр 
 види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који 
а све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухват 
е?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се заинтересова откивањем, па стаде гледати како м 
м, макар из какве заседе, прикривен...« И он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади 
.. хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде му поглед на једну младу жену, која га посматраш 
 речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан.{S}  
е десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све због неких кожа, које су  
м... — рече он, дижући своју »шлафкапу« и поздрављајући капетана, који нешто туробна изгледа до 
ако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такву стању, после непрекидн 
аједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само се, ист 
 не знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и остали свет. </p> <p>Ђурица се подиже и погледа је за 
аље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто п 
оже, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— Оно, јест...{S} Али тај живот?... </ 
па затим викну: — Седи!{S} Седи доле! — и замахну ножем. </p> <p>У кући се разлеже страховито в 
ноћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не 
имо где, или тако на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ватреним очима погледа свештеника, очек 
водиш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи махну главом. </p> <p>Станка скочи, па ста 
.. </p> <p>— Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> 
 Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то говорио 
з заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђури 
ећ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе.. 
Али нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. </p> <p>одједном му се очи раширише, у 
жи са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где  
«, али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распозн 
ише не може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе тол 
ши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одм 
та је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам вер 
е малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раширило по 
.{S} Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа руком на стакло. </p> <p>Кад помену капетан ос 
ри писар — имамо ми поуздан лек за то — и насмеши се значајно. </p> <p>Кмет развуче вилице у ши 
} Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је. </p> <p>— Н 
 је могао — обрте се учитељ апотекару — и ја сам учио онолико, колико је кадро било једно сељач 
{S} А човек је, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино мл 
че он. — А ја мишљах друго... </p> <p>— И ја мишљах... — одговори Станка, али ни она не исказа  
сам ти казала за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али о 
моји никад нису причешћивали. </p> <p>— И ја ћу се исповедити...{S} Нисам никог убила, ни онако 
чке похаре! — рече свештеник. </p> <p>— И јуче изјутра онај случај у Кленовику! — одговори капе 
 после не марим, нек погинем. </p> <p>— И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћути 
иво што је ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољега, проклетница једна — од говори Марко с 
овно људи потчињавају.{S} Услед тога, а и због оне неодољиве жудње да проведе мало обична разго 
ла, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се отима 
оја да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно то 
 имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p>  
жи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? </ 
ићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнув 
обро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике.  
еље. </p> <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — одговори Ђурица и, знајући  
вршисмо.{S} Пласковчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра 
о дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А са 
S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи...{S} Истина јест, више нема нас  
 </p> <p>— Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересиј 
лио: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из 
 кућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се н 
међу строгих и сувих законских одредаба и живе душе човекове, која управља тим одредбама по сво 
оби по поду беху разбацани комади хлеба и печена меса, неке крпе и стара поњава, раширена преко 
ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа 
одних послова, па онда се сети да треба и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше на ум ку 
 да тебе замијени, </p> <p>— Онда треба и њега да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш  
аженој господи бандистима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине капетане, част нам је...  
е, опазише одмах место, где чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{S} Двојица претр 
 клонуше, што је значило да се покорава и слуша.{S} Митар одвоји један од конопаца, што их је з 
самим потоком.{S} Наместим ту Добросава и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом тројицом  
 ти Радован? </p> <p>— Погибе.{S} Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај 
ани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио је на звер, коју неп 
аву као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се...{S} А терет озго све тежи, све мучнији...{ 
 механџијом, сети се погледа Пантовчева и речи његових, сети се свега... и истога тренутка скоч 
 маглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и зелени се весело, светло, радосно... </p> <p>Очи се п 
 погурена, јасних и светлих очију, жива и страсна израза, устаде иза стола и пође насусрет Ђури 
p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} 
ребу да отвори цело срце, да се наужива и провесели...{S} Дивна ли живота!... </p> <p>»...{S}Ал 
 хладовита китина...{S} Поље се прелива и трепери јасно зеленило младе траве, која је, као влас 
ну, свакога часа надаху. — Ко се скрива и бега, њему се непрестано чини да му је непријатељ за  
овињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко сто 
Само сам, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао 
 <p>Ђурица и Пантовац остадоше код Јова и на преноћишту.{S} Ђурица и Станка однеше поњаве у кук 
урица приђе ономе другоме, те се рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, Којо, са нама? </p> <p> 
..{S} Он сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се  
д прилике, погледа у једну страну крова и рече: </p> <p>— Дед’, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да 
 Тако се полако издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђе 
 чуђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да ј 
, велим, чини онаке покоре и злочинства и на ономадашњој и јучерашњој похари?{S} Која вели да с 
ободни живот, кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијо 
сле само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — ми 
а очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!...{ 
. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. </p>  
ма нека прилика, паде на њега, стеже га и притисну целим телом... </p> <p>— Овамо!... — Викну М 
д тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико због глади, колико ради ж 
рудвало, смешало, следило...{S} Дави га и притискује она црна, најстрашнија мисао, коју никако  
 га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића  
/p> <p>Пантовац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши д 
иве душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне вра 
ду саучешће... </p> <p>— Стезали смо га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — рече ј 
о оне тамне, неразговетне слике, што га и сад необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глав 
 слободно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и  
ношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут како се јуначки држи. »Као  
бог тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако... </p> <p>— Шта си окупио једнако  
Две челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... </p> <p>» 
 циља, ту наместили.{S} Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаш 
 груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица 
ило...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још с 
детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да  
ле и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога душевнога страха. </p> <p>— Што није свакад 
пред собом добро познате му црте строга и одлучна лица, он не изгуби ништа од своје одлучности  
, гони велика хајка.{S} Због свега тога и он сам измени своје поступке према другима.{S} Досада 
аст!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слу 
м — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> <p>— Јок, не мо 
 црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно у 
роке тканице са девет разнобојних пруга и памучне подвезе за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} 
 ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p> 
та.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одл 
нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега затвори.{S} Једном пандуру рече да одмах одвоји  
 по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа како промиче  
и себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Ми 
 да прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога легне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} 
S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај с 
е се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори 
д си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачини.. 
естима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у његовој појави. </p> <p>А Ста 
летку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском  
урицом, једну по једну банкноту, као да и њега интересује колико ће се наћи новаца у том завежљ 
о казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од п 
ону у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; привлаче га она китњаста, обрасла воћем и жи 
милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива...{S} Топи се радосно срце мајчино, капљу врел 
је да издржи ударце куршума...{S} Гледа и чека... не дише... </p> <p>Груну плотун...{S} Зелоноб 
 да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све више излаж 
у намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — рече после дужега ћу 
 оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети. </p> <p>Капет 
зе једну по једну пушку, те их прегледа и, нашавши све у реду остави их. </p> <p>— Тако, соколе 
дећи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — следи се... </p> <p>Тамо далеко 
а није ни чула одговор: само га погледа и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то био тамо? — зап 
а до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад 
орише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко до 
роводити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да  
 оставио код нега све новце, па се онда и он намести код Мата, леже и наскоро се учини да је за 
Што, зар... </p> <p>— Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за на 
чких, начичканих једно до другога, брда и планина.{S} Пред њима се засветли и зашарени она живо 
га робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти 
ца и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </ 
азговоримо. </p> <p>Ђурица зину од чуда и стаде на месту као укопан. </p> <p>— Зар ти први — пр 
ан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, најп 
 своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отпасавши му ткани 
 послужити овим одговором, па се уздржа и запита: </p> <p>— Баш увек тако раде? </p> <p>— Па... 
 их је за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па запита ј 
ито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрачном и суморном планин 
имаш мудрога саветника...{S} Истина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао 
ије имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се д 
ад видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за се 
 — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, ко 
есету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, мор 
га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> <p>— Море, децо, гледајте своја 
њу на похару. </p> <p>Ђурица се насмеја и погледа Станку. </p> <p>— Она то и тражи једнако — ре 
елом, сијаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезаху у осмејак, гледаху крвнич 
е и поверенике, којих је било без броја и који су га све више, својим захтевима и услугама, оба 
ри Ђурица, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. </p> <p>Старац, још снажан, поче да  
head> <p>Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} Старац се на 
х страна; требало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, којих је било без број 
 и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар,  
. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђ 
, које чита у погледима већине девојака и момака, такав поглед не би поднео, он би га уништио и 
је знала по разговорима других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је о 
у синовца, узеше му осам стотина банака и, зарезавши му нос, припретише: </p> <p>— Ако чујемо д 
 зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђурица, схв 
њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу 
орача, прескаче преко поточића, јендека и врзина...{S} Ђурица то исто чини, не престајући звони 
На белом хлебу!...{S} Како му је далека и страшна била та помисао некада, како се здрхтавао од  
гано кретала путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згр 
твари, две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари 
...{S} Докле ће се овако? — рече Станка и седе крај њега на под. </p> <p>— Што, Стале? — одгово 
е уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна жена остаде напољу да пази неће 
 <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и нека мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па о 
>— Хајде, не дроби ту — одговори Станка и оде пољем, ступајући замишљено и узбуђено... </p> <p> 
 </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отера 
трах: стаде да преза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које пост 
у знојава леђа, јутрењи поветарац пирка и расхлађује, а трава шушти и пада под оштрим челиком.. 
 одброја сто банкнота из крвава завеска и пружи их Новици. </p> <p>— Је ли доста? </p> <p>— О-х 
љаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опаз 
над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само  
те навуче поњаву преко сламнога јастука и врати се за розгу. </p> <p>— Лијепо сам намјестио, ка 
је, који се повио на кљусету, па труцка и одскаче од седла, по такту вранчева касања...{S} Нека 
човек — прихвати друга.. </p> <p>— Вала и јесте одвојио од других.{S} Само да није онаки... да  
ô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, али опет некако сагнем г 
о ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — наставља Ми 
еш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </p> <p 
 кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се отимала од немаштине и глади, а да 
ено рубље, па се ту обично заметне шала и прича, која се продужи до позна доба.{S} Станка, у ша 
, али опет... </p> <p>И продужи се шала и задиркиване, нарочито на Јеличин рачун. </p> <p>Кад с 
 али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина, море, ка 
кан.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале људе, па се пож 
> <p>— Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забринуто. < 
е дошло овако... треба јој купити одела и преобуке. </p> <p>— Све ћу ти сутра послати, а сад мо 
еко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено  
 отпадница од куће од родитеља, од села и целога света; знала је да тога часа укопава своју мла 
бухвата цела човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...{S} Пов 
помолити из собе.{S} Станка је излазила и набављала најпрече потребе.{S} После се упозна са Тим 
вољнија.{S} Непрестано је потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни др 
, а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељица.{S} Он није жалио новаца, а она је 
сте хладовите горе, која га је наткрила и заклонила својим моћним зеленим покривалом...{S} Гле, 
се Станка после таква одговора уплашила и стала би распитивати и домишљати се ко ли је то био,  
ици се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непр 
} Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола и пође пешице поред старца, а кола одјурише напред и за 
акао.{S} Младић, који је силазио с кола и распитивао у механама, намести се на предње седиште,  
самостаном.{S} Хајдуци поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом... </p> <p>А старац  
човек... душе ми нема — правдаше Никола и себе и свога дужника. </p> <p>— Остави сад то — викну 
јте... на њој то пише — одговори Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пруж 
жива и страсна израза, устаде иза стола и пође насусрет Ђурици. </p> <p>— Где си, Мишо; камо се 
ло, трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом н 
ади.{S} Само му једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад њег 
...{S} Двојица претрчаше преко прочевља и стадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко о 
цео рам са хартијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорч 
говим зрацима преливаху и блистаху поља и њиве, окићене росним капљицама, које се по брежуљцима 
тницама дворишта, која ће посести споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто ј 
 — рече Дмитар књижар, пошто се искашља и протрља међу прстима свој дебео златан ланац о врату. 
не околине, који наилажаху на општу (ма и прикривену) осуду, сви они — поступци — изгледаху јој 
глас због своје велике радње са шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем новца под 
 заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући несвесно, заборављајући и на св 
ој страни, која је испресецана јаругама и косама.{S} Бегунци су свакога часа морали да слазе у  
енице стаде разлегати по питомим лукама и дивљим голетима.{S} Руке му снажно али механично зама 
лаву право. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше до места; спустише га више коца... </p> <p>— Е 
 јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се журно примичу к се 
 села, па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао је друго 
чи с траве, дохвати обрамицу с рубинама и затури је на раме.{S} Ђурица се зачуди: </p> <p>— Шта 
 неописан страх од самоће, од себе сама и од онога вечерњега сутона..{S} Застаде и ослушну...{S 
 као по команди, измахују оштрим косама и секу зелену сочну траву.{S} Пријатан, заносан мирис о 
 брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— 
ана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се журно примичу к селу.{S} Види се и  
и који су га све више, својим захтевима и услугама, обавезивали и спутавали у бескрајну мрежу с 
ма улицама, по двориштима, по праговима и уласцима у куће...{S} Са стреха и из натмурено сребрн 
 Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже м 
Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: од толиких похара још није ни пол 
 Викну Митар, притискивајући га грудима и стежући му руке... </p> <p>Попадоше на њега још троји 
 светла неодређена вера у добро обузима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио завичају, камо га је 
а да угуши такву мисао, која му одузима и последњу кап присуства духа. </p> <p>»Знам ја што је  
де, иде... а ти само лези, маши крилима и уживај...{S} Куд ли путује онај облак и шта ли је там 
олазе рабаџије с пуним и празним колима и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде  
пред њим, меша се с оним другим мислима и ствара једну збрку, из које се ипак осећа само она... 
м »пријатељима, партнерима, суграђанима и осталој булументи нашега града«, како он то вељаше. — 
тар од природе ум може да влада ученима и неукима — Вујо поче стално да се занима реченим посло 
адао. </p> <p>— Е, девојко, по законима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојник 
> <p>Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у со 
ло затим зашушта кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од 
 једва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјан 
а конопљана кошуља, извезена по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, зб 
 па почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије причају.{S} К 
ом кмету, који с одборницима, пандурима и бировом уђе у кућу. </p> <p>Писар седе на клупицу пре 
се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: </p> <p>— Ходи дер бл 
ога знака од живота...{S} Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше испуцана растављена врата и за њ 
ге необичне.{S} Његовим широким плећима и снажним мишицама позавидели би многи атлети од заната 
одио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, к 
 ниже страном да пресече пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над провалијама застају сви и, у 
ен.{S} Мајка му, напротив, стреља очима и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледа 
 а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада она пијана мора... </p> <p>Писар стаде 
 хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи! 
собом донео.{S} Пантовац засветле очима и маши се чутуре. </p> <p>— Ох, сејо рођена и мајко миљ 
 понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка.{ 
ису куће, и одредио по једнога жандарма и пандура на један и толико исто на други прозор.{S} Тр 
 с обе стране, па онда још три жандарма и два пандура.{S} Жандарми и пандури, као обично, беху  
е био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут  
ше из кола, па узеше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, об 
и није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига 
па, не видевши ништа, остаде разочарана и још зловољнија.{S} Непрестано је потом мислила и пита 
ину, којом се, у дужину, пружила главна и једина варошка улица.{S} Петлови ућуташе, после дуге  
 усијаним очима тихо носи и веје хладна и црна нема помрчина, улевајући у душу још већи јад и ц 
рјак, за њима меденица, па онда црквена и општинска икона упоредо, а после тога све по двојица  
ши се чутуре. </p> <p>— Ох, сејо рођена и мајко миљена, ти си ми још понајвернија друга — рече  
 говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као да не до 
ђипи, као иглом убоден, клече на колена и закука из свега гласа: </p> <p>— Јаој, кукавац, ђе по 
аносне, пуне интереса...{S} Лакомислена и бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да 
огледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, 
ва су двојица по целом лицу нагарављена и увезана широким, гаравим пешкирима, те им се види сам 
ге издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се на ногама. — Ова је моја... моја... </p> <p> 
аху његове сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори:  
p> <p>Радисав га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му  
 кошеви за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и остале потребе добре земљодел 
и капетан, који дотле стајаше намрштена и озбиљна изгледа, после ове напомене значајно махну гл 
руке! — одговори она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да пло 
 другом, а кад сагледаше своја уплашена и забринута лица, оборише главе и заћуташе обоје. </p>  
ио, па прошао.{S} И опет је нека снажна и моћна сила примамљиваше тамо, опет јој се чињаше да н 
 поводањ, по Ђурици се разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необ 
Сад му све изгледаше друкчије.{S} Тужна и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у  
 мало протезаху по душеку поред гојазна и флегматична господара.{S} Фењери пред каванама суморн 
сију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— Послао ти Митко и поздравио  
Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе.{S} Поче ручак.{S} Свирала одјекну... </p> <p>Мо 
анимала га је у великој мери ова новина и ове, како њему изгледаху, господске околности, па им  
жавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа у њему з 
, па ће после, преко Јеловичких планина и Качера, у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи 
ше, мучише и тукоше механџију Цинцарина и момка му синовца, узеше му осам стотина банака и, зар 
спремљена чутура вина, печена јагњетина и добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној с 
{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. </p> <p>— Ко је то? — запита л 
арави својој.{S} Беше то тако самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу људима ретко налази.{S 
д њега само чисту искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мис 
ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. </p> <p>...{S} Међутим, В 
Ене сад.{S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он об 
p> <p>— Како ти кажеш... — прошапта она и погледа га мило, својим великим и сјајним очима. </p> 
 гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет показује!... 
њој је криво што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> 
тако ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене? —  
... </p> <p>— Зар Новица?... — рече она и трже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чув 
стите са некаквим девојкама? — рече она и насмеја се весело, као да је то што је казала о прово 
агати, зар је мени мило! — одговори она и зачуди се, кад се он намршти на њен одговор. </p> <p> 
а Ђурицу? </p> <p>— Шта? — одговори она и застаде. </p> <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô  
чина ми... удовица јадна — одговори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестри 
 сви потчињавају.{S} Он није био крупна и развијена стаса; напротив: његова коштуњава сувоњавос 
тену — рече Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде 
 младић брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео срез осим наши 
ђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, на 
ед очима стаде да се хвата она пријатна и блага измаглица, што наступа после јакога пића. </p>  
 и шаренице, истресе једну трубу платна и из ње испаде један велики завезак. </p> <p>— То ви је 
ла саму земљу, па стоји тако непокретна и суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне  
 растресао загрејане живце...{S} Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула свој 
а девовала, без сумње, улевала необична и страсна осећања сеоској момчадији. </p> <p>Кад пређе  
ше од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необична изјава његова...{S} Толико је пута она слуша 
је старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће б 
астирску поуку: да се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам  
</p> <p>Кад се изређаше она прва питања и узвици, који су обично без садржине, Ђурица одмах пре 
и да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. </p> <p>Одмах после венчања нађе 
е срце од некога необичнога предосећања и зебње...{S} Погледа преда се и, под једним густим гло 
квим помешаним осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, ка 
ли му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним  
, заједно са целом кућом, пробао печења и јаније, зготовљене од добрих јаловица.{S} Али зар је  
S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледавши случајно у дворишт 
чен, блед, нем...{S} Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренераж 
е и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу...{S} Исекоше конопце, извадише онога из 
има, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени са тим послом.{S} Развесели с 
се одлучивао, он је помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, док с 
еселијим животом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речицама веселије жубори и 
 ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. 
, мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од из 
ца се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам ш 
> <p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S 
рихвати шалу. </p> <p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како 
ао светац:...{S} А после, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слободан!...{ 
не. </p> <p>»Шта хоће они од мене... па и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси 
 мисли, које се само јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Постад 
да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да  
у велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. </p> <p 
а траву.{S} Митар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> <p>— Немој... остави то, мо 
.{S} Крстоноше застају код записа, попа и Обрад отпевају што следује, урежу запис и крећу се св 
} Ишао је преко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури 
о из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — 
леда шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општински биро 
а, нешто око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред а 
 влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необична успомена из детињства сену му  
о игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари...{S} У ушима шум... и тамо шушти, у 
 лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку 
} Станка се полако придиже испод губера и, после кратког чекања, угледа два велика курјака где  
много поузданији, но да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S}  
е шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, ко 
е, од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам преда 
епену.{S} Кад није могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), да је у 
ма, које клецаху и повијаху се од умора и слабости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и  
ваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој 
ло доста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о даљим својим корацима... </p>  
 </p> <p>Најзад се, после тешких напора и страха, бегунци нађоше у Смедереву.{S} Тамо се склони 
 да продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде 
и одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те час 
е, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме хладна  
 ће се то поновити и сутра и прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме хладна језа кад поми 
ш већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од Станке, приско 
 баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на Марка. </p> <p>Станка леже сва на ту пружену 
ћ се дела маса радознала на рода таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница под снаж 
егли по самом потоку. </p> <p>Тога часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да 
ушке, и река која кривуда између потеса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао 
{S} Још из детињства она беше чудновата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, 
мати шири слабе старачке руке, обухвата и стеже своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и 
лулска улица претворила се у море блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по  
а у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђу 
 може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио, тако ћ 
раде против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа какав су утисак учиниле 
 некакве слике, која му је тако позната и тако блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа 
о, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не в 
т...{S} Отворише се изнутра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... т 
олико тренутака отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко 
х; зашкрипаше испуцана растављена врата и за њима одјекну потмула празнина пусте куће... </p> < 
да с осталом тројицом станем пред врата и лупнем јако...{S} Не би одговора задуго.{S} Лупнем оп 
} Новица се подиже испод једнога дрвета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? 
 необично изгледа.{S} Нека суморна сета и замишљено расположење овлада њиме од онога тренутка,  
 детињства она беше чудновата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на д 
 свежњевима хартија, стајаше писар Мита и разгледаше нека акта.{S} Чим капетан проговори, он се 
 уплаши, јер појми да је мисао истинита и правилна. »Јест, зацело, ја радим, а они све односе и 
то. </p> <p>— Велиш то истину? — запита и кмет. </p> <p>— Тхе, помало...{S} Јутрос малко почесм 
ад добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... </p> <p>»Та неће м 
у обичним приликама.{S} Беше то стасита и ретка појава.{S} Висок, снажан младић, широка чела, г 
си собом неку врсту поштовања, респекта и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало.{S} Он п 
и завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на  
е.{S} Ђурица одброја осамдесет банкнота и даде их Новици. </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па к 
за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, преливајући се час у ва 
нчева, претворила се у ватру, па блиста и трепери, заклањајући један део сунчаних зрака.{S} И ш 
с и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: </p> 
отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у со 
е, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викн 
а се испричати!... </p> <p>Станка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} После неколико  
н то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи уп 
и тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p> <p>— Па како, бо 
ко болно бунило, занос... не види ништа и не мисли... </p> <p>Руке су му се грозничаво тресле,  
м...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела данас? </p> <p>— Шта 
еписмо једно за друго, не мислећи ништа и не знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, те 
 се куне срећом хајдучком — Друго ништа и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим  
тнице на огради, претрча преко дворишта и стаде пред једна врата над степеницама, за која је др 
иже на ноге.{S} Перје кукурузно зашушта и затим се чу тихо звиждање, које највише подсећаше на  
тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити 
леду светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не  
страшило.{S} Кад плануше неколико свећа и храм се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини х 
гао једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијан 
еоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завича 
и шта је одвело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и 
 намах расани и разрогачи очи од страха и чуда... </p> <p>Ђурица и Станка стадоше напред, једно 
овима и уласцима у куће...{S} Са стреха и из натмурено сребрнаста неба сипи и капље ситна роса, 
 други прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... </p> <p>— Предај се, не гини лудо! — в 
<p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запита озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није 
а тренутка, као звер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. </p> <p>Радован плану, севнуше 
ште.{S} Жандарми одмах скидоше Пантовца и простреше га по зеленој ледини.{S} Народ се окупи уок 
на посао.{S} Осим познатих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; једнога је знао 
ј гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јагањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем  
 Ђурицом и Митом к њима. </p> <p>Новица и Коста утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и к 
ац, те се провукоше кроз ограду обојица и уђоше у двориште.{S} Ђурицу обузе нека непојмљива зеб 
кеш«, који се обично сматра као ситница и за којим тек после долази право разрачунавање, које м 
бро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад ј 
/> <p>Другога дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друштвом, које им је Вујо спрем 
амо да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и о 
оше код Јова и на преноћишту.{S} Ђурица и Станка однеше поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под 
нута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе последње куће београдске. < 
Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} Откуд тако р 
т...{S} Шта свет! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на  
може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радован излажаху из свога ноћишта, Вујо их задржа. </ 
послије. </p> <p>— Аа... — отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох 
на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, с 
> <p>Сунце се тек рађало, кад се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом п 
— Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. </p> <p>— Море, много је то: неће с 
и. </p> <p>— Шта зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да  
д’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђурица и намршти се мало, али се по његову изразу не могаше пр 
осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Шта ћемо мерити, кад се то з 
S} Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића.{S} Потом му каза д 
е научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру са Станком. </p> <p>Свештеник се 
. </p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му одржава гвоздени ланац на нога 
овина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг 
 са њим. </p> <p>у соби остадоше Ђурица и Станка. </p> <p>Погледаше се обоје, и док им се погле 
после... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочек 
, вала...{S} Како си? — одговори Ђурица и стеже му пружену руку. </p> <p>— Добро...{S} Како ти? 
 одох да што разберем — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитивати за његове план 
осле већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. </p> <p>Вујо задржа Радована. </p> 
мертеке из наше шуме -— одговори Ђурица и насмеја се пријатељски, као стари познаник. </p> <p>— 
је од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му руку. </p> <p>Утом се зачу из шуме отегнуто, 
</p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дох 
 Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи корак ближе. </p> <p>За часак беху сви добро по 
. </p> <p>— Паре дај! — подвикну Ђурица и замахну ножем. </p> <p>— Хоћу, брате, хоћу, молим те. 
аг, коме је живот мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча  
18971_C17"> <head>XVII</head> <p>Ђурица и Пантовац остадоше код Јова и на преноћишту.{S} Ђурица 
P18971_C12"> <head>XII</head> <p>Ђурица и Станка се састајаху свакога дана.{S} Крили су се веом 
 очи од страха и чуда... </p> <p>Ђурица и Станка стадоше напред, једно поред другога, а иза њих 
м замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али истога тр 
осно, јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од опасности. </p> <p>Кроз 
 је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као 
пређашњи живот чињаше сјајнији од сунца и лепши од свега на свету...{S} Да јој је само још једн 
ну се занимљив спор између Марка ковача и једнога дебелога терзије. </p> <p>— Море каква песниц 
p> <p>Ђурица једнако маше рукама, прича и смеје се. </p> <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — рече  
... </p> <p>И мисао за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећање —  
 неко од спавача почиње дизати, притрча и притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак му 
 необучен умешао се у гомилу.{S} Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папуча 
кроз која је ушла Станка, те их закључа и узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам будити.{ 
е рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и за 
 би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико  
 идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам,  
х му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да 
илош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђ 
а. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вам 
ви људе, буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли 
 </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p 
 без ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време д 
оде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... </p> <p>Наједаред трже се из сна; разбуди  
ништа...{S} Прекорачи високи кућни праг и стаде босим ногама на хладну плочу степенице...{S} За 
 у коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспосленог апотекара. </p> <p>— Батали, човече, сав  
, и још више се збуни од овог отвореног и неочекиванога питања. </p> <p>— Само ти не ваља што с 
 ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и златног одела свештеникова, од кога није одвајао очиј 
се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; би 
њи очекивати какву сјајну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{S} А овако, за 
помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би?... 
 <p>— Тако, соколе!{S} Оружје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави.  
 па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип.{S} Али се хитро пружише многе руке 
ту, бре? </p> <p>Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрву присебности и одважно 
Станка га само погледа, па прође напред и потрча тако брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, ст 
ца, по један и по двојица потрче напред и опет се стопе с великом масом... </p> <p>Све ближе и  
це поред старца, а кола одјурише напред и за неколико минута стадоше близу манастирских врата.  
е, љуљајући се и поводећи главом напред и удесно. </p> <p>— Која је боља, побро?...{S} Знаш?... 
ред рупу, пружи једну руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Мак 
 још суморнија...{S} Повија се у напред и натраг по томе, како се коњ у скакању покреће, а у гл 
 једним раменом или пружи руку у напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне 
ни на њих дебелу кладу.{S} Пипајући зид и спотичући се по клизавој подстрешници, дође до врата  
елећу преко његове главе, ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа право на њега...{S}  
че, јер му сваки тек сад откриваше стид и срамоту његову... </p> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Бољ 
е се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S} Новици остаде још толико свести, те угаси  
ру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S} Господине мој, шта мислите!... </p> < 
 у том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S} Требало је одмах пресећи ове путеве з 
и и питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, јатацим 
езаштићена оканца, уносећи собом и студ и отров...{S} И усред дана у таквој је улици помрчина,  
ца лука задовољава потпуно њене потребе и навике. </p> <p>Ђурица је лети, кад је хтео радити, д 
 и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је седео. </p> <p 
да придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он за 
ини му се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву своју снагу и полети низ поље, као на  
. душе ми нема — правдаше Никола и себе и свога дужника. </p> <p>— Остави сад то — викну Ђурица 
ше последице тога непрестано и око себе и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово с 
се иронично. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се 
и пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипајући по мрачном ходнику. </p> <p>После неколико м 
d>XXIV</head> <p>Враћајући се са крваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин и један напад 
ос разноврсних мисли, које се само јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом откр 
 он се спремао да сад тек засуче рукаве и почне прави посао. </p> <p>— Симо, ти сад окрени десн 
прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне  
 користи. </p> <p>Ђурица, погнуте главе и бледа лица, слушаше ове необичне речи, које исказивах 
лед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опанака. </p> <p>Поли 
 </p> <p>— Стој! </p> <p>Подизаше главе и упрепастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с напереним 
 сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је она, п 
ле испод прочеља, дигла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који стоји пред њом с голи 
плашена и забринута лица, оборише главе и заћуташе обоје. </p> <p>— Ђуро, шта је ово?{S} Ја ћу  
, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне 
у, увек сеђаху три младе женске, здраве и примамљиве, обучене онако, као што се носе девојке у  
име забавиле, штрбну мало угажене траве и опет подигну главе, очекујући музару... </p> <p>Прве  
је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. </p> <p>Ово 
тином, јер поток, кривудајући кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и к 
требало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, којих је било без броја и који с 
о некако изравнати и задовољити другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готов 
скравих; те не знам како напуних судове и побегох. </p> <p>— А мене срео у Беглуцима, па пита з 
олазити, док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу 
а покварио би и однео собом све планове и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих планова 
ивим питањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што за мене отуд? —  
 да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их слободно и отворено погледа.{S} Још  
о привлачи к себи, и заборави све бриге и опасности овога света. </p> </div> <div type="chapter 
оваца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху ни једнога часа.{S} Вуј 
аху на гранама, протежући устојане ноге и крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху  
дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би 
се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. 
адна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја к 
 је била окренута леђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже на груди.{S} О 
велико друштво: неколико људи за нападе и три четири јатака, то је свега.{S} И кад овако, нароч 
су учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S}  
претпостављаше, пребаци се преко ограде и паде у кукуруз.{S} Одатле јурну напред, док измаче да 
/p> <p>Он коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. </ 
 од другова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да  
 од онога вечерњега сутона..{S} Застаде и ослушну...{S} Неко му се приближује.{S} А, јест, то ј 
гледа га лукаво. </p> <p>Ђурица застаде и погледа га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? < 
 поглед дужином зида, одједаред застаде и узвикну: </p> <p>— Ене де, проваљен зид!... </p> <p>— 
 докле год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и о 
Писар попуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо.{S} Иза куће стајаше нека ста 
} Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом. </p> <p>— Маро!... о Маро!.... — вик 
м на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби остадоше Ђурица и Станка 
ше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </p> <p>— Стражарите ли помало? 
 видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши га, оде у др 
ао. </p> <p>После пола часа Мато устаде и зовну га полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну га он неколи 
 за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није 
> <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха- 
 као каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку друго?...{ 
пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгл 
бом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кум 
одједном опусти, и некако необично седе и леже у ватру на прочељу, леже онако леђима, преврнути 
 у поље. </p> <p>Ђурица скочи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред што брже могаше 
остимо. </p> <p>Митар приђе... опет иде и гледа некако у страну...{S} Пољуби се са њим, па се и 
 би ништа вредело, но размисливши увиде и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па умест 
м, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.{S} Чекала је три вечера узалуд.{S} Че 
у би се већ морао борити против природе и против себе сама.{S} Жудио је за лепим женским светом 
х испод куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свако 
атове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. </p> <p>...{S} Три  
у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе обла 
је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца дошао из  
т је осуђиван на робију за опасне крађе и, после брзога помиловања, које су му »пријатељи« умел 
 »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врше што пажљивије... </p> < 
p>Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче д 
у лончина — објасни му пандур, па изиђе и забрави врата. </p> <p>Ово последње објашњење као да  
ридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко 
урица се разнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој руку преко рамена. </p> <p>— Ти си мени с 
 рукама, као утегом.{S} Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и о 
 не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши на месту, стаде претур 
нашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити капетан 
 коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од де 
д би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. </p> <p> 
— Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наор 
...{S} Хајде у собу. </p> <p>Ђурица уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани с 
 споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено висо 
 готово нехотично, тек само да што каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. </p> <p> 
ом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради ове необичне посете. </p> <p>— Ђурђе 
елећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кроз малена незаштићена оканца, уно 
 па се онда и он намести код Мата, леже и наскоро се учини да је заспао. </p> <p>После пола час 
 своје!...« па љутито угаси свећу, леже и стаде да размишља о овој чудној појави. </p> <p>»Па к 
Станка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли  
>— Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јаружице, изиђ 
p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </ 
ебан.{S} Кад му се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним 
века где му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он с 
 великим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: </p> <p>— Ништа т 
и остали свет. </p> <p>Ђурица се подиже и погледа је зачуђеним раширеним очима. </p> <p>»О чему 
друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, а из  
пе с великом масом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се над целом 
 бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскравих; те не знам к 
ма дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар 
купили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима. 
анастирских врата. </p> <p>Замало стиже и Пантовац са Симеоном. </p> <p>Врата на уласку у двори 
збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и о 
ова и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. </p> <p>— Зар си још овде? — зап 
отерати... — рече он, али се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: — Нека ње тамо у селу 
 Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниједног 
 и стеже своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива...{S} Топи се радосно срце мајч 
 а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јесен, по 
коме се сви управљају.{S} Па зато га је и изненадила она напомена о јаловицама.{S} И да не би о 
 шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.{S} Опаси 
у, дакле, само да чека.{S} Због тога је и избегавао мисли о своме положају, оне су му и иначе б 
 му отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огроман утицај на сву околину: сви су му се потч 
 своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад,  
и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S}  
ишта предузимало.{S} Изгледа, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек он 
> <p>— Наслеђе, господа моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питању — говора 
и на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде  
а бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казна Божја за оне, који се титрају именом ње 
удње и навике из девојаштва, увидела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично и  
, ова општа бојазан од Вуја зависила је и од неких других узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не 
ажаху дани... </p> <p>Међутим Ђурица је и даље живео онако, како је од оца навикао.{S} Имања, м 
се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S} Откада памти за себе, никада му 
.{S} Кмет нарочито сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није ва 
 да ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље 
ико дана пада киша над Београдом, те је и чистији део града потонуо у житкој прљавој маси; расп 
 кључаницу на кућним вратима, извуче је и полако отвори тешка растова врата...{S} Јово јој нешт 
..{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се тресе од х 
мет. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — одгов 
могао истицати богатством одела, али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити на себ 
жио првим шумарцима над потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се прибли 
ајвише његов рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању било нечега, што их одбија 
 јадница — помисли он за мајку — или је и она заклопила уморне старачке очи?«...{S} Као одговор 
тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се оп 
, не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног о 
ао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка заигра ногама — изгледаше као да у ње 
руп, па код капетана!...{S} Вала јој је и присело... једва, кажу, остаде жива...{S} И опет, как 
упорно се надао помиловању.{S} Чудан је и тај разлог његову надању.{S} Састојао се у једној мис 
о. </p> <p>— Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ. </p> <p>Људи наставише да и 
завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним нагоном самоодржања, изабрао се 
оји му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до 
е, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!...« </p> <p>Беше превалила поноћ, кад Ђурица  
јавља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим з 
д му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав 
е осећао у себи раније, пре него што је и познао Вуја... још онда, кад је почео да размишља о с 
а, добро позната појава.{S} Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљује жене својим работниц 
енутка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зликовац, кога зацело чека,  
 папрати. </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажене трав 
х другарица, да се онако слатко насмеје и нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кик 
орном планином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слобод 
онитоме месту, па му узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, он 
е чувши никаква одговора, покупи оружје и пође напред.{S} После неколико минута опет звизну, и  
жаху пред очи и биваху све примамљивије и интересније. </p> <p>— Докле ћемо ми овако, шта велиш 
ш још на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар  
му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте ли? </p> <p>— Сврш 
нем?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад презирала!{S} Све је пропало, и младост, и они  
узео Вујово место, али много поузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљ 
огађаји, који су се одиграли дан раније и који изазваше овај разговор, беху веома страшни. </p> 
е тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантовац, мало наквашен, па, видевши Ђурицу са девојк 
 га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмереније. </p> <p>Куд ће сад? — Рекли су му да удар 
 догађају, али сад већ много слободније и отвореније, но на скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчав 
а као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p 
иге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекин 
 из које нема излаза...{S} Падамо обоје и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало времена шт 
 дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељкивању, па  
во од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узв 
еоској души не треба много: комад проје и главица лука задовољава потпуно њене потребе и навике 
тар хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца з 
, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Крстоноше заст 
е да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, којих је било без броја и који су га све  
S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и 
{S} Ја вам опет велим, господо: прилике и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из  
исар, стари полицајац.{S} Какве прилике и воспитаније, какви бакрачи!{S} Ехе... кажем... — ту с 
оја вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, као што видим, налази да је свем 
а«, како он то вељаше. — Али су прилике и околности, у којима човек егзистира, од пресуднијега, 
аше свога стражара како прескочи врљике и побеже кроз кукуруз.{S} Дадоше знак онима у кући, па  
атаганима јуришали на имућне становнике и, као крвожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћал 
 потребе.{S} Тако је цедио и становнике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мр 
љаху се, четвртком или суботом, девојке и жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обичн 
Далеко му лепа кућа! — повикаше девојке и стадоше да се разлазе са студенца. </p> <p>Станка нар 
ни разбојник, који преза од сваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене злочине. </p> <p>»Шта хоће 
аде, по којима се белуцају чопори стоке и разлеже онај једначити, познати му звон меденица, кој 
иге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и 
о је кући, однео своје лепе мале чворке и показао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка нач 
че...{S} У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко је то? </p> 
у други погледи на његов живот, задатке и поступке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао  
ни путници оживеше, заборавише све муке и патње преживеле у туђини, очи им засјаше живим весели 
 узети другу...{S} Зар толике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!...{S}  
..{S} А шта је ово заковано?...{S} Руке и ноге приковане за под, за шта ли... ни мрднути се не  
кип.{S} Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. </p> <p>— Натраг, коме је живот мио! 
 би Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Радовану. </p> <p>Пантовац узе новчаник, о 
 мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је п 
за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па запита једнога  
 кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. </p> <p>— Биће то који други, 
ј-хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и 
 по соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта  
ца се заклонише за дрва, спремише пушке и одговорише на знак.{S} И с једне и друге стране понав 
лац... наместили се људи, пружили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све бл 
морен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душо 
езô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — одговори Станка 
бруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога душевн 
адоше да му се проносе у мислима светле и слатке слике давнога детињства.{S} Једва их изазива у 
...{S} Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла завила у  
 </p> <p>Протрчавши потоком, кроз шибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица наједаред стаде као  
репери отворенозеленкастим сјајем шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком младачком 
апи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... </p> <p>Наједаред трже се из сна;  
и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њега осећање, коме се само могао досећа 
ивота... </p> <p>И срце хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну над 
егуца општински биров... </p> <p>Весеље и право душевно задовољство, помешано са побожном збиљо 
де лепо намештену собицу са две постеље и миндерлуком, а на средини стоји округао застрвен сто, 
устаде, па га одведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S} Занесе се и заспа одмах...  
розор напоље?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. 
 што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За јечам?...{S} Раздао сам по  
увши глас Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у руке...{S} Ослушну... не чује се ниш 
м, светлијим, веселијим животом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речицама ве 
о им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају на прсте...{S} Старцу тешко дисати, стеже  
ито застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> <p>— Како... зар то може 
 је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да 
Извадивши половину рама, погледа напоље и сва му се крв следи, окамени се...{S} Две челичне цев 
 соби, а један ће истерати чељад напоље и држати Јова. </p> <p>— Сад пазите добро! — рече им ка 
ј падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у  
акву играчку, пребаци обрамицом на раме и, мислећи о свему што је чула, пође кући. </p> <p>»То  
штајући му своју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђурица се 
е одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила у послу.{S} Сва ова забуна потр 
им сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не  
овог обичног отварања врата; усред неме и дуготрајне тишине, којој се беше сав предао.{S} Истог 
се изненади, видевши весела човека коме и не падаше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана,  
после ње настаде обично затишје, у коме и власт и хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је 
рашине види се бела марама... маше њоме и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу... 
 њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим костима.{S} Станка врисну и посрну, ал 
нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још ужасниј 
бјасни, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка зебња при тим мисли 
она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она га је вазда заг 
обро.{S} Милисаве, пробуди све жандарме и пандуре.{S} Нека се живо обуку и нек спреме коње.{S}  
 После му се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима како веругају кроз густо жбуње, па  
е ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душевно с 
му ово ново осећање само позледило ране и муке му увећало... </p> </div> <div type="chapter" xm 
уци прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огранака. </p> </div> < 
} Шуштање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега они закључише, да горе иду људ 
 одузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} Одмах затим беше му прв 
 још од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, покошене зелене ливаде, по којима се бел 
као се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ћ 
ушке и одговорише на знак.{S} И с једне и друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што и 
о Ђуричиној храбрости, па сад ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој, и најзад о 
лиш?... </p> <p>Она обори очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S}  
одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешким пиј 
еце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету  
 цело му тело држаху необично развијене и еластичне ноге. </p> <p>Ђурица је веома ценио своје т 
Казао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хлад 
 пре, само нек се зна рачун између мене и тебе...{S} Свакад нек се зна унапред колико коме од н 
...« — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрч 
у пандурским рукама...{S} Тада се прене и, не гледећи ни на какве опасности, иде право к њој.{S 
танцима сад нема оне веселе, непомућене и безбрижне среће, којој се одаваху, док она беше код р 
а... и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. </p> <p>...{S}Звер!...{S} Звер пред х 
ца је веома ценио своје телесне особине и своју ретку снагу, па је према томе подешавао и своје 
ко над заходом, девојке покупише рубине и разиђоше се у село разним путовима.{S} Станка иђаше д 
 по коме беше растурено ђубре од живине и стоке.{S} Наједаред узвикну весело: </p> <p>— Дајте м 
 механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрм 
ити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености,  
јицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тражаху по кући.{S} По 
асак Ђурица се спусти са високе планине и удари реком, која тече кроз потес кленовички.{S} Поте 
ад је Ђорђе казао власти четири стотине и двадесет! </p> <p>— Тако они увек раде.{S} Кад би се  
. како да распореди оних четири стотине и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају 
лони.{S} А Марко, обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фи 
бајала.{S} Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад 
 <p>— Добро — одговори онај из помрчине и нестаде га. </p> <p>Ђурица с Новицом окрете уз брдо,  
остепено и навикао сносити оне значајне и подругљиве погледе сеоске младежи, који се њега тицах 
 дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се радозн 
 сто чуда...{S} Ко ти зна његове рачуне и крајеве. </p> <p>— Знаш... и ја тако мислим.{S} Али м 
узе нека непојмљива зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. </p 
 наперене на њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... </p> <p>»Откуд овде ови људи?.. 
ца све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ип 
.{S} Једна кућица са даном орања око ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од оца.{S} 
нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу...{S} Еј-хај! 
 је према томе подешавао и своје држање и одело.{S} Као сиромах није се могао истицати богатств 
јући чешће у лево, откуд се чуло викање и пуцњава.{S} Пантовац, тежак и тром, изостајаше све ви 
нез. </p> <p>Међу момцима наста гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само једна реч: »ј 
ица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање, које се чуло озго, од дворишта.{S} Седе на  
ао довољно узрока да скрива своје стање и положај, па није волео да га други о томе распитује,  
снажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се склопила над овим тихим самоста 
е налазећи речи да искаже своје осећање и чуђење. </p> <p>Седнувши на столицу и посадивши је по 
е из отворене собе сухо слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима суха увенула старица.{S}  
а да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— Около!{S} Заобилази! — вичу кметови,  
девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навике из девојаштва, увидела је и дотакла се свега,  
ца«, али он одмах разумеде њено значење и позна глас онога, који је рече.{S} У другој прилици о 
 као на команду.{S} Људи поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу.{S} Утом по 
... обула му нове црвене ишаране чарапе и опанчиће... сећа се живо како је једнако загледао у ш 
 нема... њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи  
и комади хлеба и печена меса, неке крпе и стара поњава, раширена преко сламе.{S} Тада беше јасн 
и, као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се радозналост сматрала за 
ој, стегнувши револвер, прескакаше рупе и камење низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, 
аквом склонитоме месту, па му узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш у 
ече он, кад стадоше да се ређају похаре и убиства. </p> <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима 
у вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и шаренице, истресе једну трубу платна и из ње испаде ј 
е, ћерамидом покривене кућице; оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, б 
 и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њим дру 
вља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’наког 
е такав човек, велим, чини онаке покоре и злочинства и на ономадашњој и јучерашњој похари?{S} К 
 ће да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им п 
ако самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу људима ретко налази.{S} Још из детињства она беш 
и!...{S} То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — помисли он, и 
 положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више онога  
ји тако непокретна и суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p> <p>Дру 
досећања и зебње...{S} Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са  
ак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту. </p> </div> <div type="chapter 
му је све још изгледало обично: виђа се и разговара слободно са својим сељанима, виђају га и по 
појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: </p> <p>— Помози Бог, снахо! </ 
ош толико свести, те угаси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа за себе... </p> <p>Ка 
дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на пре 
пава тврдо, после велика умора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах ск 
ају би помислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{ 
али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца престадоше играти и занемеше, не зн 
</p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже се и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан. 
е и наместише га да легне.{S} Занесе се и заспа одмах... </p> <p>...{S} Шта је ово?...{S} Гле,  
о, мученички... па обори очи, окрете се и полако пође к вратима...{S} Полако ухвати руком дрвен 
 здрављу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике лив 
ца хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, па се уздр 
сно — рече Радован. </p> <p>Подизаше се и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала  
ане, као да само то чекаху, склопише се и заклонише собом све, што беше тако лепо и тако пријат 
о! — Викну Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали, само остаде на поду он, непомичан, непокретан 
чи ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше...{S} Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба 
ако се журно примичу к селу.{S} Види се и коњаник, који се спушта косом, идући пред њима. </p>  
може догодити сваком ратнику, догоди се и њој: од толиких стрела, које досад срећно пролетаху п 
осад успавано осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђа 
ца промуклим, узбуђеним гласом, који се и самом њему учини непознат. </p> <p>Механџија рашири о 
 спојени са тим послом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђ 
у ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и један прозор на горњем спрату, из пандурске собе, и н 
 и шибљем.{S} Требало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у  
данас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је. </p> <p>— Нека ти Бог опрости! — рече он, п 
, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар 
у кога. </p> <p>Пантовац, као чудећи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу.{S} Његов погле 
жљиво и опрезно корача момак, бојећи се и презајући од свакога звука, од сваке људске појаве на 
кад овако? — прошапта Станка, грчећи се и прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи све више танку ош 
па јој шапуће грубе изјаве, љуљајући се и поводећи главом напред и удесно. </p> <p>— Која је бо 
а је сад? — рече Ђурица, заклањајући се и одговарајући на знак.{S} Звиждање се понови као и пре 
чје, шљепкајући по блату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној, замешеној и расплинуло 
ко увребао? — запита Станка, смејући се и сама. </p> <p>— Ђурица, слава га убила! </p> <p>Станк 
ћемо у зечеве — рече Радован смејући се и чешући потиљак. </p> <p>— Потера!...{S} Вујо послао о 
први поглед, па застадоше, не мичући се и не пружајући руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну  
но у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу. </p> <p>— Палите свеће 
ире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе, п 
е робовати за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S} М 
ед, па потрчи! — викну он намрштивши се и промрмља нешто у себи, што не беше за Станку повољно. 
намеру са Станком. </p> <p>Свештеник се и уплаши и наљути, кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћ 
а наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? 
нам ја то, нано, одавно.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш 
 опет што чути споља.{S} Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно  
тртом поду.{S} Где се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S} Новици остаде још толико  
вен пут њихову пријатељству.{S} Пило се и веселило свако вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђурица с 
и ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете власт«... па погледаху где би се могао још кој 
ђу правим и једрим церићима.{S} Зато се и попов поглед заустави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице 
. </p> <p>Кроз кукурузе приближаваху се и провлачаху се три човека, који необично изгледаху у о 
тадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се 
немо чупавим крилима...{S} Он се стресе и пожури уз брдо... </p> </div> <div type="chapter" xml 
нтовац, капетан нареди да га одмах носе и закопају. </p> <p>Увече је, украј срескога пута, изра 
ест, зацело, ја радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш од других  
ут угледа на другој завојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро познати му капут Милутина  
 исплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једном топлом сузом 
што онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? </p> <p>— То не знам, поп 
 Јова, није ништа наредио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомен 
p>— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, вол 
— Тајо!.. куку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу. </p> <p>Пантовац, који готово ништа не  
ке и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лак 
ђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне.{S} За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а 
очи, која му заклони собом све предмете и сва лица...{S} Он не виђаше више ништа, осим једно је 
ио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се 
оше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осе 
дговори му Радован љутито, па се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, 
у сутону опазити, па се одједном окрете и потрча натраг к шуми...{S} За тренут ока нестаде га.. 
па да скочим!...« и он се полако окрете и погледа иза себе... двојица држе конопац чврсто.... < 
ападним окрузима.{S} Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динара. </p> <p>— Е, мој 
, бојећи се да се разбојници не присете и не поврате. </p> <p>Ђурица с Пантовцем удари потоком, 
е могу мирисати као ви, што само седите и намештате се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се  
уде, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши с постеље. </p 
исар уђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али 
икну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшно зликовачко лице. </p> <p>— Прво т 
много уморила. </p> <p>Станка се осврте и седе на столицу. </p> <p>— Где је сад Ђурица? </p> <p 
{S} Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан га пог 
е односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по самом потоку. </p> <p> 
еколико редова; све се пропиње на прсте и посматра неку необичну работу.{S} Ту се копа рака, ве 
...{S} Ђурица се издиже полако на прсте и погледа на онај прозор испред куће.{S} Очи му прелете 
ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична човека. </p> <p>— Не бој се, снах 
 овамо. </p> <p>Прођоше мрачно двориште и кроз некаква сниска вратанца ступише у одају.{S} Нови 
днога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака обрће и  
обом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште и брује, певајући неку отегнуту и једначиту песму, а по 
ли доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од куће  
а, ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кид 
да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једном се м 
о...{S} Кад стигне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта се р 
и слободно предати... </p> <p>— Доћи ће и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она 
ити?...{S} Кад је она поменула, тако ће и бити« па одговори: </p> <p>— Јесте, из вароши је. </p 
 сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука је то.{S} Ствари су  
неле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p 
зане, али овлаш, те њима слободно креће и маше народу... </p> <p>— Еј, црни Ђурица! — узвикује  
 дугих година засија израз невине среће и радости. </p> <p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти 
 она, не бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин 
 му је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај спава слобод 
на, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мр 
ди пурењаци, које један од дечака обрће и надгледа. </p> <p>— Одмакни де мало тањи крај, видиш  
слима.{S} Час се сећао села, своје куће и свега онога што му беше тамо најмилије; час стане да  
вши врата, једним скоком испаде из куће и потрча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потр 
</p> <p>У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи 
е тога. </p> <p>Обојица изиђоше из куће и, неопажени ни од кога, одоше кроз село, договарајући  
нула својим непробојним покривалом куће и улице, притисла саму земљу, па стоји тако непокретна  
шњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад откриваше стид и срамоту њ 
е ређају чаше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији.{S} К 
тово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо ус 
та, болан... — рече он, узимајући новце и бацајући их у недра. — Само хоће ли остати што другим 
 котур жуте воштанице, кресну палидрвце и упали свећу.{S} Затим извади једну иглу и наднесе је  
е узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизати и падати, док 
свакога часа морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су се отегле низа стран 
е у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу... 
које у такту трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...{S} Сам 
азиђоше се на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто 
уке, одвукоше у брвнарицу испод суднице и закључаше... </p> <p>Тада га познаде цело село, те се 
 Не размишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио же 
дао чистац... </p> <p>— Све су то трице и кучине! умеша се Живко писар, стари полицајац.{S} Как 
маже! — вели Митар, одваја је од Ђурице и предаје другом жандарму, који је одводи... </p> <p>—  
д кућом, један пандур остаде код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима. </p> <p>Кмет уђе с 
ко ревносно снабдева.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p>  
дним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега. </p> <p>— А што ми резилиш  
уричиној кући.{S} Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено 
то, по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућута.{S} Увече исприча Марку све што је видела, прат 
ка!..« И при тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки вели 
оркова... </p> <p>Али је опет, још јаче и страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне 
, па ето... </p> <p>Свештеник се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо  
 кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху нови црвени опанци, а  
у, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам 
 му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. </p> <p>Капетан се  
 се он љутито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али  
уштво заговори, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> 
 провлачи се. </p> <p>Ђурица се провуче и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око  
{S} Али истога тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и о 
унцима.{S} Пантовац једнако ослушкиваше и одмераваше ухом докле се потера растегла, па, кад опа 
 то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он 
 ми јави. </p> <p>Пријатељи се руковаше и растадоше. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
еницу«. </p> <p>Тада сви троје полегаше и ућуташе. </p> <p>Ђурица, легнувши на леђа, угледа зел 
чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљи 
тим више белих сеоских кошуља, угледаше и понеку пушку.{S} Сад није било сумње да су опкољени п 
а у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. 
 — рече он, па седе за сто.{S} Поседаше и остали жандарми.{S} Један наточи свакоме по чашу раки 
чних догађаја, који се на брзо изређаше и претурише преко његове главе, наступише у њему други  
та он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћут 
 пружи пушку.{S} И они обоје поустајаше и погледаше уплашено из свога заклона.{S} Шуштање долаж 
ма и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише се реке. </p> <p>— Е, данас 
ао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угибаше се под теретом његова тела.{S} Тако пролежа б 
силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква 
авршили двадесету. </p> <p>Кад вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни п 
тку застаде први сутон.{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама на шум 
ти, за које се знало.{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се наместила на дрвено корито за појењ 
ањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало прибра, у 
ше и необично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она старала да о 
 његовим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђу 
жара, па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, т 
напад извршити. </p> <p>Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки  
ид провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан одмах п 
астаде у срцу...{S} Окрете главу навише и погледа Митра...{S} Све му је сад јасно... </p> <p>—  
ави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљи 
зби се у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ мног 
.. — рече Станка, а усне јој се скупише и заиграше од усиљенога стезања. </p> <p>— Е, то не мож 
узело прво место... </p> <p>Ветар брише и звижди преко голих чукара, куда се провлаче бегунци,  
 намршти се... очи се зачуђено раширише и одмах склопише... тело се дрмну, покрете се од ударца 
<p>Кључаница шкрипну, врата се отворише и Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који те ђаво тера ноћа 
не дајте! </p> <p>Хајдуци га прихватише и за неколико секунада сјурише се у поток.{S} Тамо му п 
ку на прозор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{S} Само испаде из онога ди 
но затекоше у механи.{S} Секоше, мучише и тукоше механџију Цинцарина и момка му синовца, узеше  
т старом познанству, сад ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а већ посл 
у икону Спасово Вазнесење.{S} Раздадоше и друге, за литију потребне ствари; сврши се спомен под 
пијанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи зликовац сво 
 а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. </p> <p>»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђ 
ноћи, узнемири се стока.{S} Овце пођоше и окретоше главе низа страну.{S} Станка се полако приди 
плете и падне.{S} За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. </p>  
уши му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук његове меденице стаде разлегати по  
паде мртав... </p> <p>Убице се окретоше и одоше кроз село.{S} У Радоњића забрану седоше.{S} Ђур 
ву Ђуричину. </p> <p>За овим се обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљише низ равне ливаде, 
мртва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше и она изиђе из собе... </p> <p>Учини јој се да он прого 
— помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно ист 
онај с пушком, отресајући печен кукуруз и завијајући га у зелену шашу.{S} Мало затим зашушта ку 
а кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. </p> <p>Ето, у т 
о, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јат 
ки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба 
 главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио 
еста: један куршум иза трна покварио би и однео собом све планове и жеље...{S} Истина није он б 
потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... </p> <p>— 
а мисао: да овим положајем осигура себи и своме другу будућност.{S} Сад му живот беше милији но 
оложење повољан одговор, он дође к себи и, погледавши капетана право у очи, одговори одлучно: < 
ти, она се предаде црним мислима о себи и својој будућности, која, истина, беше сакривена од оч 
нчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме положају.{S} Једнога се зла опрости, а стотине  
ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред 
рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себи и најтајнију жудњу за друштвом и његовим животом.{S} Са 
<p>»Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не прође н 
а живота, мајко моја!« — помисли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му одузим 
беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова у највећем степену.{S} Кад није могла ви 
 гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о догађају са Сретеном.  
глади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — рече по 
Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. 
е секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе месту, где је тр 
ламен, сагореваху....{S} Она се исправи и погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, 
већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је после само  
гледаху јој необично велики, примамљиви и налажаху, у души јој, оправдања за себе.{S} Све што ј 
о радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице. </p 
шао без његова знања, чујем да те криви и за Радована што је погинуо. </p> <p>— За паре знам да 
..{S} И никад га више не одведоше цркви и не причестише. </p> <p>— Јеси ли често бивала у цркви 
 </p> <p>— Јеси ли често бивала у цркви и на причешћу? — запита је он мекшим радозналим гласом. 
 и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани кровови кроз густо зелено гpaњe воћња 
} Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури  
> <p>— Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров. </p> <p>— Немој, М 
курјаке, те се један од њих залети први и скочи на чатал.{S} У исти мах севну секира према месе 
гне.{S} Али над провалијама застају сви и, у оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући 
тањега гласа.{S} Послуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на  
шити бар једно убиство; али га изненади и ублажи ова попустљивост и покорност његовој вољи.{S}  
еколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онако твојски, знаш? </p> <p>— Могу, 
 а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње осећање.{S} Једаред застаде 
 не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача, отвар 
ш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да  
ар, на другој пандур.{S} За столом седи и дрема Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>»Већ се смркло!. 
 разни случајеви, па сад безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са сами 
 као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица траго 
божићни празници.{S} Око прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, о 
чиње унапред осећати како куршум звижди и улеће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандар 
ише ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или  
ст, и на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад успавано осећање у њем 
гестује, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Крстоно 
, спаде она тежина с главе... лепо види и разуме... </p> <p>»Ово је рака за мене...{S} Откуда о 
сунце одскочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се положају у коме се нађе, а 
бре згоде за прикривање свакојаких људи и ствари. </p> <p>— Овамо, синовче, па се одмарај колик 
ветлим очима посматра како пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало  
едном пође нешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима, напреже се да п 
, продужавао је стари занат.{S} У крађи и нападима био је плаховит као олуја.{S} Јуришао је без 
ије место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину корака, наиђоше у један склоп, 
во, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што то сад? 
му је Станка принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој руку преко рамена. 
ати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — одговори Станка. — 
 и изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати и призивати за сведоке цело село и све  
иђаше уз њега.{S} Сад је био присебнији и одлучнији, није га потресла проливена крв: напротив,  
 и чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији.{S} Крв му појури живље по телу, а пред очим 
да Ђуричини напади постају све опаснији и смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима селима о 
 ударена. </p> <p>— Код Петра су завоји и стаклета — одговори Митар. — А, ево, у груди! ... — р 
што протиче испод Радоњића кућа, одвоји и пође сама.{S} Путом само Јелица весело причаше, а Ста 
 и одмерено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и  
мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати 
 У таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. </p> <p>Кад се и 
тановници су ове улице махом они типски и Београђанима добро познати земљорадници Палилулци, ил 
S} Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјајна сунца!... </p> <p>О 
. </p> <p>Марко окрете гарабиљ кундачки и потрча на њега. </p> <p>— Стани дер, зликовче, да ти  
ом набраше обрве, па викну заповеднички и грубо </p> <p>— Излази! </p> <p>»Боље што се чини нев 
јих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p>— Мој отац, као сељак, да 
им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то за новце? </p> <p>— Јесам.{S} А на  
Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. < 
ом: она се потчини утицају другога, али и у том потчињавању она се руководила својим начелом —  
за тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали да много тр 
и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом на скоковима. 
етнем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи 
не каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствар 
а сву околину: сви су му се потчињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуј 
војим захтевима и услугама, обавезивали и спутавали у бескрајну мрежу својих замака.{S} Он је о 
у нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није на 
а за њихов рачун, па их после поубијали и узели велике уцене за њихове главе... </p> <p>— Ама,  
н по један, а после гомилама, радознали и буновни грађани.{S} Сакупи се велики збор пред канцел 
рми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изгорели пухор косе, виђаше се црвена, 
родужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или разаст 
то је казала о провођењу, доиста весели и занима. </p> <p>Ђурица се изненади; лако црвенило пре 
на пољу срећноме свету.{S} Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сј 
реста, гледао како су се легли, хранили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно одлетети к 
 одредише се чувари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше  
сила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} Идући путом, беше погнуо г 
после прве пијанке, саопштио неке мисли и Марушки. </p> <p>— Он се до синоћ мало прибојавао од  
а тела.{S} Тако пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, 
, по неки пут се намршти, па опет мисли и мисли...{S} Нема краја њеним мислима...{S} А о чему м 
рда и планина.{S} Пред њима се засветли и зашарени она живописна котлина, у којој су без икаква 
 не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било да изиђ 
у других страна; требало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, којих је било б 
за ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и још многе ствари, којима Ђурица не знађаше намене. </ 
, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} Идући путом сети се да ономад, к 
три жандарма и два пандура.{S} Жандарми и пандури, као обично, беху наоружани »до грла«. </p> < 
Лака ти земља била! — поновише жандарми и искапише чаше. </p> <p>— Хвала ви, само ме сутра немо 
еба падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што се протегла између Букуље и Венчаца 
адне.{S} За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. </p> <p>— Ха,  
 речи, услед којих се овај намах расани и разрогачи очи од страха и чуда... </p> <p>Ђурица и Ст 
и точак на бунару заклопара: то буновни и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдарице, које с 
ци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцим 
нати земљорадници Палилулци, или вредни и сиромашни Војвођани, који се, сви из реда, именују Ба 
наших села... још синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли сви право ов 
е, живећемо, Стале!... </p> <p>Загрљени и радосни сиђоше у село, загледајући од жеље у свако др 
а отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је крај, шта има да мисли!...{S 
н.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само се потчињаваше оно 
 неколико дана осећаше у својој близини и само очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је о 
збуњен, уплашен, не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и 
ти, разумевајући при том добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједнога тренут 
 У исти мах севну секира према месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику. 
авши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку... </p> <p>— Право рече нама Вујо  
на.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и  
>Беше скоро поноћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а в 
 на место ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још страшн 
окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаше му, створише се уз њега, као  
тов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и расположен 
... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне вране, и од крештања без 
еха и из натмурено сребрнаста неба сипи и капље ситна роса, која обухвата цела човека, продире  
p>Писар окрете разговор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судницу.{S} Он и па 
д... </p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне леде 
лио новаца, а она је тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријатељству 
т, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљајући много, о 
 бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... </p> <p>— Пардон! — викну апотека 
шити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизбежна поворка људи, који су потребни у такву  
 и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га неп 
се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује пред сунчевим изласком... </p> <p>А 
х облака.{S} Плаветнило небесно трепери и блиста се у зрацима сунчаним, који су разасути по бес 
<p>— У торби су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад п 
апа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. </p> <p>— Ене де! — узвикну кмет, погледав  
рим планинским речицама веселије жубори и шапуће песму нове среће, новога живота... </p> <p>И с 
ен, не слушајући шта се око њега говори и ради.{S} Само му једна мисао беше светла и мила: да ј 
ата, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кладу.{S} Пипајући зид и спотич 
же га...{S} За песму треба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се само крави.... силом  
гледа како оно страшило необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их превр 
нили су своје опхођење са њим и пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, 
 наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Врбљане, пред кућу ч 
буњено и, не погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђурица остаде са н 
не треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му свет... и опет да  
 око, гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше над њима са пушком 
миш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S}  
спричај... то што си хтела...{S} Кад си и зашто си са Ђурицом раскинула? </p> <p>Станка му испр 
ије то тако — одговори му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си први пут нападао чо 
руци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао си и оружје од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже м 
ватру сунчаних зрака...{S} Тако се носи и мисао младости по пучини недогледа, лутајући под прит 
S} Али се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и црна нема помрчина, улевајући у душу јо 
{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} Пос 
мо наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за т 
 да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вр 
о онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов дати — рече му свештеник, очекујући жудно њ 
 њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније вршити посао.{S} Због те његове плаховите од 
дговора уплашила и стала би распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни  
орио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле  
 хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. </p> <p>— Нека ти је 
као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно 
гурнуо...{S} После се већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликов 
азно стање принуђавало га је да се лати и таквих средстава, која су законом забрањена.{S} За ов 
е Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га,  
ом надом, да ће све то некако изравнати и задовољити другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако 
чин изглед. </p> <p>Пандур стаде копати и после неколико удараца узвикну весело: </p> <p>— Даск 
 Знао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Марко очајнички. — Оно је нек 
е и пребледе.{S} Деца престадоше играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или са 
кад би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!. 
вајата, али она продужи и даље нарицати и призивати за сведоке цело село и све светитеље. </p>  
ут прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад  
p>— Да кажем, ја...{S} Кад треба трчати и спремати за посао, кад треба што ујдурисати код власт 
омисли, да му свакога часа могу одузети и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, 
е дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему  
ла, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се отимала од н 
вим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам да сам п 
се чини да никаква сила не може разбити и разнети оно густо прамење.{S} Али само неколико часак 
 Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега  
ге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари 
е сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намуч 
уката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован 
и за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме 
добро одмори, па ћемо се после заложити и разговарати. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
 рече старица и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка изабрала м 
 — што више, па се после негде склонити и проживети мирно.{S} А да би могао зарадити, требало ј 
и огњени зраци, од којих ће затреперити и засјати цела околина. </p> <p>На путу што води к срцу 
али се иза те оштрине не могаше сакрити и она обична радозналост, са којом први пут посматрамо  
Ово је место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крва 
ти ни недељу дана, власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... </p> <p>— Каква власт!{S} Пер 
ово благо, да је могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи у пандурским рукама...{S} Та 
може потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђур 
 тога дана није никако помишљао о смрти и упорно се надао помиловању.{S} Чудан је и тај разлог  
ао, кад треба што ујдурисати код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, о 
то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и следи...{S} Као да није ни капи сркнуо...{S} Подиже г 
озор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи овамо — рече старац и пропуст 
беше у њој много неке необичне охолости и самосталности, неке ћудљиве тврдоглавости.{S} Па да ј 
 одузе Ђурици последњу мрву присебности и одважности.{S} Он, за тренутак, заборави где је, забо 
 он не изгуби ништа од своје одлучности и присебности, као што је досад обично бивало.{S} Ђуриц 
е или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изненади.{S} Сматрао је своје село као једино поуздан 
да, без свезе... </p> <p>Пролазе минути и часови, протиче време тихо, нечујно...{S} Примичу се  
мена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: </p> <p>— Оне раде тешке послове, п 
оследњем догађају.{S} Старац се намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове мл 
 хеј! </p> <p>Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само  
ним зеленим покривалом...{S} Гле, шушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једначито и тихо 
тарац пирка и расхлађује, а трава шушти и пада под оштрим челиком... </p> <p>Наједаред косачи с 
удараца Сретен се само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, кле 
ти хајдук у мрачној јазбини, не мислећи и не видећи ништа око себе...{S} И чини му се сад да је 
 затупљеној укоченој самоћи, не мислећи и не осећајући ништа, проведе неколико дугих часова.{S} 
 је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен 
лава провући.{S} Људи се чуде, зевајући и протежући се. </p> <p>— За то мени синоћ пева лево ув 
 дуго и журно, кроз нос, час запевајући и узвикујући високим гласом, час гудећи басом.{S} Изгов 
има, корачајући несвесно, заборављајући и на свој положај и на сваку опрезност... </p> <p>Најед 
гује се свет — одговори Сретен муцајући и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу ре 
p> <p>Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав.{S} Стаде лено пред вратима 
! — одговори он и седе за сто, помичући и намештајући тешко гвожђе, којим су му ноге оковане. < 
егов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочито Сретен.{S} И сама власт поче мно 
 слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се могли заклонити читави батаљон 
/p> <p>На извор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне судове, умију се, баце који ками 
н ветар. </p> <p>Пролазе сељани, пешаци и коњаници, пролазе рабаџије с пуним и празним колима и 
 изиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му поверљиво шаптати. </p> <p>— Знаш... ја сам  
ико дана освануше на општинској судници и на вратима Ђуричине куће прилепљене наредбе државне в 
на.{S} Он се, истина, обрадова меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет н 
м.{S} Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} 
.{S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и  
у, а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврату.{S} Бесна необуздана пијанка занела је цело  
арац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова девојка сад нема куд, к 
ћно пролетаху поред ње, једна се закачи и убоде је.{S} Она сама опажаше да није са њом све у ре 
ама своје хаљине.{S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати. </p>  
пољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова.. 
љаше он у памети последње Николине речи и изазиваше све оне страшне слике, које се мало час пре 
>Вујо устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завез 
хове користи« — сети се он попових речи и, идући полагано уз поток, стаде да мисли о томе. </p> 
, али се сад сећаше само Николиних речи и последњега свога дела: кад је пружио, скоро наслонио, 
 ови још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S}  
ма, које јој све више излажаху пред очи и биваху све примамљивије и интересније. </p> <p>— Докл 
 што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати.{S} Испи чашу, па з 
... </p> <p>Станка се прену, рашири очи и погледа га зачуђена. </p> <p>— Зар баш тако,? — рече  
она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена 
 пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш 
тојанством погледа зликовца право у очи и одговори му: </p> <p>— Ово је место, где само ја могу 
немам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па се наже над Станком, која га по 
вљени знак: — Пст! </p> <p>Ђурица скочи и помоли се из заклона до половине.{S} Обрнувши главу у 
ну, па, кад се шуштање понови, он скочи и пружи пушку.{S} И они обоје поустајаше и погледаше уп 
<p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. </p> <p>—  
 и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. </p> <p>— Јеси ли луд?...{S} 
ога си напао?...{S} И тако све, па мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо, робија 
 Станком. </p> <p>Свештеник се и уплаши и наљути, кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко 
де, славе ми! — рече малишан застанувши и као размишљајући где ли су. — Да потражим још горе у  
ј груби јуначина топио и постајао мекши и питомији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{ 
, а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему половину од добити, јер сад је зима на прагу.... 
Пантовац, севајући очима бесно. — Подај и њој што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући  
>Ђурица му исприча малопређашњи догађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. </p> <p>— Нијеси 
 у гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад  
 једним брзим погледом разгледа положај и, не мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к пот 
свесно, заборављајући и на свој положај и на сваку опрезност... </p> <p>Наједаред случајно погл 
у још ове недеље. </p> <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — одговори Ђуриц 
е капу, смерно приђе руци свештениковој и осети како му опет малопрешње црвенило наилази на лиц 
 она је истурена, избачена отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је кра 
Јовом.{S} Станку је оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада 
 је отац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка. </p 
 јој беху једино занимање у овој тешкој и необичној самоћи. </p> <p>Одавно она већ није више он 
се, стаде да пише два извешћа, духовној и полицијској власти.{S} У оба извешћа старац исприча о 
шум.{S} Као да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{S} Одједном се сва гора прол 
укући се опет по растопљеној, замешеној и расплинулој житкости.{S} Тихо се провлачи задоцнели с 
ке покоре и злочинства и на ономадашњој и јучерашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнал 
е могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе. 
ло викање и пуцњава.{S} Пантовац, тежак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скака 
дирајте... </p> <p>Ђурица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у нед 
, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се 
о и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она не издржа 
и уживај...{S} Куд ли путује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно  
е обојица пажљиво провукоше кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и д 
р савлада.{S} Завукоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантовац одмах извади п 
еру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду св 
ш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишту. </p> <p>—  
/p> <p>Ђурица извади из недара смотуљак и баци му у крила. </p> <p>— Број! — рече му Ђурица. </ 
.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђав 
Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву.{S} Тр 
аше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже се и пр 
сти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година гледам шта се ради по овој околини... 
 разделише ову философску мисао, па чак и капетан, који дотле стајаше намрштена и озбиљна изгле 
држа.{S} У том се зачу из куће слабачак и промукао глас: </p> <p>— Ево ме, Перо, сад ћу. </p> < 
ћи дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и велики тунос са к 
<p>Она га погледа, разумеде његов узвик и управи дуг нем поглед на величанствену слику пред соб 
ну Пантовац. </p> <p>Он подиже новчаник и опет га пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све то време 
ору. </p> <p>Ђурица му одузеде часовник и дувански прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и 
брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тога, изгуби сваку могућност за предају. </ 
 вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пик и подели... </p> <p>После једнога часа прође улицом Сим 
о осврташе око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необ 
адном водом, па онда полако пређе поток и ступи у поље. </p> <p>Ђурица скочи из заседе и, звера 
блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца... 
а... </p> <p>Такав беше једини пријатељ и саветник Ђуричин. </p> <p>Једне недеље дође му Ђурица 
укчије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш с 
Смрт!«... и он нехотично извуче цео рам и испусти га. </p> <p>— Предај се! — викну једна глава, 
блудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог оца нашега Василија,  
о село... </p> <p>— Знам, због тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станку, с 
 већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. </p>  
ој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради Вујо? </p>  
рљиво шаптати. </p> <p>— Знаш... ја сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што с 
>— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци 
ајала сам се са твојим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти 
...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— 
ад глава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да  
овека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згоре 
е ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад путује, д 
лити. — »Али како?...{S} Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке.{S} П 
ики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се искашља и про 
овац и опсова светињу, па завитла ножем и удари га по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђев 
 оној помрчини засјаше необичним сјајем и он, готово несвесно, под утицајем овога лепог осећања 
корита, која беше обрасла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше Станка, погле 
ама, где стајаше старац под епитрахиљем и преврташе журно неку велику књигу. </p> <p>— Дајте мл 
јем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... </p> <p>— Па не мораш баш све, али 
туђење он је враћао одсудним презирањем и неком, необичном за сељака, поносном охолошћу; али је 
ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то с 
привлаче га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су му поглед миловала још од дети 
све у лево, погледа и она истим правцем и — следи се... </p> <p>Тамо далеко, на крају потеса, и 
мести се на предње седиште, ошину бичем и кола појурише.{S} Требало је на сваки начин да стигну 
ити после.{S} Сад, у здрављу! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и не 
који је израстао у честару, међу правим и једрим церићима.{S} Зато се и попов поглед заустави н 
аци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима, прелећу с једне кровињаре на другу 
општи новост о наредби. </p> <p>— Видим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с љ 
је то — рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за 
а она и погледа га мило, својим великим и сјајним очима. </p> <p>Неко неодољиво, страсно и гроз 
} Таква глава беше усађена међу широким и снажним раменима, а цело му тело држаху необично разв 
акој лоповској дружини или разбојничким и другим предузећима, он беше или вођ или један од глав 
 тамо? — запита га она неким радозналим и притворновеселим гласом. </p> <p>— Знаш... они наши.  
дговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и  
 се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, п 
о! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. 
Видим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај к 
одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стогова, преко 
еше толико претоварен овим неочекиваним и тешким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и тел 
ш синоћ спремљено све што треба гладним и жедним путницима, па се онда сви троје окретоше поток 
на платна, сестра му их извезла црвеним и црним памуком, и уз њих му спремила широке тканице са 
жећи на мекој росној трави, под зеленим и густим наткриљем букова лисја.{S} Груди му се још сил 
ософија. </p> <p>— Не замерите скромним и мирним грађанима — продужи апотекар — што се у оскуди 
ишле да се купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. </p> <p>— Ја бруке наше, болан! — реч 
е; она га је вазда заглушивала страсним и светлим мислима о својој љубави.{S} А сад, одједном ј 
ци и коњаници, пролазе рабаџије с пуним и празним колима и саонама, јуре господа на санкама, и  
г, баба стаде да се здрави са необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: </p> <p>— С 
 рече му Вујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p> <p>— Не помињи ми то, молим т 
осад погледати, сад се разговара са њим и још како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја м 
уда, променили су своје опхођење са њим и пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају с 
тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укоче 
и се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће  
з сиротиње.{S} После, кад својим оштрим и проницљивим умом оцени свет и околности око себе; кад 
оли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. </p> <p>Наступио је последњи тренутак.{S 
 код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> 
Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њој је криво што седи сама; за 
/p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само ш 
о је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пропадам, због чега упропашћујем толики свет, зар збо 
ћи уведе у собу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало 
а, па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу уречених гр 
алена незаштићена оканца, уносећи собом и студ и отров...{S} И усред дана у таквој је улици пом 
и је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </ 
а сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и стаде н 
округао застрвен сто, препуњен јестивом и пићем. </p> <p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и д 
ниједно вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, веома необичном друштву.{S} Упозна  
он осећа чудно задовољство у овом новом и примамљивом стању...{S} Није он ни Станку омрзнуо.{S} 
ски писар са пандурима, кметом, бировом и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео 
е у себи и најтајнију жудњу за друштвом и његовим животом.{S} Само једно није могао угушити.{S} 
м косом, сањивим надувеним очима, дугом и уском расом, изгледаше као страшило.{S} Кад плануше н 
ице послушниково, који, са својим дугом и разбарушеном косом, сањивим надувеним очима, дугом и  
 сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па  
ком прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, 
ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, картао се, пио  
ко му и треба!...{S} Назваће ме лопужом и свакојаким именима...{S} Ех, луд ли сам што се ја о м 
, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са јелом. </p> <p>— У торби су вам нагарављени  
рица дахну душом, одговори истим знаком и задовољно, после безузрочна страха, седе на постељу.  
ослетку одлучише да престану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали  
унаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задовољно развукао своје танке плаве брчиће у некакав 
рекла.{S} Шта ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи, зликовцем, кога може убити последње циган 
д у помрчину, па напослетку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа 
гледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу је, не може ме нани 
рај, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољно, светлим очима посматра како пурењак руди и 
има безбројне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те уле 
 зелено, младо лишће прелива под топлом и јасном светлошћу сунчевом.{S} Жиле повукле у себе све 
а.{S} И сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну ба 
говим лепим сновима, са једином светлом и слатком страном живота његова.{S} Зато је избегаваше  
противном, где је соба, олепљена земљом и закречена.{S} У оној магластој тамнини кућа им изглед 
>Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и радознали варошани, да виде как 
е. </p> <p>Ђурица удари најгушћом шумом и, дохвативши се планинскога венца, одјури за три часа  
, и у исто време као подлежући душевном и физичком умору, који га је савладао. </p> <p>— Само т 
е, нећу друкчије! — узвикну он одједном и устаде са столице, као да се сад нечему присети. — Је 
paњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зеленилу, нејасно оцртава по који кров од стај 
аше мала крвава рана, улепљена усиреном и запеченом крвљу. </p> <p>— Што ти је човек, брате — р 
ане му се размакоше, и у оном осенченом и урешеном отвору указа се он — предмет њених заносних  
и о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом провођењу, налазећи да тако и треба хајдук да 
тиснуо целом својом страховитом тежином и — како му сад изгледаше — смлавио га, уништио...{S} Н 
се »тачкица« приближи муњевитом брзином и, као неко чудовиште, обухвати га свега, стеже га гроз 
а се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму 
ећу на столу, па се огрте неком хаљином и седе на столицу. </p> <p>— Седи, одмори се... видим д 
ље.{S} Ђурица опет почиње махати звоном и — мислити... </p> <p>Мислио је о оној увреди.{S} Знао 
цу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива...{S} Узим 
а и јасика...{S} А над њом, над мрачном и суморном планином, сија врело сунце, греје и пече гус 
Пазите! </p> <p>Жена се пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. < 
 стигоше кола са спроводницима, писаром и доктором.{S} Народ нагрну колима, па нити ко може при 
 То се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никак 
спод прозора, подиже руку са револвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором право у тем 
а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом. </p> <p>Уђе капетан у собу...{S} У последње 
боду!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога плани 
ој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.{S} Требало им је одморити се и душом дахнути, 
/p> <p>— »Ја стојим, вели, под прозором и чекам... ћутим тако, док он одједанпут излети кроз пр 
дечка са заденутим пиштољима за појасом и један човек осредњих година са пребаченом шешаном пре 
А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно: </p> <p>— Господи, Господи,  
еди!... — викну Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио. 
 једном речју — човек, који влада масом и коме се сви потчињавају.{S} Он није био крупна и разв 
 куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и лепотом, надвисио сву момчадију.{S} Беше их и старији 
ко онај Мокролужанин слободно иде путом и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ... 
} С таквим изразом појави се пред кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препреденос 
кли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њима. </p> <p>Новица и Коста утрчаше у кућу,  
тиже капетан у варош са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку је оставио код оца јој и дозвао лека 
дарцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је са 
да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зликовац, кога зацело чека, раније и 
а, певушећи неку песму кроз нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенци 
е одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не поз 
ше с лица. — А други? </p> <p>— Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поре 
 леже у павитини С једне стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица  
и’ш како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио,  
другога, а иза њих се наместише Радован и Коста сами, не очекујући да их ко позове.{S} Калуђер  
у, вала, залудан сам — одговори Радован и оде за Ђурицом. </p> <p>Прођоше неколико дана, а Радо 
да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој нов 
омимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па  
ати зид, кад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности да побегне кад се већ одлу 
’натема те не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко. </p> <p>— Ја, вала, једног уцољах, па  
по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Тако је цедио и становнике 
есели свет, који је исто тако раздраган и расположен... </p> <p>А ко се у такву весељу нађе увр 
S} То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — помисли он, и таман 
бузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опс 
 по једнога жандарма и пандура на један и толико исто на други прозор.{S} Три жандарма одредио  
S} Одвоји се по која гомилица, по један и по двојица потрче напред и опет се стопе с великом ма 
ивље закуца, а поглед јој беше слободан и присебан.{S} Кад му се приближи, он се диже и осмехну 
ући.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је налазио за потребн 
нџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчан 
 све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се изненађен и зачуђен. </p> <p 
очеше отварати, он скочи као електрисан и стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у ли 
чно да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне  
{S} То би славно било!« — мисли капетан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p> <p>Мит 
Како! ...{S} Ко га уби? — викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водит 
а!... — повикаше други. </p> <p>Капетан и Митар приђоше врљикама.{S} Пред њима лежаше Станка, о 
ан и одлучан одговор, нађе се изненађен и зачуђен. </p> <p>...{S}Овака варошка, згодна као моло 
и! — одговори Марко и оде кући замишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари десети пут... </p> <p 
ер сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оруж 
а им изгледаше као пласт сена, развршен и развучен.{S} Примакоше се уз брвна, неки наслонише ух 
богате похаре из Поморавља, где домаћин и један нападач допадоше тешких рана, Ђурица окрете, пр 
 био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут.{S} Па сад  
 што је имао, изиђе пред судницу.{S} Он и пандури за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се 
трала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само  
ве речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се сви мог 
?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} Како оно рече: мож 
ни са својим мислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све 
гу. </p> <p>— Дајте младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекид 
не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. </p> <p>Станка угаси  
..{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа какав су утисак учиниле његове страшне речи.  
истом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа како промиче кроз  
ричину. </p> <p>За овим се обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљише низ равне ливаде, а по 
кво зло учинила...{S} Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, 
дим да ми је пријатељ....« — помисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно 
као јутрос, зацело нећемо« — помисли он и задовољно се осмехну.... </p> <p>Тако дође до изворца 
p> <p>— Хвала, господине! — одговори он и седе за сто, помичући и намештајући тешко гвожђе, кој 
>— Знаш... да си тешка... — одговори он и поцрвене. </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да беше 
у доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље при 
од. </p> <p>— Што, Стале? — одговори он и пребаци своју руку преко њена рамена. </p> <p>— Не зн 
куд ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, зано 
 беле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене једро развијене руке. </p> <p>Станка нех 
се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко повуче из ћилибарске муштикле. </p> <p>— Варат 
зати за ону... тамо у селу — намигну он и махну главом. </p> <p>— Доведи, доведи!... — викну Ђу 
р он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. </p> <p>— Доле ту кустуру! — цик 
ло са потесом.{S} Саже се под један трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру 
 је што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али оп 
ј! </p> <p>Одмах затим разлеже се пуцањ и више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал у 
 обичне појаве, које је и сам одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за 
} Према такву стасу Ђурица је подешавао и своје покрете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при  
ретку снагу, па је према томе подешавао и своје држање и одело.{S} Као сиромах није се могао ис 
..{S} А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{S} Ја знам десетину људи, које су  
 код Чолића.{S} Јамачно је Коста стигао и испричао, или је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја 
 жив.{S} Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути 
он се чудио: чему се досад толико надао и радовао? — Ничему... рекао је тада сам у себи.{S} И с 
о прозорче, те ходао по соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, ка 
ићи!...« </p> <p>Неколико пута је седао и одмах скакао, не могући умирити своја узбуђена осећањ 
 малу шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све жене из те улице, носила халине од неке загасите  
ек.{S} Ну девојке су га избегавале, као и момци.{S} Плашио их је највише његов рђав глас у наро 
 и тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две 
робуди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.{S} Угледавши Ђурицу, о 
е памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{ 
не, част нам је... и овом приликом, као и сваком... — рече он, дижући своју »шлафкапу« и поздра 
ма.{S} Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи 
д сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непр 
д кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли 
еше само један, овакав исти прозор, као и овај изнутра.{S} Ко није посвећен у тајну, никад не б 
} Обе жене и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби б 
 девојко, по законима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чув 
кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!...{S} Назваће 
јући на знак.{S} Звиждање се понови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. </p>  
близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} Новица се подиже испод једнога дрвета и махн 
му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. </p> <p>»Смркло се, мора бити« — ре 
 Ђурица — одговори му сусед, младић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, бр 
 неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства 
 за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком с 
де да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командовао неограничено, самовласно, као прави деспот 
</p> <p>Симо се у почетку напада отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућу 
— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. </p> <p>— Зар није Ђорђ 
м ножем.{S} То је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежну страшну смр 
покреће, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога пута: »Само да га видим упла 
— узвикује он поново, прекидајући слабо и монотоно читање пресуде. </p> <p>— Ћути, не сметај са 
аначким механама, који светлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се  
д се место њега јавило неко ново, грубо и необично...{S} А иза тога распламтео се разврат, обух 
е око крајева очију, које издају лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно 
 ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да  
кад порасту.{S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S} Али  
а села о крстоношама.{S} Тада се управо и замомчио.{S} Мајка му срезала дуге кошуље од убељена  
јана Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, обарајући главу млитаво... </p> <p>— Та држи с 
 иза паса, наслони цев на чело старчево и окиде...{S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањ 
о, баци поглед на Станку, која трпељиво и мирно ћутећи корача поред њега. </p> <p>Станка не зна 
пље њоме другу страну улице.{S} Пажљиво и опрезно корача момак, бојећи се и презајући од сваког 
.. — рече он, ступајући напред плашљиво и збуњено. </p> <p>Утом деда завришташе, а у кући закук 
... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчиј 
вала нешто горе, неповољније, па је ово и не зачуди. </p> <p>— А после.... шта ћеш после?...{S} 
о с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се договара 
исао, али све то за њега беше тако ново и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{ 
буђена, али јој то стање беше тако ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> <p>— С 
 </p> <p>— Нема. </p> <p>— Па... готово и боље! </p> <p>— Отпре си волео. </p> <p>— Тхе... тек  
вца.{S} Он је водио велико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то наставио и са сином.{S} С 
а из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, да она одједном појми све.{S} Весео и с 
нешто туробна изгледа дође међу друштво и седе. </p> <p>— Добро јутро! — поздрави се капетан, с 
село и на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа познатих м 
} Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква 
столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запевајући и узвикујући високим  
алко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, к 
и.{S} Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мач 
гу и једрину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око 
д осетити све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак 
ки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разн 
 кога је, још из детињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњ 
е, другоме је ишло лако; други се попео и повадио му чворке.{S} С најрадоснијим срцем отрчао је 
! — повикаше одборници, и Сретен, весео и задовољан, приђе руци поповој. </p> <p>— Срећно да Бо 
ст, да она одједном појми све.{S} Весео и срећан осмех заигра јој на лицу, као одговор на оне ж 
вати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђ 
ђе му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да б 
вој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страшилу у 
вао и своје покрете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао ноге ун 
>Вују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за руку  
асоше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да 
 и са Ђуричиним оцем, па је то наставио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, п 
тана пресуда на суду, није се изненадио и саслушао је мирно: знао је да има још судова, који ће 
руге случајне потребе.{S} Тако је цедио и становнике и своју дружину, док год не стану да се оп 
 какве препреке.{S} Марко се само чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога с 
меру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. </p> <p>Растадоше се као најбољи пријатељи.  
није, то је јасно, јер се један одвојио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумови 
 Море лаже.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта... </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пе 
ле год траје...{S} После је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момч 
ми пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац 
>Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну 
 плаховите одважности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз његове руке 
 слушао разне разговоре, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разговору је би 
им се севањем овај груби јуначина топио и постајао мекши и питомији од сваке девојке.{S} Чудна  
злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта мислиш? </p> <p>— 
 добро истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно време. </p> <p>—  
ај који га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је било? </ 
 је онај пакосник многе људе упропастио и побио.{S} Само га се чувај... </p> <p>— Знам ја то, н 
и с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и  
ован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да проглед 
ово?{S} Кажи ми слободно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. </p> <p>— Што? 
е сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу р 
и. </p> <p>— Хајдемо унутра — рече Вујо и окрете се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде наре 
у. </p> <p>— Жива била! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци. — Сад можемо 
м било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут. </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде право у 
 <p>— Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што пара?  
ка, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њихове замке 
паметне речи; мило му беше седети овако и разговарати се лепо са најугледнијим човеком...{S} Та 
стиша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} Он ј 
 паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, 
ка.{S} У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дот 
оњици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по глатко 
 <p>— Љута гуја! </p> <p>Ђурица, полако и опрезно, оде пред кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, к 
 чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад то капетан каже — а он зна закон у 
>— Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да с 
звесан прелом у мишљењу и осећању, тако и сада, после ових бурних и необичних догађаја, који се 
 како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнутом руком, укочен, блед, нем...{S} П 
аса отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи  
м и веселом провођењу, налазећи да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ ј 
S} Чаше звече... смеј, кикотање... нико и не помишља на опасност.{S} Ђурица пребацио руку преко 
 Стојка донела. </p> <p>Писар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ ј 
жио, скоро наслонио, пушку на слепо око и окинуо.{S} Одједном Никола седе; нити му се лице пром 
вољом. </p> <p>А она се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећању, предала му се свом сил 
њ.{S} Иза једнога жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који ј 
p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одговори Марко и оде кући замишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари д 
ина. </p> <p>— Пристајем! — викну Марко и пружи руку. </p> <p>Пошто се руковаше, Марко леже пре 
густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише... </p> <p>Где си, лисната зелена горо! 
ј своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе 
такло ракије. </p> <p>— Послао ти Митко и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па т 
ле низа страну.{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасности, онда се  
уди га пљускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је  
ици, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску.{S} После неколико тренута 
ју, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа Милета са револвером.{S} Видевши зл 
ри Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и тако, то могу...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за  
тављао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати  
 лисната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас се зажелео!... </p> </d 
топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вили 
>...{S}Из груди опет полази нешто врело и необично... јури кроз грло, али не застаје... иде на  
си, са које му се отвара поглед на село и на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Н 
> <p>— Јок, једни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати исп 
рицати и призивати за сведоке цело село и све светитеље. </p> <p>За један миг Ђурицу везаше пан 
е да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И се 
уседи, пријатељи, кумови, па све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако 
а на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме или подвикујући на стоку, ни 
 је нежним осмехом, затури главу весело и прође... </p> <p>Једнога дана сиђе Станка на перило с 
шта рукама кошуљу да се припије уз тело и подиже очи... </p> <p>Ужас!...{S} Свих пет грлића пуш 
амо да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам  
 ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибох, бр 
 и густо лисје буково, које се раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као 
неко непојмљиво осећање, које је личило и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега што се н 
избила из земље...{S} Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, гре 
о од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ћ 
ри кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, или онај  
еш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мене причувај — рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти за т 
p>— А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умрем. </p>  
а! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да 
д мога побратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу на похару. </p> <p>Ђурица се насмеја и погледа Ста 
рете се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде наредити што имамо — одговори Ђурица, па одједан 
 ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде 
{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар пос 
ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </p> <p>— Море, Ђуро, на 
а... треба се чувати... — одговори Симо и обори главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним 
рану. </p> <p>— Баш добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па д 
а сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед дужином зида, одједаред застаде и узв 
оћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, само нек се зна рачун између мене и тебе...{S 
S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу  
а гвоздене решетке.{S} Прозор се лагано и опрезно отвори.{S} Струја свежега, хладнога ноћнога в 
S} Услед тога постаде Ђурици непоуздано и његово село, јер Марко само вребаше прилику да дозна  
и ако осећаше последице тога непрестано и око себе и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тог 
мех и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то  
 опет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </p> </div> <div type=" 
а собом водити — одговори Станка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а 
вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка да пиће учини  
ично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и отворено у оно сухо и смежурано лице, осветљено слаби 
сећао снаге и одважности да их слободно и отворено погледа.{S} Још ниједан момак не могаше поуз 
бично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она старала да ову необи 
се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S} Како се тамни!... </p> <p>— А врбе пор 
је су опажале да сева нешто тајанствено и опасно.{S} Учинише се да не чуше његов одговор, а Мац 
басом.{S} Изговарао је све речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молит 
Ђурица, легнувши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се раширило и виси пред њего 
а високога младића, који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И напослетку, 
Станка и оде пољем, ступајући замишљено и узбуђено... </p> <p>...{S} Најпре они необични гласов 
абрао себи станиште, усамљено, склоњено и поуздано... завукао се у своју јазбину и чекао да пад 
 остави ме мало! — одговори она збуњено и, не погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумар 
расположење према себи, па се постепено и навикао сносити оне значајне и подругљиве погледе сео 
и стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубо 
 ти, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право. </p> <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — ако још је 
ашњи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације нема шта чекати...{S} Окупи некога  
и кадионицу.{S} За поповим коњем, важно и достојанствено, ступа кмет, који пази на поредак, а н 
ла...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекуј 
од мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво и мирно  
х људи, па му одједном пође нешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима 
 — рече старац, посматрајући га озбиљно и радознало. </p> <p>— Тсс... шта ћу — промуца Ђурица,  
још више осоколи, па је погледа озбиљно и одговори: </p> <p>— Не шалим се, среће ми хајдучке!{S 
ј да се шалиш! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне своју грозну ша 
у. </p> <p>Жандарми, онако исто озбиљно и свечано, подигоше другу чашу. </p> <p>— Ова друга за  
у ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно седе.{S} Само би један миг био довољан, па д 
рази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, очекујући другу реч, која би 
зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... </p> <p>— Пиј, море, шта си се побабио! — уз 
тлију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљачно, све јој улеваше неки празноверни страх, ком 
ој се живот стопи у једно једино, бурно и заносно осећање, коме се она предаде сва, без протест 
еше у стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову,  
ланова, али је све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељ 
 очима. </p> <p>Неко неодољиво, страсно и грозничаво осећање обузе их обоје, заиграше им млада  
еднако савијаше руку, машући њоме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без поздрава: </p> <p>—  
рица скочи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред што брже могаше.{S} Тек кад се дох 
 неколико часака, и озго засија радосно и светло небо... </p> </div> <div type="chapter" xml:id 
е. </p> <p>— Ето ти оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро  
оворио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погледа га право у очи. </p> <p>— Хм... је ли или ниј 
међу обрва му, очи му засветле необично и одлучно, и цело лице му исказиваше неку нему и мучну  
свега, што јој се дотле чињаше необично и примамљиво.{S} И сад јој се онај пређашњи живот чињаш 
Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И шт 
 ћеш ићи... хајдемо! — рече она одлучно и устаде са столице. </p> <p>— Чекај, брате, нису још љ 
p> <p>— Копај овде — рече писар одлучно и погледа Ђурицу.{S} Разведри му се лице, кад виде Ђури 
заклонише собом све, што беше тако лепо и тако пријатно... </p> <p>Она се прену.{S} Погледа око 
лицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са у 
 баци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким скоком прескочи речицу; узе судове с во 
 Ђурђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена опасна к 
ш, Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како 
меја и погледа Станку. </p> <p>— Она то и тражи једнако — рече он. </p> <p>— Па лепо, болан.{S} 
бро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће  
 никакво зло учинила...{S} Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, дев 
ш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веом 
у огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима ос 
евољну мелодију...{S} Чује се једначито и одмерено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито 
о чини, не престајући звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон сугестује, одваја г 
у та планина, носи се шум њен једначито и тихо, слажући се у дивљу, необичну својевољну мелодиј 
, савладан пићем, наслонио главу на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да им 
вен павитином.{S} Ђурица разгледа место и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чек 
ао куд сам шта раздавао.{S} Мало је што и остало од оних двеста... </p> <p>— Каких двеста, кад  
 разделити новац јатацима, оставити што и мајци, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са 
вај Радован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S}  
 осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, увиђаше да му је много више за срце прирасл 
 и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред  
очајавати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови.{S 
>Преко њега прелете буљина, машући тихо и немо чупавим крилима...{S} Он се стресе и пожури уз б 
бескрајном простору, а они облачци тихо и нечујно пливају по високу недогледу и ублажују ватру  
 гледаше слободно и отворено у оно сухо и смежурано лице, осветљено слабим пламеном упаљене лој 
 но узмите па једите — одговори стражар и даде им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви говораст 
сећати, али га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S 
ји потписаше кмет и одборници.{S} Писар и кмет остадоше у заседању да се, поверљиво, разговоре  
p>— Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с одборницима, пандурима и б 
аћица донела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. </p> <p>— Е тога нема... њено се  
>— Хајде, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. </p> <p>Писар уђе први унутра 
>— Ђуро, хајде, силази!... — вели Митар и гледа некуд у страну. </p> <p>Он пође, надвири се над 
о!...{S} Устани, Ђурице... — вели Митар и сагиње се да му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’ва 
вест... </p> <p>— Готово! — Викну Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали, само остаде на поду он 
ру на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </p> <p>Пролазе сељани, пешаци и коњани 
 воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.{S} Чекала је три веч 
ка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су  
ици.{S} Ђурици даде острагушу, револвер и нож, а преко рамена пребаци му широк кајас са наређан 
прозора. </p> <p>Ђурица окрете револвер и на тај прозор, па окиде... </p> <p>Загрокташе пушке н 
шта не знађаше за себе, извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку 
Ђуричин. </p> <p>Ђурица извади револвер и даде га Станки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Т 
ва на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер ум 
ру, па стадоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова. 
извади из свога капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. </p> <p>— Није то 
овину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. </p> <p>— Море, девојке, ако сад бане пред нас 
лаче кроз воћњак, па искочи кроз прозор и побегне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; 
о што поменусмо, био главни организатор и управник свих хајдучких дружина, које се, у дугом низ 
ђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију. </p> <p>За зеленим столом 
ачије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. </p> <p>Неко пресеч 
 извешани револвери, фишеклије за појас и за ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и још многе с 
 <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеже их, па се 
ного више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Добро —  
роз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и з 
а, здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни 
 дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне 
 горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а 
нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, ко 
шу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти Бог  
Обрад отпевају што следује, урежу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати звоно 
х очију.{S} Падаше у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред истурена брадица, која је, док 
два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момк 
ађа Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања  
 Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На средини стоји окр 
он је извршен! </p> <p>Кад оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, и 
им оштрим и проницљивим умом оцени свет и околности око себе; кад проучи сва лица, која рукују  
адионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску икону Сп 
 свршеном претресу, који потписаше кмет и одборници.{S} Писар и кмет остадоше у заседању да се, 
— Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти  
бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати  
ико сте струка нашли? </p> <p>— Педесет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на това 
<p>— Педесет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — п 
 државни радник, а не би продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш 
ма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног одборника 
 настаде обично затишје, у коме и власт и хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је, послед 
јој рану, треба позвати општинску власт и Станкине родитеље, треба видети шта ће са Јовиним уку 
и га изненади и ублажи ова попустљивост и покорност његовој вољи.{S} То беше за њега новина, не 
а је да тога часа укопава своју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет  
га.{S} Допадала ми се она његова радост и послушност уз мене...{S} Од њега стрепе сви људи, а о 
и поглед, исказиваху неизмерну питомост и благост, неку болећиву доброћудност, која се често мо 
ирен нос, који издаваше велику срчаност и одважност.{S} Под ниским, испупченим челом, сијаху дв 
 се само да га не остави ова присебност и одлучност, која је расла све више, у колико се он при 
ога реда, који не држи много на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека рођака Марушки,  
 помилуј нас! </p> <p>Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда цркв 
ђено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на 
а те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега  
 висок густ кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у шибљак, који је израстао пред судницом. < 
у беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максималној ви 
p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна 
јој: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем  
укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— О 
p>Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше п 
е заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах се могло опазити, да 
госта, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче мо 
 га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запита: </p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— Сад ћ 
беше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет,  
одина Миту? </p> <p>Ђурица подиже главу и јетко се насмеши. </p> <p>— Тсс... познајемо — прогов 
азише, али Пантовац лагано подиже главу и ослушну, па, кад се шуштање понови, он скочи и пружи  
откуд она ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, погурену старицу где му прилази...  
антовац се још више потуљи, обори главу и некако неодређено махну руком поред уха, што се могло 
ј не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно, као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да је мо 
... ништа... </p> <p>Станка обори главу и не одговори ништа на ову изненадну милост Ђуричину. < 
али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу,  
 помислио, али опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да п 
ј сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара 
</p> <p>Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну к 
тине.{S} Идући путом, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше  
псанским. </p> <p>Радисав откључа браву и отвори врата широм.{S} Кроз ону рупу продираше светло 
 </p> <p>— Ми имамо друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препор 
... </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, 
уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да ниси писнуо!...{S} Овде је 
даш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја  
т иза себе и он напреже сву своју снагу и полети низ поље, као на крилима.{S} Већ се приближио  
још јаче истицало његову необичну снагу и једрину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год 
сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишту. </p> <p>— А она...{S} Станка, шта ћу с њом?  
пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и овако — одговара он Станки, која му нуди јастук. — На 
м што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опом 
брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али се одмах трже и уплаши од т 
ки људи пружају руке поред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају испод оштра дл 
 те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... </p> <p>После пола ноћи, неко лупну  
шао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајк 
.{S} Овце, од страха, јурнуше на ограду и тиме надражише курјаке, те се један од њих залети прв 
то, што их родитељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{ 
да! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није  
о и нечујно пливају по високу недогледу и ублажују ватру сунчаних зрака...{S} Тако се носи и ми 
>Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно 
издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па в 
д ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвр 
вештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан кад изгреја сунце, дру 
утрос, кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — 
 и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична човека 
у у оне чудне, заносне очи, што опијају и сажижу као ватра... </p> <p>— Казаше људи што дођоше  
ила у једном углу пред вајатом, цепкају и забадају иверје у земљу, заборављајући све друго што  
ам ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који  
 је оно попа под записом говорио о рају и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како 
туденцу сабрале се девојке, па ћеретају и причају једна другој новости, за које се знало.{S} Ме 
за Новицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразговарају. </p> <p>— Е, сад казуј шта знаш. 
ку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један се во узнемирио од о 
е.{S} Кад попа очита последњу јектенију и Обрад му танко гласовито одговори: амин, кмет повика: 
и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију боју...{S} По плаву небу пролете јато задо 
велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он сам... </p> <p>— А 
p>Писар стаде више њега, разави хартију и поче да чита пресуду. </p> <p>— Живео Краљ!... — узви 
раздаде свима потребно оружје, муницију и храну, па их, тако опремљене, испрати до оближње шуме 
 стадоше му се стезати мишићи око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако 
ђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и  
јника.{S} Али шта је одвело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да 
амо слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, 
.{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па се онда и он намести к 
сном...{S} На истоку се јасно разликују и оцртавају врхови планински... развлачи се она прва бл 
арени, Пантовац у свом страшном наличју и, пруживши пушку право у груди механџине, дрекну: — До 
тар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... </p> <p>Глава се Ђуричина искрете, бел 
тно истурен напред, те испољаваше преку и страсну природу, али је он, једним благим погледом св 
...{S} Он опет пренесе очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!...{S}  
са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се поз 
ако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а  
 срећа... </p> <p>Ђурица погледа Станку и очи му остадоше приковане на њој: откуд јој се поврат 
авити што и мајци, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут. </p 
е му руке посла: треба повратити Станку и завити јој рану, треба позвати општинску власт и Стан 
 друга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђурици. </p> <p>— 
а, па се онда сви троје окретоше потоку и пожурише низ брдо. </p> <p>— Само да пређемо потес пр 
ови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и остале потребе добре земљоделске куће.{S} Становници  
 — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— Како?{S} Није, браћо, није Бога ми!. 
лош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврћ 
ругога.{S} Пантовац одмах извади пљоску и натеже. </p> <p>— Деде, побратиме; не знаш како је ов 
ндарме и пандуре.{S} Нека се живо обуку и нек спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{S} А ти, Станк 
воје узбуђење, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и о 
> <p>Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаш 
а, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе је право својој кући.{S} Мајка га дочека у дво 
се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена... </p> <p>....{S} Ври у глави ро 
свећу поред себе, узе једну Симову руку и забоде му усијану иглу под нокат једнога прста. </p>  
м, па га целива...{S} Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... < 
 нагнутој равници лежаше раширених руку и опружених ногу, мртав Пантовац.{S} Страх га беше погл 
 не бих! </p> <p>Испише чашу заједничку и пољубише се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пр 
} Дакле, случајно учинио једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се в 
исли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задово 
она злокобна измаглица.{S} Докопа пушку и, као холуј, испаде пред запис. </p> <p>— Шта то радит 
али истога тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и претури се... < 
у од разјаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} И 
момче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи 
 привеза конопац за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом жандарма... </p> <p>— М 
ме трчаше неко...{S} Ђурица пружи пушку и викну... — Стој! </p> <p>Човек стаде, погледа у пруже 
цу нехотице обузе језа; он опружи пушку и стаде да се привлачи крушци. </p> <p>— Јово, јеси ли  
е други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. </p> <p>После вечере, Радован, још пи 
их леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.{S} Иза је 
аним мецима.{S} Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и 
себи самој), да је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериш 
 — одговори Ђурица, па опет угреја иглу и забоде је под други нокат. </p> <p>— Што не говориш,  
упали свећу.{S} Затим извади једну иглу и наднесе је над пламен. </p> <p>Симо све то посматраше 
да носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у 
а прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не  
сити, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесности прође му  
се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на  
аси ову реч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни радник, а не би продавао чиви 
тави руке младенцима, па се обрте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, ча 
ан тренутак, одлучише да приступе послу и раније.{S} Уходу послаше да се прикрије негде око кућ 
у, код »Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу и кажи јој: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквар 
} Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушака на њега, чини 
помисли Ђурица, па леже на њену постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућн 
екако необично, у косо, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи... </p> <p>Опет загрокташ 
овру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко којих су намештене уздуж две 
ла, хладна...{S} После закопају у земљу и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... само се и 
иђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудву, која јој 
утак, један миг.{S} Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори неодл 
 зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, нађи се са Р 
 с камена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злуради 
И капетан га погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра се мора  
Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгледаху као најсрећнији тренуци у ж 
речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухватити  
запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајући се, проговори: </p> <p>— Ја се не 
{S} Ено, брадата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе  
е једнако уз њега, поред сваке мисли му и покрета... </p> <p>Али сад, кад угледа она четири жан 
арамо о послу — рече Вујо, прилазећи му и седајући до њега на троножац. </p> <p>Усекнувши свећу 
 оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук ње 
ће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!...{S} Назваће ме лопужом и свакојаким именима. 
, доносећи му сатљик ракије.{S} Тако му и проговори, оним обичним гласом: </p> <p>— А гле!...{S 
гавао мисли о своме положају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теже. </p 
еднувши на месту, стаде претурати сламу и ослушкивати неће ли се опет што чути споља.{S} Уостал 
им нестаде.{S} Сиђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли 
, а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше сви к општинс 
но, и цело лице му исказиваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се  
 Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега 
у се са својих пустоловина право к њему и изручивали му у крило све до последње паре, што су по 
То ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме 
је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа  
тито, па после као да се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: г 
поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеш 
ају са свих страна, тражи најгушћу шуму и завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким н 
ојаве на улици.{S} Журно улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, 
ме, дајући још нека обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан 
 пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина гла 
о ’нако... </p> <p>И таман Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: </p> <p 
 празним судовима. </p> <p>Ђурица плану и погледа Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти посл 
есну жигица неколико пута, док не плану и осветли необично лице послушниково, који, са својим д 
же.{S} И ову похару извршио је по плану и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве после 
Трешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па се спрема да легне...{S} Срећом, угледа ж 
у и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и претури се... </p> <p>— Тајо!.. куку, тајо! ... — ври 
 затурио у колима, накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра, подигао једну руку, у којој д 
снажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усам 
дала.{S} Она само махну главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве око уста, а сит 
ихватише врата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим...{S} Слаба, бледа светлост показа им 
, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб 
севну јој само једаред у глави... севну и оде... она се не постара да задржи ту мисао, да разми 
S} Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: </p> <p>— По 
 паде на памет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово 
а, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао.{S} Старче, кажем ти, купи сватове! </p 
 напуштено огњиште, у коме је безазлену и срећну младост провео.{S} Сад му све изгледаше друкчи 
ичних мишића, које је откривало усиљену и немирну унутрашњу борбу.{S} Таква глава беше усађена  
ед јахаше капетан с острагушом о рамену и револвером о бедрима, за њим Станка са два жандарма с 
 мајсторијама, које му капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, при 
 Хајде за мном! — рече им, па се окрену и пође око стола, певушећи неку песму кроз нос.{S} Кум  
спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну...{S} И најгоре је то, што неће ни речи да п 
 гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш са другима, кад ста 
бије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за хара 
еше новчаник, али је опет извуче празну и истога тренутка је опет завуче...{S} И ко зна докле б 
 поуздано... завукао се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зе 
удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток... </p> <p>Протрчавши пот 
а, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај леп 
 — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Никола осети страшан б 
стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстаре жандарми свакога д 
ра, који скида с кровова снежну прашину и засипље њоме другу страну улице.{S} Пажљиво и опрезно 
 скочи. </p> <p>»Ух, бруке!...« узвикну и, под утиском разноврсна осећања: стида, срџбе, бола — 
в сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — викну Станка н 
упи по тврдим костима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а из дру 
а види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш!  
слободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: </p> <p>— Даље од мене, кучко, не погани ме! 
} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му се подиже рука с но 
 намучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.{S} Овога тренутка само једно једино осе 
ше се чувари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крст 
глас у народу, али је и у његову држању и понашању било нечега, што их одбијаше од њега. </p> < 
и и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад ништа смислити.{S}  
ступи у Ђурици извесан прелом у мишљењу и осећању, тако и сада, после ових бурних и необичних д 
и, прво се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељ 
ухвати, веже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село 
, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештенику. </p> <p>— Не смем ти тражити 
ачуђено, кнез се намршти, па приђе попу и шану му: </p> <p>— Зар из ’наке куће?!... </p> <p>— З 
е, што се издигла пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ош 
>Биров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њи 
се.{S} Ђурица, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цигару.{S} Његовом почетничком самољу 
оји три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се ка 
 имађаше стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних г 
вело по читав дан у поверљиву разговору и пијанци...{S} У тој истој соби спремани су и васпитан 
ога лепог осећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} О 
екнуше необично у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу. </p> <p>— 
оз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се 
 па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — пита капета 
> <p>— Води га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу 
атистичких података, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо,  
 чинили покоре.{S} А пре тога метали су и на точак, и тада је било оваких разбојника.{S} Али шт 
анци...{S} У тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од који 
Сретен, који бејаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од 
 главу дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се просу задах... </p> <p>Како осети смрад сп 
ике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на слам 
месту.{S} У његову затвореничком животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показ 
видевши овакав поглед, застаде на месту и обори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ д 
ајка му обукла нову, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим појасићем... обула 
а шуште и брује, певајући неку отегнуту и једначиту песму, а под њима журно корача усамљени бег 
јој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. </p> < 
p>— Све ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести? 
 вели: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не мо 
е, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? </p> <p>— Мораћеш; нема ко други.{S}  
не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У кући имаш што ти треба? </p> <p>— Имам све 
 заборави где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, како да о 
 ступише у одају.{S} Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постеље и ми 
 а после не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћеш — одговори Станка, осмехнувши се. </p> <p>—  
судници.{S} Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, 
ion" /> <p>Кад Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му црте строга и одлу 
под ноге, кад сам осрамотила своју кућу и име, кад сам због тебе окренула леђа целом свету, па  
 млада срца, испуњена неизмерном слашћу и блаженством, задрхта им цело тело, и они сами не опаз 
о падаше у очи целом својом спољашношћу и нарочитим држањем.{S} Беше то зрео човек, око својих  
шаше ове необичне речи, које исказиваху и неке његове најтајније помисли.{S} И њему је долазило 
ло, те се под његовим зрацима преливаху и блистаху поља и њиве, окићене росним капљицама, које  
д од себе сама...{S} И сад му се ређаху и понављаху у памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га ш 
а храма, који се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини.{S} Први кораци одјекнуше  
ху, Ђуро? </p> <p>— Јесте, мајко: снаху и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла, дете моје! — рече ст 
цама, које се по брежуљцима већ стапаху и испараваху.{S} Испод суднице, крај пута, сеђаху два д 
ица сад каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У  
вораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете власт«... па по 
 се једва одржа на ногама, које клецаху и повијаху се од умора и слабости.{S} Ушавши у собу, ле 
еновак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p>После први 
ом, испричао јој много о Вују, Пантовцу и другим својим сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Ст 
 обојица. </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу и рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти се досадило, поб 
болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>—  
отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични 
 нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, напротив, стреља очима 
у: узме само једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд  
е и чуђење. </p> <p>Седнувши на столицу и посадивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде  
ову, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим појасићем... обула му нове црвене  
им гласом. </p> <p>Он преноси воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње 
аједно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и полегаше на меку зелену траву. </p> <p>— ’Натема вас  
осле барјака, највише граби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст 
} Сестрица му, обучена у шарену сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за дру 
време.{S} Погледавши још једаред Ђурицу и видевши га добро расположена, он се одлучи. </p> <p>— 
и као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја б 
одвело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну 
 главе и упрепастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с напереним острагушама.{S} Сретен, који беј 
 врата.{S} Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лага 
анка претрча пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Ма 
 се ослободи од Станке, прискочи старцу и стеже га својим снажним рукама, као утегом.{S} Станка 
 би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S} После је опет мислио и ми 
ра, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђур 
ута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се раз 
аспламтео се разврат, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно задовољство у овом новом и при 
 бар колико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на пр 
 не би ове меденице, како се родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали срце... 
овор на неке обичне ствари, па се одмах и удаљи. </p> <p>Нашавши Станку на одређеноме месту, по 
ивати за његове планове, обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} 
 се руши, свега нестаде; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младости.« Како је он лепо зами 
ца, и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким пићем. </p> <p>— Хо, младићу, та нем 
>Кмет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одг 
бор па га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, који му причини весели путник. </p> <p>Међут 
том, надвисио сву момчадију.{S} Беше их и старијих и одевенијих, али гледајући одједном у све њ 
чекујући да их ко позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само састави руке младенцима, па се о 
 помаљаху ретке паучинасте кудеље сивих и беличастих облачака... </p> <p>»Мораш да мећеш главу  
</p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? </p> <p>— Ни једнога нисам мојом руком 
 кад оцени праву разлику између строгих и сувих законских одредаба и живе душе човекове, која у 
ворило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се половина заклонил 
ио сву момчадију.{S} Беше их и старијих и одевенијих, али гледајући одједном у све њих, он први 
и овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави проговоре... — заврши капетан, и тако се знача 
у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трговаца.{S} Друга двојица беху младићи из 
му паде у очи оно лукаво жмиркање малих и сјајних Радисављевих очију, које ћутећи, али веома ре 
Ђуричино коло.{S} Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у 
рављена у помрчину, отворених, осушених и врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче  
осећању, тако и сада, после ових бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и претур 
p>Једна плавојка, мало погурена, јасних и светлих очију, жива и страсна израза, устаде иза стол 
 купамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шиб 
уршуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред ног 
се зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад л 
. </p> <p>Ђурица приђе, истрже му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. </p> <p>За трену 
 доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Последња Двојица полегали су у корову, што 
е ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погледа га лукаво. </p> <p>Ђурица застаде и погледа г 
 море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душу му матору, неће он на т 
пружену пушку.{S} За њим иђаше Пантовац и још један човек, у коме после Ђурица познаде Вујова с 
> <p>За овим се обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљише низ равне ливаде, а повезани коса 
и.{S} Ха-ха-ха! ... — одговори Пантовац и стаде да савија цигару. </p> <p>Наста кратко ћутање.{ 
и да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече 
<p>— Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла ножем и удари га по глави. 
оварати се.{S} Ходи овамо — рече старац и пропусти га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавш 
> <p>— Нек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онда окрете Ђури 
ако, соколе!{S} Оружје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p 
 Ђурица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме положају.{S} 
ном високом, окресаном бресту.{S} Месец и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се 
Сагнувши се над њим, повуче за покривач и зовну га по имену. </p> <p>Мато скочи с места, и као  
ле једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично накашља — п 
нике и, као крвожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина право 
ли тај живот?... </p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p>— Види 
овори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пс 
Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако... </p> <p>— Шта си окупио једнако с тим јелом,  
вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заварава 
лаву однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, нано, откуд то? </p> <p>—  
ан. </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лисице.{S} Са 
 те се рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, Којо, са нама? </p> <p>— Па... морам...{S} Вујо т 
>— То је, вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио догов 
 и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био с 
како је наше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету славу! </p> <p>Ђурица поче долазити 
све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим  
а ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру с 
н?{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он в 
р из какве богате куће, могла би се још и разумети њена охолост, али Марко беше веома танка ста 
 нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се смеј 
сто време мисли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је много мислио, тако много, да није ни опажао 
лиш, побро, ове се не шале! ... </p> <p>И отвори се бесна, разуздана пијанка.{S} Жене се изопиј 
обода, у немој зеленој гори!... </p> <p>И што му је требало да се још окива овом женом?... </p> 
 Не знађах шта ме овде чека«... </p> <p>И мисао за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави 
д не обећаваше никаква добра... </p> <p>И као да се хтеде још једном уверити да је не варају оч 
му нове среће, новога живота... </p> <p>И срце хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред 
а ти си, видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Стан 
.{S} Он га упропасти, погуби... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, 
ук: цин... цан... цин... цан... </p> <p>И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете,  
а...{S} Савладан је, побеђен... </p> <p>И мозак, и срце, и крв, све се следило, умртвило... ниш 
г да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а по 
ма. </p> <p>— Јест, али опет... </p> <p>И продужи се шала и задиркиване, нарочито на Јеличин ра 
 да се ређају похаре и убиства. </p> <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S 
 планове, обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко  
 жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све то за њега беше т 
ом!{S} За њима! — вичу кметови. </p> <p>И цео, дуг ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на н 
 ти! — одговори Ђурица збуњено. </p> <p>И поп их беше угледао поиздаље, али видевши да се морај 
Нисам знао како је то необично. </p> <p>И они се приближише једно другоме, да тако удружени лак 
дио...{S} Проклето дериште!...« </p> <p>И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој м 
астраховало се, намучило се...« </p> <p>И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређа 
поузданије је, али је тешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опе 
адати, док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је упропастио, данас пружа пушк 
заостала сена, тамни се понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у 
рна гар, по негде обрисана, те показује иа том месту трагове пламена.{S} Очи му беху отворене,  
м углу пред вајатом, цепкају и забадају иверје у земљу, заборављајући све друго што је иза њих. 
н га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизати и падат 
еваху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохва 
ајнбруху: узме само једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар само: м 
и и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и закука из свега гласа:  
осади — одговори Ђурица, па опет угреја иглу и забоде је под други нокат. </p> <p>— Што не гово 
у предам новце? — запита Ђурица, држећи иглу над пламеном. </p> <p>— Шта ти је данас, јеси ли п 
сви робујемо!... — викну Ђурица грејући иглу трећи пут. — Кажи право, па иди куд те очи воде. < 
е једну Симову руку и забоде му усијану иглу под нокат једнога прста. </p> <p>Симо стаде грчеви 
це и упали свећу.{S} Затим извади једну иглу и наднесе је над пламен. </p> <p>Симо све то посма 
та; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само се, истина, мање шали од осталих.{S 
 нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари...{S} У ушима шум... и тамо шуш 
 њему половак шљивове препеченице, која игра у стаклету као кристал.{S} Около стоје празни тањи 
Жандарми искривили доње вилице, свакоме игра усница. </p> <p>У народу свачије лице бледо, нико  
чито и весело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољств 
ене бесним ветром....{S} У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамар 
а боље, а сад знам...{S} Варошке, море, играју преда мном кâ на тањиру, још какве варошке!... к 
а зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први поглед, исказ 
 јер беше окренуо леђа улици, и продужи играње карата.{S} Кад сврши игру, он се диже полако, ка 
 трже се и пребледе.{S} Деца престадоше играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, 
ка док попа напије у славу, па да почну играти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазво 
наш како ћеш... </p> <p>— Не бригај.{S} Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у к 
рође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично накашља — полако, тихо, да н 
оло.{S} Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у такту тру 
S} Напунивши ведрице, она их, као какву играчку, пребаци обрамицом на раме и, мислећи о свему ш 
се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави му беш 
з плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљајући мно 
, и продужи играње карата.{S} Кад сврши игру, он се диже полако, као човек који не зна куд ће,  
етело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и уживај...{S} Куд  
 се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и уживај...{S} 
у масу неправилна облика, која се носи, иде...{S} Одвоји се по која гомилица, по један и по дво 
не и, не гледећи ни на какве опасности, иде право к њој.{S} Али на њиховим састанцима сад нема  
по што сам мислио?...{S} Облак плива... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата 
но... јури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједно 
 ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи о 
а одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? —  
рошка, згодна као молована, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да  
умевајући при том добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједнога тренутка, да  
 свима, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, умерише кор 
с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да се ов 
е слагало са њеним душевним стањем: она иде на оно последње, на свршетак свега... и после тога  
демо, а ништа не зарађујемо...{S} Сутра иде Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотера раки 
о дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онако твојски, знаш? </p> <p>— Могу, вала, 
антовац одсечно, размисливши мало. — Не иде, све је у његовим рукама... без њега ми не можемо н 
пази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаре 
 бивао на твом месту, то покушао, па не иде.{S} После неколико месеца повуче га опет нека сила  
током, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са стране.{S} Сад доб 
гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да  
и њему ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да му открива своје работе.{S} Не брини ти: 
та... </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станку. </p> <p>— - Ено,  
 он у опасности, у великој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бит 
 <p>Хм, опет то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако  
ши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са мном«. </p> <p>— Па добро најпосле, кад ти  
њи догађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. </p> <p>— Нијеси требао.{S} Истина, он је за  
вицом Станком, која својом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро бе 
? — запита га лагано. </p> <p>— Милутин иде сутра у Жабаре да капарише ракију — одговори Симо.  
...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше 
тује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити, јер знам, кад 
S} Гле, како онај Мокролужанин слободно иде путом и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од 
ко би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и уживај. 
 види како она група у средини необично иде, као да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђури 
 <p>— Дошла, господине, она девојка што иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да преда Ђурицу.  
јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме или подвикујући н 
 опростимо. </p> <p>Митар приђе... опет иде и гледа некако у страну...{S} Пољуби се са њим, па  
омилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, угледа неколико љу 
и је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај п 
вораше, »распростирао научне философске идеје у питомој Шумадији«. </p> <p>— Је ли то онај, што 
те ме.{S} Дођем кући... слободан!...{S} Идем, дођем, радим, све како ја хоћу...{S} Па онда...{S 
— Батали, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одгово 
њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> < 
 па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад путу 
вити.. </p> <p>— Имам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. </ 
кле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем  
 сам урадио, што нисам јуче: пристао да идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... навед 
>— Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друш 
на похару. </p> <p>— Све једно, хоћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој 
туцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више да ж 
да прибира мисли. </p> <p>»Откуд ја ово идем?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам човека! 
</p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја 
ега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у г 
нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи Ђур 
. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало затим в 
ти.{S} А чим нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад разбирам.{S} Требаће ми сад по 
 спреми нам часком што да једемо, па да идемо на посао. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да се 
о си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек об 
 <p>— Шта... шта је? </p> <p>— Хајде да идемо... не могу да спавам. </p> <p>Новица устаде, прот 
p> <p>— Шта ћу се спремати, но хајде да идемо — одговори она, а у оку јој засја необична радост 
иш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо чим се смркне, само нам нађи још кога човека — ре 
p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотина дука 
о их задржа. </p> <p>— Што ви, море, не идете дању заједно, као прави хајдуци, него се завлачит 
маш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ...  
а снуждено погледа Станку. </p> <p>— Да идеш, за ноћас, код Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу виш 
 ће преданити код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће 
наш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам...{S} 
јова синовца. </p> <p>— Вујо те зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће  
одспавамо један сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се 
сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога краја... па ћу и ј 
. </p> <p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да 
хиташе на ручак. </p> <p>— Ништа, море, иди ти! — одговори Ђурица збуњено. </p> <p>И поп их беш 
ду овде.« То је све... </p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устреб 
 ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер 
е Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се разговори са њим.{S} Видећеш,  
ађох; вели да може. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и  
а махнувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене. </p> <p>Ћато оде  
болан!...{S} Мој тата вели... </p> <p>— Иди ти то причај Милеви — прекиде га Станка — она се не 
 убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, тре 
/p> <p>— Како ћемо да видимо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд и 
иш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... 
имо, ти сад окрени десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венч 
е доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« </p> <p>Напосле 
рејући иглу трећи пут. — Кажи право, па иди куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад  
— Што? </p> <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не  
/p> <p>— Е онда те само једно молим: не иди к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде  
 могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, 
 Пантовцу: — Ако ја застанем са њим, ти иди напред, па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад  
ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Милетића чајир, па у поток, а после 
 видите шта је било са потером, па онда идите право Штуловићу. </p> <p>— Хоће ли нам он шиљати  
и пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте какву сте уцену добили за главу Ђури 
адован. </p> <p>— Не ваља тако.{S} Боље идите заједно. </p> <p>— На посао ћемо свакад заједно,  
ј, страшној погибији! </p> <p>— Ето их, иду! — Викну неко. </p> <p>Свет се окрете, ускомеша...{ 
нувши се. — Знам да жене у том стању не иду... </p> <p>— Нема. </p> <p>— Па... готово и боље! < 
е места, из чега они закључише, да горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је 
и знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, али што ти к 
репље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. </p> <p>»Шта ово ја чиним?« 
 Ништа.{S} Кажи — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> < 
рам да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Ш 
че он благо, као обичан сељак, који је, идући с рада, срео свога свештеника. </p> <p>— Хоћу ја  
 патњама, и држи се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком кораку, као његова сенка.{S} И з 
е користи« — сети се он попових речи и, идући полагано уз поток, стаде да мисли о томе. </p> <p 
иди се и коњаник, који се спушта косом, идући пред њима. </p> <p>Пантовац чекаше да потера сиђе 
румен соли и бут непечене свињетине.{S} Идући путом, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше 
е овој својој необичној послушности.{S} Идући са њим, само извуче своју руку из његове, јер јој 
Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} Идући путом сети се да ономад, кад је ноћио код Јова, н 
у, коме се он упутио.{S} Остала двојица иђаху право на њега, држећи пушке на руци, које одсјаив 
нуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђаше пред пандурима везан, носећи на леђима своје бешч 
изгледу, са заметнутом косом на рамену, иђаше средином пута, гледајући неодређено пред собом.{S 
чи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посматрајући све пред 
ше се у село разним путовима.{S} Станка иђаше донекле са Јелицом, па се од потока, што протиче  
ога дана, после заласка сунчева, Ђурица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно миш 
 да узме црквени барјак. </p> <p>Ђурица иђаше очима за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па  
о да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђаше невесео, замишљен, не слушајући шта се око њега г 
куће па отуд оде право у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узб 
и, Господи, помилуј нас! </p> <p>Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, п 
ну, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> <p>— Стако, чекај, болан, да напуни 
вором, видевши пружену пушку.{S} За њим иђаше Пантовац и још један човек, у коме после Ђурица п 
а гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена погледа, страшљиво управљена у помрчину, 
ћање усамљености заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући несвесно, забор 
Ново? — обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу 
абрана одвојио од Сима, који непрестано иђаше уз њега.{S} Сад је био присебнији и одлучнији, ни 
е послао јатак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше као у грозници.{S} Друштво је распустио, давши св 
ику молитву светог оца нашега Василија, иже јест на одержимих бјесом...{S} По томе им дадох пас 
 то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене куће — одговори Ђурица, мењајући се у лицу.  
 види се између њих нека нејасна група, из које вире пушке окренуте у врх...{S} Још неколико тр 
е озго, са врха стране и са више места, из чега они закључише, да горе иду људи или стока </p>  
аво, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладна планинска вода преко липова л 
 »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. </p> <p>После свога нео 
е и бити« па одговори: </p> <p>— Јесте, из вароши је. </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то би 
ту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху позавлачили главе под клупе.{S 
рно писати наредбе кленовичкој општини, из које је Ђурица, и свима околним општинама: »да Ђуриц 
<p>А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, 
ло му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући  
им другим мислима и ствара једну збрку, из које се ипак осећа само она...{S} И уз то једнако, у 
м да се све више пропада у неку дубину, из које нема излаза...{S} Падамо обоје и пропадамо, па  
ори се и један прозор на горњем спрату, из пандурске собе, и на њему се појави други, бунован п 
се диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јаружице, изиђе пред њега онај повереник. </p> 
де поглед на онај дуги планински венац, из кога се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, 
иљубљен уз тело, ишаран црним гајтаном; из његова џепа је спреда висио бео рубац.{S} Према такв 
 побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили зид, те извели Ђурицу, о 
е девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно сазнање своје  
ше, у колико се он приближавао кући.{S} Из памети му не излажаху Симове речи: »Јесте, казао ми  
пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за  
 отуд? — запита Ђурица кмета. </p> <p>— Из среза, велиш?{S} Тсс... петљају нешто... ено тамо на 
Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури. 
 али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи 
— Свршисте ли? — запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор. < 
едаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, д 
дознати, па онда ја немам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пу 
у...{S} Исекоше конопце, извадише онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може,  
ој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...{S} Све оживело нов 
о...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрестано да л 
рђеве куће.{S} Ту их сачека њихов ухода из истога села, који им даде сва потребна обавештења.{S 
има.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је ономад напла 
, као човек који не може да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде поглед на онај дуги пл 
пколи кућу Николе Чолића, богата сељака из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и разбојници, зн 
снагу, па звизну кратко, а затим повика из гласа: </p> <p>— Помагај! </p> <p>Ђурица се уплаши.{ 
пута, а озго више провалије неко повика из свега гласа: </p> <p>— Ено их!{S} Пуцај! </p> <p>Одм 
 иглом убоден, клече на колена и закука из свега гласа: </p> <p>— Јаој, кукавац, ђе погибох!{S} 
а је, као власје на четки, густо избила из земље...{S} Сунце греје топло и благо, весело светле 
шта чини и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се она пре 
, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} После, кад својим оштрим и проницљивим  
 реда, именују Банаћанима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ неколико да 
е преко мене водио договор са пандурима из среза... </p> <p>— Добро, ми ћемо се разговарати — р 
стара и слатка, веома необична успомена из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада 
 <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — одговори баба  
 нађе Симу ковача, свога главног агента из вароши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу  
Ђурица се насмеја; одброја сто банкнота из крвава завеска и пружи их Новици. </p> <p>— Је ли до 
>— О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјак 
о доба малога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с празним судовима, па удари опет преко забрана 
<p>— Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе путом, можете га 
>— Мучно да га знаш.{S} Једнога младића из Лукавице.{S} Њега он, чини ми се, и спрема да тебе з 
ено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико распитива 
ска појава, као она светла јуначка лица из наших песама, која нам буде топла осећања за себе.{S 
ај и, не мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поре 
чу се неки узвик споља.{S} Митар истрча из куће, довикнувши оној двојици: </p> <p>— Пазите! </p 
 Јатак му показа трговачкога вересијаша из Београда, који се враћаше с пута по југозападним окр 
дластога превоја, којим се прелази отуд из Шумадије у руднички крај, бегунци се зауставише на ј 
а Ђуричину лицу, кад се он појавио отуд из вајата.{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио 
, угледавши врата, једним скоком испаде из куће и потрча к првој шуми, која му паде у очи.{S} А 
егоше две снажне руке...{S} Само испаде из онога дима нека прилика, паде на њега, стеже га и пр 
! — рече полугласно, пошто се напи воде из крчага. </p> <p>Погледавши на ону страну, где је био 
о минута крену се оружана потера, изиђе из срескога дворишта, па, да се не би обраћала пажња ва 
образе.{S} Тако се полако издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, која се трже и погледа 
ва ковача да опет, истим начином, изиђе из апса.{S} Марко се провуче опет. </p> <p>Зборисање се 
... </p> <p>Врата шкрипнуше и она изиђе из собе... </p> <p>Учини јој се да он проговори, пошто  
 место, па чекати. </p> <p>Ђурица изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом  
 му ноге оковане. </p> <p>Капетан изиђе из собе. </p> <p>— Ево, Ђуро! — прозбори Митар, вадећи  
а да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе из собе полако. </p> <p>— Море, прођи се комедије, кад  
, видевши да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да ост 
 корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе месту, где је требала да  
} Кад уђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим при 
{S} Легоше да спавају, а њему не излазе из главе загонетне речи Новичине. </p> <p>»Он много зна 
и страшан смрад, од кога му пођоше сузе из очију. </p> <p>Збуњен, уплашен, изненађен свим овим  
си зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати и призивати  
е збуни, дошавши у неприлику: научио је из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здра 
сељана, читав сабор...{S} Највише их је из кленовичке општине.{S} Саставиле се повеће групе на  
нко?{S} Догонио сам ти ономлане мертеке из наше шуме -— одговори Ђурица и насмеја се пријатељск 
{S} Угасиле се оне бујне жудње и навике из девојаштва, увидела је и дотакла се свега, што јој с 
ка на легалу...{S} Разне пријатне слике из напада, који ће следовати, већ се унапред јављају, и 
гневно. </p> <p>У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> < 
ту шубару.{S} Станка је, као и све жене из те улице, носила халине од неке загасите вунене ткан 
крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздрави сестру, Спасу.. 
 ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ћ 
>Враћајући се са крваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин и један нападач допадоше тешк 
што оговарала његову Станку, враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигне с 
 и задрема... </p> <p>Наједаред трже се из сна; разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се мало и,  
... </p> <p>— Еј, црна мајко! — чује се из народа. </p> <p>— Доста, бабо, не помаже! — вели Мит 
— Пст! </p> <p>Ђурица скочи и помоли се из заклона до половине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа 
м се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше.{S} Неко им потказао да је Пантовац 
{S} Као одговор на његову зебњу зачу се из отворене собе сухо слабо кашљуцање и за њим се појав 
њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће из руке, па опет стане да слуша пресуду... само да има  
свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.{S} Т 
озеленело... очи се рашириле, да искоче из станишта... усне се скупиле, стегле... као да се спр 
вања!{S} Ја — заврши он и Дубоко повуче из ћилибарске муштикле. </p> <p>— Варате се, господине  
јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може 
једно једино страшило, које се помаљаше из те таме са подигнутим ножем.{S} То је страшило добро 
и влажно дрво. </p> <p>Бегунци потрчаше из све снаге, онако, као што може потрчати човек, који  
Ђурица је у почетку стављао питања више из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да 
{S} Коњаници сјахаше, жандарми искочише из кола, па узеше да скидају окована и пијана Ђурицу, а 
даше се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку... </p> <p>— Пра 
 ми прије тога. </p> <p>Обојица изиђоше из куће и, неопажени ни од кога, одоше кроз село, догов 
тра... </p> <p>— Казаше људи што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пуст 
 дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке ж 
у, створише се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи  
лади малопрешњу срџбу. </p> <p>— Калауз из Паланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу д 
 затим зашушта кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од ч 
 шаренице, истресе једну трубу платна и из ње испаде један велики завезак. </p> <p>— То ви је с 
има и уласцима у куће...{S} Са стреха и из натмурено сребрнаста неба сипи и капље ситна роса, к 
едајући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>После десетак минута Ђу 
а потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке.{S} Тако  
а му исприча.{S} За онога што се појави из шуме, не могоше смислити ко је. </p> <p>— Биће то ко 
дни и сиромашни Војвођани, који се, сви из реда, именују Банаћанима, и ако их има из свих краје 
братио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено  
сви! — викну писар. </p> <p>Изиђоше сви из куће. </p> <p>— Нема тамо ништа.{S} На другом је то  
едан шибљак, према самом извору, извади из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. </p> <p>Н 
дети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице, кресну палидрвце и упал 
 ...{S} А новаца? </p> <p>Ђурица извади из недара смотуљак и баци му у крила. </p> <p>— Број! — 
ва налик један другому.{S} Писар извади из свога капута један нов пешкир и упореди га с онима ш 
е дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а пита 
у очи радосно, јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од опасности. </p 
 га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па 
к.{S} То се Никола враћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу поз 
 ти? — запита он полугласно, кад се они из кукуруза приближише. </p> <p>— Ми смо, наши смо... — 
е пандури конопцем, повадише све ствари из лончине, повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђ 
кну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. </p> <p>— Копај овде — рече писар одлучно и  
 стадоше на путу, према коцу, који вири из рупе.{S} Коњаници сјахаше, жандарми искочише из кола 
 пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Стаде д 
а Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро п 
е и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послуш 
 је, на оној чистини, најлакше погодити из пушке, и река која кривуда између потеса и шуме.{S}  
ја како.{S} Али нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на мес 
.{S} Најпре није смео ни главе помолити из собе.{S} Станка је излазила и набављала најпрече пот 
има, али их не могаше за дуго повратити из онога насмејанога положаја. »То, дакле, није био сан 
p>— Ево, Ђуро! — прозбори Митар, вадећи из хартије велику воштану свећу. — Знаш... први сам те  
амо се ти пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипајући по мрачном ходнику. </p> <p>После не 
 казао ми је да те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чистини испод куће: сео на једа 
тамо, Милисаве? — Викну он, не излазећи из собе. </p> <p>— Дошла, господине, она девојка што ид 
ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши свога љубимца у крв 
трговаца.{S} Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. </p> <p> 
колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и  
м истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или  
о не одоше у гору толики његови вршњаци из села?{S} Зато, што их родитељи нису учили да краду и 
есам.{S} Вели да су те обрлатили јатаци из твога села, па сву зараду ти односиш, а нама и њему  
м кориту речном, те са њега сви радници из потеса носе воду.{S} Одатле му падоше у очи неколико 
ок и ступи у поље. </p> <p>Ђурица скочи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред што б 
евом и срџбом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... </ 
... — узвикну кмет одједном, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан 
ше они за Милутином, и Коста, искочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдо 
 путом. </p> <p>— Добро — одговори онај из помрчине и нестаде га. </p> <p>Ђурица с Новицом окре 
а да знам који је... </p> <p>— Јели тај из вароши? — запита она брзо. </p> <p>Капетан је поглед 
спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. </p> <p>— Ко је то? —  
е окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво  
{S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Није.{S} Је ли... </p> <p>— Ја  
следње време, нарочито откад је доведен из суда, променили су своје опхођење са њим и пандури и 
обра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга сна. </p> <p>— Шта, зар нећемо сутра? — запита  
ка леса момака, а на Ђуричино раме, као из неба, паде рука кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, мом 
, који је тек пре неколико месеца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас 
он омекша.{S} Кад је, мало пре, излетео из шибљака, држао је насигурно да ће извршити бар једно 
рице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на велику кривицу, па онда 
 бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанк 
 на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте н 
 се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед. </p 
о причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство и са Ђу 
<p>— Што ти је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ . 
ма — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике мршти, назва их философијом.{S} Кад је утврд 
 најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако  
 му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео  
нашим људима дао, а људи траже.{S} Само из твога села траже пет кућа:{S} Стојићи, Илија, Никола 
 да побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам  
и обоје поустајаше и погледаше уплашено из свога заклона.{S} Шуштање долажаше озго, са врха стр 
 видећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. </p> <p>Вујо задржа Радована. </p> <p>— Чујеш, 
па му одједном пође нешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима, напреж 
 ћудљиве тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве богате куће, могла би се још и разумети њена о 
 па приђе попу и шану му: </p> <p>— Зар из ’наке куће?!... </p> <p>— Знам — одговори му попа. — 
х зелених ливада, да се наслушам, макар из заклона, оних наших песама, да се напијем хладне вод 
на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...« И он седе ту у један шиб 
ути...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој  
 заборављао ни то, да је ова послушност из чистога страха, али тек њему мило беше видети да му  
огаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узб 
једнако мислим код куће, никако не могу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?.. 
head> <p>Како је тешко живети отпаднику из друштва! ... </p> <p>Кога год видиш, сваки гледа сво 
S} Идући са њим, само извуче своју руку из његове, јер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а о 
бити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђурица се зло 
у горе на траву.{S} Митар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> <p>— Немој... остав 
 су се ревносно чували.{S} Дознавали су из раније за намере полициске, па су се сложно старали  
аши одавде поуздани су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад  
га јутра, кад Ђурица и Радован излажаху из свога ноћишта, Вујо их задржа. </p> <p>— Што ви, мор 
уди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слабачак и промукао глас: </p> <p>— Ево ме, Пер 
а и стеже му руку. </p> <p>Утом се зачу из шуме отегнуто, јасно звиждање. </p> <p>Вујо напреже  
е за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима.{S} Пантова 
јо му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе. </p> <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се 
главу!...{S} У почетку те једва истерах из овога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад 
ана пљускати — поче Јелица — те искочих из вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па  
, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али 
о било да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гон 
а се и међу људима ретко налази.{S} Још из детињства она беше чудновата и особита и не наликова 
апетан, седајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика философија. </p> <p 
уди.{S} Старац не мрдну више... </p> <p>Из шуме трчаше неко...{S} Ђурица пружи пушку и викну... 
иди црну нову убрадачу... </p> <p>...{S}Из груди опет полази нешто врело и необично... јури кро 
.. </p> <p>Одједном, кад сунце изгреја, иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање по прашини.{S}  
бост, али их уздржа његова оштра збиља, иза које су опажале да сева нешто тајанствено и опасно. 
а око прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке.{S} Прозор се лагано и опрезно отв 
везу са собом...{S} То је негде тамо... иза њега негде, где ли...{S} А помиловање му не слази с 
вори Ђурица. </p> <p>Врата се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква бе 
обично, леже на дворишту пред кућом.{S} Иза Букуље појави се сјајно црвенило, као од огромна по 
е на ону страну одакле се чуо пуцањ.{S} Иза једнога жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чу 
па устаде и обиђе сву кућу унаоколо.{S} Иза куће стајаше нека стара вајатина.{S} Он завири у њу 
 стадоше напред, једно поред другога, а иза њих се наместише Радован и Коста сами, не очекујући 
ило неко ново, грубо и необично...{S} А иза тога распламтео се разврат, обухватио му душу и срц 
Једва се сети револвера...{S} Истрже га иза паса, наслони цев на чело старчево и окиде...{S} Тр 
јну, никад не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још какво одељење. — Гледајући с п 
им!...« и он се полако окрете и погледа иза себе... двојица држе конопац чврсто.... </p> <p>— Ђ 
 ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осећати како ку 
шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати пушку и пруж 
 дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме страховити глас: </p> <p>— Пу 
их очију, жива и страсна израза, устаде иза стола и пође насусрет Ђурици. </p> <p>— Где си, Миш 
девши да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га н 
погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђурица остаде са некаквим помеш 
ћи тим да се не интересују оним, што је иза њихових леђа... </p> <p>Одмах сутрадан, око заранка 
у земљу, заборављајући све друго што је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више куће, дови 
, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми да су искоч 
гранчица.{S} Истога часа загрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку с 
а! </p> <p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запита озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} 
о дваестак корака од њега.{S} Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и 
урица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакрити и она обична радознало 
да нишани...{S} Истога тренутка зачу се иза њених леђа неко звиждукање.{S} Она баци пушку пред  
ио.{S} Све, што се тицало тога, стајаше иза њега као какво црно страшило, које је готово да га  
, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно скиде капу, смер 
, паде у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од Ста 
ти се натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, он претходно направи значајан израз лица, ка 
само да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окрете и погл 
а и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугач 
ти страсно кајање љубљенога човека, али иза ње беше мртва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше и о 
да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђуро... ето малко.. 
амо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. </p> <p>— Отуд мо 
раци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу св 
сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка.{S} Са планине пирка студен, оштар поветара 
ер јој није ни било места: један куршум иза трна покварио би и однео собом све планове и жеље.. 
угови прођоше забранчић, који се пружио иза вароши, пређоше поток, па стадоше уз једну ограду,  
<p>Наједаред косачи се пренуше.{S} Неко иза њих повика: </p> <p>— Стој! </p> <p>Подизаше главе  
 а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на Марка. </p> <p>Станка леже сва на 
сто и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други његов покрет, Ђурица ист 
лижује, чини му се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву своју снагу и полети низ поље 
 слабу шибљику, дохвати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином  
еше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе последње куће београдске. </p> <p>Кад дође чин 
ити. — Благо мени, кад је ’вака девојка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас или сутра, поче 
 неким неодређеним нагоном самоодржања, изабрао себи станиште, усамљено, склоњено и поуздано... 
та му је у руци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао си и оружје од кога ћеш погинути! — викну Ђуриц 
дноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску икону Спасово Вазнес 
ље, и крв му се следи од страха, што му изазва ова изненадна коб.{S} Далеко пред њим касаху на  
, који су се одиграли дан раније и који изазваше овај разговор, беху веома страшни. </p> <miles 
ке слике давнога детињства.{S} Једва их изазива у памети.{S} Био је тако мали, да је мало што р 
 је тешка убија му свако друго осећање, изазивајући ужасан страх.{S} И усред тих мисли он се се 
ше он у памети последње Николине речи и изазиваше све оне страшне слике, које се мало час пред  
 није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новицу на искрен разговор. </p> <p>— Знаш, брат 
ну гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, јер је појмио његово душевно стање.{S} 
 на другу страну.{S} Случајно, пре овог изасланика, Ђурица срете свога Кленовичанина, кога му ј 
је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се постиди 
пта очима, напреже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намр 
о и лако, али је при том некако одсечно избацивао ноге унапред, те му се цело тело тресло у ход 
врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што бољ 
еној рупи, стоји један Кленовичанин, па избацује земљу гвозденом лопатом.{S} Већ је готов, само 
јци, о оцу... то није; она је истурена, избачена отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?. 
понижену, уцвељену, па избачену напоље, избачену као исцеђен лимун, као непотребну ствар...{S}  
вако осрамоћену, понижену, уцвељену, па избачену напоље, избачену као исцеђен лимун, као непотр 
е моји, да ли си чула? — запита Станка, избегавајући да их назове по имену. </p> <p>— Здрави су 
х дана.{S} Живело се од данас до сутра, избегавала се свака одређенија мисао о будућности, јер  
ду нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно о 
ледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавале, као и момци.{S} Плашио их је највише његов  
ица је имао нарочити разлог, са кога је избегавао поглед Станкин.{S} Свачије друго туђење он је 
 дакле, само да чека.{S} Због тога је и избегавао мисли о своме положају, оне су му и иначе бил 
атком страном живота његова.{S} Зато је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се зби 
 тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсетила, и 
х зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради  
де на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, који уништава човека. </p 
сигурно шта је руководило апотекара, да избере име овога реформатора), па најзад Дарвин.{S} Раз 
друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </p> <p>— Теш 
стати тајно!{S} И његове везе почеше да избијају на видик.{S} После три недеље опази их прво Ст 
бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста таквих глав 
код куће, никако не могу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те  
ве, која је, као власје на четки, густо избила из земље...{S} Сунце греје топло и благо, весело 
и стотине и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и ово 
, који готово ништа не знађаше за себе, извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи  
којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. </p> <p>— К 
подви ноге пода се.{S} Ђурица, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цигару.{S} Његовом по 
 ту у један шибљак, према самом извору, извади из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. </ 
аљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> <p>— Не гово 
ом, која заклањаше половину прозора, па извади цео рам са хартијом.{S} Али уместо поља и шуме,  
 ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице, кресну палидрвце 
дајући на појас Ђуричин. </p> <p>Ђурица извади револвер и даде га Станки, па онда окретоше јару 
инисте! ...{S} А новаца? </p> <p>Ђурица извади из недара смотуљак и баци му у крила. </p> <p>—  
ресну палидрвце и упали свећу.{S} Затим извади једну иглу и наднесе је над пламен. </p> <p>Симо 
га. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, понеси 
ху ни два налик један другому.{S} Писар извади из свога капута један нов пешкир и упореди га с  
па спусти свећу горе на траву.{S} Митар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> <p>—  
ојаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању вла 
аше једно до другога.{S} Пантовац одмах извади пљоску и натеже. </p> <p>— Деде, побратиме; не з 
ди рам, на коме је разапета хартија.{S} Извадивши половину рама, погледа напоље и сва му се крв 
дном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p> <p>— Види 
а и пружи депешу...{S} Исекоше конопце, извадише онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате! 
 другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности. </p> <p>Кленовичка шума пружила  
мршти се од бола у лактовима. </p> <p>— Изведите га напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ног 
осад су крили од њега...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу со 
тан, па изиђе пред кућу. </p> <p>Ђурицу изведоше, везаних руку, на двориште.{S} Двојица држаху  
а по плећима.{S} Бела конопљана кошуља, извезена по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку 
 убељена конопљана платна, сестра му их извезла црвеним и црним памуком, и уз њих му спремила ш 
 Из тога што су други провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са ве 
свом кукурузу крмачу једнога сиромашка, извео кмета, те оценио потру, па сад продаје крмачу.{S} 
 кленовичком судницом, наступи у Ђурици извесан прелом у мишљењу и осећању, тако и сада, после  
т, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи...{S} Истина јест, виш 
ој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја 
Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и,  
 кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито општинска — није се тако радо 
свраћао свагда, кад му је требало да се извести ко је прошао путом, има ли какве нове наредбе,  
јаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и за ношење прек 
ци, кад им се за штогод обрати, прво се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљ 
 ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете Радована.{S} Ко на то не пристаје,  
духовној и полицијској власти.{S} У оба извешћа старац исприча опширно како су га хајдуци ухват 
 па, не скидајући се, стаде да пише два извешћа, духовној и полицијској власти.{S} У оба извешћ 
узу, који је одмах испод куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је  
 његових долијао. </p> <p>— Шта, има ли извешћа од синоћ? </p> <p>— Ништа ново.{S} Један је од  
у канцеларију, па узе одмах да саставља извешће начелнику, а писари стадоше журно писати наредб 
знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свакога часа. </p> <p>— Е њихова је дрскост пре 
p> <p>Капетан је напослетку добио тачно извешће.{S} Кола са мртвим Пантовцем очекују се свакога 
урица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} Старац се намршти и пл 
сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
ањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је прошао кр 
жеш, псино матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Нико 
’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела. </p> <p>Писар  
 <p>И мисао за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећање — грознича 
амни!... </p> <p>— А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим  
шари, на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело  
арјака се никако не могоше погодити.{S} Извириваше сви редом на прозор да разгледају кандидате, 
— Па добро, кад је већ оседлан.{S} Нека изводе коње! </p> <p>После неколико минута крену се ору 
ди проживео је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле сутра!...{S} С 
до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, п 
е за јело, па стаде да руча. </p> <p>На извор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне су 
S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... </p> <p>Н 
 он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади из торбе што имаде за јело, па стаде да  
љно се осмехну.... </p> <p>Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, те са њ 
, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладна планинска вода преко 
њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо се у почетку напада отимао 
о је!{S} Правда је задовољена, закон је извршен! </p> <p>Кад оде сав свет и кад се на ономе мес 
о и право у очи — у Трбушници је ономад извршена опасна крађа Јовану Чупићу: разбијен му је вај 
S} Он није знао да је Вујо, одмах после извршене похаре, неким нарочитим, само њему познатим на 
> <p>Кад се помену његово разбојништво, извршено над Сретеном у ливади, ОН узвикну: </p> <p>— Т 
рици како је једва приморао калуђера да изврши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </p>  
Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то...  
у саопштењу, Радован одлучи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време; али ако би 
е и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. 
утка, он је оно, што је имало сад да се изврши, сматрао као нешто што је још далеко... има још  
вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са 
е двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачком округу, где му допадош 
т је сматрала да је, последњом потером, извршила своју дужност: »Видите шта ми можемо, само кад 
гне својој кући. </p> <p>— Па је ли све извршила? </p> <p>— Морала је, јадница.{S} Чекало би је 
и све треба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њим ниједно злочинство, па ћу ти ја помоћи  
ба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио похару.{S} Ноћас се добро промисли...{S} Али не 
 да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, 
ки од њих добро знао човека, који је то извршио.{S} Том приликом заподену се занимљив спор изме 
ити оно што му се каже.{S} И ову похару извршио је по плану и наговору Вујову, али није ни сања 
један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударите н 
 на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра се мора извршити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се данас мало  
огледаху где би се могао још који напад извршити. </p> <p>Радован се више и не врати у село, ну 
ео из шибљака, држао је насигурно да ће извршити бар једно убиство; али га изненади и ублажи ов 
ац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} И ову похару извршио је 
е сети да треба и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизб 
иш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p> <p>— Ја, б 
љи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...{S} Све оживело новим, св 
 приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода та 
ад, напипа кључаницу на кућним вратима, извуче је и полако отвори тешка растова врата...{S} Јов 
за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’.. 
S} И он се наљути...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њом  
а нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељачки. 
ре!...{S} Бацај паре! </p> <p>Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али 
д се друштво заговори, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење, које га је више привлачил 
чној послушности.{S} Идући са њим, само извуче своју руку из његове, јер јој то веома сметаше,  
 је ово?...{S} Смрт!«... и он нехотично извуче цео рам и испусти га. </p> <p>— Предај се! — вик 
п, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну и истога тренутка је опет завуче...{S} И  
ене, услед чега цело лице више добијаше изглед обичне трупине.{S} С леве стране груди, на чисто 
лабом светлошћу придаваше још суморнији изглед мрачним сводовима храма, који се као нека чуда и 
оји му даваху још страшнији, необичнији изглед.{S} Преко целога темена, куда су жандарми, дижућ 
а њега, јер држаху да му онакав кицошки изглед највише зависи од кратке кошуље, ма нико се не у 
стаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу момцима, као што 
} Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед. </p> <p>Пандур стаде копати и после неколико уд 
.{S} Даље се није ништа предузимало.{S} Изгледа, као да је и сама власт чекала да он што важниј 
 Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори неодлучно: </p> <p>— Мож 
: </p> <p>— Кажи ти мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шта ти говориш!. 
дрављајући капетана, који нешто туробна изгледа дође међу друштво и седе. </p> <p>— Добро јутро 
 који дотле стајаше намрштена и озбиљна изгледа, после ове напомене значајно махну главом, као  
реба човеку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са девојкама 
ња. </p> <p>— Славе ти, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч. </p> <p>— Бог с тобо 
 неки необични гости: и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили, као 
. </p> <p>— Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га је видео п 
 сваком лицу...{S} Само Ђурица необично изгледа.{S} Нека суморна сета и замишљено расположење о 
 плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа ка 
жљебљивани су шашовци, те је цела совра изгледала као нека стаја.{S} Лепо је видети око цркве и 
е, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, док се помишљало.{S} Сад, кад се нашао  
 живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} Намести је он, рецимо, код... где би то м 
о свој положај, јер дотле му је све још изгледало обично: виђа се и разговара слободно са своји 
 и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... </p> <p>— Е, мој попо... шта ћу, т 
гло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло 
 и саме ове прилике, које је очекиваху, изгледаху јој заносне, пуне интереса...{S} Лакомислена  
прикривену) осуду, сви они — поступци — изгледаху јој необично велики, примамљиви и налажаху, у 
на, код оца, дотле му И састанци са њом изгледаху као најсрећнији тренуци у животу.{S} Он дође  
провлачаху се три човека, који необично изгледаху у овој полутами.{S} Ђурицу нехотице обузе јез 
еликој мери ова новина и ове, како њему изгледаху, господске околности, па им се предао сав, не 
м надувеним очима, дугом и уском расом, изгледаше као страшило.{S} Кад плануше неколико свећа и 
ед њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванземаљска појава, као она светла ју 
згледа проваљено место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући.{S} Љу 
ци је и истога тренутка заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себ 
ада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавале,  
лови добит, опет му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио.{S} Јатак му показа трговач 
виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њим.{S 
јом страховитом тежином и — како му сад изгледаше — смлавио га, уништио...{S} Није могао да се  
 и срећну младост провео.{S} Сад му све изгледаше друкчије.{S} Тужна и сетна усамљеност шири се 
ве што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, све јој то беше и чудно  
на.{S} У оној магластој тамнини кућа им изгледаше као пласт сена, развршен и развучен.{S} Прима 
 — одговори Новица, за кога то, као што изгледаше, не беше никаква неповољност. — Хоћу ли га по 
молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаше тако непоуздан, тако непознат... </p> <p>— Не 
ао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по изгледу, са заметнутом косом на рамену, иђаше средином  
ћи високим гласом, час гудећи басом.{S} Изговарао је све речи спојено и брзо, без предиха, те м 
сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше, згл 
љада на кола, збрисали и скинули рукама изгорели пухор косе, виђаше се црвена, испечена кожа, п 
ђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан кад изгреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, испод  
аше брзо... </p> <p>Одједном, кад сунце изгреја, иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање по пра 
 право у село. </p> <p>Сунце беше давно изгрејало, те се под његовим зрацима преливаху и блиста 
стане јаван разбојник и да, услед тога, изгуби сваку могућност за предају. </p> <p>Истога дана  
, који већ беше прошао. — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац? 
више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше ја 
ица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>После десетак ми 
те му црте строга и одлучна лица, он не изгуби ништа од своје одлучности и присебности, као што 
екаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке.{S 
.{S} Сад, кад се нашао пред стварношћу, изгубио се сав.{S} Само зна једно: да је могао унапред  
чко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. </p> <p>Ђу 
, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </ 
и, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио сваки приближан рачун о времену... </p> <p>Наје 
ек говори пред њим оно, за што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек!...« </p 
 с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, али шта  
 приковане на њој: откуд јој се поврати изгубљени сјај лепих очију, откуд ова чудна лепота цело 
 све...{S} Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету... </p> <p>Палилулска улица п 
нарицање.{S} То мајка несрећна оплакује изгубљенога јединца.{S} Ни једне душе да јој приђе, ни  
бо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати и  
хта. </p> <p>— Море, то се зна... какво издавање!{S} Али ко ће ’наке муке поднети? </p> <p>— Ти 
да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале људе, па се пожури да дозна што бар за  
ски повијен, на крају раширен нос, који издаваше велику срчаност и одважност.{S} Под ниским, ис 
а прикрије ту особину.{S} Само га често издаваше нервозно трзање виличних мишића, које је откри 
не, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{S} Ја се само мало обрецнуо, хтед 
 беше вичан таквој препредености, па се издаде.{S} На лицу му се јасно могла читати мисао: »Про 
S} И Ђурица пође једној постељи, али га издадоше ноге...{S} Поможе му Митар с једним пандуром,  
ица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се на нога 
агушеним гласом и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђ 
њских копита и осећа да га снага помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад’, стићи... нећу по 
у руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... </p> <p>— Опрости ми, попо!... — ш 
а приметне боре око крајева очију, које издају лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало боље 
<p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђ 
а како се уздржа од покрета, који би га издао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по изгледу, са  
е да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га овакова, не и 
ко.{S} Али те они неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо такв 
здаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуд 
/p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те 
тим »нико« своје сељане, нарочито му се издвајаше у памети једно лице, чије је мишљење за њега  
{S} Ене де!... — узвикну кмет одједном, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беш 
релете очима преко гомиле земље, што се издигла пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње... 
о имену, па, не чувши никаква одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже и 
. </p> <p>Тамо далеко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене  
оме месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, једна погурена старица приђ 
акле се чуо пуцањ.{S} Иза једнога жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’ 
 </p> <p>Шта ли ће сад?...{S} Ђурица се издиже полако на прсте и погледа на онај прозор испред  
} Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље...{S} Јадна Јока, како смо л 
 вреле, једре образе.{S} Тако се полако издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, која се  
 сводовима храма, који се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини.{S} Први кораци о 
{S} Он је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву 
<p>— Пристала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у почетку стављао пит 
 да су обојица осећали да треба одважно издржати овај први поглед, па застадоше, не мичући се и 
пропаде! ...{S} Море, добро је њему.{S} Издржаће неколико година, па кући...{S} Свима је њима л 
ш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бић 
стегле... као да се спрема за раније да издржи ударце куршума...{S} Гледа и чека... не дише...  
је кадро било једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ... </p> <p>—  
 ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно издубљеној рупи, стоји један Кленовичанин, па избацује  
и ми то, молим те.{S} Хтео сам се после изести од муке.{S} Сад је све друкчије, не брини. </p>  
еколико минута крену се оружана потера, изиђе из срескога дворишта, па, да се не би обраћала па 
мисли Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе пра 
једре образе.{S} Тако се полако издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, која се трже и п 
 у село.{S} На путу, из једне јаружице, изиђе пред њега онај повереник. </p> <p>— Нађе ли га? — 
па позва ковача да опет, истим начином, изиђе из апса.{S} Марко се провуче опет. </p> <p>Зборис 
а друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судницу.{S} Он и пандури за часак појахаше к 
роз рупу.{S} Настаде необична граја.{S} Изиђе капетан, па кад му казаше шта учини Марко, и он с 
, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, веома волео 
анки, облачећи се журно. </p> <p>Станка изиђе, и мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, п 
тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше и она изиђе из собе... </p> <p>Учини јој се да он проговори,  
..{S} Што ће вам то? — рече капетан, па изиђе пред кућу. </p> <p>Ђурицу изведоше, везаних руку, 
у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и забрави врата. </p> <p>Ово последње објашњење к 
уку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху нови ц 
p>Дакле, и овде неуспех! </p> <p>Ђурица изиђе невесео, збуњен, уплашен, не знајући шта да чини  
ићи на место, па чекати. </p> <p>Ђурица изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, праћен дво 
 Вујо није оклевао.{S} Истога дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скуп 
 издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му повер 
а и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено високом т 
на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби остадоше Ђурица и Станка.  
узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ наг 
акључао сам, ево кључа. </p> <p>Капетан изиђе у ходник, онако необучен, па видевши да лампа сла 
јим су му ноге оковане. </p> <p>Капетан изиђе из собе. </p> <p>— Ево, Ђуро! — прозбори Митар, в 
ате, па да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе из собе полако. </p> <p>— Море, прођи се комедије 
таху, очекујући даље заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах с 
? </p> <p>Вујо му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе. </p> <p>Ђурица стаде да премишља.  
кочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђ 
по кући.{S} После краткога тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу разних пешкира, међу којима  
а, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А како да изиђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, само ти кажи 
о не пристаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете одавде, не може се више врдати. </p> <p>Сви ћут 
 потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда окрени све косом право мојој  
 те сутра сачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... </p>  
ше, згледаше се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку... </p>  
ословима, а остали, заједно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и полегаше на меку зелену траву. < 
знам ја њега добро. </p> <p>После овога изиђоше обојица к друштву.{S} Вујо им раздаде свима пот 
аћемо се ми прије тога. </p> <p>Обојица изиђоше из куће и, неопажени ни од кога, одоше кроз сел 
посла — проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ... 
 Јову Дикићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље, које пресеца поток, угледаше коњ 
ов, кад се обратио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беш 
, који су се ту поређали, па напослетку изиђоше напоље.{S} Момчадија пребледела, па нико не диш 
мете, овамо сви! — викну писар. </p> <p>Изиђоше сви из куће. </p> <p>— Нема тамо ништа.{S} На д 
рдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу, показујући тим да се не интересују оним, што је  
 очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, тв 
с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна курјака 
ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!...« </p> <p>Неколико пута је седао и одмах скака 
и бар петнаест.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи без педесет«...{S} У таквим мислима дочека 
истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја знам, и знам зашто.... вјеруј м 
ледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледати сад — одговори  
з војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике радње са шљивама и сви 
зар би му смела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу п 
 закључали врата за Станком, кад је она изишла...{S} То би славно било!« — мисли капетан и даје 
говараху се девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први 
, обраћаше пажњу она одлучна и необична изјава његова...{S} Толико је пута она слушала од момак 
 руку преко суседе, па јој шапуће грубе изјаве, љуљајући се и поводећи главом напред и удесно.  
ико је пута она слушала од момака разне изјаве — разуме се љубавне — али све то не беше овако р 
ликом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње мучење остаде на души 
 је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту м 
аре! — рече свештеник. </p> <p>— И јуче изјутра онај случај у Кленовику! — одговори капетан. </ 
..« Сан га превари, и он заспа. </p> <p>Изјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде код Вуја. </p> <p> 
 Али се Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изјутра зором отиде Марко до свога суседа Петра. </p> < 
он приближавао кући.{S} Из памети му не излажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убијем! 
ви његовим особинама, које јој све више излажаху пред очи и биваху све примамљивије и интересни 
{S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радован излажаху из свога ноћишта, Вујо их задржа. </p> <p>— Шт 
стајаше над њима са пушком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући п 
 </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стаде да излаже свој план за напад на богата трговца у Поморављу 
раше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. </p> <p>— Децо — поче он — са 
е.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна д 
га.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без размишљања, без поговора; 
о, да му није остало више никаква друга излаза. </p> <p>Ђурица је све погледе обрнуо своме селу 
ише пропада у неку дубину, из које нема излаза...{S} Падамо обоје и пропадамо, па бар нек се жи 
о!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже 
уздахну, као човек који не може да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде поглед на онај  
истаде.{S} Легоше да спавају, а њему не излазе из главе загонетне речи Новичине. </p> <p>»Он мн 
ече!{S} Само се ти пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипајући по мрачном ходнику. </p> <p 
: »Јесте, казао ми је да те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чистини испод куће: се 
та је то тамо, Милисаве? — Викну он, не излазећи из собе. </p> <p>— Дошла, господине, она девој 
па викну заповеднички и грубо </p> <p>— Излази! </p> <p>»Боље што се чини невешт старом познанс 
ству.{S} Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необични гости 
ни главе помолити из собе.{S} Станка је излазила и набављала најпрече потребе.{S} После се упоз 
 уз једну ограду, која је једним крајем излазила на улицу, а другим на поток.{S} Новица подиже  
епери и весело одсјајкује пред сунчевим изласком... </p> <p>А тамо поред реке, по дну саме котл 
 изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку... </p> <p>— Право рече нама Вујо да су то луда 
ницима, он омекша.{S} Кад је, мало пре, излетео из шибљака, држао је насигурно да ће извршити б 
ма...{S} Груну још јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше...{S} Грунуше пушке на вр 
 чекам... ћутим тако, док он одједанпут излети кроз прозор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух  
а му је, како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота од пи 
 запита га овај. </p> <p>— Богме јесте; излудих од муке — одговори Ђурица. </p> <p>— Ха, сињу л 
 стаде да се хвата она пријатна и блага измаглица, што наступа после јакога пића. </p> <p>Проме 
 пред очима му опет заигра она злокобна измаглица.{S} Докопа пушку и, као холуј, испаде пред за 
S} По ваздуху још трепери она беличаста измаглица, али се на истоку указује по мало руменила.{S 
убичасто пламено жутило.{S} И она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сунчева, прет 
стиром, казаше им да је старац мало пре измакао.{S} Младић, који је силазио с кола и распитивао 
крете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удари потесом 
м злурадим осмехом проговори: </p> <p>— Измакни се малко натраг. </p> <p>Он коракну двапут у на 
Станка нарочито заостаде од њих, док не измакоше подоста.{S} Напунивши ведрице, она их, као как 
сетину људи, које су ти твоји пријатељи измамили у гору, терали их да отимају од народа за њихо 
и косачи, па једначито, као по команди, измахују оштрим косама и секу зелену сочну траву.{S} Пр 
ушах те, па ето... </p> <p>Свештеник се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се 
 у кукуруз.{S} Одатле јурну напред, док измаче далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуда ок 
е пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре згоде за прикривање свакојаких љ 
 погодити из пушке, и река која кривуда између потеса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од по 
по шуми и косој падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пут 
звиждање.{S} Мало затим указа се Новица између проређених грмових дебала. </p> <p>— А ја те чек 
неки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле необично и одлучно, и  
дскачу од седла у лаганом касу, види се између њих нека нејасна група, из које вире пушке окрен 
а једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу  
што смо и од пре, само нек се зна рачун између мене и тебе...{S} Свакад нек се зна унапред коли 
 Том приликом заподену се занимљив спор између Марка ковача и једнога дебелога терзије. </p> <p 
удбином народа; кад оцени праву разлику између строгих и сувих законских одредаба и живе душе ч 
 танку дугачку иглицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S}  
гове страшне речи. </p> <p>Станка се не измени; као да је очекивала нешто горе, неповољније, па 
лика хајка.{S} Због свега тога и он сам измени своје поступке према другима.{S} Досада је у нап 
 необична родитељска радост, али он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи руку, коју Ђур 
тицајем каквих лепих очију, он се могао изменити, могао је постати други човек.{S} Али такве га 
пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згрудвало, спојило се у једноставну масу непр 
амен са потока... </p> <p>— Хајде да се измиче! — проговори Пантовац сасвим другим гласом, желе 
 ме петљали... </p> <p>— Знам ја да сви измичете леђа, кад нема никаква ћара.{S} Човек треба са 
 низу година, смењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше вољ 
> <p>— Ево ти, брате — рече му комшија, изневши поцрнелу од чађи пушку — пун је још од лањскога 
оред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборавио би све мисли,  
олео, кад би се некако могло десити, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S}  
трану.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да  
а жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соб 
а хоћеш још? </p> <p>Чиновник плану.{S} Изненади га толика дрскост.{S} Био је уверен у несумњив 
а ће извршити бар једно убиство; али га изненади и ублажи ова попустљивост и покорност његовој  
тини да је хајдук. </p> <p>Станку веома изненади овај глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то може б 
Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призор 
 преко крила...{S} Она се не зачуди, не изненади се, само јој срце живље закуца, а поглед јој б 
цима, те сад, дошавши к Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо.{S} Случајно је дошао био  
 ништа да ти кажем... </p> <p>Ђурица се изненади овим речима, али се учини да није на њих обрат 
иста весели и занима. </p> <p>Ђурица се изненади; лако црвенило прелете му преко лица, али то С 
че он, чим се поздрави с Јовом, који се изненади његову доласку. </p> <p>— Новицу... сад ће дет 
следњи дан.{S} Улазећи у собу, сваки се изненади, видевши весела човека коме и не падаше на пам 
потресеним гласом. </p> <p>Свештеник се изненади; засја му у оку необична родитељска радост, ал 
{S} У Београду највише. </p> <p>Вујо се изненади, то му се познало на лицу, по коме падаше слаб 
или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изненади.{S} Сматрао је своје село као једино поуздано  
у, не бринући се за последак... </p> <p>Изненади се веома, кад нађе Станку код Јова.{S} Беху по 
 ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од овога неочекиванога поздрава. </p> <p>Сре 
ме се сви управљају.{S} Па зато га је и изненадила она напомена о јаловицама.{S} И да не би ове 
у је прочитана пресуда на суду, није се изненадио и саслушао је мирно: знао је да има још судов 
 усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, као што се уплаши о 
у се следи од страха, што му изазва ова изненадна коб.{S} Далеко пред њим касаху на коњима три  
 брига, онај опрезни, нервозни страх од изненадна напада, коме се, и ако вероваху у околину, св 
рже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне појаве Ђуричине. </p> <p>— Доле с коња! — вик 
а...{S} Некаква суморна тежина, некакав изненадни бол наиђе му на срце, од кога му задрхта цело 
ајдучко чује неки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногам 
пу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа. </p> <p>— Јок, једни ће на Радованов 
ога тренутка проспу смртоносну ватру на изненаднога нападача или бегунца.{S} Заобиђоше узорану  
ест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне вране, и од крештања безазлен 
 обори главу и не одговори ништа на ову изненадну милост Ђуричину. </p> <p>»Нисам могла вероват 
сузе из очију. </p> <p>Збуњен, уплашен, изненађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у 
кад му се приближи сам Ђурица, он стаде изненађен. </p> <p>— Камо ти Симо? — упита га још на хо 
 њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се изненађен и зачуђен. </p> <p>...{S}Овака варошка, згодн 
чудећи се тачном рачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народ 
амо кâ једнога свога... </p> <p>— Ко то изнесе? — викну трећи. </p> <p>— Шта их ту испитујеш... 
адован? </p> <p>— Погибе.{S} Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код  
итрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.{S} Коњ 
адуго.{S} Лупнем опет...{S} Отворише се изнутра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ј 
о један, овакав исти прозор, као и овај изнутра.{S} Ко није посвећен у тајну, никад не би могао 
дети да је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парче 
p>— Ко је то? — запита груб женски глас изнутра. </p> <p>— Отварај, море, озебох на овом кијаме 
се бесна, разуздана пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на столицама. 
му зору. </p> <p>Напослетку, кад се сви изопијаше, полегаше по застртом поду.{S} Где се ко наша 
 да Пантовац, који трчаше за њом, стаде изостајати. </p> <p>— Лакше, не мора баш тако брзо — пр 
е и пуцњава.{S} Пантовац, тежак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стај 
м магловитом надом, да ће све то некако изравнати и задовољити другове и себе.{S} Надао се у тв 
ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p> <p>— Овуда се мора трчати;  
 ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу ти помиловање... </p> <p>— Немам ја посла са с 
 у непомичну паћеницу.{S} У оку му сија израз задовољене освете, али не прозбори ни речи... </p 
јој, први пут после дугих година засија израз невине среће и радости. </p> <p>— Ама је л’ то од 
 криво што тако рђаво протумачише његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанк 
ојава не зачуђава, јер његово лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели  
ге — одговори кмет, правећи тајанствени израз на лицу. — Све ћу ја њему јавити за један сат, по 
лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немира. »Ухватише... то је оно 
н и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако  
за ћошка, он претходно направи значајан израз лица, као кад човек нађе нешто, што је дуго тражи 
ити како на Ђуричину лицу сину радостан израз, који је могао значити: »О, па он није нашао: мог 
 јасних и светлих очију, жива и страсна израза, устаде иза стола и пође насусрет Ђурици. </p> < 
, у коме би он могао прочитати оне исте изразе, које чита у погледима већине девојака и момака, 
 нешто, што је дуго тражио.{S} С таквим изразом појави се пред кућом и погледа Ђурицу, који не  
ица и намршти се мало, али се по његову изразу не могаше прочитати да ли му је непријатно то пи 
га грања претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита китина...{S} Поље се прелива и трепер 
има, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види је 
 </p> <p>Увече је, украј срескога пута, израстао нов хум влажне земље, као једини споменик злик 
еоски пут и завуче се у шибљак, који је израстао пред судницом. </p> <p>Под записом, великим бр 
 падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао у честару, међу правим и једрим церићима.{S} З 
ња Двојица полегали су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао 
 трошио по неколико динара, те је могао израчунати, ако непрестано стане овако трошити, да му н 
 крстоношама, к судници. </p> <p>Кад се изређа под записом сва читанија, народ заседе у совре,  
меона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе путом, можете га стићи, па са њим зај 
ке, које се мало час пред његовим очима изређаше, али се сад сећаше само Николиних речи и после 
тварајући за њима врата. </p> <p>Кад се изређаше она прва питања и узвици, који су обично без с 
х и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и претурише преко његове главе, наступише у ње 
паметан.{S} Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју  
се са својих пустоловина право к њему и изручивали му у крило све до последње паре, што су по с 
у. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, застајући понегде да разгледа шт 
дућност.{S} Сад му живот беше милији но икада, а опасности се нагомилаваху све више.{S} Требало 
во досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. </p> <p>Одмах после венчања нађе некол 
и она живописна котлина, у којој су без икаква реда разбацане беле, ћерамидом покривене кућице; 
е право у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само се  
и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и неод 
а меденица, па онда црквена и општинска икона упоредо, а после тога све по двојица у реду.{S} О 
ајвише граби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито опш 
а се одмах упутише сви у цркву.{S} Пред иконом храмовном светлуцаше »неугасима лампада«, те сво 
, као да је пун храм људи. </p> <p>Пред иконостасом кресну жигица неколико пута, док не плану и 
е крстоноше понеше шта је ко имао: неко икону, неко свећицу, неко класје жита или струкове бела 
ници изабраше једнога да носи општинску икону Спасово Вазнесење.{S} Раздадоше и друге, за литиј 
даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општ 
аква неповољност. — Хоћу ли га посјећ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Но 
 га сретали свакога часа, или око њива, или око студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше  
 деци како треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш 
елек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек он једнако савијаше руку,  
анама, протежући устојане ноге и крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити:  
више тако.{S} Мора се радити како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме 
.{S} Сељани су га сретали свакога часа, или око њива, или око студенаца, а понајчешће у оном кр 
о у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па  
— Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце? — запита Ђурица, држе 
се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ватреним 
ћеш! </p> <p>— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њег 
е, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична човека. </p> <p> 
 мисли, која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу 
адоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за 
а добро познати земљорадници Палилулци, или вредни и сиромашни Војвођани, који се, сви из реда, 
{S} Јамачно је Коста стигао и испричао, или је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њем 
омад примио од Никетића?{S} Паре овамо, или сад гинеш! — викну Ђурица. </p> <p>— Можете ме убит 
 њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упропашћујеш поштени свет, па дајеш њима, који су т 
ђамо која је оно девојка што купи сено, или онај што коси... </p> <p>— Бадава, своје па своје!  
да се механџија неће ни кренути на пут, или ће бар окренути преким путом, преко села.{S} Стога  
сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се још н 
е, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко познаде шта он мисли, 
ре реком, где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако и 
ђене!...{S} Робија! окови!...{S} Или... или шта? оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку  
} Имали су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру,  
 да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој ради срце... </p> <p>Капетан се саже,  
мене нађене!...{S} Робија! окови!...{S} Или... или шта? оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: 
д се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и п 
, јер не нађе одговора на то питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо  
ама... крај света... општа пропаст... — или тако нешто... а он окупио о неким ситницама, које п 
е жива, јадница — помисли он за мајку — или је и она заклопила уморне старачке очи?«...{S} Као  
з сваке сумње, постао велики војсковођа или велики чиновник, једном речју — човек, који влада м 
 од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; тр 
е... то је оно; сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да пре 
ујо, повући ћемо се клипка, па или моја или твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели, власт 
, очекујући другу реч, која би ублажила или преиначила ту страшну мисао, али поп нарочито заста 
> <p>Да ли у тим мислима Станка задрема или паде у оно несвесно стање пред сном, тек њој се одј 
лан, право, која ти се више допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она је варошка, н 
.{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па или моја или твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, ве 
д вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .{S 
ед зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За један тренутак узбуни с 
ном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на похару. </p> <p>— Све једно, хоћу да  
о икону, неко свећицу, неко класје жита или струкове бела лука...{S} Поред крстоноша јаше на ко 
н затрепта очима, напреже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи 
е рукама за мокре зидове блатних кућица или за накривљено прошће дугих дворишта...{S} Прођоше ј 
ајке.{S} Вараше га куцање рођенога срца или пиштање уха.{S} Одједаред застане блед као смрт, ст 
мртоносну ватру на изненаднога нападача или бегунца.{S} Заобиђоше узорану њивицу, и кад се испе 
м и другим предузећима, он беше или вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо без њега није н 
нека стаја.{S} Лепо је видети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих  
 крстари по селу, с намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изненади.{S} См 
ца. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} Новица вели да  
шени зликовац, кога зацело чека, раније или доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чи 
: како он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана саопштила  
т иде весело и слободно, певајући песме или подвикујући на стоку, нико се не боји полиције ни п 
ти какве су очи у Станке Радоњића: црне или граорасте или, можда, зеленкасте?...{S} Ђурица их ј 
читати да ли му је непријатно то питање или му је непријатан сам Пантовац. </p> <p>— Баш ја јед 
 чим стигне кукуруз. </p> <p>— Сад паре или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки 
и у Станке Радоњића: црне или граорасте или, можда, зеленкасте?...{S} Ђурица их је само једном  
бојничким и другим предузећима, он беше или вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо без њег 
ва...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој ради срце... </p> <p>Капетан се саже, наслони у 
из чега они закључише, да горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто оп 
а га право у очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад  
, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко спомене име Ђуричино.{S} У први мах 
Пантовац.{S} У свакој лоповској дружини или разбојничким и другим предузећима, он беше или вођ  
отри на његова кретања, да се он ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предузимало.{S} Изглед 
забави, а код Вуја се морало или радити или спавати. </p> <p>»А најпаметније сам урадио, што ни 
воумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође 
лак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа 
, и који је рад кориснији за народ, мој или ваш?... </p> <p>— Зар се школе уче само ради тога,  
штво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну...{S} И нај 
: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да види 
м виру на реци — скупљаху се, четвртком или суботом, девојке и жене сеоске, те испираху лужено  
бичне покрете: час мрдне једним раменом или пружи руку у напред и тргне је истога тренутка, као 
мо чека куршум. </p> <p>— Тхе... куршум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако 
и је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавала...{S} Та он 
в поглед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге  
да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спавати. </p> <p>»А најпаметније сам ура 
<p>— Е тога нема... њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S} Нису наши док 
изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћ 
говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, због које не бих могао пробати овако лепу му 
> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жив 
ј стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само  
ју, испра рубине, па их повеша по грању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, ко 
 па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком о 
тано домишљаше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или дов 
 твога села траже пет кућа:{S} Стојићи, Илија, Никола, Јово... </p> <p>— Подај им свима, колико 
нтовца, који већ беше прошао. — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пан 
трећи. </p> <p>— Шта их ту испитујеш... им њихова! — викну Пантовац — још им нађи адвоката...{S 
јао, као милостињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Тако ј 
ечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. </p> <p>— Децо — поче он — 
ају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S} Ради тога Новица ће се сакри 
уће му наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђаво помаже!« — помисли капетан, улазећи у двори 
 боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље, које пре 
едоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове корист 
 за њим затворе манастирска врата, онда им је сав труд узалудан.{S} После краткога времена зачу 
свим...{S} Слаба, бледа светлост показа им унутрашњост куће, опазише одмах место, где чељад спа 
 ту их заустави Јелица Плескоњића, која им причаше о дрекавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту 
м снажним рукама, као утегом.{S} Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито  
доше да ручају. </p> <p>При крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод куће под амбаро 
 Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хвала им — одговара Ђурица механички, и гледа како пандур рас 
ове су улоге одређене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син 
ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљано, побро! 
њему изгледаху, господске околности, па им се предао сав, не бринући се о крају свега тога. </p 
{S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} Т 
, децо, гледајте своја посла — одговара им онај с пушком, отресајући печен кукуруз и завијајући 
еизмерном слашћу и блаженством, задрхта им цело тело, и они сами не опазише како се нађоше једн 
ечена.{S} У оној магластој тамнини кућа им изгледаше као пласт сена, развршен и развучен.{S} Пр 
ечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </p> <p>— Стражарите  
одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се извештавају о Вујову ми 
.. </p> <p>— Та који су то сви, громове им њихове!{S} Кажи једнога по имену, шта ти један вели. 
ајући гране, које лако падаху пред ноге им.{S} Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одје 
 се склонише одмах; Тимина лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало... </p> <p>.. 
ите па једите — одговори стражар и даде им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте сад о 
 брзо — проговори он. </p> <p>Не остаде им више од стотине корака до реке.{S} Наједаред Пантова 
сумње да су опкољени потером.{S} Остаје им још само потес, где их је, на оној чистини, најлакше 
 и Пантовац, с одабраним друштвом, које им је Вујо спремио, ударише на бистричкога механџију ус 
... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене једро развијен 
 јест на одержимих бјесом...{S} По томе им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјејања и да  
 увезана широким, гаравим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погл 
ли...{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и  
енцима: </p> <p>— Хајде за мном! — рече им, па се окрену и пође око стола, певушећи неку песму  
ова. </p> <p>— Сад пазите добро! — рече им капетан, и ако није било места опомени, јер сваки од 
чинити после.{S} Сад, у здрављу! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и 
и код последње, пред манастиром, казаше им да је старац мало пре измакао.{S} Младић, који је си 
ничаво осећање обузе их обоје, заиграше им млада срца, испуњена неизмерном слашћу и блаженством 
. отац... другарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би 
сачека њихов ухода из истога села, који им даде сва потребна обавештења.{S} Према његову саопшт 
а њима накусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану каза 
 још више прибијаху једно уз друго, али им са лица не силажаше она суморна брига, онај опрезни, 
ју, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S} А  
ше одмах место, где чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{S} Двојица претрчаше пре 
ве муке и патње преживеле у туђини, очи им засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели б 
але чворке и показао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка начини паприкаш« — рече му отац. 
 Илија, Никола, Јово... </p> <p>— Подај им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи треба 
анка. </p> <p>Погледаше се обоје, и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети једно  
 шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву разговору, смрче се, а они још имађаху 
 што су по скупе жртве награбили.{S} Он им је од тога одвајао, као милостињу, по неку ситницу,  
а се више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> <p>Тамо, куда уведоше Ђурицу, увек 
 појаве, које је и сам одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њега о 
кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — одгово 
вога изиђоше обојица к друштву.{S} Вујо им раздаде свима потребно оружје, муницију и храну, па  
{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вал 
Пандури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе, одјурише трком. </p> <p>Пред о 
уо, они се из среза устумараше.{S} Неко им потказао да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пред веч 
вима је њима лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не д 
расла густом гором и шибљем.{S} Требало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада. 
у...{S} Обојица ћуте као заливени, само им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају на п 
 одмах; Тимина лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало... </p> <p>...{S}Ћути хај 
 понављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем ићи. </p> <p 
но у наперене пушчане грлиће, као да су им очи приковане за њих. </p> <p>— Отпасујте се, а ти,  
вно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли доста теби четвртина? < 
 засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна радост, блаженство, срећа... </p> 
де, па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог оца нашега Василија, иже јест  
еш... им њихова! — викну Пантовац — још им нађи адвоката...{S} Лези, бре! — подвикну затим Срет 
е то од његових долијао. </p> <p>— Шта, има ли извешћа од синоћ? </p> <p>— Ништа ново.{S} Један 
 у томе, што јој је сестричина удовица, има нечега стиднога. </p> <p>— Удовица зар?...{S} Вуци  
сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, има неке мајсторије. </p> <p>— Хоће, хоће поганац, знам 
ебало да се извести ко је прошао путом, има ли какве нове наредбе, где се налази кмет...{S} Али 
 што му јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много.{S} Наишао ваљада послом, да му што јав 
 сматрао као нешто што је још далеко... има још времена...{S} Он види да се све спрема за неко  
 макар погинуо.{S} Него кажи што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се склони 
нам шта ћу, али не знам за после....{S} Има ли он својих људи, који би га светили? </p> <p>— Ду 
и једнога звука ни покрета... </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан С 
ном каваном нађе самога Сима. </p> <p>— Има ли? — запита га лагано. </p> <p>— Милутин иде сутра 
а ли што пара? — запита Симо. </p> <p>— Има нешто... биће, биће! — одговори Вујо, па, затварају 
 од кметове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. </p> <p 
о и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што пара? — запита Симо. </p> <p>— Има нешто...  
 мисли!...{S} Ја јој чиним све... свега има, као каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта 
<p>— А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу  
} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гво 
ненадио и саслушао је мирно: знао је да има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му после  
 опет стане да слуша пресуду... само да има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је ве 
могао ни помислити, да иза овога дувара има још какво одељење. — Гледајући с поља, види се наср 
ни и себи?...{S} Један нам је крај, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним све... свега има, као  
онда га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ће да дижу потеру.{S} Синоћ од 
овчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше 
ад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — рече апотекар. —  
у стоку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S} Овце, од страха, јурнуш 
... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од оне твоје ап 
се тек понекипут осмехне, не знајући ни има ли места томе смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе је  
> <p>— Је ли то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи писар. </p> <p>— Чича 
 њим! ...{S} Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго... </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — 
 се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не дира.{S} А док он ко 
/p> <p>— Море број то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не проговоривши ни речи и н 
во је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, али што ти кријеш од м 
 што згоднију реч за своју мисао. — Поп има право, кажем ја...{S} Али то није све.{S} Него је п 
прикована на судници. </p> <p>— Шта зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и ст 
ало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p>  
и из реда, именују Банаћанима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ неколик 
, да су то два прозорчића, између којих има добре згоде за прикривање свакојаких људи и ствари. 
према самом извору, извади из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. </p> <p>На извор долаж 
отрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.{S} Заљуља с 
и зар је то каква кривица?{S} Та они не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често по 
 у такву разговору, смрче се, а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> <p>У неко доб 
ток, кривудајући кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се б 
 томе је одрастао... </p> <p>Другова не имађаше.{S} Једини човек, пред којим је слободно смео о 
, проведе благ дан... </p> <p>Ђурица не имађаше ни совре ни племена.{S} Он, са неколико вршњака 
а навикао.{S} Имања, може се рећи, и не имађаше.{S} Једна кућица са даном орања око ње и једна  
д наиђоше на село курјаци.{S} Сваки, ко имађаше стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би са 
ница под снажним ветром.{S} Велику муку имађаше среска послуга, док уведе кола у среско дворишт 
 је његов пут одвојио од осталих.{S} Ну имађаше он још других карактерних особина.{S} Доњи му д 
иђоше у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, управо две провалије.{S} Више саставак 
е ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: или да опет ударе 
иште Ђорђево, ограђено високом тарабом, имало само двоје вратнице, то су одређени за стражаре с 
и не осећаше...{S} Али није ни то...{S} Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту ста 
д, до овога тренутка, он је оно, што је имало сад да се изврши, сматрао као нешто што је још да 
су подигнуте око записа.{S} Свако племе имало је своју совру — четири дирека, по бодена у земљу 
<p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да 
капетан, улазећи у двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, п 
тако послушна. </p> <p>— Не вичи, море, имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђурици. — Како си 
Чујеш, болан... хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гл 
> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одвајај се  
. </p> <p>— Отуд морам на другу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица о 
урнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ сад, па жу 
што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} Док сам ишла  
ш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па 
седе на клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако 
S} Пасош ти можемо набавити.. </p> <p>— Имам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам 
{S} У кући имаш што ти треба? </p> <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... т 
р то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— Имам хитна посла с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш 
 <p>— Е, мој попо! ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвој 
 али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми имамо друштва у С 
 бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </p> <p>— Не бојим се код  
аја што овако лакомислено запита. — Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а  
арушка мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S 
/p> <p>— Што ћу их тражити, кад још сад имам на сваки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја не могу 
Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезан 
р, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђурица веома благим гласом. </p> <p>— Б 
 Морам ја то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је...  
огача? </p> <p>— Море, дај што било.{S} Имамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, а Милош оде у по 
 одати. </p> <p>— Хе — одговори писар — имамо ми поуздан лек за то — и насмеши се значајно. </p 
ас мало.{S} Само у ова четири наша села имамо тридесет таких људи, а још двадесет у другим срез 
и план«. </p> <p>— Децо — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите  
омисли...{S} Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави проговоре...  
говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи овамо — рече  
а имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми имамо друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери гд 
> <p>— Нека, можемо и овде наредити што имамо — одговори Ђурица, па одједанпут кидиса на Вуја и 
живео онако, како је од оца навикао.{S} Имања, може се рећи, и не имађаше.{S} Једна кућица са д 
ико, колико је кадро било једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ.. 
 друге послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе 
е од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.{S} Опасивао је ок 
вет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради Вујо? </p> <p>—  
сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да се старац стиша 
 Перуничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два сина, старијега Милету, који се оженио пре вој 
 ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.{S} И затим му падоше 
ледајући само навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник.{S} Радован је, још док су бил 
ире које носе Палилулци, а на леђима је имао кратак постављен капут, купљен од једнога Сремца,  
који уништава човека. </p> <p>Ђурица је имао нарочити разлог, са кога је избегавао поглед Станк 
ао најбољи пријатељи. </p> <p>Ђурица је имао пуне руке посла.{S} Требало је разделити новац јат 
питање није управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек  
е, Вујо посла пред њега човека, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да св 
питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да скрива своје стање и положај, па 
овор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судницу.{S} Он и пандури за часак поја 
, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка 
ве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>—  
дузимао, а он је, од свих људи, највише имао респекта према Вују.{S} Двапут је осуђиван на роби 
у отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огроман утицај на сву околину: сви су му се потчињ 
и зид, кад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности да побегне кад се већ одлучи 
штено враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти рече 
 други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу 
. морам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. </p> <p>Пантовац г 
у.{S} Остале крстоноше понеше шта је ко имао: неко икону, неко свећицу, неко класје жита или ст 
над раком, па стаде... </p> <p>»Шта бих имао још?... да продужим још мало...« </p> <p>— Митре,  
ину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се лете 
авао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда Јанк 
јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: 
S} Умеш ли јахати? </p> <p>— Умећу, ако имате коња — одговори она. </p> <p>— Добросав ће сад с  
е долази право разрачунавање, које мора имати неке сразмере са државном уценом.{S} Али се ипак  
ш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу 
казати остале. </p> <p>— Хм, богме ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је паксијан...{S 
е извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са великом, организованом дружином, којој ј 
 Пласковчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — рече Вуј 
де у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скоро посла? </p> <p>— Мораћемо, ја како.{S} Сви  
.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право.{S} Отац га је научио злу, а он се  
нам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. </p> <p>— Ама јест то, н 
е он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће право!...{S} О, како је страшно кажњена детиња не 
аша. — Што ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одав 
е л’ то шала? — викну Ђурица. </p> <p>— Имаш ли ти пасош?...{S} Знаш... ја те ништ’ друго не пи 
, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам научил 
а ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветника...{S} Истина, ја и заборавих да  
 тобом.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Г 
 иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако... </p> <p>— Шта си окуп 
и: </p> <p>— Истину си рекла.{S} Шта ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи, зликовцем, кога мо 
p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У кући имаш што ти треба? </p> <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, 
 слабим гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На северној страни собе, у којој лежа 
е, попо? </p> <p>— Само један прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, т 
{S} Окупи некога практиканта, те му, на име мајчино, написа молбу за помиловање, и он с великом 
то поцрвени или побледи, чим ко спомене име Ђуричино.{S} У први мах је ова загонетна појава наљ 
 шта је руководило апотекара, да избере име овога реформатора), па најзад Дарвин.{S} Разуме се, 
д ноге, кад сам осрамотила своју кућу и име, кад сам због тебе окренула леђа целом свету, па не 
Ђурица, кад се у пресуди помену Краљево име.{S} И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је  
а.{S} У неколико округа било је познато име Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао д 
орао објашњавати публици значај свакога имена, те је тиме како он говораше, »распростирао научн 
!...{S} Назваће ме лопужом и свакојаким именима...{S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад брине 
 годинама; једнога је знао цео срез под именом Мите Сремца.{S} Он се наимао у сваком селу на ра 
шна казна Божја за оне, који се титрају именом његовим... </p> <p>— Ћути, попе! — викну Пантова 
 то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S} Деде, каж 
д њим, повуче за покривач и зовну га по имену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није ни спа 
, громове им њихове!{S} Кажи једнога по имену, шта ти један вели... шта хоће сваки?... </p> <p> 
та Станка, избегавајући да их назове по имену. </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су ти оца нешто зва 
бригом. </p> <p>Ђурицу су знали само по имену, разуме се лажном, које му је у пасошу означено;  
азећи поњавама, он опет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одговора, издиже секиру, ко 
омашни Војвођани, који се, сви из реда, именују Банаћанима, и ако их има из свих крајева лепе В 
ајдуже, јер је, својом звучношћу, веома импоновао паланци), па Кант, па Хус (не зна се сигурно  
 који су с голим јатаганима јуришали на имућне становнике и, као крвожедни вуци, клали нејач и  
треница поређане су друге за седење.{S} Имућнија племена дизала су над совром кров, а около сед 
радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и баја 
 да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. </p> <p>Сељане обузе в 
м, сад је заборавио на своје околности, иначе би му ово ново осећање само позледило ране и муке 
а ми рече да сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, има неке мајсторије. </p> <p>— Хоће, хоће  
вао мисли о своме положају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теже. </p>  
отребно ради статистичких података, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као  
а, кад јој може много што шта рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечи 
е он много више бавио давањем новца под интерес.{S} То је од вајкада најпоузданији начин богаће 
 очекиваху, изгледаху јој заносне, пуне интереса...{S} Лакомислена и бурна младост не може да з 
ху пред очи и биваху све примамљивије и интересније. </p> <p>— Докле ћемо ми овако, шта велиш?  
јемо да опет мучиш сиротињу кајишарским интересом, убићемо те на месту. </p> <p>Сви сељани оста 
 једну по једну банкноту, као да и њега интересује колико ће се наћи новаца у том завежљају. </ 
спитује, нити је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су знали само п 
уседа да изиђу, показујући тим да се не интересују оним, што је иза њихових леђа... </p> <p>Одм 
нути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини како зна, само нек паз 
енети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас при 
пада познате су, већим делом, свима.{S} Ипак се нестрпљиво очекује писар Мита, који ће сав дога 
лазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а ви 
а, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непо 
ислима и ствара једну збрку, из које се ипак осећа само она...{S} И уз то једнако, уза сваку ми 
ди тога Новица ће се сакрити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричиној. </p> <p>— Чујеш, Нов 
.{S} У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали свакога ч 
 сразмере са државном уценом.{S} Али се ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све то нек 
Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештенику. </p> <p>— Не 
осећаше јаке болове више лаката.{S} Али ипак то није ништа према ономе како се осећао, док му р 
и му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га...{S} За песму треба да се отвори  
апотекар састављаше своју научну фразу, иронично осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље васпит 
и мислила? — одговори он, осмехнувши се иронично. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у оч 
 викну онај с коња и пружи депешу...{S} Исекоше конопце, извадише онога из раке...{S} Ала би то 
 у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже своје осећање и чуђење. </p> <p>Седнувши на стол 
ши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради ове необичне посете. </p> <p> 
љах... — одговори Станка, али ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, тицала жандарма 
бље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши, јер појми да је мисао ис 
ган, и у том једном узвику као да хтеде исказати цело своје осећање. </p> <p>Она га погледа, ра 
 на зејтину.{S} Очи му, на први поглед, исказиваху неизмерну питомост и благост, неку болећиву  
а лица, слушаше ове необичне речи, које исказиваху и неке његове најтајније помисли.{S} И њему  
етле необично и одлучно, и цело лице му исказиваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у 
овори учитељ. </p> <p>Људи наставише да исказују један другом своје утиске, а капетан стаде да  
не јој зеленкасте очи плануше за часак, исказујући неку лукаву препреденост. </p> <p>Погледавши 
наслони пушку на постељу поред себе, па искапи прву чашу. </p> <p>Стадоше да се ређају чаше са  
га, и да му баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диж 
ка ти земља била! — поновише жандарми и искапише чаше. </p> <p>— Хвала ви, само ме сутра немојт 
 се привлаче обору.{S} Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по 
ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се искашља и протрља међу прстима свој дебео златан ланац  
!{S} Ехе... кажем... — ту се Живко мало искашља, да би нашао што згоднију реч за своју мисао. — 
ље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} После, кад својим оштрим и про 
Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, ко 
. </p> <p>Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, те са њега сви радници и 
 Лице позеленело... очи се рашириле, да искоче из станишта... усне се скупиле, стегле... као да 
, шта га чекаш! </p> <p>Истога тренутка искочи, као звер разјарени, Пантовац у свом страшном на 
анкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на поље. </p> <p>Истога тренутка гр 
ндарме како се привлаче кроз воћњак, па искочи кроз прозор и побегне. </p> <p>— Добро те се ниј 
ваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушко 
. — повикаше они за Милутином, и Коста, искочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећ 
асијаше му очи радосно, јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од опасн 
оваца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{ 
а ме Живана пљускати — поче Јелица — те искочих из вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он  
 зашушта кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда и  
 из рупе.{S} Коњаници сјахаше, жандарми искочише из кола, па узеше да скидају окована и пијана  
мисао да се ухвати.{S} Само пролећу као искре, понесене бесним ветром....{S} У темену нешто игр 
ио пажњу, а огледа да изазове Новицу на искрен разговор. </p> <p>— Знаш, брате Ново, досадило м 
а, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака дев 
поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му искрено, готово наивно, цео данашњи догађај, не сакри м 
лику жртву она тражи од њега само чисту искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако  
киде пушку... </p> <p>Глава се Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно око преврте се, стра 
се, страшно, необично. </p> <p>Жандарми искривили доње вилице, свакоме игра усница. </p> <p>У н 
гађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је нежним осмехом, затури гла 
/p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} 
евен дође на крстоноше. </p> <p>Беше се искупило доста народа.{S} Попа већ позвао одборнике у з 
 његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је успомена и данас ве 
овала своме детету, својој осрамоћеној, исмејаној кћери!{S} Сав свет обрће главу од ње, као од  
о једна!{S} Надао дреку као да му црева испадају!... </p> <p>— Сваки на своју страну! — викну Ђ 
змаглица.{S} Докопа пушку и, као холуј, испаде пред запис. </p> <p>— Шта то радите! — викну он, 
ице, истресе једну трубу платна и из ње испаде један велики завезак. </p> <p>— То ви је свега,  
ослетку, угледавши врата, једним скоком испаде из куће и потрча к првој шуми, која му паде у оч 
ше и стегоше две снажне руке...{S} Само испаде из онога дима нека прилика, паде на њега, стеже  
S} Требаће ми сад повише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мис 
иковце у гомили пред вратницама, Милета испали два метка.{S} Коста, који беше последњи, повика: 
оја се осипа право на њега...{S} Чим он испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на ње 
уше...{S} Ђурица скочи, и онако на ходу испали му други метак у груди.{S} Старац не мрдну више. 
 </p> <p>Бој... права битка!... </p> <p>Испалио је већ оба револвера, па дохвати магацинку. </p 
 стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђурица се злоћудо на 
ма, које се по брежуљцима већ стапаху и испараваху.{S} Испод суднице, крај пута, сеђаху два деч 
преко од њихове собе. — Устани, дијете, испеци нам каву. </p> <p>— Сад ћу, не улази овамо!... — 
</p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да се испече погача? </p> <p>— Море, дај што било.{S} Имамо п 
 ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не познаје,  
 изгорели пухор косе, виђаше се црвена, испечена кожа, па једном месту напукла, па ту зија огро 
на.{S} Очи му беху отворене, али готово испечене, услед чега цело лице више добијаше изглед оби 
е се тек рађало, кад се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом планинском 
.{S} Заобиђоше узорану њивицу, и кад се испеше на брег угледаше омалену сеоску кућу, која на он 
олити Богу.{S} Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе.{S} Поче ручак.{S} Свирала одјекн 
и намршти се...{S} Једва се поврати.{S} Испи чашу, па заиска одмах другу. </p> <p>Жандарми, она 
докле ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како  
не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{S} Само му струји нека ватра кроз тело, на че 
 или суботом, девојке и жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обично заметне шала и п 
е бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. </p> <p>Неко пресече конопац 
због чега!...{S} Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... </p> <p>— Синовче, говори! — п 
тво што не обори очи пред оним строгим, испитљивим погледом...{S} Као да су обојица осећали да  
 очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађене?{S} И то су т 
 зна се... они мене у томруке.{S} После испитуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си 
есе? — викну трећи. </p> <p>— Шта их ту испитујеш... им њихова! — викну Пантовац — још им нађи  
аза терзија, који је у младим годинама, испитујући своје подобности, носио добош у војној банди 
 такијем соколом, зашто не бих! </p> <p>Испише чашу заједничку и пољубише се. </p> <p>— Ех, поб 
јој прогута јединца сина...{S} У старим исплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков  
Сутра иде Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће триестак дуката.{S} Ти  
— Како нема?{S} Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. </p> <p>— А, е то је 
ху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост најпр 
наш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} Због тога се моји никад нису причешћивали. 
нису причешћивали. </p> <p>— И ја ћу се исповедити...{S} Нисам никог убила, ни онако... какво з 
са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се не  
ћ, широка чела, густих повијених обрва, испод којих севају два зеленкаста ока, за која народ ве 
запита Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. </p> <p>— Што?...{S} Шта ће ми он говорити 
је заслужио... </p> <p>А горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се тужно нарицање.{ 
... </p> <p>Кад одјахаше коње у потоку, испод Јовове куће, беше се разредила помрчина, али се ј 
унце, друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сачека њихов ухода из исто 
брежуљцима већ стапаху и испараваху.{S} Испод суднице, крај пута, сеђаху два дечка са заденутим 
еселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа...{S}  
са њим до уречена места (једнога трњака испод Дикића кућа), па даде знак.{S} Испред куће му одг 
ујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S 
иза страну.{S} Станка се полако придиже испод губера и, после кратког чекања, угледа два велика 
де знак као и јуче.{S} Новица се подиже испод једнога дрвета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, 
аху како је необично присела код завале испод прочеља, дигла руке више главе и преплашено гледа 
да, која му је покривала скоро све лице испод очију на ниже. </p> <p>Нико од сељака није упамти 
с Пантовцем удари потоком, који протиче испод Дикића кућа, где је оставио Станку на боравишту.{ 
а Јелицом, па се од потока, што протиче испод Радоњића кућа, одвоји и пође сама.{S} Путом само  
кад мислити о умору. </p> <p>Кад дођоше испод голога преседластога превоја, којим се прелази от 
Ђурица и Станка однеше поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под једном кржљаком, дивљаком, намес 
ручка им залајаше пси, који беху везани испод куће под амбаром. </p> <p>— Опет је јунад у кукур 
злазећи из шуме, угледа Вуја на чистини испод куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. </p> 
а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али место није одређено.{S} Чико се боји  
> <p>Пред подне Станка замаче за шљивар испод куће па отуд оде право у забран.{S} Сад иђаше там 
е се... </p> <p>Ђурица се саже уз дувар испод прозора, подиже руку са револвером и окрете цев т 
 грабе се за парчета гвожђа, што падају испод оштра длета... </p> <p>»А знам... хоће да врачају 
та кажеш? — викну Станка, тргнувши руку испод млаза. </p> <p>— Зар ниси чула?{S} Ђурица побегô  
 први сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ов 
ри, — викну Никола, сагињући се на коњу испод шљива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и  
чепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу испод суднице и закључаше... </p> <p>Тада га познаде це 
а се прикрије у кукурузу, који је одмах испод куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси др 
а, ево сад... — муцаше он, вадећи рубац испод појаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{ 
 вилицом беше знатно истурен напред, те испољаваше преку и страсну природу, али је он, једним б 
омиловања, које су му »пријатељи« умели испословати, продужавао је стари занат.{S} У крађи и на 
а и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, ј 
 позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или разастре по вре 
ише коца... </p> <p>— Ево ти куће...{S} Исправи се на ноге, не брукај се! </p> <p>Ђурица прелет 
о живи пламен, сагореваху....{S} Она се исправи и погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то мо 
 у страну...{S} Пољуби се са њим, па се исправи. </p> <p>— Силази сад, доста је... </p> <p>Ђури 
 је казао да ме убијеш. </p> <p>Симо се исправи, машући оном руком, која је бодена. </p> <p>— Н 
 да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очи 
, само стој право... </p> <p>Он се брзо исправља, истурује груди напред; намешта рукама кошуљу  
уницију и храну, па их, тако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући још нека обавештења Рад 
бу за помиловање, и он с великом пажњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога дана није никако пом 
пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. </p> <p>— Зар т 
ка испод Дикића кућа), па даде знак.{S} Испред куће му одговорише да је све повољно, и они се о 
а.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти 
с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђурица веома  
> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. </p> <p> 
> <p>— Дај пречњаке овамо! — викну неко испред каване. </p> <p>— Молим, ја сам се пре абоновао  
олако на прсте и погледа на онај прозор испред куће.{S} Очи му прелетеше преко некакве слике, к 
де га... </p> <p>— Вујо! — зачу се глас испред куће. </p> <p>Ђурица познаде глас Вујове жене. < 
 пући ће од муке, што му узабрах крушку испред носа! ...{S} Па кад прочитам указ, дигнем се, па 
те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне појаве Ђуричине. </p> <p>— Доле с коња 
 се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекиданих речи, услед којих се овај намах расани и р 
ула? </p> <p>Станка му исприча укратко, испрекидано, без везе у мислима, ноћашњи догађај.{S} Ка 
жила се по једној дугој страни, која је испресецана јаругама и косама.{S} Бегунци су свакога ча 
а га пиће сасвим... </p> <p>Жандарми се испретураше по соби, неки се докотураше до постеље...{S 
де потпуно поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му искрено, готово наивно, цео данашњи догађај, 
књавом, но стеже срце и ућута.{S} Увече исприча Марку све што је видела, пратећи их два дана уз 
 Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића.{S} Потом му каза да  
научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру са Станком. </p> <p>Свештеник се и 
те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљано, побро!{S} 
вана послушника.{S} За то време Радован исприча Ђурици како је једва приморао калуђера да изврш 
смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа 
са Ђурицом раскинула? </p> <p>Станка му исприча укратко, испрекидано, без везе у мислима, ноћаш 
 док се добро смрачи. </p> <p>Ђурица му исприча.{S} За онога што се појави из шуме, не могоше с 
Зар те не прати Симо? </p> <p>Ђурица му исприча малопређашњи догађај и каза да је пустио Сима н 
цијској власти.{S} У оба извешћа старац исприча опширно како су га хајдуци ухватили на путу, му 
о повади оружје. — Сад седи лепо, па ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. </p> <p>Сим 
м на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо испричај... то што си хтела...{S} Кад си и зашто си са  
{S} Али кажем ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. </p> 
нао Станку са својим хајдучким животом, испричао јој много о Вују, Пантовцу и другим својим сар 
од Чолића.{S} Јамачно је Коста стигао и испричао, или је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја п 
 али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </p> <p>Станка ућута и више ни с ким не п 
очекује писар Мита, који ће сав догађај испричати онако, како је у истини било. </p> <p>По подн 
и хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још 
јке то протумачише радозналошћу, па јој испричаше своју коб са Ђурицом. </p> <p>— Окупила ме Жи 
исли он, и неко чудно, загонетно надање испуни му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али пролазни 
обузе их обоје, заиграше им млада срца, испуњена неизмерном слашћу и блаженством, задрхта им це 
о, око суднице гомилицу оваквих стајица испуњених веселим народом, који се сабрао да, овако у с 
ку срчаност и одважност.{S} Под ниским, испупченим челом, сијаху два црна ватрена ока, која и о 
а ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплатио би нам 
ничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај бл 
рт!«... и он нехотично извуче цео рам и испусти га. </p> <p>— Предај се! — викну једна глава, и 
S} Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше испуцана растављена врата и за њима одјекну потмула пра 
</p> <p>Врата се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу.{S 
 памет, али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А 
на слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву другу светлију мисао.{S} Све ок 
 Мораћемо, ја како.{S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, са 
оглед, у коме би он могао прочитати оне исте изразе, које чита у погледима већине девојака и мо 
ац, знам ја њега...{S} Сваку ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, па после не ваљаш 
{S} Жиле повукле у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две од голо 
е капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Где се нађоше 
ојица заузети врата на соби, а један ће истерати чељад напоље и држати Јова. </p> <p>— Сад пази 
и твоју главу!...{S} У почетку те једва истерах из овога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мен 
дељење, на коме беше само један, овакав исти прозор, као и овај изнутра.{S} Ко није посвећен у  
ећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S} Откада памти за  
енутка беху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохва 
 њих залети први и скочи на чатал.{S} У исти мах севну секира према месечини и лупи у курјачку  
о шушка, јамачно се спрема... </p> <p>У исти мах зачу се неки узвик споља.{S} Митар истрча из к 
 заинтересова, па позва ковача да опет, истим начином, изиђе из апса.{S} Марко се провуче опет. 
а они гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — следи се... </p> <p>Тамо далеко, на к 
Ђурица окрете ка Венчацу, а Новица пође истим правцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду 
а миша.{S} Ђурица дахну душом, одговори истим знаком и задовољно, после безузрочна страха, седе 
у, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, 
ко ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљ 
ад нам свима треба.... </p> <p>— Треба, истина је.{S} Али како ти мислиш... као пре? </p> <p>—  
раће, они ти много прете. </p> <p>— Ја, истина... шта му ради жена...{S} Матова? </p> <p>— Мучи 
слима о себи и својој будућности, која, истина, беше сакривена од очију јој, али први знаци бех 
ј положај као на обичан занат, који је, истина опасан, али носи собом неку врсту поштовања, рес 
на пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, истина, обрадова меденици и дочепа је са великом журбом 
к — копа добро, игра у колу... само се, истина, мање шали од осталих.{S} Али опет.... </p> <p>— 
ба Маци — помисли Станка — а оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још к 
виње — одговори онај први — а свињче... истина јесте, у неку руку, како ћу казати... као човек, 
ко знам да имаш мудрога саветника...{S} Истина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си о 
 и однео собом све планове и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих планова, али је све  
 извесно, а и сви стари Дражовићи...{S} Истина јест, више нема нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути 
де ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?.. 
ја теби да код чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту н 
 власт, па учинити сто чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује  
 и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина, море, какве су то девојке, јесу ли лепе? </p> < 
ао да ће овакве последице наступити.{S} Истина, док се одлучивао, он је помишљао на све, па и н 
адовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру  
к иде кући. </p> <p>— Нијеси требао.{S} Истина, он је за паре свачији, али не треба вјеровати н 
 се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела данас? </p> <p>— Шта ћу јести?...{S 
ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако 
 води трговину на своју руку. </p> <p>— Истина? ...{S} Може се још обогатити. </p> <p>— Неће, н 
то ти је најмилије на овом свету, је л’ истина што си ми пре казала? — прошапта он над њом, а у 
 везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </p> <p>— Ко то каже? </p> <p>— Грујица... мало 
/p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га права истина, коју му Станка рече, и на коју он не могаде дат 
та је, Ђуро!...{S} Све је тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на крај.{ 
апад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се н 
да се још окива овом женом?... </p> <p>»Истина, онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио  
овори му апотекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само  
. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега су  
е он, као у шали. </p> <p>— Је ли то од истине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га она озбиљ 
 сав догађај испричати онако, како је у истини било. </p> <p>По подне стигоше кола са спроводни 
о, она га уплаши, јер појми да је мисао истинита и правилна. »Јест, зацело, ја радим, а они све 
ко допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. </p> <p>Капетан се јетко насмеши, ка 
неким тешким болом, одговори: </p> <p>— Истину си рекла.{S} Шта ти имаш с једним хајдуком и, та 
го сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме н 
начке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу... ре 
почео? — викну ћато. </p> <p>— Велиш то истину? — запита и кмет. </p> <p>— Тхе, помало...{S} Ју 
ело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало његову необичну снагу и једрину.{S} У коло је  
е и одело.{S} Као сиромах није се могао истицати богатством одела, али је и ону сиротињску одећ 
ет врати натраг. </p> <p>— Па кад му то истиче рок? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је био п 
.. </p> <p>Одмах сутрадан, око заранка, исто друштво опколи кућу Николе Чолића, богата сељака и 
о да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет вели 
лиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и расположен... </p> <p>А ко се у т 
његово место већ јавља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да 
 и далеко пред њим у шуми зачу се такво исто звиждање.{S} Мало затим указа се Новица између про 
сти, које се мењају свакога дана, онако исто, као што се мења небесно плаветнило туробних јесењ 
некако механички, без размишљања, онако исто као што се удављеник грчевито хвата за слабу шибљи 
ка одмах другу. </p> <p>Жандарми, онако исто озбиљно и свечано, подигоше другу чашу. </p> <p>—  
охвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} 
и ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страшилу у груди. 
га жандарма и пандура на један и толико исто на други прозор.{S} Три жандарма одредио је да упа 
лађи посетиоци ове каване, увек у једно исто време, одвајају у засебну собу, откуда се више не  
 плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и  
 и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, увиђаше да му је много више за срц 
ћи заклонитије место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину корака, наиђоше у ј 
очића, јендека и врзина...{S} Ђурица то исто чини, не престајући звонити једначито и снажно, ал 
е уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то дв 
радује меденици на црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је мн 
а он као стидећи се своје слабости, и у исто време као подлежући душевном и физичком умору, кој 
 нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили су му на ум они, које је он побио!. 
сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи  
ападе.{S} Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и крав 
 гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим се беше опасао преко паса. </p>  
ом. </p> <p>Станка поче да нишани...{S} Истога тренутка зачу се иза њених леђа неко звиждукање. 
 главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} Истога тренутка нешто груну на онај други прозор са дво 
е је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренутка удари га Новица ножем у леђа, прободе г 
 са којих опадоше неколико гранчица.{S} Истога часа загрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у  
се по погледу видело да је присебан.{S} Истога тренутка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диж 
 </p> <p>Међутим, Вујо није оклевао.{S} Истога дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се,  
не тишине, којој се беше сав предао.{S} Истога тренутка, кад се врата почеше отварати, он скочи 
н, па отвори једна врата на ходнику.{S} Истога тренутка отворише се према њима друга врата, на  
 Не чекајући други његов покрет, Ђурица истога тренутка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с  
еном или пружи руку у напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом уна 
ве куће.{S} Ту их сачека њихов ухода из истога села, који им даде сва потребна обавештења.{S} П 
чева и речи његових, сети се свега... и истога тренутка скочи. </p> <p>»Ух, бруке!...« узвикну  
; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка заигра ногама — изгледаше као да у њему 
е новчаник, али је опет извуче празну и истога тренутка је опет завуче...{S} И ко зна докле би  
оји су сигурно његови претходници, ради истога циља, ту наместили.{S} Попе се на њега и осети с 
и му нож у груди.{S} Зликовац паде, али истога тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе се зањиха,  
евати да је то он убио Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако јако  
p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на зликовца и удари га 
небеса му његова, шта га чекаш! </p> <p>Истога тренутка искочи, као звер разјарени, Пантовац у  
па искочи са Пантовцем на поље. </p> <p>Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хај 
уби сваку могућност за предају. </p> <p>Истога дана Вујо дозва једнога свога повереника, даде м 
верљиву разговору и пијанци...{S} У тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви на 
 оде кући замишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари десети пут... </p> <p>»Смем га убити, по з 
... отуд је поуздан.{S} Приђе прозору с истока, обрте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади  
ве спава здравим јутрењим сном...{S} На истоку се јасно разликују и оцртавају врхови планински. 
пери она беличаста измаглица, али се на истоку указује по мало руменила.{S} Још неколико тренут 
има, па удари опет преко забрана.{S} На истом, пређашњем месту, сачека је Ђурица.{S} По лицу јо 
хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на  
...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко ј 
урица разгледа свуд око себе, окрете се источној страни, па звизну учестано с прекидима. </p> < 
е користи оваким њеним стањем ради даље истраге, те је прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам к 
Она уђе, подиже неке губере и шаренице, истресе једну трубу платна и из ње испаде један велики  
љику, дохвати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га о 
 руком по појасу. </p> <p>Ђурица приђе, истрже му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте.  
ти једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на Марка. </p> <p>Ст 
сав...{S} Једва се сети револвера...{S} Истрже га иза паса, наслони цев на чело старчево и окид 
то зликовца, паде у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се осло 
} Најзад се некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић.{S} Сад би могао убости противн 
а онако необучен умешао се у гомилу.{S} Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и 
а носи црквену меденицу. </p> <p>Ђурица истрча напред, приђе руци поповој, па оде Обраду клисар 
 у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи 
 мах зачу се неки узвик споља.{S} Митар истрча из куће, довикнувши оној двојици: </p> <p>— Пази 
о! — викну Ђурица гневно. </p> <p>У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше  
Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те испољаваше преку и страсну природу,  
њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без су 
селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурена, избачена отуд, па јој и није до њих.{S} О мен 
ј право... </p> <p>Он се брзо исправља, истурује груди напред; намешта рукама кошуљу да се прип 
 вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и нек  
ло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p>— Једном се мре!... — понови  
ељену, па избачену напоље, избачену као исцеђен лимун, као непотребну ствар...{S} Гле, нема где 
знаш куд ће ме послати? </p> <p>— Знам, ићи ћете у смедеревску Мораву.{S} Али ништа, састаћемо  
је горе зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи завезаних очију? </p> <p>— Кроз сукњу се види лепо. 
ад не може друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или пре 
 њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позов 
е без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним трагом свих сеоских момака, већ је његов пу 
 је?{S} Куд ћеш сад?... </p> <p>— Морам ићи.{S} Остави ме сад, молим те! </p> <p>— Немој, болан 
>— Све ћу ти сутра послати, а сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док не посвршав 
оћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! ...{S} Убио би ме без реч 
прилази по мраку, знао којим ће правцем ићи. </p> <p>— Стој! — рече Ђурица лагано, кад опази чо 
есу, беше већ свануло.{S} Сад се морало ићи чистином, јер поток, кривудајући кроз њиве и ливаде 
то год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јав 
 код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслуша 
 не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут. </p> <p>Кад стиже ку 
одине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она одлучно и устаде са столице. 
 рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаша, хајдук!...{S} Е, не 
 рука рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p>  
је свадба, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!. 
и с твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он м 
шисмо, али Мита плати главом. </p> <p>— Их, болан брате! — одговори Вујо, али му нестрпељива ра 
ашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причањ 
латке слике давнога детињства.{S} Једва их изазива у памети.{S} Био је тако мали, да је мало шт 
ћи да се понеко из публике мршти, назва их философијом.{S} Кад је утврдио тај генерални појам,  
 да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар.  
 Коста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Зати 
д.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју го 
уша оно весело девојачко кикотање... да их, онако старински, смело у очи погледа..{S} И она зна 
очасти добром вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} Осим познатих нам Пантовца и Кос 
шке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше. </p> <p>Пред зору, кад 
 ће баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде 
таве шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у знојава  
 страном да пресече пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над провалијама застају сви и, у оном 
од куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме по 
е полициске, па су се сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, давал 
ко рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> <p>— Хм... нећ 
>— Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... </p> <p>— Како... ја шта ћу? </p> <p>— Хајд 
а, који би осећао снаге и одважности да их слободно и отворено погледа.{S} Још ниједан момак не 
 чула? — запита Станка, избегавајући да их назове по имену. </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су ти  
е Радован и Коста сами, не очекујући да их ко позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само саст 
као да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим плећима цела она маса.. </p> <p>Стиго 
S} Тако су били много поузданији, но да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачун ј 
ратима суха увенула старица.{S} Погледа их својим немим старачким погледом, и наједаред јој пре 
снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега...{S} Види 
 њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p> <p>— Па добро,  
и твоји већ почели тамо. </p> <p>— Нека их — смеши се Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начини јед 
А знам... хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде му поглед на једну младу жену, која га по 
с онаким страшним погледима?...{S} Нема их, ово су други«... </p> <p>Људи се растурају, дају пр 
Јеси нашао јагњад, сине? </p> <p>— Нема их нигде, славе ми! — рече малишан застанувши и као раз 
 му јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много.{S} Наишао ваљада послом, да му што јави. < 
наслађују полициским билетенима, којима их ваше господство тако ревносно снабдева.{S} Да није Ђ 
коше подоста.{S} Напунивши ведрице, она их, као какву играчку, пребаци обрамицом на раме и, мис 
одиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата се почеше отвара 
олим Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву свет 
вцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон.{S} Са њима беше и С 
S} Још једаред прегледаше магацинке, па их наслонише на рагастов... </p> <p>»Е сад још ако не б 
танка, у шали и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или разастре по врелу камењу да се с 
одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кладу.{S} Пипај 
и очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило ха 
<p>— Нисмо их, вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продавати, но узмите па једите — одговори  
да отимају од народа за њихов рачун, па их после поубијали и узели велике уцене за њихове главе 
а потребно оружје, муницију и храну, па их, тако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући још 
чукара, куда се провлаче бегунци, удара их својим леденим оштрим сечивом, па јури даље, преко г 
то изнесе? — викну трећи. </p> <p>— Шта их ту испитујеш... им њихова! — викну Пантовац — још им 
те или, можда, зеленкасте?...{S} Ђурица их је само једном сагледао, кад оне не беху управљене н 
урица одброја осамдесет банкнота и даде их Новици. </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад год  
тером.{S} Остаје им још само потес, где их је, на оној чистини, најлакше погодити из пушке, и р 
ујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетина и  
 шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна жена остаде 
е, јер Митар напипа рукама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да 
иво, страсно и грозничаво осећање обузе их обоје, заиграше им млада срца, испуњена неизмерном с 
сило се оно бурно ватрено осећање, које их је бацило у загрљај...{S} Сад се место њега јавило н 
е вратима, кроз која је ушла Станка, те их закључа и узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га мор 
че Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и, нашавши све у реду остави их. </p> <p>—  
Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онда полако  
 Поморављу.{S} На томе разговору затече их зора. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шта то би. »Сад овога тр 
овадише све ствари из лончине, повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писа 
епотом, надвисио сву момчадију.{S} Беше их и старијих и одевенијих, али гледајући одједном у св 
} Другови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим...{S} Слаба, бледа светло 
д оне не беху управљене на њега, и више их никад није смео погледати.{S} Кад је Станка у колу,  
 број сељана, читав сабор...{S} Највише их је из кленовичке општине.{S} Саставиле се повеће гру 
ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло посл 
ац последњи пут прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који ј 
уричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше с 
х прегледа и, нашавши све у реду остави их. </p> <p>— Тако, соколе!{S} Оружје ти је сад и отац  
 сто банкнота из крвава завеска и пружи их Новици. </p> <p>— Је ли доста? </p> <p>— О-хој!{S} Т 
ају на видик.{S} После три недеље опази их прво Станкина мати.{S} Кад виде жена своју несрећу,  
ака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један се во узнемирио од обада, а 
ој усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога насмејанога пол 
добро наплатиле за овакову грубост, али их уздржа његова оштра збиља, иза које су опажале да се 
а њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица ск 
твоји пријатељи измамили у гору, терали их да отимају од народа за њихов рачун, па их после поу 
и како треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то  
слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их сам поделио јатацима, криво му што си отишао без њег 
а ми је оно јаловица и јагањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — од 
 ко ће ’наке муке поднети? </p> <p>— Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... </p> <p>— 
сприча Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми о 
 — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо ускоро опет 
 Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у Локву с  
. — рече он, узимајући новце и бацајући их у недра. — Само хоће ли остати што другима? </p> <p> 
е паре нити сам имао одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не би 
 однео своје лепе мале чворке и показао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка начини паприк 
е често доносио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је м 
у га избегавале, као и момци.{S} Плашио их је највише његов рђав глас у народу, али је и у њего 
Радован излажаху из свога ноћишта, Вујо их задржа. </p> <p>— Што ви, море, не идете дању заједн 
сад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добром вечером, па онда стаде да их опре 
ку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду своје главе... </p> < 
 сви из реда, именују Банаћанима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ неко 
чима — одговори дечко. </p> <p>— Колико их беше? </p> <p>— Петорица.{S} Пајо Станојчин, Јевто,  
 за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан — прошапта он, бацајући погле 
дајте нам два пурењака. </p> <p>— Нисмо их, вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продавати, но 
е ти; само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. </p> <p>Зликовци је потераше пред собом у  
ко повика из свега гласа: </p> <p>— Ено их!{S} Пуцај! </p> <p>Одмах затим разлеже се пуцањ и ви 
кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — помисли он, и таман да се окрене и да бега на 
не росне капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело...{ 
едној, страшној погибији! </p> <p>— Ето их, иду! — Викну неко. </p> <p>Свет се окрете, ускомеша 
гову држању и понашању било нечега, што их одбијаше од њега. </p> <p>Ђурица је опажао ово опште 
х четири стотине и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли он,  
{S} Митар одвоји један од конопаца, што их је за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S 
о све, а највише оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а 
ки његови вршњаци из села?{S} Зато, што их родитељи нису учили да краду и отимају, но да раде и 
тили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброј 
 одговори Ђурица збуњено. </p> <p>И поп их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срес 
е очекујући да их ко позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само састави руке младенцима, па с 
 им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у густ шибљак и поседаш 
>Сви ућуташе, осећајући незгоду, у коју их доведе, својим несмишљеним говором о уцени, онај дос 
 од убељена конопљана платна, сестра му их извезла црвеним и црним памуком, и уз њих му спремил 
а од живота...{S} Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше испуцана растављена врата и за њима одје 
д дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелица Плескоњића, која им причаше о дрекав 
ало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сачека њихов ухода из истога села, који им даде сва  
ам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. </p> <p>Вују севнуше о 
дговором постигао циљ. </p> <p>— Што ћу их тражити, кад још сад имам на сваки прст по једну!... 
бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, 
} Жива здрава човека убити... онако без ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S}  
оде, и та га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изв 
свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} 
 ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко села, држећи се шљивара и забрана, а где  
ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. </p> <p>Постепеним током догађаја Ђурица  
бичне појаве, које је и сам одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њ 
питуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?...{S} И тако све, па мучи и питај. 
ју други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... </p> <p>— Зар Новица?... — рече она  
му беше лепо срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним гајтаном; из његова џепа је спреда висио б 
новим појасићем... обула му нове црвене ишаране чарапе и опанчиће... сећа се живо како је једна 
<p>— Састајала сам се са твојим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} 
адржи ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво  
ем, али на то није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у врућици... </p> <p>После поноћи 
а код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S} А  
ад на сваки прст по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу м 
јка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да 
и ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p>—  
... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и златног одела  
чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отиша 
то је за њега било немогуће, другоме је ишло лако; други се попео и повадио му чворке.{S} С нај 
то би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где с 
е ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су паре, или  
ату.{S} Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву декламацију. </p> <p>— Еј, Танас 
ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} Има ли он с 
</p> <p>— Море чуће за њега сва Србија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А на великом студенцу сабра 
да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пук 
ујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите сви. </p> <p>Поседаше  
да имаш мудрога саветника...{S} Истина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо оти 
а? — запита чудећи се. </p> <p>— Сутра, ја како.{S} Али нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, д 
} Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде 
 вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре. </p> <p 
p> <p>— Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему грош. </p> <p>На Станку опет наиђе неко ново ос 
} Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> <p>— Не говори тако, ако знаш за невољу 
ом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја са 
..{S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо да тражимо — ре 
си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли доста теби четврт 
о, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, мо 
 није све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А  
овако, па шта ћемо више! </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ће се напослетку дознати, па онда  
елио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем, ја...{S} Кад треба трчати и спремати за посао, кад треб 
ну неко испред каване. </p> <p>— Молим, ја сам се пре абоновао — одговори апотекар. </p> <p>— Д 
 речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико дана; а видиш,  
 Пантовац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина 
јер познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, и насл 
сао истинита и правилна. »Јест, зацело, ја радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p 
 имати скоро посла? </p> <p>— Мораћемо, ја како.{S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ пр 
хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вај 
е он. </p> <p>— Па лепо, болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и  
. </p> <p>— Па, узе ли? </p> <p>— Узех, ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је он 
вима. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад свршиш посао, немој нам  
ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега...{S} В 
имо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S} Моја Марушка мени спреми све ш 
’!...{S} Ко ти то рече? </p> <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Кост 
ли ће и тамо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као шт 
аженога господина попе, мени се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто 
а, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помилов 
е гони да их трпиш... </p> <p>— Како... ја шта ћу? </p> <p>— Хајде у гору. </p> <p>Ђурицу удари 
p> <p>— Имаш ли ти пасош?...{S} Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, 
дава, своје па своје! </p> <p>— Знаш... ја сам мислио да накупим много новаца, па да побегнемо  
му поверљиво шаптати. </p> <p>— Знаш... ја сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S}  
е ми не можемо више о томе разговарати: ја такве ствари не вршим без њега. </p> <p>— Зашто? </p 
врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч ошину пр 
/p> <p>— Е, сад морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако прав 
ом.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. </p> <p>— Добро — одговори онај из  
и’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко повуче из ћилибарске муштикле.  
 зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... < 
— Даље од мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао 
од ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш по 
/p> <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{S} Ја се само мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а он 
ке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно оданде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих  
 познаник. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S}  
 Море каква песница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко. </p> <p>— 
ћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делит 
ан нам је крај, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним све... свега има, као каква госпођа: ништа 
имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да радим. </p> <p>— Лако је за новац.{ 
ем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па  
врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да  
о-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. </p 
р, Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њега оставила све... осрамотила се, те не с 
т излети кроз прозор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дад 
 ништа ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за 
реко Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну он одједном и устад 
ет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао.{S} Мало је ш 
</p> <p>— Ништа не можемо учинити...{S} Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су 
ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек зимус почела досећати неким речима твог о 
угима јатаковао и од других живео...{S} Ја знам десетину људи, које су ти твоји пријатељи измам 
же, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, само нек се зна 
устићу те, ако ми све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све  
.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као 
ер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општину? </p> 
 после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. < 
 <p>— Како ништа; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна  
сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подјед 
стина јест, више нема нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, д 
. </p> <p>— Махни се тога, најпосле.{S} Ја сам ти само казао шта они траже, а нисам рекао да и  
, саветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи 
мијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p> <p>— Што? 
 како.{S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згод 
еш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусурати по нашој погодби, али 
 и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. < 
 исто онако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прилике и околности.{S} Узм 
ве мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, б 
оје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те ј 
аде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А заш 
је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дође 
</p> <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побегао, јер не знам куд ћу: 
 легне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. 
е обоје. </p> <p>— Ђуро, шта је ово?{S} Ја ћу полудети!...{S} Докле ће се овако? — рече Станка  
луцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, 
 </p> <p>— То нећу — одговори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. 
ало промисли под утисцима оне плашње. — Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посврш 
— одговори Сретен муцајући и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи... ’нако к 
аш тако,? — рече му загушеним гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш девојке те се проводиш са 
пио? — рече она, осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору. </p> <p>— Море махни ме.{S 
друкчије — одговори Ђурица забринуто. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати  
диш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p>  
е није — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се  
 је научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суд 
јок!... </p> <p>— Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S 
.. — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати... — рече он,  
 јок... што? — нађе се Сретен увређен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Н 
војке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ја шта си ти мислила? — одговори он, осмехнувши се ирон 
— Их, болан, што си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему грош. </p> <p>Н 
S} Да није каква варанција... </p> <p>— Ја сам Станка... чуо си... она што је са њим. </p> <p>— 
 хајдука? — Није.{S} Је ли... </p> <p>— Ја шта је радио, но се спремао... — упаде му учитељ у р 
ра као своју, сасвим своју... </p> <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре н 
е ли за Ђурицу? — рече једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — 
и и увуче пуне груди ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад.. 
ји не одвајаше очију од Јуле. </p> <p>— Ја нисам с раскида, ако она хоће... </p> <p>— Не можемо 
ве браће, они ти много прете. </p> <p>— Ја, истина... шта му ради жена...{S} Матова? </p> <p>—  
двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја те послушах — поче Ђурица. — Прво тебе потражих, као 
а не би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вала, јок... што? — нађе се Сретен увређен — ја тек 
њега ћеш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, 
а му не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не 
 повикаше радознали гледаоци. </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да  
личанствену слику пред собом. </p> <p>— Ја — одговори она — само кад доживех да опет видим ово! 
а, који стајаше под прозором. </p> <p>— Ја сам...{S} Симо. </p> <p>— Шта је, Симо? </p> <p>— Па 
оше гласним и веселим смехом. </p> <p>— Ја бруке наше, болан! — рече јој Јелица, навлачећи јеле 
ада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? </p> <p> 
вори бунован и зачуђен Марко. </p> <p>— Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одер 
а. </p> <p>Сретен пође уз њу. </p> <p>— Ја, знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо  
а омекша и одобровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — о 
предомишљајући се, проговори: </p> <p>— Ја се не шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуц 
ушаше Ђуричин гласан одговор: </p> <p>— Ја не знам, господине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам  
/p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S}  
</p> <p>— Зар смо ми господа? </p> <p>— Ја што сте?...{S} Варошке... </p> <p>— Лизо — викну она 
у ли му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш.  
ло, јесу ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра морам све казати.{S} Иначе, вел 
а ти јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{S} Кажем ти: свет... </p> <p>— А јесу  
и човека близу себе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, Ђуро, од Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде г 
е, могу ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оста 
мо, кад погледаш смрти у очи? </p> <p>— Ја ти рекох једном, па сад то остави — одговори Ђурица, 
</p> <p>— Зашто, газда Јанко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може  
. </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, више потока.{S} Сретох једн 
ти је оно... ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђурица и намршти се мало, али се по његову из 
ћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </ 
Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав  
на, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо.{S} Него кажи  
истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; нећ 
Он однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. </p> <p>— П 
а ћара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одго 
и сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> <p>Стариц 
Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради 
 Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре 
 ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене 
 </p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд био 
 десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мен 
м, кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </p> </div> <div type="chapter" 
оја Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. 
иђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку  
S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, 
па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђури 
а њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тр 
ци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче  
вори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради 
урица, прилазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте л 
S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с оцем... </p> <p>— 
бро јутро, нано! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, 
.{S} Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види с 
ше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме о 
 живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих  
... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти б 
му се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам засп 
добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да жив 
егов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед!{S} Све једно, опе 
снаша кудељу, па преде ли преде...{S} А ја старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим д 
и нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p> 
д није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо с 
, беле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени ка 
д’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити 
д власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли с 
 јастук. — Напослетку не браним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па вел 
сен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом 
ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с он 
.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. < 
>— Тхе... ја мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу  
а њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом,  
Без њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p> <p>— Па добр 
да и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш,  
о ли, побратиме... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу — намигну он и мах 
 да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар  
о ни долазити — одговори му Станка. — А ја сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не 
ади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напослетку, пристајем за оку вина. </p> <p>— Приста 
отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича! 
о ли је то Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго... </p> <p>— И ја мишљах... — одговори  
О, веру му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста аба 
— Сам, господине, он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што је 
 проређених грмових дебала. </p> <p>— А ја те чекам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици.  
? — пита Ђурица смешећи се. </p> <p>— А ја... сеткаримо помало, ет’ ... </p> <p>— Продајте нам  
ара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој 
оток, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{ 
је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као с 
ик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p>— Е 
 Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </p> <p>— Не бојим се к 
а сад видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за 
 <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он м 
} Ово ће се напослетку дознати, па онда ја немам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћемо. </p 
седим ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ј 
 прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не мог 
ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити, па куд пукло! </p> <p>На томе се 
! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао  
едао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао?  
каже, а попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу. </p> <p>Ђурица 
е; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико сел 
 стаде да прибира мисли. </p> <p>»Откуд ја ово идем?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам  
итегни пса, па нек пуцају кости...{S} Е ја... </p> <p>Писар окрете разговор на друге ствари и,  
— Не, море.{S} Тамо је напред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога пото 
{S} И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољега, проклетн 
а слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја ми 
<p>— Зар ти нећеш са мном? </p> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја с 
видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пропадам, због чега упропашћујем толики свет 
тно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, 
е, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима познао да нечега има  
ким именима...{S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме ниј 
е требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли дост 
 мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. </p> 
што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте, казао ми је д 
и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> <p>— Што ћеш ми ти? </p> <p>— Поуздан 
зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали што седиш  
 његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа руком на стакло. < 
ам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ни 
ећ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па 
гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде још па 
чути. — Кажи Станки нек ми опрости... и ја њој праштам...{S} Не послушах те, па ето... </p> <p> 
е рачуне и крајеве. </p> <p>— Знаш... и ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бој 
 до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа. </p> <p>Ђуриц 
 и готово... шта то њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да живим, задуго, много, да остарим...{ 
д мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се мучити!...« </p> <p>Једним лаким скоком, као в 
 кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако?  
 нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад разбирам.{S} Требаће ми сад повише новаца, 
е могао — обрте се учитељ апотекару — и ја сам учио онолико, колико је кадро било једно сељачко 
 он. — А ја мишљах друго... </p> <p>— И ја мишљах... — одговори Станка, али ни она не исказа св 
м ти казала за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одс 
ји никад нису причешћивали. </p> <p>— И ја ћу се исповедити...{S} Нисам никог убила, ни онако.. 
е. </p> <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — одговори Ђурица и, знајући да 
и Радован? </p> <p>— Погибе.{S} Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај к 
т!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слуша 
казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре 
водити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гл 
и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, али опет некако сагнем гла 
ли тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина, море, какв 
наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — 
чије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смр 
 савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради Вујо? </p> <p 
 глава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се 
ека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео  
ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад путује, док 
и свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се искашља и протр 
 ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то ста 
 то — рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за в 
 Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како т 
ј Радован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да 
 снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао.{S} Старче, кажем ти, купи сватове! </p>  
— Све ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S 
 а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? </p> <p>— Мораћеш; нема ко други.{S} За 
ори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, 
 То је, вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио договор 
разбојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је кућа заиста поштена — к 
 имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{ 
<p>— Говорите, господо, што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница... — отпоче ап 
еко њена рамена. </p> <p>— Не знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па  
ало би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш,  
 па као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке стр 
 право, која ти се више допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она је варошка, није  
остадоше њих двојица сами. </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у к 
екај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па  
о, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{S} Ја се с 
 се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад сам бацила образ под но 
јеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А после, и то вам ни 
ије мислити. </p> <p>— Море, не знам ни ја... био сам луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да 
/p> <p>— Тхе... тек онако... не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на п 
о је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито, провуче се кроз про 
p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртв 
 вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гледај 
кроз годину, две?... </p> <p>— Ништа ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бит 
д прве љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је овак 
... миром мирише. </p> <p>— Кажем ли ти ја! ...{S} Раскрсти с оним човјеком... знаш?... па да у 
дно« — па оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, биле смо 
> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши пог 
ила са њим ниједно злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу ти поми 
више. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у оч 
ица поче долазити к себи. </p> <p>— Јок ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац. 
д паре или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па није т 
радићу ти помиловање... </p> <p>— Немам ја посла са судом...{S} Нисам ником никакво зло учинила 
а, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ сад, па жури. < 
здахнувши. </p> <p>— То је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани...{S} Ти си 
 с оцем... </p> <p>— Јесте, синко, знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио, дру 
ије. </p> <p>— Хоће, хоће поганац, знам ја њега...{S} Сваку ће жилу да истегне, свако парче мес 
и, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ја њега добро. </p> <p>После овога изиђоше обојица к др 
сад говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за те ств 
е ове проклете дације... </p> <p>— Знам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће  
и говориш?{S} Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко т 
. скоро су ме петљали... </p> <p>— Знам ја да сви измичете леђа, кад нема никаква ћара.{S} Чове 
.{S} Само га се чувај... </p> <p>— Знам ја то, нано, одавно.{S} Зато сам се и одвојио од њега,  
 може опазити с прозора. </p> <p>— Знам ја, само ти хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за ку 
 вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У кући имаш што ти треба? </p> <p>— 
ке старинских новаца. </p> <p>— Не знам ја.{S} То су ми зацело, подметнули они што ме мрзе кâ к 
 сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година гледам шта се р 
м мојом руком дирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не зна закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да 
ледњу кап присуства духа. </p> <p>»Знам ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи  
ња. </p> <p>— Е, не може тако.{S} Морам ја то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једно 
 шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте о 
 окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једе 
, ништа нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} 
>— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени је Радован више требао  
 јавом, у којој се он налазио. »Шта сам ја?...{S} Зликовац! крвник!... а чекам да ме она заволи 
 То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети другу...{S} Зар толике моје муке и 
е варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме променити ни отурити, јер, Бога ми, он 
е ли то на реду?...{S} Море, срећан сам ја, бадава!«... </p> <p>А Станка само слуша како ветар  
удесио онај матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим 
 два дана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну 
зимајући гарабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> 
днице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p 
рио да није лако... </p> <p>— А што сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобом! — одгов 
да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једем... </p> <p>— Море није то, него 
} Шта је то робија, ништа!...{S} Слушам ја тамо све старешине... као светац:...{S} А после, пет 
си госпођа капетаница прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружнога...{S} Је  
акву је цуру преварио.{S} Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. </p> < 
 за своју мисао. — Поп има право, кажем ја...{S} Али то није све.{S} Него је пао углед власти,  
 Ко би се тога сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је  
ви се капетан, седајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика философија.  
е и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити капетана за сваку ситницу... морам знати зашт 
днако: цију... цију... цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо 
ву ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нако... </p> <p>— Како се провуче, с 
шта је било? </p> <p>— Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осој 
почели о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, који може да во 
 по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио. 
енчани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, 
она не би хтела новаца, но онако... као ја?... — рече Станка, а усне јој се скупише и заиграше  
вадесету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се,  
пођоше и сами за њима. </p> <p>»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђурица. »Венчање...{S} Прате ме ро 
о једем... </p> <p>— Море није то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ни 
е, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем, ја...{S} 
 беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са њим, ти иди напред, па ме чекај у шибљу. 
>— Што ће ти? — одговори Станка. — Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Ви 
дан!...{S} Идем, дођем, радим, све како ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не бих могао наћи  
а, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да 
ри му: </p> <p>— Ово је место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражи 
опет мислити. — »Али како?...{S} Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се... они мене у томру 
еш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, ве 
 оде, нестаде је...{S} Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, мучила се као нијед 
д вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто п 
ц ту?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежи 
{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. </p> <p>— Аа... — отеже Ђуриц 
ћи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах проговори: </p> <p>— Е, ни 
 помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, 
<p>— Остави се залуднице, вјере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о посл 
рзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што 
ли је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мата! ... 
ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити њега на згоду овде.« То је све... < 
: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. </p> <p>Станка се за 
 им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим, а они н 
вљу! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и нека мучна зебња обузе јој  
он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти 
вао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да  
ећи тајанствени израз на лицу. — Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, 
де да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. </p> <p>— Зар ти нећеш са мном? </p> <p>— Не ј 
д ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толи 
 тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, 
 — одговори му апотекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је 
 види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћ 
чим се изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са мном«. </p> <p>— Па добро најпос 
 женска посла — ђавоља посла!{S} Мораћу ја отворити очи, јер ми може начинити сто чуда...« Сан  
 у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па оде журн 
 сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} 
, срео свога свештеника. </p> <p>— Хоћу ја — одговори поп, осврћући се на Пантовца, који већ бе 
да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лисице.{S} Сатре ми, проклетиња, кокоши, па  
лашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô куку 
ати. </p> <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку те јед 
тво од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; 
 непријатан сам Пантовац. </p> <p>— Баш ја једнако мислим код куће, никако не могу из главе да  
на сваки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја не могу живети без тебе....{S} Море с каквом сам се  
а сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја од 
 не може, мојој кући... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у  
орбу.{S} Његов поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, због које не би 
начајно махну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га ова појава н 
а је било?« питам Добросава. </p> <p>— »Ја стојим, вели, под прозором и чекам... ћутим тако, до 
, потрчи напред што више може. </p> <p>»Ја црна живота, мајко моја!« — помисли у себи и одмах с 
м том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује пред сунчевим из 
 то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавала...{S} Та она је 
им беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тога, изгуби сваку могућнос 
м дружином, којој је досад био потребан јаван одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици.{S 
љу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђур 
та си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{S}  
ав хаос разноврсних мисли, које се само јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом 
а где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све лепо и 
} Само осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима као препрека његовим плановима...{S} Нез 
у једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе. </p> <p>— Морао сам та 
време. </p> <p>— Кад буде време само ми јави. </p> <p>Пријатељи се руковаше и растадоше. </p> < 
 већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет пренесе очи на ону сл 
</p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ја њега добр 
ого.{S} Наишао ваљада послом, да му што јави. </p> <p>Тако проседеше у разговору дуго.{S} Прођо 
 где је оставио Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђош 
ацило у загрљај...{S} Сад се место њега јавило неко ново, грубо и необично...{S} А иза тога рас 
</p> <p>— Сто дуката сад, и после да се јавим за уцену, па од тога новца њему осамдесет дуката, 
</p> <p>— Зашто? </p> <p>— Он је ономад јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога  
ула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p> <p>Станку веом 
д чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица пристаде.{S} Легоше да спавају, а 
а му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће з 
чнете оно што сте уговарали.{S} И то ће јавити. </p> <p>— Знам, знам... добро! — одговори Ђуриц 
ка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог општега питања, које сам себи непрест 
нствени израз на лицу. — Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, сад у з 
и џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јавити? </p> <p>— Не бери бриге — одговори кмет, правећ 
ће ли нам он шиљати још кога? </p> <p>— Јавиће он све.{S} Кад се сврши потера, вели, биће најзг 
, то могу...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што го 
н ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p 
виш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S}  
а прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, једнако крстар 
 врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позав 
ојници...{S} Али се на његово место већ јавља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео...  
пада, који ће следовати, већ се унапред јављају, и он већ види пред собом жива, повезана хајдук 
ји његов гласник... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много.{S} Наи 
 дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету!...« Откако је учинила први корак за бл 
нако узгред.{S} Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу и 
а сто, пише рапорт министру...{S} Затим јавна похвала у званичним новинама... орден... класа... 
да је тај срећни занос помућен страшном јавом, у којој се он налазио. »Шта сам ја?...{S} Зликов 
гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јагањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем за 
 мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила негде у папрати. </p> <p 
дете осврнувши се. </p> <p>— Јеси нашао јагњад, сине? </p> <p>— Нема их нигде, славе ми! — рече 
 ракију на вино.{S} Дохватише се печена јагњета, па га стадоше заливати старом румеником... </p 
је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетина и добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у за 
<p>— Дајте пандуре, поклаше се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознатога. </p> 
према ранијем договору са Новицом, кроз јагњилски потес, домишљајући се како би се до забрана о 
{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилском забрану, знаш онај више реке... </p> <p>— За 
ротињи очекивати какву сјајну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{S} А овако 
ема помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би 
аст ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то трице и кучине! 
 Мили ми се још живети, попо! </p> <p>— Јадан ти је такав живот, синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S 
> <p>Обузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља сво 
них лепих очију.{S} И јесте позадружна, јади је убили, таман да загреје ’ваке старце, кâ што см 
кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </p> <p>— Море чуће за 
 се грдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе  
па сад — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна добра мати, како се она обрадовала своме детету,  
дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоћену, понижену,  
аки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а 
>— Зар баш толико? </p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми са 
амо се издиже гомила влажне земље...{S} Јадна Јока, како смо лепо живеле....{S} Она мени еве:{S 
ица. </p> <p>— Сестричина ми... удовица јадна — одговори она и саже главу стидљиво, као да у то 
 <p>— Прођи се, чича, здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема ви 
ма. — Чек’, чек’... ево сад... — муцаше јадник једнако, претурајући руком по појасу. </p> <p>Ђу 
ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к  
а пусте куће... </p> <p>»Да ли је жива, јадница — помисли он за мајку — или је и она заклопила  
е ли све извршила? </p> <p>— Морала је, јадница.{S} Чекало би је горе зло. </p> <p>— Како ли је 
и крв на десној страни груди. </p> <p>— Јадница, сумњам да ће преболети...{S} Што уби ову девој 
ђеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како си се намучио! </p> <p>Ђурица се жудно до 
 као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се радозналост сматрала за в 
асно, какав се становник скривао у овој јазбини. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
... </p> <p>...{S}Ћути хајдук у мрачној јазбини, не мислећи и не видећи ништа око себе...{S} И  
ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети опасност...{S} Кућа ти је сад најсиг 
лоњено и поуздано... завукао се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново  
 тиме користити?...{S} У том се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва с 
х у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха. 
викну један од нападача, и Никола осети јак ударац у леђа. </p> <p>— Не ударај се, молим те, на 
у га озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама уста и  
 <p>— Одврни ту лампу. </p> <p>Кад паде јака светлост на Станку, капетан је пажљиво разгледа. < 
ш... мени би требало пара.{S} Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле ове проклете дације... </p> <p 
први мах не могаше ни макнути — осећаше јаке болове више лаката.{S} Али ипак то није ништа прем 
соколи, заборавља на страх и загрева се јаким пићем. </p> <p>— Хо, младићу, та немој тако журно 
бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоће 
, али му сад жао уморна човека, коме се јако спава...{S} Видиш како он лепо са њим! ...{S} Па н 
а, али су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још в 
рица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаљ 
е да стиша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} 
 себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Ву 
е тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уредно свршио школу и био  
лом тројицом станем пред врата и лупнем јако...{S} Не би одговора задуго.{S} Лупнем опет...{S}  
е пред среску кућу.{S} Умор је савладао јако, али она не стаде, не предахну...{S} Прође кроз вр 
} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом руком за чело, 
нутка нешто јако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога прету 
а да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње осећање.{S} Једаред застаде, погледа око 
 Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо око, гур 
о отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да ј 
на и блага измаглица, што наступа после јакога пића. </p> <p>Променише ракију на вино.{S} Дохва 
у своме домашају потраже, ухвате, и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу«.{S} Пандури  
га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јагањаца, што си их са њим појео, па да се н 
о печења и јаније, зготовљене од добрих јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је то какв 
До Ђуричина уха долете само једна реч: »јаловица«, али он одмах разумеде њено значење и позна г 
 зато га је и изненадила она напомена о јаловицама.{S} И да не би ове меденице, како се родио п 
црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је много мислио, тако мн 
 Знао је он кога се тиче она напомена о јаловици.{S} Његов отац, који умре пре десет месеца, че 
p>— Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, преко од канцелари 
за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца.{S} То треба да се узме паметн 
што? </p> <p>— Будан је... нешто шушка, јамачно се спрема... </p> <p>У исти мах зачу се неки уз 
нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити так 
же ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро промислио.{S} Али зашто тако одмах, зашт 
шта не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачно је Коста стигао и испричао, или је можда Вујо м 
 ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда 
и пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно какав буковички лаутар својим монотоним циликањ 
е су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос отишао.{S} Мајка ти је поручила да сврат 
заједно са целом кућом, пробао печења и јаније, зготовљене од добрих јаловица.{S} Али зар је он 
тави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p 
аса.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачком о 
иже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића.{S} Разгледавши кроз плот, виде у дворишту 
устаде, узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку сакривену  
је сад онакав, какви су остали људи.{S} Јанко га ћутећи уведе у собу, затвори врата за собом и  
 на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па га запита: </p> <p>— Што 
</p> <p>— Колико ти треба? — прекиде га Јанко одсечно. </p> <p>— Пет стотина дуката. </p> <p>—  
х ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда Јанко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, п 
ац. </p> <p>— Зар ме не познајеш, газда Јанко?{S} Догонио сам ти ономлане мертеке из наше шуме  
.. </p> <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S 
дговор. </p> <p>— Хе, момче, — одговори Јанко после краткога ћутања — траљава посла!{S} Најбоље 
.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хвала им — одговара Ђурица механички,  
 се лепо чуо разговор с леве стране, од Јанкове каване, која је одмах до среске куће. </p> <p>— 
 у томе питању — говораше апотекар пред Јанковом пивницом својим присним »пријатељима, партнери 
дство да буде потпуно поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му искрено, готово наивно, цео данаш 
лена и закука из свега гласа: </p> <p>— Јаој, кукавац, ђе погибох!{S} Не, кумим те Богом... </p 
и кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђур 
едној дугој страни, која је испресецана јаругама и косама.{S} Бегунци су свакога часа морали да 
стију.{S} Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасле шумом, која представљаше живу згоду за к 
лвер и даде га Станки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек што корачише два три пута, а озг 
 револвер, прескакаше рупе и камење низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, која беше об 
 оде право у село.{S} На путу, из једне јаружице, изиђе пред њега онај повереник. </p> <p>— Нађ 
гунци су свакога часа морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су се отегле н 
н. </p> <p>Подизаше се и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, управо 
ланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. </p> <p>— Све једно.{S} Прошао  
о рашће, шапће и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрачном и суморном планином 
даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук његове меденице стаде разлегати по питомим л 
 </p> <p>Једна плавојка, мало погурена, јасних и светлих очију, жива и страсна израза, устаде и 
м тоновима, а по једном такту, звецкање јасних прапораца... трес-трес... трес-трес... </p> <p>— 
 </p> <p>Утом се зачу из шуме отегнуто, јасно звиждање. </p> <p>Вујо напреже снагу, па звизну к 
ише и погледа Митра...{S} Све му је сад јасно... </p> <p>— Дигни ме — вели му загушеним гласом. 
нога већега парчета од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да и 
рма.{S} Они су га опазили раније, то је јасно, јер се један одвојио и у највећем трку јури десн 
м је везан. </p> <p>Свануло је, виде се јасно сви предмети... </p> <p>— Камо девојке? — викну к 
 Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима 
дравим јутрењим сном...{S} На истоку се јасно разликују и оцртавају врхови планински... развлач 
дености, па се издаде.{S} На лицу му се јасно могла читати мисао: »Пропао сам, нашао је!...« </ 
е, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.{S} Курјаци 
ели од повратка. </p> <p>Ђурица осећаше јасно да у њему нема више оне топлине, оне чисте предан 
ава, раширена преко сламе.{S} Тада беше јасно, какав се становник скривао у овој јазбини. </p>  
 китина...{S} Поље се прелива и трепери јасно зеленило младе траве, која је, као власје на четк 
Звезде се угасиле, и предмети се сасвим јасно распознају.{S} По ваздуху још трепери она беличас 
д не беше у стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо го 
егово учешће у оном нападу било је тако јасно, да му није остало више никаква друга излаза. </p 
.{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који 
 нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пропадам, због чега у 
ајбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две ноге чо 
 да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи св 
елено, младо лишће прелива под топлом и јасном светлошћу сунчевом.{S} Жиле повукле у себе свемо 
вако — одговара он Станки, која му нуди јастук. — Напослетку не браним...{S} А ја до тебе... зн 
 па оде те навуче поњаву преко сламнога јастука и врати се за розгу. </p> <p>— Лијепо сам намје 
о прави деспот.{S} Они, који су с голим јатаганима јуришали на имућне становнике и, као крвожед 
 те сад изгледаше где би још ударио.{S} Јатак му показа трговачкога вересијаша из Београда, кој 
 свога Кленовичанина, кога му је послао јатак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше као у грозници.{S} 
о: неколико људи за нападе и три четири јатака, то је свега.{S} И кад овако, нарочито помоћу же 
ед собом познато звиждање, знак њихових јатака.{S} Обојица се заклонише за дрва, спремише пушке 
Је ли доста теби четвртина? </p> <p>— А јатаке ћеш ти намирити? — запита Ђурица. </p> <p>— Све  
ана хајдука...{S} Он му одаје све своје јатаке, прича о целој организацији великога зликовачког 
. помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ј 
ебало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, којих је било без броја и који су  
то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{S} Ја знам десетину људи 
 због тога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим из 
им да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S} Д 
главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се извештавају 
.{S} Беше све мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли дозна 
 <p>— Јесам.{S} Вели да су те обрлатили јатаци из твога села, па сву зараду ти односиш, а нама  
о, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, јатацима не може, мојој кући... и горе!...{S} А-ја!...{ 
 дуката...{S} Али прво мора да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри, отимај!...« </p 
нком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да се овако јо 
му оноликих пара, што си их сам поделио јатацима, криво му што си отишао без његова знања, чује 
ке посла.{S} Требало је разделити новац јатацима, оставити што и мајци, па онда узети Станку и, 
ренију боју...{S} По плаву небу пролете јато задоцнелих птица, журећи се на ноћиште... </p> <p> 
, у косо, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи... </p> <p>Опет загрокташе пушке, засип 
, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— Умећу, ако имате коња — одговори она. 
м, које се пружа више вароши.{S} Напред јахаше капетан с острагушом о рамену и револвером о бед 
аде глас Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу. < 
и тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад откриваше стид и срамоту њег 
ио чворкова... </p> <p>Али је опет, још јаче и страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби  
 се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало његову необичну снагу и једрину.{S} У кол 
 никакав други глас...{S} Она удари још јаче...{S} У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се упл 
е и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још ужасније, и он некако механички, без размишља 
 више саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} Истога тренутка нешто груну на онај др 
неко викну пред вратима...{S} Груну још јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше...{S 
трукове бела лука...{S} Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Об 
 вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби досад давао? 
го нисам заспао. </p> <p>— Чекао си ме, је ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам помишљао д 
 »физиту...« </p> <p>— Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. </p> <p>— Имаш ли ти пас 
, па колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, 
им једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се нећеш растављати од  
ачка зима!... </p> <p>— У наш Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених ливада, да се нас 
прогрушале брке. </p> <p>— Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је те 
а га веома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола к 
.. шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући, као да сад тек 
р, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђурица, пребацивши руку преко ње. </p 
вега што ти је најмилије на овом свету, је л’ истина што си ми пре казала? — прошапта он над њо 
погледа га право у очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то 
 прилике и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Није.{S} Ј 
 да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </p> <p>— Ко то каже? </p> <p>— Грујица.. 
мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавал 
} Јух, болан, па сад за окружнога...{S} Је ли то на реду?...{S} Море, срећан сам ја, бадава!«.. 
тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако је... али то је друго... 
чунати, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли доста теби четвртина? </p> <p>— А јатаке ћеш ти н 
би?...{S} Свршава се, долази крај...{S} Је ли крај свега.... смрт?{S} Не знам!...{S} Шта је то  
за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очиј 
преман из малена за хајдука? — Није.{S} Је ли... </p> <p>— Ја шта је радио, но се спремао... —  
ч. </p> <p>— Пардон, не прекидај ме.{S} Је ли он непрестано, радећи своје сељачке послове, зами 
ти. </p> <p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? </p> <p>— Јесте,  
ке идеје у питомој Шумадији«. </p> <p>— Је ли то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо.. 
есто.{S} Нијеси више за њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и 
оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у оч 
 — насмеја се он, као у шали. </p> <p>— Је ли то од истине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа  
ва завеска и пружи их Новици. </p> <p>— Је ли доста? </p> <p>— О-хој!{S} Ти си добро пазарио... 
 Пантовцу и рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти се досадило, побро, чекајући? — запита га овај 
p> <p>— Кад? </p> <p>— Зором. </p> <p>— Је ли сигурно? </p> <p>— Тако вели. </p> <p>— Добро је  
у, па квит посла — рече кмет. </p> <p>— Је л’ тако, Јоване? — запита Ђурица. </p> <p>— Тако је, 
о посматраше раширених очију. </p> <p>— Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто  
усти одговор, а Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти тешко тако, болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вал 
 али одговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p> 
> <p>— Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од  
ан се саже, наслони ухо. </p> <p>— Жива је, ради јој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где ј 
ата и стеже своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива...{S} Топи се радосно срце м 
во седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежина у ногама, у рукама, тело обамрло... а држ 
о овој чудној појави. </p> <p>»Па каква је то девојка?...{S} Зацопала се у разбојника!...{S} Ђа 
сли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. </p> <p>— Ево ти снахе, поб 
ених рамена и одржа се на ногама. — Ова је моја... моја... </p> <p>...{S}Пијанка се продужи до  
 ствари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, 
ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч ошину преко срца као муња; задрхта сва, па, не з 
е зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је кућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је  
звешће свакога часа. </p> <p>— Е њихова је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбој 
добро размисли, па ми одговори.{S} Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити ни не 
а рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. </p> <p 
а, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутр 
 у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и заклонила својим моћним зеленим покривало 
а се збива у души његовој.{S} Станка га је знала по разговорима других девојака и гледала је на 
н још није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова новина и ове, како њему изгледаху 
Њега су страшиле саме мисли, тиштала га је нека унутарња грижа, и он је најволео, кад би се нек 
а тумачи ово непријатно осећање; она га је вазда заглушивала страсним и светлим мислима о својо 
ебан јаван одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују зид? 
 </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао.... 
иваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо целом својом страховитом тежином  
о извуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана! — в 
к вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљана 
као, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би г 
жући душевном и физичком умору, који га је савладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па не брини! — од 
је слободно смео отворити душу, који га је заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Бре 
се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни помиш 
јим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и ник 
и га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад 
да то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лиси 
уја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} 
ци, а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јесен, 
да из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном  
те његове плаховите одважности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз ње 
љад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела. </p> <p>Пис 
жено лице зликовчево. </p> <p>— Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ. </p> <p> 
о вечно безизлазно стање принуђавало га је да се лати и таквих средстава, која су законом забра 
> <p>Ђурица се вратио завичају, камо га је снажном силом вукло срце његово. </p> <p>Упамтио је  
оси укусно јело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би  
по коме се сви управљају.{S} Па зато га је и изненадила она напомена о јаловицама.{S} И да не б 
S} Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре 
 много поузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно 
 Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне пл 
цу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад 
 учитељ имати највише право.{S} Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што 
аху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свачим »што ти 
да буде присебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Са 
 кући, угледа још некога над оним, кога је он убио.{S} То се снаха наднела над мртвим девером и 
ого тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, веома волео и поштовао.{S} Али не 
Ђурица је имао нарочити разлог, са кога је избегавао поглед Станкин.{S} Свачије друго туђење он 
 ту беху два човека у годинама; једнога је знао цео срез под именом Мите Сремца.{S} Он се наима 
 за шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.{S} Оп 
е му, дакле, само да чека.{S} Због тога је и избегавао мисли о своме положају, оне су му и инач 
 да му отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огроман утицај на сву околину: сви су му се п 
ст. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси сркнуо досад. </p>  
ко журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели тамо. </p> <p>— Нека  
 бар се може похвалити (себи самој), да је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј 
и. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... </p> <p>— Стој! — викну С 
е губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени 
и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе 
овим неочекиваним и тешким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше је 
 у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју... </p> <p> 
 увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен страшном јавом, у којој се  
..{S} Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А ш 
ра), па најзад Дарвин.{S} Разуме се, да је он морао објашњавати публици значај свакога имена, т 
она је тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријатељству.{S} Пило се и 
но, као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— Оно зн 
 Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоћену, понижену, уцвељену, па избач 
у умео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио 
азива у памети.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао, и сад се сећа само као кроз сан. 
м Ђурицу.{S} Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији 
ца је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S} Па зато га  
ти и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи у  
ти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од 
ве било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана  
ледали.{S} Он није заборављао ни то, да је ова послушност из чистога страха, али тек њему мило  
 пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља 
а укопава своју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажна и 
и — све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова у највећем степену.{S} Кад ни 
а Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко... да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац 
о му једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, потпун 
и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоуми 
, изгубио се сав.{S} Само зна једно: да је могао унапред осетити све ово што је данас преживео  
/p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђури 
и од крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од 
која не зна ни за какве препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке сумње, постао велики војс 
лопара и врата се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако и 
научну фразу, иронично осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако нагласи о 
а вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да 
ећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} Беше  
ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али са 
е може ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само  
 исприча малопређашњи догађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. </p> <p>— Нијеси требао.{S 
догађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па се о 
антовца.{S} Прибравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га од 
дуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је, последњом потером, извршила своју дужност: »Видите  
правдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, св 
 ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... па опет...{S} Хм... женска посла 
и, неке ћудљиве тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве богате куће, могла би се још и разумети 
 оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети. < 
 која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње осећа 
ишта око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и 
а их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, који се одједном опусти 
деника у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских мора 
каква једноцевка, коју одмах познаде да је острагуша.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по з 
страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати није  
д потрча другом страном потока, виде да је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и он окре 
 свакога човека, за кога нам се каже да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, море, починио тамо у  
: </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он сам 
 никако не може да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим ства 
 Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сваку  
сељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где је 
овори други, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако почастили Маска 
е одвајао очију.{S} И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је бил 
стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој ра 
о што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо 
, са великим саучешћем, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртва чове 
је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...{ 
 опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа.{S} 
лити како ће то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је јо 
се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Била ј 
е знак.{S} Испред куће му одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше кроз 
овалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан одмах појми, 
у преварио.{S} Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива би 
ц, који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. 
сти, а учитељ, као што видим, налази да је свему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени, д 
ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од двеста дуката 
, кад му предам паре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{S} Чекај 
 шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо,  
 .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну...{S} И најгоре је 
зану мисао, она га уплаши, јер појми да је мисао истинита и правилна. »Јест, зацело, ја радим,  
ору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p> <p>Станку веома изненади овај глас. »Ђу 
ти код Мата, леже и наскоро се учини да је заспао. </p> <p>После пола часа Мато устаде и зовну  
 крунише свој успех, јер му се учини да је с оним одговором постигао циљ. </p> <p>— Што ћу их т 
еврнутих очију, и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто ја 
 одмах, на први поглед, могло видети да је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни једн 
ата.{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио погрешку што је погледао у кров, кад се обрат 
н и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </p>  
Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да шушка око прозо 
еже око њихових недела.{S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уц 
са домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад она 
разговор, али се могло одмах опазити да је мало света пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ права 
И као да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај не 
о село, и ником није смела допустити да је одреши, док не стигне својој кући. </p> <p>— Па је л 
атина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појави и 
ом, пенсионованим писарем.{S} Видећи да је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче са 
 тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан  
ајдуци?« — помисли он, заборављајући да је мало час сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу,  
 Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па подви 
> <p>Ђурица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи  
запита он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере. </p> <p>— Гд 
 ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен с 
 вредело, но размисливши увиде и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је в 
последње, пред манастиром, казаше им да је старац мало пре измакао.{S} Младић, који је силазио  
им речима твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник многе људе упропастио и побио.{S} Само 
енога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истр 
регледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледати сад — одгово 
реза устумараше.{S} Неко им потказао да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пред вече одјурише жанд 
е ништа предузимало.{S} Изгледа, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек 
да се нагледа познатих му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> <p>За један часа 
дари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. </p> <p>Пред иконостасом кресну жигиц 
е вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и п 
уче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одговори: </p 
дједном нађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађену црвенкастом марамом са  
главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити...  
Станки застаде осмех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати н 
 оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши  
 — рече она и насмеја се весело, као да је то што је казала о провођењу, доиста весели и занима 
вши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.{S} И затим му пад 
чи. </p> <p>Станка се не измени; као да је очекивала нешто горе, неповољније, па је ово и не за 
 чудна лепота целога стаса?..{S} Као да је ове чаробне горе одједном преродише!... </p> <p>— Ст 
и.{S} Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се леп 
 очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види 
ђава, јер његово лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја зн 
ране ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на велик 
ге ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах после извршене похаре, неким нарочитим,  
мрежу својих замака.{S} Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: од толики 
 он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђ 
ер пред хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!... </p> <p>И што 
ко му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације нема шта чекати. 
 </p> <p>Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао о 
 много рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом с 
стаје с Вујом, но му је само поручио да је посао свршен успешно, да су нашли новаца више но што 
ив побеже...{S} Јуче, чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше.{S} Неко им 
ребледе, али му се по погледу видело да је присебан.{S} Истога тренутка дохвати нож, којим је с 
кар једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...« И он сед 
 не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, ве 
оје се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и иде за њим та 
 ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} 
из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је ономад наплатио једну облигацију од шест стотина дук 
договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, окренуше обоје низ поље ка Б 
и, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му комшија, из 
ш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он потресеним гласом. </p> <p>Све 
она.{S} Јово му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајам 
гацију од двеста дуката.{S} Знали су да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху сам 
дају Станкину самовољу.{S} Видели су да је то необуздана, срчана природа, која не зна ни за как 
Шта ћу јести?...{S} Хлеба...{S} Знаш да је пост. </p> <p>— Какав пост? </p> <p>— Божићњи, зар н 
, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним гласом изр 
— Дед’, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на Ђур 
} Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под тим  
своје поступке према другима.{S} Досада је у нападима бивао присебан, пажљив, готово благ, а са 
ов живот, задатке и поступке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, ко 
ови, стаде да размишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама као стари ратник, о коме се пр 
 може никад ништа смислити.{S} И досада је други за њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, 
вом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максималној висини, па су оп 
лава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпуно схватио свој положај, јер дотле му је све јо 
о му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа в 
А пре тога метали су и на точак, и тада је било оваких разбојника.{S} Али шта је одвело у хајду 
емља у раку...{S} Свршено је!{S} Правда је задовољена, закон је извршен! </p> <p>Кад оде сав св 
вет. </p> <p>Ђурица се подиже и погледа је зачуђеним раширеним очима. </p> <p>»О чему то она го 
ш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, заносне очи, ш 
>— Жива била! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци. — Сад можемо то, ради  
p>— Па кад велиш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо чим се смркне, само нам нађи још ко 
{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — о 
ан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре 
погледајући само навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник.{S} Радован је, још док су  
 пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо.{S} Него кажи што 
, бабо, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђурице и предаје другом жандарму, који је одводи. 
муку истерао. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго  
слушаоци. </p> <p>— Једна сељанка, која је нешто оговарала његову Станку, враћала се из вароши. 
авно она већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навик 
 нам вечерас добра стотина дуката, која је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, као кривац, обо 
 шиљаста, напред истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необична и 
репери јасно зеленило младе траве, која је, као власје на четки, густо избила из земље...{S} Су 
 с леве стране, од Јанкове каване, која је одмах до среске куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити та 
еху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и б 
пружила се по једној дугој страни, која је испресецана јаругама и косама.{S} Бегунци су свакога 
потчињаваше оној неодољивој тежњи, која је тамо снажно привлачи.{S} Предала се сва оној заносно 
очима на ону објаву среске власти, која је прикована на судници. </p> <p>— Шта зар има? — рече  
имо се исправи, машући оном руком, која је бодена. </p> <p>— Ништа, среће ми, само је задуго го 
остави ова присебност и одлучност, која је расла све више, у колико се он приближавао кући.{S}  
поток, па стадоше уз једну ограду, која је једним крајем излазила на улицу, а другим на поток.{ 
{S} А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајдука? </p> <p>Ђурица се намршти, јер н 
заше се и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, управо две провалије. 
у, те узе од нега велику меденицу, која је, док није црква набавила звоно, сазивала побожне хри 
, док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </p> <p>— Нека удовица... води га као коња заузд 
 главом напред и удесно. </p> <p>— Која је боља, побро?...{S} Знаш?... — на мигну му Новица, ма 
ед једна врата над степеницама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S} То  
дговори он, па приђе вратима, кроз која је ушла Станка, те их закључа и узе кључ са собом. </p> 
ао некако онако, као и сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непрестано стајала пред 
у, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, или онај што коси... </p> 
.{S} А уваженој господи бандистима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине капетане, част н 
Али опет на крају би помислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно 
 она се стресе од зиме... </p> <p>»Нека је, вратиће се она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђу 
а.{S} На истом, пређашњем месту, сачека је Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала  
ead> <p>— Наслеђе, господа моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питању — гов 
та поштена — како он рече — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нису раније 
лази на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, оста 
ео ни главе помолити из собе.{S} Станка је излазила и набављала најпрече потребе.{S} После се у 
д не започињаху говор о томе.{S} Станка је мрзела на ово своје стање, и мислила је досада да је 
на глави малу шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све жене из те улице, носила халине од неке з 
је опет извуче празну и истога тренутка је опет завуче...{S} И ко зна докле би тако радио, да П 
о ће и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука је то.{S} Ствари су код тебе нађене, ту ти не поможе ни 
а га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казна Божја за оне, који се титрају именом 
еће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p>— Море, ти не тражи наводаџију за ж 
 ниси што дознао? </p> <p>— Распитивала је јуче полиција за тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, ал 
тив: његова коштуњава сувоњавост падала је одмах у очи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђа 
о разговорима других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро п 
иру, па оде и леже међу овце.{S} Чекала је три вечера узалуд.{S} Четвртог вечера, око поноћи, у 
родитеља, од села и целога света; знала је да тога часа укопава своју младост и будућност, да ј 
а нарочито сада буде присебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред  
, раније или доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадниц 
Па је ли све извршила? </p> <p>— Морала је, јадница.{S} Чекало би је горе зло. </p> <p>— Како л 
адоњића, а једна од оних женских морала је бити Станка. »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће м 
е жудње и навике из девојаштва, увидела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично 
ату.{S} Бесна необуздана пијанка занела је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до 
ке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p>  
ишла је на утрвен, насут пут, прелазила је преко поточића, преко камењара, убадала се, убијала  
мислити својој незгоди. </p> <p>Опазила је само једно: све што је слушала о Ђурици, сви његови  
и зло — он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме  
је мрзела на ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о то 
лом, ова општа бојазан од Вуја зависила је и од неких других узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико 
а, богата сељака из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се в 
 Један је од нападача погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S}  
 ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање 
ли на то није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у врућици... </p> <p>После поноћи стиж 
амо да се стигне на време!...{S} Наишла је на утрвен, насут пут, прелазила је преко поточића, п 
з невине среће и радости. </p> <p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђ 
па кући...{S} Свима је њима лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ј 
ће неколико година, па кући...{S} Свима је њима лако, свима је добро, нико им не брани да живе. 
акшире које носе Палилулци, а на леђима је имао кратак постављен капут, купљен од једнога Сремц 
се сва предала својим мислима, у којима је лепа прошлост, девојаштво њено, заузело прво место.. 
тражара Ђурица се није бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад му је требало да се извести ко ј 
{S} Његовом почетничком самољубљу веома је годила ова безусловна, ропска послушност луди, који  
онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да је побратим не омрзне, да је не може 
аткога ћутања. — Знаш како је.{S} Уцена је повишена одмах после оног убиства.{S} Сад ће се све  
свима треба.... </p> <p>— Треба, истина је.{S} Али како ти мислиш... као пре? </p> <p>— Сви бис 
 — помисли Станка — а оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан 
и од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га 
 </p> <p>— Е, то не може да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, види 
и ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она је варошка, није за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само  
 о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурена, избачена отуд, па јој и није до њих.{S} О  
шарену масу под врљикама. </p> <p>— Она је, убијена!... — повикаше други. </p> <p>Капетан и Мит 
атељица.{S} Он није жалио новаца, а она је тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен п 
 то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала је ра 
ори ни речи.{S} После неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове под осојем, па не  
ини јој се да није спавала...{S} Та она је тако лепо видела оне чудне погледе, који се не могу  
 на догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово неп 
е очекивала нешто горе, неповољније, па је ово и не зачуди. </p> <p>— А после.... шта ћеш после 
 </p> <p>Ђурица се још више осоколи, па је погледа озбиљно и одговори: </p> <p>— Не шалим се, с 
ко пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то наставио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се 
ју да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?... </p> < 
p>Упамтио је последњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради мор 
телесне особине и своју ретку снагу, па је према томе подешавао и своје држање и одело.{S} Као  
док не стигне својој кући. </p> <p>— Па је ли све извршила? </p> <p>— Морала је, јадница.{S} Че 
 се, истина, обрадова меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави  
, ишаран црним гајтаном; из његова џепа је спреда висио бео рубац.{S} Према такву стасу Ђурица  
еб!... </p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је оно што му је непрестано за ове две године лебдело п 
 ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати и призива 
опекама... </p> <p>— Ко си ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. </p> <p>— Отварај брж 
 бивала у цркви и на причешћу? — запита је он мекшим радозналим гласом. </p> <p>— Како да нисам 
 намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му се одгов 
падала је одмах у очи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђаше увек право, затурене главе, по 
се исправи. </p> <p>— Силази сад, доста је... </p> <p>Ђурица сиђе, окрете се око себе, па спуст 
ше, Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста је било чекања, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а  
 да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е онда те само једно молим: не иди к њему 
на очи изићи!...« </p> <p>Неколико пута је седао и одмах скакао, не могући умирити своја узбуђе 
као да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је било? </p> <p>— Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле, тако 
 је било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашло дете цуру према себи, пригрлило је кô 
е и заћуташе обоје. </p> <p>— Ђуро, шта је ово?{S} Ја ћу полудети!...{S} Докле ће се овако? — р 
 — викну одједном. </p> <p>— Шта... шта је? </p> <p>— Хајде да идемо... не могу да спавам. </p> 
ј свега.... смрт?{S} Не знам!...{S} Шта је то смрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, п 
 се и заспа одмах... </p> <p>...{S} Шта је ово?...{S} Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби св 
</p> <p>»Откуд овде ови људи?...{S} Шта је ово?...{S} Смрт!«... и он нехотично извуче цео рам и 
ају јунаци...{S} Није то шала...{S} Шта је било, јесу ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми  
 се овако...{S} Звецну гвожђе...{S} Шта је то?...{S} Гвожђе... воштаница...{S} Митар... капетан 
 мном? </p> <p>— Ништа, брате...{S} Шта је теби?... </p> <p>— Чекај, сад ћеш видети шта ми је — 
, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и 
им, задуго, много, да остарим...{S} Шта је то робија, ништа!...{S} Слушам ја тамо све старешине 
теник. — Ми смо почели о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, 
 за нашега Панту? </p> <p>— Јок.{S} Шта је било. </p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, 
— познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да  
ица плану и погледа Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p 
 Вујова синовца, младића. </p> <p>— Шта је? — запита Ђурица устајући. </p> <p>— Брже, побро, ду 
<p>Опет се зачу звиждање. </p> <p>— Шта је сад? — рече Ђурица, заклањајући се и одговарајући на 
лава.{S} То беше капетан. </p> <p>— Шта је то тамо, Милисаве? — Викну он, не излазећи из собе.  
 у апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Шта је вајде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде 
> <p>— Ја сам...{S} Симо. </p> <p>— Шта је, Симо? </p> <p>— Пантовац једва жив побеже...{S} Јуч 
с пушком, скочи уплашено. </p> <p>— Шта је то? — запита она полугласно, осврћући се око себе. < 
аме.{S} Ђурица се зачуди: </p> <p>— Шта је?{S} Куд ћеш сад?... </p> <p>— Морам ићи.{S} Остави м 
 Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта је ово заковано?...{S} Руке и ноге приковане за под, за 
а? — Није.{S} Је ли... </p> <p>— Ја шта је радио, но се спремао... — упаде му учитељ у реч. </p 
ди, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стоти 
ући. </p> <p>»А овај ништа не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачно је Коста стигао и исприч 
рикријете на Корушцу, док не видите шта је било са потером, па онда идите право Штуловићу. </p> 
 у реду.{S} Остале крстоноше понеше шта је ко имао: неко икону, неко свећицу, неко класје жита  
аго, да је могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи у пандурским рукама...{S} Тада се  
а је било оваких разбојника.{S} Али шта је одвело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и толики све 
а што га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио.{S} Није му ни првина, не бој се! </p> <p 
тан и љутито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </ 
> <p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашл 
 па Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је руководило апотекара, да избере име овога реформатор 
 бисмо ми то трпели? </p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!...{S} Све је тако... то је истина, али ти не  
. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </p> < 
p>— Сви бисмо најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разде 
обросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Добросава. </p> <p>— »Ја стојим, вели,  
још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би?...{S} Свршава се, долази крај 
ртничко, зелено бледило... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта хоће ови?...{S} Да убију... мене!...{ 
, па воде жив разговор. </p> <p>Највећа је гомила народа крај пута, на једној положитој рудини, 
магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода!... </p> <p>— Зац 
није но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно велико друштво: неколико 
 рођака Марушки, пропала жена, и Новица је много рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у с 
и сву собу пакленом ватром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе 
су на њихову тавану налажене.{S} Ђурица је не само добро знао откуда су те коже, ну је, заједно 
ју од становника своје улице.{S} Ђурица је, преко гломазних војничких цокула, носио оне широке  
а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му н 
и да се надала овом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом месту, 
новаца, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена с 
 мисли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је много мислио, тако много, да није ни опажао куд је п 
ролажаху дани... </p> <p>Међутим Ђурица је и даље живео онако, како је од оца навикао.{S} Имања 
 <p>Са таквим појмовима о моралу Ђурица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по  
 бео рубац.{S} Према такву стасу Ђурица је подешавао и своје покрете.{S} Корачао је брзо и лако 
омандује туђом главом... </p> <p>Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било 
што их одбијаше од њега. </p> <p>Ђурица је опажао ово опште нерасположење према себи, па се пос 
ше никаква друга излаза. </p> <p>Ђурица је све погледе обрнуо своме селу.{S} Тамо се бавио по ц 
д, који уништава човека. </p> <p>Ђурица је имао нарочити разлог, са кога је избегавао поглед Ст 
 Бога знаш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што  
вијене и еластичне ноге. </p> <p>Ђурица је веома ценио своје телесне особине и своју ретку снаг 
аца затражи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако вече, частећи своју пријатељицу, трошио по нек 
о њене потребе и навике. </p> <p>Ђурица је лети, кад је хтео радити, добро зарађивао.{S} Радио  
е као најбољи пријатељи. </p> <p>Ђурица је имао пуне руке посла.{S} Требало је разделити новац  
еш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у почетку стављао питања више из радозналости, тек д 
је низ поље ка Брезовцу. </p> <p>Ђурица је још раније, за време првих састанака, упознао Станку 
му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S} Откада памти за себе, никада 
 имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одати. </p> <p>— Х 
га — и он је крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га ј 
уде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> <p>А го 
ли на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло...{S} И зар се могао чему бољем надати, з 
о што је и познао Вуја... још онда, кад је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му  
 отрова.{S} Сети се онога тренутка, кад је онако блесаво стајао пред механџијом, сети се поглед 
некада, како се здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...{S} Чудио се срцу  
х двеста... </p> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти четири стотине и двадесет! </p> < 
.{S} Идући путом сети се да ономад, кад је ноћио код Јова, није ништа наредио за Станку, те и н 
и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши, јер појми 
резан и лукав као лисица: могао је, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на к 
сту.{S} Кмет нарочито сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није 
p>И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњи слободни живот, кад се одвајао од  
А њој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје...« < 
> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ов 
а.{S} Лепо је видети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих стајица и 
рено грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако дана 
е и навике. </p> <p>Ђурица је лети, кад је хтео радити, добро зарађивао.{S} Радио је све сеоске 
ригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стр 
пакао? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа под записом говорио о рају и паклу, он све  
не буду закључали врата за Станком, кад је она изишла...{S} То би славно било!« — мисли капетан 
ода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш 
 његову коњу... </p> <p>— Па добро, кад је већ оседлан.{S} Нека изводе коње! </p> <p>После неко 
ијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи 
линих речи и последњега свога дела: кад је пружио, скоро наслонио, пушку на слепо око и окинуо. 
жем?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она поменула, тако ће и бити« па одговори: </p> <p>— 
 </p> <p>— Нађи, старче, и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му њего 
а својим познаницима, он омекша.{S} Кад је, мало пре, излетео из шибљака, држао је насигурно да 
ше их никад није смео погледати.{S} Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је д 
ике мршти, назва их философијом.{S} Кад је утврдио тај генерални појам, он стаде после да га це 
о се Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је приспео у град, никоме се није обраћао за обавештења 
е имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. < 
знао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> <p>Станци прекипе.{S} Врати јо 
"SRP18971_C19"> <head>XIX</head> <p>Кад је Ђурица похарао бистричкога механџију, није хтео посл 
...{S} У последње време, нарочито откад је доведен из суда, променили су своје опхођење са њим  
е, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну 
да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши 
ра нов поглед на свет...{S} Срећом, сад је заборавио на своје околности, иначе би му ово ново о 
, који непрестано иђаше уз њега.{S} Сад је био присебнији и одлучнији, није га потресла проливе 
тео сам се после изести од муке.{S} Сад је све друкчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док с 
слух, кад се куцање опет понови.{S} Сад је, чини му се, осећао присуство човечје с оне стране к 
где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десетом округу.{S} Склонили су  
 учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је лако.{S} Овај ће проказати остале. </p> <p>— Хм, бог 
одај и њему половину од добити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њег 
ре, да се засити, занесе... </p> <p>Сад је већ постала провидна Новичина намера: он је желео да 
ходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме посао.{S} Стражарима су одређена 
го више, но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио после прве пијанке, саопштио не 
лована, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за њега!.. 
слио, тако много, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега збивало.{S} Само кад би 
регледа кључаницу — стоји добро... отуд је поуздан.{S} Приђе прозору с истока, обрте обе закачк 
дсечно, размисливши мало. — Не иде, све је у његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути 
ше намене. </p> <p>— Ето ти оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те с 
: зар ме није и досад презирала!{S} Све је пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, с 
 </p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!...{S} Све је тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјако 
и шта ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{S} Све је то удесио онај матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пр 
ио, док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није та 
шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а 
приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обред 
ошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака  
аша се љубав једном сврши, оде, нестаде је...{S} Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, пон 
не погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђурица остаде са некаквим по 
у: </p> <p>— Да ниси писнуо!...{S} Овде је капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш. </p> 
 апсану и паде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објас 
 у том завежљају. </p> <p>— Хо, па овде је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још осамдесет?  
Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед!{S} Све једно, опет је боље да трп 
p>— Дајте мотику! </p> <p>— Марија, где је мотика? — запита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, да  
ико поузданих кућа у разним селима, где је могао склањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву бри 
ом, који протиче испод Дикића кућа, где је оставио Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикић 
у, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одоб 
{S} Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трговаца.{S} Дру 
њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена земљом и закречена.{S} У оној магласт 
. </p> <p>Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова о 
и непријатан спор у овакву времену, где је драгоцен сваки тренутак. </p> <p>Сви троје пређоше р 
з све снаге секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренутка у 
ом пред колебу у Матову бостаништу, где је од пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше нико 
 хоћеш?... </p> <p>— Капетана...{S} Где је капетан?... </p> <p>— Што ће ти ноћас капетан? — обр 
ндарму, који је одводи... </p> <p>— Где је ковач?...{S} Скидај!... — вели писар. — Седи Ђурице! 
осврте и седе на столицу. </p> <p>— Где је сад Ђурица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем селу. 
ишта наредио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је она к 
ности.{S} Он, за тренутак, заборави где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у 
рце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где је ударена. </p> <p>— Код Петра су завоји и стаклета —  
ки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{S} У 
рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам нану. </p> <p>После неколико минута про 
ивши пушку, узе Станку за руку и одведе је право својој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и п 
авши Станку на одређеноме месту, поведе је к селу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде 
p> <p>— Каква ти је то гошћа? — прекиде је Новица. </p> <p>— Сестричина ми... удовица јадна — о 
 смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радован, настављајући своју мисао гласно — а баш сам 
с или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом 
ри Ђурица, па опет угреја иглу и забоде је под други нокат. </p> <p>— Што не говориш, псино јед 
етаху поред ње, једна се закачи и убоде је.{S} Она сама опажаше да није са њом све у реду, или  
виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед дужино 
 што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница... — отпоче апотекар да развија своју 
да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је чов 
ца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике радње са шљи 
рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђурици. </p> <p>— Натегни, 
длучно. </p> <p>Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се 
тишава, пусти га, па приђе Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова девојка сад нема куд, кад си  
 томе смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојаж 
, опет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну вра 
p>— Што ћеш ми ти? </p> <p>— Поузданије је кад смо двојица... треба се чувати... — одговори Сим 
 се издвајаше у памети једно лице, чије је мишљење за њега било претежније од мишљења цела свет 
рити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја  
 друкчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли б 
е нервозно трзање виличних мишића, које је откривало усиљену и немирну унутрашњу борбу.{S} Такв 
 је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао и ишао им на руку, но је то много ду 
де лепше није; и саме ове прилике, које је очекиваху, изгледаху јој заносне, пуне интереса...{S 
лики бол, неко непојмљиво осећање, које је личило и на кајање, и на жалост, и на страх од нечег 
друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове 
S} Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, по законима и ти с 
то време долазили су му на ум они, које је он побио!... </p> <p>У тој грозничавој безразложној  
на пијанка занела је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се з 
 иза њега као какво црно страшило, које је готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{ 
ује.{S} А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђ 
ако је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда скоро да сване?...{S} Па онда...{S} 
ти наредбе кленовичкој општини, из које је Ђурица, и свима околним општинама: »да Ђурицу Дражов 
повукле у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурог 
ра умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта 
ачу и сркао докле год траје...{S} После је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да  
могу, те једва жив дођох кући.{S} После је одлежао трлему, и мал’ није умро. </p> <p>— Па зар б 
кажем.{S} Најпре сам заборавио, а после је било доцкан... — рече он љутито, па после као да се  
<p>— Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи 
ам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чистини, него у соби...{S} Овде сам слободн 
сјећ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љута гуј 
вим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисл 
кога ћутања — траљава посла!{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради она 
и нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси 
аја... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је упропастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збриш 
иш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ.. 
огибије, нема ни једнога човека, с киме је сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, помислим ти ст 
: што је за њега било немогуће, другоме је ишло лако; други се попео и повадио му чворке.{S} С  
неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно какав буковички лаутар својим монотоним цили 
ио пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома к 
дочепаше Ђурицу. </p> <p>— Натраг, коме је живот мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око себе,  
а тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.{S} Извадивши половину рама, поглед 
са, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијам 
воје осамљено напуштено огњиште, у коме је безазлену и срећну младост провео.{S} Сад му све изг 
жина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командовао неограничено, самовласно, као  
у није требала постепена навика: у томе је одрастао... </p> <p>Другова не имађаше.{S} Једини чо 
раменом или пружи руку у напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом  
, па шта би? </p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш че 
ој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ови 
оје су се отегле низа страну.{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасн 
чивит и соду по паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! —  
ко натмурену и зловољну...{S} И најгоре је то, што неће ни речи да проговори: све ћути замишљен 
у.{S} Затим извади једну иглу и наднесе је над пламен. </p> <p>Симо све то посматраше раширених 
њавати публици значај свакога имена, те је тиме како он говораше, »распростирао научне философс 
јатељицу, трошио по неколико динара, те је могао израчунати, ако непрестано стане овако трошити 
аким њеним стањем ради даље истраге, те је прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је уб 
коло седишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совра изгледала као нека стаја.{S} Лепо је виде 
колико дана пада киша над Београдом, те је и чистији део града потонуо у житкој прљавој маси; р 
. </p> <p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад од 
аху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио сваки приближан рачун о времену... </p>  
} Откуда он...{S} Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа како  
ија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио,  
а више. </p> <p>— Како нема?{S} Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. </p> 
реших ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му жена.  
на... </p> <p>— Каква власт!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде  
може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... </p> <p>— Каква в 
јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се 
971_C23"> <head>XXIII</head> <p>Пролеће је; светло, весело, живо пролеће...{S} Гора се развила, 
, у којима су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоузд 
га одмах носе и закопају. </p> <p>Увече је, украј срескога пута, израстао нов хум влажне земље, 
амо једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готов 
ипа кључаницу на кућним вратима, извуче је и полако отвори тешка растова врата...{S} Јово јој н 
е, јер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} З 
 себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство 
ој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се тресе о 
олико је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка зебња при тим мислима.{S} Све  
а нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па наст 
ку особину чуднога јој стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, св 
> <p>— Морала је, јадница.{S} Чекало би је горе зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи завезаних о 
у све до последњега тренутка.{S} У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ак 
у, зацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, см 
и: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете 
маше све већа ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епитрах 
е један велики завезак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пар 
о: </p> <p>— Можете сад говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то ш 
оме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је 
вим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је нежним осмехом, затури главу весело и прође... </p>  
ао да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је  
епих очију.{S} И јесте позадружна, јади је убили, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас 
боку и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђурици. </p> <p>— Натегни, побратиме, па да ви’ш как 
{S} Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.{S} Иза једнога жб 
име Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два сина, старијега Милету, који се ожени 
е на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором, а никад јој и не паде на пам 
који га потресе свега, јер познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући 
е њено значење и позна глас онога, који је рече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, а 
ви бандисти? — Викну Лаза терзија, који је у младим годинама, испитујући своје подобности, носи 
 диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извеш 
харе, Вујо посла пред њега човека, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да 
ро сваки од њих добро знао човека, који је то извршио.{S} Том приликом заподену се занимљив спо 
де нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке.{S} Прозор се  
и.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све 
.... </p> <p>Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, те са њега сви радниц 
.{S} Сви спавају...{S} И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан пићем, наслонио гл 
 када зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме мес 
синко.{S} То не може.{S} Сваки је, који је бивао на твом месту, то покушао, па не иде.{S} После 
Ђуричину лицу сину радостан израз, који је могао значити: »О, па он није нашао: могу се још спа 
а сеоски пут и завуче се у шибљак, који је израстао пред судницом. </p> <p>Под записом, великим 
— рече он благо, као обичан сељак, који је, идући с рада, срео свога свештеника. </p> <p>— Хоћу 
ку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и један пр 
ле се упозна са Тимом Банаћанином, који је становао у суседству.{S} Са њим је почео по неки пут 
е при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца дошао из војске. </p> <p>Газ 
рви падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао у честару, међу правим и једрим церићима.{S 
 свој положај као на обичан занат, који је, истина опасан, али носи собом неку врсту поштовања, 
агрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и расположен... </p> <p>А ко се  
тарац мало пре измакао.{S} Младић, који је силазио с кола и распитивао у механама, намести се н 
ладића, да се прикрије у кукурузу, који је одмах испод куће, да прима извешћа од уходе и да их  
 Ђурице и предаје другом жандарму, који је одводи... </p> <p>— Где је ковач?...{S} Скидај!... — 
их у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Станка  
ви философију свршили, молићемо, и који је рад кориснији за народ, мој или ваш?... </p> <p>— За 
 у апсу једнога Новицу, па да знам који је... </p> <p>— Јели тај из вароши? — запита она брзо.  
. </p> <p>Жандарми певају одавно, сваки је засветлео очима, а он не осећа још ништа, као да ниј 
 мислиш, синко.{S} То не може.{S} Сваки је, који је бивао на твом месту, то покушао, па не иде. 
ће питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да скрива своје стање и положај, 
а кмет. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — од 
 је оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{S}  
ао себе као хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућење, на  
е, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледавши још једаред 
а празнина пусте куће... </p> <p>»Да ли је жива, јадница — помисли он за мајку — или је и она з 
<p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио,  
паклу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, исти 
..{S} Куд ли путује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити 
е појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Ч 
S} Станка... није, није!...{S} А где ли је Станка?...{S} У селу, кажу помилована... а, то је он 
која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> <p>— Го 
и једва муку истерао. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате 
>— А, пробудио си се! </p> <p>— Које ли је доба? </p> <p>— Нема још поноћи, сигурно...{S} Лези, 
кинути с врата.{S} Не знам само који ли је то од његових долијао. </p> <p>— Шта, има ли извешћа 
... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи... 
ала би распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га 
екало би је горе зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи завезаних очију? </p> <p>— Кроз сукњу се в 
А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до  
раха, седе на постељу. </p> <p>— Што ли је то Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго... < 
 рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли је то тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми 
ије он баш био без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам ниј 
се могао истицати богатством одела, али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити на  
са необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти, Ма 
е боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе  
није Ђорђе погинуо? </p> <p>— Није, али је опасно рањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с изве 
 коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од мил 
н је помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, док се помишљало.{S} 
уку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну и истога тренутка је опет завуче. 
хе... куршум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако  
ближио првим шумарцима над потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се при 
покрете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао ноге унапред, те му 
е највише његов рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању било нечега, што их одб 
испољаваше преку и страсну природу, али је он, једним благим погледом својих великих очију, уме 
костима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, 
> <p>Разговорише се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Београд 
е наредбе, где се налази кмет...{S} Али је морао бити много опрезнији од жандарма.{S} Ономадашњ 
ше главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је она, по његовој наредби, морала тако  
 И сад се сетио чворкова... </p> <p>Али је опет, још јаче и страсније, пригрлио Станку, па стад 
и он намести свећу, прекрсти се и упали је. </p> <p>— Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе з 
Јамачно је Коста стигао и испричао, или је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?.. 
ва, јадница — помисли он за мајку — или је и она заклопила уморне старачке очи?«...{S} Као одго 
обом, ни са својим мислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће  
ебе? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси пет 
p> <p>— Е, мој попо... шта ћу, таква ми је, ваљад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од других, п 
да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала не 
ли гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« као муње ређа 
: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво мо 
ћи све више танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па после 
ратећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јагањаца, што си их са њим појео, па  
о чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би  
га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба добро отв 
 жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ....« — помисли он и хтеде да легне опет, ал 
друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је учи 
жао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела. </p> <p>Писар се громко и слатко н 
вори Новица овеселивши. — Поузданија ми је пара у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђурица се насмеја 
<p>— Све до једнога. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да 
p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе недеље 
 </p> <p>— Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштан 
е чини невешт старом познанству, сад ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати 
 и не знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да рад 
 не волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед!{S 
ина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Н 
 вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га то сатар 
ао? </p> <p>— Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно 
. </p> <p>— Мој отац, као сељак, дао ми је васпитање како је могао — обрте се учитељ апотекару  
с нарачунати. </p> <p>— Јесте, казао ми је да те убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли 
 излажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на ч 
ога мириса...« </p> <p>— Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу. 
овицом? </p> <p>— Јесте...{S} Претио ми је да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто м 
А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац...  
...« </p> <p>— О, попо, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам 
 рече он уздахнувши. </p> <p>— Тешко ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... </p> <p>—  
/p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Само ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. 
еба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А в 
 овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. </p 
</p> <p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што ми је он поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, данас убију, ост 
ам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се 
знаш... мени би требало пара.{S} Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле ове проклете дације... </p> 
— одговори Ђурица. </p> <p>— Вала, мени је право, како хоће побратим.{S} С мојом пушком сигуран 
шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени је Радован више требао но њему... </p> <p>— Не знам, то 
после, пошто му предаш новце...{S} Мени је страшно претио, а обећао ми... </p> <p>— Колико ти ј 
се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим  
 ти није право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добр 
.{S} Лудак! — рече јој Новица. — А мени је његов живот потребнији но њему самом. </p> <p>— Зар  
 ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим људима 
е знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш тако —  
е, дохвати обрамицу с рубинама и затури је на раме.{S} Ђурица се зачуди: </p> <p>— Шта је?{S} К 
> <p>— Ова девојка сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја 
а вечерас довести... </p> <p>— Каква ти је то гошћа? — прекиде је Новица. </p> <p>— Сестричина  
ма заповедати.{S} Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се  
обру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледа 
у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S 
 могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тр 
м коштуњавим прстима. </p> <p>— Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези 
н је јамачно јутрос отишао.{S} Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па 
 сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </ 
.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито, п 
ећи иглу над пламеном. </p> <p>— Шта ти је данас, јеси ли полудео!...{S} О каквом убиству ти го 
збину, чим осети опасност...{S} Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... им 
он бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то 
м«. </p> <p>— Па добро најпосле, кад ти је он казао... — одговори Ђурица равнодушно.{S} Морамо  
а ослови без поздрава: </p> <p>— Где ти је мајка? </p> <p>Ђурицу дарну ова кметова осорљивост.{ 
х. </p> <p>— Тако, соколе!{S} Оружје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у  
ер су то крваве, проклете паре, које ти је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изговорено т 
 Милетића чајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти 
рок? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад может 
p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љута гуја! </p> <p>Ђурица, полако и 
аљи од свога посла. </p> <p>— Једини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — робија. 
се још живети, попо! </p> <p>— Јадан ти је такав живот, синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад 
куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти р 
ажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једно 
е, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— Кога? </p> <p> 
ек је, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и ма 
омах Илија изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђурица и 
бити они коњаници?... </p> <p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док н 
 ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди ку 
 иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, штогод. 
једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— Мили ми се још живети, попо! 
ам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— Ми 
 већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... </p> 
 то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз? — обрте се Ђурица Милошу. </p> <p>— П 
д седи лепо, па ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. </p> <p>Симо се исправи, машући  
ри му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си први пут нападао човека, очи у очи, уср 
 оставља стотине... </p> <p>— Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега до 
тио, а обећао ми... </p> <p>— Колико ти је обећао? </p> <p>— Сто дуката сад, и после да се јави 
 о пантелијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? — одговори  
га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек зимус почела досећ 
<p>— Шта би? </p> <p>— Ништа.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из засед 
слиш? </p> <p>— Хоће да те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати на коју масну похару, па 
. </p> <p>— Сад паре или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p>  
ката, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је казао прекјуче, после састанка са Новицом? </p> <p>— 
суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, највише живела код Јова и баба-М 
 су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га ра 
 А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стране власт, с друге они, који треба 
аст; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног одборника. </p> <p>Хм, опет 
е главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> 
ажи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је жив човек!... </p> <p>Дан стрељања досад су крили од 
ном и запеченом крвљу. </p> <p>— Што ти је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запара 
. </p> <p>— Стале, тако ти свега што ти је најмилије на овом свету, је л’ истина што си ми пре  
то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунат 
е, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — продужи мислити — све... све, али без хлеба  
и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И там 
бичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и 
олео да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> 
ат и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две ог 
о углед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим 
{S} Како ли би то изгледало?{S} Намести је он, рецимо, код... где би то могло?... све једно, Но 
 кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је она, по његово 
а, и очи јој ватрено засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, девојке то протумачише радозналошћу, 
RP18971_C21"> <head>XXI</head> <p>Трећи је месец како се Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је  
жегао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка заигра ногама — изгледаше као да у 
пара, ено их у вајату. </p> <p>Зликовци је потераше пред собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке 
ћи га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена опасна крађа Јовану Чупићу: разбијен 
нога. </p> <p>— Удовица зар?...{S} Вуци је овамо! — викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да  
х од муке — рече јој Ђурица, погледавши је страсно. </p> <p>— Видео си да смо радили сами ових  
</p> <p>Седнувши на столицу и посадивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону 
па одговори: </p> <p>— Јесте, из вароши је. </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити Новица? 
ина.{S} И капетан је сад промењен, овај је нови опак... </p> <p>»Ово он сад мене плаши — помисл 
 уместо мене... да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам у 
мора извршити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш.{S} Неки трговци одавде по 
туд и отров...{S} И усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев,  
 и лепши од свега на свету...{S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих другарица, 
п-труп, па код капетана!...{S} Вала јој је и присело... једва, кажу, остаде жива...{S} И опет,  
: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваши. </p> <p>Пи 
 главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина удовица, има нечега стиднога. </p> <p>— У 
 великом, организованом дружином, којој је досад био потребан јаван одметник од закона, и она г 
одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре п 
, па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њој је криво што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, 
се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, па рече 
 човек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад б 
, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да  
, напред истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необична и страсна 
сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше 
танка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њом и 
отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. </p> 
то ли је то тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога 
кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одговори бир 
 рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга сна 
 рече Ђурица. </p> <p>— Готово тамо вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манастира добро загре 
за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи  
ам, нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! </p> <p>— Јок, ја нећу тако 
р неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам ка 
о, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако, а посл 
 њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је крај, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним све... св 
а ми добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребније — рече он, чим се поздрави с Јовом, ко 
..{S} А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом, као и сваком... — рече он, дижућ 
 никоме није поверавао своје тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати.{S} 
ва друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он н 
дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео б 
 њим затворе манастирска врата, онда им је сав труд узалудан.{S} После краткога времена зачуше  
 су улоге одређене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, к 
Пантовац, с одабраним друштвом, које им је Вујо спремио, ударише на бистричкога механџију усред 
о су по скупе жртве награбили.{S} Он им је од тога одвајао, као милостињу, по неку ситницу, да  
ла густом гором и шибљем.{S} Требало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.{S} 
мах; Тимина лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало... </p> <p>...{S}Ћути хајдук 
че, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори други, за к 
ив, осећаше се јак задах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара, смрад... па с 
.{S} Истога тренутка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угл 
једном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пламичак наде, на 
не имађаше.{S} Једини човек, пред којим је слободно смео отворити душу, који га је заносио прич 
аде главног апсанџију Радисава, с којим је неколико пута пио по каванама, али му се сад он учин 
ориште.{S} Двојица држаху конопац којим је везан. </p> <p>Свануло је, виде се јасно сви предмет 
који је становао у суседству.{S} Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се скуп 
орска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она вели 
</p> <p>— Нема тамо ништа.{S} На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он  
 Дому, после необуздане самовоље, којом је обележавала сваки свој корак, наједаред настаде прел 
беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, потпуно његова, и да се 
ј розги, пободеној у градини, под којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до позната му ноћишта 
е и стаде да разгледа крушку, под којом је седео. </p> <p>— Мора да су црвљиве ове караманке; в 
 ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој меку намирисану косу на г 
ешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда 
Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум је пред очима свакога дана!...« </p> <p>Тако му пролажа 
је имао доћи осуђени путник.{S} Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва п 
о одредити право занимање.{S} Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са гос 
 начини се гужва, гомила...{S} Савладан је, побеђен... </p> <p>И мозак, и срце, и крв, све се с 
д синоћ? </p> <p>— Ништа ново.{S} Један је од нападача погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не з 
p> <p>— Чује ли се што? </p> <p>— Будан је... нешто шушка, јамачно се спрема... </p> <p>У исти  
 и упорно се надао помиловању.{S} Чудан је и тај разлог његову надању.{S} Састојао се у једној  
да он тек ’нако задаје страх... паметан је пусник!...{S} Мислим, знаш, да он сад, после Радован 
д паде јака светлост на Станку, капетан је пажљиво разгледа. </p> <p>— Јеси ли заиста ти Станка 
ледати... није нам првина.{S} И капетан је сад промењен, овај је нови опак... </p> <p>»Ово он с 
ош ври од нестрпљења... </p> <p>Капетан је напослетку добио тачно извешће.{S} Кола са мртвим Па 
вам се неће жив дати... </p> <p>Капетан је разгледаше пажљиво...{S} Оно грозничаво дрхтање, нео 
у, одакле нема прозора. </p> <p>Капетан је још путем саставио план напада, према Станкину опису 
оши? — запита она брзо. </p> <p>Капетан је погледа. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу погодити? 
ти, Станка, ходи овамо. </p> <p>Капетан је уведе у једну собу, упали свећу на столу, па се огрт 
рењак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е,  
/p> <p>Све досад, до овога тренутка, он је оно, што је имало сад да се изврши, сматрао као нешт 
S} И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже на  
 </p> <p>— Нијеси требао.{S} Истина, он је за паре свачији, али не треба вјеровати ником, кад г 
а столицу и посадивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук ко 
 ће за њега смислити ма какав излаз, он је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће 
тупити.{S} Истина, док се одлучивао, он је помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчиј 
ећ постала провидна Новичина намера: он је желео да придобије, да привеже Ђурицу за себе и да г 
о каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро промислио.{S} Али зашто тако одмах,  
 ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да свикнеш т 
 у бескрајну мрежу својих замака.{S} Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољи 
вању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је 
регледати сад — одговори Радисав.{S} Он је већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загледал 
а нам буде топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа 
се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... < 
p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ 
нала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни организатор и управни 
 ну он бар неће онако заповедати.{S} Он је радостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би  
} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио договор са пандурима из среза.. 
ову Станку, враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој 
вајај се од Радована ни за корак.{S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да печ 
којни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, ал 
о моралу Ђурица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S 
ица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарс 
 начини паприкаш« — рече му отац.{S} Он је учинио тако.{S} И кад му је после мајка донела куван 
ш к Мату. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Он је ономад јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су  
јо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи, највише имао респекта према Вују.{S}  
ио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} И ову поха 
вер!...{S} Звер пред хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!...  
 не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{S} Ја 
ту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погледом, и очекиваше одговор не 
ледали апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло  
по са најугледнијим човеком...{S} Та он је, у последње време, могао разговарати само с онима, к 
лед Станкин.{S} Свачије друго туђење он је враћао одсудним презирањем и неком, необичном за сељ 
тиштала га је нека унутарња грижа, и он је најволео, кад би се некако могло десити, да изненада 
Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос отишао.{S} Мајка ти је поручила да св 
шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паме 
 разбојником, помаже му, чува га — и он је крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где се на 
, хоћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде другом руком гладити гл 
шено је!{S} Правда је задовољена, закон је извршен! </p> <p>Кад оде сав свет и кад се на ономе  
а, изневши поцрнелу од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, само наспи новога барута у в 
а и да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у дол 
ријатељи« умели испословати, продужавао је стари занат.{S} У крађи и нападима био је плаховит к 
ест увојака више но обично.{S} Опасивао је око себе два широка појаса, па широк кајиш са два уб 
о мимоићи.{S} У крајњем случају веровао је, да се механџија неће ни кренути на пут, или ће бар  
ашио само тога првога питања, страховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља 
епих очију, он се могао изменити, могао је постати други човек.{S} Али такве га очи не погледаш 
 врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ип 
пад са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), и 
лигацију од шест стотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њег 
је, мало пре, излетео из шибљака, држао је насигурно да ће извршити бар једно убиство; али га и 
и, једе, пије, спава, мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S 
 је он, синко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на њега.{S} Сам 
лико надао и радовао? — Ничему... рекао је тада сам у себи.{S} И сад се сетио чворкова... </p>  
ни само ретки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам  
да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је пос 
 само да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казати све што зна 
, кад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности да побегне кад се већ одлучио да  
 се изненадио и саслушао је мирно: знао је да има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му  
/p> <p>Мислио је о оној увреди.{S} Знао је он кога се тиче она напомена о јаловици.{S} Његов от 
 је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе пит 
Чим се ко макне у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, посл 
 гласом, час гудећи басом.{S} Изговарао је све речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај,  
 са њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди по 
 необично наљути и изненади.{S} Сматрао је своје село као једино поуздано уточиште, а сад му пр 
 као муња по срцу.{S} Све досад сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мисао која је дал 
аном бресту.{S} Месец и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се легли, хранили и  
е обрте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запевајући и узвикујући  
д Јова Дикића, у нашем селу...{S} Остао је на спавању, и сутра ће преданити код њега.{S} Али тр 
, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка да пи 
е подешавао и своје покрете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао 
 паде под једну лиснату букву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад требало доста времена да  
чворке.{S} С најрадоснијим срцем отрчао је кући, однео своје лепе мале чворке и показао их оцу. 
 могла читати мисао: »Пропао сам, нашао је!...« </p> <p>— Хеј, кмете, овамо сви! — викну писар. 
дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао је другога човека, који ће му радити боље. </p> <p>— Ко 
и та га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, 
је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе 
а био је плаховит као олуја.{S} Јуришао је без размишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне д 
 упита га још на ходу. </p> <p>— Отишао је кући — одговори Ђурица, прилазећи му. </p> <p>— А-а. 
ло је оно последње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} 
а на суду, није се изненадио и саслушао је мирно: знао је да има још судова, који ће га судити. 
 идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« — по 
ла и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђурици облигацију. — На њој све 
е овака?...{S} Ово није она...{S} Какво је ово лице, страшно, необично!« </p> <p>— Ђуро, ојађен 
Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p>  
од чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших с 
/p> <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела и преобук 
стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. </p> <p>Подизаше се и ж 
раво у очи и одговори му: </p> <p>— Ово је место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А  
е... лепо види и разуме... </p> <p>»Ово је рака за мене...{S} Откуда она?...{S} Шта ће тај кола 
насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни мислит 
ца још иђаше као у грозници.{S} Друштво је распустио, давши сваком другу по десет дуката, само  
 понуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је  
кажем ја...{S} Али то није све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} 
погледа га у очи. </p> <p>— Море, много је то: неће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осам 
а!... </p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер —  
омисли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> </di 
а и као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упирао поглед у помрчину, па напослетку  
и у своја нема наручја... </p> <p>Живео је као што живи звер, која свакога тренутка очекује гро 
 грозничавој безразложној нади проживео је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!...  
себи. </p> <p>— Јок ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да 
а би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кн 
 Сад му беше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобрав 
 колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет,  
а је заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељс 
а.{S} Једва их изазива у памети.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао, и сад се сећа с 
.{S} Изненади га толика дрскост.{S} Био је уверен у несумњиви успех, јер је први пут добро опаз 
 стари занат.{S} У крађи и нападима био је плаховит као олуја.{S} Јуришао је без размишљања, ка 
њем.{S} Овај састанак пред судницом био је од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауто 
 хтео радити, добро зарађивао.{S} Радио је све сеоске радове по скупој надници, а кад настане н 
м Ђурица, терајући дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и в 
а други прозор.{S} Три жандарма одредио је да упадну у кућу, од којих ће двојица заузети врата  
ође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у вароши,  
ив природе и против себе сама.{S} Жудио је за лепим женским светом.{S} Још за ово време, под ут 
 да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је после само једно: да га Новица добро чува и да све о 
са њим и пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем,  
>Бој... права битка!... </p> <p>Испалио је већ оба револвера, па дохвати магацинку. </p> <p>А с 
ти звоном и — мислити... </p> <p>Мислио је о оној увреди.{S} Знао је он кога се тиче она напоме 
на са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво 
х затим и цео коњаник. </p> <p>Наступио је последњи тренутак.{S} Ђурица случајно погледа на врз 
та, који влада у целом округу.{S} Носио је вазда доколенице, повезане шареним подвезама, о који 
 беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима за крај рупца, али никако не може да га изву 
илом вукло срце његово. </p> <p>Упамтио је последњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим 
мева и осећа свој ужасни положај: личио је на звер, коју непрестано, с места на место, гони вел 
а се збуни, дошавши у неприлику: научио је из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се з 
што му се каже.{S} И ову похару извршио је по плану и наговору Вујову, али није ни сањао да ће  
е реситио рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себи и најтајнију жудњу за друштвом и његовим живо 
 дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. </p> <p>— К 
влачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је њега привлачио, али чиме?...{S} Својом тајанственошћ 
знутра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отвори, а он 
ни мене у томруке.{S} После испитуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?...{S 
а и промоли главу на поље. </p> <p>— Ко је то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, који  
мехну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко је то прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади  
ритрча и притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напип 
сих ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко је то? — запита груб женски глас изнутра. </p> <p>— Отв 
чу се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко је то? </p> <p>— Отварај! — викну она гласно, сазнавају 
 станем тако, па нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S} Па онда... шта буде, не  
етлост зимње зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. </p> <p>Стан 
и љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде д 
кад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — о 
е појави из шуме, не могоше смислити ко је. </p> <p>— Биће то који његов гласник... они, знаш.. 
гда, кад му је требало да се извести ко је прошао путом, има ли какве нове наредбе, где се нала 
ече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити с 
о никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље ј 
Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у  
 посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с в 
се сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{S} И 
да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка о 
ишља како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је то изв 
у другом није га нико распитивао, и ако је сваки од његових нових познаника могао с поуздањем т 
гове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвозд 
 од ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је имао 
 у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознати.{S 
ве, обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко села,  
крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу.{S} Тако се још  
шко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га јо 
амо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> <p>А горе у страни, испод једнога с 
на се шта, и имаће право!...{S} О, како је страшно кажњена детиња непослушност!...{S} А свет?.. 
 не беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао.{S} Али време протицаше брзо... </p> 
ји ће сав догађај испричати онако, како је у истини било. </p> <p>По подне стигоше кола са спро 
утим Ђурица је и даље живео онако, како је од оца навикао.{S} Имања, може се рећи, и не имађаше 
Како је онда лудо срљао у пропаст, како је лакомислено ступао на кобну стазу, која га доведе до 
 ...{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је слатко протегнути се овако...{S} Звецну гвожђе...{S} 
} Гле, слободно се дише!...{S} Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта је ово заковано?...{S} Ру 
А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад путује, док спавају господа полицај 
ца — па да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где си био целе зиме? — запита г 
ј наредби хтеде данас погинути.{S} Како је онда лудо срљао у пропаст, како је лакомислено ступа 
и пепео, они лепи снови младости.« Како је он лепо замишљао своју будућност!...{S} Али на што с 
а одмах пређе на главно. </p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутал 
ње, он промени разговор. </p> <p>— Како је овде, велиш.... — рече он после краткога ћутања. — З 
ац, као сељак, дао ми је васпитање како је могао — обрте се учитељ апотекару — и ја сам учио он 
ињства сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа он 
ана преко реке, којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је било  
»Већ се смркло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда 
За то време Радован исприча Ђурици како је једва приморао калуђера да изврши венчање, и то пошт 
 Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зл 
м да не бих могао...{S} Нисам знао како је то необично. </p> <p>И они се приближише једно друго 
 чарапе и опанчиће... сећа се живо како је једнако загледао у шаре на чарапама.{S} Сестрица му, 
 све у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се још не могаше домислити својој н 
иче на Ђурицу повољно, таман онако како је он желео.{S} Али његово проницљиво око опази промену 
лазећи у кућу, Никола угледа снаху како је необично присела код завале испод прочеља, дигла рук 
не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би 
ад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а  
е он после краткога ћутања. — Знаш како је.{S} Уцена је повишена одмах после оног убиства.{S} С 
</p> <p>— Деде, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна човека — рече он, пружајући пљос 
 </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? — обрте се једна Јелици Пле 
 досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пропадам, због  
RP18971_C22"> <head>XXII</head> <p>Како је тешко живети отпаднику из друштва! ... </p> <p>Кога  
 овде, и не јављајући кмету!...« Откако је учинила први корак за ближе познанство са Ђурицом, о 
p>— Зар ти први — продужи кмет — откако је наше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету  
окајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш  
 нисам научила да радим. </p> <p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће 
чево. </p> <p>— Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ. </p> <p>Људи наставише д 
 и завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним нагоном самоодржања, изабрао 
.. сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили су му на ум они,  
, којој никад ништа није доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ј 
дуван и друге случајне потребе.{S} Тако је цедио и становнике и своју дружину, док год не стану 
ја такође велики приход доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до велике тековине, каква се ретко 
Јоване? — запита Ђурица. </p> <p>— Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама 
. — стаде он да заплеће. </p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем  
те...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако је... али то је друго...{S} Бадава, неће он!... — рече  
а слуша, не тражећи за то награде (тако је он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна к 
ата, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби досад давао? </p> <p>— Па тако... само једном м 
отекару — и ја сам учио онолико, колико је кадро било једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али  
а и необична изјава његова...{S} Толико је пута она слушала од момака разне изјаве — разуме се  
 необичну појаву себи објасни, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала нека сла 
ми ћемо те препоручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Каж 
рно.{S} А да би могао зарадити, требало је претходно да зајази стотину других страна; требало ј 
а зајази стотину других страна; требало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике,  
ица је имао пуне руке посла.{S} Требало је разделити новац јатацима, оставити што и мајци, па о 
ти се нагомилаваху све више.{S} Требало је, дакле, наотимати — »зарадити«, како он мишљаше — шт 
ошину бичем и кола појурише.{S} Требало је на сваки начин да стигну калуђера, јер кад се за њим 
ав Вујов труд и сви планови.{S} Требало је одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде  
мо она два младића, а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове су улоге одређе 
ги људи могу...{S} Једном речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине на 
 ни казао куд сам шта раздавао.{S} Мало је што и остало од оних двеста... </p> <p>— Каких двест 
сећаше...{S} Али није ни то...{S} Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а  
игнуте око записа.{S} Свако племе имало је своју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спо 
 могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица в 
а нове стаје.{S} Остало друштво заузело је друге вратнице, па једни чекају уговорени знак да уп 
ну. </p> <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... в 
, који му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам 
једнога већега парчета од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, д 
, остаде слабуњав и неразвијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па  
ђа по селима.{S} У неколико округа било је познато име Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи је Ђ 
от.{S} Његово учешће у оном нападу било је тако јасно, да му није остало више никаква друга изл 
} Нашло дете цуру према себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па преде ли преде...{S} А ја старац 
ову необичну снагу и једрину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, 
конопац којим је везан. </p> <p>Свануло је, виде се јасно сви предмети... </p> <p>— Камо девојк 
ово да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно последње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћ 
о!...{S} Баш је поган овај човек: овамо је разбојник, а младост хоће своје!...« па љутито угаси 
бодена. </p> <p>— Ништа, среће ми, само је задуго говорио како те мора убити, а за ово ми само  
а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један прозор зазидан више од половине.{S} То зна 
е са улице? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо је напред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, в 
е и сам одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њега осећање, коме се 
нико не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. </p> <p>Неко пресече конопац.{S} Стад 
очарана и још зловољнија.{S} Непрестано је потом мислила и питала се: зашто она не може да види 
тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себи и на 
SRP18971_C7"> <head>VII</head> <p>Давно је свануло.{S} Звезде се угасиле, и предмети се сасвим  
 Али попа му разгали срце...{S} И чудно је то срде, које се радује меденици на црквеној литији, 
..{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове 
таде да пада земља у раку...{S} Свршено је!{S} Правда је задовољена, закон је извршен! </p> <p> 
ненади ништа што виде тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантовац, мало наквашен, па, виде 
оварали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за  
вање му не слази с памети никако... оно је једнако уз њега, поред сваке мисли му и покрета... < 
же можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S}  
о, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле  
 угасити — јекну Марко очајнички. — Оно је неко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших 
оз врата. </p> <p>— Отварај брже, хитно је... видиш: жена сам!.... </p> <p>Кључаница шкрипну, в 
пита шта је било код Чолића.{S} Јамачно је Коста стигао и испричао, или је можда Вујо мислио на 
совра изгледала као нека стаја.{S} Лепо је видети око цркве или, кад је црква далеко, око судни 
.{S} А Јово пропаде! ...{S} Море, добро је њему.{S} Издржаће неколико година, па кући...{S} Сви 
о? </p> <p>— Тако вели. </p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} Н 
 све; кућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље 
...{S} У селу, кажу помилована... а, то је оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{S} Ниј 
 су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један прозор зазидан ви 
 људи за нападе и три четири јатака, то је свега.{S} И кад овако, нарочито помоћу жена, привеже 
 хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задо 
вори он уздахнувши. </p> <p>— То је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани... 
војој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да 
ндарма.{S} Они су га опазили раније, то је јасно, јер се један одвојио и у највећем трку јури д 
с припада... </p> <p>— Тако, соколе, то је паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти  
ма нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно« 
 не може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!...{S} Првога дана, пошто мене затворе, она нема 
} Неко му се приближује.{S} А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} Потрчаше св 
продужују старо познанство.{S} Јест, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она з 
} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и следи...{S} Као  
огме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!...« </p> <p>Беше превалила поноћ, кад Ђури 
икога душевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи 
ш шта је, Ђуро!...{S} Све је тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на кра 
та Ђурица. </p> <p>— Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је 
 оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, 
о, капљу вреле сузе низ образе...{S} То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S}  
 још не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... иза њега негде, где ли...{S} А помилов 
е... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене куће — одговори Ђурица,  
е из те таме са подигнутим ножем.{S} То је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема см 
иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ја њега добро. </p> <p>После овога 
 бавио давањем новца под интерес.{S} То је од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим сел 
ана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати н 
>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право. </p> <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — 
вели, наместити њега на згоду овде.« То је све... </p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу  
а ми не можемо ни мрднути. </p> <p>— То је мука, — рече Ђурица, погледавши мимогред Станку — ал 
 — одговори он уздахнувши. </p> <p>— То је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душ 
ве људе, који мени помажу. </p> <p>— То је, вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S 
— А како да изиђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, само ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони гла 
 колу остаде само десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћи сам 
виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S 
 му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан м 
е, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе д 
њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је и познао Вуја. 
p>— Јесте, из вароши је. </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он опет  
Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет показ 
мало света пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно 
што је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... — одговори он, па приђе вратима, кроз која  
и тако? </p> <p>— Оно тако је... али то је друго...{S} Бадава, неће он!... — рече Пантовац одсе 
нам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја пог 
 а у оку јој засја необична радост. »То је оно!{S} Почиње се« — помисли она, обузета великим уз 
ему што је чула, пође кући. </p> <p>»То је човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пу 
ијемо... </p> <p>Њему се не спава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао уморна човека, ко 
не силази она тежина са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је  
 слатком страном живота његова.{S} Зато је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се  
отац, који умре пре десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све због не 
, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део атар сеоски и 
исао занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p>Свршило се читање... </p 
 руке, којима се одупирао, клонуше, што је значило да се покорава и слуша.{S} Митар одвоји једа 
гонетка, која те све више привлачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је њега привлачио, али чим 
ујући тим да се не интересују оним, што је иза њихових леђа... </p> <p>Одмах сутрадан, око зара 
{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. </p> <p>—  
ље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав преда 
осад, до овога тренутка, он је оно, што је имало сад да се изврши, сматрао као нешто што је још 
ећ јавља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђи 
а, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </p> <p>— М 
 сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам она 
раз лица, као кад човек нађе нешто, што је дуго тражио.{S} С таквим изразом појави се пред кућо 
ледња Двојица полегали су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се заву 
 муштерије, разграбише људи!{S} Ох, што је Масно--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ. </ 
дих чворака беху у његовим недрима: што је за њега било немогуће, другоме је ишло лако; други с 
, сунце није тако грејало, као тада што је... сјајно, светло, слатко...{S} И никад га више не о 
ап присуства духа. </p> <p>»Знам ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »ј 
ња, чујем да те криви и за Радована што је погинуо. </p> <p>— За паре знам да се љути, али шта  
<p>— Ја сам Станка... чуо си... она што је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... — одгов 
 </p> <p>Опазила је само једно: све што је слушала о Ђурици, сви његови поступци, који стајаху  
души јој, оправдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и 
ного боље него оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јад 
и ућута.{S} Увече исприча Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце. </p> <p>— Зна 
овори Ђурица весело, коме се допаде што је Новица предвидео тако важну околност. </p> <p>— Деде 
посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.{S} Све, што се тицал 
и је тако у село.{S} Али је најгоре што је она, по његовој наредби, морала тако проћи кроз цело 
азговор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судницу.{S} Он и пандури за часак п 
 да је Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... </p> <p>— Зар Новица?...  
све конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо, није пружио довољно материјала за одгонет 
своје одлучности и присебности, као што је досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и от 
 непрекидно господа.{S} За њим, као што је ред, гегуца општински биров... </p> <p>Весеље и прав 
опет Станка. — Ваљад’ ти није право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад 
ао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољега, прокл 
да је могао унапред осетити све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлу 
о је осећао у себи раније, пре него што је и познао Вуја... још онда, кад је почео да размишља  
је у земљу, заборављајући све друго што је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више куће, д 
стајаће му од похара много више, но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио после п 
а и насмеја се весело, као да је то што је казала о провођењу, доиста весели и занима. </p> <p> 
сад да се изврши, сматрао као нешто што је још далеко... има још времена...{S} Он види да се св 
тивши бачену пушку, окрете низ реку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен  
о, па се сети да је учинио погрешку што је погледао у кров, кад се обратио Ђурици.{S} Нареди те 
брамицом на раме и, мислећи о свему што је чула, пође кући. </p> <p>»То је човек — размишљаше о 
погурену старицу где му прилази... »Што је овака?...{S} Ово није она...{S} Какво је ово лице, с 
тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у 
оз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено високом тарабом, имало са 
и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стишавајући се. < 
Новицом, одговори му: </p> <p>— Погинуо је. </p> <p>— Како! ...{S} Ко га уби? — викну капетан и 
 шаље? </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошт 
 бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају  
отив... </p> <p>— Што ћу те лагати, зар је мени мило! — одговори она и зачуди се, кад се он нам 
} И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати какву сјајну срећу?{ 
би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора,  
ја, знаш га ваљад’? </p> <p>— Како, зар је он... </p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у 
икнуо би: </p> <p>— Хеј, мајковићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу  
 ништа... само сам га ровашио...{S} Зар је то разбојништво?... </p> <p>— Е то јесте — рече он,  
ица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они не имађаху ништа ни у то 
отовљене од добрих јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они  
, па сакрива лице од некога...{S} Митар је полагано преврте, погледа јој затворене очи, прислон 
 сад отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што г 
 ноћио.{S} У колеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да  
ли...{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па т 
ечима уздржа да не изазове младића, јер је појмио његово душевно стање.{S} Он му само рече озби 
 Бакон (тај се назив држао најдуже, јер је, својом звучношћу, веома импоновао паланци), па Кант 
видевши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} Она 
овом памећу, коју Ђурица уважаваше, јер је у себи не осећаше...{S} Али није ни то...{S} Имало ј 
 он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум.{S} Сад ти знаш како ћеш... </p> 
љаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман  
S} Био је уверен у несумњиви успех, јер је први пут добро опазио ону значајну промену на Ђуричи 
 ти велиш тако — одговори Пантовац, јер је научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти изврши 
 поноћи стиже пред среску кућу.{S} Умор је савладао јако, али она не стаде, не предахну...{S} П 
 </p> <p>Настаде права гозба.{S} Пандур је често доносио разне понуде, постављао их на сто, а д 
е онај други поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« < 
 кући... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми  
 испод куће под амбаром. </p> <p>— Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викн 
 је њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажна и моћна сила примамљиваше тамо, опет јој 
њу се спавало а ноћу живело.{S} И живот је тај био необичан.{S} Најпре није смео ни главе помол 
е и власт и хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је, последњом потером, извршила своју ду 
 састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то м 
елива...{S} Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... </p> <p>— О 
ијама, већ неколико година.{S} Први пут је апотекар дао назив картама — јеванђеље, али видећи д 
RP18971_C1"> <head>I</head> <p>Први пут је сврнуо на себе пажњу целога села о крстоношама.{S} Т 
ична, добро позната појава.{S} Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљује жене својим работ 
ише имао респекта према Вују.{S} Двапут је осуђиван на робију за опасне крађе и, после брзога п 
обичним трагом свих сеоских момака, већ је његов пут одвојио од осталих.{S} Ну имађаше он још д 
збацује земљу гвозденом лопатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки гр 
Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} Старче, кажем ја теби да је ваљано 
ј се она стара јогунаста самовоља, коју је вазда показивала према оцу, па, нашавши се увређена  
е ручка донесе Станка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{S} Пантовац засветле очима и маш 
урица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје.{S} Остало друштво зауз 
ка. </p> <p>Радован обеси торбу, у коју је још синоћ спремљено све што треба гладним и жедним п 
ш са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку је оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и 
рва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по нека пара.{S} Али, при свем том,  
рица срете свога Кленовичанина, кога му је послао јатак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше као у гр 
 ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му 
воде, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неколико капи хладне бистре воде!...{S} Наједар 
еизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу  
 оно исто што и чворкови, увиђаше да му је много више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мисл 
лика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет међу сељанима веома уздигнут, па стаде да  
а и бега, њему се непрестано чини да му је непријатељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт дозна 
овац као с неким правом, налазећи да му је тим причињена хотимична штета. </p> <p>— Нема, нема  
 успут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Што не оде у војск 
 онај непознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још н 
извезена по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су га стариј 
 оштро исмеваху његове сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљн 
повесмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све лице испод очију на ниже. </p> < 
 прелетеше преко некакве слике, која му је тако позната и тако блиска, али се он не зауставља н 
д беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином,  
е? — То му је, брате, у крви... така му је погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно. 
 које му капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на то 
 тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија му свако друго осећање, изазивајући ужас 
мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непрестано стајала пред очима као нека црна тачкица  
 букву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад требало доста времена да се поврати од умора и д 
е рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао си и оружје о 
ао.{S} К њима је свраћао свагда, кад му је требало да се извести ко је прошао путом, има ли как 
охвати само срце, па стеже...{S} Кад му је прочитана пресуда на суду, није се изненадио и саслу 
ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана саопштила своје откриће, баш тада га  
отац.{S} Он је учинио тако.{S} И кад му је после мајка донела куване чворке, он се чудио: чему  
ку други, много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим  
. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </p> <p>— Нека удовиц 
аву навише и погледа Митра...{S} Све му је сад јасно... </p> <p>— Дигни ме — вели му загушеним  
ву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила весело,  
амо по имену, разуме се лажном, које му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокић 
пуно схватио свој положај, јер дотле му је све још изгледало обично: виђа се и разговара слобод 
тражити више од четвртине...{S} Боље му је овако, па неће ни пристати. </p> <p>— Па, брате, кад 
о: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо ј 
, смењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а  
ам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи ск 
 видиш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини 
вђовић?...{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не  
е шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам 
ову изразу не могаше прочитати да ли му је непријатно то питање или му је непријатан сам Пантов 
 се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. </ 
м он се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма  
он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана саопштила своје о 
да ли му је непријатно то питање или му је непријатан сам Пантовац. </p> <p>— Баш ја једнако ми 
видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити право занимање.{S} Сваки дан је про 
у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се  
 ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини како зна, само нек пази на људ 
е.{S} Шта велите људи? </p> <p>— Нек му је срећно! — повикаше одборници, и Сретен, весео и задо 
љује жене својим работницима, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени са т 
опасна крађа Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло  
p>— Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који остаје у канцеларији 
 А Пантовац, напрегнувши слух, могао му је ухватити само једну реч, коју чешће помињаше: бјеси. 
дарма.{S} Ономадашњи догађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу 
{S} Надао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава.{S} Неки пут је и с 
о, грозничаво, без размишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и  
у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа уважењ 
и догађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. </p> <p> 
о лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети да му не 
/head> <p>На белом хлебу!...{S} Како му је далека и страшна била та помисао некада, како се здр 
и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она те 
 може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не мис 
урици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, 
сле похаре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да је посао свршен успешно, да су нашли 
ека његовим плановима...{S} Незгодно му је што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа д 
ло, не разбирајући шта ради...{S} То му је једини лек од оне страшне бољке, које се он боји виш 
толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у крви... така му је погана крв: чим што мал 
к се зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p> < 
чај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« </p> <p>Пред подне Станка замаче за шљивар испо 
ко му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред Ђуриц 
у се тако слепо предао....{S} Вечито му је овај сурови човек стајао пред очима као нема загонет 
 отвара поглед на село и на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Не може сит да се  
немој зеленој гори!... </p> <p>И што му је требало да се још окива овом женом?... </p> <p>»Исти 
>Дакле сутра!...{S} Сутра је оно што му је непрестано за ове две године лебдело пред очима, оно 
 се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој п 
ви ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли им 
ли с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој ј 
ке његове најтајније помисли.{S} И њему је долазило све то на памет, али он никад не беше у ста 
 ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се не 
? </p> <p>— Не смију, богме!{S} Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шт 
е само добро знао откуда су те коже, ну је, заједно са целом кућом, пробао печења и јаније, зго 
на хладну плочу степенице...{S} Задухну је планинска ноћна студен, и она се стресе од зиме... < 
де Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка наместила постељу, 
ком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу је, не може ме нанишанити...« — помисли они по гледа он 
е се свакад враћао кући.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад ј 
— беше му све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке р 
е.{S} Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: сл 
исте ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за на 
је — одговори Ђурица забринуто. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити 
 је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет оде задовољ 
е и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. </p> <p>— Зар ти остави хај 
у се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... </p> <p>— Пиј, море, 
 ко спомене име Ђуричино.{S} У први мах је ова загонетна појава наљути, али пошто се неколико п 
 су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p 
рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> <p>— Хм... неће б 
или, можда, зеленкасте?...{S} Ђурица их је само једном сагледао, кад оне не беху управљене на њ 
ом.{S} Остаје им још само потес, где их је, на оној чистини, најлакше погодити из пушке, и река 
 би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетина и доб 
о се оно бурно ватрено осећање, које их је бацило у загрљај...{S} Сад се место њега јавило неко 
ој сељана, читав сабор...{S} Највише их је из кленовичке општине.{S} Саставиле се повеће групе  
а избегавале, као и момци.{S} Плашио их је највише његов рђав глас у народу, али је и у његову  
 Митар одвоји један од конопаца, што их је за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} З 
е једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{S} Ј 
ад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку исте 
 и другове и јатаке и поверенике, којих је било без броја и који су га све више, својим захтеви 
тоњи рад сви највећи зликовци, од којих је, за последњих тридесетак година, дрхтала цела Шумади 
ке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћн 
ојник, а осећа.{S} Чудновато!...{S} Баш је поган овај човек: овамо је разбојник, а младост хоће 
Није вајде, Ђуро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго место — рече му он, кад му саопшти н 
веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледати сад — одговори Радисав.{S} Он је већ у др 
а ми одговори.{S} Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити ни недељу дана, власт  
мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S}  
а посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади 
, које му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему др 
рви пут је апотекар дао назив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике мршти, на 
, кâ што ти причаш... </p> <p>— Ко, зар Јевђовић?...{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те 
потекар. — Кад су беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти био н 
.{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти причаш... </p> <p>— Ко, зар Јевђов 
ика.{S} Али шта је одвело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да в 
ним младићима, а Пантовац стаде да веже Јевта. </p> <p>— Па, Сретене... — поче Ђурица — чујем д 
т дохватише се реке. </p> <p>— Е, данас јевтино прођосмо — рече Пантовац, умеравајући ход. — Ха 
е за њих. </p> <p>— Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи корак бл 
 </p> <p>— Петорица.{S} Пајо Станојчин, Јевто, Петар... </p> <p>— У здрављу! — прекиде га Ђуриц 
 <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад бити. </p> <p 
ова забуна потраја само један тренутак, један миг.{S} Ђурица напреже вољу и, старајући се да из 
p> <p>Писар седе на клупицу пред кућом, један пандур остаде код Ђурице и Марије, који стајаху п 
будућности, јер јој није ни било места: један куршум иза трна покварио би и однео собом све пла 
 и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је крај, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним 
о доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито падаше у очи целом својом спољашн 
 сто.{S} Поседаше и остали жандарми.{S} Један наточи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву  
ешћа од синоћ? </p> <p>— Ништа ново.{S} Један је од нападача погинуо, а Никола је досад умро.{S 
 у порожју и поји их на једном виру.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благ 
орављајући све друго што је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и 
ристати.{S} Овако он односи три дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађа 
јих ће двојица заузети врата на соби, а један ће истерати чељад напоље и држати Јова. </p> <p>— 
трчавши потоком, кроз шибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица наједаред стаде као укопан.{S} Н 
ва бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угушујући 
западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише се реке. </p> <p>— Е, данас јевт 
раз на лицу. — Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! —  
— викну Ђурица. — Само брзо! </p> <p>За један миг разиђоше се сви на разне стране. </p> <p>Ђури 
динама од њих био одвојен... </p> <p>За један часак Ђурица се спусти са високе планине и удари  
е цело село и све светитеље. </p> <p>За један миг Ђурицу везаше пандури конопцем, повадише све  
 унутра или да стоји напољу. </p> <p>За један тренутак узбуни се цела среска кућа.{S} Пандури п 
ући како Ђурица невештим прстима одваја један по један лист папира.{S} И сам Никола се забави т 
дубину црнога застора и да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде на спасење...{S}  
дредио по једнога жандарма и пандура на један и толико исто на други прозор.{S} Три жандарма од 
па право на њега...{S} Чим он испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... </p> 
леда Вуја на чистини испод куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му  
ругому.{S} Писар извади из свога капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе.  
и спаја село са потесом.{S} Саже се под један трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волове, саже 
тресе једну трубу платна и из ње испаде један велики завезак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми 
цу, а другим на поток.{S} Новица подиже један проштац, те се провукоше кроз ограду обојица и уђ 
 </p> <p>— Сви, Вујо, сви траже... није један... </p> <p>— Та који су то сви, громове им њихове 
ре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака обрће и надгледа. </p> <p>— Одмакни де  
адоше, не мичући се и не пружајући руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је 
кмет одједном, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим  
м ногама.{S} Стадоше да се купе, најпре један по један, а после гомилама, радознали и буновни г 
 ограду и тиме надражише курјаке, те се један од њих залети први и скочи на чатал.{S} У исти ма 
 га опазили раније, то је јасно, јер се један одвојио и у највећем трку јури десно, да му спреч 
се онесвестио.{S} Сад се повраћа — рече један од људи. </p> <p>Ђурица се освести.{S} Намршти се 
/p> <p>— Ми морамо леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му мо 
ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и један прозор на горњем спрату, из пандурске собе, и на  
чка са заденутим пиштољима за појасом и један човек осредњих година са пребаченом шешаном преко 
гате похаре из Поморавља, где домаћин и један нападач допадоше тешких рана, Ђурица окрете, прем 
овако мирно и послушно седе.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге...  
ба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен облак, који плови горе по чистом плав 
да се покорава и слуша.{S} Митар одвоји један од конопаца, што их је за овај случај понео, па м 
 Доле, у довољно издубљеној рупи, стоји један Кленовичанин, па избацује земљу гвозденом лопатом 
ичном за сељака, поносном охолошћу; али један такав Станкин поглед, у коме би он могао прочитат 
> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! — вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш стотина? </p> <p 
гу.{S} Склонили су њега добро... — вели један Ђуричин сусед. </p> <p>— Море, шта ти говориш? —  
. »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначи 
другим предузећима, он беше или вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо без њега није ништа 
еда...{S} И, ако можете... подигните ми један камен на гробу... </p> <p>— Јединче мој!... куку  
ихове!{S} Кажи једнога по имену, шта ти један вели... шта хоће сваки?... </p> <p>— Махни се тог 
обојица тако примакли, да су могли чути један другом дисање. </p> <p>— Камо се, по Богу си?...  
ватру, па блиста и трепери, заклањајући један део сунчаних зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, 
оја, то је она на углу, јер само је тај један прозор зазидан више од половине.{S} То знам добро 
шкира, међу којима не беху ни два налик један другому.{S} Писар извади из свога капута један но 
и свиње. </p> <p>— Све једно.{S} Прошао један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и 
а, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој 
по својој ништавној вољи; кад виде како један бистар од природе ум може да влада ученима и неук 
ви планови.{S} Него да ми сад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му,  
«. </p> <p>— Децо — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, 
а радим, научи ме, попо? </p> <p>— Само један прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, д 
у послу.{S} Сва ова забуна потраја само један тренутак, један миг.{S} Ђурица напреже вољу и, ст 
о, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав исти прозор, као и овај изнутра.{S} Ко ни 
. </p> <p>— Море махни ме.{S} Беше тамо један... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини сумњив... 
де...{S} Одвоји се по која гомилица, по један и по двојица потрче напред и опет се стопе с вели 
 једите — одговори стражар и даде им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте сад о Срете 
Ђурица невештим прстима одваја један по један лист папира.{S} И сам Никола се забави тим послом 
{S} Стадоше да се купе, најпре један по један, а после гомилама, радознали и буновни грађани.{S 
кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће са 
имо.{S} После стотину корака, наиђоше у један склоп, застрвен павитином.{S} Ђурица разгледа мес 
ве заседе, прикривен...« И он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади из торбе што и 
рче се, а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Новица. < 
тељ. </p> <p>Људи наставише да исказују један другом своје утиске, а капетан стаде да саслушава 
јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остане удовиц 
</p> <p>— Мацо, ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Једна плавојка, мал 
си писнуо!...{S} Полази напред! — викну један од нападача, и Никола осети јак ударац у леђа. </ 
риште, угледа тамо два човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. » 
у пушку.{S} За њим иђаше Пантовац и још један човек, у коме после Ђурица познаде Вујова синовца 
Док тренеш... — одговори Митар. </p> <p>Један пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим  
, треба да умеш мушки умрети. </p> <p>— Једанпут се мре! — довикује други. — Зар ми знамо шта н 
 гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђаше невесео, замишљен, не сл 
еста!« Ђурица се сад сети детињства.{S} Једаред опази да се легу чворци у једном високом, окрес 
и угуши неко јако унутрашње осећање.{S} Једаред застаде, погледа око себе, па уздахну, као чове 
угу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, дваред...{S} И док си тренуо, нестаде га, пров 
м путу...{S} Грозан план севну јој само једаред у глави... севну и оде... она се не постара да  
ица заузеше места под прозорима.{S} Још једаред прегледаше магацинке, па их наслонише на рагаст 
за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба малога ручка.{S} Стан 
ад најзгодније време.{S} Погледавши још једаред Ђурицу и видевши га добро расположена, он се од 
у дани, дуги, досадни, тешки... </p> <p>Једаред га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору.{S} 
е сам чудио нарави своје кћери. </p> <p>Једаред наиђоше на село курјаци.{S} Сваки, ко имађаше с 
 донело лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да се млађи посетиоци ове каване,  
јурења целога часа, стиже Вујовој кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у један угао и стаде да 
апетана!...{S} Вала јој је и присело... једва, кажу, остаде жива...{S} И опет, како вешто одгов 
потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш друг 
оше да му дршћу руке, задрхта сав...{S} Једва се сети револвера...{S} Истрже га иза паса, насло 
и да му се влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати.{S} Испи чашу, па заиска одмах другу.  
ле и слатке слике давнога детињства.{S} Једва их изазива у памети.{S} Био је тако мали, да је м 
} Камо ти Радован? </p> <p>— Погибе.{S} Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео д 
рица се збуни, не знаде шта да каже.{S} Једва, после дужега ћутања, промуца: </p> <p>— Море ниш 
 вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскравих; те не знам како напуних суд 
рече му Вујо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох — одговори Ђурица слабим гласом — но ск 
ра и очекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смеј 
јо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачини...{S} Тек година, не 
брте се по том осталима, који од страха једва стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут  
S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам... а у глав 
то време Радован исприча Ђурици како је једва приморао калуђера да изврши венчање, и то пошто м 
ли кад се мало пажљивије разгледају оне једва приметне боре око крајева очију, које издају лука 
не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и повијаху се од ум 
 Жене се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на столицама.{S} Чаше звече... смеј, кикотањ 
 ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После је одлежао трлему, и мал 
 чувати твоју главу!...{S} У почетку те једва истерах из овога ћилера, ниси смео да се одвојиш  
азде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. </p> <p>— Стој!...{S 
 ћерамидом покривене кућице; оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, бел 
лету ухватио дебео слој леда, кроз који једва продираше слаба светлост зимње зоре. </p> <p>— Ви 
је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Гд 
затворена, те старац стаде да лупа, док једва разбуди успавана послушника.{S} За то време Радов 
> <p>— Шта је, Симо? </p> <p>— Пантовац једва жив побеже...{S} Јуче, чим се сазнало да је Мита  
а сутра умире од куршума, па опет живи, једе, пије, спава, мисли...{S} Држао је да тога дана мо 
 има, као каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку друго 
неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да  
у, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије ста 
гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једем... </p> <p>— Море није то, него ја тако уз реч ве 
 Ђорђе снаху — спреми нам часком што да једемо, па да идемо на посао. </p> <p>— Зар нећеш чекат 
ло чекања, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не зарађујемо...{S} Сутра иде Милутин м 
S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела данас? </p> <p>— Шта ћу ј 
Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача,  
у, којом се, у дужину, пружила главна и једина варошка улица.{S} Петлови ућуташе, после дуге ју 
астао... </p> <p>Другова не имађаше.{S} Једини човек, пред којим је слободно смео отворити душу 
који се удаљи од свога посла. </p> <p>— Једини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе 
 не разбирајући шта ради...{S} То му је једини лек од оне страшне бољке, које се он боји више о 
бо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.{S} И још  
длежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини пријатељ и саветник Ђуричин. </p> <p>Једне недељ 
бе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без размишљања, без по 
ута, израстао нов хум влажне земље, као једини споменик зликовачких дела. </p> </div> <div type 
оз пукотине стара дрвета.{S} То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећноме све 
 изненади.{S} Сматрао је своје село као једино поуздано уточиште, а сад му прва опасност отуд п 
{S} Он не виђаше више ништа, осим једно једино страшило, које се помаљаше из те таме са подигну 
око хукну.{S} Овога тренутка само једно једино осећање беше му пријатно: што су му сад руке сло 
исли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино, бурно и заносно осећање, коме се она предаде св 
 свакога часа могу одузети и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, мучити и шта 
ој ноћи недовршене мисли, које јој беху једино занимање у овој тешкој и необичној самоћи. </p>  
ше скоро ништа распознати.{S} Капци, на једином прозорчићу, беху заклопљени, и само неколико сј 
њем, са свима његовим лепим сновима, са једином светлом и слатком страном живота његова.{S} Зат 
 То мајка несрећна оплакује изгубљенога јединца.{S} Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи з 
укама ту кобну грудву, која јој прогута јединца сина...{S} У старим исплаканим очима не беше ви 
те ми један камен на гробу... </p> <p>— Јединче мој!... куку несрећници!... кућо моја!... </p>  
па их нећемо ни продавати, но узмите па једите — одговори стражар и даде им по један печен куку 
де!...{S} Наједаред, севну му као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.{S} Се 
 жив човек, издиже гомила влажне земље, једна погурена старица приђе тој хумци, паде на свежу м 
, које досад срећно пролетаху поред ње, једна се закачи и убоде је.{S} Она сама опажаше да није 
 а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Што не знадох, барем, д 
} Имања, може се рећи, и не имађаше.{S} Једна кућица са даном орања око ње и једна њива у плани 
е их очекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада на 
 то сећање, да сам поче даље причати. — Једна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене 
га гошћа. </p> <p>— Маџарица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наруче 
 повикаше радознали слушаоци. </p> <p>— Једна сељанка, која је нешто оговарала његову Станку, в 
{S} Упозна се брзо са свима женскима, а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељиц 
познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских морала је бити Станка. »Ево згоде 
</p> <p>— И није за бољега, проклетница једна — од говори Марко срдито, узимајући гарабиљ са зе 
ди, претрча преко дворишта и стаде пред једна врата над степеницама, за која је држала да су на 
. </p> <p>Пред зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се  
 је ономад с тобом ашиковао? — обрте се једна Јелици Плескоњићевој. </p> <p>Станка пребледе, ос 
/p> <p>После неколико минута промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хај 
ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора. </p> <p>Станку подиђе нек 
о. </p> <p>— Чусте ли за Ђурицу? — рече једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш оде у хајдуке. </p>  
о сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!... 
 на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима  
ено прошће дугих дворишта...{S} Прођоше једна... друга... десетак кућица, и он се напослетку за 
S} Једна кућица са даном орања око ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од оца.{S} С 
>— У торби су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад пол 
Причекај ти ту — рече јој он, па отвори једна врата на ходнику.{S} Истога тренутка отворише се  
же да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купамо?  
други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у  
 по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву. </p 
шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само једна реч: »јаловица«, али он одмах разумеде њено значе 
њ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога пута: »Само да г 
 нокат. </p> <p>— Што не говориш, псино једна, него се мучиш због онога зликовца, коме сви робу 
трашно, па подвикну: </p> <p>— Бабетино једна!{S} Надао дреку као да му црева испадају!... </p> 
>Пред зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи п 
брале се девојке, па ћеретају и причају једна другој новости, за које се знало.{S} Међу њима бе 
а се око њега говори и ради.{S} Само му једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом је  
спусти га. </p> <p>— Предај се! — викну једна глава, и челична цев покрете се... </p> <p>Ђурица 
кну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Једна плавојка, мало погурена, јасних и светлих очију,  
авише му да Сретен, са неколико момака, једнако крстари по селу, с намером да га убије или ухва 
мисли...{S} Он мисли о другим стварима, једнако, али она непрестано лебди пред њим, меша се с о 
та је било чекања, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не зарађујемо...{S} Сутра иде М 
наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — једнако ми сепија пуцка: окрени овако, она — цак! окрен 
енчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не см 
пријатан сам Пантовац. </p> <p>— Баш ја једнако мислим код куће, никако не могу из главе да те  
 да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила у послу.{S} Сва ова забуна потраја сам 
вати старом румеником... </p> <p>Ђурица једнако маше рукама, прича и смеје се. </p> <p>— Хоћеш  
рапе и опанчиће... сећа се живо како је једнако загледао у шаре на чарапама.{S} Сестрица му, об 
е му не слази с памети никако... оно је једнако уз њега, поред сваке мисли му и покрета... </p> 
с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и ра 
 нано, откуд то? </p> <p>— Кажу ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му онолик 
огледа Станку. </p> <p>— Она то и тражи једнако — рече он. </p> <p>— Па лепо, болан.{S} Ето, ја 
ек’, чек’... ево сад... — муцаше јадник једнако, претурајући руком по појасу. </p> <p>Ђурица пр 
 али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, само да не  
 он, осмехнувши се иронично. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p> 
запела, или се тако њему чинило, тек он једнако савијаше руку, машући њоме десно и лево. </p> < 
једеш и нако... </p> <p>— Шта си окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S 
м да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће кривице д 
во уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију... цију... цини...{S} Видим ја да ће бити 
је се ипак осећа само она...{S} И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страшило 
амо под прозорима.{S} Нешто ми се ноћас једнако причињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а...  
 присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам б 
овао — рече она гневно. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... </p> < 
>Ова вика поможе бегунцима.{S} Пантовац једнако ослушкиваше и одмераваше ухом докле се потера р 
се белуцају чопори стоке и разлеже онај једначити, познати му звон меденица, који му душу разга 
 звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега што се вид 
{S} По њој се поређали млади косачи, па једначито, као по команди, измахују оштрим косама и сек 
есним ветром....{S} У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари...{ 
у; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...{S} Само ти срце игра, а у  
бичну својевољну мелодију...{S} Чује се једначито и одмерено њихање букових грана, бруји и тутњ 
ица то исто чини, не престајући звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон сугестује 
 и бруји ту та планина, носи се шум њен једначито и тихо, слажући се у дивљу, необичну својевољ 
шуште и брује, певајући неку отегнуту и једначиту песму, а под њима журно корача усамљени бегун 
в се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли...{S} Тако му пролажаху дуги, бескрајни час 
еретом његова тела.{S} Тако пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>—  
диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јаружице, изиђе пред њега онај повереник. </p> <p 
инца.{S} Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч овој  
кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’но рекоше: олакшање, како ли?...{S} 
ћна оплакује изгубљенога јединца.{S} Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И 
дубљен у своје немо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисли, ни једнога покрета!... </p> <p>Наједаред,  
ађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} 
разна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зида.{S} Било 
 пандуром, те устаде, па га одведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S} Занесе се и з 
еме најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелица Плескоњи 
. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне стране.{S} Све то јесте тако као што ви сви велит 
хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стране власт, с друге они, који треба највише да  
мише пушке и одговорише на знак.{S} И с једне и друге стране понављаше се звиждање, да би онај, 
едној већој завојици, леже у павитини С једне стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. </p 
јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу.{S} 
о кривим и тесним сокачићима, прелећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кро 
идео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. </ 
них гостију.{S} Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасле шумом, која представљаше живу згод 
ни пријатељ и саветник Ђуричин. </p> <p>Једне недеље дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше 
овога изненаднога гласа. </p> <p>— Јок, једни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овам 
ази! — вичу кметови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе 
а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. </p> 
о друштво заузело је друге вратнице, па једни чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други д 
у к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бе 
овде!{S} И напослетку, угледавши врата, једним скоком испаде из куће и потрча к првој шуми, кој 
аше преку и страсну природу, али је он, једним благим погледом својих великих очију, умео да пр 
заходу сунчеву. </p> <p>Ђурица застаде; једним брзим погледом разгледа положај и, не мислећи ви 
Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станка га једним тренутком погледа, па опет обори очи, гледајући  
а и зебње...{S} Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаче 
ок, па стадоше уз једну ограду, која је једним крајем излазила на улицу, а другим на поток.{S}  
а чини неке необичне покрете: час мрдне једним раменом или пружи руку у напред и тргне је истог 
воју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отпасавши му тканице 
аци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким скоком прескочи речицу; узе судове с водо 
а је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отв 
— рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и невесело гл 
 журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> <p>— Стако, чек 
а издадоше ноге...{S} Поможе му Митар с једним пандуром, те устаде, па га одведоше до једне пос 
 <p>— Истину си рекла.{S} Шта ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи, зликовцем, кога може убит 
и!...{S} И ја ћу се мучити!...« </p> <p>Једним лаким скоком, као ветром понесена, Станка преско 
</p> <p>Ђурица и Станка стадоше напред, једно поред другога, а иза њих се наместише Радован и К 
је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа под записом  
е Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно око преврте се, страшно, необично. </p> <p>Жандар 
стварношћу, изгубио се сав.{S} Само зна једно: да је могао унапред осетити све ово што је данас 
 рецимо, код... где би то могло?... све једно, Новица би јој нашао згодно место, он зна сваку к 
 сад нисам никад боловала, а сад... све једно!. ..{S} Трчала сам, журила сам се много, само да  
{S} И овде је онај други поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово; поузданије је, али је 
игурно да ћу ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} 
 Већ Станка би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> 
 мало поћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо раскидати, па онда не морам ни крити.« </ 
з Јасеницу да лучи свиње. </p> <p>— Све једно.{S} Прошао један, наићи ће други — рече Ђурица, п 
или прекосутра на похару. </p> <p>— Све једно, хоћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче 
обија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко.. 
уде крви! ...{S} Оно истина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. </p> 
е ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад презирала!{S} Све је пропало 
ар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помен 
 <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Само ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. </ 
 крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати најв 
S} Завукоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантовац одмах извади пљоску и нат 
о необично. </p> <p>И они се приближише једно другоме, да тако удружени лакше сносе тешку самоћ 
о, и они сами не опазише како се нађоше једно уз друго приљубљени, загрљени, занесени...{S} Мла 
част, да прогутате у поштеној компанији једно пиштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица о 
ом му спаде тежина са груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцед 
љане, нарочито му се издвајаше у памети једно лице, чије је мишљење за њега било претежније од  
леди не састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена и забрин 
 да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба добро отворити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћ 
ица...{S} Он не виђаше више ништа, осим једно једино страшило, које се помаљаше из те таме са п 
во положај куће, па ми се учини сумњиво једно прозорче, што стоји над самим потоком.{S} Намести 
ко.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обе 
 сам учио онолико, колико је кадро било једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, господски  
 за друштвом и његовим животом.{S} Само једно није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао бор 
 и дубоко хукну.{S} Овога тренутка само једно једино осећање беше му пријатно: што су му сад ру 
својој незгоди. </p> <p>Опазила је само једно: све што је слушала о Ђурици, сви његови поступци 
и свака жеља...{S} Опазио је после само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рач 
S} И доста је. </p> <p>— Е онда те само једно молим: не иди к њему, док не прибереш све за пут. 
авом... </p> <p>Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити  
ас неки ветар занесе, те се закрлеписмо једно за друго, не мислећи ништа и не знајући шта радим 
 тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И напослетку, другови су се ревносно  
, држао је насигурно да ће извршити бар једно убиство; али га изненади и ублажи ова попустљивос 
е да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино, бурно и заносно осећање, коме се она пред 
а се млађи посетиоци ове каване, увек у једно исто време, одвајају у засебну собу, откуда се ви 
 родитеља.{S} Сад се још више прибијаху једно уз друго, али им са лица не силажаше она суморна  
асасте равнице од рудничких, начичканих једно до другога, брда и планина.{S} Пред њима се засве 
ан и зачуђен Марко. </p> <p>— Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... </ 
 и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног одборника. </p> <p>Хм, опет то није...{S} Нека г 
и Косте, ту беху два човека у годинама; једнога је знао цео срез под именом Мите Сремца.{S} Он  
се стаде домишљати шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радован излажаху из свога н 
жно мишљаше о себи и своме положају.{S} Једнога се зла опрости, а стотине других, мањих и већих 
>— Кога? </p> <p>— Мучно да га знаш.{S} Једнога младића из Лукавице.{S} Њега он, чини ми се, и  
S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... </p> <p>— Ко то изнесе? — викну трећи. 
предају. </p> <p>Истога дана Вујо дозва једнога свога повереника, даде му некакав налог, па се  
ше; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, па, види се, ни сам не може да се о 
 ону страну одакле се чуо пуцањ.{S} Иза једнога жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и 
{S} Затим приђе оној двојици, па запита једнога на ухо: </p> <p>— Чује ли се што? </p> <p>— Буд 
 имао кратак постављен капут, купљен од једнога Сремца, и на глави малу шиљасту шубару.{S} Стан 
p>— Чуо сам. </p> <p>— Е видиш, само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па како бих те ос 
лужио... </p> <p>А горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се тужно нарицање.{S} То  
к као и јуче.{S} Новица се подиже испод једнога дрвета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан 
ђе осмицу пик и подели... </p> <p>После једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам и 
зити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога од оних младића, да се прикрије у кукурузу, кој 
вену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску икону Спасово Вазнесење.{S} Р 
 се занимљив спор између Марка ковача и једнога дебелога терзије. </p> <p>— Море каква песница, 
и су то сви, громове им њихове!{S} Кажи једнога по имену, шта ти један вели... шта хоће сваки?. 
 није могло ни мислити о пењању.{S} Али једнога дана свих пет младих чворака беху у његовим нед 
упом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зида.{S} Било је јасно сваком 
емо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисли, ни једнога покрета!... </p> <p>Наједаред, усред тога гробн 
умовитом котлином.{S} Тишина! ...{S} Ни једнога звука ни покрета... </p> <p>— Има ли сад далеко 
их мртвих и рањених глава? </p> <p>— Ни једнога нисам мојом руком дирнуо. </p> <p>— То знам ја, 
сад, после Радованове погибије, нема ни једнога човека, с киме је сасвим отворен.{S} А неки пут 
риге и незгоде, које га не остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, 
рити? — запита Ђурица. </p> <p>— Све до једнога. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у 
 са околином.{S} Народ се нагомилао око једнога места у неколико редова; све се пропиње на прст 
ло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда  
према Станкину опису куће, и одредио по једнога жандарма и пандура на један и толико исто на др 
а гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају мла 
руку и забоде му усијану иглу под нокат једнога прста. </p> <p>Симо стаде грчевито трзати руку, 
и. </p> <p>— Шта ти уради, соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што 
и пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је... </p> <p>— Јели та 
одборник ухватио у свом кукурузу крмачу једнога сиромашка, извео кмета, те оценио потру, па сад 
а, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога трњака испод Дикића кућа), па даде знак.{S} Исп 
 затури главу весело и прође... </p> <p>Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама.{S} На п 
>Највећа је гомила народа крај пута, на једној положитој рудини, са које се лепо види цела варо 
ли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на једној већој завојици, леже у павитини С једне стране Р 
и капи сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На једној постељи спава Митар, на другој пандур.{S} За сто 
руднички крај, бегунци се зауставише на једној стрмој коси, која беше обрасла густом гором и ши 
котураше до постеље...{S} И Ђурица пође једној постељи, али га издадоше ноге...{S} Поможе му Ми 
огледа..{S} И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати... и све то због  
. </p> <p>Кленовичка шума пружила се по једној дугој страни, која је испресецана јаругама и кос 
тле му падоше у очи неколико раденика у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњић 
 разлог његову надању.{S} Састојао се у једној мисли: »Није то шала, болан, живот човечји!{S} Ж 
ртачине са вама!{S} Што год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми т 
отегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио се 
 велики војсковођа или велики чиновник, једном речју — човек, који влада масом и коме се сви по 
то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас к 
и га обухваташе. </p> <p>— Хајде, вала; једном се мре! — одговори Пантовац, севајући очима бесн 
екавца, кад, ето, други људи могу...{S} Једном речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађ 
 укућанин са њим, да и њега затвори.{S} Једном пандуру рече да одмах одвоји три друга, па са њи 
кије, па га исцеди у душак... </p> <p>— Једном се мре!... — понови он своју стару лозинку, коју 
неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онак 
д заната.{S} Ушавши у собу, не стаде на једном месту, већ прегледавши оком сваки кутић, стаде д 
ствари? — запита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца. </p> <p>— Не 
ји држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак 
се, виђаше се црвена, испечена кожа, па једном месту напукла, па ту зија огромна спржена рана.{ 
нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право  
акав крај дочекасмо?{S} И наша се љубав једном сврши, оде, нестаде је...{S} Ама зар сам зато ја 
зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пред једном каваном нађе самога Сима. </p> <p>— Има ли? — за 
ућица, и он се напослетку заустави пред једном. </p> <p>»Баш сам луд!« — помисли он, застанувши 
поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под једном кржљаком, дивљаком, наместише постељу.{S} Пантов 
стано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању у очи 
 те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једном топлом сузом. </p> </div> </body> </text> </TEI> 
ине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш  
врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер из 
цуцам? </p> <p>— Пуцај!...{S} Казао сам једном. </p> <p>Станка поче да нишани...{S} Истога трен 
мо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и 
— узвикну он блажен, раздраган, и у том једном узвику као да хтеде исказати цело своје осећање. 
 досад давао? </p> <p>— Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из а 
јала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— Само једном, кад сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А к 
да, зеленкасте?...{S} Ђурица их је само једном сагледао, кад оне не беху управљене на њега, и в 
но разногласно, у разним тоновима, а по једном такту, звецкање јасних прапораца... трес-трес... 
— помисли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из  
Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, више потока.{S} Сретох једну ручконошу  
на ноћиште... </p> <p>Деца се окупила у једном углу пред вајатом, цепкају и забадају иверје у з 
 Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом месту, поседаше. </p> <p>— Где си, бол 
а.{S} Једаред опази да се легу чворци у једном високом, окресаном бресту.{S} Месец и по дана об 
едаш смрти у очи? </p> <p>— Ја ти рекох једном, па сад то остави — одговори Ђурица, а очи му пл 
које говори о неверству, погледа га још једном пажљиво, болно, мученички... па обори очи, окрет 
 добра... </p> <p>И као да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запеча 
 <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу т 
свега на свету...{S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих другарица, да се онако 
>После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једн 
о радовала. </p> <p>После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и одбо 
, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда обојица кренуше ни 
ве то измешало, згрудвало, спојило се у једноставну масу неправилна облика, која се носи, иде.. 
воцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да је острагуша.{S} Обе  
м и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту, као да и њега интересује колик 
но као мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље 
књицу и црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли 
га, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајте... </p> <p>Ђур 
вет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се искашља и протрља  
.{S} Па нека их...« и паде му поглед на једну младу жену, која га посматраше не дишући... »Где  
 виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне изненада 
гао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре. 
} Варошке... </p> <p>— Лизо — викну она једну другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне девојке у 
 меша се с оним другим мислима и ствара једну збрку, из које се ипак осећа само она...{S} И уз  
мери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву.{S} Трчао је више од часа, па му је 
 <p>Ђурица спусти свећу поред себе, узе једну Симову руку и забоде му усијану иглу под нокат је 
<p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и, нашавши све у р 
алије.{S} Више саставака опазише најпре једну, затим више белих сеоских кошуља, угледаше и поне 
 подиже неке губере и шаренице, истресе једну трубу платна и из ње испаде један велики завезак. 
зеленим столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, претрпану свежњевима хартија, стајаше пис 
за вароши, пређоше поток, па стадоше уз једну ограду, која је једним крајем излазила на улицу,  
 виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљајући много, отв 
ека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S} После је оп 
алидрвце и упали свећу.{S} Затим извади једну иглу и наднесе је над пламен. </p> <p>Симо све то 
а му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, понеси Јову«. 
е руковаше, Марко леже пред рупу, пружи једну руку право напред и на њу метну главу, а другу ру 
е Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од овога. </p> <p>— Та не марим ти баш за финим д 
а.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку сакривену за леђима. </p> <p>— Чији си ти, м 
трану и наслонио леђа на Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гле 
, ако можете!{S} Дакле, случајно учинио једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила,  
знао сам поуздано да је ономад наплатио једну облигацију од шест стотина дуката; продао је ту с 
нисте видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру између гру 
егнувши слух, могао му је ухватити само једну реч, коју чешће помињаше: бјеси... па се непреста 
 пробудим Марушку само да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ј 
ги? </p> <p>— Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. </p> <p>—  
 он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето, док са 
жити, кад још сад имам на сваки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја не могу живети без тебе....{S 
ћ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да 
 да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту, као да и њега интересује колико ће се н 
— дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и, нашавши све у реду остав 
 одвојише се са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор 
>Полицајац, онако од прилике, погледа у једну страну крова и рече: </p> <p>— Дед’, Ђурице, дохв 
 ходи овамо. </p> <p>Капетан је уведе у једну собу, упали свећу на столу, па се огрте неком хаљ 
е три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. </p> <p>— Па... доб 
 једном забрану, више потока.{S} Сретох једну ручконошу с празним судовима. </p> <p>Ђурица план 
ла, па кваси хладном водом своје вреле, једре образе.{S} Тако се полако издиже, изиђе из корова 
ји је израстао у честару, међу правим и једрим церићима.{S} Зато се и попов поглед заустави на  
ш јаче истицало његову необичну снагу и једрину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год с 
м кâ памук — одговори он и погледа њене једро развијене руке. </p> <p>Станка нехотично подвуче  
господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче  
еху.{S} Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осв 
овора. </p> <p>Станку подиђе нека топла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра 
тако редом...{S} А сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа могу одузети и одв 
овој полутами.{S} Ђурицу нехотице обузе језа; он опружи пушку и стаде да се привлачи крушци. </ 
рица загушеним гласом и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе Мару 
азо, то ће рећи разбојници — на страном језику.{S} А уваженој господи бандистима нека је слава  
и она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Марко очајнички. — Оно је неко проклетство од Бог 
е крстоноше.{S} Кад попа очита последњу јектенију и Обрад му танко гласовито одговори: амин, км 
пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичава старца.{S} Отвори се понеки прозор, на коме с 
Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — продужи мислити — све... све,  
изи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела данас? </p> <p>— Шта ћу јести?...{S} Хлеба...{S} З 
леп белокорац у паквонским канијама.{S} Јелек му беше лепо срезан, приљубљен уз тело, ишаран цр 
екорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако ње 
и, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђу 
терајући дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и велики туно 
 се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше  
и шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице, кресну палидрвце и упали с 
е — одговори Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђурици облигац 
е у очи широка Николина леђа, у сукнену јелеку, како су необично одскочила од земље.{S} И после 
а, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се журно примичу к селу.{S} Види се и ко 
ше, болан! — рече јој Јелица, навлачећи јелече од сукна. — Боље што не пође са нама! </p> <p>Де 
, обучена у шарену сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па с 
Новицу, па да знам који је... </p> <p>— Јели тај из вароши? — запита она брзо. </p> <p>Капетан  
 <p>— Окупила ме Живана пљускати — поче Јелица — те искочих из вира...{S} Кад ђернух оком кроз  
једне крушке под осојем, ту их заустави Јелица Плескоњића, која им причаше о дрекавцу. </p> <p> 
> <p>— Ја бруке наше, болан! — рече јој Јелица, навлачећи јелече од сукна. — Боље што не пође с 
кућа, одвоји и пође сама.{S} Путом само Јелица весело причаше, а Станка се тек понекипут осмехн 
ве, а највише оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а он 
омад с тобом ашиковао? — обрте се једна Јелици Плескоњићевој. </p> <p>Станка пребледе, осети ка 
 се с неким радозналим подсмехом обрати Јелици: </p> <p>— А, белају, па што кријеш? </p> <p>— М 
им путовима.{S} Станка иђаше донекле са Јелицом, па се од потока, што протиче испод Радоњића ку 
 неко ново осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела каз 
дужи се шала и задиркиване, нарочито на Јеличин рачун. </p> <p>Кад се наже сунце ниско над захо 
ом извору, извади из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. </p> <p>На извор долажаху почеш 
дговори Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и тако, то могу...{S} Него, ти мени свакад да јави 
уж две широке тренице; на њих се ставља јело; около ових треница поређане су друге за седење.{S 
, постављао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гу 
, а мајка му весела лица подноси укусно јело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али  
p>Куд ће сад? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села.{S} Та 
} Сад оде на Венчац, па ће после, преко Јеловичких планина и Качера, у Војковце.{S} Тамо већ зн 
ке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са јелом. </p> <p>— У торби су вам нагарављени пешкири и ј 
ље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга мисао на ум. </p> <p 
. </p> <p>— Шта си окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја с 
спода, корача, прескаче преко поточића, јендека и врзина...{S} Ђурица то исто чини, не престају 
о је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не 
казиваше, да га ова појава не зачуђава, јер његово лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој  
/p> <p>— Не смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку 
чу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вујо, ја сам... — про 
«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки изглед највише зависи о 
} Па сад отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Ш 
пута ноћио.{S} У колеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде 
ма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са њом. </p> <p>— Чек 
а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоузданије склониште.{S} У своје сеља 
тако.{S} Морам ја то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам кој 
чи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи махну главом. </ 
. </p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. </p> <p>...{S} Три часа већ 
ва часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни 
о је на сваки начин да стигну калуђера, јер кад се за њим затворе манастирска врата, онда им је 
да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.{S} Тиме му одузе могућно 
ценили...{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете,  
 вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједн 
 у речима уздржа да не изазове младића, јер је појмио његово душевно стање.{S} Он му само рече  
 њим, само извуче своју руку из његове, јер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела 
е, поче се опорављати.{S} Сети се воде, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неколико капи 
рак по селу, али им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати дев 
ре — Бакон (тај се назив држао најдуже, јер је, својом звучношћу, веома импоновао паланци), па  
 јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежина са грла...{S} Зато ј 
 Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да 
 Изнајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се  
ва, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} 
уци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад откриваше стид и срамоту његову... 
рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево са 
је то? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеже их, па се наже на  
ито овом памећу, коју Ђурица уважаваше, јер је у себи не осећаше...{S} Али није ни то...{S} Има 
капетан, и ако није било места опомени, јер сваки од њих беше вичан томе послу. </p> <p>Кренуше 
 к јатацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. 
 место. </p> <p>Ђурица се сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Нај 
 пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум је пред очима свакога дана!...« </p> <p>Та 
тео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум.{S} Сад ти знаш како ћеш...  
е?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа под записом говорио о рају и  
ти.{S} Подај и њему половину од добити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а 
хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.{ 
 ја жива, неће ме променити ни отурити, јер, Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њ 
ош могао покајати, могао би се вратити, јер му ни кривица још није тако огромна, и у том случај 
се свака одређенија мисао о будућности, јер јој није ни било места: један куршум иза трна поква 
бало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у густ шибљак и пос 
 за хајдука? </p> <p>Ђурица се намршти, јер не нађе одговора на то питање.{S} Или, управо, нађе 
авоља посла!{S} Мораћу ја отворити очи, јер ми може начинити сто чуда...« Сан га превари, и он  
 готову, исказану мисао, она га уплаши, јер појми да је мисао истинита и правилна. »Јест, зацел 
} Тада је потпуно схватио свој положај, јер дотле му је све још изгледало обично: виђа се и раз 
 нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре, које ти је сатана дао  
} Вујо неприметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи играње карата.{S 
свануло.{S} Сад се морало ићи чистином, јер поток, кривудајући кроз њиве и ливаде, не имађаше к 
д с попом? — промрмља овај незадовољан, јер беше гладан, па хиташе на ручак. </p> <p>— Ништа, м 
{S} Ја сам и јесенас због тога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на  
е замке, а после«... и не доврши мисао, јер угледа мртвога Новицу, где се отегао на зеленој лед 
дуката.{S} Морамо ускоро опет на посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже.{S}  
рац, види се, није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посл 
остаде Ђурици непоуздано и његово село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов долаза 
објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога 
 Они су га опазили раније, то је јасно, јер се један одвојио и у највећем трку јури десно, да м 
стаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе,  
е се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш рук 
ка.{S} И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију  
 поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозни 
 обору, па стадоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бик 
 смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега  
а улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један прозор зазидан више од половине.{ 
м шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, та 
p>— Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко  
ам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S 
ет дуката, само остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад окретоше подножјем  
ст.{S} Био је уверен у несумњиви успех, јер је први пут добро опазио ону значајну промену на Ђу 
Ђурица пак хтеде да крунише свој успех, јер му се учини да је с оним одговором постигао циљ. </ 
 кад ти велиш тако — одговори Пантовац, јер је научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти из 
— Подај им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војковцима треб 
обија... окови...{S} Сад одмах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивај 
а примити без размишљања, без поговора; јер он сам не може ништа смислити, а добро увиђа да је  
 Ко на то не пристаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете одавде, не може се више врдати. </p> <p 
>— Води ме куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје куће. </p> <p>Марко се у  
и други напад са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са  
жи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} А 
уре...{S} Како би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Постоја још мало на своме  
 финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Панту? </p> <p>— Јок.{S} Шта је било 
и ли га питао зашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су те обрлатили јатаци из твога села, 
p>— Јеси ли заиста ти Станка? </p> <p>— Јесам, господине. </p> <p>— Што си дошла? </p> <p>— Чуо 
и Радовану казао то за новце? </p> <p>— Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не оп 
мад свраћао на твоју општину? </p> <p>— Јесам... онако узгред.{S} Кмет ми рече да ће теби јавља 
ре дође озго. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта... </p> <p>— Каж 
> <p>— Ништа не можемо учинити...{S} Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми 
ле узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем 
девао се на целу зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од 
о нож удари у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо неку 
 Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци в 
а видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако! </p> <p> 
 <head>XXVIII</head> <p>Блиста се дивно јесење јутро.{S} Са плава чиста неба падају светли ватр 
што се мења небесно плаветнило туробних јесењих дана.{S} Живело се од данас до сутра, избегавал 
 да се привлачи крушци. </p> <p>— Јово, јеси ли ти? — запита он полугласно, кад се они из кукур 
ад пламеном. </p> <p>— Шта ти је данас, јеси ли полудео!...{S} О каквом убиству ти говориш? — о 
<p>— Ха, здраво да си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку  
 болан, да напуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула за Ђурицу? </p> <p>— Шта? — одговори она и за 
ју. </p> <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо 
и погледа Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p> <p>— Пос 
Шта нема... ти твога! — викну Ђурица. — Јеси ли о аранђеловском вашару узео педесет, о пантелиј 
ретио ми је да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Ве 
 капетан је пажљиво разгледа. </p> <p>— Јеси ли заиста ти Станка? </p> <p>— Јесам, господине. < 
би, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то за новце? </p> <p>— Јесам.{ 
— одговори дете осврнувши се. </p> <p>— Јеси нашао јагњад, сине? </p> <p>— Нема их нигде, славе 
ведоше цркви и не причестише. </p> <p>— Јеси ли често бивала у цркви и на причешћу? — запита је 
чи и повуче му руку у страну. </p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Остави то! — викну Ђурица гневно. </ 
 се, проговори лакшим гласом: </p> <p>— Јеси чула, овако се више не може.... довде си ми већ до 
да му робујем, али нећеш!...« </p> <p>— Јеси ли спремио какав посао?{S} Сад нам свима треба.... 
. </p> <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се тога сетио... </p> <p>— Ка 
буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси човјек, неба ми! — рече Новица, чудећи се. — А они 
О може значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А 
ја ово идем?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам човека!..« И при тој мисли стеже му се с 
ушну...{S} Неко му се приближује.{S} А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} По 
 ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А ш 
ан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— Оно, јест...{S} Али тај живот?... </p> <p>— Па то те баш и п 
амдесет? — рече Ђурица. </p> <p>— Јест, јест, брате... сто двадесет равно...{S} Нема више. </p> 
зире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога по 
их, да упадам у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после.. 
 одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S} Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... </p> <p 
же на глави од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је 
а то је она и довела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у  
 <p>»Шта ће ово да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно последње, оно најпосле, дошао је кра 
 моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може 
чини ми се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро с 
е у очи погледати... оца наљутила...{S} Јест, то беше онда у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S 
сти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па  
. па сад продужују старо познанство.{S} Јест, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему? 
S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... —  
толице, као да се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себ 
е злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђурица, схватајући положај хајдука 
теру. </p> <p>— Не може бити! </p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти  
лан, биле смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али опет... </p> <p>И продужи се шала и задиркива 
још осамдесет? — рече Ђурица. </p> <p>— Јест, јест, брате... сто двадесет равно...{S} Нема више 
ца, пребацивши руку преко ње. </p> <p>— Јест, све тако. </p> <p>— Е, Стале, нисмо ми за то рође 
ети убити сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене 
слио?...{S} Облак плива... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и 
н. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одвај 
 посла, па ће бити свима. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад сврш 
е живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у р 
о, а и сви стари Дражовићи...{S} Истина јест, више нема нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је 
чном рачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} 
молитву светог оца нашега Василија, иже јест на одержимих бјесом...{S} По томе им дадох пастирс 
речи коснуше самога срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... как 
двеста по облигацији. </p> <p>— А, е то јест... али није све платио...{S} Ево облигације код ме 
појми да је мисао истинита и правилна. »Јест, зацело, ја радим, а они све односе и живе од моје 
ма, од детињства... с оцем... </p> <p>— Јесте, синко, знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни вид 
у се ја још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте, казао ми је да те убијем... ако узмогнем сад на  
 тако ће и бити« па одговори: </p> <p>— Јесте, из вароши је. </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ћ 
 </p> <p>— Зар није у вароши? </p> <p>— Јесте, него да није куд отишао послом.{S} Он ти сад вод 
е, после састанка са Новицом? </p> <p>— Јесте...{S} Претио ми је да ће ме убити... </p> <p>— Је 
 то мени доводиш снаху, Ђуро? </p> <p>— Јесте, мајко: снаху и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла,  
ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! .. 
одговори онај први — а свињче... истина јесте, у неку руку, како ћу казати... као човек, али оп 
јући? — запита га овај. </p> <p>— Богме јесте; излудих од муке — одговори Ђурица. </p> <p>— Ха, 
 не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте позадружна, јади је убили, таман да загреје ’ваке 
дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А сад  
век — прихвати друга.. </p> <p>— Вала и јесте одвојио од других.{S} Само да није онаки... да ка 
 га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </p> <p>— 
ем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад то капетан каже — а он зна закон у п 
р је то разбојништво?... </p> <p>— Е то јесте — рече он, кад стадоше да се ређају похаре и убис 
, простићете, с једне стране.{S} Све то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} 
 Из памети му не излажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убијем!...« Излазећи из шуме,  
ога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не дира.{S} А док он кога не ди 
н се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико због глади, колико ради жеље да отера  
на, шта си јела данас? </p> <p>— Шта ћу јести?...{S} Хлеба...{S} Знаш да је пост. </p> <p>— Как 
ни стоји округао застрвен сто, препуњен јестивом и пићем. </p> <p>— Сједи, брате, да се одморим 
.{S} Истина, море, какве су то девојке, јесу ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какве су варошке: б 
и...{S} Није то шала...{S} Шта је било, јесу ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да с 
 чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задовољни сви? </p> <p>— Како неће бити задовољ 
ништа.{S} Кажем ти: свет... </p> <p>— А јесу ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти пом 
 и по упуству капетанову покуша да види јесу ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе за ручиц 
 гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше 
и опет напио? — рече она, осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору. </p> <p>— Море ма 
у истинитост његову. </p> <p>Капетан се јетко насмеши, као човек који непрестано слуша овакве о 
ина Миту? </p> <p>Ђурица подиже главу и јетко се насмеши. </p> <p>— Тсс... познајемо — проговор 
ађениче мој!... — чује он загушен глас, јецање... затим се склапају сухе, хладне руке око његов 
ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? — одговори Никола, чудећи се тачном рачуну, који 
 тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? — одговори Никола, чудећи се 
е с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За јечам?...{S} Раздао сам по народу, тако ми самога Бога! 
 Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— Како?{S} Није, браћо, није Бога ми!... 
од може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, н 
бе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, Ђуро, од Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му п 
танку. </p> <p>— Да идеш, за ноћас, код Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу више тако да се потуцам 
> <p>— Где је сад Ђурица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем селу...{S} Остао је на спавању, и  
.{S} Само сам, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није 
head> <p>Ђурица и Пантовац остадоше код Јова и на преноћишту.{S} Ђурица и Станка однеше поњаве  
ко до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка у 
ономад јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. </p> <p>— Не може  
том сети се да ономад, кад је ноћио код Јова, није ништа наредио за Станку, те и не зна где је  
>Изненади се веома, кад нађе Станку код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, гд 
један ће истерати чељад напоље и држати Јова. </p> <p>— Сад пазите добро! — рече им капетан, и  
 а они то цене на товар жита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката 
да осамдесет клипова, па доста. </p> <p>Јован скочи весео. </p> <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ бр 
осла — рече кмет. </p> <p>— Је л’ тако, Јоване? — запита Ђурица. </p> <p>— Тако је, брате; то ј 
то се прибра од првог утиска. </p> <p>— Јоване — обрте се Ђурица оном сиромашку — колико сте ст 
бушници је ономад извршена опасна крађа Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и однесене су неке  
анкине родитеље, треба видети шта ће са Јовиним укућанима, треба прегледати кућу... </p> <miles 
тим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата 
на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде ра 
што се засад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби.  
же пет кућа:{S} Стојићи, Илија, Никола, Јово... </p> <p>— Подај им свима, колико год сад можеш, 
полако отвори тешка растова врата...{S} Јово јој нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али он 
 Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо  
цигару. </p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Јово два пут почињаше нешто да каже, па се тргне, као д 
говори Пантовац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече он креснувши оком на до 
 стаде да се привлачи крушци. </p> <p>— Јово, јеси ли ти? — запита он полугласно, кад се они из 
 приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик 
вац се завуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту пред кућ 
одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово пропаде! ...{S} Море, добро је њему.{S} Издржаће н 
. </p> <p>— Ми смо, наши смо... — убрза Јово с одговором, видевши пружену пушку.{S} За њим иђаш 
их поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А 
о ми резилиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши тај посао! </p> <p>—  
 а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече  
анку код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад у 
е имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се дог 
p>— Да теби не трабуња штогод онај луди Јово?{S} Кажи ми слободно! — запита Вујо и погледа га п 
!...{S} Вујо послао овога... — одговори Јово. </p> <p>— Казао ти чико да бегате на Корушац сви  
 Кленовичанина, кога му је послао јатак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше као у грозници.{S} Друшт 
 деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица скочи с п 
седе на постељу. </p> <p>— Што ли је то Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго... </p> <p 
, па да ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драма, пође из собе, ал 
е ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе из собе полако. </p> <p>— Море, прођи се ком 
 их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у руке.. 
p> <p>Кад одјахаше коње у потоку, испод Јовове куће, беше се разредила помрчина, али се још ниј 
 војском: пропао си ако мрднеш. </p> <p>Јовове руке, којима се одупирао, клонуше, што је значил 
же капетан у варош са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку је оставио код оца јој и дозвао лекара 
потребније — рече он, чим се поздрави с Јовом, који се изненади његову доласку. </p> <p>— Новиц 
тију, пуну дувана, па каже: »На, понеси Јову«. </p> <p>— Па, узе ли? </p> <p>— Узех, ја што ћу! 
орити.{S} После краћега двоумљења оде к Јову. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18971_ 
а, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То на 
ече да је она код мајке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да се  
. тхе... </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? </p> <p> 
кама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да ниси писнуо!...{S} Ов 
тавио Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто 
анци прекипе.{S} Врати јој се она стара јогунаста самовоља, коју је вазда показивала према оцу, 
рачке руке, обухвата и стеже своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива...{S} Топи  
е обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жандарм. </p> <p>— А, хо 
ја, а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко  
 ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела и преобуке. </p> <p>— Све ћу ти сутра  
оришту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти кћери уместо ме 
 сад тек очекује прави одговор, од кога јој зависи све. </p> <p>Ђурица пак хтеде да крунише сво 
и, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја... </p> <p>Уморни путници оживеше, заборав 
сваки њен покрет, сваку особину чуднога јој стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да 
 али први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце стеже од те слутње.{S} На првом кораку 
унца и лепши од свега на свету...{S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих другар 
 што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово пр 
зо. </p> <p>Капетан је погледа. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она по 
амораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но разми 
же и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} Тако мислећи загледа се 
згубљенога јединца.{S} Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе ут 
 <p>Станка се наљути, али се опазило да јој се ове речи коснуше самога срца. </p> <p>— Оно јест 
окобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву другу светлију мисао.{S} Св 
{S} Ја се само мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!...{S} Ва 
за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.{S} Али он 
.{S} Митар је полагано преврте, погледа јој затворене очи, прислони ухо на груди, па стаде да с 
нам је крај, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним све... свега има, као каква госпођа: ништа не 
 беху заузете овом чудном појавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и виш 
им, слабим рукама ту кобну грудву, која јој прогута јединца сина...{S} У старим исплаканим очим 
 ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, још суморнија...{S} Повија се у  
јица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се 
м’ ти жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жан 
на оп-труп, па код капетана!...{S} Вала јој је и присело... једва, кажу, остаде жива...{S} И оп 
принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој руку преко рамена. </p> <p>— Ти 
ије; она је истурена, избачена отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је 
} Ђурица пребацио руку преко суседе, па јој шапуће грубе изјаве, љуљајући се и поводећи главом  
} Бабу послаше да прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога легне. </p> <p>— Шта то  
 буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом ра 
Мучила се зимус много са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази 
девојке то протумачише радозналошћу, па јој испричаше своју коб са Ђурицом. </p> <p>— Окупила м 
јми све.{S} Весео и срећан осмех заигра јој на лицу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, 
.{S} Видиш, и то се мора наредити, мора јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И мене 
амом потоку. </p> <p>Тога часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврћ 
м и Јовом.{S} Станку је оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се  
>Станка не могаше више да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино, бурно и заносно осећ 
е, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој може много што шта рећи, што иначе не би могао.{S}  
чији је отац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка. 
 чињаше необично и примамљиво.{S} И сад јој се онај пређашњи живот чињаше сјајнији од сунца и л 
е, само јој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан и присебан.{S} Кад му се приближи, он 
м немим старачким погледом, и наједаред јој прелете радост преко лица, које се развуче у весео  
очи му остадоше приковане на њој: откуд јој се поврати изгубљени сјај лепих очију, откуд ова чу 
 њој изгледаше и необично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она  
Све око ње беше суморно и дивљачно, све јој улеваше неки празноверни страх, коме се она не мога 
не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом чудном појавом, која јој се 
ве ти, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да м 
 да размисли о овом открићу.{S} Постаде јој досадно ово запиткивање капетаново, које се никако  
ала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више г 
ређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога предосећања и зебње... 
; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја бе 
помисли Станка и нека мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи влас 
да и да се диви његовим особинама, које јој све више излажаху пред очи и биваху све примамљивиј 
ља у тамној ноћи недовршене мисли, које јој беху једино занимање у овој тешкој и необичној само 
ако... као ја?... — рече Станка, а усне јој се скупише и заиграше од усиљенога стезања. </p> <p 
воје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак, исказујући неку лу 
ло прибојавао од мене.{S} Лудак! — рече јој Новица. — А мени је његов живот потребнији но њему  
 </p> <p>— Ја бруке наше, болан! — рече јој Јелица, навлачећи јелече од сукна. — Боље што не по 
<p>— Да идеш, за ноћас, код Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу више тако да се потуцам — одговори  
— Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавши је страсно. </p> <p>— Видео си д 
 морам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па отвори једна врата на ходнику.{S} Истога тре 
он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванземаљска појава, као она светла јуначка лица 
 дале смејати ни повратити.{S} Заиграше јој усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше з 
о — ни сама не би умела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне Ђуричине речи, што их Је 
де би то могло?... све једно, Новица би јој нашао згодно место, он зна сваку кућу.{S} Па тако.. 
ако се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога пута: » 
а руци, потом је узе за образе, поглади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа. 
е, наслони ухо. </p> <p>— Жива је, ради јој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где је ударена 
»Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу и кажи јој: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па с 
иже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, зас 
Ту још може помоћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на в 
у око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и тако необично, да му се о 
 са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсн 
 сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо опаж 
.{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој ради срце... </p> <p>Капетан се саже, наслони ухо.  
..{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавала...{S} Та она је тако лепо видела 
ше и она изиђе из собе... </p> <p>Учини јој се да он проговори, пошто се затворише врата, али с 
 и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног одборника. </p> <p>Хм, опет то није...{S 
м сам се варошком ономад проводио, ниси јој ни за мали прст... — насмеја се он, као у шали. </p 
оге... </p> <p>Станци прекипе.{S} Врати јој се она стара јогунаста самовоља, коју је вазда пока 
 посла: треба повратити Станку и завити јој рану, треба позвати општинску власт и Станкине роди 
ле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота 
азнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој руку преко рамена. </p> <p>— Ти си мени све добро м 
танка скочи, па стаде пред њега.{S} Очи јој севаху као живи пламен, сагореваху....{S} Она се ис 
да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </p> <p>— Па  
е, није био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, девој 
о велики, примамљиви и налажаху, у души јој, оправдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица 
икну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; 
аде да се здрави са необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: </p> <p>— Слушај сад, 
има о својој љубави.{S} А сад, одједном јој се приближи та злокобна слутња, а она не беше у ста 
арица се одистине обрадова.{S} Одједном јој нестаде онога обичног, подмуклолукавога погледа, и  
S} Станка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у 
 одговори она осмехнувши се. </p> <p>Он јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; сам 
обом — одговори она одлучно. </p> <p>Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћ 
у са својим хајдучким животом, испричао јој много о Вују, Пантовцу и другим својим сарадницима, 
о отвори тешка растова врата...{S} Јово јој нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али она не  
ој. </p> <p>Станка пребледе, осети како јој се срце стеже, па се с неким радозналим подсмехом о 
ку подиђе нека топла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирни 
 Она се не зачуди, не изненади се, само јој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан и при 
 зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваши. </p> < 
е тако дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необ 
тва, увидела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично и примамљиво.{S} И сад јој 
саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина удовица, има нечега стиднога. </p> <p 
, само извуче своју руку из његове, јер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да  
вака одређенија мисао о будућности, јер јој није ни било места: један куршум иза трна покварио  
жда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то 
</p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, здравља  
на и моћна сила примамљиваше тамо, опет јој се чињаше да нигде лепше није; и саме ове прилике,  
ра све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S} Так 
, која, истина, беше сакривена од очију јој, али први знаци беху тако неповољни, да јој се само 
 хајде да идемо — одговори она, а у оку јој засја необична радост. »То је оно!{S} Почиње се« —  
еже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али  
општинском путу...{S} Грозан план севну јој само једаред у глави... севну и оде... она се не по 
е прилике, које је очекиваху, изгледаху јој заносне, пуне интереса...{S} Лакомислена и бурна мл 
) осуду, сви они — поступци — изгледаху јој необично велики, примамљиви и налажаху, у души јој, 
ог, подмуклолукавога погледа, и на лицу јој, први пут после дугих година засија израз невине ср 
њем месту, сачека је Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку.{S} Ђури 
дмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! —  
ела боле намештати. </p> <p>— Ја, вала, јок... што? — нађе се Сретен увређен — ја тек ’нако: са 
а и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати 
опашћујем толики свет, зар због себе? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Н 
м је овако, па шта ћемо више! </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ће се напослетку дознати, па  
им... нека се дете поправи... </p> <p>— Јок, не може! — одсече кнез. </p> <p>Међу момцима наста 
у од овога изненаднога гласа. </p> <p>— Јок, једни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће 
>Ђурица поче долазити к себи. </p> <p>— Јок ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ прош 
 Ове мисли он саопшти Станци. </p> <p>— Јок, брате, ништа нам то не треба.{S} Слушала сам ја да 
лити, док не састави друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти к 
није, рекох, што љут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не 
па то ме ви сад можете убити? </p> <p>— Јок, не море још — одговори ћато — док не дође друга на 
 Шта, да не мислиш на Ставру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћемо се разговарати — рече Ђурица, па од 
} А јес’ чуо за нашега Панту? </p> <p>— Јок.{S} Шта је било. </p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћ 
ојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Ај 
 издиже гомила влажне земље...{S} Јадна Јока, како смо лепо живеле....{S} Она мени еве:{S} Шеће 
е то смрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хладна...{S} После закопају у 
у означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико ра 
ну тамнину, која јој сад дође још тежа, још суморнија...{S} Повија се у напред и натраг по томе 
дован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли  
забелела, а он, после оволиких злочина, још није ни тренуо.{S} Морао се негде одморити.{S} Посл 
су познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« — помисли Ђурица у себи, спремајући  
тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља 
мао доћи осуђени путник.{S} Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потре 
 већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, где су мо 
 мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још ужасније, и он некако механички, без размишљања, он 
ље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> <p>Станци прекипе.{S}  
 трпезу. </p> <p>После вечере, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами  
!{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуда прову 
ропашћује. </p> <p>— Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни запурењачи 
 сетио чворкова... </p> <p>Али је опет, још јаче и страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љ 
, море, играју преда мном кâ на тањиру, још какве варошке!... кâ моловане, беле ка снег, згодне 
 те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол... </p> <p>Најзад се, после тешких напора  
Вуја и стеже га рукама. </p> <p>Старац, још снажан, поче да се отима, трудећи се само да принес 
та беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен.{S} Било 
аније, пре него што је и познао Вуја... још онда, кад је почео да размишља о свему; кад гледаше 
 кренуће се цео срез осим наших села... још синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. </p> 
н није смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна... може још доћи одговор... 
{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после 
из које вире пушке окренуте у врх...{S} Још неколико тренутака... и сад се види како она група  
и да их слободно и отворено погледа.{S} Још ниједан момак не могаше поуздано казати какве су оч 
 на истоку указује по мало руменила.{S} Још неколико тренутака, па ће небесним плаветнилом прсн 
творица заузеше места под прозорима.{S} Још једаред прегледаше магацинке, па их наслонише на ра 
у ни грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали 
ц, зверајући око себе на све стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се о 
и, болан, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни запурењачио...{S} Кад стигне твоја њива, 
каква се и међу људима ретко налази.{S} Још из детињства она беше чудновата и особита и не нали 
S} Жудио је за лепим женским светом.{S} Још за ово време, под утицајем каквих лепих очију, он с 
итујеш... им њихова! — викну Пантовац — још им нађи адвоката...{S} Лези, бре! — подвикну затим  
оказа?{S} И шта да радим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам наместио моје замке, и за  
 наша села имамо тридесет таких људи, а још двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, н 
се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаша, хајдук!...{S} Е, нећемо више тако.{S} Мо 
редби. </p> <p>— Видим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима... </p> <p> 
ца, које говори о неверству, погледа га још једном пажљиво, болно, мученички... па обори очи, о 
ђен. </p> <p>— Камо ти Симо? — упита га још на ходу. </p> <p>— Отишао је кући — одговори Ђурица 
е боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа как 
еровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, го 
одина прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одле 
ући му руке... </p> <p>Попадоше на њега још тројица, четворица... начини се гужва, гомила...{S} 
најући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па га  
исне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога над оним, кога је он убио.{S} То се снаха на 
а са два жандарма с обе стране, па онда још три жандарма и два пандура.{S} Жандарми и пандури,  
р ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... </p> 
 ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте, казао ми је да т 
сио онај матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим са 
се капетан, седајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика философија. </p 
S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Постоја још мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не п 
е испуни му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред к 
том, брдашца, што су му поглед миловала још од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, п 
p> <p>— Које ли је доба? </p> <p>— Нема још поноћи, сигурно...{S} Лези, спавај; сутра морамо ра 
трао као нешто што је још далеко... има још времена...{S} Он види да се све спрема за неко убис 
дио и саслушао је мирно: знао је да има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му после месе 
о ни помислити, да иза овога дувара има још какво одељење. — Гледајући с поља, види се насред д 
 га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ће да дижу потеру.{S} Синоћ одјури 
! ...{S} Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго... </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пит 
и и журећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} Али само док се докопам  
. </p> <p>»Смем га убити, по закону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његов 
и сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез проговори:  
и свакога задовољити: од толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш«, који се обично  
ну. </p> <p>Писар од тог одговора поста још веселији. </p> <p>— Ено мотике — викну пандур, угле 
сваки је засветлео очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{S} Само му стр 
 могао би се вратити, јер му ни кривица још није тако огромна, и у том случају пропао би сав Ву 
к. </p> <p>Али, несрећом својом, Ђурица још многе ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, 
безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са својим мис 
му је послао јатак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше као у грозници.{S} Друштво је распустио, давш 
у жандарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча још брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поре 
и осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу је, не може ме нанишанити... 
о циљ. </p> <p>— Што ћу их тражити, кад још сад имам на сваки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја 
наслонише на рагастов... </p> <p>»Е сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад је она  
ватио свој положај, јер дотле му је све још изгледало обично: виђа се и разговара слободно са с 
погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајно шушкање. </p> < 
устио на под и заспао.{S} Новици остаде још толико свести, те угаси свећу, па се и он пружи, не 
и се, снужди се... али му у души остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозни 
а се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је 
аква добра... </p> <p>И као да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као да хтеде за 
ише за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба малога ручка.{S}  
а у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, још суморнија...{S} Повија се у напред и натр 
 посла... — промуца Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке,  
... још не сме...{S} Али ко зна... може још доћи одговор...{S} И срце се опет почиње растапати. 
и главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском ових необичних догађаја, 
тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју... </p> <p>— Ј 
, да је могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи у пандурским рукама...{S} Тада се пре 
низ поље ка Брезовцу. </p> <p>Ђурица је још раније, за време првих састанака, упознао Станку са 
/p> <p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах 
одакле нема прозора. </p> <p>Капетан је још путем саставио план напада, према Станкину опису ку 
изневши поцрнелу од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, само наспи новога барута у ваљу 
.. </p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер — кур 
мене у томруке.{S} После испитуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?...{S} И 
 да се изврши, сматрао као нешто што је још далеко... има још времена...{S} Он види да се све с 
 </p> <p>Радован обеси торбу, у коју је још синоћ спремљено све што треба гладним и жедним путн 
 морао проваљивати зид, кад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности да побегне  
{S} Зашто су га тако начинили, кад није још никога убио? — запита она радознало. </p> <p>— Па.. 
ица стајаше над њима са пушком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могу 
и је са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове 
е му се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало његову необичну снагу и једрину.{S} У 
е угреја, те опомену дућанџије да радње још нису отворене.{S} Овај велики скуп разби се у ситне 
ад можете убити? </p> <p>— Јок, не море још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у којо 
 нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је слатко протегнути се овако 
и!... </p> <p>И што му је требало да се још окива овом женом?... </p> <p>»Истина, онда сам био  
стаде, погледа у пружену пушку, која се још могла у сутону опазити, па се одједном окрете и пот 
не своју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још више осоколи, па је погледа озбиљно и одговори: </p 
у, док она беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху једно уз друго, али им са лица не си 
 руку. </p> <p>— Истина? ...{S} Може се још обогатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је 
премају воду за љуте газдарице, које се још по мало протезаху по душеку поред гојазна и флегмат 
еме, знаћеш све. </p> <p>Разговорише се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зи 
е бар из какве богате куће, могла би се још и разумети њена охолост, али Марко беше веома танка 
бјаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао би се вратити, јер му ни крив 
уће, беше се разредила помрчина, али се још није добро видело.{S} Тек се могло назирати небо, к 
 није онако како је досад текло, али се још не могаше домислити својој незгоди. </p> <p>Опазила 
и је души тешко... </p> <p>— Мили ми се још живети, попо! </p> <p>— Јадан ти је такав живот, си 
зорче и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше з 
ет послом, и заборави на њу.{S} Тако се још нису ни видели од повратка. </p> <p>Ђурица осећаше  
 значити: »О, па он није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: </p 
 наткриљем букова лисја.{S} Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе о 
орак два пред њима. </p> <p>Пантовац се још више потуљи, обори главу и некако неодређено махну  
..{S} Да није дошло помиловање, па неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он  
е прогласити за хајдука.{S} Али то неће још, можеш се ти слободно предати... </p> <p>— Доћи ће  
«, те својом слабом светлошћу придаваше још суморнији изглед мрачним сводовима храма, који се к 
еше тако ново и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође м 
и.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p>— Јед 
 као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачуди се Ђур 
 у пожаревачком округу, где му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит 
 <p>— Тсс... шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног и неочекиванога пит 
Донеси пет стотина, они све разграбе, и још морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако 
 ућуташе, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, протежући устојане ноге и 
о тако рђаво протумачише његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија м 
зиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми се куне срећом хајдучком — Друго ништа и нема за 
 да се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, на самом крају вароши, поред потока што пресе 
, не видевши ништа, остаде разочарана и још зловољнија.{S} Непрестано је потом мислила и питала 
 ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и још многе ствари, којима Ђурица не знађаше намене. </p> 
ад погледати, сад се разговара са њим и још како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мал 
ла.{S} Она само махну главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне 
ужену пушку.{S} За њим иђаше Пантовац и још један човек, у коме после Ђурица познаде Вујова син 
ш. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p>  
му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио.{S} Јатак му показа трговачкога вересијаша и 
урицу са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли 
о обоје и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!...« и он осећаше к 
 се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу луди с 
уде што даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те оби 
е да идемо чим се смркне, само нам нађи још кога човека — рече Ђурица. </p> <p>— Готово тамо ва 
, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са улице. </p> <p>— Ма виђидер 
облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да  
се ради по овој околини...{S} И знаш ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме 
Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се  
х, сејо рођена и мајко миљена, ти си ми још понајвернија друга — рече он гладећи чутуру по боку 
 попа, а после... пљус по челу, па узми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећем 
чно подвуче руке под одећу, па се учини још радозналија, али тако, као да се она не љути ни на  
рође у такву разговору, смрче се, а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> <p>У неко 
 памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, богме!{S} Св 
у се никакав други глас...{S} Она удари још јаче...{S} У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се 
одим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице вол 
и погледа га зачуђено. </p> <p>— Зар си још овде? — запита она, погледавши га право у очи. </p> 
је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још осамдесет? — рече Ђурица. </p> <p>— Јест, јест, бра 
ловићу. </p> <p>— Хоће ли нам он шиљати још кога? </p> <p>— Јавиће он све.{S} Кад се сврши поте 
иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теже. </p> <p>— О, ала ово смрди ужасно! — рече пол 
нађе му врата на стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани 
емљене, испрати до оближње шуме, дајући још нека обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и њ 
ео догађај са Станком, па, не узимајући још ствар озбиљно, посла кмету наредбу, да девојку »одм 
лабуњав и неразвијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жен 
аш сад најзгодније време.{S} Погледавши још једаред Ђурицу и видевши га добро расположена, он с 
м онда казати.{S} Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. </p> <p>— Зар опет сам? 
— Тако, соколе, аверим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Ра 
е ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} Док сам ишла за њи 
 шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} Али се Марко већ б 
 Морамо ускоро опет на посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже.{S} Само из тв 
ње да су опкољени потером.{S} Остаје им још само потес, где их је, на оној чистини, најлакше по 
га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прођ 
о размишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту. </p> <p>— Потражи, моје дете, па по 
p> <p>»Шта бих имао још?... да продужим још мало...« </p> <p>— Митре, ходи да се опростимо. </p 
м, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где  
 му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери 
. </p> <p>— Помози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> <p>Пантовац се још виш 
ут одвојио од осталих.{S} Ну имађаше он још других карактерних особина.{S} Доњи му део лица са  
 власт«... па погледаху где би се могао још који напад извршити. </p> <p>Радован се више и не в 
аком, па стаде... </p> <p>»Шта бих имао још?... да продужим још мало...« </p> <p>— Митре, ходи  
</p> <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја  
 не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се пруж 
Морали су бити опрезни, јер да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p> <p>Четврто 
за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је лако.{S} Овај ће проказати оста 
преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. 
 од свега на свету...{S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих другарица, да се о 
но је стари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па д 
о да сване?...{S} Па онда...{S} Шта оно још беше.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа лепо!... 
а се све спрема за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... 
, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто 
мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из  
<p>Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, стојећи, извади дува 
и да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на њи 
— Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја 
о...{S} Откада памти за себе, никада му још нико није тако отворено у душу загледао...{S} И так 
Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... </p> </div> <div type="chapter" xm 
 томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још ужасније, и он некако механички, без разм 
« — неко викну пред вратима...{S} Груну још јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше. 
а столице. </p> <p>— Чекај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е п 
прекиде стотина гласова: </p> <p>— Нису још гледали апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, 
 то је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћи само »политика«, али јој Сретен не беја 
ди пурци, пепео од косе, који му даваху још страшнији, необичнији изглед.{S} Преко целога темен 
а му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, пепео од косе, који м 
 сасвим јасно распознају.{S} По ваздуху још трепери она беличаста измаглица, али се на истоку у 
зао пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу још више зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заус 
и бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол... </p> <p>Најзад се, посл 
 и црна нема помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Ш 
.. </p> <p>— Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћ 
 не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </p> <p>Чиновник плану.{S} Изненади га толика дрск 
 из Београда, који се враћаше с пута по југозападним окрузима.{S} Ђурица га пресрете и нађе код 
ад нисам овако... ни у Београду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео 
 да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини...  
се он Ђурици, који не одвајаше очију од Јуле. </p> <p>— Ја нисам с раскида, ако она хоће... </p 
и ваше друштво. </p> <p>— Само питај за Јулину биртију, код »Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу и  
{S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила весело, у п 
к. </p> <p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ето нам сад, побратим 
вас стигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. < 
рштам! — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена  
иртију, код »Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу и кажи јој: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и т 
под куће под амбаром. </p> <p>— Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне д 
рнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </p> <p>— Море  
х, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задовољно ра 
/p> <p>— Е, синовче, на муци се познају јунаци...{S} Није то шала...{S} Шта је било, јесу ли те 
о што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш с 
»Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p 
е гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и постајао мекши и питомији од сваке дев 
 као ванземаљска појава, као она светла јуначка лица из наших песама, која нам буде топла осећа 
да заплеће. </p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијес 
и главу млитаво... </p> <p>— Та држи се јуначки, мајковићу; гледа те толики свет!... — виче му  
 га и одлажаху, причајући успут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« — вели јед 
ије с пуним и празним колима и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и сл 
.. </p> <p>Беше скоро поноћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка по 
p> <p>У такву стању, после непрекиднога јурења целога часа, стиже Вујовој кући, једва жив.{S} К 
 дуг ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниже страном да пресече пут зликовцима и да их  
и опет полази нешто врело и необично... јури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња 
ра их својим леденим оштрим сечивом, па јури даље, преко глатке снежне равнице, преко белога бе 
шине види се бела марама... маше њоме и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу...{S 
злих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стогова, преко чиста поља...{S} 
 јер се један одвојио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се 
пот.{S} Они, који су с голим јатаганима јуришали на имућне становнике и, као крвожедни вуци, кл 
 нападима био је плаховит као олуја.{S} Јуришао је без размишљања, као бесан курјак у стадо, на 
а љубимца у крви и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Злик 
чи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Вен 
орђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. </p> <p>Радо 
адић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип 
зио сам толико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану,  
реко ограде и паде у кукуруз.{S} Одатле јурну напред, док измаче далеко на чистину, па онда, об 
већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од Станке, прискочи 
 А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, 
а, нарочито бикова.{S} Овце, од страха, јурнуше на ограду и тиме надражише курјаке, те се један 
укуруз.{S} Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице  
а улица.{S} Петлови ућуташе, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, протеж 
ак до качерских планина, које су, овога јутра, завијене у густу белу маглу.{S} Све трепери од с 
 домишљати шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радован излажаху из свога ноћишта,  
груди.{S} Сунце прижиже у знојава леђа, јутрењи поветарац пирка и расхлађује, а трава шушти и п 
лонише ухо: тишина... све спава здравим јутрењим сном...{S} На истоку се јасно разликују и оцрт 
XXVIII</head> <p>Блиста се дивно јесење јутро.{S} Са плава чиста неба падају светли ватрени зра 
 Ђуре!...{S} Станка!... </p> <p>— Добро јутро, нано! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим и стр 
јаше пренеражен Ђурица. </p> <p>— Добро јутро, момче! — поздрави га писар. </p> <p>Ђурица преко 
ђе међу друштво и седе. </p> <p>— Добро јутро! — поздрави се капетан, седајући за сто. — Чујем  
 му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. </p> <p 
н стрељања досад су крили од њега...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и уведоше у чист 
ита и кмет. </p> <p>— Тхе, помало...{S} Јутрос малко почесмо.{S} Него, хоћете ли ви мене чувати 
разу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пушк 
уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.{S} Све, што се тицало тога 
 нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут  
и друго којешта... </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу још ви 
ишљања... </p> <p>»Хе, одсад нећемо као јутрос, зацело нећемо« — помисли он и задовољно се осме 
 О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе недеље тренуо 
оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос отишао.{S} Мајка ти је поручила да свратиш до ње 
лице, које продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободније и отво 
д му се ређаху и понављаху у памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, је 
етаница прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружнога...{S} Је ли то на реду? 
p> <p>— Пантовац једва жив побеже...{S} Јуче, чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из срез 
азове по имену. </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутр 
 истиче рок? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви с 
у, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и вод 
си што дознао? </p> <p>— Распитивала је јуче полиција за тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, али и 
е похаре! — рече свештеник. </p> <p>— И јуче изјутра онај случај у Кленовику! — одговори капета 
.{S} Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.{ 
изу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} Новица се подиже испод једнога дрвета и махну  
p>»А најпаметније сам урадио, што нисам јуче: пристао да идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво 
вна, ропска послушност луди, који га до јуче нису честито ни погледали.{S} Он није заборављао н 
окрете се он Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p>— А 
 покоре и злочинства и на ономадашњој и јучерашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале  
атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. </p> <p>Кад се изређа под записом сва читани 
ише ни ’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти причаш... </p> <p>— Ко, зар Јевђовић?...{S} Х 
 значајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад заборавити — одговори зб 
ву. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође  
е одведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други тр 
 ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам  
, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Види 
е убили, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} 
.{S} Све се руши, свега нестаде; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младости.« Како је он л 
и весео. </p> <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право. </p> <p>— Кмет Перо 
— А што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и по 
к главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили,  
своме плану, пође журно, готово трчећи, к општинском путу...{S} Грозан план севну јој само једа 
зар не знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и остали свет. </p> <p>Ђурица се подиже и погледа је 
 Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. </p> <p>...{S} Међутим, Вујо, дознавши з 
{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да  
турио двадесету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти  
ном кâ на тањиру, још какве варошке!... кâ моловане, беле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја в 
обрте се Ђурица Милошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два на струк — одговори овај. </p> <p>— Па  
ад овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бо 
 Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такву стању, после непрек 
те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p 
ли опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде  
оских стражара Ђурица се није бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад му је требало да се извес 
је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!... 
у заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само се,  
е он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених, кућица 
ро. </p> <p>После овога изиђоше обојица к друштву.{S} Вујо им раздаде свима потребно оружје, му 
 куку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу. </p> <p>Пантовац, који готово ништа не знађаше з 
, једним скоком испаде из куће и потрча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потрчавши мал 
, па се одједном окрете и потрча натраг к шуми...{S} За тренут ока нестаде га... </p> <p>— Вујо 
 село, да га преко сигурних луди позове к себи. </p> <p>Сунце се тек рађало, кад се Ђурица и Ст 
ећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поред потока нагл 
удника?... </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим 
оји је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S}  
јанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да се овако  
дморити.{S} После краћега двоумљења оде к Јову. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1897 
ица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То  
време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, нема се куд.{S} 
д којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је оно страшил 
оља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у двориш 
Ослушну... не чује се ништа...{S} Приђе к вратима, слуша...{S} Нешто се необично догађа у кући, 
ом хартијом, пенџерлијом.{S} Вуја приђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, која закла 
д, нем...{S} Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен Ђуриц 
капетан проговори, он се осврте и приђе к столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан га погледа ошт 
на расположење повољан одговор, он дође к себи и, погледавши капетана право у очи, одговори одл 
 своје апсане.{S} Устаде са сламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће!  
. па обори очи, окрете се и полако пође к вратима...{S} Полако ухвати руком дрвену ручицу на вр 
о.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му поверљиво шаптати. </p> <p>— Знаш.. 
тицајем овога лепог осећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети  
ра, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе месту,  
у ми зацело, подметнули они што ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му некако чудновато 
и Станку на одређеноме месту, поведе је к селу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да 
ашло дете цуру према себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па преде ли преде...{S} А ја старац, к 
али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до т 
е сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет  
адама.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на св 
и се то свиди — рече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душу му матору, неће он на то пристати 
а чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, па о 
узе новчаник са пружене руке и обрте се к Радовану. </p> <p>Пантовац узе новчаник, отвори га и  
века. </p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар коли 
 ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се 
и Бог, снахо! </p> <p>Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана,  
 без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. 
 је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... па опет... 
дем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у ње 
аше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту. </p> </div> <div type="chapter" xml:id 
већа и храм се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини храма, где стајаше старац под епитра 
у у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше сви к општинској судници.{S} Баба Мара затвори се у кућу и  
вамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p 
<p>— Е онда те само једно молим: не иди к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све  
 цела околина. </p> <p>На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази у Б. 
p>— Како то? </p> <p>— Шта сте полегали кâ зечеви, кад су људи далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-х 
 док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, 
с и село...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је 
ко бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све бра 
ету славу! </p> <p>Ђурица поче долазити к себи. </p> <p>— Јок ја, оногај... видео је сав народ. 
згледа свако сумњиво место, па се упути к високој розги, пободеној у градини, под којом је Мато 
 да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S 
од буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, в 
сећаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и заборави све бриге и опасности овога света. < 
гим својим сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо.{S} Случ 
поверењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам г 
с шаље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то ст 
се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’  
оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну 
урадио, што нисам јуче: пристао да идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... наведе чов 
 Пред њима лежаше Станка, обрнута лицем к земљи, савијена, као да се сама наслонила на лактове, 
 знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене једро развијене р 
петан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p> <p>Радисав откључа браву и от 
аде га Станки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек што корачише два три пута, а озго више п 
...{S} Варошке, море, играју преда мном кâ на тањиру, још какве варошке!... кâ моловане, беле к 
икну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њима. </p> <p>Новица и Коста утрчаше у кућу, и одмах  
ави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{ 
 Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па се онда и он на 
да Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта д 
аћали су се са својих пустоловина право к њему и изручивали му у крило све до последње паре, шт 
 кад прочитам указ, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа капетаница прве класе, кажем  
ледећи ни на какве опасности, иде право к њој.{S} Али на њиховим састанцима сад нема оне веселе 
а су ударили оним путем који води право к судници. </p> <p>Пред општинском кућом не беше никога 
ју срести, немаде куд, но продужи право к њима. </p> <p>— Помози Бог, децо! — рече он још на ко 
 сам, волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет.. 
 стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао....{S} Вечито му је  
г!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... </p> <p>— Ко то изнесе? — викну тре 
е састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена и забринута ли 
, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> < 
бе, па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену, али овога загради трострука леса момака, а н 
већем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио.{S} Остала двојица 
унце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вич 
ојане ноге и крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што 
да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се и 
 отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ 
љоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, море, негде наквасио! — ре 
S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« </p> <p> 
е може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— Оно, јест...{S} Али тај живот?... 
евима и јелецима, како се журно примичу к селу.{S} Види се и коњаник, који се спушта косом, иду 
 погледом преко гомиле глава, окренутих к њему. </p> <p>Кола стадоше на путу, према коцу, који  
. ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно  
> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да т 
овик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Он је ономад јавио к 
вамо један сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врну 
>— Шта ти вали што седиш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он гласно. </p> < 
ете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмита 
 сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погледа га лука 
још какве варошке!... кâ моловане, беле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову мученицу, 
ново склониште, окренуше обоје низ поље ка Брезовцу. </p> <p>Ђурица је још раније, за време прв 
!... отварај очи! </p> <p>Ђурица окрете ка Венчацу, а Новица пође истим правцем, куд оде Симо.  
ему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... </p> 
тре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру 
сно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продуж 
и флегматична господара.{S} Фењери пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичава старца.{S} 
дисава, с којим је неколико пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од самога ђа 
Дај пречњаке овамо! — викну неко испред каване. </p> <p>— Молим, ја сам се пре абоновао — одгов 
мпанији једно пиштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспос 
 Ђурица опази да се млађи посетиоци ове каване, увек у једно исто време, одвајају у засебну соб 
 чуо разговор с леве стране, од Јанкове каване, која је одмах до среске куће. </p> <p>— Ваљда н 
 ће, па се упути улицом.{S} Пред једном каваном нађе самога Сима. </p> <p>— Има ли? — запита га 
Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необични гости: и они с 
удске појаве на улици.{S} Журно улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се  
њих година, носећи у руци послужавник с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена спре 
аже? — одушеви се терзија. — Ето, де за каву! </p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на тако о 
, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S} Он се за 
хове собе. — Устани, дијете, испеци нам каву. </p> <p>— Сад ћу, не улази овамо!... — одговори о 
дим Марушку само да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам 
запита он бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S} Онда м 
 то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву, па квит посла — рече кмет. </p> <p>— Је 
ом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га осло 
S} Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло...{S} И зар се могао чему бољем надат 
срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој може много што шта рећи, што иначе не би могао. 
ије бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад му је требало да се извести ко је прошао путом, има 
јаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезаху у осмејак, гледаху крвнички.{S} Р 
ио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне појаве Ђуричине. </ 
 него што је и познао Вуја... још онда, кад је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како 
</p> <p>— Знам ја да сви измичете леђа, кад нема никаква ћара.{S} Човек треба само да почне, а  
положење овлада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.{S} 
а од отрова.{S} Сети се онога тренутка, кад је онако блесаво стајао пред механџијом, сети се по 
се беше сав предао.{S} Истога тренутка, кад се врата почеше отварати, он скочи као електрисан и 
шалим се ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрамотила своју 
с... трес-трес... </p> <p>— Благо вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући шубару на ле 
ну главу... да ми се смејеш са другима, кад станем лутати као обешчашћена прогнаница!... </p> < 
упља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме страховити глас: </p> <p> 
 последак... </p> <p>Изненади се веома, кад нађе Станку код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово 
тим, Вујо није оклевао.{S} Истога дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху  
.{S} Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно бе 
а ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти 
Само да га видим уплашена, упрепашћена, кад угледа наслоњене пушчане грлиће на прозорима! ...{S 
ре чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, 
ваше ухом докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше 
} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си тако поранио, 
рио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, уз 
овац лагано подиже главу и ослушну, па, кад се шуштање понови, он скочи и пружи пушку.{S} И они 
стоја још мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе 
 рече му Новица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послушна. </p> <p>— Не вичи, море, имам  
ати шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радован излажаху из свога ноћишта, Вујо их 
а превари, и он заспа. </p> <p>Изјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде код Вуја. </p> <p>— Да ми о 
док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. </p> <p>— Каквог курјака, ’натема те не  
сао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...{S} Чудио се с 
... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p 
му то говорио? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих. </p> <p>— Па знаш... саветовао с 
теже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено напуштено огњиште, у коме је  
 оних двеста... </p> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти четири стотине и двадесет! </ 
 чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. </p> <p>— Славе ти, шта каже,  
Он се трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека насред пута.{S} Ни сам не зна како се у 
не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...{S} Једном речју, ваљало је 
ре, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! — вел 
си, болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се састаше. </p> <p>— Шта ће ми бити? </p> <p>— Как 
о себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад никакве опасности нема.{S} Видећи да они гледају св 
/p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код  
> <p>— Живео Краљ!... — узвикну Ђурица, кад се у пресуди помену Краљево име.{S} И одједном му с 
учинио погрешку што је погледао у кров, кад се обратио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви из ваја 
село.{S} Идући путом сети се да ономад, кад је ноћио код Јова, није ништа наредио за Станку, те 
гледало онда, док се помишљало.{S} Сад, кад се нашао пред стварношћу, изгубио се сав.{S} Само з 
сно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши, јер п 
 мисли му и покрета... </p> <p>Али сад, кад угледа она четири жандарма, стеже му се срце, раски 
омене улоге... </p> <p>— Како ћемо сад, кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћато? </p> < 
онетно, зашто се морао проваљивати зид, кад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућн 
ку. </p> <p>— Ова девојка сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво шт 
би помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!...{S} Видим ш 
 шалила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрамотила своју кућу и име, кад сам због тебе  
 сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Никол 
о опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак,  
ако. </p> <p>— Море, прођи се комедије, кад ти кажем.{S} Најпре сам заборавио, а после је било  
беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли ова 
а да се искобеља из сиротиње.{S} После, кад својим оштрим и проницљивим умом оцени свет и околн 
етку напада отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. < 
 казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} Новица вели да је то одређено за 
 са мном«. </p> <p>— Па добро најпосле, кад ти је он казао... — одговори Ђурица равнодушно.{S}  
трашње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук његове мед 
е месту.{S} Кмет нарочито сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p> <p>—  
 пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вуј 
p> <p>И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњи слободни живот, кад се одвајао 
е, кад сам осрамотила своју кућу и име, кад сам због тебе окренула леђа целом свету, па нећу се 
он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу да отво 
ико не би умео одредити право занимање, кад би то било потребно ради статистичких података, али 
{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје.. 
 мени мило! — одговори она и зачуди се, кад се он намршти на њен одговор. </p> <p>— Што ти није 
 неће ни пристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три де 
S} Коста већ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи вр 
погледа Ђурицу.{S} Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед. </p> <p>Пандур стаде копати и  
ем? </p> <p>— Што да те убијам, лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ама, среће ти хајдучке,  
е у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје сел 
 </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{S} Неће грлити пљоску, к 
че неколико корака. </p> <p>— Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада значајно.  
 у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страном потока, виде да је спасен.{S} 
? </p> <p>— Шта сте полегали кâ зечеви, кад су људи далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насм 
стаја.{S} Лепо је видети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих стаји 
ајдук?...{S} Зашто су га тако начинили, кад није још никога убио? — запита она радознало. </p>  
 искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако  
, омрзнути; неће ме после ни погледати, кад се навикне на ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док 
требе и навике. </p> <p>Ђурица је лети, кад је хтео радити, добро зарађивао.{S} Радио је све се 
очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти све кажем? </p> <p>— Што да те убијам, лудаче, к 
тигао циљ. </p> <p>— Што ћу их тражити, кад још сад имам на сваки прст по једну!...{S} Ти мисли 
и сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да 
прави пушку. </p> <p>— Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере 
 звера по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше ништа распознати, зачу се условљени знак: 
</p> <p>Свештеник се и уплаши и наљути, кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме от 
} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се извештавају о Вујов 
ку бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити 
И знаш ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снаш 
{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! . 
буђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти 
 беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, 
 данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што га снађо 
или пакао? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа под записом говорио о рају и паклу, он  
 но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио после прве пијанке, саопштио неке мисли 
зналим гласом. </p> <p>— Како да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— Само ј 
ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим п 
баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и м 
 свачији, али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, а 
ако не буду закључали врата за Станком, кад је она изишла...{S} То би славно било!« — мисли кап 
уде.{S} А ти?... </p> <p>— Само једном, кад сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш  
еме протицаше брзо... </p> <p>Одједном, кад сунце изгреја, иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапк 
 </p> <p>— Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. </p> <p>— Што, није он ваљада Турчин 
тво?... </p> <p>— Е то јесте — рече он, кад стадоше да се ређају похаре и убиства. </p> <p>И оп 
 је водити на друго место — рече му он, кад му саопшти новост о наредби. </p> <p>— Видим и сам, 
те вода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ето нам сад, побратиме, друштва.... да  
.{S} Ђурица их је само једном сагледао, кад оне не беху управљене на њега, и више их никад није 
} Кад треба трчати и спремати за посао, кад треба што ујдурисати код власти и дознати, онда трч 
ајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутра сачек 
 нека унутарња грижа, и он је најволео, кад би се некако могло десити, да изненада упадне у как 
дигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— Доле косе! </p> <p>Све к 
жавник с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али т 
рма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и м 
Ево ти дружине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим 
е, ономад грдно обрука! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p> <p>— 
Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох — одговори Ђу 
ве к себи. </p> <p>Сунце се тек рађало, кад се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо  
ве то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!...{S} Робија! окови!...{ 
о. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си први пут нападао човека, очи у очи, усред бела д 
у хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, како би 
 ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у очи? </p> <p>— Ја ти рекох једном, 
иставом ватром. </p> <p>— Па како ћемо, кад не може друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да 
. </p> <p>— Стој! — рече Ђурица лагано, кад опази човека близу себе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, 
 хоћеш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшно зликовачко  
во, јеси ли ти? — запита он полугласно, кад се они из кукуруза приближише. </p> <p>— Ми смо, на 
е на његову коњу... </p> <p>— Па добро, кад је већ оседлан.{S} Нека изводе коње! </p> <p>После  
гори је од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш тако — одговори Пантовац, јер је научио да 
слушам твоју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није друкчије — одговори Ђурица забринуто. — Ја ћу  
чку и пољубише се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по 
ла! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а  
и не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачу 
уда посла — проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! 
еле дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, да се наужива и  
м, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S}  
 у својој близини и само очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо цело 
ад је остављао пређашњи слободни живот, кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под з 
ити сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али  
оснуше самога срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме 
цо, ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Једна плавојка, мало погурена,  
 чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А како да  
ажио!...« </p> <p>Беше превалила поноћ, кад Ђурица стиже с Новицом пред колебу у Матову бостани 
нку омрзнуо.{S} Само осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима као препрека његовим плано 
, шта ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{ 
ича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо 
 до пред саму зору. </p> <p>Напослетку, кад се сви изопијаше, полегаше по застртом поду.{S} Где 
 жена, и Новица је много рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај. 
боје, и они заспаше. </p> <p>Пред зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко неј 
ејући се као за себе. </p> <p>— Што ћу, кад немам друга посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке 
 ону значајну промену на Ђуричину лицу, кад се он појавио отуд из вајата.{S} Размисли се мало,  
и? </p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — зап 
живети, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њег 
} Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови.{S} Сад је, чини му се, осећа 
и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако... </p> <p>— Шта си  
а посвршавам са људима. </p> <p>— Па... кад није друкче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђури 
, него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад свршиш посао, немој нам шиљати преко Вуја, него нам 
и, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. </p> <p>— Па доб 
Николиних речи и последњега свога дела: кад је пружио, скоро наслонио, пушку на слепо око и оки 
поуздати на њега.{S} Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вел 
ела сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... 
 сва лица, која рукују судбином народа; кад оцени праву разлику између строгих и сувих законски 
м умом оцени свет и околности око себе; кад проучи сва лица, која рукују судбином народа; кад о 
тим одредбама по својој ништавној вољи; кад виде како један бистар од природе ум може да влада  
сред дувара прозорче олепљено хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозо 
онда, кад је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајк 
ао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ сми 
} Ноћ!... </p> <p>»Већ се смркло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити?...{S} Ко зна које ј 
ј кажем?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она поменула, тако ће и бити« па одговори: </p>  
ађаху се...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну гл 
че Ђурица. </p> <p>— Да кажем, ја...{S} Кад треба трчати и спремати за посао, кад треба што ујд 
 лепо испричај... то што си хтела...{S} Кад си и зашто си са Ђурицом раскинула? </p> <p>Станка  
 поче Јелица — те искочих из вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у на 
нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад му је прочитана пресуда на суду, није се изненадио  
 Баш ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти 
е прво коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свира 
ом, што му није кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац 
уз.{S} Још се није ни запурењачио...{S} Кад стигне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати.  
ад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. </p> <p>— Е, 
ла, сагињући се на коњу испод шљива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распр 
еде у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јо 
лећу густе мреже око њихових недела.{S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме 
ике. </p> <p>— Нађи, старче, и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му  
нији начин богаћења по нашим селима.{S} Кад му порасте Милета, најстарији син, поче да пати мно 
исуру, којом се долази до манастира.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола и пође пешице пор 
ет, сваку особину чуднога јој стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сус 
леђа улици, и продужи играње карата.{S} Кад сврши игру, он се диже полако, као човек који не зн 
ра са својим познаницима, он омекша.{S} Кад је, мало пре, излетео из шибљака, држао је насигурн 
идећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, он претходно направи  
животу, бојажљиво осврташе око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срц 
и још кога? </p> <p>— Јавиће он све.{S} Кад се сврши потера, вели, биће најзгодније да одмах по 
десет! </p> <p>— Тако они увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и 
риближује крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су најпоузданији моји људи почели да ми раде о глав 
 гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђурици. </p> <p>— Натегни, побрат 
пред собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче 
 одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{ 
а свако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, угледа неколико људи пред њом.{ 
ћући се на његово очајно запомагање.{S} Кад наврши тридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и с 
а, беху позавлачили главе под клупе.{S} Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху ногама, на позив сво 
Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад окретоше подножјем Венчаца, оном шумовитом страном, 
им записом, па се кретоше крстоноше.{S} Кад попа очита последњу јектенију и Обрад му танко глас 
и више их никад није смео погледати.{S} Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео  
 недеље опази их прво Станкина мати.{S} Кад виде жена своју несрећу, не огласи то, по обичају,  
 »лишен слободе« како веле правници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу 
и су Јову Дикићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље, које пресеца поток, угледаше 
публике мршти, назва их философијом.{S} Кад је утврдио тај генерални појам, он стаде после да г 
поглед јој беше слободан и присебан.{S} Кад му се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плав 
език издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му п 
уском расом, изгледаше као страшило.{S} Кад плануше неколико свећа и храм се осветли, хајдуци п 
, аверим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за к 
 како се Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је приспео у град, никоме се није обраћао за обавеш 
оје се у то време најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Ј 
увај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилском забрану, 
и и заинтересова у највећем степену.{S} Кад није могла видети вампира и дрекавца, бар се може п 
 знајући ни има ли места томе смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада  
ме, да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана саопштила своје откриће, баш т 
за, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачн 
 побабио! — узвикује му Митар весело. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки умрети. </ 
се, господине — одговори му апотекар. — Кад су беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, т 
ику, само чекам згодно време. </p> <p>— Кад буде време само ми јави. </p> <p>Пријатељи се руков 
иљ, па се онда окрете Ђурици. </p> <p>— Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређ 
арише ракију — одговори Симо. </p> <p>— Кад? </p> <p>— Зором. </p> <p>— Је ли сигурно? </p> <p> 
те.{S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одгов 
?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— Оно 
дуци: док радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни мој 
 зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S}  
 све сеоске радове по скупој надници, а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се на  
ишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена и забринута лица, оборише  
ок се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чуват 
код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онда пружи руку, па колико ти  
је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S} Из 
ижује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он стаде изненађен. </p> 
питања, страховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на расположење повоља 
е сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S 
ли да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно 
 њима, који су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те у 
, да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље 
бро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p>Разговорише се јо 
{S} Што да ме називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p 
 па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакош 
вши у неприлику: научио је из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћин 
редом...{S} А сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа могу одузети и одвести  
 бега од велике опасности, онда се нема кад мислити о умору. </p> <p>Кад дођоше испод голога пр 
Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.{S} Све му се чини да 
зну.{S} Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и д 
ута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај метак. </p> <p>— 
ребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше к 
ађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека одговор. </p> <p>— Х 
де необична граја.{S} Изиђе капетан, па кад му казаше шта учини Марко, и он се заинтересова, па 
ци. </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси 
врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p>  
ја Марушка мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спав 
у узабрах крушку испред носа! ...{S} Па кад прочитам указ, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад с 
њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, па одмах бјеж 
, па се опет врати натраг. </p> <p>— Па кад му то истиче рок? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче т 
у, како хоћете; не браним. </p> <p>— Па кад велиш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо чи 
. </p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срет 
 оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{S} Кажем 
 Што ћеш ми ти? </p> <p>— Поузданије је кад смо двојица... треба се чувати... — одговори Симо и 
и имао је довољно могућности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други про 
 качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се прикријете н 
, које издају лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање оч 
сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, га 
хо хајдучко чује неки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на н 
у.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подр 
бегунца.{S} Заобиђоше узорану њивицу, и кад се испеше на брег угледаше омалену сеоску кућу, кој 
ве зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је  
 и три четири јатака, то је свега.{S} И кад овако, нарочито помоћу жена, привеже Ђурицу за себе 
ече му отац.{S} Он је учинио тако.{S} И кад му је после мајка донела куване чворке, он се чудио 
то сад? </p> <p>— Тако... виђећеш.{S} И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, п 
ечено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан.{S} То 
и му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук његове меденице стаде разлегати по пи 
 је извршен! </p> <p>Кад оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, изд 
док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да пок 
и, онако сељачки... </p> <p>— Знам, али кад она не би хтела новаца, но онако... као ја?... — ре 
.{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасности, онда се нема кад мисли 
а личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </p> < 
рио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а 
а још судова, који ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише одлуку Касације, беше 
 људи зеленкастоплаветних очију.{S} Али кад се мало пажљивије разгледају оне једва приметне бор 
би — да скачем кроз прозор напоље?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозо 
нчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели кад старац последњи пут прочита оба писма, сави их, зап 
. </p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, молим т 
 псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће,  
ворци, и видео да ће насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је било тако право и високо, да се 
цела света. </p> <p>»Шта ли ће она рећи кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви други.{S} 
!... </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће право!...{S} О, как 
о, јурну напред што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, 
 гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, умерише корак.{S} У оној немој, мрач 
{S} Шта је то смрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хладна...{S} После з 
>— О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— 
 Ђорђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан кад изгреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, ис 
еће онако заповедати.{S} Он је радостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окр 
тходно направи значајан израз лица, као кад човек нађе нешто, што је дуго тражио.{S} С таквим и 
 само како нож удари у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде  
а идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> < 
 стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, мио обратиме!{S} Јеси  
мирише. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет поди 
ју дужност: »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хтели!«... — као да говораше она хајдуцима не 
ио, ни шта се око њега збивало.{S} Само кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су 
бом. </p> <p>— Ја — одговори она — само кад доживех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види с 
ио на путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се вратити, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад 
 на сваки начин да стигну калуђера, јер кад се за њим затворе манастирска врата, онда им је сав 
на то не пристаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете одавде, не може се више врдати. </p> <p>Сви 
 зид?{S} То беше велика загонетка, коју кад би одгоненуо, похватао би све конце у своје руке.{S 
 већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, за невољу?...{S} Хоћу 
допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она је варошка, није за нас, сељаке људе.{S}  
— Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> <p>Станци прекипе.{S} Врат 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро  
:id="SRP18971_C19"> <head>XIX</head> <p>Кад је Ђурица похарао бистричкога механџију, није хтео  
} Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво заговори, Ђурица се полако извуче и оде  
е задовољена, закон је извршен! </p> <p>Кад оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час  
онда... шта буде, не марим!«... </p> <p>Кад одјахаше коње у потоку, испод Јовове куће, беше се  
е знајући више ништа за себе... </p> <p>Кад сунце одскочи високо, Ђурица се пробуди и подиже гл 
>Пресуда ређа његове злочине... </p> <p>Кад се помену његово разбојништво, извршено над Сретено 
ично, беху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се дохватише чистога поља, потераше брзим каријером 
она, затварајући за њима врата. </p> <p>Кад се изређаше она прва питања и узвици, који су обичн 
 га пресече очима, те он ућута. </p> <p>Кад сви поседаше, Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста ј 
S} Али опет он добро напредује. </p> <p>Кад оде посланик за Новицу, њих двојица седоше да ручај 
 себе последње куће београдске. </p> <p>Кад дође чиновник полициски да распита за Ђурицу, нађе  
асна осећања сеоској момчадији. </p> <p>Кад пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и  
 се, са крстоношама, к судници. </p> <p>Кад се изређа под записом сва читанија, народ заседе у  
ца, па сви троје убрзаше корак. </p> <p>Кад стигоше потесу, беше већ свануло.{S} Сад се морало  
но да се занима реченим послом. </p> <p>Кад му се растури прва дружина, он стаде да врбује друг 
ане, нарочито на Јеличин рачун. </p> <p>Кад се наже сунце ниско над заходом, девојке покупише р 
писар — пази да опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку вел 
јом — и показа руком на стакло. </p> <p>Кад помену капетан осуду, Ђурици заклецаше колена, обуз 
 — одговори Вујо и продужи пут. </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно пр 
у кући остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош зајед 
, он се осврте и приђе к столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те 
уру: </p> <p>— Одврни ту лампу. </p> <p>Кад паде јака светлост на Станку, капетан је пажљиво ра 
да се нема кад мислити о умору. </p> <p>Кад дођоше испод голога преседластога превоја, којим се 
 тек ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже  
еш, чича... наплатићемо се!...« </p> <p>Кад се навуче први сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму ис 
сред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне  
ла. </p> <p>После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници из 
ле барјака, највише граби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — 
дне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу.{S} За поповим коњем, важно и достојанствено, 
кару — и ја сам учио онолико, колико је кадро било једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, 
 Сад ће уцена, сто дуката! — вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш стотина? </p> <p>— Спр 
е и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити њег 
јка што иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо врата сп 
..{S} После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њ 
/p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта да каже.{S} Једва, после дужега ћутања, промуца: </p> <p>— 
астаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, по 
ан Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђури 
тање.{S} Јово два пут почињаше нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад н 
а није дошло помиловање, па неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се заин 
н извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, понеси Јову«. </p> <p>— Па, узе ли? </p> <p> 
аћамо с копања. </p> <p>— Славе ти, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч. </p> <p> 
 викну она једну другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне девојке ударају на зној... ха... ха... 
 који ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p> <p> 
сматрамо свакога човека, за кога нам се каже да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, море, починио 
 он је умео само извршити оно што му се каже.{S} И ову похару извршио је по плану и наговору Ву 
p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује!{S} Хо 
дована.{S} Ко на то не пристаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете одавде, не може се више врдат 
ица. </p> <p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни м 
аш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но размислив 
.. па и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на 
 прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине 
а, тако и јесте!...{S} И кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му д 
и... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на ногама! 
 не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овде неуспех! </p> <p>Ђурица изи 
сведоке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво заговори 
у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, добр 
а опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за каву! </p> <p> 
е пустио; је л’ истина? </p> <p>— Ко то каже? </p> <p>— Грујица... мало пре дође озго. </p> <p> 
че он готово нехотично, тек само да што каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. </p 
еш? </p> <p>— Море, оканите се... шала, кажем ви! </p> <p>— Причај, причај! — повикаше девојке. 
} Сад си госпођа капетаница прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружнога...{ 
 Такву жену и ја бих слушао.{S} Старче, кажем ти, купи сватове! </p> <p>Вујо слеже раменима, па 
вола какву је цуру преварио.{S} Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују.  
ју реч за своју мисао. — Поп има право, кажем ја...{S} Али то није све.{S} Него је пао углед вл 
а, брате, углед власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ 
и воспитаније, какви бакрачи!{S} Ехе... кажем... — ту се Живко мало искашља, да би нашао што зг 
а стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{S} Кажем ти: свет... </p> <p>— А јесу ли се сви ови заклел 
...{S} Ко би се тога сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче има сваке згоде.{S} Истина, о 
рате варошка... миром мирише. </p> <p>— Кажем ли ти ја! ...{S} Раскрсти с оним човјеком... знаш 
би ту, но причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашло дете цуру према с 
 од других.{S} Само да није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — одговори трећа. </p> < 
ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем, ја...{S} Кад треба трчати и спремати за посао, к 
итре — одговори му свештеник. — То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како треб 
договорити — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> < 
/p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти све кажем? </p> <p>— Што да те убијам, лудаче, кад ми ти ни 
о!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња ст 
мим потоком.{S} Наместим ту Добросава и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом тројицом ст 
ти. — »Али како?...{S} Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке.{S} Пос 
ник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако 
> <p>— Знаш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ниш 
олико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти кажем... </p> <p>Ђурица се изненади овим речима, али се 
јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, здравља ми!... </p> <p>— Па кажи ми овде. </p> < 
 и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје ствар 
емој, болан.{S} Што?{S} Седи само да ти кажем. </p> <p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме остави, а  
ајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раш 
 ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу 
То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, знам шта ћеш.{S} Кажи  
p>— Море чуће за њега сва Србија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А на великом студенцу сабрале се  
уче пуне груди ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једн 
а га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! — вели један 
p> <p>— Море, прођи се комедије, кад ти кажем.{S} Најпре сам заборавио, а после је било доцкан. 
лико корака. </p> <p>— Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада значајно. </p> <p 
</p> <p>Капетан је погледа. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она помену 
 и толики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се искашља 
а, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то з 
/p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо раскидати, па онда не морам  
е просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом  
се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљут 
. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њим ниједно злочинство, 
ан; он баш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — викну Станка, тргнувши руку испод млаза. </p>  
наш... они наши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — ре 
 са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо 
штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро вид 
ре? </p> <p>— Сви бисмо најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друг 
сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука је то 
ше одговор не дишући. </p> <p>— Како ти кажеш... — прошапта она и погледа га мило, својим велик 
убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право кажеш: мари ти он за њине претње.{S} Не убија се лако ’ 
 </p> <p>— Пустићу те, ако ми све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш  
 то тражи ортачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни 
крив! </p> <p>— Ама, среће ти хајдучке, кажи ми право! </p> <p>— Пустићу те, ако ми све право к 
 треба послати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад разбирам.{S} Треба 
 <p>— Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са мном?.. 
до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим  
а који су то сви, громове им њихове!{S} Кажи једнога по имену, шта ти један вели... шта хоће св 
а, по два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби досад давао? </p> <p>— Па тако 
рићемо ти сву кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући 
p>— Па шта вели он? </p> <p>— Ништа.{S} Кажи — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестад 
 — рече Ђурица, — морам да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у к 
 до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само п 
извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом 
/p> <p>— Немој, немој, знам шта ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој 
би не трабуња штогод онај луди Јово?{S} Кажи ми слободно! — запита Вујо и погледа га погнуте гл 
очито, да га нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опрости... и ја њој праштам...{S} Не 
 викну Ђурица грејући иглу трећи пут. — Кажи право, па иди куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме не 
е...{S} Тако... смејемо се... </p> <p>— Кажи ми, болан, право, која ти се више допада: она или  
ига, да сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шт 
.{S} Он му само рече озбиљно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом 
а ти кажем, здравља ми!... </p> <p>— Па кажи ми овде. </p> <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Б 
да може. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са  
 код »Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу и кажи јој: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, 
ко, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси човјек, неба ми! — рече Новица,  
о си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. </p> <p 
зликовачко лице. </p> <p>— Прво ти мени кажи: шта хоћеш ти са мном? </p> <p>— Ништа, брате...{S 
 нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, син 
де? </p> <p>— То је моја брига, само ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и у 
огу оставити, па макар погинуо.{S} Него кажи што друго: има ли каква начина да се ми не растаје 
Ђурица збуњено. </p> <p>— Нећу тако, но кажи одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да п 
лом, онда ми оставите чељад на миру.{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p 
} Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажите? </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га знача 
и имаће право!...{S} О, како је страшно кажњена детиња непослушност!...{S} А свет?... </p> <p>» 
!...{S} Вала јој је и присело... једва, кажу, остаде жива...{S} И опет, како вешто одговара на  
обегô од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и з 
е прилази, вели, хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пушке и бару 
..{S} А где ли је Станка?...{S} У селу, кажу помилована... а, то је оно лепо... помиловање!...{ 
во Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S 
— Што, није он ваљада Турчин! </p> <p>— Кажу, не ваља се... </p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, 
ко резилио и друго којешта... </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу? </p> <p>Ђу 
/p> <p>— Што, нано, откуд то? </p> <p>— Кажу ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.{S}  
у, смрче се, а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Нови 
 што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... к 
 би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али с 
ам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p>Свештеник га пој 
— Море, шта ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним лива 
 рекоше: олакшање, како ли?...{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} 
О томе немој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја 
д најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ са 
ше оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а она не може д 
урица му исприча малопређашњи догађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. </p> <p>— Нијеси т 
ша и одобровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговар 
 му цео догађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, 
 насмеја се весело, као да је то што је казала о провођењу, доиста весели и занима. </p> <p>Ђур 
 овом свету, је л’ истина што си ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му засја велик 
</p> <p>— Немој да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} 
иловање!...{S} Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не мож 
 још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте, казао ми је да те убијем... ако узмогнем сад на повратк 
ети му не излажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа  
оћу ли да цуцам? </p> <p>— Пуцај!...{S} Казао сам једном. </p> <p>Станка поче да нишани...{S} И 
добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шт 
 знам, господине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па с 
Чуваће је он, синко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на њега.{ 
 да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме сву 
лао овога... — одговори Јово. </p> <p>— Казао ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас н 
краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ће да д 
.. </p> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти четири стотине и двадесет! </p> <p>— Тако  
прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до  
еди лепо, па ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. </p> <p>Симо се исправи, машући оно 
а, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је казао прекјуче, после састанка са Новицом? </p> <p>— Је 
та хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам па 
ве моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико дана; а  
Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. </p> <p>— Зар није Ђорђе  
ца. — Прво тебе потражих, као што си ми казао. </p> <p>— Добро си учинио.{S} Онда нијесам ни ми 
м... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао.{S} Мало је што и остало од  
се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми ти рекô.{ 
је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. </p> <p>— Зашто? </ 
аше раширених очију. </p> <p>— Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам 
то пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући 
p> <p>— Па добро најпосле, кад ти је он казао... — одговори Ђурица равнодушно.{S} Морамо да се  
ни се тога, најпосле.{S} Ја сам ти само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S 
аш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и  
ј ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то за новце? </p> <p>— Јесам.{S} А на овога Миту  
ао је за паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, 
, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> <p>Ђу 
ј, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти 
 је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне Ђуричине 
ће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђурица веома благим гласом.  
а ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те с 
 <p>— Ја, па ми рече да сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, има неке мајсторије. </p> <p>—  
ао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му после казати.{S} Хтео сам... </p> <p>— Е, па онда се ми не мо 
ом? </p> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам 
сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као  
 но њему... </p> <p>— Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се,  
рџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти знаш к 
рица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ познајете господина Миту? </p> <p>Ђур 
S} Још ниједан момак не могаше поуздано казати какве су очи у Станке Радоњића: црне или граорас 
/p> <p>— Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени  
е... истина јесте, у неку руку, како ћу казати... као човек, али опет није човек.{S} А човек је 
дур срдито. </p> <p>— Треба ми, њему ћу казати... само њему... </p> <p>— Е, снашо, тако би мога 
братиме... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу — намигну он и махну главо 
и признање не треба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио похару.{S} Ноћас се добро пром 
} Нисам ником никакво зло учинила...{S} Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p 
 почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали...  
удо то?..{S} Ти живиш са њим. </p> <p>— Казаћу ти на само све... </p> <p>— Добро.{S} Милисаве,  
та за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, 
редом, и код последње, пред манастиром, казаше им да је старац мало пре измакао.{S} Младић, кој 
опијају и сажижу као ватра... </p> <p>— Казаше људи што дођоше из општине.{S} Веле да си везао  
ична граја.{S} Изиђе капетан, па кад му казаше шта учини Марко, и он се заинтересова, па позва  
ни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али к 
ј одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казна Божја за оне, који се титрају именом његовим... < 
 се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш 
и да се наразговарају. </p> <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели о 
зи овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. </p> <p>Ђурици се сте 
ко лакомислено запита. — Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду 
непојмљиво осећање, које је личило и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега што се не вид 
амо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да с 
вратима, очекујући неће ли чути страсно кајање љубљенога човека, али иза ње беше мртва тишина.. 
 и нож, а преко рамена пребаци му широк кајас са наређаним мецима.{S} Пантовац узе само пушку и 
ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. </p> <p>Прођоше мрачно двориште  
а чутура вина, печена јагњетина и добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соби, про 
аку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.{S} Опасива 
је око себе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп бел 
 <p>— Ако чујемо да опет мучиш сиротињу кајишарским интересом, убићемо те на месту. </p> <p>Сви 
на, печена јагњетина и добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соби, провело по чит 
 растао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до г 
с копања. </p> <p>— Славе ти, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч. </p> <p>— Бог  
учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S} Откада памти за себе,  
ширена преко сламе.{S} Тада беше јасно, какав се становник скривао у овој јазбини. </p> </div>  
 Хлеба...{S} Знаш да је пост. </p> <p>— Какав пост? </p> <p>— Божићњи, зар не знаш...{S} Хоћу д 
е ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одати. </p>  
ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа какав су утисак учиниле његове страшне речи. </p> <p>Ст 
 да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да својим мислима.{S} Час се сећао села, с 
ни даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је у то уверен, као у себе самога.{S} А 
рењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља ча 
ли нећеш!...« </p> <p>— Јеси ли спремио какав посао?{S} Сад нам свима треба.... </p> <p>— Треба 
сео узвик пијана госта, коме је јамачно какав буковички лаутар својим монотоним циликањем растр 
ћа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу.  
 зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упа 
Беше то тако самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу људима ретко налази.{S} Још из детињств 
е, постепено, дошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима.{S} У неколико округа бил 
ар због себе? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Него све због њих...{S} Д 
о ја ово седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежина у ногама, у рукама, тело обамрло... 
ора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да г 
ити и затворити, чим дозна... </p> <p>— Каква власт!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу 
да ће кога вечерас довести... </p> <p>— Каква ти је то гошћа? — прекиде је Новица. </p> <p>— Се 
отребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јут 
мишља о овој чудној појави. </p> <p>»Па каква је то девојка?...{S} Зацопала се у разбојника!... 
.{S} Само кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карл 
: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није каква варанција... </p> <p>— Ја сам Станка... чуо си... 
ли, да се забави јелом, док му не падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро зна 
еднога дебелога терзије. </p> <p>— Море каква песница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се прову 
погинуо.{S} Него кажи што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, 
мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«... узвикн 
.{S} Ја јој чиним све... свега има, као каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више? 
} Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они не имађаху ништа ни у тору ни  
— рече она смешећи се.{S} Истина, море, какве су то девојке, јесу ли лепе? </p> <p>— Тхе... зна 
еша се Живко писар, стари полицајац.{S} Какве прилике и воспитаније, какви бакрачи!{S} Ехе... к 
дана, срчана природа, која не зна ни за какве препреке.{S} Марко се само чудио и вртео главом.  
е неку необичну силу, која не зна ни за какве препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке сум 
..{S} Тада се прене и, не гледећи ни на какве опасности, иде право к њој.{S} Али на њиховим сас 
 <p>— Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица дон 
дљиве тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве богате куће, могла би се још и разумети њена охол 
извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...« И он седе ту у један шибљак 
а се извести ко је прошао путом, има ли какве нове наредбе, где се налази кмет...{S} Али је мор 
ниједан момак не могаше поуздано казати какве су очи у Станке Радоњића: црне или граорасте или, 
ке, јесу ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори о 
ре, играју преда мном кâ на тањиру, још какве варошке!... кâ моловане, беле ка снег, згодне, ум 
 неумесно; осети да он није сад онакав, какви су остали људи.{S} Јанко га ћутећи уведе у собу,  
ицајац.{S} Какве прилике и воспитаније, какви бакрачи!{S} Ехе... кажем... — ту се Живко мало ис 
ад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати му савета, шта да чи 
ака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити право занима 
етом.{S} Још за ово време, под утицајем каквих лепих очију, он се могао изменити, могао је пост 
е, мој синко... да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он 
а задрхта. </p> <p>— Море, то се зна... какво издавање!{S} Али ко ће ’наке муке поднети? </p> < 
ти...{S} Нисам никог убила, ни онако... какво зло учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од оног 
</p> <p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га  
 некога тражи. </p> <p>— Беспослица!{S} Какво венчање... — рече Вујо.{S} За сваку лудост да нав 
»Што је овака?...{S} Ово није она...{S} Какво је ово лице, страшно, необично!« </p> <p>— Ђуро,  
гле’те милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да  
нка, осврћући се око себе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твој 
вила у свој суморни плашт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао  
то се тицало тога, стајаше иза њега као какво црно страшило, које је готово да га свакога трену 
та. — Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. 
 помислити, да иза овога дувара има још какво одељење. — Гледајући с поља, види се насред дувар 
ему то она говори?...{S} Причешће.. .{S}Какво причешће!..{S} И наједаред стадоше да му се проно 
еш моћи сутра, кад се охлади. </p> <p>— Каквог курјака, ’натема те не убила! — одговори бунован 
ити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклона, а она не може свуда с тобом 
/p> <p>Вујо беше задовољан.{S} Надао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната 
а ти је данас, јеси ли полудео!...{S} О каквом убиству ти говориш? — одговори Симо зачуђено, ал 
а не могу живети без тебе....{S} Море с каквом сам се варошком ономад проводио, ниси јој ни за  
само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па му узми паре и оружје и дон 
 усудити да запитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви философију свршили, молићемо, и који је 
а?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} Старче, кажем ја теби да је  
уршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину. </p> <p>За ов 
 зар је могао у оној сиротињи очекивати какву сјајну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечит 
ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.{S} И затим му падоше у очи широк 
ице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо се у почетку  
оста.{S} Напунивши ведрице, она их, као какву играчку, пребаци обрамицом на раме и, мислећи о с 
и за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А ова 
е беше у стању да јој истакне на супрот какву другу светлију мисао.{S} Све око ње беше суморно  
како могло десити, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесно 
то и остало од оних двеста... </p> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти четири стотине  
нима и осталој булументи нашега града«, како он то вељаше. — Али су прилике и околности, у који 
бало је, дакле, наотимати — »зарадити«, како он мишљаше — што више, па се после негде склонити  
алека и страшна била та помисао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе  
 очи, као ножеви!...« О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим непознато му 
е гомила влажне земље...{S} Јадна Јока, како смо лепо живеле....{S} Она мени еве:{S} Шећерка, в 
 ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Д 
м кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се журно примичу к селу.{S} Види се и коњаник, кој 
арко, обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и 
/p> <p>Девојке се све дале у кикот, па, како се погледају, зацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви 
ели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу.{S} Тако се 
.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са поди 
 га је у великој мери ова новина и ове, како њему изгледаху, господске околности, па им се пред 
у си казао све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после,  
> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови наши одавде поуздани су ти с 
ше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином, али  
ега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокролужанин слободно иде путом и звиждуће, н 
S} Повија се у напред и натраг по томе, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна 
едне лаке... како ’но рекоше: олакшање, како ли?...{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био  
пљали неки необични гости: и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили 
јаловицама.{S} И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа 
 биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како си се намучио! </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врг 
{S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђаше се овој својој необ 
ела среска кућа.{S} Пандури поизлеташе, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са је 
.{S} Пандури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе, одјурише трком. </p> <p>П 
} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> <p>А горе у страни, испод једн 
о рече озбиљно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шт 
... </p> <p>»А мајка, јадна добра мати, како се она обрадовала своме детету, својој осрамоћеној 
ичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хладном водом своје вр 
ан, тако непознат... </p> <p>— Не знам, како ћу... </p> <p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада ме се н 
њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — 
{S} Зна се шта, и имаће право!...{S} О, како је страшно кажњена детиња непослушност!...{S} А св 
 Ђурица. </p> <p>— Вала, мени је право, како хоће побратим.{S} С мојом пушком сигуран сам на св 
екање не беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао.{S} Али време протицаше брзо... 
а, који ће сав догађај испричати онако, како је у истини било. </p> <p>По подне стигоше кола са 
p>Међутим Ђурица је и даље живео онако, како је од оца навикао.{S} Имања, може се рећи, и не им 
лену траву. </p> <p>— ’Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно 
 све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест:  
аш, много. </p> <p>— Ђаво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнитају за тобом! </p>  
 па стаде да саставља у памети одговор, како да објасни човеку своје присуство на овом месту.{S 
 једва, кажу, остаде жива...{S} И опет, како вешто одговара на суду: не зна ништа ни за кога, п 
.{S} Како је онда лудо срљао у пропаст, како је лакомислено ступао на кобну стазу, која га дове 
еким ситницама, које после тога немају, како она мишљаше, никаква смисла...{S} И она се одлучи  
широка Николина леђа, у сукнену јелеку, како су необично одскочила од земље.{S} И после се одје 
одговори: </p> <p>— Чините, напослетку, како хоћете; не браним. </p> <p>— Па кад велиш тако за  
 а свињче... истина јесте, у неку руку, како ћу казати... као човек, али опет није човек.{S} А  
имао крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде 
мари! ...{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је слатко протегнути се овако...{S} Звецну гвожђе. 
...{S} Гле, слободно се дише!...{S} Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта је ово заковано?...{ 
е он, машајући се џепа. </p> <p>— Па... како хоћеш — одговори Новица овеселивши. — Поузданија м 
 се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </p> <p> 
надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’но рекоше: олакшање, како ли?...{S} То му кажу, з 
дећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш к 
амјену. </p> <p>— Како? </p> <p>— Хе... како?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјест 
.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад путује, док спавају господа по 
д да се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ниси омириса 
p>— Ама јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад свршиш посао, немој нам шиљати преко 
се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... како хоћеш.{S} Само сад не могу... </p> <p>— О, брате — 
ши у постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди оних четири стотине и двадесет дуката 
жљиво, као да беше рада видети унапред: како он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{ 
... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после 
зненади овај глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то може бити?« — помисли она.{S} Пре две недеље су 
е у село) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} Намести је он, рецимо, код. 
нограду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S} Како се тамни!... </p> <p>— А врбе поред реке... извиле 
он и онако рече да ме може убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и 
d>XXVII</head> <p>На белом хлебу!...{S} Како му је далека и страшна била та помисао некада, как 
дође ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Како си? — одговори Ђурица и стеже му пружену руку. </p 
} Мрзи ме да гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспат 
 спава слободно, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али 
 Ђурица — па да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где си био целе зиме? — зап 
p>— О-хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, болан... — рече он, узимајући новце 
 му пружену руку. </p> <p>— Добро...{S} Како ти?...{S} Хајде у собу. </p> <p>Ђурица уђе и седе  
. </p> <p>— Коса... и сва миришеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ваше девојке не миришу? </p> < 
/p> <p>— То не знам, попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки вет 
 чијој наредби хтеде данас погинути.{S} Како је онда лудо срљао у пропаст, како је лакомислено  
који владаше на пољу срећноме свету.{S} Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамн 
, него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како? — запита зачуђен Ђурица. </p> <p>— Хоћу, велим, д 
прах и пепео, они лепи снови младости.« Како је он лепо замишљао своју будућност!...{S} Али на  
рица се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле правници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у о 
p> <p>— Што ће ти? — одговори Станка. — Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим. </p> < 
ћу — одговори жена, прилазећи Ђурици. — Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечер 
ем.{S} Маркова је кућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је поштена; па сад како то?. 
уо целом својом страховитом тежином и — како му сад изгледаше — смлавио га, уништио...{S} Није  
 Море ништа.... његова посла! </p> <p>— Како ништа; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на сво 
 А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје  
и од осталих.{S} Али опет.... </p> <p>— Како то хајдук?...{S} Зашто су га тако начинили, кад ни 
 да се одмах промене улоге... </p> <p>— Како ћемо сад, кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам  
и не могох ни у чем помоћи... </p> <p>— Како?...{S} Хвала ти, попо, до неба.{S} Ти си ми отвори 
им ја да то није тек ’нако... </p> <p>— Како се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак! 
ти, ко те гони да их трпиш... </p> <p>— Како... ја шта ћу? </p> <p>— Хајде у гору. </p> <p>Ђури 
ори му: </p> <p>— Погинуо је. </p> <p>— Како! ...{S} Ко га уби? — викну капетан и љутито сјаха  
адесет равно...{S} Нема више. </p> <p>— Како нема?{S} Урош те је позвао да ти исплати свих двес 
 сами знају да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?. 
ма попа, али га можете стићи. </p> <p>— Како?{S} Кога то? — запита Ђурица живо. </p> <p>— Сад в 
 очекиваше одговор не дишући. </p> <p>— Како ти кажеш... — прошапта она и погледа га мило, свој 
што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— Како?{S} Није, браћо, није Бога ми!....{S} Нема... </p> 
е бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз? — обрте се Ђурица Милошу. </p 
 он мекшим радозналим гласом. </p> <p>— Како да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... < 
ћи онакажено лице зликовчево. </p> <p>— Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ.  
ца.{S} Чекало би је горе зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи завезаних очију? </p> <p>— Кроз су 
о би видети шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да видимо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за  
Ђурица одмах пређе на главно. </p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли о мени? </p> <p>— Све се у 
 питање, он промени разговор. </p> <p>— Како је овде, велиш.... — рече он после краткога ћутања 
оље и дубље укоренила у њему. </p> <p>— Како... зар то може да буде?... — промуца Ђурица. </p>  
, одлучио да ти нађе замјену. </p> <p>— Како? </p> <p>— Хе... како?{S} Да те убије, па да узме  
да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то? </p> <p>— Шта сте полегали кâ зечеви, кад су љ 
ој апсанџија, знаш га ваљад’? </p> <p>— Како, зар је он... </p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти 
оре. — Јесу ли задовољни сви? </p> <p>— Како неће бити задовољни на оноликим парама!{S} Сви се  
ше. </p> <p>— Шта ће ми бити? </p> <p>— Како, море... дигоше на тебе сав свијет. </p> <p>— Да н 
што ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан — прошапта он, бацајући поглед на Пантовца, 
нчање...{S} Прате ме робијаши! ...{S} А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољу  
 која га доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо живети, само да беше ове садање паме 
а свакад бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они путници горе по друму... товни ко 
м био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене и 
иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капетан Станки. — Треба да се п 
упиш пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А како да изиђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, само 
> <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, п 
/p> <p>— Зар баш толико? </p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће 
љутити, па после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговори...{S} И таман да заусти, а  
оке, подметула руку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, које прште 
им — одговара Ђурица механички, и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. </p> <p>Настад 
некуд сав до дршке...{S} И потом угледа како оно страшило необично отвори и рашири очи, као да  
— запита чудећи се. </p> <p>— Сутра, ја како.{S} Али нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да т 
ушу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> <p>— Не говори тако, ако знаш за невољу, ј 
ати скоро посла? </p> <p>— Мораћемо, ја како.{S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ проме 
 и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? 
ом окупила се дела варош, па се домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њи 
 лепо види жандарме и пандуре на коњима како веругају кроз густо жбуње, па застане преплашен; п 
де човека насред пута.{S} Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који би га издао.{S} Неки се 
 умро. </p> <p>— Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га је ви 
метне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом главом... </p> <p>Ђурица је сад 
ао и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости 
Ђурица одсечно, гледајући писарева коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. </p> < 
еднога посла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{ 
м врелом блиставом ватром. </p> <p>— Па како ћемо, кад не може друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи 
ди у томе ништа неповољно. </p> <p>— Па како, болан: пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли к 
ница, и хајдуци угледаше свога стражара како прескочи врљике и побеже кроз кукуруз.{S} Дадоше з 
ком и задовољно, светлим очима посматра како пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав су 
о смо га носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, ужас. </p> <p>— Ђуро, пољуби овај 
као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца... </p> <p 
он и лисје над њим плови, и чисто осећа како промиче кроз благу шумску хладовину. </p> <p>»Ала  
бадава!«... </p> <p>А Станка само слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнин 
н рече — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Богме ће  
слободан!...{S} Идем, дођем, радим, све како ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не бих могао  
је. — Сад седи лепо, па ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. </p> <p>Симо се исправи, 
S} Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи зликовац свој последњи дан.{S} Улазећи у с 
бама по својој ништавној вољи; кад виде како један бистар од природе ум може да влада ученима и 
 постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у 
 ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, 
аху.{S} Он се стараше само да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране давно је р 
ублици значај свакога имена, те је тиме како он говораше, »распростирао научне философске идеје 
.{S} Али ипак то није ништа према ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек  
 да легне...{S} Срећом, угледа жандарме како се привлаче кроз воћњак, па искочи кроз прозор и п 
ће ми сад повише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на С 
ој отац, као сељак, дао ми је васпитање како је могао — обрте се учитељ апотекару — и ја сам уч 
з детињства сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осе 
м, кроз јагњилски потес, домишљајући се како би се до забрана одвојио од Сима, који непрестано  
м да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у свима  
јима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши с постеље. </p> <p>Ђури 
ремена што нам остаје!...« и он осећаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и заборави све 
хта им цело тело, и они сами не опазише како се нађоше једно уз друго приљубљени, загрљени, зан 
 балвана преко реке, којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је  
> <p>»Већ се смркло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S}  
} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао 
ву однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, нано, откуд то? </p> <p>— Ка 
налост сматрала за велики преступ: живи како знаш, нико те неће питати ко си, ни откуда си.{S}  
Још неколико тренутака... и сад се види како она група у средини необично иде, као да плива на  
трча из све снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поред потока нагло приближује, чини му  
.... </p> <p>— Треба, истина је.{S} Али како ти мислиш... као пре? </p> <p>— Сви бисмо најволел 
и, власти« — стаде опет мислити. — »Али како?...{S} Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се. 
обешчашћена прогнаница!... </p> <p>»Али како ћу сад?...{S} Да га убијем својом руком... не могу 
он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знат 
ити ’нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати док се добро смра 
вцем), ипак му је одговорио: »Нека чини како зна, само нек пази на људе«.{S} Али сад, после дру 
аинтересова откивањем, па стаде гледати како му ковач вешто одсеца чивију, којом су спојене обе 
 жбуна, и он већ почиње унапред осећати како куршум звижди и улеће у њега.{S} После му се чини  
њићевој. </p> <p>Станка пребледе, осети како јој се срце стеже, па се с неким радозналим подсме 
ко се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. </p> <p>— Води га!  
>Станку подиђе нека топла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори  
смерно приђе руци свештениковој и осети како му опет малопрешње црвенило наилази на лице. </p>  
 Е, нећемо више тако.{S} Мора се радити како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S 
н био добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину лицу сину радостан израз, који је мога 
ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а засад ће да је одржава у тој мис 
p>За тренутак сви ућуташе, посматрајући како Ђурица невештим прстима одваја један по један лист 
{S} Нека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити  
 над целом оном масом жандарми коњаници како одскачу од седла у лаганом касу, види се између њи 
.{S} За то време Радован исприча Ђурици како је једва приморао калуђера да изврши венчање, и то 
бро! — одговори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, спремај се 
рим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ј 
 Једва ти се онда раскравих; те не знам како напуних судове и побегох. </p> <p>— А мене срео у  
рви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд има то 
<p>— Стани дер, зликовче, да ти покажем како се заводе поштене девојке! </p> <p>Станка претрча  
дана облетао је око тога бреста, гледао како су се легли, хранили и расли мали чворци, и видео  
е поверавао своје тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати.{S} Па као што 
 видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је то необично. </p> <p>И они се приближише једно  
аране чарапе и опанчиће... сећа се живо како је једнако загледао у шаре на чарапама.{S} Сестриц 
— одговори му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си први пут нападао човека, очи у  
Ништа, среће ми, само је задуго говорио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако  
а њом све у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се још не могаше домислити сво 
везала, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Нем 
ставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овде неуспех! </p>  
ње утиче на Ђурицу повољно, таман онако како је он желео.{S} Али његово проницљиво око опази пр 
а ономе страшилу у груди.{S} Осети само како нож удари у неку мекоту, као кад он у јесен цепа б 
. </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пик и под 
S} У оба извешћа старац исприча опширно како су га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали 
{S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад има 
 гледаху га и одлажаху, причајући успут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« —  
воје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас с 
о да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица  
 <p>Улазећи у кућу, Никола угледа снаху како је необично присела код завале испод прочеља, дигл 
21"> <head>XXI</head> <p>Трећи је месец како се Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је приспео у 
 Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламења 
, да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па,  
нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си са 
/p> <p>— Натегни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе бр 
— рече он после краткога ћутања. — Знаш како је.{S} Уцена је повишена одмах после оног убиства. 
в човек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није тако говорио...  
еже. </p> <p>— Деде, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна човека — рече он, пружајући 
бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти знаш како пролазе они, који раде против моје воље...{S} Ено  
 је овим зарадио куршум.{S} Сад ти знаш како ћеш... </p> <p>— Не бригај.{S} Играће ми без свира 
о ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? — обрте се једна Јелиц 
м неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да м 
... »Гле, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким  
и не тражи наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умел 
 човека, коме се јако спава...{S} Видиш како он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава... он  
»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пропадам,  
огледати, сад се разговара са њим и још како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало де 
id="SRP18971_C22"> <head>XXII</head> <p>Како је тешко живети отпаднику из друштва! ... </p> <p> 
осу и по кући се просу задах... </p> <p>Како осети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне,  
днику, пред станом капетановим. </p> <p>Како стаде пред врата, удари снажном песницом по њима.. 
 да заглади малопрешњу срџбу. </p> <p>— Калауз из Паланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јас 
и старци... — уплете се трећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут 
 сами, не очекујући да их ко позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само састави руке младенци 
ови на двојим колима.{S} Распитиваше за калуђера код сваке механе редом, и код последње, пред м 
 браним. </p> <p>— Па кад велиш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо чим се смркне, само  
н исприча Ђурици како је једва приморао калуђера да изврши венчање, и то пошто му обећа десет д 
{S} Требало је на сваки начин да стигну калуђера, јер кад се за њим затворе манастирска врата,  
, па опет обори очи, гледајући у његове каљаве ципеле... </p> <p>Обоје су променили ношњу; удес 
971_C20"> <head>XX</head> <p>У прљавој, каљавој, последњој палилулској улици, на крају Београда 
да се одгоди још на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају оч 
тренутка, Станка прескакута с камена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше  
гледајући од жеље у свако дрво, у сваки камен. </p> <p>Стигоше Ђуричиној кући.{S} Хајдуку се ст 
бу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са потока... </p> <p>— Хајде да се измиче! — прог 
{S} И, ако можете... подигните ми један камен на гробу... </p> <p>— Јединче мој!... куку несрећ 
 се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Што не оде у војску, па да бу 
љајући ни тренутка, Станка прескакута с камена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју  
кати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... </p> <p>— Више Војк 
е. </p> <p>— Па хајде да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. </p> <p>— Зар ти нећеш са м 
лочина, мука, уздисаја...{S} И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, ква 
, одмах на ономе брегу... да се добацим каменом одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад нас ти поведи н 
пут, прелазила је преко поточића, преко камењара, убадала се, убијала ногу непажљивим гажењем,  
, стегнувши револвер, прескакаше рупе и камење низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, к 
х повеша по грању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвоји 
, те напуне судове, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђури 
а... </p> <p>Ђурица се вратио завичају, камо га је снажном силом вукло срце његово. </p> <p>Упа 
асусрет Ђурици. </p> <p>— Где си, Мишо; камо се? — рече она, спуштајући му своју белу облу руку 
па овде је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још осамдесет? — рече Ђурица. </p> <p>— Јест, ј 
</p> <p>Где си, лисната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас се зажел 
 одговор. </p> <p>— Е, мој попо! ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја 
... </p> <p>— Јесте, синко, знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би с 
сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Радован? </p> <p>— Погибе.{S} Једва и ја изнех  
виде се јасно сви предмети... </p> <p>— Камо девојке? — викну капетан. </p> <p>Погледаше сви по 
гли чути један другом дисање. </p> <p>— Камо се, по Богу си?... полудех од муке — рече он. </p> 
м Ђурица, он стаде изненађен. </p> <p>— Камо ти Симо? — упита га још на ходу. </p> <p>— Отишао  
и.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, за невољу?...{S} Хоћу полудети ’вако сам. </p> 
диже главу и плашљиво запита: </p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Ск 
о, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год 
иваше сви редом на прозор да разгледају кандидате, који су се ту поређали, па напослетку изиђош 
, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.{S} Јелек му беше лепо срезан, приљубљен уз те 
звучношћу, веома импоновао паланци), па Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је руководило апоте 
 паприку — викну Митко ашчија, преко од канцеларије. </p> <p>»Ала живе ова господа! — помисли Ђ 
седлан — умеша се пандур, који остаје у канцеларији, да би тако сачувао свога коња од заморна п 
 грађани.{S} Сакупи се велики збор пред канцеларијом.{S} Капетан разгледа проваљено место; рупа 
тање. </p> <p>Капетан оде са писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља извешће начелнику 
га дочека други пандур и одведе право у канцеларију. </p> <p>За зеленим столом сеђаше сам капет 
оја је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S} То беху врата на ходнику, пред станом к 
е готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избегаваше сваку помисао, која би 
, изгледаше јој као ванземаљска појава, као она светла јуначка лица из наших песама, која нам б 
људи притрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама. 
 се није ништа предузимало.{S} Изгледа, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, 
тканице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо се у поче 
чиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујући од себе такву похвалу, додао: </p> <p>—  
у... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта је он смис 
ку у напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и 
низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. </ 
 Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи 
тарцу и стеже га својим снажним рукама, као утегом.{S} Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, 
и!...{S} Ја јој чиним све... свега има, као каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће в 
 крстине више куће, а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту пред кућом.{S} Иза Букуље  
е донесе уважења и угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то с 
 И венчани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, 
танка, обрнута лицем к земљи, савијена, као да се сама наслонила на лактове, па сакрива лице од 
љу, па стоји тако непокретна и суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... < 
ао олуја.{S} Јуришао је без размишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би  
а очима и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли  
 а мисао се човекова мења свакога часа, као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче с 
же сит да се нагледа познатих му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> <p>За јед 
закопају у земљу и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила влажне зем 
светлео очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{S} Само му струји нека ва 
 гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече 
 претходно направи значајан израз лица, као кад човек нађе нешто, што је дуго тражио.{S} С такв 
је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи 
и се кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... глава се зату 
а завила у свој суморни плашт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, ре 
 који удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. </p> <p>Пред иконостасом кресн 
! — викну Станка, осврћући се око себе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко 
ца да се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окр 
а тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да 
 како она група у средини необично иде, као да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и  
адрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, нек 
ад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, као на команду.{S} Људи поскидаше капе и сваки у својој 
је добра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга сна. </p> <p>— Шта, зар нећемо сутра? — зап 
ри јасно зеленило младе траве, која је, као власје на четки, густо избила из земље...{S} Сунце  
лави малу шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све жене из те улице, носила халине од неке загас 
 су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни организатор и управник св 
свршава неке друге послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} 
 човек.{S} Ну девојке су га избегавале, као и момци.{S} Плашио их је највише његов рђав глас у  
{S} Фењери пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичава старца.{S} Отвори се понеки прозор 
га пута, израстао нов хум влажне земље, као једини споменик зликовачких дела. </p> </div> <div  
реже сву своју снагу и полети низ поље, као на крилима.{S} Већ се приближио првим шумарцима над 
струка леса момака, а на Ђуричино раме, као из неба, паде рука кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, 
 одговор на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише собом св 
ут почињаше нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S 
мо онако погледа и да се онако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда 
ј кћери!{S} Сав свет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старачке руке, обух 
лаву и тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу 
атима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отво 
у и колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пре 
S} Тек се могло назирати небо, које се, као црн џиновски поклопац, надвило над овом шумовитом к 
аху зачуђено у наперене пушчане грлиће, као да су им очи приковане за њих. </p> <p>— Отпасујте  
звикну он одједном и устаде са столице, као да се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дел 
ори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: </p> <p>— Истину с 
ам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па се наже над С 
ганима јуришали на имућне становнике и, као крвожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћали с 
»тачкица« приближи муњевитом брзином и, као неко чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, 
 злокобна измаглица.{S} Докопа пушку и, као холуј, испаде пред запис. </p> <p>— Шта то радите!  
е ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајући се, проговори: </p> <p>— Ја се не ша 
ет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одгово 
Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Беспослица!{S} Какво вен 
А сад седите сви. </p> <p>Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђуриц 
ле се одједном нађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађену црвенкастом мара 
рће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служ 
говори Ђурица и насмеја се пријатељски, као стари познаник. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих 
азивали само ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазбине.{S} У ов 
е и крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на з 
/p> <p>Станки застаде осмех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале см 
виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на свој 
едећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и закука из свега гла 
а и два пандура.{S} Жандарми и пандури, као обично, беху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се до 
ишта од своје одлучности и присебности, као што је досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слобо 
е ли... — прошапта она тихо, не дишући, као да сад тек очекује прави одговор, од кога јој завис 
 плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо опажа, како му се увлачи у д 
 страшило необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онд 
још једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми последњи одгово 
 чекаш! </p> <p>Истога тренутка искочи, као звер разјарени, Пантовац у свом страшном наличју и, 
гову. </p> <p>Капетан се јетко насмеши, као човек који непрестано слуша овакве одговоре од свих 
те пробуди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.{S} Угледавши Ђуриц 
адање памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао 
ити?...{S} У том се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затре 
 Да хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звец 
 нагнале прилике и околности, а учитељ, као што видим, налази да је свему томе криво васпитање. 
 једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год  
о, да се непрекидно господа.{S} За њим, као што је ред, гегуца општински биров... </p> <p>Весељ 
сле ове напомене значајно махну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар показиваше,  
петане, част нам је... и овом приликом, као и сваком... — рече он, дижући своју »шлафкапу« и по 
учити!...« </p> <p>Једним лаким скоком, као ветром понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоу 
и још како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу  
<p>— Шта си окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, д 
да ниси рђав човек... </p> <p>Одједном, као плаховит поводањ, по Ђурици се разли нека нежна и с 
/p> <p>Наједаред зачу се тихо, као сан, као са другога света, куцање о капак на прозору.{S} Ђур 
p>И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се раст 
лити ма какав излаз, он је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини  
а откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсн 
јој ни за мали прст... — насмеја се он, као у шали. </p> <p>— Је ли то од истине?...{S} Немој д 
ену напоље, избачену као исцеђен лимун, као непотребну ствар...{S} Гле, нема где да склони обеш 
— шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе недеље тренуо? </p> <p>— Биће од ове  
ислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мим 
награбили.{S} Он им је од тога одвајао, као милостињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван  
стаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пр 
а — одговори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина удовица, има нечег 
црвене. </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: како он мисли о томе,  
 — рече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене са 
>— Хоћеш у село, попо? — рече он благо, као обичан сељак, који је, идући с рада, срео свога све 
 неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, мио обратиме 
 розгу. </p> <p>— Лијепо сам намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради  
ако изненадио ни тако детињски уплашио, као што се уплаши од овог обичног отварања врата; усред 
.{S} Кад сврши игру, он се диже полако, као човек који не зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пр 
p>Бегунци потрчаше из све снаге, онако, као што може потрчати човек, који бежи од смрти и зна д 
ке, здраве и примамљиве, обучене онако, као што се носе девојке у његову срескоме месту.{S} У њ 
досад сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је  
аћа воду на своју воденицу, исто онако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо:  
 да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ра 
да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, само нек се зна рачун између мене 
 па се учини још радозналија, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа  
д, чини му се, сунце није тако грејало, као тада што је... сјајно, светло, слатко...{S} И никад 
ојкама? — рече она и насмеја се весело, као да је то што је казала о провођењу, доиста весели и 
} Иза Букуље појави се сјајно црвенило, као од огромна пожара, па му се зраци размицаху све виш 
и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, он 
ан угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га 
>— Што ви, море, не идете дању заједно, као прави хајдуци, него се завлачите сваки у своје село 
</p> <p>Ђурица изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна  
— Ето ти оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па  
 и командовао неограничено, самовласно, као прави деспот.{S} Они, који су с голим јатаганима ју 
јаку, па онда обори главу и полугласно, као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да је мој тата одборни 
ругим местима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у његовој појави. </p> < 
оставио једно варошче тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем. 
е брини! — одговори Новица, за кога то, као што изгледаше, не беше никаква неповољност. — Хоћу  
 пред кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи м 
се поређали млади косачи, па једначито, као по команди, измахују оштрим косама и секу зелену со 
оје се мењају свакога дана, онако исто, као што се мења небесно плаветнило туробних јесењих дан 
 се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад с 
мену... </p> <p>Наједаред зачу се тихо, као сан, као са другога света, куцање о капак на прозор 
p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у раз 
 пружени... само се види округао отвор, као прстен, и унутра зија црна цев.... </p> <p>Ниједне  
ме беше само један, овакав исти прозор, као и овај изнутра.{S} Ко није посвећен у тајну, никад  
..{S} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој црнини траже објашњење неке 
е ћу сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зн 
а напослетку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под у 
е.{S} Обе жене и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешким пијаним сном.{S} Ваздух у со 
 одлуке, идући за њим на сваком кораку, као његова сенка.{S} И за ту велику жртву она тражи од  
, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.{S} И затим 
рећна жудња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p> <p>— Шт 
ода таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница под снажним ветром.{S} Велику муку им 
 застаде, погледа око себе, па уздахну, као човек који не може да нађе излаза из неке невоље.{S 
тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за  
сети само како нож удари у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после  
но са Ђурицом, једну по једну банкноту, као да и њега интересује колико ће се наћи новаца у том 
ако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује 
Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је  
есео и срећан осмех заигра јој на лицу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као да само  
 подоста.{S} Напунивши ведрице, она их, као какву играчку, пребаци обрамицом на раме и, мислећи 
ах — поче Ђурица. — Прво тебе потражих, као што си ми казао. </p> <p>— Добро си учинио.{S} Онда 
 гледајући ни у кога. </p> <p>Пантовац, као чудећи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу.{ 
ре!...{S} Смрт!...{S} Привежу за колац, као говече, па дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А п 
они његово мишљење. </p> <p>— Мој отац, као сељак, дао ми је васпитање како је могао — обрте се 
мерно целива. </p> <p>— Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов д 
 станишта... усне се скупиле, стегле... као да се спрема за раније да издржи ударце куршума...{ 
!...{S} Слушам ја тамо све старешине... као светац:...{S} А после, пет, шест, па и десет година 
е они, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим плећима цела она маса.. </p> < 
пуна дима...{S} Ври, трешти, пуши се... као у паклу!...{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га 
а јесте, у неку руку, како ћу казати... као човек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, ч 
кад она не би хтела новаца, но онако... као ја?... — рече Станка, а усне јој се скупише и заигр 
док он одједанпут излети кроз прозор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох д 
ба, истина је.{S} Али како ти мислиш... као пре? </p> <p>— Сви бисмо најволели да ти кажеш шта  
ашне речи. </p> <p>Станка се не измени; као да је очекивала нешто горе, неповољније, па је ово  
ити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{ 
а заклопила уморне старачке очи?«...{S} Као одговор на његову зебњу зачу се из отворене собе су 
ећи успут људе, куће, дрвеће, све...{S} Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету. 
</p> <p>Ђурица се освести и следи...{S} Као да није ни капи сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На је 
оја га сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са п 
оним строгим, испитљивим погледом...{S} Као да су обојица осећали да треба одважно издржати ова 
куд ова чудна лепота целога стаса?..{S} Као да је ове чаробне горе одједном преродише!... </p>  
часа, стиже Вујовој кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и у 
{S} Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеписмо једно з 
е пуцањ и више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да ожи 
ме подешавао и своје држање и одело.{S} Као сиромах није се могао истицати богатством одела, ал 
а да идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно нов 
 само да прекољем овог кмета зубима...« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, о 
 ми можемо, само кад бисмо хтели!«... — као да говораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згле 
, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом  
еци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Са 
— Е, девојко, по законима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, помаже му, 
е то? </p> <p>— Нека удовица... води га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напредује. </p> 
ја му досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково ли 
е, што се тицало тога, стајаше иза њега као какво црно страшило, које је готово да га свакога т 
ј и не паде на памет да погледа на њега као на момка. </p> <p>Станка није била толико необична  
ма других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором 
па се наже над Станком, која га погледа као кривац покајник. </p> <p>— Стале, тако ти свега што 
е би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те он не пропусти ниједно вече 
м давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Са 
ећ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.{S} Курјаци се приближише обору, па стадош 
 су шашовци, те је цела совра изгледала као нека стаја.{S} Лепо је видети око цркве или, кад је 
</p> <p>Глава се Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно око преврте се, страшно, необично. 
њој.{S} Досада је важила међу девојкама као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије. 
ку досаду, кад му се она јави у мислима као препрека његовим плановима...{S} Незгодно му је што 
Она му је непрестано стајала пред очима као нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављ 
 је овај сурови човек стајао пред очима као нема загонетка, која те све више привлачи, што је м 
ен. </p> <p>...{S}Овака варошка, згодна као молована, пристаје да иде за њим, куд год је он пов 
се у овом великом граду скривати.{S} Па као што ’но курјак, кога потерају са свих страна, тражи 
 знати...{S} Само затрпају земљом, — па као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!.. 
едначито, брзо по такту... игра и удара као дамари...{S} У ушима шум... и тамо шушти, удара, пи 
оди му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју... </p> <p>— Ја, вала, хоћу, са 
ао први »пешкеш«, који се обично сматра као ситница и за којим тек после долази право разрачуна 
ао присећајући се. </p> <p>Станка ућута као заливена. </p> <p>— Знаш шта, господине, после ћемо 
поред ушију... </p> <p>Капетан се осећа као ловац, који се кренуо да затекне курјака на легалу. 
ти. </p> <p>Ова је реч ошину преко срца као муња; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла,  
 Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте  
У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је налазио за потребно, говор 
и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеже ра 
 пиштање уха.{S} Одједаред застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учини му 
, врати пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњ 
, Острвицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлу 
ћи своје сељачке послове, замишљао себе као хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљао на поштен ж 
диш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди,  
 један пушкомет, Ђурица наједаред стаде као укопан.{S} На два три корака пред њим зачу се глас: 
тал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена... </p> <p>....{S} Ври у глави рој мисли, 
 које постаје од његова трчања, постаде као права зверка која се спасава од велике хајке.{S} Ва 
о би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је се 
пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена погледа, страшљив 
 мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање... 
на то није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у врућици... </p> <p>После поноћи стиже п 
есто мене... да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устр 
 своја нема наручја... </p> <p>Живео је као што живи звер, која свакога тренутка очекује громов 
ло доцкан... — рече он љутито, па после као да се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнак 
 пушку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... напл 
идећи се своје слабости, и у исто време као подлежући душевном и физичком умору, који га је сав 
</p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загонетка решена.{S} Виде 
е.{S} Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица.{S} Њихов поглед продираше оштро у саму ду 
ке орловске висине.{S} Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица.{S} Њихов поглед продираш 
и врата. </p> <p>Ово последње објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђуриц 
ела толику срамоту, понижене, мучила се као ниједна друга!...{S} Оставих добру мајку, увредих д 
p>— Зар Новица?... — рече она и трже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чувати оне љу 
, тајио и од њега. </p> <p>Растадоше се као најбољи пријатељи. </p> <p>Ђурица је имао пуне руке 
изглед мрачним сводовима храма, који се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини.{S} 
аместили.{S} Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али 
јке? — рече му она слободно, смејући се као за себе. </p> <p>— Што ћу, кад немам друга посла? < 
ер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он м 
и га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливени, само им се ноге померају, одскачу од земљ 
ећи кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!...{S} Наз 
вет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, 
p> <p>— Е, мој соколе, није женско срце као твоје.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегр 
<p>— Новица!...{S} Који то беше? — рече као присећајући се. </p> <p>Станка ућута као заливена.  
 више онога грознога погледа, који сече као ножем, од кога су стрепили највећи разбојници...{S} 
м очима, дугом и уском расом, изгледаше као страшило.{S} Кад плануше неколико свећа и храм се о 
тога тренутка заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке д 
његовим очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лиш 
ној магластој тамнини кућа им изгледаше као пласт сена, развршен и развучен.{S} Примакоше се уз 
ао јатак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше као у грозници.{S} Друштво је распустио, давши сваком д 
 те на месту. </p> <p>Сви сељани осташе као приковани на своме месту; нико не смеде оком мрднут 
ве ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. </p> <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, не м 
ец дана саопштише одлуку Касације, беше као убијен, промени се, снужди се... али му у души оста 
 све њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао у честару, међу правим и једр 
не зачуђава, јер његово лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно шт 
аклецаше колена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад м 
по имену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му се. 
познат. </p> <p>Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто она 
то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упир 
о да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно с 
, славе ми! — рече малишан застанувши и као размишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зо 
и ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да му 
етен, који бејаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од д 
не обећаваше никаква добра... </p> <p>И као да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, 
ти си, видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка 
варајући на знак.{S} Звиждање се понови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. < 
негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је покривал 
онцу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брез 
 јој је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваши. </p> <p>Писар га прекиде: </p> <p>— Хајде, пр 
<p>— Хајде у гору. </p> <p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} Све досад сматрао је ту мисао нека 
 вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који 
раде тешке послове, па не могу мирисати као ви, што само седите и намештате се за нас људе. </p 
се смејеш са другима, кад станем лутати као обешчашћена прогнаница!... </p> <p>»Али како ћу сад 
ћ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не см 
хну руком поред уха, што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеш 
а беху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио п 
м за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово пропаде! ...{S} Море, доб 
рхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, напротив, стреља очима и по д 
-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.{S} Беху се о 
. </p> <p>Радован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа.{ 
 кад се врата почеше отварати, он скочи као електрисан и стаде насред апсане, бленући узверено  
гнут, па стаде да гледа на свој положај као на обичан занат, који је, истина опасан, али носи с 
у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванземаљска појава, као она светла јуначка лица из  
ође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} Новица се подиже испод једнога дрвета и  
прст по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ  
рене главе, посматрајући све пред собом као са неке орловске висине.{S} Очи му беху црне као уг 
 Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип.{S} Али се хитро пружише многе руке и дочепаше  
</p> <p>— Да се одметнем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А т 
мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као стидећи се своје слабости, и у исто време као подле 
павају господа полицајци! ... — рече он као уз реч, али погледа Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’ 
Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које се мењају свакога дана, онако  
где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни помишљао да г 
 што је имало сад да се изврши, сматрао као нешто што је још далеко... има још времена...{S} Он 
>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте ли? </p> <p>— Свршисмо.{S} Пл 
, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно безизлазно стање принуђа 
гинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није л 
ворених, осушених и врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од ку 
е не може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита писар«...{S} И он се сећа оних болова, и  
е, с једне стране.{S} Све то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће ре 
ти и изненади.{S} Сматрао је своје село као једино поуздано уточиште, а сад му прва опасност от 
врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умрем. </p> <p>— М 
оним човјеком... знаш?... па да уживамо као цареви. </p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну Ђурица и с 
 мало што разумевао, и сад се сећа само као кроз сан...{S} Мајка му обукла нову, сасвим нову, ч 
оштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </p> <p>Ђурица му одузеде часовник 
размишљања... </p> <p>»Хе, одсад нећемо као јутрос, зацело нећемо« — помисли он и задовољно се  
 и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи у з 
оје му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. </p> <p>»Смркло се, мора бити«  
 растурили његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, по 
о механички, без размишљања, онако исто као што се удављеник грчевито хвата за слабу шибљику, д 
.{S} У крађи и нападима био је плаховит као олуја.{S} Јуришао је без размишљања, као бесан курј 
наш, Ђурица — одговори му сусед, младић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш 
S} Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима...{S} Најзад се некако дохвати паса, одакл 
мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се...{S} А  
удне, заносне очи, што опијају и сажижу као ватра... </p> <p>— Казаше људи што дођоше из општин 
каста ока, за која народ вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први поглед, исказиваху н 
е то због тога, што га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљ 
 сам прегледао, почистио, наредио сваку као сат. </p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе ј 
узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади 
/p> <p>— Бабетино једна!{S} Надао дреку као да му црева испадају!... </p> <p>— Сваки на своју с 
лажен, раздраган, и у том једном узвику као да хтеде исказати цело своје осећање. </p> <p>Она г 
лаву у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми 
 бистре воде!...{S} Наједаред, севну му као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отр 
руку! </p> <p>Ђурица пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњав 
ну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p>После првих удараца Сретен се само ув 
 уцвељену, па избачену напоље, избачену као исцеђен лимун, као непотребну ствар...{S} Гле, нема 
мца у крви и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац п 
и од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с вра 
ивове препеченице, која игра у стаклету као кристал.{S} Около стоје празни тањири, а на средини 
<p>Ђурица зину од чуда и стаде на месту као укопан. </p> <p>— Зар ти први — продужи кмет — отка 
дна мисао да се ухвати.{S} Само пролећу као искре, понесене бесним ветром....{S} У темену нешто 
, па стаде пред њега.{S} Очи јој севаху као живи пламен, сагореваху....{S} Она се исправи и пог 
а, дотле му И састанци са њом изгледаху као најсрећнији тренуци у животу.{S} Он дође на обично  
глед на Пантовца, чије се груди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде  
све дао.... му његова! — викну Пантовац као с неким правом, налазећи да му је тим причињена хот 
у и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауставља  
мога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињ 
д и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Че 
е и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми се куне срећом хајдучком — Др 
l:id="SRP18971_C15"> <head>XV</head> <p>Као што после онога догађаја, при оцењивању потре пред  
тан пандуру и диже се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кр 
 причајући успут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Што не о 
а код куће му наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђаво помаже!« — помисли капетан, улазећи  
едан брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овак 
такву мисао, која му одузима и последњу кап присуства духа. </p> <p>»Знам ја што је то« — проду 
, тресући руком, одговори на куцање.{S} Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен.{S}  
као сан, као са другога света, куцање о капак на прозору.{S} Ђурица се прену.{S} Читава бура ос 
</p> <p>— Милутин иде сутра у Жабаре да капарише ракију — одговори Симо. </p> <p>— Кад? </p> <p 
диже, као на команду.{S} Људи поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу.{S} Ут 
 приђе к столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не мога 
p> <p>Кад паде јака светлост на Станку, капетан је пажљиво разгледа. </p> <p>— Јеси ли заиста т 
каза да је овај мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах носе и закопају. </p> <p>Уве 
.{S} Гвожђе... воштаница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица  
без везе у мислима, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало речи појми њен положај, па хтеде да се к 
пи се велики збор пред канцеларијом.{S} Капетан разгледа проваљено место; рупа беше мала: изгле 
а исказују један другом своје утиске, а капетан стаде да саслушава грађане, који су познавали П 
 </p> <p>— Добро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да 
о... </p> <p>— Зар баш на месту? — пита капетан, мрштећи се. </p> <p>— Није ни мрднуо.{S} Ено г 
 сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станку. </p> <p>— - Ено, одмах на ономе брегу.. 
пу.{S} Настаде необична граја.{S} Изиђе капетан, па кад му казаше шта учини Марко, и он се заин 
 тањир са сиром и скорупом. </p> <p>Уђе капетан у собу...{S} У последње време, нарочито откад ј 
unit="subSection" /> <p>Тек увече стиже капетан у варош са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку ј 
 <p>— Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; 
</p> <p>— Да ниси писнуо!...{S} Овде је капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш. </p> <p 
ћеш?... </p> <p>— Капетана...{S} Где је капетан?... </p> <p>— Што ће ти ноћас капетан? — обрецн 
ди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капетан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви н 
е. </p> <p>— Добро јутро! — поздрави се капетан, седајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се 
му одрешите...{S} Што ће вам то? — рече капетан, па изиђе пред кућу. </p> <p>Ђурицу изведоше, в 
 се пружа више вароши.{S} Напред јахаше капетан с острагушом о рамену и револвером о бедрима, з 
за разбарушена сањива глава.{S} То беше капетан. </p> <p>— Шта је то тамо, Милисаве? — Викну он 
..{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, н 
цији великога зликовачкога друштва... и капетан задовољно седа за сто, пише рапорт министру...{ 
 се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку н 
и ћемо гледати... није нам првина.{S} И капетан је сад промењен, овај је нови опак... </p> <p>» 
своју одлуку с највећом упорношћу.{S} И капетан напослетку безнадежно махну главом, па се пожур 
еобучен умешао се у гомилу.{S} Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папучама 
азделише ову философску мисао, па чак и капетан, који дотле стајаше намрштена и озбиљна изгледа 
зишла...{S} То би славно било!« — мисли капетан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p 
>»Као да им сам ђаво помаже!« — помисли капетан, улазећи у двориште. »Али нека, имам у рукама о 
тра онај случај у Кленовику! — одговори капетан. </p> <p>— Шта, ми нисмо чули? — повикаше радоз 
, починио тамо у Трбушници? — проговори капетан, чим Ђурица стаде. </p> <p>»Хвала Богу!« — поми 
од којих и мутави проговоре... — заврши капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети ка 
у. </p> <p>За зеленим столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, претрпану свежњевима хартиј 
. </p> <p>— Сад пазите добро! — рече им капетан, и ако није било места опомени, јер сваки од њи 
сар Мита и разгледаше нека акта.{S} Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к столу. </p> < 
} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p> <p>Станку веома изне 
...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, н 
е капетан?... </p> <p>— Што ће ти ноћас капетан? — обрецну се пандур срдито. </p> <p>— Треба ми 
и о оним страшним мајсторијама, које му капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш  
аза руком на стакло. </p> <p>Кад помену капетан осуду, Ђурици заклецаше колена, обузе га зима с 
уљом набира. </p> <p>— Води га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </p> <p>Као у неком 
уда провући! </p> <p>— Отварај! — викну капетан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апс 
мети... </p> <p>— Камо девојке? — викну капетан. </p> <p>Погледаше сви по дворишту. </p> <p>— Д 
p> <p>— Како! ...{S} Ко га уби? — викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај шта је било, а  
 Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Шта је вајде... — поче Радисав да се 
а дела, облачи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало затим врати се, носећи 
<p>А варош ври од нестрпљења... </p> <p>Капетан је напослетку добио тачно извешће.{S} Кола са м 
: или дише или јој ради срце... </p> <p>Капетан се саже, наслони ухо. </p> <p>— Жива је, ради ј 
. после вам се неће жив дати... </p> <p>Капетан је разгледаше пажљиво...{S} Оно грозничаво дрхт 
ете, али не прозбори ни речи... </p> <p>Капетан не зна шта ће пре, пуне му руке посла: треба по 
, а ветар звижди поред ушију... </p> <p>Капетан се осећа као ловац, који се кренуо да затекне к 
о за кућу, одакле нема прозора. </p> <p>Капетан је још путем саставио план напада, према Станки 
> <p>— Закључао сам, ево кључа. </p> <p>Капетан изиђе у ходник, онако необучен, па видевши да л 
ожђе, којим су му ноге оковане. </p> <p>Капетан изиђе из собе. </p> <p>— Ево, Ђуро! — прозбори  
вољно материјала за одгонетање. </p> <p>Капетан оде са писарима у канцеларију, па узе одмах да  
, убијена!... — повикаше други. </p> <p>Капетан и Митар приђоше врљикама.{S} Пред њима лежаше С 
ј из вароши? — запита она брзо. </p> <p>Капетан је погледа. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу п 
ш.{S} А ти, Станка, ходи овамо. </p> <p>Капетан је уведе у једну собу, упали свећу на столу, па 
и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан одмах појми, да се, овим кораком, Ђурица одметн 
м веровати у истинитост његову. </p> <p>Капетан се јетко насмеши, као човек који непрестано слу 
ш толико?...{S} Шта хоћеш?... </p> <p>— Капетана...{S} Где је капетан?... </p> <p>— Што ће ти н 
пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је жив човек!... </p> <p>Дан стре 
да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!...{S} Вала јој је и присело... једва, кажу, о 
ај с прозора. </p> <p>— Зови људе, буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо по 
ви ларму забадава.{S} Не смем ја будити капетана за сваку ситницу... морам знати зашто. </p> <p 
дижући своју »шлафкапу« и поздрављајући капетана, који нешто туробна изгледа дође међу друштво  
н одговор, он дође к себи и, погледавши капетана право у очи, одговори одлучно: </p> <p>— Не зн 
 Лекар се нада да ће преболети. </p> <p>Капетана очекиваху други неповољни гласови.{S} Писар га 
 је слава и част! ...{S} А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом, као и сваком. 
 се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа капетаница прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан,  
} То беху врата на ходнику, пред станом капетановим. </p> <p>Како стаде пред врата, удари снажн 
{S} Постаде јој досадно ово запиткивање капетаново, које се никако није слагало са њеним душевн 
одважан момак, стаде први, и по упуству капетанову покуша да види јесу ли закључана врата.{S} С 
 њему познатим начином, ставио до знања капетану, да су похаране ствари код Ђурице.{S} Није зна 
p>— Зашто? </p> <p>— Он је ономад јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали 
дном потекоше из очију две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. < 
оска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. </p> <p> 
а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{S} Само му струји нека ватра кроз тело,  
се освести и следи...{S} Као да није ни капи сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На једној постељи сп 
 страшну жеђ.{S} Да му је само неколико капи хладне бистре воде!...{S} Наједаред, севну му као  
и новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај мета 
, осећао присуство човечје с оне стране капка.{S} Полако, тресући руком, одговори на куцање.{S} 
{S} Сунце удараше готово хоризонтално у капке на прозору, на улици се народ живо креташе, зврја 
а и из натмурено сребрнаста неба сипи и капље ситна роса, која обухвата цела човека, продире му 
 и блистаху поља и њиве, окићене росним капљицама, које се по брежуљцима већ стапаху и испарава 
 у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу  
еда како се разбија водени млаз у ситне капљице, које прштећи падаху унаоколо. </p> <p>— Чусте  
ива...{S} Топи се радосно срце мајчино, капљу вреле сузе низ образе...{S} То је било онда о пов 
ед уха, што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </ 
вамо? — запита Ђурица, тражећи око себе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненаднога г 
и очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештенику. </p> <p>— Не смем ти тр 
ха. </p> <p>Ђурица врло пристојно скиде капу, смерно приђе руци свештениковој и осети како му о 
 Кажу, не ваља се... </p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.{S} А там 
и, а на леђима је имао кратак постављен капут, купљен од једнога Сремца, и на глави малу шиљаст 
и на њему онај сигави, добро познати му капут Милутина механџије, који се повио на кљусету, па  
један другому.{S} Писар извади из свога капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет д 
.{S} Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногама.{S} Стадо 
 — не могаше скоро ништа распознати.{S} Капци, на једином прозорчићу, беху заклопљени, и само н 
од осталих.{S} Ну имађаше он још других карактерних особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беш 
седео. </p> <p>— Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. </p> <p>— Бато вели  
ше окренуо леђа улици, и продужи играње карата.{S} Кад сврши игру, он се диже полако, као човек 
 дохватише чистога поља, потераше брзим каријером...{S} Само се чује потмуо топот коњских плоча 
а чивију, којом су спојене обе половине карике...{S} Неки људи пружају руке поред његових ногу  
а дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну 
дина.{S} Први пут је апотекар дао назив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике 
и са грађанима: слушао разне разговоре, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.{S} У  
иш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо како књига 
а и одскаче од седла, по такту вранчева касања...{S} Некаква суморна тежина, некакав изненадни  
а ова изненадна коб.{S} Далеко пред њим касаху на коњима три жандарма.{S} Они су га опазили ран 
оворио да је сад све свршено и да после Касације нема шта чекати...{S} Окупи некога практиканта 
ад му после месец дана саопштише одлуку Касације, беше као убијен, промени се, снужди се... али 
аше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом... </p> <p>А старац Симеон затвори се у ћелију, п 
оњаници како одскачу од седла у лаганом касу, види се између њих нека нејасна група, из које ви 
ицом.{S} Не прође нико, само се отуд од кафане чујаше разговор, али се могло одмах опазити да ј 
зници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде.{S} Сиђе опет на своју сламу и с 
гло одмах опазити да је мало света пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ права ноћ« — помисли он, 
} Може вам се отворити стециште због те кафе — узвикну апотекар, а његови слушаоци да попуцају  
 тамни се понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо ви 
 па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се прикријете на Корушцу, док  
> <p>Кроз четврт часа хајдуци прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничк 
па ће после, преко Јеловичких планина и Качера, у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи с 
еновичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огран 
но.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на К 
ним новинама... орден... класа... »Онај качерски пући ће од муке, што му узабрах крушку испред  
пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских планина, које су, овога јутра, завијене у гус 
бњу зачу се из отворене собе сухо слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима суха увенула ст 
, знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резница, да  
а опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све...{S} Као да цела 
шт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљав 
, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, једре образе.{S} Тако  
кво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица трагове ужас 
враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« — помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пушку  
ати стотину клипова, кад убере њиву, па квит посла — рече кмет. </p> <p>— Је л’ тако, Јоване? — 
Шта је то Краљу само да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и готово... шта то њега кошта!...{S}  
е то Краљу само да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и готово... шта то њега кошта!...{S} И ја  
Краљу само да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и готово... шта то њега кошта!...{S} И ја одмах 
свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе три банке са нешто ситнине, а 
и густе, прогрушале брке. </p> <p>— Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче,  
мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шта ти говориш!... — плану Ђурица. < 
 Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} Има л 
 ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне 
нам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безб 
ди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању у очи, али се ста 
S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се мора наредити,  
 имамо — одговори Ђурица, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. </p> <p>Старац, још с 
</p> <p>— Па лепо, болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и напада 
</p> <p>— Отварај, море, озебох на овом кијамету — — одговори Ђурица. </p> <p>Врата се отворише 
 са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, па, како се погледају, зацену се од смеха. </p>  
же на столицама.{S} Чаше звече... смеј, кикотање... нико и не помишља на опасност.{S} Ђурица пр 
њима... да послуша оно весело девојачко кикотање... да их, онако старински, смело у очи погледа 
Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога краја.. 
 не треба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио похару.{S} Ноћас се добро промисли...{S} 
осле испитуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?...{S} И тако све, па мучи и 
а погледа и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то био тамо? — запита га она неким радозналим и  
.{S} Тиме му одузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} Одмах затим 
 свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{ 
ти!... </p> <p>Станка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} После неколико дана она је  
...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </p> <p>— Ево руке! — одговори она, 
само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут 
{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми пов 
— Море, шта кријем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... </p> <p>— Па не мор 
ко све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то 
, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе опет з 
, као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако како  
ове погибије, нема ни једнога човека, с киме је сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, помислим  
 често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> <p>— Са свима, брате, па... и с  
тена, који стајаше блед и непомичан као кип.{S} Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђури 
 се густ зелен шатор, израсла хладовита китина...{S} Поље се прелива и трепери јасно зеленило м 
а, винограда и пшенице; привлаче га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су му пог 
Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмис 
о затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљана кошуља, изве 
х пруга и памучне подвезе за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у г 
им подвезама, о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичн 
ивене црним гајтаном, и велики тунос са кићанком.{S} Тако одевен дође на крстоноше. </p> <p>Беш 
атра како пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не т 
ледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки изглед највише зависи од кратке кошуље, ма нико 
јводине. </p> <p>Већ неколико дана пада киша над Београдом, те је и чистији део града потонуо у 
а Радоњића! ...{S} Улетео бих онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње до 
 Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос, Марко! — повикаше радознали гледаоци. 
 таквој досетци. </p> <p>— Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напослетк 
еза му њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо се у почетку напада 
их опет затвори и наслони на њих дебелу кладу.{S} Пипајући зид и спотичући се по клизавој подст 
мућне становнике и, као крвожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих пусто 
ајдуци поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом... </p> <p>А старац Симеон затвори с 
охвала у званичним новинама... орден... класа... »Онај качерски пући ће од муке, што му узабрах 
Лени:{S} Сад си госпођа капетаница прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружн 
ко имао: неко икону, неко свећицу, неко класје жита или струкове бела лука...{S} Поред крстонош 
 горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се тужно нарицање.{S} То мајка несрећна опл 
на за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, нађи се са Рад 
у у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио се велики број сељана, читав сабор...{ 
 послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. </p 
, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не 
ђе ова дугачка зима!... </p> <p>— У наш Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених ливада, 
 </p> <p>— И јуче изјутра онај случај у Кленовику! — одговори капетан. </p> <p>— Шта, ми нисмо  
 у довољно издубљеној рупи, стоји један Кленовичанин, па избацује земљу гвозденом лопатом.{S} В 
пре овог изасланика, Ђурица срете свога Кленовичанина, кога му је послао јатак Јово. </p> <p>Ђу 
ње, бити изван сваке опасности. </p> <p>Кленовичка шума пружила се по једној дугој страни, која 
 троје пређоше реку, дохватише се густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожу 
ана, читав сабор...{S} Највише их је из кленовичке општине.{S} Саставиле се повеће групе на нек 
пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. </p> <p>— Добро —  
ине и удари реком, која тече кроз потес кленовички.{S} Потесом се растурили његови сељани, па р 
 путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На кленовичкој реци Ђурица се одмори део час, па не добивш 
, а писари стадоше журно писати наредбе кленовичкој општини, из које је Ђурица, и свима околним 
нога догађаја, при оцењивању потре пред кленовичком судницом, наступи у Ђурици извесан прелом у 
рећом хајдучком — Друго ништа и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја!  
иже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и повијаху се од умора и слабости.{S} Ушавши у  
, али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и закука из свега гласа: </p> <p>— Јаој 
омаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш г 
ладу.{S} Пипајући зид и спотичући се по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну ма 
ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p> <p>»И та 
 то... она само проврти, а чутура удари клин. </p> <p>— Море чувај се да не заклиноше. </p> <p> 
орити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па или моја или твоја глава!...« </p> <p>»Да се 
— одговори овај. </p> <p>— Па зар у сто клипова товар жита!... — викну Ђурица. </p> <p>— Море н 
ук осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. </p> <p>Јован скочи весео. </p> <p>— 
и, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву, па квит посла — рече кмет. </p 
пред, приђе руци поповој, па оде Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу, која је, док н 
се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — викну С 
сама.{S} То се отац Симеон слободи кроз клисуру, којом се долази до манастира.{S} Кад га стигош 
урица, као да одједном остаде без ногу, клону... глава се затури... затеже се конопац о коцу... 
 пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на ходу испали му д 
/p> <p>Јовове руке, којима се одупирао, клонуше, што је значило да се покорава и слуша.{S} Мита 
елика усрђа, беху позавлачили главе под клупе.{S} Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху ногама, на 
ровом уђе у кућу. </p> <p>Писар седе на клупицу пред кућом, један пандур остаде код Ђурице и Ма 
, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитна посла  
S} Вуја приђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, која заклањаше половину прозора, па  
тарцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима...{S} Најзад се некако дохвати паса, одакле ис 
 притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се...{S} А тере 
у уз пут угледа на другој завојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро познати му капут Мил 
ут Милутина механџије, који се повио на кљусету, па труцка и одскаче од седла, по такту вранчев 
оја је ушла Станка, те их закључа и узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам будити.{S} При 
о сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пан 
хим гласом. </p> <p>— Закључао сам, ево кључа. </p> <p>Капетан изиђе у ходник, онако необучен,  
итно је... видиш: жена сам!.... </p> <p>Кључаница шкрипну, врата се отворише и Станка уђе у ход 
да неко стоји пред вратима.{S} Прегледа кључаницу — стоји добро... отуд је поуздан.{S} Приђе пр 
рочевље, око кога спаваху чељад, напипа кључаницу на кућним вратима, извуче је и полако отвори  
рена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му се одједном набраше обрве, па викну 
пушку на руку. </p> <p>Сељани занемеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко 
брад му танко гласовито одговори: амин, кмет повика: </p> <p>— Господајте, људи! </p> <p>А крст 
ну? </p> <p>— Јесам... онако узгред.{S} Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дозна 
во, узе дувањару и предаде је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{ 
 стражарно спроведе« срескоме месту.{S} Кмет нарочито сачека време, кад је и Ђурица код куће, п 
ту.{S} То је поштено и право. </p> <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се ов 
 <p>Писар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски, ђе ме оре 
жите? </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p>  
</p> <p>Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, стојећи, извади 
оме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску ико 
чепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње мучење о 
жаху по кући.{S} После краткога тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу разних пешкира, међу ко 
им коњем, важно и достојанствено, ступа кмет, који пази на поредак, а нарочито на то, да се неп 
p> <p>— Марија, где је мотика? — запита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из лу 
ако дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами. </p> <p> 
... ето малко... вршимо посла — промуца кмет, пошто се прибра од првог утиска. </p> <p>— Јоване 
необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти, Мариј 
 чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право о 
а, кад убере њиву, па квит посла — рече кмет. </p> <p>— Је л’ тако, Јоване? — запита Ђурица. </ 
ажим.{S} Само и ти мене причувај — рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти за то — одговори Ђурица. — Ако 
Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи Ђурицу. </p> <p> 
кол о свршеном претресу, који потписаше кмет и одборници.{S} Писар и кмет остадоше у заседању д 
. </p> <p>— Велиш то истину? — запита и кмет. </p> <p>— Тхе, помало...{S} Јутрос малко почесмо. 
 потписаше кмет и одборници.{S} Писар и кмет остадоше у заседању да се, поверљиво, разговоре о  
> <p>— Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада значајно. </p> <p>— Ножа не дам,  
укопан. </p> <p>— Зар ти први — продужи кмет — откако је наше село закопано, да окрвавиш и окаљ 
ма ли какве нове наредбе, где се налази кмет...{S} Али је морао бити много опрезнији од жандарм 
ити? </p> <p>— Не бери бриге — одговори кмет, правећи тајанствени израз на лицу. — Све ћу ја ње 
ено тамо на дувару приковано — одговори кмет, показујући очима на ону објаву среске власти, кој 
дошли да присуствују продаји, коју врши кмет.{S} Онај сиромашак сео под запис, оборио главу и г 
дан нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. </p> <p>— Није то — рече писар. </p> <p>—  
дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплаши 
але, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даље нари 
и полутаци. </p> <p>— Ене де! — узвикну кмет, погледав новце. </p> <p>»Пропао!... пропао!... ро 
и за врачање...{S} Ене де!... — узвикну кмет одједном, издвојивши из оне гомиле један велики фи 
жем. </p> <p>— Доле ту кустуру! — цикну кмет. </p> <p>Ђурица се само одмаче неколико корака. </ 
ије, који стајаху пред вратима. </p> <p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и 
 врљике, за које беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе у кућу. </p> <p>Прође пола часа.{S} Писар 
руку, машући њоме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без поздрава: </p> <p>— Где ти је мајка? 
 је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снуждено погледа Станку. < 
 за то — и насмеши се значајно. </p> <p>Кмет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за  
ша своју љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудим 
ма ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. </p> <p>— Из среза, велиш?{S} Тсс... петљају неш 
-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« као муње ређаху му се мисли у глави, а 
 она и застаде. </p> <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус 
Шта си му то говорио? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих. </p> <p>— Па знаш... саве 
 дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </p> <p>— Ко т 
укурузу крмачу једнога сиромашка, извео кмета, те оценио потру, па сад продаје крмачу.{S} Људи, 
ропао сам, нашао је!...« </p> <p>— Хеј, кмете, овамо сви! — викну писар. </p> <p>Изиђоше сви из 
а ми пропада толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправ 
е ти је мајка? </p> <p>Ђурицу дарну ова кметова осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди, али се о 
а Ђуричино раме, као из неба, паде рука кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, да се разговори 
вица повампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две  
м бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што за мене  
>— Лево!{S} Страном!{S} За њима! — вичу кметови. </p> <p>И цео, дуг ланац луди, збијајући се у  
. </p> <p>— Около!{S} Заобилази! — вичу кметови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу 
е осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђуро... ето малко... вр 
о ће шта носити.{S} Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не могоше пог 
ичину кућицу срески писар са пандурима, кметом, бировом и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо  
 рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом. </p> <p>— Знаш... не могу пред онима да ти каже 
, не узимајући још ствар озбиљно, посла кмету наредбу, да девојку »одмах стражарно спроведе« ср 
ђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише 
аст па груне право овде, и не јављајући кмету!...« Откако је учинила први корак за ближе познан 
 да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с одборницима, пандурима и бировом уђе у ку 
? </p> <p>Одборници погледаше зачуђено, кнез се намршти, па приђе попу и шану му: </p> <p>— Зар 
ави... </p> <p>— Јок, не може! — одсече кнез. </p> <p>Међу момцима наста гуркање и шаптање.{S}  
 још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез проговори: </p> <p>— Ево Милошева Срете.{S} Шта ве 
 порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? </p> <p>Одборници погледаше зачуђен 
> <p>— Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пик и подели.. 
 би га светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико  
итрахиљем и преврташе журно неку велику књигу. </p> <p>— Дајте младенце! — рече он и обрте се ђ 
ш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се искашља и протрља међу прстима свој де 
ше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку:  
{S} Како би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Постоја још мало на своме прозор 
 она?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А ј 
 буде сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо од 
знаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш  
од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? </p> <p>— Још нис 
аред наиђоше на село курјаци.{S} Сваки, ко имађаше стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би 
на, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако  
днети? </p> <p>— Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... </p> <p>— Како... ја шта ћу?  
јено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухватити смисла.{ 
и зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао 
неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за каву! </ 
у томруке.{S} После испитуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?...{S} И тако 
 бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао?...{S} Мајка... отац... др 
е изнутра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отвори, а 
. они мене у томруке.{S} После испитуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?.. 
а другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, п 
<p>— Погинуо је. </p> <p>— Како! ...{S} Ко га уби? — викну капетан и љутито сјаха с коња. — При 
 пушку, повика: </p> <p>— Остав’!...{S} Ко ти то рече? </p> <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај« 
а његове рачуне нико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и  
одкуд ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се тога сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код ч 
се...{S} А после, шта бива после?...{S} Ко ће то знати...{S} Само затрпају земљом, — па као да  
д пре... и како је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда скоро да сване?...{S} П 
како...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!...« </p> <p>Неколико пута је се 
 пут, богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна његове рачуне и крајеве. </p> <p>— Знаш... и  
..{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... везали га за кол 
ало не извешти — слушаћете Радована.{S} Ко на то не пристаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете  
кав исти прозор, као и овај изнутра.{S} Ко није посвећен у тајну, никад не би могао ни помислит 
ан.{S} Ти не знаш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо скухати попару, па му не 
 по законима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и  
 плива... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражов 
има, по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити ш 
>»Шта то вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу  
 лагано, кад опази човека близу себе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, Ђуро, од Јова... </p> <p>— А,  
оваху у околину, свакога часа надаху. — Ко се скрива и бега, њему се непрестано чини да му је н 
те чувамо кâ једнога свога... </p> <p>— Ко то изнесе? — викну трећи. </p> <p>— Шта их ту испиту 
 ход босих ногу по опекама... </p> <p>— Ко си ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. </ 
евђовића, кâ што ти причаш... </p> <p>— Ко, зар Јевђовић?...{S} Хеј, мој соколе; да ли му је са 
окна и промоли главу на поље. </p> <p>— Ко је то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, ко 
 осмехну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко је то прошао? — запита Ђурица благо, желећи да загла 
, притрча и притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар на 
 босих ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко је то? — запита груб женски глас изнутра. </p> <p>—  
 зачу се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко је то? </p> <p>— Отварај! — викну она гласно, сазнав 
 том једна од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и од 
 веле варошани, жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама де причај ми како г 
а после пустио; је л’ истина? </p> <p>— Ко то каже? </p> <p>— Грујица... мало пре дође озго. </ 
да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим 
»Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре 
 — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђу 
 пре убити они коњаници?... </p> <p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, 
ако раздраган и расположен... </p> <p>А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У С 
е бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и 
иза уха и запита озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није каква варанција... </p> <p>— Ја 
ја... на посао? </p> <p>— Мораћеш; нема ко други.{S} За овај посао требају ми поуздани људи — о 
борнике у заседање, па одлучује са њима ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од прве кметову синчић 
 Да станем тако, па нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S} Па онда... шта буде,  
 џепу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Н 
>— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже. </p> <p>— Хајде жив 
— запита Станка радознало. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти 
ли сведоке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво загов 
е журим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му 
 светлост зимње зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. </p> <p>С 
о ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком своје село, дотл 
асник... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много.{S} Наишао ваљада  
 могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право кажеш: 
нки застаде осмех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни п 
реду.{S} Остале крстоноше понеше шта је ко имао: неко икону, неко свећицу, неко класје жита или 
ео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити право занимање.{S} Сваки дан је провод 
/p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, смејући се и сама. </p> <p 
мњу код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док радимо заједно — слушам те, а кад до 
е, полегаше по застртом поду.{S} Где се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S} Новици  
 што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Неки пут 
а и стала би распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: с 
кочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стад 
где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће виде 
говара с овим лудима. </p> <p>— Правите ко пуши — рече он, пруживши дувањару. </p> <p>Биров му  
аш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела. </p>  
ми овде. </p> <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му 
вудајући кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше гото 
 истога тренутка је опет завуче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> 
ј приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч овој праведној, страшној погибији 
 је крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власт 
една жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у  
о су са мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шт 
ре, то се зна... какво издавање!{S} Али ко ће ’наке муке поднети? </p> <p>— Ти их немој подноси 
 па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна... може још доћи одговор...{S} И срце се опет по 
ја кривуда између потеса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Им 
 Дивна ли живота!... </p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит на 
 кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али  
 никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа!  
уп: живи како знаш, нико те неће питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да 
о се појави из шуме, не могоше смислити ко је. </p> <p>— Биће то који његов гласник... они, зна 
ктором.{S} Народ нагрну колима, па нити ко може приђи колима да што види, нити се може извући и 
свагда, кад му је требало да се извести ко је прошао путом, има ли какве нове наредбе, где се н 
какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохв 
ња у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко спомене име Ђуричино.{S} У први мах је ова загонетна 
о моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, б 
адован и Коста сами, не очекујући да их ко позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само састави 
ком бунилу, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна — помисли он — можда то неће ни бити; дуго је до 
а није до сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одговара за њега«, мислила је она до 
 Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу 
— рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добит 
аде, наде очајне, мученичке... </p> <p>»Ко зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе п 
 од страха, што му изазва ова изненадна коб.{S} Далеко пред њим касаху на коњима три жандарма.{ 
ше радозналошћу, па јој испричаше своју коб са Ђурицом. </p> <p>— Окупила ме Живана пљускати —  
 пропаст, како је лакомислено ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања!...{S} А как 
 земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудву, која јој прогута јединца сина...{S} У ста 
рму, који је одводи... </p> <p>— Где је ковач?...{S} Скидај!... — вели писар. — Седи Ђурице! </ 
<p>После једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично накаш 
 Ђурице! </p> <p>»Ковач...{S} Шта ће му ковач?...« — мисли он, седајући на земљу. — »А, да ме о 
ова откивањем, па стаде гледати како му ковач вешто одсеца чивију, којом су спојене обе половин 
ом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, ал 
. — вели писар. — Седи Ђурице! </p> <p>»Ковач...{S} Шта ће му ковач?...« — мисли он, седајући н 
и Марко, и он се заинтересова, па позва ковача да опет, истим начином, изиђе из апса.{S} Марко  
 заподену се занимљив спор између Марка ковача и једнога дебелога терзије. </p> <p>— Море каква 
не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на  
 у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, свога главног агента из вароши, проговори са њи 
ника, Ђурица срете свога Кленовичанина, кога му је послао јатак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше  
 у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти кћери умес 
аду скривати.{S} Па као што ’но курјак, кога потерају са свих страна, тражи најгушћу шуму и зав 
крета, који би га издао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по изгледу, са заметнутом косом на ра 
едним хајдуком и, тако рећи, зликовцем, кога може убити последње циганче, па нико да му не суди 
во по кући, угледа још некога над оним, кога је он убио.{S} То се снаха наднела над мртвим деве 
 ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?...{S} И тако све, па мучи и питај...{S}  
о, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, веома волео и поштовао.{S} А 
је и душом и телом — оглашени зликовац, кога зацело чека, раније или доцније — куршум.{S} Знала 
али га можете стићи. </p> <p>— Како?{S} Кога то? — запита Ђурица живо. </p> <p>— Сад видех оца  
е нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— Кога? </p> <p>— Мучно да га знаш.{S} Једнога младића из 
 први пут посматрамо свакога човека, за кога нам се каже да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, м 
дни, па не брини! — одговори Новица, за кога то, као што изгледаше, не беше никаква неповољност 
шта велиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну 
 спремила за ручак — одговори други, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су 
, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, и он 
а је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: 
то одговара на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, највише живела ко 
 баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осећати како куршум 
лавом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем  
 Лези! </p> <p>Станка не појми одмах на кога се односе те речи, па се у трчању осврте и виде да 
> <p>Ђурица је имао нарочити разлог, са кога је избегавао поглед Станкин.{S} Свачије друго туђе 
јајног и златног одела свештеникова, од кога није одвајао очију.{S} И најзад сећа се да је тада 
 у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше сузе из очију. </p> <p>Збуњен, уплашен,  
акав изненадни бол наиђе му на срце, од кога му задрхта цело тело, а пред очима се ухвати, наиђ 
ознога погледа, који сече као ножем, од кога су стрепили највећи разбојници...{S} Али се на њег 
инити — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица задрхта. </p> <p>— Море, то се зна... какво 
е ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни ре 
 »Хајдуци!...{S} То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — помис 
ао да сад тек очекује прави одговор, од кога јој зависи све. </p> <p>Ђурица пак хтеде да круниш 
p>— А, зликовче, изабрао си и оружје од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му руку. </p> 
јица изиђоше из куће и, неопажени ни од кога, одоше кроз село, договарајући се о даљим својим п 
/p> <p>— Жива је, ради јој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где је ударена. </p> <p>— Код П 
ј како било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па 
си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p>— Каква ти је то гошћа? 
, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладна планинска вода преко липова луба 
поглед на онај дуги планински венац, из кога се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Ор 
>Мислио је о оној увреди.{S} Знао је он кога се тиче она напомена о јаловици.{S} Његов отац, ко 
, само нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Бо 
 неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јавити? </p> <p>— Не бери бриге — одговори кме 
 назад...{S} Полако обиђе прочевље, око кога спаваху чељад, напипа кључаницу на кућним вратима, 
.{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, само не 
говори Ђурица љутито, не гледајући ни у кога. </p> <p>Пантовац, као чудећи се и сажаљевајући га 
чинити. </p> <p>— Знам, али ако намораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венч 
 идемо чим се смркне, само нам нађи још кога човека — рече Ђурица. </p> <p>— Готово тамо вам је 
ћу. </p> <p>— Хоће ли нам он шиљати још кога? </p> <p>— Јавиће он све.{S} Кад се сврши потера,  
ивети отпаднику из друштва! ... </p> <p>Кога год видиш, сваки гледа свој посао, који му је по в 
највећу бригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгледаху као најср 
то изгледало?{S} Намести је он, рецимо, код... где би то могло?... све једно, Новица би јој наш 
да Станку. </p> <p>— Да идеш, за ноћас, код Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу више тако да се пот 
</p> <p>— Само питај за Јулину биртију, код »Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу и кажи јој: поздра 
тога дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало до 
Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гро 
о. </p> <p>— Жива је, ради јој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где је ударена. </p> <p>— К 
воји?{S} Види где је ударена. </p> <p>— Код Петра су завоји и стаклета — одговори Митар. — А, е 
мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је  
неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p 
 </p> <p>— Где је сад Ђурица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем селу...{S} Остао је на спавању 
ам на другу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да м 
води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спавати. </p> <p>»А н 
а у дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће му наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђав 
а је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p> <p 
е се, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се 
ога сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од оне 
упио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једем.. 
ље. </p> <p>Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара 
и је.{S} Само сам, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад  
а угледа снаху како је необично присела код завале испод прочеља, дигла руке више главе и препл 
подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Била је до ју 
 Јово му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђу 
дох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!...{S} Вала јој је и присело... једва, каж 
> <p>— Ако можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... </p> <p>— Више Војковића кућ 
ојим колима.{S} Распитиваше за калуђера код сваке механе редом, и код последње, пред манастиром 
 нарочито сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро 
ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотина дуката,  
клупицу пред кућом, један пандур остаде код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима. </p> <p 
<p>Изјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде код Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало од оних пара; тр 
 окрузима.{S} Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динара. </p> <p>— Е, мој пријат 
ли није све платио...{S} Ево облигације код мене, па читајте... на њој то пише — одговори Никол 
и случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с т 
с таким људима... </p> <p>— Не бојим се код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица, па уста 
ељани му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоузданије склониште.{S} У  
оро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца.{S} То треба да се у 
е среће, којој се одаваху, док она беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху једно уз дру 
II</head> <p>Ђурица и Пантовац остадоше код Јова и на преноћишту.{S} Ђурица и Станка однеше поњ 
е за калуђера код сваке механе редом, и код последње, пред манастиром, казаше им да је старац м 
учно проговори: </p> <p>— Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите че 
о знања капетану, да су похаране ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна 
сио — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!...{S} Робија! окови!...{S} Или... или  
ледај како било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи за одборнике 
мати за посао, кад треба што ујдурисати код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаж 
а треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, ј 
е лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Стан 
оброћудност, која се често може опазити код људи зеленкастоплаветних очију.{S} Али кад се мало  
тао је на спавању, и сутра ће преданити код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре 
 је ономад јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. </p> <p>— Не м 
нега све новце, па се онда и он намести код Мата, леже и наскоро се учини да је заспао. </p> <p 
 — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и ост 
 сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p> <p>Станк 
нтовац. </p> <p>— Баш ја једнако мислим код куће, никако не могу из главе да те избијем...{S} Ш 
 и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како 
и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па 
м Ђурицом и Јовом.{S} Станку је оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Л 
 му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па се онда и он намести код Мата, л 
вео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трговаца.{S} Друга двојица б 
и путом сети се да ономад, кад је ноћио код Јова, није ништа наредио за Станку, те и не зна где 
ече она гневно. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... </p> <p>Јово,  
> <p>»А овај ништа не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачно је Коста стигао и испричао, или  
у те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам на другу страну, имам хи 
же овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих људи«... </p> <p>— Новица! ...{S} Спаваш ли? 
реко паса. </p> <p>— Откуда овај пешкир код тебе? — запита он бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад 
арамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком 
крајне сањарије...{S} Крстоноше застају код записа, попа и Обрад отпевају што следује, урежу за 
> <p>Изненади се веома, кад нађе Станку код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу 
наивно, да одједном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док  
вари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цванци 
а ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, подметнули? </p 
>— Оно знаш... мука је то.{S} Ствари су код тебе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они не 
овори са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, ево нам трећега! — викну апо 
де је к селу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољн 
Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} Због т 
а, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом приликом разговара 
 пухор косе, виђаше се црвена, испечена кожа, па једном месту напукла, па ту зија огромна спрже 
јно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. </p> <p>— Води га! — викну кап 
 био вођен среској кући, све због неких кожа, које су на њихову тавану налажене.{S} Ђурица је н 
рица је не само добро знао откуда су те коже, ну је, заједно са целом кућом, пробао печења и ја 
у, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој меку  
 а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога 
у се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да му  
ло га је да се лати и таквих средстава, која су законом забрањена.{S} За ово му није требала по 
уги као повесмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све лице испод очију на ниже 
чи упреше у шарену огромну масу народа, која се, таласајући се, лагано кретала путом.{S} Беше т 
су да је то необуздана, срчана природа, која не зна ни за какве препреке.{S} Марко се само чуди 
е у једноставну масу неправилна облика, која се носи, иде...{S} Одвоји се по која гомилица, по  
нали слушаоци. </p> <p>— Једна сељанка, која је нешто оговарала његову Станку, враћала се из ва 
<p>Одавно она већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и  
ним челом, сијаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезаху у осмејак, гледаху к 
и другови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту и 
к стајао пред очима као нема загонетка, која те све више привлачи, што је мање разумеш...{S} И  
на светла јуначка лица из наших песама, која нам буде топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћ 
ва није он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела досад погледати, сад се разговара са 
 сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази преко потока, и спаја село са потесом.{S}  
S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, в 
топи снег, да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у своја нема наручја... </p> <p 
ребрнаста неба сипи и капље ситна роса, која обухвата цела човека, продире му до тела и, чини т 
Прође нам вечерас добра стотина дуката, која је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, као кривац 
угу, док не окрете реком дубока корита, која беше обрасла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, с 
 одређена места на вратницама дворишта, која ће посести споља и чувати да кроз њих нико не уђе  
ојем, ту их заустави Јелица Плескоњића, која им причаше о дрекавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом  
анка, шиљаста, напред истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необи 
колности око себе; кад проучи сва лица, која рукују судбином народа; кад оцени праву разлику из 
амено жутило.{S} И она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сунчева, претворила се у 
, па се ту обично заметне шала и прича, која се продужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеј 
 јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила негде у папрати. </p> <p>Непомуз 
црвене и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погле 
а и трепери јасно зеленило младе траве, која је, као власје на четки, густо избила из земље...{ 
аконских одредаба и живе душе човекове, која управља тим одредбама по својој ништавној вољи; ка 
} Очи му прелетеше преко некакве слике, која му је тако позната и тако блиска, али се он не зау 
аве, ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа право на њега...{S} Чим он испали на једа 
ини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угибаше се под теретом његова т 
ку, дохватише се густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пр 
ва оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се склопила над овим тихим самостаном.{S} Хајдуци  
говор с леве стране, од Јанкове каване, која је одмах до среске куће. </p> <p>— Ваљда нећете би 
ад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и заклонила својим моћним зеленим п 
 а на њему половак шљивове препеченице, која игра у стаклету као кристал.{S} Около стоје празни 
 му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен сол 
ахо, могу и овако — одговара он Станки, која му нуди јастук. — Напослетку не браним...{S} А ја  
ини траже објашњење неке страшне мисли, која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму 
м испаде из куће и потрча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га не 
шума пружила се по једној дугој страни, која је испресецана јаругама и косама.{S} Бегунци су св 
о се потчињаваше оној неодољивој тежњи, која је тамо снажно привлачи.{S} Предала се сва оној за 
ци се зауставише на једној стрмој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.{S} Требало им  
неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постеље... </p> <p>Звек 
јући очима на ону објаву среске власти, која је прикована на судници. </p> <p>— Шта зар има? —  
ним мислима о себи и својој будућности, која, истина, беше сакривена од очију јој, али први зна 
 изиђе из корова и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. </p> <p>— Зар си јо 
е му нека црвенкастосива тама пред очи, која му заклони собом све предмете и сва лица...{S} Он  
мисли беху заузете овом чудном појавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој,  
спусти са високе планине и удари реком, која тече кроз потес кленовички.{S} Потесом се растурил 
гледа око себе, па се наже над Станком, која га погледа као кривац покајник. </p> <p>— Стале, т 
а Ђурицу Дражовића са дјевицом Станком, која својом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје с 
 <p>Симо се исправи, машући оном руком, која је бодена. </p> <p>— Ништа, среће ми, само је заду 
 беше близу једне јаруге обрасле шумом, која представљаше живу згоду за курјачке ноћне нападе.{ 
зору, одмаче дугачку клупу са наслоном, која заклањаше половину прозора, па извади цео рам са х 
ле заласка сунчева, Ђурица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и 
а овамо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му одржава гвоздени ланац на ногама. </p> <p>Савла 
је се друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом надању...{S} Све  
ица погледа попа.{S} Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром.{S}  
 одмах се постара да угуши такву мисао, која му одузима и последњу кап присуства духа. </p> <p> 
анка, али ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, тицала жандарма... </p> <p>Кроз кук 
чепа.{S} А он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тог 
 се... </p> <p>— Кажи ми, болан, право, која ти се више допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш 
... </p> <p>Живео је као што живи звер, која свакога тренутка очекује громовито халакање потере 
 и благост, неку болећиву доброћудност, која се често може опазити код људи зеленкастоплаветних 
а не остави ова присебност и одлучност, која је расла све више, у колико се он приближавао кући 
>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечила вра 
ваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да п 
ну му као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога тренутка, ка 
према месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.{S} Курјак се мртав сроза 
и сухим, слабим рукама ту кобну грудву, која јој прогута јединца сина...{S} У старим исплаканим 
ђоше поток, па стадоше уз једну ограду, која је једним крајем излазила на улицу, а другим на по 
о је лакомислено ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања!...{S} А како се могло ле 
чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајдука? </p> <p>Ђурица се намршти,  
 болно и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво и мирно ћутећи корача поред њега. </p> <p 
те брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега. </p>  
јстарији син, поче да пати многу стоку, која такође велики приход доноси.{S} Тако је, постепено 
еше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху тали 
p>Човек стаде, погледа у пружену пушку, која се још могла у сутону опазити, па се одједном окре 
ј Вујо представљаше неку необичну силу, која не зна ни за какве препреке.{S} Да је школован, он 
ко луди, па с чуђењем посматраху драму, која се одиграва пред њима.{S} Милош одборник ухватио у 
« и паде му поглед на једну младу жену, која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?. 
поред ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, још суморнија...{S} Повија  
е на брег угледаше омалену сеоску кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на противно 
>Подизаше се и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, управо две прова 
лисару, те узе од нега велику меденицу, која је, док није црква набавила звоно, сазивала побожн 
свештениково лице, очекујући другу реч, која би ублажила или преиначила ту страшну мисао, али п 
 на ономадашњој и јучерашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и околности, а 
ој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </p> <p>— Нека удовица... води га као коња  
 није ни знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опа 
одећи главом напред и удесно. </p> <p>— Која је боља, побро?...{S} Знаш?... — на мигну му Новиц 
под којих севају два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, на 
де пред једна врата над степеницама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S 
ини, најлакше погодити из пушке, и река која кривуда између потеса и шуме.{S} Али ко зна да ниј 
његова трчања, постаде као права зверка која се спасава од велике хајке.{S} Вараше га куцање ро 
усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, в 
. — одговори он, па приђе вратима, кроз која је ушла Станка, те их закључа и узе кључ са собом. 
ију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... 
у мисао некако онако, као и сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непрестано стајала 
вињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, или онај што коси... 
а, која се носи, иде...{S} Одвоји се по која гомилица, по један и по двојица потрче напред и оп 
ођен среској кући, све због неких кожа, које су на њихову тавану налажене.{S} Ђурица је не само 
е, видећи у сну читав харем варошанака, које се отимљу о његово миловање...{S} Али кроз сан опр 
ку, догоди се и њој: од толиких стрела, које досад срећно пролетаху поред ње, једна се закачи и 
 се диже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и повијаху се од умора и слабости.{S} Ушав 
 играча; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ће 
 да мисли о оним страшним мајсторијама, које му капетан напомену и о којима му је Вујо тако мно 
а гледа и да се диви његовим особинама, које јој све више излажаху пред очи и биваху све примам 
 поља и њиве, окићене росним капљицама, које се по брежуљцима већ стапаху и испараваху.{S} Испо 
нешто... а он окупио о неким ситницама, које после тога немају, како она мишљаше, никаква смисл 
е обичне приче о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије причају.{S} Кад дођоше до  
атор и управник свих хајдучких дружина, које се, у дугом низу година, смењиваху по Шумадији.{S} 
тес у даљину, чак до качерских планина, које су, овога јутра, завијене у густу белу маглу.{S} С 
пасне крађе и, после брзога помиловања, које су му »пријатељи« умели испословати, продужавао је 
огаше јавити, осим овог општега питања, које сам себи непрестано задаваше.{S} Онај огромни тере 
даваше нервозно трзање виличних мишића, које је откривало усиљену и немирну унутрашњу борбу.{S} 
, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које постаје од његова трчања, постаде као права зверка 
аједаред јој прелете радост преко лица, које се развуче у весео осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S}  
ј неми последњи одговор охладнела срца, које говори о неверству, погледа га још једном пажљиво, 
Видео је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао и ишао им на руку, но је то мно 
му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе 
 разгали срце...{S} И чудно је то срде, које се радује меденици на црквеној литији, и у исто вр 
 би он могао прочитати оне исте изразе, које чита у погледима већине девојака и момака, такав п 
м — и он показа главом на густо гложје, које се раширило подаље од стазе, на којој они стајаху. 
а нигде лепше није; и саме ове прилике, које је очекиваху, изгледаху јој заносне, пуне интереса 
речи и изазиваше све оне страшне слике, које се мало час пред његовим очима изређаше, али се са 
по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила,  
И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и в 
ија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.{S} Заљ 
 му је једини лек од оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да  
ми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље, које пресеца поток, угледаше коњаника, с којим су се мо 
е око њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред ноге им.{S} Понегде куршум лупи у 
лаким еластичним скоковима све препоне, које му беху на путу.{S} У десној, опруженој низа се ру 
м тек после долази право разрачунавање, које мора имати неке сразмере са државном уценом.{S} Ал 
но зашушта и затим се чу тихо звиждање, које највише подсећаше на пиштање ухваћена миша.{S} Ђур 
 пробуди га некакво шушкање и шапутање, које се чуло озго, од дворишта.{S} Седе на постељу, дох 
преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја за 
во, сасвим непознато му до сад осећање, које му отвара нов поглед на свет...{S} Срећом, сад је  
ки велики бол, неко непојмљиво осећање, које је личило и на кајање, и на жалост, и на страх од  
ка нова мисао, неко чудно ново осећање, које му баци сасвим нову светлост на овај догађај.{S} О 
; угасило се оно бурно ватрено осећање, које их је бацило у загрљај...{S} Сад се место њега јав 
аге да поднесе толико нечувено унижење, које би стајало у суштој противности са целим његовим о 
се полако извуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> <p>— Мацо, ево ти драг 
ту у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке друге по 
ражим, јер су то крваве, проклете паре, које ти је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изго 
сом сва читанија, народ заседе у совре, које су подигнуте око записа.{S} Свако племе имало је с 
е у јаружице и опет да се пењу на косе, које су се отегле низа страну.{S} Бегање је било тешко  
 велики скуп разби се у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, а 
се разбија водени млаз у ситне капљице, које прштећи падаху унаоколо. </p> <p>— Чусте ли за Ђур 
шегрти спремају воду за љуте газдарице, које се још по мало протезаху по душеку поред гојазна и 
ст, не могаше да стиша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак  
а...{S} Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, по законима и 
угих живео...{S} Ја знам десетину људи, које су ти твоји пријатељи измамили у гору, терали их д 
ремишља у тамној ноћи недовршене мисли, које јој беху једино занимање у овој тешкој и необичној 
ога, беше читав хаос разноврсних мисли, које се само јаве и прођу... па и не беше у стању да ра 
 у исто време долазили су му на ум они, које је он побио!... </p> <p>У тој грозничавој безразло 
p>— А шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, подметн 
цео свој рад гледао као на случајности, које се мењају свакога дана, онако исто, као што се мењ 
ица паде у велику бригу због опасности, које се гомилаху око њега.{S} Марко Радоњић не могаде о 
о ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака обрће и надгледа. </p> <p>— Одмакн 
ху право на њега, држећи пушке на руци, које одсјаиваху према заходу сунчеву. </p> <p>Ђурица за 
 бледа лица, слушаше ове необичне речи, које исказиваху и неке његове најтајније помисли.{S} И  
у, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати није смео.{S} Заносна ватра љу 
 беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се пружа више вароши.{S} Напред јахаше капетан с о 
урица и Пантовац, с одабраним друштвом, које им је Вујо спремио, ударише на бистричкога механџи 
 знали само по имену, разуме се лажном, које му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Мило 
 видело.{S} Тек се могло назирати небо, које се, као црн џиновски поклопац, надвило над овом шу 
ђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се раширило и виси пред његовим очима, али му оно  
јој досадно ово запиткивање капетаново, које се никако није слагало са њеним душевним стањем: о 
буздана пијанка занела је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да 
се мораде ухватити левом руком за чело, које обузимаше све већа ватра... </p> <p>— Нек ви је ср 
више ништа, осим једно једино страшило, које се помаљаше из те таме са подигнутим ножем.{S} То  
ајаше иза њега као какво црно страшило, које је готово да га свакога тренутка у своје канџе доч 
 нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако  
 једва приметне боре око крајева очију, које издају лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало 
ање малих и сјајних Радисављевих очију, које ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли 
 </p> <p>— А, пробудио си се! </p> <p>— Које ли је доба? </p> <p>— Нема још поноћи, сигурно...{ 
 Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и 
арева коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе у кућу. </p>  
тају и причају једна другој новости, за које се знало.{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се на 
, али их уздржа његова оштра збиља, иза које су опажале да сева нешто тајанствено и опасно.{S}  
иближује.{S} А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи 
. и како је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда скоро да сване?...{S} Па онда. 
ај пута, на једној положитој рудини, са које се лепо види цела варошица са околином.{S} Народ с 
 корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на село и на све, што му је са 
 знам за такву опасност или љутњу, због које не бих могао пробати овако лепу мученицу«. </p> <p 
д очима се ухвати, наиђе нека магла, од које се ништа не види око себе...{S} У глави му наступи 
окула, носио оне широке сукнене чакшире које носе Палилулци, а на леђима је имао кратак постављ 
ди се између њих нека нејасна група, из које вире пушке окренуте у врх...{S} Још неколико трену 
 писати наредбе кленовичкој општини, из које је Ђурица, и свима околним општинама: »да Ђурицу Д 
А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не 
другим мислима и ствара једну збрку, из које се ипак осећа само она...{S} И уз то једнако, уза  
а се све више пропада у неку дубину, из које нема излаза...{S} Падамо обоје и пропадамо, па бар 
т на прозор.{S} У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његово 
на шта се у њему збива, не погађа мисли које се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасно 
ток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се могли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на ј 
же.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта... </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пет џандар 
још није ни половини дао први »пешкеш«, који се обично сматра као ситница и за којим тек после  
ао је мирно: знао је да има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопш 
зумеде њено значење и позна глас онога, који је рече.{S} У другој прилици он би знао шта би рад 
штро у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенет 
у...{S} Разне пријатне слике из напада, који ће следовати, већ се унапред јављају, и он већ вид 
аза трговачкога вересијаша из Београда, који се враћаше с пута по југозападним окрузима.{S} Ђур 
..{S} Нема више онога грознога погледа, који сече као ножем, од кога су стрепили највећи разбој 
пазити, да су обе женске од онога реда, који не држи много на чедност и поштење...{S} Гошћа беш 
ска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година гледам шта се ради  
после ових бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и претурише преко његове главе 
ти под утиском ових необичних догађаја, који се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« 
у криви бандисти? — Викну Лаза терзија, који је у младим годинама, испитујући своје подобности, 
ати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним  
 се што пре дохвате рудничких огранака, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван  
ни племена.{S} Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чек 
е дану...{S} Чудио се срцу жива човека, који зна, поуздано зна да сутра умире од куршума, па оп 
ге похаре, Вујо посла пред њега човека, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му  
ико дуката.{S} Нашао је другога човека, који ће му радити боље. </p> <p>— Који ће њему све дава 
{S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га  
ујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније вршити посао.{S} Због т 
лижаваху се и провлачаху се три човека, који необично изгледаху у овој полутами.{S} Ђурицу нехо 
апита лагано, видевши кроз мрак човека, који стајаше под прозором. </p> <p>— Ја сам...{S} Симо. 
е скоро сваки од њих добро знао човека, који је то извршио.{S} Том приликом заподену се занимљи 
ње своје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их слободно и отво 
ече Ђурица, схватајући положај хајдука, који се удаљи од свога посла. </p> <p>— Једини ти је пу 
 је ценио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз његове руке« прошли. </p> <p>— Ево ти дру 
у их сачека њихов ухода из истога села, који им даде сва потребна обавештења.{S} Према његову с 
етњаци пред честим паланачким механама, који светлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи, дајући т 
морнији изглед мрачним сводовима храма, који се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помр 
неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда мога 
> <p>— А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва стајаху на ногама — сад вам прашта 
 време, могао разговарати само с онима, који га чувају... </p> <p>— Немој да се наљутиш, газда  
ропашћујеш поштени свет, па дајеш њима, који су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, о 
 како би се до забрана одвојио од Сима, који непрестано иђаше уз њега.{S} Сад је био присебнији 
та.{S} То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећноме свету.{S} Како су мили и  
усред бела дана, пред десетином сељана, који се случајно затекоше у механи.{S} Секоше, мучише и 
ју »шлафкапу« и поздрављајући капетана, који нешто туробна изгледа дође међу друштво и седе. </ 
а подиже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед 
чију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип.{S} Али се хитро  
о — рече он креснувши оком на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби 
м стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке.{S} Прозо 
ом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровова снежну прашину и засипље њоме друг 
у Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун хр 
то пре уклонио од свештеникових савета, који му веома тешко падаху, пренесе разговор на неке об 
шуље, ма нико се не усуди кршити адета, који влада у целом округу.{S} Носио је вазда доколенице 
и сам не зна како се уздржа од покрета, који би га издао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по и 
 Ипак се нестрпљиво очекује писар Мита, који ће сав догађај испричати онако, како је у истини б 
ама, Милета испали два метка.{S} Коста, који беше последњи, повика: </p> <p>— Погибох, браћо, н 
ја, те човек, који може онако да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да благослови 
и овога плавушкастога високога младића, који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убист 
више главе и преплашено гледа зликовца, који стоји пред њом с голим ножем. </p> <p>— Паре дај!  
 одговори поп, осврћући се на Пантовца, који већ беше прошао. — Сиромах Илија изгуби детенце... 
> <head>XVI</head> <p>Нашавши Пантовца, који већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође 
ај једначити, познати му звон меденица, који му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до уш 
т људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо и 
мехну.... </p> <p>Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, те са њега сви р 
ено...{S} Сви спавају...{S} И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан пићем, наслон 
на, а када зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквом 
, само да избегне онај поносити поглед, који уништава човека. </p> <p>Ђурица је имао нарочити р 
усти, оставши љут на неуспех и на стид, који му причини весели путник. </p> <p>Међутим власт, в 
 је тако лепо видела оне чудне погледе, који се не могу ни снити ни замислити. — Бар она досад  
тоји резница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том 
да се то подједнако дели међу све људе, који мени помажу. </p> <p>— То је, вала, право...{S} И  
 се тек сети, да треба чувати оне људе, који су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац о 
 сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим.{S} Најзад се прибра, па приђ 
лиш, синко.{S} То не може.{S} Сваки је, који је бивао на твом месту, то покушао, па не иде.{S}  
едан пандур остаде код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима. </p> <p>Кмет уђе с двојицом  
ро познати му капут Милутина механџије, који се повио на кљусету, па труцка и одскаче од седла, 
, а капетан стаде да саслушава грађане, који су познавали Пантовца.{S} Прибравши довољно доказа 
ој противности са животом њене околине, који наилажаху на општу (ма и прикривену) осуду, сви он 
 Тешка је и страшна казна Божја за оне, који се титрају именом његовим... </p> <p>— Ћути, попе! 
рекине одједном те вечите њене прекоре, који му досадише, па узвикну: </p> <p>— Не звонцај ми т 
чени црни и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још страшнији, необичнији изглед.{S} Пре 
едом на прозор да разгледају кандидате, који су се ту поређали, па напослетку изиђоше напоље.{S 
о на Ђуричину лицу сину радостан израз, који је могао значити: »О, па он није нашао: могу се јо 
Али се на његово место већ јавља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом 
жника, па ће ми то после платити други, који дође на твоје место. </p> <p>Ђурица се сасвим збун 
ова безусловна, ропска послушност луди, који га до јуче нису честито ни погледали.{S} Он није з 
и, девери и сва неизбежна поворка људи, који су потребни у такву послу.{S} Ове мисли он саопшти 
а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, и они, који са мном мећу главу у торбу, 
 за после....{S} Има ли он својих људи, који би га светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што и 
не и подругљиве погледе сеоске младежи, који се њега тицаху.{S} Он се стараше само да не покаже 
фску мисао... </p> <p>Међутим догађаји, који су се одиграли дан раније и који изазваше овај раз 
може онако да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов брак, те так 
едини, а око њега се начетили жандарми, који су се вратили с пута. </p> </div> <div type="chapt 
улци, или вредни и сиромашни Војвођани, који се, сви из реда, именују Банаћанима, и ако их има  
, самовласно, као прави деспот.{S} Они, који су с голим јатаганима јуришали на имућне становник 
.{S} С једне стране власт, с друге они, који треба највише да ме чувају... куд год се окренем,  
е«. </p> <p>— Ти знаш како пролазе они, који раде против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! .. 
а.{S} Моји људи, који ме чувају, и они, који са мном мећу главу у торбу, добију од њега коју ба 
{S} По свима селима одредише се чувари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радов 
/p> <p>При крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод куће под амбаром. </p> <p>— Опет 
д се изређаше она прва питања и узвици, који су обично без садржине, Ђурица одмах пређе на глав 
/p> <p>— А, Ново? — обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— 
а.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очију од Јуле. </p> <p>— Ја нисам с ра 
 слушала о Ђурици, сви његови поступци, који стајаху у битној противности са животом њене околи 
вчевој одједном се нађе витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Срет 
роз лишће види један бео усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да  
ретрча сеоски пут и завуче се у шибљак, који је израстао пред судницом. </p> <p>Под записом, ве 
опо? — рече он благо, као обичан сељак, који је, идући с рада, срео свога свештеника. </p> <p>— 
ра и да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде на спасење...{S} Али се пред усијани 
 велики чиновник, једном речју — човек, који влада масом и коме се сви потчињавају.{S} Он није  
и.{S} Шта је узрок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, који може да воли, који тражи 
ге, онако, као што може потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S 
че руку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и јед 
е да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да  
о примичу к селу.{S} Види се и коњаник, који се спушта косом, идући пред њима. </p> <p>Пантовац 
, па онда се сети да треба и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери  
таде онај неповерљиви опасни разбојник, који преза од сваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене  
иш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који се, док апотекар састављаше своју научну фразу, ир 
трепери и блиста се у зрацима сунчаним, који су разасути по бескрајном простору, а они облачци  
ије — рече он, чим се поздрави с Јовом, који се изненади његову доласку. </p> <p>— Новицу... са 
квих стајица испуњених веселим народом, који се сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... < 
p> <p>Ђурица с Пантовцем удари потоком, који протиче испод Дикића кућа, где је оставио Станку н 
 пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> <p>— Стако, чекај, болан, да н 
} После се упозна са Тимом Банаћанином, који је становао у суседству.{S} Са њим је почео по нек 
кну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом, који се и самом њему учини непознат. </p> <p>Механџија  
ову философску мисао, па чак и капетан, који дотле стајаше намрштена и озбиљна изгледа, после о 
вца с напереним острагушама.{S} Сретен, који бејаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд по 
 да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца дошао из војске. </p> < 
Кога год видиш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба 
у и осветли необично лице послушниково, који, са својим дугом и разбарушеном косом, сањивим над 
и узверено и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посматраше.{S} Познаде  
— А, ево нам трећега! — викну апотекар, који сеђаше са Живком Чапљом, пенсионованим писарем.{S} 
 он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао у честару, међу правим и једрим церићи 
 а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који остаје у канцеларији, да би тако сачувао свога коњ 
 </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је. </p> <p>— Ч 
орловски повијен, на крају раширен нос, који издаваше велику срчаност и одважност.{S} Под ниски 
да на свој положај као на обичан занат, који је, истина опасан, али носи собом неку врсту пошто 
ном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и расположен... </p> <p>А к 
ем, важно и достојанствено, ступа кмет, који пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидн 
естано задаваше.{S} Онај огромни терет, који већ неколико дана осећаше у својој близини и само  
 је старац мало пре измакао.{S} Младић, који је силазио с кола и распитивао у механама, намести 
остаде опет онај стари, одважни младић, који срља у опасност без размишљања... </p> <p>»Хе, одс 
.... </p> <p>Другови прођоше забранчић, који се пружио иза вароши, пређоше поток, па стадоше уз 
глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са улице. </p> <p>— Ма ви 
них младића, да се прикрије у кукурузу, који је одмах испод куће, да прима извешћа од уходе и д 
лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, В 
еда своју »кућу необичну«, али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не мо 
је од Ђурице и предаје другом жандарму, који је одводи... </p> <p>— Где је ковач?...{S} Скидај! 
S} Лези, бре! — подвикну затим Сретену, који се очас пружи по откосу.{S} У руци Пантовчевој одј 
говори Никола, чудећи се тачном рачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам  
 па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, па, види се, ни сам н 
не.{S} Устаде са сламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију  
ао подлежући душевном и физичком умору, који га је савладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па не бри 
р састави протокол о свршеном претресу, који потписаше кмет и одборници.{S} Писар и кмет остадо 
 Ђорђе имао два сина, старијега Милету, који се оженио пре војачине, и млађега Милоша, коме је  
жимо — рече писар и махну главом кмету, који с одборницима, пандурима и бировом уђе у кућу. </p 
 појави се пред кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препредености, па се издаде.{ 
око брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске таласасте равнице од рудничких, нач 
p> <p>Кола стадоше на путу, према коцу, који вири из рупе.{S} Коњаници сјахаше, жандарми искочи 
д којим је слободно смео отворити душу, који га је заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вуј 
 да што каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. </p> <p>— Хајде, вала; једном се мр 
ђе до краја... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је упропастио, данас пружа пушку на мене.. .да  
... </p> <p>Капетан се осећа као ловац, који се кренуо да затекне курјака на легалу...{S} Разне 
 на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Ст 
напред и потрча тако брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, стаде изостајати. </p> <p>— Лакше,  
наде да је то страшило хајдук Пантовац, који се одједном опусти, и некако необично седе и леже  
 дете и потрча к оцу. </p> <p>Пантовац, који готово ништа не знађаше за себе, извади револвер и 
она напомена о јаловици.{S} Његов отац, који умре пре десет месеца, често је лежао »надзор« и б 
 горе.{S} Одмах наиђе на неки подметач, који су сигурно његови претходници, ради истога циља, т 
вши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим се беше опасао преко п 
ознанство.{S} Јест, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојни 
за тога Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} Који то беше? — рече као присећајући се. </p> <p>Станка 
ац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од 
сав, да не проваљујемо зид... </p> <p>— Који Радисав? — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Твој апсан 
века, који ће му радити боље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по 
ворише и Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који те ђаво тера ноћас?...{S} Шта лупаш толико?...{S}  
 — грозничава плашња од свакога секунда који протицаше, плашња општа од свачега, од самога прос 
е разграбе, и још морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упада 
 он угледа пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{ 
, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Бого 
 горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} К 
ама у села. </p> <p>— Зна ли Радисав на који ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће 
сви траже... није један... </p> <p>— Та који су то сви, громове им њихове!{S} Кажи једнога по и 
енчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио се велики број сељана, чит 
и наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега затвори.{S} Ј 
ка кућа.{S} Пандури поизлеташе, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обу 
јчице, те напуне судове, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} 
 стаклету ухватио дебео слој леда, кроз који једва продираше слаба светлост зимње зоре. </p> <p 
е то ви философију свршили, молићемо, и који је рад кориснији за народ, мој или ваш?... </p> <p 
и поверенике, којих је било без броја и који су га све више, својим захтевима и услугама, обаве 
ађаји, који су се одиграли дан раније и који изазваше овај разговор, беху веома страшни. </p> < 
ема... њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи ка 
м му је бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени са тим послом.{S} Развесели се и он, па 
 с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај др 
ејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике. </p> <p>— 
 <p>Капетан се јетко насмеши, као човек који непрестано слуша овакве одговоре од свих правих кр 
врши игру, он се диже полако, као човек који не зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пред једном  
погледа око себе, па уздахну, као човек који не може да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му 
 овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је... </p> <p>— Јели тај из вароши? — запита она б 
тренутка опази да су ударили оним путем који води право к судници. </p> <p>Пред општинском кућо 
 скоро скинути с врата.{S} Не знам само који ли је то од његових долијао. </p> <p>— Шта, има ли 
у поњаву. — Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па после не марим, нек погинем 
м и густом зеленилу, нејасно оцртава по који кров од стаје, по неки стог заостала сена, тамни с 
огоше смислити ко је. </p> <p>— Биће то који његов гласник... они, знаш... што му јављају ђе ко 
рће се на све стране. </p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не саста 
Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни  
ст«... па погледаху где би се могао још који напад извршити. </p> <p>Радован се више и не врати 
 вароши је. </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он опет мислити, па у 
оше испод голога преседластога превоја, којим се прелази отуд из Шумадије у руднички крај, бегу 
загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара, смрад.. 
о, помичући и намештајући тешко гвожђе, којим су му ноге оковане. </p> <p>Капетан изиђе из собе 
еце...{S} И сећа се балвана преко реке, којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка прен 
исебан.{S} Истога тренутка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Мил 
уђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од к 
} И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пламичак на 
ики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим се беше опасао преко паса. </p> <p>— Откуда овај  
опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— Имам хитна посла с тобом на сам 
 који се обично сматра као ситница и за којим тек после долази право разрачунавање, које мора и 
угова не имађаше.{S} Једини човек, пред којим је слободно смео отворити душу, који га је заноси 
ле пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из о 
 би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем ићи. </p> <p>— Стој! — рече Ђурица лаг 
ли, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше пријатно слу 
} Познаде главног апсанџију Радисава, с којим је неколико пута пио по каванама, али му се сад о 
оје пресеца поток, угледаше коњаника, с којим су се морали срести.{S} Ђурица познаде попа. </p> 
е мислећи дуго, упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављаше, право у село. </p>  
 на двориште.{S} Двојица држаху конопац којим је везан. </p> <p>Свануло је, виде се јасно сви п 
 хране наслађују полициским билетенима, којима их ваше господство тако ревносно снабдева.{S} Да 
ево и окиде...{S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и о 
пао си ако мрднеш. </p> <p>Јовове руке, којима се одупирао, клонуше, што је значило да се покор 
 Уводећи га у затвор, одрешише му руке, којима у први мах не могаше ни макнути — осећаше јаке б 
на, ножеви, пиштољи и још многе ствари, којима Ђурица не знађаше намене. </p> <p>— Ето ти оружј 
 с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен Ђурица. </p> <p>— Добро јутро 
 отворише се према њима друга врата, на којима се указа разбарушена сањива глава.{S} То беше ка 
коленице, повезане шареним подвезама, о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чара 
у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобод 
сторијама, које му капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, 
непрегледне, покошене зелене ливаде, по којима се белуцају чопори стоке и разлеже онај једначит 
о, као и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{ 
ујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате —  
 дан, проводио време у пољу око њива, у којима су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиш 
Станка се сва предала својим мислима, у којима је лепа прошлост, девојаштво њено, заузело прво  
ће прилепљене наредбе државне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда 
вељаше. — Али су прилике и околности, у којима човек егзистира, од пресуднијега, тако рећи... у 
шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којима су предвиђени разни случајеви, па сад безбрижно  
поље носећи гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому.{S} Писар изв 
и Вуја и другове и јатаке и поверенике, којих је било без броја и који су га све више, својим з 
>У Локви су газдинске велике ливаде, са којих се диже по неколико стотина пластова.{S} Сад су в 
укну поред њега и одлете у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица.{S} Истога часа загрмеш 
колико кратких испрекиданих речи, услед којих се овај намах расани и разрогачи очи од страха и  
 у двориште, угледа тамо два човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици д 
дама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се половина заклонила за високу гору, а друга пол 
и да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави проговоре... — заврши капетан, и тако се 
им плаветнилом прснути огњени зраци, од којих ће затреперити и засјати цела околина. </p> <p>На 
 за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих је, за последњих тридесетак година, дрхтала цела  
андарма одредио је да упадну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на соби, а један ће исте 
ока чела, густих повијених обрва, испод којих севају два зеленкаста ока, за која народ вели да  
арада« одлази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. </p> <p>После свога необич 
дена у земљу и спојена пречагама, преко којих су намештене уздуж две широке тренице; на њих се  
 на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре згоде за прикривање свакојаких људи и с 
 рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, Којо, са нама? </p> <p>— Па... морам...{S} Вујо тако ре 
 врата; усред неме и дуготрајне тишине, којој се беше сав предао.{S} Истога тренутка, кад се вр 
е веселе, непомућене и безбрижне среће, којој се одаваху, док она беше код родитеља.{S} Сад се  
сла са великом, организованом дружином, којој је досад био потребан јаван одметник од закона, и 
, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа није доста.{S} Тако је требало да си  
е, које се раширило подаље од стазе, на којој они стајаху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а г 
 допре зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице,  
 само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се про 
рава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћ 
ори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за хајдука.{S} Али то неће још,  
тли и зашарени она живописна котлина, у којој су без икаква реда разбацане беле, ћерамидом покр 
где. </p> <p>На северној страни собе, у којој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, олепљен, умест 
 срећни занос помућен страшном јавом, у којој се он налазио. »Шта сам ја?...{S} Зликовац! крвни 
ио леђа на Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле на 
ељском Дому, после необуздане самовоље, којом је обележавала сваки свој корак, наједаред настад 
д очима као нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица« 
 и не постоји, као да је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити... </p> <p>Обузе га в 
дати како му ковач вешто одсеца чивију, којом су спојене обе половине карике...{S} Неки људи пр 
војим лаким покривалом целу ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и једина варошка ули 
То се отац Симеон слободи кроз клисуру, којом се долази до манастира.{S} Кад га стигоше, Пантов 
мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, потпуно његова, и 
ше сакрити и она обична радозналост, са којом први пут посматрамо свакога човека, за кога нам с 
високој розги, пободеној у градини, под којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до позната му н 
за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је седео. </p> <p>— Мора да су црвљиве ове карама 
агуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да је острагуша.{S} Обе стајаху насл 
аљују зид?{S} То беше велика загонетка, коју кад би одгоненуо, похватао би све конце у своје ру 
ти јој се она стара јогунаста самовоља, коју је вазда показивала према оцу, па, нашавши се увре 
>После ручка донесе Станка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{S} Пантовац засветле очима  
урица плану.{S} Наљути га права истина, коју му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправд 
ица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{S} Станка не знађаше н 
И као да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка принела, Ђурица се разнежи и омекша,  
 непознату му до сад снагу самоодбране, коју он никад у себи не претпостављаше.{S} Наиђе му нек 
, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје.{S} Остало друштво 
 позивом, дошли да присуствују продаји, коју врши кмет.{S} Онај сиромашак сео под запис, оборио 
 тарабу, и, са неком неприродном силом, коју он никад у себи не претпостављаше, пребаци се прек 
ритискује она црна, најстрашнија мисао, коју никако не може да заборави, не може да је забаци м 
 свој ужасни положај: личио је на звер, коју непрестано, с места на место, гони велика хајка.{S 
ре!... — понови он своју стару лозинку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије! </p> <p 
Ђурица пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. </ 
ши гласа ни држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно целива. </p> <p>— Ако ми долазиш, ка 
камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим осмехом про 
еда на њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задовољавајући се његов 
 </p> <p>Очи се приковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и  
твеношћу, памећу, нарочито овом памећу, коју Ђурица уважаваше, јер је у себи не осећаше...{S} А 
х, могао му је ухватити само једну реч, коју чешће помињаше: бјеси... па се непрестано домишљаш 
мном мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Заш 
права истина, коју му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправдања.{S} Своја кривица се о 
то ти је.{S} Само ће те прво послати на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А п 
>Свиће зора.{S} По целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, малена речица, надвила се  
рвник!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики момци... да упропастим ’наку дев 
ане. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> <p>— Ти разбирај и сп 
прилика. </p> <p>Радован обеси торбу, у коју је још синоћ спремљено све што треба гладним и жед 
p> <p>Сви ућуташе, осећајући незгоду, у коју их доведе, својим несмишљеним говором о уцени, она 
али на лисице.{S} Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, бр 
ст је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... </p> <p>— А, за то не  
н је напослетку добио тачно извешће.{S} Кола са мртвим Пантовцем очекују се свакога часа, а пој 
чи с кола и пође пешице поред старца, а кола одјурише напред и за неколико минута стадоше близу 
, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изгорели пухор косе, ви 
 Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згрудвало, спојило се у ј 
 муку имађаше среска послуга, док уведе кола у среско двориште.{S} Жандарми одмах скидоше Панто 
на улици се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он 
у истини било. </p> <p>По подне стигоше кола са спроводницима, писаром и доктором.{S} Народ наг 
 Коњаници сјахаше, жандарми искочише из кола, па узеше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он 
 без владике. </p> <p>— Нађи, старче, и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде сватовски...{S} Их 
ове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. </p> <p>...{S} Три ча 
сти се на предње седиште, ошину бичем и кола појурише.{S} Требало је на сваки начин да стигну к 
 сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, но причај шта 
и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, н 
вет!... — виче му Митар, скидајући га с кола. </p> <p>— Свет...{S} Шта свет! ... — одговара Ђур 
ра.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола и пође пешице поред старца, а кола одјурише напред 
е измакао.{S} Младић, који је силазио с кола и распитивао у механама, намести се на предње седи 
ихим самостаном.{S} Хајдуци поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом... </p> <p>А ст 
гомиле глава, окренутих к њему. </p> <p>Кола стадоше на путу, према коцу, који вири из рупе.{S} 
 причао: осуђен на смрт... везали га за колац... наместили се људи, пружили пушке и чекају знак 
да се мре!...{S} Смрт!...{S} Привежу за колац, као говече, па дум! ...{S} Готово, свршило се... 
 мараму ћутећи, живо привеза конопац за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом жан 
ов са земљом, спустише му дугачак церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија. </p> < 
 што се издигла пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошин 
мене...{S} Откуда она?...{S} Шта ће тај колац ту?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја ово седи 
где је од пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђури 
 поноћ, кад Ђурица стиже с Новицом пред колебу у Матову бостаништу, где је од пре неколико пута 
шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и закука из свега гласа: </p> <p>— Јаој, кукавац 
 помену капетан осуду, Ђурици заклецаше колена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати  
лици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су га старији људи звали »онај куси«, 
че да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме страховити глас 
кола, Јово... </p> <p>— Подај им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И о 
поче жудно јести, не толико због глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави ј 
ка није била толико необична по лепоти, колико по нарави својој.{S} Беше то тако самовољна и ћу 
три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби досад давао? </p> <p>— Па тако... само ј 
вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда невољу 
итељ апотекару — и ја сам учио онолико, колико је кадро било једно сељачко имање да ме издржи.{ 
ване — обрте се Ђурица оном сиромашку — колико сте струка нашли? </p> <p>— Педесет и три, брате 
та, а себи оставља стотине... </p> <p>— Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. </p> <p> 
заболети ни длака на глави... </p> <p>— Колико ти треба? — прекиде га Јанко одсечно. </p> <p>—  
трашно претио, а обећао ми... </p> <p>— Колико ти је обећао? </p> <p>— Сто дуката сад, и после  
оже проћи — одговара терзија. </p> <p>— Колико даш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не  
 с косачима — одговори дечко. </p> <p>— Колико их беше? </p> <p>— Петорица.{S} Пајо Станојчин,  
о педесет, о пантелијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? — 
е располаже новцем, онда пружи руку, па колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вуј 
 и тебе...{S} Свакад нек се зна унапред колико коме од нас припада... </p> <p>— Тако, соколе, т 
едну банкноту, као да и њега интересује колико ће се наћи новаца у том завежљају. </p> <p>— Хо, 
 А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти кажем... </p>  
</p> <p>— Овамо, синовче, па се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом 
им!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш.{S} Чичу питај... </p> <p>После таква доч 
ичај. </p> <p>— Море број то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не проговоривши ни р 
 плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави: —  
ише оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би дознао шта с 
ору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок 
 и одлучност, која је расла све више, у колико се он приближавао кући.{S} Из памети му не излаж 
и...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде он 
од нагрну колима, па нити ко може приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ  
, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по нека пара.{S}  
а већ путују необични сватови на двојим колима.{S} Распитиваше за калуђера код сваке механе ред 
ици, пролазе рабаџије с пуним и празним колима и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај св 
обичнога сабора...{S} А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра,  
ма, писаром и доктором.{S} Народ нагрну колима, па нити ко може приђи колима да што види, нити  
е цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.{S} Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричино коло.{ 
свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...{S} А у цркви стојимо о 
 мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му 
 и послужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при крају ручка 
 вече.{S} Сунце се претворило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од кој 
Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричино коло.{S} Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже с 
о његову необичну снагу и једрину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до мо 
а одјекну... </p> <p>Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе  
остаде само десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћи само »пол 
није смео погледати.{S} Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматр 
— кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само се, истина, мање шали од осталих.{S} Али о 
е увређен, није му лако.{S} У Сретенову колу остаде само десетина момака, а то је за коловођу г 
и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на руднички венац, 
, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти,  
рже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њега немој.{S} Ево  
> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену. 
> <p>— Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро,  
 дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и главица лука задовољава потпуно њене потр 
јем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад л 
ео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печена меса, неке крпе и стара поњава, р 
едите сви. </p> <p>Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, стој 
ђали млади косачи, па једначито, као по команди, измахују оштрим косама и секу зелену сочну тра 
 да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командовао неограничено, самовласно, као прави деспот.{ 
они меденицом.{S} Народ се диже, као на команду.{S} Људи поскидаше капе и сваки у својој соври  
гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом главом... </p> <p>Ђурица је сад знао са 
ни, нервозни страх од изненадна напада, коме се, и ако вероваху у околину, свакога часа надаху. 
обросава, али му сад жао уморна човека, коме се јако спава...{S} Видиш како он лепо са њим! ... 
е по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно какав буковички лаутар својим монотоним 
дна, него се мучиш због онога зликовца, коме сви робујемо!... — викну Ђурица грејући иглу трећи 
 оженио пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху ве 
ке и дочепаше Ђурицу. </p> <p>— Натраг, коме је живот мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око с 
у забран, Ђурица пропусти друга напред, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да ра 
ого дубље и необичније за њега осећање, коме се само могао досећати, али га није могао појмити. 
 једно једино, бурно и заносно осећање, коме се она предаде сва, без протеста, без покушаја да  
из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зликовац 
Зацело згода! — одговори Ђурица весело, коме се допаде што је Новица предвидео тако важну околн 
ла.{S} Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне г 
но, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио.{S} Остала двојица иђаху право на њег 
све јој улеваше неки празноверни страх, коме се она не могаше противити.{S} И у тој злослутној  
ни оно што хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај спава слободно, нико му не брани...{ 
у? ....{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао...  
е бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да ви 
ваки се изненади, видевши весела човека коме и не падаше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дув 
 шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неко 
 неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав исти прозор, као и овај из 
ке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.{S} Извадивши половину рама, п 
сећање у себи, да угаси онај пламен, на коме душа заснива своју радњу... а њему сад не треба ни 
 старца.{S} Отвори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично дебело 
едном речју — човек, који влада масом и коме се сви потчињавају.{S} Он није био крупна и развиј 
: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе. </p> <p>— Морао с 
да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро 
— Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам 
ар не видите да већ постаје обичај: чим коме мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па х 
 појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским ка 
жила међу девојкама као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може 
и дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле 
...{S} Свакад нек се зна унапред колико коме од нас припада... </p> <p>— Тако, соколе, то је па 
Станка запали свећу, па седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До те постеље 
 сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке.{S} Наједар 
ају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} По врху ху 
ако мислећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облака.{S} Плаветнило неб 
т.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S} Па зато га је и изненадила он 
 изненади, то му се познало на лицу, по коме падаше слаба светлост свећице.{S} Видевши да Ђуриц 
ошћу; али један такав Станкин поглед, у коме би он могао прочитати оне исте изразе, које чита у 
а, а после ње настаде обично затишје, у коме и власт и хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала  
дно пиштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспосленог апот 
еда своје осамљено напуштено огњиште, у коме је безазлену и срећну младост провео.{S} Сад му св 
њим иђаше Пантовац и још један човек, у коме после Ђурица познаде Вујова синовца, младића. </p> 
на са груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p 
, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не 
 се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну и исто 
и подиже главу.{S} Зачуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе 
>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не размишљајући ни т 
з собе полако. </p> <p>— Море, прођи се комедије, кад ти кажем.{S} Најпре сам заборавио, а посл 
ице...{S} Пита за све..{S} После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да 
ту велику част, да прогутате у поштеној компанији једно пиштољче — чуо се глас од каване, у ком 
екам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му комшија, изневши поцрнелу од чађи пушку — пун је још од 
 њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађену црвенкастом марамом са белим цветићима. 
итар остави мараму ћутећи, живо привеза конопац за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном чет 
рете и погледа иза себе... двојица држе конопац чврсто.... </p> <p>— Ђуро, хајде, силази!... —  
, клону... глава се затури... затеже се конопац о коцу... </p> <p>Митар дотрча до коца, наднесе 
екај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у  
 је на тим лицима. </p> <p>Неко пресече конопац.{S} Стаде да пада земља у раку...{S} Свршено је 
сам откован, слободан... само да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и о 
их руку, на двориште.{S} Двојица држаху конопац којим је везан. </p> <p>Свануло је, виде се јас 
орава и слуша.{S} Митар одвоји један од конопаца, што их је за овај случај понео, па му веза и  
а дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљана кошуља, извезена по недрима и огрлици, вазда  
Мајка му срезала дуге кошуље од убељена конопљана платна, сестра му их извезла црвеним и црним  
нај с коња и пружи депешу...{S} Исекоше конопце, извадише онога из раке...{S} Ала би то било, м 
> <p>За један миг Ђурицу везаше пандури конопцем, повадише све ствари из лончине, повезаше их д 
 повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам 
 коју кад би одгоненуо, похватао би све конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо, није  
треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као велим: нек 
S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да 
 осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпуно схватио свој положај, јер дот 
земље, и дочепаше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очиј 
 </p> <p>— Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који остаје у канц 
а се у напред и натраг по томе, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и 
вара Ђурица одсечно, гледајући писарева коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. < 
у канцеларији, да би тако сачувао свога коња од заморна пута. — Може на његову коњу... </p> <p> 
ш ли јахати? </p> <p>— Умећу, ако имате коња — одговори она. </p> <p>— Добросав ће сад с писаро 
нијој мисли, поздрави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погле 
? </p> <p>— Нека удовица... води га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напредује. </p> <p> 
а уби? — викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе 
им уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти 
м... </p> <p>Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву.{S} Пред иконом х 
ива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледавши случајно у дв 
надне појаве Ђуричине. </p> <p>— Доле с коња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом, који  
дрекну: — Доле! </p> <p>Милутин слете с коња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те за 
, укочен, блед, нем...{S} Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пре 
е њоме и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу...{S} Исекоше конопце, извадише оно 
редај се!{S} Не гини! — викну жандарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча још брже.{S} У тај мах грун 
. </p> <p>»Ко зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине...{S} Краљ може...« </ 
 од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник.{S} То се Никола враћа с пута.{S} Они из заседе 
о се журно примичу к селу.{S} Види се и коњаник, који се спушта косом, идући пред њима. </p> <p 
во глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. </p> <p>Наступио је последњи тренутак.{S} Ђури 
исто поље, које пресеца поток, угледаше коњаника, с којим су се морали срести.{S} Ђурица познад 
ћи се, лагано кретала путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то изме 
путу, према коцу, који вири из рупе.{S} Коњаници сјахаше, жандарми искочише из кола, па узеше д 
ветар. </p> <p>Пролазе сељани, пешаци и коњаници, пролазе рабаџије с пуним и празним колима и с 
, виде се над целом оном масом жандарми коњаници како одскачу од седла у лаганом касу, види се  
 па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?... </p> <p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш 
спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе, одјурише трком.  
бро, кад је већ оседлан.{S} Нека изводе коње! </p> <p>После неколико минута крену се оружана по 
уре.{S} Нека се живо обуку и нек спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{S} А ти, Станка, ходи овамо 
уде, не марим!«... </p> <p>Кад одјахаше коње у потоку, испод Јовове куће, беше се разредила пом 
ницу.{S} Он и пандури за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту. </ 
 онај што носи кадионицу.{S} За поповим коњем, важно и достојанствено, ступа кмет, који пази на 
уо и умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да н 
ми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се.. 
чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима како веругају кроз густо жбуње, па застане препл 
 Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— Умећу, ако имате 
а је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и он окрете низ поток обичним кораком.{S} Више  
надна коб.{S} Далеко пред њим касаху на коњима три жандарма.{S} Они су га опазили раније, то је 
ских плоча, по неки пут фркне ражљућени коњиц, а ветар звижди поред ушију... </p> <p>Капетан се 
возе они путници горе по друму... товни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове с 
ка нагло приближује, чини му се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву своју снагу и по 
са стране.{S} Сад добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... </p 
арод живо креташе, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано с 
ријером...{S} Само се чује потмуо топот коњских плоча, по неки пут фркне ражљућени коњиц, а вет 
 пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу испод шљива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с ко 
бела лука...{S} Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с д 
а пушком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу је, не може ме нанишанити...« — помисли они по гле 
онесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: </p> <p>— Ходи дер, синко,  
 коња од заморна пута. — Може на његову коњу... </p> <p>— Па добро, кад је већ оседлан.{S} Нека 
опали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само се, истина, мање шали о 
посматра неку необичну работу.{S} Ту се копа рака, вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће да р 
 држалицу где вири из корова. </p> <p>— Копај овде — рече писар одлучно и погледа Ђурицу.{S} Ра 
а.{S} Пре две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, иг 
 донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. </p> <p>Пис 
ам причао толико пута, кад се враћамо с копања. </p> <p>— Славе ти, шта каже, какав изгледа? —  
де Ђуричин изглед. </p> <p>Пандур стаде копати и после неколико удараца узвикну весело: </p> <p 
е.{S} Сад добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... </p> <p>»Та 
 </p> <p>— Симо, ти сад окрени десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокр 
е тамо, не одвајај се од Радована ни за корак.{S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије 
<p>— Помози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> <p>Пантовац се још више потуљ 
осећа — не би се никад одлучио на такав корак. </p> <p>Али, несрећом својом, Ђурица још многе с 
 зашто? — Зато што пазим на сваки његов корак... </p> <p>— Добро велиш, Дмитре — одговори му св 
— одговори Ђурица, па сви троје убрзаше корак. </p> <p>Кад стигоше потесу, беше већ свануло.{S} 
ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, умерише корак.{S} У оној немој, мрачној шумској хладовини Ђуриц 
ајући кмету!...« Откако је учинила први корак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда 
ше се, полако, опрезно, пазећи на сваки корак, на сваки миг...{S} Жандарми ношаху пушке на руци 
и шта? оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку преко средине, па у гору!...{S} Само да ме 
везуј све редом! — викну Ђурица и ступи корак ближе. </p> <p>За часак беху сви добро повезани,  
е.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву. 
мовоље, којом је обележавала сваки свој корак, наједаред настаде прелом: она се потчини утицају 
е ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не помаже, јер знају да  
верајући око себе на све стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвар 
ла... — промуца Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одву 
н. </p> <p>Не остаде им више од стотине корака до реке.{S} Наједаред Пантовац погледа у лево, п 
једаред стаде као укопан.{S} На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p 
ј близу, да га растављају само дваестак корака од њега.{S} Најзад се иза врзине помоли прво гла 
 </p> <p>Ђурица се само одмаче неколико корака. </p> <p>— Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет 
 то исто тражи и Симо.{S} После стотину корака, наиђоше у један склоп, застрвен павитином.{S} Ђ 
p>— Измакни се малко натраг. </p> <p>Он коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњо 
/p> <p>Капетан одмах појми, да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно,  
тесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток... </p> <p>Протрчавши потоком, кр 
а коњима, и он окрете низ поток обичним кораком.{S} Више није ни могао трчати. </p> </div> <div 
мо срце стеже од те слутње.{S} На првом кораку у нови живот, она задрхта... </p> </div> <div ty 
ај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> <p>Ђурица приђе  
но своје одлуке, идући за њим на сваком кораку, као његова сенка.{S} И за ту велику жртву она т 
у и повијаху у густој помрчини.{S} Први кораци одјекнуше необично у овом мрачном простору и хај 
а и да хладније размисли о даљим својим корацима... </p> <p>А Вујо сачека Пантовца на уреченом  
е побожне свечаности.{S} Народ господа, корача, прескаче преко поточића, јендека и врзина...{S} 
на Станку, која трпељиво и мирно ћутећи корача поред њега. </p> <p>Станка не зна шта се у њему  
ругу страну улице.{S} Пажљиво и опрезно корача момак, бојећи се и презајући од свакога звука, о 
уту и једначиту песму, а под њима журно корача усамљени бегунац, зверајући око себе на све стра 
 крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај што носи ка 
души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући несвесно, заборављајући и на свој положај и  
Ђурица је подешавао и своје покрете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно и 
 чувши никаква одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге сек 
нда окретоше јаругом к реци.{S} Тек што корачише два три пута, а озго више провалије неко повик 
ео Вујово место, али много поузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао 
софију свршили, молићемо, и који је рад кориснији за народ, мој или ваш?... </p> <p>— Зар се шк 
 се наљути...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, к 
еч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни радник, а не би продавао чивит и соду  
раш да мећеш главу у торбу, ради њихове користи« — сети се он попових речи и, идући полагано уз 
јеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи. </p> <p>Ђурица, погнуте главе и бледа лица, сл 
 речи појми њен положај, па хтеде да се користи оваким њеним стањем ради даље истраге, те је пр 
лажемо главе за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па, напосле 
 отац га је често поучавао: да се треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S} Само се, нап 
ива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме користити?...{S} У том се разлеже јак тресак, као да не 
 низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, која беше обрасла густим шибљем и врбаком.{S} З 
мађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p> <p 
и Станка.{S} Она се наместила на дрвено корито за појење стоке, подметула руку под точак, па гл 
ође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, те са њега сви радници из потеса носе во 
и се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... </p> <p>Наједаред трже се из сна; ра 
азе.{S} Тако се полако издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, која се трже и погледа га 
 пандур, угледавши држалицу где вири из корова. </p> <p>— Копај овде — рече писар одлучно и пог 
вица.{S} Последња Двојица полегали су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђу 
ци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...{S} Све ож 
о. </p> <p>— Казао ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — проговори младић брз 
чер...{S} Казао вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је било са потером, па онда  
та, гледајући неодређено пред собом.{S} Коса махаше за његовим леђима, а он одмицаше све више и 
> <p>— Шта? — насмеја се она. </p> <p>— Коса... и сва миришеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ва 
ц.{S} Страх га беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчен 
.{S} Он опет пренесе очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!...{S} Је 
 страни, која је испресецана јаругама и косама.{S} Бегунци су свакога часа морали да слазе у ја 
начито, као по команди, измахују оштрим косама и секу зелену сочну траву.{S} Пријатан, заносан  
Доле косе! </p> <p>Све косе попадаше, а косачи, пребледели од страха, гледаху зачуђено у напере 
под оштрим челиком... </p> <p>Наједаред косачи се пренуше.{S} Неко иза њих повика: </p> <p>— Ст 
лена отава.{S} По њој се поређали млади косачи, па једначито, као по команди, измахују оштрим к 
се удаљише низ равне ливаде, а повезани косачи, не двоумећи много, разбегоше се по кукурузима,  
. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у Локву с косачима — одговори дечко. </p> <p>— Колико их беше? </ 
а слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су се отегле низа страну.{S} Бегање је било  
 људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. </p> <p>Подиз 
 уковрчени црни и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још страшнији, необичнији изглед.{ 
викну: </p> <p>— Доле косе! </p> <p>Све косе попадаше, а косачи, пребледели од страха, гледаху  
зо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— Доле косе! </p> <p>Све косе попадаше, а косачи, пребледели о 
дах... </p> <p>Како осети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући 
брисали и скинули рукама изгорели пухор косе, виђаше се црвена, испечена кожа, па једном месту  
 бегунци се зауставише на једној стрмој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.{S} Треба 
е.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на село и на све, што 
оно девојка што купи сено, или онај што коси... </p> <p>— Бадава, своје па своје! </p> <p>— Зна 
љути, али се опазило да јој се ове речи коснуше самога срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти д 
њених заносних мисли...{S} Сунце падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, 
 се, одмах чим пуче, некако необично, у косо, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи...  
 стеже зубима усну, погледа га некако у косо, необично... и тај поглед не обећаваше никаква доб 
 Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би б 
а падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.{ 
у.{S} Види се и коњаник, који се спушта косом, идући пред њима. </p> <p>Пантовац чекаше да поте 
не изиђеш на саму косу; онда окрени све косом право мојој кући, али жури што више можеш, и глед 
на, после заласка сунчева, Ђурица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о 
о, који, са својим дугом и разбарушеном косом, сањивим надувеним очима, дугом и уском расом, из 
 он познаваше по изгледу, са заметнутом косом на рамену, иђаше средином пута, гледајући неодређ 
, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али 
вима државама... </p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза терзија,  
вратницама, Милета испали два метка.{S} Коста, који беше последњи, повика: </p> <p>— Погибох, б 
љутито, па се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, д 
елиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже. </p> <p>— Хајде живо, да се разлазимо — 
а шта је било код Чолића.{S} Јамачно је Коста стигао и испричао, или је можда Вујо мислио насиг 
 по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Вид 
уцај!... — повикаше они за Милутином, и Коста, искочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац 
урицом и Митом к њима. </p> <p>Новица и Коста утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кук 
одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не позна 
 с лица. — А други? </p> <p>— Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред  
еже у павитини С једне стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по 
угога, а иза њих се наместише Радован и Коста сами, не очекујући да их ко позове.{S} Калуђер их 
 посао.{S} Осим познатих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; једнога је знао ц 
ма.{S} Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са 
е-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости...{S} Е ја... </p> <p>Писар окрете разговор на др 
м пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим костима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихв 
.{S} Сретен, који бејаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се нијед 
 чује! — викну он, па окрете; навише уз косу. </p> <p>Преко њега прелете буљина, машући тихо и  
вчеву главу дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се просу задах... </p> <p>Како осети смр 
хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда окрени све косом право мојој кући, али жури  
 за образе, поглади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мир 
ма се засветли и зашарени она живописна котлина, у којој су без икаква реда разбацане беле, ћер 
 </p> <p>А тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерс 
ки поклопац, надвило над овом шумовитом котлином.{S} Тишина! ...{S} Ни једнога звука ни покрета 
и је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице, кресну палидрвце и упали свећу.{S 
ама и однеше до места; спустише га више коца... </p> <p>— Ево ти куће...{S} Исправи се на ноге, 
нопац о коцу... </p> <p>Митар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... </p> <p>Глав 
му. </p> <p>Кола стадоше на путу, према коцу, који вири из рупе.{S} Коњаници сјахаше, жандарми  
он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађују четири жандарма с пушкама... </p> <p>Све 
 глава се затури... затеже се конопац о коцу... </p> <p>Митар дотрча до коца, наднесе се над ра 
 — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозор. — »Дакле то 
за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и остале потребе добре земљоделске куће 
стала сена, тамни се понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у ве 
онеке подигнути су у пространу дворишту кошеви за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, кошаре з 
рц-кврц-кврц... и готово... шта то њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да живим, задуго, много, 
пна и развијена стаса; напротив: његова коштуњава сувоњавост падала је одмах у очи свакоме.{S}  
 руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. </p> <p>— Нека ти је срећна друга м 
анка била по плећима.{S} Бела конопљана кошуља, извезена по недрима и огрлици, вазда му је била 
ете се од ударца куршумâ... зацрвени се кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном оста 
 најпре једну, затим више белих сеоских кошуља, угледаше и понеку пушку.{S} Сад није било сумње 
а виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се журно при 
да. </p> <p>— Што болан, биле смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али опет... </p> <p>И продужи 
во и замомчио.{S} Мајка му срезала дуге кошуље од убељена конопљана платна, сестра му их извезл 
кицошки изглед највише зависи од кратке кошуље, ма нико се не усуди кршити адета, који влада у  
ним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће с 
S} С леве стране груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, улепљена усиреном и за 
 обукла нову, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим појасићем... обула му нов 
ну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. </p> <p>— Води га! — викну капетан панд 
, истурује груди напред; намешта рукама кошуљу да се припије уз тело и подиже очи... </p> <p>Уж 
вати, веже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{ 
а и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у гр 
 и раздрага цело срце, а његово се само крави.... силом се топи ледена облога око њега... </p>  
танка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међ 
{S} Зато, што их родитељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе пош 
— у Трбушници је ономад извршена опасна крађа Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и однесене су 
 Сад одмах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гв 
 Двапут је осуђиван на робију за опасне крађе и, после брзога помиловања, које су му »пријатељи 
јале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врше што пажљивије...  
ловати, продужавао је стари занат.{S} У крађи и нападима био је плаховит као олуја.{S} Јуришао  
д у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, ка 
стапаху и испараваху.{S} Испод суднице, крај пута, сеђаху два дечка са заденутим пиштољима за п 
к свега... и после тога настаје тама... крај света... општа пропаст... — или тако нешто... а он 
говор. </p> <p>Највећа је гомила народа крај пута, на једној положитој рудини, са које се лепо  
владати њима.{S} Дохватио је прстима за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна 
ли ти не мореш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћ 
ко...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша се љубав једном сврши, оде, н 
Докле ће се овако? — рече Станка и седе крај њега на под. </p> <p>— Што, Стале? — одговори он и 
х.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је крај, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним све... свега 
је оно последње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Ал 
и напослетку. — »Видим да се приближује крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су најпоузданији моји 
ла. </p> <p>— Зна ли Радисав на који ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Буку 
не из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да  
S} Шта ово би?...{S} Свршава се, долази крај...{S} Је ли крај свега.... смрт?{S} Не знам!...{S} 
 се прелази отуд из Шумадије у руднички крај, бегунци се зауставише на једној стрмој коси, која 
{S} Свршава се, долази крај...{S} Је ли крај свега.... смрт?{S} Не знам!...{S} Шта је то смрт?{ 
адгледа. </p> <p>— Одмакни де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољно, с 
 на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? </p> <p>—  
ихових недела.{S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са  
да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати 
атра, пламен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењ 
мршти, па опет мисли и мисли...{S} Нема краја њеним мислима...{S} А о чему може да мисли?{S} О  
 морао клизати и падати, док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је упропастио 
.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно. 
 разгледају оне једва приметне боре око крајева очију, које издају лукаво и подмукло срце, и ка 
но, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разго 
менују Банаћанима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ неколико дана пада  
 страну и још више набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за 
то чуда...{S} Ко ти зна његове рачуне и крајеве. </p> <p>— Знаш... и ја тако мислим.{S} Али ми  
стадоше уз једну ограду, која је једним крајем излазила на улицу, а другим на поток.{S} Новица  
а што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Крстоноше застају код записа, поп 
би да ће се све то некако мимоићи.{S} У крајњем случају веровао је, да се механџија неће ни кре 
м, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... </p> <p>— 
аљавој, последњој палилулској улици, на крају Београда, поређани су сниски неокречени кућерци о 
потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је 
м лицу беше усађен орловски повијен, на крају раширен нос, који издаваше велику срчаност и одва 
и — следи се... </p> <p>Тамо далеко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се пр 
му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је... може се и овако!» А и 
, за њим друго и треће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђуриц 
 двојица стадоше да ручају. </p> <p>При крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод кућ 
дебала. </p> <p>— А ја те чекам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одов 
и му апотекар. — Кад су беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти 
ши није угасио.{S} И још тамо, на самом крају вароши, поред потока што пресеца главну улицу, чу 
едаше омалену сеоску кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соб 
да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оном крају, Пантовац.{S} У свакој лоповској дружини или разб 
 или око студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне 
и, па им се предао сав, не бринући се о крају свега тога. </p> <p>— Море, докле ћемо ми овако?  
ружицу, која је горе при врху имала два крака, управо две провалије.{S} Више саставака опазише  
 коњаник!... прамен густе прашине...{S} Краљ може...« </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикује он по 
> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица  
и поче да чита пресуду. </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикну Ђурица, кад се у пресуди помену Краљ 
ине...{S} Краљ може...« </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикује он поново, прекидајући слабо и моно 
узвикну Ђурица, кад се у пресуди помену Краљево име.{S} И одједном му се очи обртоше низ пут, к 
да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и готов 
ани...{S} Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на клизав  
нутра или да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или д 
аш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему грош. </p> <p>На Станку опет наиђе н 
<p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела 
оје носе Палилулци, а на леђима је имао кратак постављен капут, купљен од једнога Сремца, и на  
онакав кицошки изглед највише зависи од кратке кошуље, ма нико се не усуди кршити адета, који в 
 и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекиданих речи, услед којих се овај намах ра 
и стаде да савија цигару. </p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Јово два пут почињаше нешто да каже,  
. </p> <p>Вујо напреже снагу, па звизну кратко, а затим повика из гласа: </p> <p>— Помагај! </p 
се полако придиже испод губера и, после кратког чекања, угледа два велика курјака где се привла 
ци са бировом тражаху по кући.{S} После краткога тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу разних 
 онда им је сав труд узалудан.{S} После краткога времена зачуше пред собом певање црквених песа 
Како је овде, велиш.... — рече он после краткога ћутања. — Знаш како је.{S} Уцена је повишена о 
 <p>— Хе, момче, — одговори Јанко после краткога ћутања — траљава посла!{S} Најбоље је, да ти т 
о.{S} Морао се негде одморити.{S} После краћега двоумљења оде к Јову. </p> </div> <div type="ch 
он куд не побегне — проговори она после краћега ћутања. </p> <p>— Е, не може тако.{S} Морам ја  
ица постаде разговорнији и веселији.{S} Крв му појури живље по телу, а пред очима стаде да се х 
!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пружи 
 је, брате, у крви... така му је погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђ 
и одлучнији, није га потресла проливена крв: напротив, он се спремао да сад тек засуче рукаве и 
ловину рама, погледа напоље и сва му се крв следи, окамени се...{S} Две челичне цеви стоје напе 
аред случајно погледа низ равно поље, и крв му се следи од страха, што му изазва ова изненадна  
, побеђен... </p> <p>И мозак, и срце, и крв, све се следило, умртвило... ништа не осећа, не мис 
 ево, у груди! ... — рече он, угледавши крв на десној страни груди. </p> <p>— Јадница, сумњам д 
жем и удари га по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, ј 
куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трч 
ди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, улепљена усиреном и запеченом крвљу. </p>  
ица се насмеја; одброја сто банкнота из крвава завеска и пружи их Новици. </p> <p>— Је ли доста 
"> <head>XXIV</head> <p>Враћајући се са крваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин и једа 
и.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре, које ти је сатана дао у руке. </ 
 нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је све једно, али тек лакш 
нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у крви... така му је погана крв: чим што мало, он у гору. 
са.{S} Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и с 
овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по 
ава рана, улепљена усиреном и запеченом крвљу. </p> <p>— Што ти је човек, брате — рече неко из  
н налазио. »Шта сам ја?...{S} Зликовац! крвник!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимај 
и зацело, подметнули они што ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му некако чудновато се 
е ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{S} Ја се само мало обрецнуо, хтедох да јој пр 
ад се усне растезаху у осмејак, гледаху крвнички.{S} Раста беше малена, али снаге необичне.{S}  
ма јуришали на имућне становнике и, као крвожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћали су се 
ору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.{S} Маркова кућа беше близу једне ја 
 једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необучен умешао се у гомилу.{S} Истрч 
узданији, но да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим поте 
жније изврши, па тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Вујо није оклева 
оде коње! </p> <p>После неколико минута крену се оружана потера, изиђе из срескога дворишта, па 
 <p>Капетан се осећа као ловац, који се кренуо да затекне курјака на легалу...{S} Разне пријатн 
Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а он, пос 
ају веровао је, да се механџија неће ни кренути на пут, или ће бар окренути преким путом, преко 
 после уморна и дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео срез осим наших села... још синоћ су сви 
ставни тамни облаци, па се онда обојица кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озг 
и од њих беше вичан томе послу. </p> <p>Кренуше се, полако, опрезно, пазећи на сваки корак, на  
 извади из јелека котур жуте воштанице, кресну палидрвце и упали свећу.{S} Затим извади једну и 
пун храм људи. </p> <p>Пред иконостасом кресну жигица неколико пута, док не плану и осветли нео 
е. — Јово, ја бих мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, који га појми, па устаде и  
 народа, која се, таласајући се, лагано кретала путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше дост 
 општинама да се строго мотри на његова кретања, да се он ухвати или убије.{S} Даље се није ниш 
апке на прозору, на улици се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свако 
ј! — викну капетан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p> <p>Радисав откљу 
ј главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена 
се спомен под општинским записом, па се кретоше крстоноше.{S} Кад попа очита последњу јектенију 
аде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук његове меденице стаде разле 
. </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој ради срце... </p 
 му везане, али овлаш, те њима слободно креће и маше народу... </p> <p>— Еј, црни Ђурица! — узв 
рад отпевају што следује, урежу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати звоном  
д изненаднога полета гладне вране, и од крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом селу,  
у кукуруз испод куће, па ту, под једном кржљаком, дивљаком, наместише постељу.{S} Пантовац се з 
чува га — и он је крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да 
За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени је Радован више требао но  
и они коњаници?... </p> <p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не в 
збојником, помаже му, чува га — и он је крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где се налаз 
то да те убијам, лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ама, среће ти хајдучке, кажи ми право!  
аже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта мислиш? </p> <p>— Хоће да те уб 
е!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састојале у 
не од добрих јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они не има 
p> <p>— Е, девојко, по законима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, пома 
ичај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. </p> <p>Станка се зачуди.{S} По своме поимању, о 
огла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вуј 
е наже над Станком, која га погледа као кривац покајник. </p> <p>— Стале, тако ти свега што ти  
но слуша овакве одговоре од свих правих криваца, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни  
муке за оне паре. </p> <p>— Што он мене криви за Пантовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само вели 
си отишао без његова знања, чујем да те криви и за Радована што је погинуо. </p> <p>— За паре з 
</p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза терзија, који је у младим  
ави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима, прелећу с једне кровињаре н 
зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они не имађаху ништа ни у тору ни обору, 
у он не могаде дати оправдања.{S} Своја кривица се обично заглађује љутњом.{S} И он се наљути.. 
окајати, могао би се вратити, јер му ни кривица још није тако огромна, и у том случају пропао б 
чувати туђих очију. — »На невидишу нема кривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако 
о да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече  
 из рачуна: да навуче младића на велику кривицу, па онда да га страхом принуди, да се одметне у 
 размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због  
х пара, што си их сам поделио јатацима, криво му што си отишао без његова знања, чујем да те кр 
ноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио.  
је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољ 
у учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао д 
а ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њој је криво што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, не 
мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана саопштила своје откр 
 као што видим, налази да је свему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драгановићи мој 
ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво... </p> <p>— Остави се залуднице, вјере ти; зар ј 
p>— Пријатан мирис... </p> <p>Ђурици би криво што тако рђаво протумачише његов израз, и још виш 
 и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврд 
нички, и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. </p> <p>Настаде права гозба.{S} Пандур  
најлакше погодити из пушке, и река која кривуда између потеса и шуме.{S} Али ко зна да није лан 
е зора.{S} По целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, малена речица, надвила се бела  
 Сад се морало ићи чистином, јер поток, кривудајући кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни  
имању, она није до сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одговара за њега«, мислила  
ену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет п 
а се главом не шали... од власти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се  
чиним погледом. </p> <p>»Овај готово не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да 
инути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокролужанин сло 
 Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао — реч 
 ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шта кријем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и проговорим 
дно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. </p>  
свачега. </p> <p>— Па добро, али што ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шта кријем!..{S} Да ти  
ати Јелици: </p> <p>— А, белају, па што кријеш? </p> <p>— Море, оканите се... шала, кажем ви! < 
у на гранама, протежући устојане ноге и крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху ув 
</p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се летело.{S 
га где седи, са пребаченом пушком преко крила...{S} Она се не зачуди, не изненади се, само јој  
дњих година са пребаченом шешаном преко крила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се весело повија 
а извади из недара смотуљак и баци му у крила. </p> <p>— Број! — рече му Ђурица. </p> <p>— Лако 
p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво заговори, Ђурица се пол 
 и Станка се састајаху свакога дана.{S} Крили су се веома опрезно, али шта може међу људима ост 
човек!... </p> <p>Дан стрељања досад су крили од њега...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи сп 
у своју снагу и полети низ поље, као на крилима.{S} Већ се приближио првим шумарцима над потоко 
о иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и уживај...{S} Куд ли путује онај облак и шта л 
лете буљина, машући тихо и немо чупавим крилима...{S} Он се стресе и пожури уз брдо... </p> </d 
толовина право к њему и изручивали му у крило све до последње паре, што су по скупе жртве награ 
</p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко села, држећи се шљивара и забран 
е препеченице, која игра у стаклету као кристал.{S} Около стоје празни тањири, а на средини, уз 
, морамо раскидати, па онда не морам ни крити.« </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S} По варошима. 
ћу.{S} Па тако... он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ни 
 кмета, те оценио потру, па сад продаје крмачу.{S} Људи, позвани позивом, дошли да присуствују  
 Милош одборник ухватио у свом кукурузу крмачу једнога сиромашка, извео кмета, те оценио потру, 
устом зеленилу, нејасно оцртава по који кров од стаје, по неки стог заостала сена, тамни се пон 
} Имућнија племена дизала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани су шашовци, те је цел 
да је учинио погрешку што је погледао у кров, кад се обратио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви и 
нако од прилике, погледа у једну страну крова и рече: </p> <p>— Дед’, Ђурице, дохвати нам! </p> 
ки стог заостала сена, тамни се понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом том групом из 
се.{S} Ђурица се провлачи поред сниских кровињара, завејаних снегом; грчи се под натисцима хлад 
им и тесним сокачићима, прелећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кроз мале 
 бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и  
од натисцима хладна ветра, који скида с кровова снежну прашину и засипље њоме другу страну улиц 
цају се њихови зидови и црвене обасјани кровови кроз густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у то 
се на стаклету ухватио дебео слој леда, кроз који једва продираше слаба светлост зимње зоре. </ 
е опет на прозор.{S} У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у њ 
уго... — одговори он, па приђе вратима, кроз која је ушла Станка, те их закључа и узе кључ са с 
шта те чека напослетку... данас, сутра, кроз годину, две?... </p> <p>— Ништа ти ја не знам, но  
унилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и 
 га пљускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је бил 
d> <p>Свиће зора.{S} По целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, малена речица, надвил 
из поток... </p> <p>Протрчавши потоком, кроз шибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица наједаред 
ете, према ранијем договору са Новицом, кроз јагњилски потес, домишљајући се како би се до забр 
таде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запевајући и узвикујући високим гласом, ч 
т му пројури нека електрина кроз главу, кроз тело, и застаде у срцу...{S} Окрете главу навише и 
е вратиш међу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се можеш вратити слободан. </p> <p>— Онда... ни 
је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен облак, који плови гор 
 откључа браву и отвори врата широм.{S} Кроз ону рупу продираше светлост унутра, те се одмах, н 
је могла ићи завезаних очију? </p> <p>— Кроз сукњу се види лепо. </p> <p>— Говорите, господо, ш 
ишта, која ће посести споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђ 
оље?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. </p> <p> 
Станка Радоњића! ...{S} Улетео бих онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до  
е мисли, опет му пројури нека електрина кроз главу, кроз тело, и застаде у срцу...{S} Окрете гл 
 испио!...{S} Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срц 
стрпљења.{S} Провлачио се двадесет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, разгледао и очисти 
оград, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </p> <p>Ђурица му одузеде часовник и дуванск 
аре на другу, влаже и продиру у станове кроз малена незаштићена оканца, уносећи собом и студ и  
че га тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се 
и она не стаде, не предахну...{S} Прође кроз вратнице на огради, претрча преко дворишта и стаде 
ао у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на до 
и се кући зловољна.{S} Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, па сва 
 стражара како прескочи врљике и побеже кроз кукуруз.{S} Дадоше знак онима у кући, па јурнуше н 
рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, зевајући и п 
И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Настаде необична граја.{S} Изиђе капетан, 
вожђа! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још виш 
— О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака који 
 ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз прозор, али се на стаклету ухватио дебео слој леда 
рећом, угледа жандарме како се привлаче кроз воћњак, па искочи кроз прозор и побегне. </p> <p>— 
високе планине и удари реком, која тече кроз потес кленовички.{S} Потесом се растурили његови с 
д њим плови, и чисто осећа како промиче кроз благу шумску хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, 
 се навуче први сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не 
{S} Хајдуци поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом... </p> <p>А старац Симеон затв 
 из куће и, неопажени ни од кога, одоше кроз село, договарајући се о даљим својим плановима. </ 
ав... </p> <p>Убице се окретоше и одоше кроз село.{S} У Радоњића забрану седоше.{S} Ђурица одбр 
а подиже један проштац, те се провукоше кроз ограду обојица и уђоше у двориште.{S} Ђурицу обузе 
љно, и они се обојица пажљиво провукоше кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваш 
тнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник.{S} То се Никола враћа с пута.{S 
вамо. </p> <p>Прођоше мрачно двориште и кроз некаква сниска вратанца ступише у одају.{S} Новица 
њихови зидови и црвене обасјани кровови кроз густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешње 
их песама.{S} То се отац Симеон слободи кроз клисуру, којом се долази до манастира.{S} Кад га с 
е се отимљу о његово миловање...{S} Али кроз сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, 
т полази нешто врело и необично... јури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна 
вежега, хладнога ноћнога ваздуха појури кроз отвор, право на њега, и он удахну свом снагом пуне 
.. ћутим тако, док он одједанпут излети кроз прозор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, 
, по његовој наредби, морала тако проћи кроз цело село, и ником није смела допустити да је одре 
ло ићи чистином, јер поток, кривудајући кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрв 
како се привлаче кроз воћњак, па искочи кроз прозор и побегне. </p> <p>— Добро те се није дао д 
нога газде Јанка Пајића.{S} Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну 
<p>— Ко је то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, који стајаше под прозором. </p> <p>—  
 ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље?« Али кад устаде с постеље и угледа  
е искочих из вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} 
о си ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. </p> <p>— Отварај брже, хитно је... видиш:  
о што разумевао, и сад се сећа само као кроз сан...{S} Мајка му обукла нову, сасвим нову, чисту 
једаред, севну му као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога  
и да ће остати жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђор 
>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разгов 
дарме и пандуре на коњима како веругају кроз густо жбуње, па застане преплашен; погледа свуд ок 
 необична успомена из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и са 
у и пође око стола, певушећи неку песму кроз нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они 
само неколико сјајних зракова продираху кроз пукотине стара дрвета.{S} То му беху једини гласни 
росне капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело...{S}  
, без сумње, тицала жандарма... </p> <p>Кроз кукурузе приближаваху се и провлачаху се три човек 
ема томе, побегли од опасности. </p> <p>Кроз четврт часа хајдуци прегазише Качер више гвоздене  
 и чувао више од свих хајдука, који су »кроз његове руке« прошли. </p> <p>— Ево ти дружине, хар 
орби су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, 
бацани комади хлеба и печена меса, неке крпе и стара поњава, раширена преко сламе.{S} Тада беше 
а одлучује са њима ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се  
поди, помилуј нас! </p> <p>Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда 
попа овде?...{S} Откуда он...{S} Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носили на крстоношама 
ужас. </p> <p>— Ђуро, пољуби овај свети крст...{S} Покај се бар сад, пред овим гробом... — гово 
о Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстаре жандарми свакога дана. </p> <p>Сеоских стражара 
 да Сретен, са неколико момака, једнако крстари по селу, с намером да га убије или ухвати.{S} О 
p>— Не помињи зло, молим те, — рече она крстећи се. </p> <p>— Добро те њој ниси ништа говорила. 
 преноси воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, па га ц 
ога... пшеница ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде 
ише постељу.{S} Пантовац се завуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, као обично, леже 
та то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па сам баш ми 
крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива...{S} Узима попину руку и два пут  
жита или струкове бела лука...{S} Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне 
/head> <p>Прођоше две године после ових крстоноша.{S} Ђурица постаде најкршнији момак, али му с 
!...{S} Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, ужас. </p> < 
ма обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. </p> <p>Кад се изређа под запис 
т је сврнуо на себе пажњу целога села о крстоношама.{S} Тада се управо и замомчио.{S} Мајка му  
 преноси га у бес крајне сањарије...{S} Крстоноше застају код записа, попа и Обрад отпевају што 
: </p> <p>— Господајте, људи! </p> <p>А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуш 
нос са кићанком.{S} Тако одевен дође на крстоноше. </p> <p>Беше се искупило доста народа.{S} По 
е тога све по двојица у реду.{S} Остале крстоноше понеше шта је ко имао: неко икону, неко свећи 
мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук његове меденице с 
н под општинским записом, па се кретоше крстоноше.{S} Кад попа очита последњу јектенију и Обрад 
шта се око њега збивало.{S} Само кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћи 
али само ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом д 
 говорасте сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд о 
дим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад п 
зависи све. </p> <p>Ђурица пак хтеде да крунише свој успех, јер му се учини да је с оним одгово 
коме се сви потчињавају.{S} Он није био крупна и развијена стаса; напротив: његова коштуњава су 
 И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу 
ст година.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слаб 
> <p>И таман Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хо 
.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је ономад наплатио 
р није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи ста 
јрадије причају.{S} Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелица Плескоњића, ко 
и Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је седео. </p> <p>— Мора да су црвљив 
ачерски пући ће од муке, што му узабрах крушку испред носа! ...{S} Па кад прочитам указ, дигнем 
 он опружи пушку и стаде да се привлачи крушци. </p> <p>— Јово, јеси ли ти? — запита он полугла 
сану и паде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни  
 рече полугласно, пошто се напи воде из крчага. </p> <p>Погледавши на ону страну, где је био пр 
и од кратке кошуље, ма нико се не усуди кршити адета, који влада у целом округу.{S} Носио је ва 
га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, па истрже 
таше.{S} И он се сам чудио нарави своје кћери. </p> <p>Једаред наиђоше на село курјаци.{S} Свак 
јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама.{S} Гледај је као очи 
е детету, својој осрамоћеној, исмејаној кћери!{S} Сав свет обрће главу од ње, као од чудовишта, 
ласт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног одборника. </p> <p>Хм, опет то није...{S} Не 
тако.{S} И кад му је после мајка донела куване чворке, он се чудио: чему се досад толико надао  
 јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два г 
ар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан — прошапта он, бацај 
ајпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од 
мириса...« </p> <p>— Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S}  
а остане овако са њом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. 
кад би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он 
а Венчацу, а Новица пође истим правцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Д 
а као молована, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за 
а зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио  
они, који треба највише да ме чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукав 
?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, ка 
 Шта ли је тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачн 
 само лези, маши крилима и уживај...{S} Куд ли путује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S 
 Ђурица се зачуди: </p> <p>— Шта је?{S} Куд ћеш сад?... </p> <p>— Морам ићи.{S} Остави ме сад,  
чена зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у Локву с косачима — одговори 
 па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него  
да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док дођу и они други,  
и... видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким страшним погледима?...{S} Нем 
еже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му 
вога дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо.{S} Нег 
за руку. </p> <p>— Ова девојка сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде кри 
.).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срц 
н се диже полако, као човек који не зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пред једном каваном нађе 
вему, а сутра ја то морам преломити, па куд пукло! </p> <p>На томе се сврши разговор.{S} Жена н 
аумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи.  
а си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем 
ек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли га црвенило, 
али видевши да се морају срести, немаде куд, но продужи право к њима. </p> <p>— Помози Бог, дец 
у вароши? </p> <p>— Јесте, него да није куд отишао послом.{S} Он ти сад води трговину на своју  
уше, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више св 
ам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго место — рече му он, ка 
о гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две праве, оштре бо 
олико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онако твојски, знаш? </p> <p>— Могу, в 
уњен, уплашен, не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и ј 
и онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер мож 
ста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« </p> <p>Напослетку  
ћи иглу трећи пут. — Кажи право, па иди куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти с 
о? </p> <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задр 
.{S} Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни од чег 
мо набавити.. </p> <p>— Имам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полици 
а да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! ...{S} Убио би м 
/p> <p>— Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова четири наша 
се напослетку дознати, па онда ја немам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћемо. </p> <p>У та 
 јесенас због тога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја  
и о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — проговори она после краћега ћутања. </ 
о мислио, тако много, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега збивало.{S} Само ка 
а ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао.{S} Мало је што и остало од оних д 
 онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами з 
д ли путује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити, јер зн 
та.{S} Кажи — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Се 
да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Шта с 
онај више реке... </p> <p>— Зар ти знаш куд ће ме послати? </p> <p>— Знам, ићи ћете у смедеревс 
.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А како да изиђем одавде? </p> <p>— 
да мисли хладније и одмереније. </p> <p>Куд ће сад? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине 
а женом редаром. </p> <p>На вратницама, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и 
бичнији изглед.{S} Преко целога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и  
етар брише и звижди преко голих чукара, куда се провлаче бегунци, удара их својим леденим оштри 
а му није право. — А њему си казао све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде  
.{S} И он им се придружи. </p> <p>Тамо, куда уведоше Ђурицу, увек сеђаху три младе женске, здра 
е на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четири с 
рно, погледајући само навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник.{S} Радован је, још до 
, разумевајући при том добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједнога тренутка 
 пред свима, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, умериш 
а, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и лепотом, надви 
га, откуда се помаљаху ретке паучинасте кудеље сивих и беличастих облачака... </p> <p>»Мораш да 
 цуру према себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па преде ли преде...{S} А ја старац, кукавац, з 
нела над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се  
 окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах живети, само да ми беше ова п 
 закука из свега гласа: </p> <p>— Јаој, кукавац, ђе погибох!{S} Не, кумим те Богом... </p> <p>П 
у, па преде ли преде...{S} А ја старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад 
> <p>У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се 
ених лукавих очију.{S} Падаше у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред истурена брадица, к 
{S} Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра,  
е у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже се и преб 
воју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућута.{S} Увече исприча Марку 
трану и претури се... </p> <p>— Тајо!.. куку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу. </p> <p>П 
н на гробу... </p> <p>— Јединче мој!... куку несрећници!... кућо моја!... </p> <p>— Еј, црна ма 
Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз? — обрте се Ђурица Милошу. </p> <p>— Па... кô с 
гнути су у пространу дворишту кошеви за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и  
нај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз. </p> <p>— Сад паре или кукуруз, то ти је.{S} Н 
жара како прескочи врљике и побеже кроз кукуруз.{S} Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на дру 
обојица пажљиво провукоше кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и доб 
 стигне кукуруз. </p> <p>— Сад паре или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упр 
>— Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни запурењачио...{S} Кад стигне 
вара им онај с пушком, отресајући печен кукуруз и завијајући га у зелену шашу.{S} Мало затим за 
говори стражар и даде им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте сад о Сретену — рече Ђу 
, не размишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у шибљак, који  
шту.{S} Ђурица и Станка однеше поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под једном кржљаком, дивљако 
вљаше, пребаци се преко ограде и паде у кукуруз.{S} Одатле јурну напред, док измаче далеко на ч 
н планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чу 
? — запита он полугласно, кад се они из кукуруза приближише. </p> <p>— Ми смо, наши смо... — уб 
 сумње, тицала жандарма... </p> <p>Кроз кукурузе приближаваху се и провлачаху се три човека, ко 
ачи, не двоумећи много, разбегоше се по кукурузима, бојећи се да се разбојници не присете и не  
 Ђурица, па се подиже на ноге.{S} Перје кукурузно зашушта и затим се чу тихо звиждање, које нај 
га у зелену шашу.{S} Мало затим зашушта кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантов 
 њима.{S} Милош одборник ухватио у свом кукурузу крмачу једнога сиромашка, извео кмета, те оцен 
о нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то говорио? — запиташе се 
 под амбаром. </p> <p>— Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у 
днога од оних младића, да се прикрије у кукурузу, који је одмах испод куће, да прима извешћа од 
пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђурица, пребацивши руку пре 
стола, певушећи неку песму кроз нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за млад 
 <p>— Јаој, кукавац, ђе погибох!{S} Не, кумим те Богом... </p> <p>Пантовац га само гурну левако 
д радости, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешт 
који ће то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизбежна поворка људи, који су по 
 ради, окрете да пође кући, загледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, 
вајући се. </p> <p>Марко окрете гарабиљ кундачки и потрча на њега. </p> <p>— Стани дер, зликовч 
 ме отуриш као псето!...{S} И још ми се куне срећом хајдучком — Друго ништа и нема за клетву —  
»Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па оде журно низ реку.{S} Али ти 
 док је девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. </p> <p> 
д девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да нађу  
учама на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, најпре један по један, а после гомилама, радознал 
струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, сумо 
у и ја бих слушао.{S} Старче, кажем ти, купи сватове! </p> <p>Вујо слеже раменима, па одговори: 
 ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — 
дамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, или онај што коси... </p> <p>— Бадава, своје 
 увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се могли заклонити читав 
рви сам те ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећ 
ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела и преобуке. </p> <p>— Све ћу ти сутра посл 
 леђима је имао кратак постављен капут, купљен од једнога Сремца, и на глави малу шиљасту шубар 
рењака. </p> <p>— Нисмо их, вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продавати, но узмите па једит 
о ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали сведоке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже д 
купој надници, а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим нас 
лаву, која беше наслоњена на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и 
S} Јуришао је без размишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, с 
ликом граду скривати.{S} Па као што ’но курјак, кога потерају са свих страна, тражи најгушћу шу 
после кратког чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору.{S} Овце покушаше да иска 
/p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. </p> <p>— Да 
 сутра, кад се охлади. </p> <p>— Каквог курјака, ’натема те не убила! — одговори бунован и зачу 
 ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш тако — одгово 
ћа као ловац, који се кренуо да затекне курјака на легалу...{S} Разне пријатне слике из напада, 
 док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се  
урјачке ноћне нападе.{S} Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са  
та оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет показује!...{S} А-а-а!... 
аха, јурнуше на ограду и тиме надражише курјаке, те се један од њих залети први и скочи на чата 
.. то је истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја знам, и знам зашто.... 
дела четири светла ока као жеравице.{S} Курјаци се приближише обору, па стадоше да разгледају с 
себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четири светла 
 кћери. </p> <p>Једаред наиђоше на село курјаци.{S} Сваки, ко имађаше стоке, мораде ноћивати у  
 шумом, која представљаше живу згоду за курјачке ноћне нападе.{S} Чим се чуло за курјаке, одмах 
ах севну секира према месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.{S} Курја 
рча још брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шеварице, са којих 
и ме тамо чека куршум. </p> <p>— Тхе... куршум или робија... не знам, али је то за тебе све јед 
д с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с краја. </p> <p>— Е,  
 кога зацело чека, раније или доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, 
ћа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум је пред очима свакога дана!...« </p> <p>Тако му  
као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком рат 
м разлеже се пуцањ и више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал усамљеној и успаваној  
та он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, 
 људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чека куршум. </p> <p>— Тхе... куршум или робија... не знам,  
... тело се дрмну, покрете се од ударца куршумâ... зацрвени се кошуља на грудима... и цео Ђуриц 
је лако падаху пред ноге им.{S} Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели вла 
ад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте какву сте уцен 
она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би радио...{S} Про 
ости, јер јој није ни било места: један куршум иза трна покварио би и однео собом све планове и 
е сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум.{S} Сад ти знаш како ћеш... </p> <p>— Не бригај. 
а, и он већ почиње унапред осећати како куршум звижди и улеће у њега.{S} После му се чини да ле 
оји зна, поуздано зна да сутра умире од куршума, па опет живи, једе, пије, спава, мисли...{S} Д 
ћа! ...{S} Улетео бих онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да  
да се спрема за раније да издржи ударце куршума...{S} Гледа и чека... не дише... </p> <p>Груну  
/p> <p>Загрокташе пушке на оба прозора, куршуми прелећу преко његове главе, ударају у зид и окр 
е сва гора проломи од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, от 
бог чега су га старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху  
 подиже руку с ножем. </p> <p>— Доле ту кустуру! — цикну кмет. </p> <p>Ђурица се само одмаче не 
ине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се 
едном месту, већ прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке необичне покрете: час мрдне ј 
аборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S} После је опет мис 
тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, сав удубљен у своје немо, дуго  
ачи у јазбину, чим осети опасност...{S} Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни ка 
пред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода!... </p> <p> 
о у поток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућа није са улице? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо је напр 
незваних крвожедних гостију.{S} Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасле шумом, која предст 
За један тренутак узбуни се цела среска кућа.{S} Пандури поизлеташе, како се који нашао у то вр 
бичну работу.{S} Ту се копа рака, вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће да разгледа ту кућу н 
обична човека. </p> <p>— Далеко му лепа кућа! — повикаше девојке и стадоше да се разлазе са сту 
елих грмова... </p> <p>— Више Војковића кућа, знам...{S} Чекаћу те после заранака.{S} А тамо... 
чена места (једнога трњака испод Дикића кућа), па даде знак.{S} Испред куће му одговорише да је 
дари потоком, који протиче испод Дикића кућа, где је оставио Станку на боравишту.{S} Јавили су  
е од потока, што протиче испод Радоњића кућа, одвоји и пође сама.{S} Путом само Јелица весело п 
на, али ја то не разумем.{S} Маркова је кућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је пош 
гу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражи 
а неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе... »Пази!« — неко викну пред вратима...{S} 
ца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у какав шибљак, 
 закречена.{S} У оној магластој тамнини кућа им изгледаше као пласт сена, развршен и развучен.{ 
 траже.{S} Само из твога села траже пет кућа:{S} Стојићи, Илија, Никола, Јово... </p> <p>— Пода 
х после венчања нађе неколико поузданих кућа у разним селима, где је могао склањати Станку.{S}  
ми гребенала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Так 
Хајдуци немају никаква посла с поштеним кућама.{S} Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита о 
и суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све...{S} Као да цела природа плаче за из 
стаде и обиђе сву кућу унаоколо.{S} Иза куће стајаше нека стара вајатина.{S} Он завири у њу, па 
 и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се лепо чуо разговор с леве 
д Дикића кућа), па даде знак.{S} Испред куће му одговорише да је све повољно, и они се обојица  
а прсте и погледа на онај прозор испред куће.{S} Очи му прелетеше преко некакве слике, која му  
. </p> <p>— Вујо! — зачу се глас испред куће. </p> <p>Ђурица познаде глас Вујове жене. </p> <p> 
, чим пође за њим, постати отпадница од куће од родитеља, од села и целога света; знала је да т 
ник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За јечам?...{S} Раздао сам по народу, та 
 »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И ту се т 
дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће му наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђаво по 
 Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p> <p>На  
очито сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, не 
еба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер м 
ац. </p> <p>— Баш ја једнако мислим код куће, никако не могу из главе да те избијем...{S} Шта т 
 и Станка однеше поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под једном кржљаком, дивљаком, наместише п 
им залајаше пси, који беху везани испод куће под амбаром. </p> <p>— Опет је јунад у кукурузу —  
и из шуме, угледа Вуја на чистини испод куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»К 
ред подне Станка замаче за шљивар испод куће па отуд оде право у забран.{S} Сад иђаше тамо без  
рикрије у кукурузу, који је одмах испод куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву. 
се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сачека њихов ухода из истога села, који  
ад одјахаше коње у потоку, испод Јовове куће, беше се разредила помрчина, али се још није добро 
ад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја т 
Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност  
им мислима.{S} Час се сећао села, своје куће и свега онога што му беше тамо најмилије; час стан 
одлучно — јер видиш да немам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђењу, не знајући шта  
Радоњић не могаде отрпети срамоту своје куће, па се обрати за помоћ државној власти.{S} Услед т 
{S} Али нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па ч 
 попу и шану му: </p> <p>— Зар из ’наке куће?!... </p> <p>— Знам — одговори му попа. — И баш ра 
Јанкове каване, која је одмах до среске куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако бездушни, господ 
току и остале потребе добре земљоделске куће.{S} Становници су ове улице махом они типски и Бео 
 ћу у неколико села по две три поуздане куће, платићу људима добро, па ће нас чувати. </p> <p>— 
аш, затвори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што им 
и.{S} То је Маркова девојка, из поштене куће — одговори Ђурица, мењајући се у лицу. </p> <p>А В 
пштинској судници и на вратима Ђуричине куће прилепљене наредбе државне власти, у којима се Ђур 
ца и Станка остављаху иза себе последње куће београдске. </p> <p>Кад дође чиновник полициски да 
авости.{S} Па да је бар из какве богате куће, могла би се још и разумети њена охолост, али Марк 
 за њима одјекну потмула празнина пусте куће... </p> <p>»Да ли је жива, јадница — помисли он за 
их.{S} Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе ј 
S} Пантовац се завуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту  
жи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим 
се неки узвик споља.{S} Митар истрча из куће, довикнувши оној двојици: </p> <p>— Пазите! </p> < 
гледавши врата, једним скоком испаде из куће и потрча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, 
сто, па чекати. </p> <p>Ђурица изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зли 
вно. </p> <p>У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— 
 прије тога. </p> <p>Обојица изиђоше из куће и, неопажени ни од кога, одоше кроз село, договара 
! — викну писар. </p> <p>Изиђоше сви из куће. </p> <p>— Нема тамо ништа.{S} На другом је то мес 
дећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. </p> <p>Вујо задржа Радована. </p> <p>— Чујеш, ме 
, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слабачак и промукао глас: </p> <p>— Ево ме, Перо,  
устише га више коца... </p> <p>— Ево ти куће...{S} Исправи се на ноге, не брукај се! </p> <p>Ђу 
до његова стана; разгледам прво положај куће, па ми се учини сумњиво једно прозорче, што стоји  
заогрнула својим непробојним покривалом куће и улице, притисла саму земљу, па стоји тако непокр 
/p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станку. </p> <p>— - Ено, одмах н 
у соби.{S} Бабу послаше да прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога легне. </p> <p> 
е ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће, разгледа свако сумњиво место, па се упути к висок 
 Уходу послаше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим пос 
а, бледа светлост показа им унутрашњост куће, опазише одмах место, где чељад спава и учини им с 
о двориштима, по праговима и уласцима у куће...{S} Са стреха и из натмурено сребрнаста неба сип 
тавио план напада, према Станкину опису куће, и одредио по једнога жандарма и пандура на један  
омишљао на поштен живот, на женидбу, на кућење, на рад? — Одреците му то, ако можете!{S} Дакле, 
Београда, поређани су сниски неокречени кућерци од набоја.{S} Око понеке кућице нема ни толико  
да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. </p> <p>— Зар ти нећеш са мном? </p> <p>— Не ја.{ 
е њему.{S} Издржаће неколико година, па кући...{S} Свима је њима лако, свима је добро, нико им  
ам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да поје 
огађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. </p> <p>— Нијеси требао.{S} Истина, он је за паре 
{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху нови црвени опанци, а у торб 
— Хоћу, Бога ми! — одговори Марко и оде кући замишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари десети  
ме и, мислећи о свему што је чула, пође кући. </p> <p>»То је човек — размишљаше она уз пут — шт 
 не знајући шта да ради, окрете да пође кући, загледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђурица, 
и Вујо и продужи пут. </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од  
рке.{S} С најрадоснијим срцем отрчао је кући, однео своје лепе мале чворке и показао их оцу. »П 
ита га још на ходу. </p> <p>— Отишао је кући — одговори Ђурица, прилазећи му. </p> <p>— А-а...  
од осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна.{S} Мало затим прође кроз село глас: да с 
довану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан кад изгреја сунце, друштво се ве 
днога јурења целога часа, стиже Вујовој кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у један угао и ст 
апред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дворишту, поглед 
а, пође с Новицом у село, право Матовој кући. </p> <p>»А овај ништа не упита шта је било код Чо 
тити да је одреши, док не стигне својој кући. </p> <p>— Па је ли све извршила? </p> <p>— Морала 
 прекиде га она и обрте десно, к својој кући. </p> <p>...{S} Међутим, Вујо, дознавши за те обја 
Станку за руку и одведе је право својој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено  
S} Оцу не може, јатацима не може, мојој кући... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је, оно најбоље: 
обро.{S} Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћ 
косу; онда окрени све косом право мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице  
 ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ сад, па жури. </p> <p>Ђури 
.. </p> <p>Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав.{S} Стаде лено пред вр 
о је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све због неких кожа, које су на њихову тавану нал 
 сваки камен. </p> <p>Стигоше Ђуричиној кући.{S} Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна  
т, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слободан!...{S} Идем, дођем, радим, све како ја 
та ми оно рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаша, хајдук!... 
лима...{S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурен 
ла све више, у колико се он приближавао кући.{S} Из памети му не излажаху Симове речи: »Јесте,  
ао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав као ли 
е све... </p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{S} Само си 
д окрени десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p>  
у дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се просу задах... </p> <p>Како осети смрад спаљене 
а хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога над оним, кога је он убио.{S} Т 
риње, а одборници са бировом тражаху по кући.{S} После краткога тражења кмет изиђе напоље носећ 
о пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмен 
а. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У кући имаш што ти треба? </p> <p>— Имам свега.{S} Само,  
њено. </p> <p>Утом деда завришташе, а у кући закука жена. </p> <p>»Шта то њима раде?...{S} Отку 
} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев најм 
њац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око малога 
 слуша...{S} Нешто се необично догађа у кући, не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко с 
же кроз кукуруз.{S} Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике  
ад на миру.{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремц 
аде слабуњав и неразвијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихов 
Седи доле! — и замахну ножем. </p> <p>У кући се разлеже страховито врискање.{S} Ђорђе сав претр 
 бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После је одлежао трлему, и мал’ није умро. </p 
тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Радован љу 
е гомилице белих, ћерамидом покривених, кућица, што тону у зелену мору од воћњака, винограда и  
а, може се рећи, и не имађаше.{S} Једна кућица са даном орања око ње и једна њива у планини — б 
..{S} Прођоше једна... друга... десетак кућица, и он се напослетку заустави пред једном. </p> < 
ајући се рукама за мокре зидове блатних кућица или за накривљено прошће дугих дворишта...{S} Пр 
речени кућерци од набоја.{S} Око понеке кућице нема ни толико дворишта, да се човек слободно об 
еда разбацане беле, ћерамидом покривене кућице; оне вире и једва се распознају у густим шљивари 
пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са пандурима, кметом, бировом и два 
 заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори главу на руку  
 она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни праг и стаде босим ногама на хладну плочу степени 
 али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S}  
кога спаваху чељад, напипа кључаницу на кућним вратима, извуче је и полако отвори тешка растова 
по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску.{S} П 
p>— Јединче мој!... куку несрећници!... кућо моја!... </p> <p>— Еј, црна мајко! — чује се из на 
опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ  
жио.{S} С таквим изразом појави се пред кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препр 
о да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако 
дима, као обично, леже на дворишту пред кућом.{S} Иза Букуље појави се сјајно црвенило, као од  
ућу. </p> <p>Писар седе на клупицу пред кућом, један пандур остаде код Ђурице и Марије, који ст 
ласови.{S} Писар га дочека пред среском кућом, и на његово питање: шта учини с Новицом, одговор 
раво к судници. </p> <p>Пред општинском кућом не беше никога.{S} Уђоше сви у заседање, где писа 
уда су те коже, ну је, заједно са целом кућом, пробао печења и јаније, зготовљене од добрих јал 
ачера, у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ће сад, зн 
ајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема прозора. </p> <p>Капетан је још путем 
пце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Марко очајнички 
презније.{S} Тако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића.{S} Разгледавши кроз п 
> <p>Ђурица, полако и опрезно, оде пред кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, ниј 
е вам то? — рече капетан, па изиђе пред кућу. </p> <p>Ђурицу изведоше, везаних руку, на дворишт 
да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са земљом, спустиш 
радан, око заранка, исто друштво опколи кућу Николе Чолића, богата сељака из Грабовца.{S} Никол 
а робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи ла 
 са Јовиним укућанима, треба прегледати кућу... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек уве 
, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући.{S} Н 
ца погледа Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. </p> <p>— Брже п 
тамо два човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} 
илику: научио је из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад  
 одборницима, пандурима и бировом уђе у кућу. </p> <p>Писар седе на клупицу пред кућом, један п 
 беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе у кућу. </p> <p>Прође пола часа.{S} Писар попуши неколико 
ској судници.{S} Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте г 
 њима. </p> <p>Новица и Коста утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђо 
укоше кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна ж 
ас сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу, Никола угледа снаху како је необично присела код  
{S} Три жандарма одредио је да упадну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на соби, а једа 
једни чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо лет 
bSection" /> <p>Кад Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му црте строга и 
 неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо.{S} Иза куће стајаше нека стара вајатина. 
мој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да ид 
 </p> <p>— А што сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобом! — одговори она, а очи јој  
браз под ноге, кад сам осрамотила своју кућу и име, кад сам због тебе окренула леђа целом свету 
би јој нашао згодно место, он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио ноћу... кришом... не  
 </p> <p>После поноћи стиже пред среску кућу.{S} Умор је савладао јако, али она не стаде, не пр 
 испеше на брег угледаше омалену сеоску кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на пр 
едаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? </p> <p>Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше 
 се сад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази далеко! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли  
чина.{S} Свакоме се хоће да разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно издубљеној рупи, ст 
и се на слами, стаде да разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, који владаше око њега — и  
p> <p>И срце хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, обузима  
се тихо, као сан, као са другога света, куцање о капак на прозору.{S} Ђурица се прену.{S} Читав 
е спасава од велике хајке.{S} Вараше га куцање рођенога срца или пиштање уха.{S} Одједаред заст 
.{S} Полако, тресући руком, одговори на куцање.{S} Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је о 
зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови.{S} Сад је, чини му се, осећао прису 
е могаше да стиша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак и сед 
 ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су 
у башчу за салату.{S} Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву декламацију. </p>  
и, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску.{S} После неколико тренутака 
о чистац... </p> <p>— Све су то трице и кучине! умеша се Живко писар, стари полицајац.{S} Какве 
итну и обрецну: </p> <p>— Даље од мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у нев 
изиту...« </p> <p>— Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. </p> <p>— Имаш ли ти пасош? 
а веома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какв 
а што ти је најмилије на овом свету, је л’ истина што си ми пре казала? — прошапта он над њом,  
 си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </p> <p>— Ко то каже? </p> <p>— Грујица... м 
па квит посла — рече кмет. </p> <p>— Је л’ тако, Јоване? — запита Ђурица. </p> <p>— Тако је, бр 
и одговор, а Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти тешко тако, болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{ 
евине среће и радости. </p> <p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро 
е душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне вране 
ну масу народа, која се, таласајући се, лагано кретала путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, бе 
ога Сима. </p> <p>— Има ли? — запита га лагано. </p> <p>— Милутин иде сутра у Жабаре да капариш 
ла врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата се почеше отварати...{S} 
у на поље. </p> <p>— Ко је то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, који стајаше под проз 
вцем ићи. </p> <p>— Стој! — рече Ђурица лагано, кад опази човека близу себе. — Ко си? </p> <p>— 
оља, иза гвоздене решетке.{S} Прозор се лагано и опрезно отвори.{S} Струја свежега, хладнога но 
ући руком, одговори на куцање.{S} Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен.{S} Затим  
е до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску.{S} После неколико тренутака отвор 
 главе.{S} Они не опазише, али Пантовац лагано подиже главу и ослушну, па, кад се шуштање понов 
ндарми коњаници како одскачу од седла у лаганом касу, види се између њих нека нејасна група, из 
ње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу те лагати, зар је мени мило! — одговори она и зачуди се, к 
а... мало пре дође озго. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта... </ 
 паре, тако ми самога Бога... </p> <p>— Лажеш, псино матора! — викну Пантовац, па изви нож у ви 
 обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко је то прошао? — запита Ђуриц 
урицу су знали само по имену, разуме се лажном, које му је у пасошу означено; а пасош је гласио 
оста, шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза терзија, који је у младим годинама, испитујући сво 
е насмеја апотекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојници — на страном језику.{S} А у 
. </p> <p>— Ова друга за лаку земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — рече Митар. </p> <p>— Лака  
мља била, Ђуро! — рече Митар. </p> <p>— Лака ти земља била! — поновише жандарми и искапише чаше 
ица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога  
е ни макнути — осећаше јаке болове више лаката.{S} Али ипак то није ништа према ономе како се о 
а се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’но рекоше: олакшање, како ли?...{S} То му 
аних и веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; звецкају огрлице и 
ћи.{S} Напред трчаше Ђурица, прескачући лаким еластичним скоковима све препоне, које му беху на 
 бела влажна магла, те заогрнула својим лаким покривалом целу ону долину, којом се, у дужину, п 
} И ја ћу се мучити!...« </p> <p>Једним лаким скоком, као ветром понесена, Станка прескочи врљи 
 не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, погнуте глав 
 да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад се пок 
и и занима. </p> <p>Ђурица се изненади; лако црвенило прелете му преко лица, али то Станка, при 
 <p>— Број! — рече му Ђурица. </p> <p>— Лако ћемо пребројати, но деде причај. </p> <p>— Море бр 
S} Ја нисам научила да радим. </p> <p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пр 
вни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по г 
ико година, па кући...{S} Свима је њима лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А  
мо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па подвикну 
еснике не знамо још ништа.{S} Но сад је лако.{S} Овај ће проказати остале. </p> <p>— Хм, богме  
летића чајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти се 
 </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ја остављала своју кућу, не 
 њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред ноге им.{S} Понегде куршум лупи у буко 
 нам не треба боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само да 
ри ти он за њине претње.{S} Не убија се лако ’наки човек — прихвати друга.. </p> <p>— Вала и је 
ила, што му над главом стајаше, и он се лако помири са својим стањем.{S} Овај састанак пред суд 
м да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљује 
Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио.{S} Није му ни првина,  
о и своје покрете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао ноге унап 
{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> 
плашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. </p> <p>— Дед’  
а ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али напослетку, и она ће се довести у ред, све ће 
бав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као 
моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!...« </p> <p>Беше пре 
нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!. 
 за њега било немогуће, другоме је ишло лако; други се попео и повадио му чворке.{S} С најрадос 
срезовима...{S} Хе, душу ли му, није то лако надавати. </p> <p>— Знам, Рако, али опет... нисте  
се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У Сретенову колу остаде само десетина момака,  
ледаху јој заносне, пуне интереса...{S} Лакомислена и бурна младост не може да загледа дубље у  
о је онда лудо срљао у пропаст, како је лакомислено ступао на кобну стазу, која га доведе до ов 
дговори он, и одмах се покаја што овако лакомислено запита. — Шта имам да ти казујем... ти знаш 
 убости противника, али су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, 
, савијена, као да се сама наслонила на лактове, па сакрива лице од некога...{S} Митар је полаг 
ица се освести.{S} Намршти се од бола у лактовима. </p> <p>— Изведите га напоље, нек се освести 
гоше другу чашу. </p> <p>— Ова друга за лаку земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — рече Митар.  
икну весело: </p> <p>— Даска! </p> <p>— Лакше сад — рече му писар — пази да опкопаш полако. </p 
аше за њом, стаде изостајати. </p> <p>— Лакше, не мора баш тако брзо — проговори он. </p> <p>Не 
рету.{S} Лети се наимала под надницу на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим 
ближише једно другоме, да тако удружени лакше сносе тешку самоћу... </p> </div> <div type="chap 
— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како си се намучио! </p> 
} Оно истина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо!  
 невешт старом познанству, сад ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а ве 
 с места, а он, прибравши се, проговори лакшим гласом: </p> <p>— Јеси чула, овако се више не мо 
.. </p> <p>— Ко си ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. </p> <p>— Отварај брже, хитно 
у ходник, онако необучен, па видевши да лампа слабо шкиљи, обрте се пандуру: </p> <p>— Одврни т 
 иконом храмовном светлуцаше »неугасима лампада«, те својом слабом светлошћу придаваше још сумо 
, обрте се пандуру: </p> <p>— Одврни ту лампу. </p> <p>Кад паде јака светлост на Станку, капета 
има! — вичу кметови. </p> <p>И цео, дуг ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниже страном 
ђу потеса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле,  
звецка узицом, која му одржава гвоздени ланац на ногама. </p> <p>Савлада га пиће сасвим... </p> 
 протрља међу прстима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићете, с је 
ени, скаче са постеље... </p> <p>Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, у 
чи радосно, јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од опасности. </p> < 
 поцрнелу од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево 
би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити капетана за сваку  
езизлазно стање принуђавало га је да се лати и таквих средстава, која су законом забрањена.{S}  
 госта, коме је јамачно какав буковички лаутар својим монотоним циликањем растресао загрејане ж 
 што му је непрестано за ове две године лебдело пред очима, оно о чему он није смео да мисли, п 
у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да м 
м стварима, једнако, али она непрестано лебди пред њим, меша се с оним другим мислима и ствара  
Богом... </p> <p>Пантовац га само гурну леваком, па опет продужи, не осврћући се на његово очај 
ше добијаше изглед обичне трупине.{S} С леве стране груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала  
лажаше нико, али се лепо чуо разговор с леве стране, од Јанкове каване, која је одмах до среске 
пушке по зеленој густој гори. </p> <p>— Лево!{S} Страном!{S} За њима! — вичу кметови. </p> <p>И 
ући се. </p> <p>— За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију 
, сад морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док не  
 и пијана Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, обарајући главу млитаво... </p> <p>— Та д 
нако савијаше руку, машући њоме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без поздрава: </p> <p>— Гд 
ца скочи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред што брже могаше.{S} Тек кад се дохва 
о реке.{S} Наједаред Пантовац погледа у лево, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повик 
ти нема.{S} Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — следи се... </p>  
опу, трчаше Станка, погледајући чешће у лево, откуд се чуло викање и пуцњава.{S} Пантовац, тежа 
познајемо — проговори махнувши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради о 
иза се руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши револвер, прескакаше рупе и камење низ 
тако јако заболе, да се мораде ухватити левом руком за чело, које обузимаше све већа ватра... < 
дни! — уздише путник натичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </p>  
 </p> <p>Он преноси воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крст 
ц, који се кренуо да затекне курјака на легалу...{S} Разне пријатне слике из напада, који ће сл 
о је око тога бреста, гледао како су се легли, хранили и расли мали чворци, и видео да ће насиг 
куће, па јој рекоше да и она после тога легне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слуша 
доше до једне постеље и наместише га да легне.{S} Занесе се и заспа одмах... </p> <p>...{S} Шта 
 превио рану и вечерао, па се спрема да легне...{S} Срећом, угледа жандарме како се привлаче кр 
е пријатељ....« — помисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да треба 
он у себи. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, ма 
оје полегаше и ућуташе. </p> <p>Ђурица, легнувши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, к 
Пожури, да стигнеш пре сванућа. </p> <p>Легнувши у постељу, он се опет даде у мисли:. како да р 
њему јавио. </p> <p>Ђурица пристаде.{S} Легоше да спавају, а њему не излазе из главе загонетне  
 сети детињства.{S} Једаред опази да се легу чворци у једном високом, окресаном бресту.{S} Месе 
уша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште 
! </p> <p>Ђурица пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим п 
, али се на стаклету ухватио дебео слој леда, кроз који једва продираше слаба светлост зимње зо 
 његово се само крави.... силом се топи ледена облога око њега... </p> <p>Али зато пије, пије б 
в, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло шуштање про 
да се провлаче бегунци, удара их својим леденим оштрим сечивом, па јури даље, преко глатке снеж 
ртвога Новицу, где се отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили жандарми, који су се вра 
доше Пантовца и простреше га по зеленој ледини.{S} Народ се окупи уоколо. </p> <p>На благој, ма 
, зором, на посао! </p> <p>Ђурицу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно осећање други 
ађане груди.{S} Сунце прижиже у знојава леђа, јутрењи поветарац пирка и расхлађује, а трава шуш 
чица.{S} Истога часа загрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрме 
 кућу и име, кад сам због тебе окренула леђа целом свету, па нећу се шалити ни сад! ...{S} Ти т 
 па га онда, као какву кладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо се у почетку напада отимао и бранио, 
 и ућуташе. </p> <p>Ђурица, легнувши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се рашир 
И затим му падоше у очи широка Николина леђа, у сукнену јелеку, како су необично одскочила од з 
повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џ 
ли... </p> <p>— Знам ја да сви измичете леђа, кад нема никаква ћара.{S} Човек треба само да поч 
ханџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо,  
колима, накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цв 
капетан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, 
 доскорашњи војник. </p> <p>— Ми морамо леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати н 
 мрдну десним раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи играње карата.{S} Кад сврши игру, 
 баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отпасавши му  
пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, неразговетне с 
 коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне.{S} З 
ци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, 
Истога тренутка удари га Новица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде мртав... </p> <p>Уб 
аштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте какву сте уцену добили  
д нападача, и Никола осети јак ударац у леђа. </p> <p>— Не ударај се, молим те, наредићемо се л 
око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђуро... ето малко... вршимо посл 
p> <p>У тај мах груну пушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону  
 не интересују оним, што је иза њихових леђа... </p> <p>Одмах сутрадан, око заранка, исто друшт 
..{S} Истога тренутка зачу се иза њених леђа неко звиждукање.{S} Она баци пушку пред Ђурицу, об 
едном, кад сунце изгреја, иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање по прашини.{S} Он се трже, и  
мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме страховити глас: </p> <p>— Пуцај, небеса му 
у, увредих до срца старога оца, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим  
азгледа, држећи једну руку сакривену за леђима. </p> <p>— Чији си ти, море? — запита га старац. 
кнене чакшире које носе Палилулци, а на леђима је имао кратак постављен капут, купљен од једног 
, иђаше пред пандурима везан, носећи на леђима своје бешчашће.{S} Беше толико претоварен овим н 
у, Станку.{S} И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топли 
о пред собом.{S} Коса махаше за његовим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на после 
е и леже у ватру на прочељу, леже онако леђима, преврнутих очију, и он поче разумевати да је то 
ц, који умре пре десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све због неких 
 </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка  
и ноћашње пијанке.{S} Обе жене и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешким пијаним сном 
е и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погледом,  
 и Митар приђоше врљикама.{S} Пред њима лежаше Станка, обрнута лицем к земљи, савијена, као да  
/p> <p>На благој, мало нагнутој равници лежаше раширених руку и опружених ногу, мртав Пантовац. 
/p> <p>На северној страни собе, у којој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, олепљен, уместо стак 
а, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... </p> <p>Наједаред 
овце, па се онда и он намести код Мата, леже и наскоро се учини да је заспао. </p> <p>После пол 
аљони.{S} Ту, на једној већој завојици, леже у павитини С једне стране Радован и Коста, а с дру 
е куће, а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту пред кућом.{S} Иза Букуље појави се сј 
 од умора и слабости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену с 
еобично седе и леже у ватру на прочељу, леже онако леђима, преврнутих очију, и он поче разумева 
 хоће своје!...« па љутито угаси свећу, леже и стаде да размишља о овој чудној појави. </p> <p> 
појаса и пружи на Марка. </p> <p>Станка леже сва на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну г 
аде и осети да му нека пријатна топлина леже на груди.{S} Очи му се засветлеше неком необичном  
 мирнија од овце!« — помисли Ђурица, па леже на њену постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станк 
ељи. </p> <p>Станка угаси свећу, али не леже.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи недовршене ми 
е вечере, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу посла 
једном опусти, и некако необично седе и леже у ватру на прочељу, леже онако леђима, преврнутих  
 узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.{S} Чекала је три вечера узалуд.{S} Четв 
ако необично, у косо, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи... </p> <p>Опет загрокташе  
 им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледајући само навише уз пут, од куда је  
а и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шта рад 
 руку. </p> <p>Пошто се руковаше, Марко леже пред рупу, пружи једну руку право напред и на њу м 
.{S} Спавај! — одговара Ђурица, па опет леже. </p> <p>У глави му читав хаос, живци већ отупели  
.{S} Станка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје м 
ном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи на мекој росној трави, под зеленим и густим натк 
ића, који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И напослетку, другови су се  
 где скаче у поток...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Ш 
е сад бојао, повика: </p> <p>— Лези!{S} Лези! </p> <p>Станка не појми одмах на кога се односе т 
у Пантовац — још им нађи адвоката...{S} Лези, бре! — подвикну затим Сретену, који се очас пружи 
/p> <p>— Нема још поноћи, сигурно...{S} Лези, спавај; сутра морамо ранити... да опет мало пијем 
е пуно и сигурно, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па ћемо се после заложити 
мо завезак и врати се у собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по  
се највише сад бојао, повика: </p> <p>— Лези!{S} Лези! </p> <p>Станка не појми одмах на кога се 
’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и уживај...{S} Куд ли путује онај об 
руга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да но 
бирајући шта ради...{S} То му је једини лек од оне страшне бољке, које се он боји више од свега 
 Хе — одговори писар — имамо ми поуздан лек за то — и насмеши се значајно. </p> <p>Кмет развуче 
дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети. </p> <p>Капетана очекива 
 Станку је оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће пр 
ад прочитам указ, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа капетаница прве класе, кажем ја 
и је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад 
и и на њима се појави Радисав.{S} Стаде лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као 
 два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.{S} Јелек му беше л 
сва предала својим мислима, у којима је лепа прошлост, девојаштво њено, заузело прво место... < 
згледа око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевк 
ражена само једна.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да 
пред обична човека. </p> <p>— Далеко му лепа кућа! — повикаше девојке и стадоше да се разлазе с 
не падаше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући усп 
анаћанима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ неколико дана пада киша над 
нијим срцем отрчао је кући, однео своје лепе мале чворке и показао их оцу. »Пооткидај им главе, 
ина, море, какве су то девојке, јесу ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какве су варошке: беле, а р 
га нестаде; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младости.« Како је он лепо замишљао своју бу 
ла!{S} Све је пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, све, све!...{S} Шта да се ради 
о; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и распо 
роде и против себе сама.{S} Жудио је за лепим женским светом.{S} Још за ово време, под утицајем 
и да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па га запита: </p 
} То треба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће знати шта тр 
елим његовим осећањем, са свима његовим лепим сновима, са једином светлом и слатком страном жив 
ој: откуд јој се поврати изгубљени сјај лепих очију, откуд ова чудна лепота целога стаса?..{S}  
} Још за ово време, под утицајем каквих лепих очију, он се могао изменити, могао је постати дру 
а ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте позадружна, јади је убили, тама 
пред очима, спаде она тежина с главе... лепо види и разуме... </p> <p>»Ово је рака за мене...{S 
и ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах живети, само да ми беше ова памет...{S} А 
ђа у кући, не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред вратима.{S} Прегледа кључ 
цела совра изгледала као нека стаја.{S} Лепо је видети око цркве или, кад је црква далеко, око  
, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким страшним 
 и улеће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима како веругају кр 
е ме робијаши! ...{S} А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољу греје топло сунц 
и тражи једнако — рече он. </p> <p>— Па лепо, болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане 
е.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа лепо!...{S} Мајка...{S} Станка... није, није!...{S} А г 
тигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо испричај... то што си хтела...{S} Кад си и зашто с 
ти...{S} Али кажем ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. 
е јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p> <p>—  
 — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже:  
ју.{S} Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постеље и миндерлуком, а н 
 на једној положитој рудини, са које се лепо види цела варошица са околином.{S} Народ се нагоми 
 са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазд 
S} Поред куће не пролажаше нико, али се лепо чуо разговор с леве стране, од Јанкове каване, кој 
о му беше седети овако и разговарати се лепо са најугледнијим човеком...{S} Та он је, у последњ 
 бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они путници горе по друму... товни коњици гра 
— Не ударај се, молим те, наредићемо се лепо... — рече он, ступајући напред плашљиво и збуњено. 
ном лопатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, 
, то беше онда у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од 
а...{S} Шта оно још беше.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа лепо!...{S} Мајка...{S} Станка.. 
у паквонским канијама.{S} Јелек му беше лепо срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним гајтаном;  
еди, пријатељи, кумови, па све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако з 
благу шумску хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — » 
пошто му прво повади оружје. — Сад седи лепо, па ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. 
них очију? </p> <p>— Кроз сукњу се види лепо. </p> <p>— Говорите, господо, што хоћете, али ја о 
 сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p>— О 
ш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од  
ку оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим  
о, они лепи снови младости.« Како је он лепо замишљао своју будућност!...{S} Али на што се сад  
 коме се јако спава...{S} Видиш како он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава... он има још  
еке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплатио б 
се да није спавала...{S} Та она је тако лепо видела оне чудне погледе, који се не могу ни снити 
се и заклонише собом све, што беше тако лепо и тако пријатно... </p> <p>Она се прену.{S} Поглед 
најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе де 
е до овога стања!...{S} А како се могло лепо живети, само да беше ове садање памети...{S} Сад б 
То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А сад му се допад 
ароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да радим. </p> <p>— Лако ј 
влажне земље...{S} Јадна Јока, како смо лепо живеле....{S} Она мени еве:{S} Шећерка, вели, метн 
о удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Облак плива... иде у рај, а  
У селу, кажу помилована... а, то је оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{S} Није, каза 
е дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код мен 
 постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са земљом, спустише му  
ала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у почетку стављао питања више и 
 наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле нам 
он, готово несвесно, под утицајем овога лепог осећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа 
бљени сјај лепих очију, откуд ова чудна лепота целога стаса?..{S} Као да је ове чаробне горе од 
 <p>Станка није била толико необична по лепоти, колико по нарави својој.{S} Беше то тако самово 
уда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и лепотом, надвисио сву момчадију.{S} Беше их и старијих  
досно... </p> <p>Очи се приковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако  
у, због које не бих могао пробати овако лепу мученицу«. </p> <p>Тада сви троје полегаше и ућута 
нску, ни младу ни стару, омалену, доста лепушкасту.{S} На први поглед могло се опазити, да су о 
иваше тамо, опет јој се чињаше да нигде лепше није; и саме ове прилике, које је очекиваху, изгл 
еђашњи живот чињаше сјајнији од сунца и лепши од свега на свету...{S} Да јој је само још једном 
 од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, провлачи се. </p>  
 к Сретену, али овога загради трострука леса момака, а на Ђуричино раме, као из неба, паде рука 
ане, потрча у Ђуричино коло.{S} Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким  
од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, кој 
 — помисли он у себи. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти са 
аке руке, да не буде сину на терету.{S} Лети се наимала под надницу на лакше радове, зими гребе 
ене потребе и навике. </p> <p>Ђурица је лети, кад је хтео радити, добро зарађивао.{S} Радио је  
, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се отимала 
и да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Сунце се претворило у пламено коло са хи 
ца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети. </p> <p>Капетан 
ојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон.{S} Са њ 
, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ леже и р 
/p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста 
пита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — 
идети унапред: како он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец да 
 далеко! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли си чула? — запита Станка, избегавајући да их назове  
ш... њему што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} 
ај ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта разда 
едају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме користити?...{S} У том се разлеже ј 
зар Јевђовић?...{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, а 
 то је оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{ 
шући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> <p>— Готово!...{S} Устани, Ђури 
ве, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вуј 
је погледа. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она поменула, тако ће и би 
{S} Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?. 
а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, 
е крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му  
аја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да 
та! — вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S 
ишљао себе као хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућење,  
и их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не  
каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледавши још једа 
 нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али  
по његову изразу не могаше прочитати да ли му је непријатно то питање или му је непријатан сам  
евиде..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамн 
н, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако крас 
чи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За један  
се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанк 
тадоше играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају не 
ко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, брате, 
бурних ветровитих осећања... </p> <p>Да ли у тим мислима Станка задрема или паде у оно несвесно 
питање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо раскидати, па онда  
 сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунајући  
{S} Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њег 
мула празнина пусте куће... </p> <p>»Да ли је жива, јадница — помисли он за мајку — или је и он 
 рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а 
 то дави, заноси, опија... </p> <p>»Ала ли се проведосмо! ...{S} Никад нисам овако... ни у Беог 
 од његових долијао. </p> <p>— Шта, има ли извешћа од синоћ? </p> <p>— Ништа ново.{S} Један је  
о да се извести ко је прошао путом, има ли какве нове наредбе, где се налази кмет...{S} Али је  
ар погинуо.{S} Него кажи што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо г 
шта ћу, али не знам за после....{S} Има ли он својих људи, који би га светили? </p> <p>— Дубоке 
днога звука ни покрета... </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станк 
каваном нађе самога Сима. </p> <p>— Има ли? — запита га лагано. </p> <p>— Милутин иде сутра у Ж 
кметове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. </p> <p>— И 
пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што пара? — запита Симо. </p> <p>— Има нешто... биће 
ек понекипут осмехне, не знајући ни има ли места томе смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе је нека 
, да се наужива и провесели...{S} Дивна ли живота!... </p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још  
Истина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу  
дури са наредбама у села. </p> <p>— Зна ли Радисав на који ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, а 
шчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће право 
х дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упит 
атку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрам 
p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научи 
 и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, и 
Њину кућу обилази далеко! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли си чула? — запита Станка, избегавај 
адити како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!...« </p> 
S} Руке и ноге приковане за под, за шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, она 
ај...{S} Куд ли путује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора б 
 неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, 
 одједном престаде ватра... </p> <p>Шта ли ће сад?...{S} Ђурица се издиже полако на прсте и пог 
 ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S 
ије од мишљења цела света. </p> <p>»Шта ли ће она рећи кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће као  
ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« — помисли Ђури 
у се...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, 
{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад са 
 ли је тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у  
о лези, маши крилима и уживај...{S} Куд ли путује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Ра 
ужом и свакојаким именима...{S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све јед 
знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где 
То је негде тамо... иза њега негде, где ли...{S} А помиловање му не слази с памети никако... он 
..{S} Станка... није, није!...{S} А где ли је Станка?...{S} У селу, кажу помилована... а, то је 
она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда,  
лишан застанувши и као размишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту. </p> <p>— Потр 
у, која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> <p>— 
 пригрлило је кô снаша кудељу, па преде ли преде...{S} А ја старац, кукавац, загребох низ поток 
м ти једва муку истерао. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, бр 
ред њега онај повереник. </p> <p>— Нађе ли га? — запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да може. </ 
 пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, дође ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Како си? — одговори  
 у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо т 
му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се састаше. </p> <p>— Шта ће 
е: »На, понеси Јову«. </p> <p>— Па, узе ли? </p> <p>— Узех, ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе,  
ма, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби досад давао? </ 
нисам заспао. </p> <p>— Чекао си ме, је ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћ 
а колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с  
једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се нећеш растављати од мен 
а зима!... </p> <p>— У наш Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених ливада, да се наслуш 
грушале брке. </p> <p>— Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек п 
шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући, као да сад тек оч 
а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђурица, пребацивши руку преко ње. </p> < 
леда га право у очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, к 
илике и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Није.{S} Је л 
ли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавала.. 
ух, болан, па сад за окружнога...{S} Је ли то на реду?...{S} Море, срећан сам ја, бадава!«... < 
жим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако је... али то је друго...{S} 
ати, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли доста теби четвртина? </p> <p>— А јатаке ћеш ти нами 
...{S} Свршава се, долази крај...{S} Је ли крај свега.... смрт?{S} Не знам!...{S} Шта је то смр 
мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очију о 
ман из малена за хајдука? — Није.{S} Је ли... </p> <p>— Ја шта је радио, но се спремао... — упа 
</p> <p>— Пардон, не прекидај ме.{S} Је ли он непрестано, радећи своје сељачке послове, замишља 
 </p> <p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? </p> <p>— Јесте, мај 
идеје у питомој Шумадији«. </p> <p>— Је ли то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — 
о.{S} Нијеси више за њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и по 
 ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи.  
насмеја се он, као у шали. </p> <p>— Је ли то од истине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га  
завеска и пружи их Новици. </p> <p>— Је ли доста? </p> <p>— О-хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} 
нтовцу и рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти се досадило, побро, чекајући? — запита га овај. < 
<p>— Кад? </p> <p>— Зором. </p> <p>— Је ли сигурно? </p> <p>— Тако вели. </p> <p>— Добро је — о 
осматраше раширених очију. </p> <p>— Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му  
и одговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Д 
да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?... </p> <p>— 
 не стигне својој кући. </p> <p>— Па је ли све извршила? </p> <p>— Морала је, јадница.{S} Чекал 
 сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори други, за кога 
к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи променило.{S} Понека врата 
 <p>— А, пробудио си се! </p> <p>— Које ли је доба? </p> <p>— Нема још поноћи, сигурно...{S} Ле 
а запита једнога на ухо: </p> <p>— Чује ли се што? </p> <p>— Будан је... нешто шушка, јамачно с 
роши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама  
својих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p>— Мој отац, као сељак, 
и, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш к 
но. </p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутало, дијете; заборавили 
} Јутрос малко почесмо.{S} Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажите? </p> <p>Сви луди обори 
ави се са Ђурицом. </p> <p>— Стражарите ли помало? — пита Ђурица смешећи се. </p> <p>— А ја...  
је и он остао као Пантовац.{S} Свршисте ли? </p> <p>— Свршисмо.{S} Пласковчанин оде с раном, а  
јо га дочека у соби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да 
ја сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде  
рштећи падаху унаоколо. </p> <p>— Чусте ли за Ђурицу? — рече једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш 
се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени  
.. рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p> <p>— Море, не знам ни  
} Једна жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином 
таде претурати сламу и ослушкивати неће ли се опет што чути споља.{S} Уосталом он се и не надаш 
рвену ручицу на вратима, очекујући неће ли чути страсно кајање љубљенога човека, али иза ње беш 
: пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су 
и сад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли сви право овамо? — запита Ђурица, тражећи око себе к 
а идите право Штуловићу. </p> <p>— Хоће ли нам он шиљати још кога? </p> <p>— Јавиће он све.{S}  
е, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајдука? </p 
овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у очи? </p> < 
овце и бацајући их у недра. — Само хоће ли остати што другима? </p> <p>— Биће доста свима, само 
 на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко пов 
иже к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подмета 
 </p> <p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош, д 
 — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не прође нико, само се отуд од кафа 
о скинути с врата.{S} Не знам само који ли је то од његових долијао. </p> <p>— Шта, има ли изве 
е привлачи крушци. </p> <p>— Јово, јеси ли ти? — запита он полугласно, кад се они из кукуруза п 
аменом. </p> <p>— Шта ти је данас, јеси ли полудео!...{S} О каквом убиству ти говориш? — одгово 
Ха, здраво да си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му. < 
/p> <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се ч 
ема... ти твога! — викну Ђурица. — Јеси ли о аранђеловском вашару узео педесет, о пантелијевско 
 ми је да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да 
тан је пажљиво разгледа. </p> <p>— Јеси ли заиста ти Станка? </p> <p>— Јесам, господине. </p> < 
ли им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то за новце? </p> <p>— Јесам.{S} А  
е цркви и не причестише. </p> <p>— Јеси ли често бивала у цркви и на причешћу? — запита је он м 
повуче му руку у страну. </p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Остави то! — викну Ђурица гневно. </p> <p 
 робујем, али нећеш!...« </p> <p>— Јеси ли спремио какав посао?{S} Сад нам свима треба.... </p> 
ки, као стари познаник. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар 
арошка... миром мирише. </p> <p>— Кажем ли ти ја! ...{S} Раскрсти с оним човјеком... знаш?... п 
S} Пази ме, знаш, много. </p> <p>— Ђаво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнитају з 
p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте позадружна, јади је уби 
ива... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи 
 стала би распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само 
 паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити 
ме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради.{S}  
ем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не могнем сад, онда после, пошто му предаш новце...{ 
 је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш д 
други узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, бо 
лаке... како ’но рекоше: олакшање, како ли?...{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар 
погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд л 
ело) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} Намести је он, рецимо, код... гд 
а слободно, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, 
} Чекало би је горе зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи завезаних очију? </p> <p>— Кроз сукњу с 
S} А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза,  
а, па да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, 
Вуци је овамо! — викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за 
 буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скоро посла? </p> <p>— Мораћемо, ја како.{S} С 
о глави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах живети, само да ми беше ова памет...{S} Али до 
у... многе друге на моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узет 
 страха, седе на постељу. </p> <p>— Што ли је то Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго.. 
мом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли је то тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чинила 
о шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово н 
повољно. </p> <p>— Па како, болан: пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </ 
е — одговори Ђурица. </p> <p>— Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја! 
Истина, море, какве су то девојке, јесу ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какве су варошке: беле,  
S} Није то шала...{S} Шта је било, јесу ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра  
ћи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задовољни сви? </p> <p>— Како неће бити задовољни на 
.{S} Кажем ти: свет... </p> <p>— А јесу ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи д 
 упуству капетанову покуша да види јесу ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе за ручицу и п 
али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радисав га погледа онако узверена и 
не шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? </p> <p>— Пуцај!...{S} Казао сам једном. < 
ше, не беше никаква неповољност. — Хоћу ли га посјећ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да н 
 ваљад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти 
десет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, није то лако надавати. </p> <p>— Знам, Рако, али 
да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то... она само проврти, а чутура удари клин 
а устајући. </p> <p>— Брже, побро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Радован смејући се  
вац, умеравајући ход. — Ха, снахо, душу ли му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа;  
ена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђури 
е добро моје...« </p> <p>— Ђуро, спаваш ли? </p> <p>— Не спавам. </p> <p>— Немој да се љутиш, ш 
уди«... </p> <p>— Новица! ...{S} Спаваш ли?... — викну одједном. </p> <p>— Шта... шта је? </p>  
— Што ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... 
то шала? — викну Ђурица. </p> <p>— Имаш ли ти пасош?...{S} Знаш... ја те ништ’ друго не питам,  
о нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да  
ити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем? </p> <p>— Чуо сам 
лиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не бој се, синко.{S} Зна 
та се ради по овој околини...{S} И знаш ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме друг 
/p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — о 
имо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— Умећу, ако имате коња — одговори о 
ира и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу 
 још да живи, задуго... </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пита га Добросав. </p> <p>— Не могу, ништа 
S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа 
кама, прича и смеје се. </p> <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђурица одједном. </p> <p>— Х 
и се и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљи 
 осврћући се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад в 
 у груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе,  
, је ли?... да се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, макар из заклона, оних наших пе 
и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p> <p>— Овуда се мора трчати; нема шале — р 
ду!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинс 
огнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а п 
ом. </p> <p>У Локви су газдинске велике ливаде, са којих се диже по неколико стотина пластова.{ 
антовац и полагано се удаљише низ равне ливаде, а повезани косачи, не двоумећи много, разбегоше 
не равне и непрегледне, покошене зелене ливаде, по којима се белуцају чопори стоке и разлеже он 
м, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са 
ном, јер поток, кривудајући кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и кор 
че да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше  
бично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде на  
 су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла се зелена отава.{S} По њој се поређали м 
о разбојништво, извршено над Сретеном у ливади, ОН узвикну: </p> <p>— То није ништа... само сам 
 Ја што сте?...{S} Варошке... </p> <p>— Лизо — викну она једну другарицу, — чујеш шта каже Миша 
 јастука и врати се за розгу. </p> <p>— Лијепо сам намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да г 
 ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радисав га погледа онако у 
а избачену напоље, избачену као исцеђен лимун, као непотребну ствар...{S} Гле, нема где да скло 
 се слеваше хладна планинска вода преко липова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га по 
о ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ја њега добро. </p> <p>После овога изиђоше  
. </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети оп 
зговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је налазио за потребно, говорити  
евешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... </p> <p>—  
ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лисице.{S} Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас  
 умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, 
, под зеленим и густим наткриљем букова лисја.{S} Груди му се још силно надимаху, и сваки му ми 
{S} Оштар хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегу 
том плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа како промиче кроз бл 
легнувши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се раширило и виси пред његовим очим 
атко и слободно дише... </p> <p>Где си, лисната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло сунце!.. 
орак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад т 
 невештим прстима одваја један по један лист папира.{S} И сам Никола се забави тим послом и ста 
 да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у своја нема 
а молитву, а сад се употребљује само на литијама. </p> <p>Момчадија се, после барјака, највише  
де, које се радује меденици на црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!.. </p> <p>И  
ово Вазнесење.{S} Раздадоше и друге, за литију потребне ствари; сврши се спомен под општинским  
т кваси, рекао бих да му спира с прљава лица трагове ужасних злочина, мука, уздисаја...{S} И с  
оја му заклони собом све предмете и сва лица...{S} Он не виђаше више ништа, осим једно једино с 
ет и околности око себе; кад проучи сва лица, која рукују судбином народа; кад оцени праву разл 
. </p> <p>Ђурица, погнуте главе и бледа лица, слушаше ове необичне речи, које исказиваху и неке 
двикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомича 
земаљска појава, као она светла јуначка лица из наших песама, која нам буде топла осећања за се 
а, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђаше пред пандурима везан, носећи на леђима свој 
ац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусно јело од те стоке...{S} То га је вук 
То беше мало погурена старица, збрчкана лица, зелених лукавих очију.{S} Падаше у очи њен кукаст 
кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се  
p> <p>Ђурица гледа бесмислено у озбиљна лица ових простих људи, па му одједном пође нешто болно 
 добро познате му црте строга и одлучна лица, он не изгуби ништа од своје одлучности и присебно 
ише прибијаху једно уз друго, али им са лица не силажаше она суморна брига, онај опрезни, нерво 
ад сагледаше своја уплашена и забринута лица, оборише главе и заћуташе обоје. </p> <p>— Ђуро, ш 
ка, он претходно направи значајан израз лица, као кад човек нађе нешто, што је дуго тражио.{S}  
пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледајући само навише уз пут 
гих карактерних особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те испољава 
у крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна 
м, и наједаред јој прелете радост преко лица, које се развуче у весео осмејак. </p> <p>— Ђуро!. 
 некога детињега стида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше прија 
зненади; лако црвенило прелете му преко лица, али то Станка, при онако слабом осветљењу, не опа 
 — одговори Симо зачуђено, али му преко лица прелете смртно бледило. </p> <p>Ђурица спусти свећ 
у нестрпељива радозналост не силажаше с лица. — А други? </p> <p>— Радован и Коста добише по је 
е ближе и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се над целом оном масом жандарми коњаници ка 
... </p> <p>Ниједне мисли у глави...{S} Лице позеленело... очи се рашириле, да искоче из станиш 
е сама наслонила на лактове, па сакрива лице од некога...{S} Митар је полагано преврте, погледа 
 му опет малопрешње црвенило наилази на лице. </p> <p>— Хоћеш у село, попо? — рече он благо, ка 
ка топла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: </ 
а брада, која му је покривала скоро све лице испод очију на ниже. </p> <p>Нико од сељака није у 
е игра усница. </p> <p>У народу свачије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је  
доведе до тебе. </p> <p>Свештениково се лице замрачи. </p> <p>— Ако си одвојен, сам си се одвој 
 </p> <p>Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: </p> 
чно и погледа Ђурицу.{S} Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед. </p> <p>Пандур стаде коп 
уо.{S} Одједном Никола седе; нити му се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га  
ари га по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на  
слије. </p> <p>— Аа... — отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох:  
а он, дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.{S} Беху се обојица тако примакли, да с 
и окренути.... </p> <p>Вују се разведри лице, примаче се постељи, па седе. </p> <p>— Него остав 
?...{S} Ово није она...{S} Какво је ово лице, страшно, необично!« </p> <p>— Ђуро, ојађениче мој 
а га ова појава не зачуђава, јер његово лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да с 
Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, очекујући другу реч, која би ублажила или преинач 
 </p> <p>Груну плотун...{S} Зелонобледо лице намршти се... очи се зачуђено раширише и одмах скл 
те разгледа једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, 
реврте и погледа оно страшно зликовачко лице. </p> <p>— Прво ти мени кажи: шта хоћеш ти са мном 
е, али готово испечене, услед чега цело лице више добијаше изглед обичне трупине.{S} С леве стр 
 му засветле необично и одлучно, и цело лице му исказиваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, к 
бодно и отворено у оно сухо и смежурано лице, осветљено слабим пламеном упаљене лојанице, и осе 
нарочито му се издвајаше у памети једно лице, чије је мишљење за њега било претежније од мишљењ 
а тим живи, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу.{S} Читаве десетине година прођоше му 
збори газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовчево. </p> <p>— Како га је гајила, тако је и 
о пута, док не плану и осветли необично лице послушниково, који, са својим дугом и разбарушеном 
д апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посматр 
ма.{S} Пред њима лежаше Станка, обрнута лицем к земљи, савијена, као да се сама наслонила на ла 
бично; чак се опажа саучешће на њиховим лицима... »Гле, па то су обични људи... видиш како га л 
ше.{S} Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. </p> <p>Неко пресече конопац.{S} Стаде да пада  
 па ту зија огромна спржена рана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих ста 
квој препредености, па се издаде.{S} На лицу му се јасно могла читати мисао: »Пропао сам, нашао 
крете низ реку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му неп 
ажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p 
вори кмет, правећи тајанствени израз на лицу. — Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто дозна 
обичног, подмуклолукавога погледа, и на лицу јој, први пут после дугих година засија израз неви 
.{S} Весео и срећан осмех заигра јој на лицу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као да 
p>Вујо се изненади, то му се познало на лицу, по коме падаше слаба светлост свећице.{S} Видевши 
шано са побожном збиљом, сија на сваком лицу...{S} Само Ђурица необично изгледа.{S} Нека суморн 
четрдесет година.{S} На црном циганском лицу беше усађен орловски повијен, на крају раширен нос 
урица. </p> <p>Прва су двојица по целом лицу нагарављена и увезана широким, гаравим пешкирима,  
ређашњем месту, сачека је Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку.{S} 
агу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледило... </p> </div> <div ty 
 сав мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше други човек. 
 се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар си т 
а чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко спомене име Ђурич 
ла га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, напротив, стреља  
е куће — одговори Ђурица, мењајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зину од чуда. </p> <p>— Хајдуци не 
е оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушк 
трач, могао би опазити како на Ђуричину лицу сину радостан израз, који је могао значити: »О, па 
опазио ону значајну промену на Ђуричину лицу, кад се он појавио отуд из вајата.{S} Размисли се  
ив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо (ако 
о мрдну десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, до 
видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже  
а нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да п 
во оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати 
и бол, неко непојмљиво осећање, које је личило и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега ш 
а разумева и осећа свој ужасни положај: личио је на звер, коју непрестано, с места на место, го 
пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле правници.{S} Кад шкрипну за њи 
 и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које постаје од његова трчања, постаде као права 
носних мисли...{S} Сунце падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледа 
расло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен облак, који плови горе по  
пери отворенозеленкастим сјајем шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком младачком з 
азвила, па се њено нежно, зелено, младо лишће прелива под топлом и јасном светлошћу сунчевом.{S 
е воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окренута  
д ушију... </p> <p>Капетан се осећа као ловац, који се кренуо да затекне курјака на легалу...{S 
погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је промашио 
реву.{S} Тамо се склонише одмах; Тимина лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало. 
дном се мре!... — понови он своју стару лозинку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије 
лице, осветљено слабим пламеном упаљене лојанице, и осећаше велико задовољство што не обори очи 
моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p 
ица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике ливаде, са којих се диже по н 
м у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у Локву с косачима — одговори дечко. </p> <p>— Колико их  
плећима безбројне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те 
је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и забрави врата.  
андури конопцем, повадише све ствари из лончине, повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђа,  
еновичанин, па избацује земљу гвозденом лопатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да 
ни, у оном крају, Пантовац.{S} У свакој лоповској дружини или разбојничким и другим предузећима 
и ће: тако му и треба!...{S} Назваће ме лопужом и свакојаким именима...{S} Ех, луд ли сам што с 
е, случајно учинио једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда г 
? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја 
ваше хладна планинска вода преко липова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{ 
{S} Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара 
 лопужом и свакојаким именима...{S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све 
ај се од Радована ни за корак.{S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и 
 Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто  
уче му руку у страну. </p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Остави то! — викну Ђурица гневно. </p> <p>У  
 потражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш  
/p> <p>— Море, не знам ни ја... био сам луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ г 
 заустави пред једном. </p> <p>»Баш сам луд!« — помисли он, застанувши пред вратима, двоумећи д 
женом?... </p> <p>»Истина, онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађ 
?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} В 
</p> <p>— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше ва 
се до синоћ мало прибојавао од мене.{S} Лудак! — рече јој Новица. — А мени је његов живот потре 
</p> <p>— Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја  
 све кажем? </p> <p>— Што да те убијам, лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ама, среће ти ха 
 мене чувати, то ми кажите? </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигну 
/p> <p>— Да теби не трабуња штогод онај луди Јово?{S} Кажи ми слободно! — запита Вујо и погледа 
вати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Само н 
згранао пред судницом, стајаху неколико луди, па с чуђењем посматраху драму, која се одиграва п 
одила ова безусловна, ропска послушност луди, који га до јуче нису честито ни погледали.{S} Он  
 мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају 
раво у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи. </p> <p>Сунце се тек рађало, кад се 
 вичу кметови. </p> <p>И цео, дуг ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниже страном да пр 
и поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе то 
сети неодољиву жељу да разговара с овим лудима. </p> <p>— Правите ко пуши — рече он, пруживши д 
једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите сви. </p> <p>П 
и хтеде данас погинути.{S} Како је онда лудо срљао у пропаст, како је лакомислено ступао на коб 
 на под... </p> <p>— Предај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. </p> <p>Ђурица о 
кво венчање... — рече Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за те 
том, девојке и жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обично заметне шала и прича, кој 
ицу, неко класје жита или струкове бела лука...{S} Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега 
и не треба много: комад проје и главица лука задовољава потпуно њене потребе и навике. </p> <p> 
и.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је налазио за потребно, 
огурена старица, збрчкана лица, зелених лукавих очију.{S} Падаше у очи њен кукаст нос и танка,  
Мучно да га знаш.{S} Једнога младића из Лукавице.{S} Њега он, чини ми се, и спрема да тебе зами 
бови — осмехну се Пантовац и погледа га лукаво. </p> <p>Ђурица застаде и погледа га право у очи 
а ђавола.{S} Нарочито му паде у очи оно лукаво жмиркање малих и сјајних Радисављевих очију, кој 
тне боре око крајева очију, које издају лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало боље заглед 
е очи плануше за часак, исказујући неку лукаву препреденост. </p> <p>Погледавши младића, баба с 
ове меденице стаде разлегати по питомим лукама и дивљим голетима.{S} Руке му снажно али механич 
>— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — одговори баба гле 
иште беху затворена, те старац стаде да лупа, док једва разбуди успавана послушника.{S} За то в 
 па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не вид 
 Ох, што је Масно--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ. </p> <p>— Дај пречњаке овамо! — в 
 — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима пан 
<p>— Који те ђаво тера ноћас?...{S} Шта лупаш толико?...{S} Шта хоћеш?... </p> <p>— Капетана... 
.{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити.{S} Стаде д 
их са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим костима.{S} Станка врисну и посрну, али  
 исти мах севну секира према месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.{S 
 падаху пред ноге им.{S} Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрв 
 том се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе... »Пази! 
ем јако...{S} Не би одговора задуго.{S} Лупнем опет...{S} Отворише се изнутра собна врата и нек 
 с осталом тројицом станем пред врата и лупнем јако...{S} Не би одговора задуго.{S} Лупнем опет 
ем.{S} Видећи да је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче са масном запрегачом поја 
 причу... </p> <p>После пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо  
ки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да 
то ми се ноћас једнако причињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа 
и и мисао младости по пучини недогледа, лутајући под притиском бурних ветровитих осећања... </p 
ега. </p> <p>— А-а! ... — одзива се он, лутајући нејасним погледом преко гомиле глава, окренути 
 да ми се смејеш са другима, кад станем лутати као обешчашћена прогнаница!... </p> <p>»Али како 
вори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. </p> <p>— Све једно.{S} Прошао један, наићи 
 Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша се љубав једном сврши, оде, нестаде је...{S} Ама зар сам з 
ву она тражи од њега само чисту искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити 
ема више оне топлине, оне чисте предане љубави према Станки; угасило се оно бурно ватрено осећа 
ала страсним и светлим мислима о својој љубави.{S} А сад, одједном јој се приближи та злокобна  
 враћа срећан, задовољан, опијен слашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ћ 
 </p> <p>Седе уз Ђурицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и  
и погледати није смео.{S} Заносна ватра љубавне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше 
лиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем  
шала од момака разне изјаве — разуме се љубавне — али све то не беше овако речено. — »Ево ти пу 
нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељкивању, па се растану; и он се враћа сре 
Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погледа га 
на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро об 
асније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати није сме 
ва...{S} Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... </p> <p>— Опро 
ска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја 
 свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и за њим замахнут нож, јурну као рис на  
ече старица и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка изабрала мог 
вајући се час у ватрено црвенило, час у љубичасто пламено жутило.{S} И она густа измаглица, кој 
, очекујући неће ли чути страсно кајање љубљенога човека, али иза ње беше мртва тишина... </p>  
у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посматраше.{S} Познаде главног апсанџију Ради 
ознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами. </p> <p>— Ни  
: »Нека чини како зна, само нек пази на људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо посла пред  
 нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте се  
 хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који мени помажу. </p> <p>— То је, вала, право... 
сад тек видим да је онај пакосник многе људе упропастио и побио.{S} Само га се чувај... </p> <p 
 у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. </p> <p>...{S} 
аш: она је варошка, није за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да извуче новаца... а ти си друг 
и да му неће својевољно издавати остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p 
е пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се можеш вратити слободан. </ 
S} Сад се тек сети, да треба чувати оне људе, који су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} Полиц 
ставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} Само се чувај Матове б 
е! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови наши одавде поуздани с 
 ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да т 
S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како  
 — викну онај с прозора. </p> <p>— Зови људе, буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи та 
као крвожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина право к њему  
, што само седите и намештате се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријатељице добро 
 облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све...{S} Као да цела природа плаче 
p>— Како да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— Само једном, кад сам био ма 
 онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим.{S} Најзад се прибра, п 
 али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чека куршум. </p> <p> 
мин, кмет повика: </p> <p>— Господајте, људи! </p> <p>А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и 
ебе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а  
 понудити госта да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се  
се не може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, зевајући и протежући се. </p> <p>— За то  
м.{S} Народ се диже, као на команду.{S} Људи поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се мол 
оценио потру, па сад продаје крмачу.{S} Људи, позвани позивом, дошли да присуствују продаји, ко 
јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже.{S} Само из твога села траже пет кућа:{S} Ст 
 кумови, девери и сва неизбежна поворка људи, који су потребни у такву послу.{S} Ове мисли он с 
стио.{S} Сад се повраћа — рече један од људи. </p> <p>Ђурица се освести.{S} Намршти се од бола  
ем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незго 
ћудност, која се често може опазити код људи зеленкастоплаветних очију.{S} Али кад се мало пажљ 
апу сам скинуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је  
т... везали га за колац... наместили се људи, пружили пушке и чекају знак... а друмом се вије о 
 <p>— Ево Милошева Срете.{S} Шта велите људи? </p> <p>— Нек му је срећно! — повикаше одборници, 
 и сажижу као ватра... </p> <p>— Казаше људи што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета,  
чи месо; потрчите муштерије, разграбише људи!{S} Ох, што је Масно--о-о! — повика Митко, лупајућ 
е, вире оздо... </p> <p>»Откуд овде ови људи?...{S} Шта је ово?...{S} Смрт!«... и он нехотично  
адашњи догађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му 
оћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао 
ену, ако су га већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бра 
ушност уз мене...{S} Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много  
ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...{S} Једном речју, ваљало је проћи доста све 
учинила...{S} Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, по зако 
ве више колена, због чега су га старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на  
/p> <p>— Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô жи 
дана, а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, и они, који са мном мећу главу у  
 ме снађе.{S} Кад су најпоузданији моји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} 
 спојене обе половине карике...{S} Неки људи пружају руке поред његових ногу и грабе се за парч 
тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме поло 
 да он није сад онакав, какви су остали људи.{S} Јанко га ћутећи уведе у собу, затвори врата за 
 Што, нано, откуд то? </p> <p>— Кажу ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му о 
и.{S} За овај посао требају ми поуздани људи — одговори Вујо одсечно, не остављајући ни мало ме 
не дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држаху запете пружене пушке, а Други нож 
 и он показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе...{S} Брате 
опаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! 
њиховим лицима... »Гле, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше он 
 бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше 
има, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војковцима треба послати.{S} 
па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не б 
ве, па забруја отуд, као да је пун храм људи. </p> <p>Пред иконостасом кресну жигица неколико п 
 није потребно велико друштво: неколико људи за нападе и три четири јатака, то је свега.{S} И к 
Кад дође према судници, угледа неколико људи пред њом.{S} Нека беспредметна радозналост повуче  
о беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају.{S} Услед тога, а и због оне неодољиве 
 код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, који је све досад 
ста, из чега они закључише, да горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је неш 
 од других живео...{S} Ја знам десетину људи, које су ти твоји пријатељи измамили у гору, терал 
<p>— Шта сте полегали кâ зечеви, кад су људи далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се  
ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокролужанин слободно иде путом 
није ништа предузимао, а он је, од свих људи, највише имао респекта према Вују.{S} Двапут је ос 
{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих људи«... </p> <p>— Новица! ...{S} Спаваш ли?... — викну 
е знам за после....{S} Има ли он својих људи, који би га светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге 
ма добре згоде за прикривање свакојаких људи и ствари. </p> <p>— Овамо, синовче, па се одмарај  
а четири наша села имамо тридесет таких људи, а још двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу  
 бесмислено у озбиљна лица ових простих људи, па му одједном пође нешто болно и мучно из груди  
олице. </p> <p>— Чекај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па де 
..{S} Нема их, ово су други«... </p> <p>Људи се растурају, дају пролаз некоме...{S} Ено, брадат 
 је и прошао — одговори учитељ. </p> <p>Људи наставише да исказују један другом своје утиске, а 
ему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. </p> <p>— Па... кад није друкче, оно... нека бу 
ећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« </p> <p>Опет се зачу звиждање. </p> <p>— Шта 
 Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре ни 
и? </p> <p>— Састајала сам се са твојим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где  
. </p> <p>— Хајде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њима, нећемо ли се дого 
познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </p> <p>— Не бојим се код тебе ничега.{S} Буд 
пет на посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже.{S} Само из твога села траже п 
е да ја и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама ш 
ба још да промислим и да се договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај како било, те је још  
 су се веома опрезно, али шта може међу људима остати тајно!{S} И његове везе почеше да избијај 
овољна и ћудљива нарав, каква се и међу људима ретко налази.{S} Још из детињства она беше чудно 
 села по две три поуздане куће, платићу људима добро, па ће нас чувати. </p> <p>— Е, мој соколе 
 милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека с 
 и презајући од свакога звука, од сваке људске појаве на улици.{S} Журно улази у кавану и, виде 
Ђурица. </p> <p>— Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли 
 сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...{S} А у цркви с 
увши ћемане, потрча у Ђуричино коло.{S} Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже се прах по 
еко суседе, па јој шапуће грубе изјаве, љуљајући се и поводећи главом напред и удесно. </p> <p> 
> <p>Нашавши Пантовца, који већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречен 
 и дувански прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, који му причини весели путник 
 виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш дознати,  
но што не знају.{S} Да није, рекох, што љут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели 
е пуцамо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љута гуја! </p> <p>Ђурица, полако и опрезно, оде пред к 
 и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Станка врисну и  
уновни и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдарице, које се још по мало протезаху по душеку 
 погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топ 
радозналија, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p> < 
ет наиђе неко ново осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би у 
д опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад за 
е погинуо. </p> <p>— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени је Ра 
а разумеде шта се ради.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она злокоб 
радили. </p> <p>Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и насло 
ама заклони.{S} А Марко, обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пуш 
вори Ђурица, а очи му плануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми 
 су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче  
, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p> <p>— Не помињи ми то, молим те.{S} Хтео са 
â да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше  
разбојник, а младост хоће своје!...« па љутито угаси свећу, леже и стаде да размишља о овој чуд 
, није ми сад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у кога. </p> <p>Пантовац, као ч 
>— Опет си се замислила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, 
ко! ...{S} Ко га уби? — викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите  
 мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво и мирно ћу 
> <p>Сељани занемеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обу 
ледаш своја посла — одговори му Радован љутито, па се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше  
S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште. </p> 
ио, а после је било доцкан... — рече он љутито, па после као да се присети нечему и повика: — А 
 <p>— Калауз из Паланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. </p> <p>— Све 
шљиво око себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим 
 и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: </p> <p>— Даље од мене, кучко,  
че благо: </p> <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побегао, јер не зн 
. — плану Ђурица. </p> <p>— Немој да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори.{S} Прва је  
> <p>— Не спавам. </p> <p>— Немој да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </p> <p>— И ја 
а то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође ова  
а дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти в 
а.{S} Своја кривица се обично заглађује љутњом.{S} И он се наљути...{S} Али он хтеде да извуче  
раше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, због које не бих могао пробати овако лепу мучени 
о неочекивано, те одједном умекша своју љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и осети неодољиву 
ше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љуто, горко осећање усамљености заседе му у души, и он  
у му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста т 
јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад откриваше стид и срам 
не осећа, не мисли, не живи...{S} Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, п 
изглед највише зависи од кратке кошуље, ма нико се не усуди кршити адета, који влада у целом ок 
S} Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не могоше погодити.{S} Извирив 
— »На невидишу нема кривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Св 
тајаше пред вратима са улице. </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима.{S} Нешто ми се н 
ледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко и 
шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да својим мислима.{S} Час се сећао села 
од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити право  
 — одговори збуњен Ђурица. </p> <p>— Та ма’ни, човече!{S} Само се ти пожури! — рече Тима, излаз 
а потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од  
је, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не м 
траже.{S} Тиме му одузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} Одмах  
и у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, који униш 
нко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Б 
 чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је у то уверен, као у себе самога.{S 
му дубину црнога застора и да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде на спасење...{ 
још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после н 
 њене околине, који наилажаху на општу (ма и прикривену) осуду, сви они — поступци — изгледаху  
? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо је напред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до с 
ти, па узвикну: </p> <p>— Онај што држи магазу...{S} Црногорац? </p> <p>— Нећу, господине, више 
од прозорима.{S} Још једаред прегледаше магацинке, па их наслонише на рагастов... </p> <p>»Е са 
спалио је већ оба револвера, па дохвати магацинку. </p> <p>А споља одједном престаде ватра... < 
ело, а пред очима се ухвати, наиђе нека магла, од које се ништа не види око себе...{S} У глави  
и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла завила у свој суморни плашт цео град, као какво ч 
, малена речица, надвила се бела влажна магла, те заогрнула својим лаким покривалом целу ону до 
 олепљена земљом и закречена.{S} У оној магластој тамнини кућа им изгледаше као пласт сена, раз 
их плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све...{S} Као  
 уценом.{S} Али се ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све то некако изравнати и задов 
ко белога бескрајнога покривала, тамо у магловиту недоглед... </p> <p>А под њима се вијуга стар 
име, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним ок 
 су, овога јутра, завијене у густу белу маглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и зелени се весе 
егова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора.{S} Маме га к се 
у мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђаше невесео, замишљен 
чицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху ста 
а не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно учинити »физиту...« </p>  
е брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад путује, док спавају гос 
а ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ниси  
што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутра сачекати? </p> <p>— Ако мо 
беше лепо?...{S} Нема ништа лепо!...{S} Мајка...{S} Станка... није, није!...{S} А где ли је Ста 
... ко би се мојој смрти радовао?...{S} Мајка... отац... другарице?...{S} Не би, не би им моја  
, и сад се сећа само као кроз сан...{S} Мајка му обукла нову, сасвим нову, чисту и белу кошуљиц 
 руку и одведе је право својој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта,  
само мења у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, напротив, стреља очима и по десети пут поглед 
срез, и он је јамачно јутрос отишао.{S} Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде 
ошама.{S} Тада се управо и замомчио.{S} Мајка му срезала дуге кошуље од убељена конопљана платн 
 оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на  
 ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусно јело од те стоке... 
рн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко,  
 хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна добра мати, како се она обрадовала своме д 
тима. </p> <p>— Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај, не м 
 да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали...{S 
јем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби не трабуња штогод онај луди Јо 
ојави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало погурена старица, збрчкана лица, 
{S} У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не бе 
 су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и никад, 
слови без поздрава: </p> <p>— Где ти је мајка? </p> <p>Ђурицу дарну ова кметова осорљивост.{S}  
Он је учинио тако.{S} И кад му је после мајка донела куване чворке, он се чудио: чему се досад  
кад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори г 
о, соколе!{S} Оружје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— 
зао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка начини паприкаш« — рече му отац.{S} Он је учинио  
га клена, чује се тужно нарицање.{S} То мајка несрећна оплакује изгубљенога јединца.{S} Ни једн 
тиш са њом... — вели му писар. </p> <p>»Мајка... откуд она ту?...« мисли он, обрће главу и види 
же. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Била је до јуче,  
о му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица 
она гневно. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, виде 
ало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледај 
о се читање... </p> <p>— Ђурице, ево ти мајке, да се опростиш са њом... — вели му писар. </p> < 
што више може. </p> <p>»Ја црна живота, мајко моја!« — помисли у себи и одмах се постара да угу 
и доводиш снаху, Ђуро? </p> <p>— Јесте, мајко: снаху и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла, дете мо 
у госта, кога јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама.{S} Гле 
ци!... кућо моја!... </p> <p>— Еј, црна мајко! — чује се из народа. </p> <p>— Доста, бабо, не п 
 се чутуре. </p> <p>— Ох, сејо рођена и мајко миљена, ти си ми још понајвернија друга — рече он 
литаво... </p> <p>— Та држи се јуначки, мајковићу; гледа те толики свет!... — виче му Митар, ск 
ислене очи, узвикнуо би: </p> <p>— Хеј, мајковићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?. 
»Да ли је жива, јадница — помисли он за мајку — или је и она заклопила уморне старачке очи?«... 
лишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су  
имо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радос 
 са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није друкчије — одговори 
 као ниједна друга!...{S} Оставих добру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа целом  
казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да свикнеш тај посао шт 
> <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се тога сетио... </p> <p>— Кажем ј 
ије; час стане да мисли о оним страшним мајсторијама, које му капетан напомену и о којима му је 
 Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави проговоре... — заврши кап 
p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо скухати п 
ам све казати.{S} Иначе, вели, има неке мајсторије. </p> <p>— Хоће, хоће поганац, знам ја њега. 
азделити новац јатацима, оставити што и мајци, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са В 
војиш мало од оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одго 
ему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурена, избачена отуд 
Окупи некога практиканта, те му, на име мајчино, написа молбу за помиловање, и он с великом паж 
еда и целива...{S} Топи се радосно срце мајчино, капљу вреле сузе низ образе...{S} То је било о 
 ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гај 
 по Богу си брате, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет  
ам оних зелених ливада, да се наслушам, макар из заклона, оних наших песама, да се напијем хлад 
 доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...« И он седе ту у јед 
Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима пандуре...{S}  
 нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо.{S} Него кажи што друго: има ли каква нач 
ку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да 
имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. </p> <p>Вују севнуше очи задо 
згоде — помисли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... само да је видим, мак 
и ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њим 
> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с 
 беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети  
у главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, дваред...{S} И док си тренуо, нес 
му руке, којима у први мах не могаше ни макнути — осећаше јаке болове више лаката.{S} Али ипак  
 други, тада је ауторитет власти био на максималној висини, па су опет они чинили покоре.{S} А  
ђох кући.{S} После је одлежао трлему, и мал’ није умро. </p> <p>— Па зар баш нико не зна како и 
мени лако гледати, да ми пропада толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потру, али без шале —  
вати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.{S} Маркова кућа беш 
или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти, бола 
ут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да је побратим 
прљаве поњаве.{S} До те постеље стајаше мала четвртаста пећ, сандучара, добро загрејана, од чег 
е груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, улепљена усиреном и запеченом крвљу.  
тан разгледа проваљено место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући. 
епо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана преко реке, ко 
 срцем отрчао је кући, однео своје лепе мале чворке и показао их оцу. »Пооткидај им главе, нек  
шици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, малена речица, надвила се бела влажна магла, те заогрну 
смејак, гледаху крвнички.{S} Раста беше малена, али снаге необичне.{S} Његовим широким плећима  
 Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Није.{S} Је ли... </p> <p>— Ја шта 
а другу, влаже и продиру у станове кроз малена незаштићена оканца, уносећи собом и студ и отров 
арошком ономад проводио, ниси јој ни за мали прст... — насмеја се он, као у шали. </p> <p>— Је  
д се некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић.{S} Сад би могао убости противника, ал 
ледао како су се легли, хранили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно одлетети кад порас 
то хвата за слабу шибљику, дохвати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевит 
?... </p> <p>— Само једном, кад сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ће 
два их изазива у памети.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао, и сад се сећа само као  
очито му паде у очи оно лукаво жмиркање малих и сјајних Радисављевих очију, које ћутећи, али ве 
p> <p>— Нема их нигде, славе ми! — рече малишан застанувши и као размишљајући где ли су. — Да п 
јући све друго што је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља 
 Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, ме 
осмехом проговори: </p> <p>— Измакни се малко натраг. </p> <p>Он коракну двапут у назад, стаде  
е. </p> <p>— Чујеш, болан... хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главо 
где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, сукају 
ових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђуро... ето малко... вршимо посла — промуца кмет, пошто се прибра о 
увши се, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да с 
мет. </p> <p>— Тхе, помало...{S} Јутрос малко почесмо.{S} Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми 
кад Ђурица уђе. </p> <p>Једна плавојка, мало погурена, јасних и светлих очију, жива и страсна и 
и је, ваљад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од других, па... ето!... — одговори он уздахнувши. 
ојим познаницима, он омекша.{S} Кад је, мало пре, излетео из шибљака, држао је насигурно да ће  
род се окупи уоколо. </p> <p>На благој, мало нагнутој равници лежаше раширених руку и опружених 
ћи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је то 
лучајно је дошао био раније и Пантовац, мало наквашен, па, видевши Ђурицу са девојком, дочека г 
> <p>— Ко то каже? </p> <p>— Грујица... мало пре дође озго. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га  
И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, з 
а ћу, таква ми је, ваљад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од других, па... ето!... — одговори о 
идећи ништа, врати се кући зловољна.{S} Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица п 
 у шуми зачу се такво исто звиждање.{S} Мало затим указа се Новица између проређених грмових де 
 се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прик 
нисам ни казао куд сам шта раздавао.{S} Мало је што и остало од оних двеста... </p> <p>— Каких  
куруз и завијајући га у зелену шашу.{S} Мало затим зашушта кукурузовина пред њима и из ње искоч 
>Побратими се вратише на своја места, а мало затим уђе у собу висока, црномањаста жена средњих  
Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спават 
де наквасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. </p> <p>— Од муке, мој старче, није од залуд 
че Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне плашње. — Ја морам сад з 
ли се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, 
 да не чу његово питање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо ра 
 обрће и надгледа. </p> <p>— Одмакни де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и за 
му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио.{S} Јатак му п 
е сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, је 
а и због оне неодољиве жудње да проведе мало обична разговора са својим познаницима, он омекша. 
ва у памети.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао, и сад се сећа само као кроз сан...{ 
говор, али се могло одмах опазити да је мало света пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ права но 
уци?« — помисли он, заборављајући да је мало час сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу, Ник 
руштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му ника 
дећемо.{S} Чекај, молим те... остави ме мало! — одговори она збуњено и, не погледавши га више,  
 видите да већ постаје обичај: чим коме мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’  
ко његове главе, ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа право на њега...{S} Чим он ис 
 оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи у забран, Ђурица пропуст 
 блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је  
д бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. </p> <p>— Па добро, кад 
еленкастоплаветних очију.{S} Али кад се мало пажљивије разгледају оне једва приметне боре око к 
 разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако м 
зазиваше све оне страшне слике, које се мало час пред његовим очима изређаше, али се сад сећаше 
 наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као неради 
 појавио отуд из вајата.{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио погрешку што је погледао  
</p> <p>— Ја — рече Ђурица и намршти се мало, али се по његову изразу не могаше прочитати да ли 
а баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало погурена старица, збрчкана лица, зелених лукавих о 
ачећи се журно. </p> <p>Станка изиђе, и мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда 
мо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало затим врати се, носећи у рукама своје хаљине.{S} С 
дговори Вујо одсечно, не остављајући ни мало места за двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио... з 
 у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадни 
 проћи ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаше тако непоуздан, так 
, која му паде у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га неописан страх од самоће, од себе сама и 
.. — рече Пантовац одсечно, размисливши мало. — Не иде, све је у његовим рукама... без њега ми  
 лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање очију му, моћи  
} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете Радована.{S} Ко на то не пр 
њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било 
 <p>Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загонетка решена.{S} Видео је 
и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!...« и он осећаше како га С 
крачи!{S} Ехе... кажем... — ту се Живко мало искашља, да би нашао што згоднију реч за своју мис 
иди иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, 
а њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени све до 
уба, али баш права војничка труба, само мало тањега гласа.{S} Послуша тренутак други и најзад о 
 ме издаде онда крвнички!{S} Ја се само мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп,  
 да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало хајдукујеш? — рече старац, посматрајући га озбиљно 
 измаглица, али се на истоку указује по мало руменила.{S} Још неколико тренутака, па ће небесни 
њима са пушком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шта т 
 воду за љуте газдарице, које се још по мало протезаху по душеку поред гојазна и флегматична го 
 крви... така му је погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао б 
>То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.{S} Угледавши Ђурицу, он зину од чуда, па с 
е, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова четири наша села имамо тридесет так 
суда.{S} Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш.{S} Неки трговци одавде послаће ти понуде 
 спавај; сутра морамо ранити... да опет мало пијемо... </p> <p>Њему се не спава, зато је пробуд 
сли и Марушки. </p> <p>— Он се до синоћ мало прибојавао од мене.{S} Лудак! — рече јој Новица. — 
рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се мора на 
 мислима, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало речи појми њен положај, па хтеде да се користи ова 
е до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то нареди 
е и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажене траве и опет подигну главе, очекујући муза 
трешници, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску.{S} После неколико тр 
ац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, који  
пред манастиром, казаше им да је старац мало пре измакао.{S} Младић, који је силазио с кола и р 
 А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> <p>— Море ла 
стаде код Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица.  
ес’, ко ће ти сад заспати!« Постоја још мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не прола 
p>»Шта бих имао још?... да продужим још мало...« </p> <p>— Митре, ходи да се опростимо. </p> <p 
е још једаред. </p> <p>Беше прошло доба малога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с празним судо 
доше жене да редују. </p> <p>Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одма 
е прати Симо? </p> <p>Ђурица му исприча малопређашњи догађај и каза да је пустио Сима нек иде к 
руци свештениковој и осети како му опет малопрешње црвенило наилази на лице. </p> <p>— Хоћеш у  
 запита Ђурица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу. </p> <p>— Калауз из Паланке — одговор 
и да опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку 
т, купљен од једнога Сремца, и на глави малу шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све жене из те 
му поглед миловала још од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, покошене зелене ливаде 
нет, коме он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених 
м, можете га стићи, па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо... — одговори Вујо. </p> <p>— Ама 
о вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и об 
лободи кроз клисуру, којом се долази до манастира.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола и п 
ваке механе редом, и код последње, пред манастиром, казаше им да је старац мало пре измакао.{S} 
гну калуђера, јер кад се за њим затворе манастирска врата, онда им је сав труд узалудан.{S} Пос 
пред и за неколико минута стадоше близу манастирских врата. </p> <p>Замало стиже и Пантовац са  
е? — одговори трећа. </p> <p>— А шта му манишеш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није право што 
сте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти знаш како пролазе они, ко 
 добро, игра у колу... само се, истина, мање шали од осталих.{S} Али опет.... </p> <p>— Како то 
чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ства 
етка, која те све више привлачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је њега привлачио, али чиме?. 
сту.{S} У његову затвореничком животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа  
а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре 
днога се зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овако?...{S} 
ођоше сви к општинској судници.{S} Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а 
p>Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало погурена старица, 
апред истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необична и страсна ос 
ртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури... »Милост!« викну онај с ко 
идео женску конђу, убрађену црвенкастом марамом са белим цветићима.{S} И више се ничега није се 
вши везаном руком. </p> <p>Митар остави мараму ћутећи, живо привеза конопац за колац, па узе пу 
ти свећу горе на траву.{S} Митар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> <p>— Немој.. 
на леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше сви к  
м, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким  
д прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђу 
S} Чик му га!... </p> <p>— Право кажеш: мари ти он за њине претње.{S} Не убија се лако ’наки чо 
атно!...{S} У глави нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је слатко  
овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка 
, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те раздели свој троји 
де: </p> <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ познајете 
село: </p> <p>— Дајте мотику! </p> <p>— Марија, где је мотика? — запита кмет. </p> <p>— Не знам 
кућом, један пандур остаде код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима. </p> <p>Кмет уђе с д 
 душмане!...{S} Па онда... шта буде, не марим!«... </p> <p>Кад одјахаше коње у потоку, испод Јо 
ем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. </p> <p>—  
 Начини једну од овога. </p> <p>— Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А  
 тамо и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умрем. </p> <p>— Море, живећемо, Стале!... </p 
мо који месец дана заједно, па после не марим, нек погинем. </p> <p>— И све овако да сија месец 
 а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију. </p> <p>Вују севнуше очи необично, 
е, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. </p> <p>— Па... добро — развуче Вујо, али се в 
дној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских морала је бити  
, истрже револвер иза појаса и пружи на Марка. </p> <p>Станка леже сва на ту пружену руку, дохв 
 понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у какав шибљак, рачу 
до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао — рече она гне 
иликом заподену се занимљив спор између Марка ковача и једнога дебелога терзије. </p> <p>— Море 
и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њо 
 пружи руку. </p> <p>Пошто се руковаше, Марко леже пред рупу, пружи једну руку право напред и н 
 </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос, Марко! — повикаше радознали гледаоци. </p> <p>— Ја хоћу 
пасности, које се гомилаху око њега.{S} Марко Радоњић не могаде отрпети срамоту своје куће, па  
 опет, истим начином, изиђе из апса.{S} Марко се провуче опет. </p> <p>Зборисање се продужи, до 
а, која не зна ни за какве препреке.{S} Марко се само чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је  
охвати револвер и обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер уместо зликовца, паде у јо 
 вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча до 
ше одлучио. </p> <p>Изјутра зором отиде Марко до свога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, 
о пуцањ.{S} Иза једнога жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац,  
није добро промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изјутра зором отиде Мар 
 би се још и разумети њена охолост, али Марко беше веома танка стања, тек побегао од сиротиње,  
иђе капетан, па кад му казаше шта учини Марко, и он се заинтересова, па позва ковача да опет, и 
а бољега, проклетница једна — од говори Марко срдито, узимајући гарабиљ са земље. — Познао сам  
ак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одговори Марко и оде кући замишљен и озбиљан, мислећи о истој ст 
{S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и  
 не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко. </p> <p>— Ја, вала, једног уцољах, па ако ти тре 
де Ђурици непоуздано и његово село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у 
кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Марко очајнички. — Оно је неко проклетство од Бога, сам 
 оку вина. </p> <p>— Пристајем! — викну Марко и пружи руку. </p> <p>Пошто се руковаше, Марко ле 
 Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не може проћи — о 
че Ђурица тихо, стишавајући се. </p> <p>Марко окрете гарабиљ кундачки и потрча на њега. </p> <p 
видиш да немам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђењу, не знајући шта да ради, окрет 
о нека ме зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је кућа заиста поштена — како он рече — а и дев 
 мал од незваних крвожедних гостију.{S} Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасле шумом, кој 
. </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене куће — одговори Ђурица, мењ 
но стеже срце и ућута.{S} Увече исприча Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце. 
 па устаде и пође за Новицом. </p> <p>— Маро!... о Маро!.... — викну Новица на другим вратима,  
и пође за Новицом. </p> <p>— Маро!... о Маро!.... — викну Новица на другим вратима, преко од њи 
то видиш, ја тако... газдински.{S} Моја Марушка мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, он 
е.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му поверљиво ш 
штво, него прво да вас стигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се н 
урица задовољно. </p> <p>У том се врати Марушка, водећи за собом неку женску, ни младу ни стару 
/p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </p> <p>— Нека удовица.. 
ење...{S} Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, пропала жена, и Новица је много рачунао на њу, 
сле прве пијанке, саопштио неке мисли и Марушки. </p> <p>— Он се до синоћ мало прибојавао од ме 
>— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, 
и се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са стране у стра 
о да их носи на својим плећима цела она маса.. </p> <p>Стигоше...{S} Свет гледа само њега, вино 
тији део града потонуо у житкој прљавој маси; расплинуло се блато по свима улицама, по дворишти 
>Шта се то вере ноћу по житкој тештавој маси непоплочане улице?...{S} Ни најбоље мачје око ништ 
сар. </p> <p>— Зар су те тако почастили Маскарци, болан? — рече неки непознати. </p> <p>— У ста 
то ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа  
штерије, разграбише људи!{S} Ох, што је Масно--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ. </p>  
ен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче са масном запрегачом појави се на вратима. </p> <p>— Дај н 
 је.{S} Само ће те прво послати на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чем 
овник, једном речју — човек, који влада масом и коме се сви потчињавају.{S} Он није био крупна  
потрче напред и опет се стопе с великом масом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се распозн 
распознају лица, виде се над целом оном масом жандарми коњаници како одскачу од седла у лаганом 
ло, згрудвало, спојило се у једноставну масу неправилна облика, која се носи, иде...{S} Одвоји  
. — рече Митар, видевши неку црношарену масу под врљикама. </p> <p>— Она је, убијена!... — пови 
.{S} Све се очи упреше у шарену огромну масу народа, која се, таласајући се, лагано кретала пут 
 све новце, па се онда и он намести код Мата, леже и наскоро се учини да је заспао. </p> <p>Пос 
же се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше п 
во к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, он хоће мо 
рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио, т 
који раде против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа какав су утисак уч 
 Договорише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје нам 
ј што је загоненуо, није пружио довољно материјала за одгонетање. </p> <p>Капетан оде са писари 
 обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старачке руке, обухвата и стеже своју м 
После три недеље опази их прво Станкина мати.{S} Кад виде жена своју несрећу, не огласи то, по  
 ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна добра мати, како се она обрадовала своме детету, својој осрам 
 сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђури 
p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он сам... </p> 
аво њему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо 
о, оде пред кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, није држао псе, по којима би су 
 до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} Сагнувши се над њим, повуче за покривач  
и да је заспао. </p> <p>После пола часа Мато устаде и зовну га полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну  
озги, пободеној у градини, под којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до позната му ноћишта, Ђ 
 </p> <p>После неколико минута врати се Мато са секиром у руци.{S} Прилазећи поњавама, он опет  
овица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде мртав... </p> <p>Убице се окретоше и одоше кр 
а покривач и зовну га по имену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није ни спавао, познаде Ђу 
>— Ја, истина... шта му ради жена...{S} Матова? </p> <p>— Мучила се зимус много са дечурлијом,  
а се са њим разговори.{S} Само се чувај Матове браће, они ти много прете. </p> <p>— Ја, истина. 
а од Вуја, пође с Новицом у село, право Матовој кући. </p> <p>»А овај ништа не упита шта је бил 
ад Ђурица стиже с Новицом пред колебу у Матову бостаништу, где је од пре неколико пута ноћио.{S 
да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека по 
о, као да смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода 
и самога Бога... </p> <p>— Лажеш, псино матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари  
а ми! — рече Новица, чудећи се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаест ба 
>— Знам, знам.{S} Све је то удесио онај матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћ 
овац и наже се к трпези. — Али, душу му матору, неће он на то пристати.{S} Овако он односи три  
ик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Он је ономад јавио кап 
 чим ко спомене име Ђуричино.{S} У први мах је ова загонетна појава наљути, али пошто се неколи 
затвор, одрешише му руке, којима у први мах не могаше ни макнути — осећаше јаке болове више лак 
залети први и скочи на чатал.{S} У исти мах севну секира према месечини и лупи у курјачку главу 
ка, јамачно се спрема... </p> <p>У исти мах зачу се неки узвик споља.{S} Митар истрча из куће,  
их правих криваца, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш 
/p> <p>Ђурица потрча још брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у ш 
астанимо, па да живимо... </p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове главе.{S} Они не опазише, а 
раније да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохв 
авали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна 
рећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати звоном и — мислити... </p> <p>Мислио је о оној у 
ледајући неодређено пред собом.{S} Коса махаше за његовим леђима, а он одмицаше све више и више 
па чекати. </p> <p>Ђурица изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зликовац 
ан вели... шта хоће сваки?... </p> <p>— Махни се тога, најпосле.{S} Ја сам ти само казао шта он 
ишљах ти ћеш чак у зору. </p> <p>— Море махни ме.{S} Беше тамо један... ђаво га знао...{S} Нека 
и, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнитају за тобом! </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се  
Новица се подиже испод једнога дрвета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — 
, коме је живот мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча оп 
ти за ону... тамо у селу — намигну он и махну главом. </p> <p>— Доведи, доведи!... — викну Ђури 
— Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с одборницима, пандурима и бир 
 Хајде, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. </p> <p>Писар уђе први унутра,  
 јер може бити свашта... — и он претећи махну главом. </p> <p>Станка скочи, па стаде пред њега. 
 потоку. </p> <p>Тога часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће ок 
та оваквих призора гледала.{S} Она само махну главом у страну и још више набра своје збрчкане к 
потуљи, обори главу и некако неодређено махну руком поред уха, што се могло узети као да скида  
шћу.{S} И капетан напослетку безнадежно махну главом, па се пожури са спремањем.{S} При самом о 
на изгледа, после ове напомене значајно махну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотека 
упирао поглед у помрчину, па напослетку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не мо 
о?...{S} Знаш?... — на мигну му Новица, махнувши главом у страну, према шуми. </p> <p>— Ова, бр 
ј... остави то, молим те — рече Ђурица, махнувши везаном руком. </p> <p>Митар остави мараму ћут 
 </p> <p>— Даље, даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми  
 </p> <p>— Тсс... познајемо — проговори махнувши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и  
делске куће.{S} Становници су ове улице махом они типски и Београђанима добро познати земљорадн 
гу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза  
 Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако вече, 
 <p>— Море, докле ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим неколико чаша. — Што ти мени не 
ину. </p> <p>»Нисам могла веровати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш, истина је.{S} Допа 
, које га је више привлачило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђ 
} Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају  
жиш! </p> <p>Станка пребледе, али се не маче с места, а он, прибравши се, проговори лакшим глас 
аси непоплочане улице?...{S} Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се  
 је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече с 
бе! — осече се на њега гошћа. </p> <p>— Маџарица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру 
тва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, бољ 
 ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. </p> <p>— Па... како хоћеш — одговори 
а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи 
не, али овлаш, те њима слободно креће и маше народу... </p> <p>— Еј, црни Ђурица! — узвикује не 
ром румеником... </p> <p>Ђурица једнако маше рукама, прича и смеје се. </p> <p>— Хоћеш ли да се 
 а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и уживај...{S} Куд ли путује онај облак и  
бом донео.{S} Пантовац засветле очима и маши се чутуре. </p> <p>— Ох, сејо рођена и мајко миљен 
осу. </p> <p>Преко њега прелете буљина, машући тихо и немо чупавим крилима...{S} Он се стресе и 
 да ме убијеш. </p> <p>Симо се исправи, машући оном руком, која је бодена. </p> <p>— Ништа, сре 
у чинило, тек он једнако савијаше руку, машући њоме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без по 
ведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе из  
— мисли он, седајући на земљу. — »А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло помиловање 
чио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онда,  
луша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу 
аш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. </p> <p>— Одисти 
ха, смешећи се: </p> <p>— Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожење 
ио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми значај те мисли, опет му проју 
на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, сам 
е моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми се куне срећом хајд 
.{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све о 
ажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма 
 гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката! 
ко је кадро било једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ... </p> <p 
.{S} Шта ће тај колац ту?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?...{ 
пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми значај те мисли 
и све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стране власт, с д 
сто чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне прав 
му би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити св 
о. </p> <p>— О томе немој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S 
аст, с друге они, који треба највише да ме чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде... 
м. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде  
лели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао 
нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он прете 
?...{S} Зликовац! крвник!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики момци... да у 
Па, Сретене... — поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш,  
 кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, 
 па ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. </p> <p>Симо се исправи, машући оном руком,  
 помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} Но 
p>— Није то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, а 
 једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје мест 
 био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђурица п 
очију. </p> <p>— Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце? — запи 
написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право кажеш: мари  
преко средине, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш 
еше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под тим »нико« свој 
бодно погледати сваком у очи.{S} Што да ме називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, 
p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча свој 
p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у почетку стављао  
ного тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо  
пастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е,  
.. </p> <p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих  
номад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па  
ње, па неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се заинтересова откивањем, п 
ти се на под до пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и овако — одговара он Станки, која му н 
цопала се у разбојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је кућа заиста 
 мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{S} Ја се само мало обрецнуо, х 
своју коб са Ђурицом. </p> <p>— Окупила ме Живана пљускати — поче Јелица — те искочих из вира.. 
ећ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чујем Добр 
о ја застанем са њим, ти иди напред, па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад с попом? — пром 
е било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пандур...{S} Дошли смо полако до  
 здравља ми!...{S} Срели се на путу, па ме пратио до Главице...{S} Пита за све..{S} После узе д 
ао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме овде чека«... </p> <p>И мисао за мишљу, све горча и  
жем. </p> <p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме остави, а после... </p> <p>— Па добро, брате; али хо 
Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, н 
вене. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову ба 
 још брже. </p> <p>»На коњу је, не може ме нанишанити...« — помисли они по гледа онамо у страну 
огама, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пија 
 — помисли Ђурица. »Венчање...{S} Прате ме робијаши! ...{S} А како сам некада лепо сањао о овом 
гинеш! — викну Ђурица. </p> <p>— Можете ме убити, али сад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим —  
сле, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слободан!...{S} Идем, дођем, радим 
/p> <p>— Јесте...{S} Претио ми је да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме убија?  
арошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погледати, кад с 
ше реке... </p> <p>— Зар ти знаш куд ће ме послати? </p> <p>— Знам, ићи ћете у смедеревску Мора 
Рећи ће: тако му и треба!...{S} Назваће ме лопужом и свакојаким именима...{S} Ех, луд ли сам шт 
} Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме променити ни отурити, јер, Бога ми, онда може бити с 
и дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погледати, кад се навикне на ове варошке... 
снага помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад’, стићи... нећу погинути?« — мисли он, и ова  
ли ће она рећи кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба 
х ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби гово 
ло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно 
 њему с оволиким парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли 
а ли је са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам  
 Видећемо.{S} Чекај, молим те... остави ме мало! — одговори она збуњено и, не погледавши га виш 
 сад?... </p> <p>— Морам ићи.{S} Остави ме сад, молим те! </p> <p>— Немој, болан.{S} Што?{S} Се 
ћи пљоску Ђурици. </p> <p>— Море остави ме, није ми сад до тога — одговори Ђурица љутито, не гл 
и душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више 
мо у селу, није ми на одмет....{S} Пази ме, знаш, много. </p> <p>— Ђаво ли си, побро, како ти т 
ћу сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам 
кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, и они, који са мном мећу главу у торбу, доби 
 краја... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је упропастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме зб 
овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо то о 
 <p>— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — одго 
е вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чека куршум. </p> <p>— Тхе... куршум или робија 
/p> <p>— Даље од мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те ник 
ара са њим и још како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Ал 
 Све му је сад јасно... </p> <p>— Дигни ме — вели му загушеним гласом. </p> <p>Подигоше га.{S}  
ти ћеш чак у зору. </p> <p>— Море махни ме.{S} Беше тамо један... ђаво га знао...{S} Некако ми  
е. </p> <p>— Где сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да м 
а дуго нисам заспао. </p> <p>— Чекао си ме, је ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам помишљ 
 плануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо н 
 на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? </p> <p>— Само један прави пут имаш пред собо 
ељ у реч. </p> <p>— Пардон, не прекидај ме.{S} Је ли он непрестано, радећи своје сељачке послов 
овори Ђурица слабим гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На северној страни собе,  
ене...{S} Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допадало, а 
 нека мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити ст 
јим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу одн 
Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријате 
слабачак и промукао глас: </p> <p>— Ево ме, Перо, сад ћу. </p> <p>Одмах затим појави се на врат 
е. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па  
уди, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. </p> <p>Свештениково с 
 и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи 
угима? </p> <p>— Биће доста свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си на 
искапише чаше. </p> <p>— Хвала ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!... </p> <p>— Не 
— прошапта он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ак 
је био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете убити? </p> <p>— Јок, не море још — од 
ку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, 
 уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> <p>— Ништа.. 
Видим да се приближује крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су најпоузданији моји људи почели да м 
{S} То су ми зацело, подметнули они што ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му некако ч 
ити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су те обрлатили ј 
 сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад презирала!{S} Све је пропало, и младост 
чека да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив  
, па иди куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти све кажем? </p> <p>— Што да те у 
море? — запита га старац. </p> <p>— Зар ме не познајеш, газда Јанко?{S} Догонио сам ти ономлане 
>— Баш бих те молио... знаш... скоро су ме петљали... </p> <p>— Знам ја да сви измичете леђа, к 
, Ново... — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то мор 
да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хладно и одлу 
 нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. </p> <p>— До 
е крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и општинска икона упоредо, а  
разлеже онај једначити, познати му звон меденица, који му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му до 
апомена о јаловицама.{S} И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, било би свачега.{S 
ноше кретоше и кад се јасни звук његове меденице стаде разлегати по питомим лукама и дивљим гол 
 од Сретена.{S} Он се, истина, обрадова меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи се да км 
.{S} И чудно је то срде, које се радује меденици на црквеној литији, и у исто време мисли о јал 
од заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, као на команду.{S} Људи по 
ија се, после барјака, највише граби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извес 
е Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу, која је, док није црква набавила звоно, сазив 
>— Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу. </p> <p>Ђурица истрча напред, приђе руци попо 
ђе напоље носећи гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому.{S} Писа 
ше као бор, који је израстао у честару, међу правим и једрим церићима.{S} Зато се и попов погле 
на другој новости, за које се знало.{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се наместила на дрвено  
љашњи изглед не донесе уважења и угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама 
 да размишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама као стари ратник, о коме се прича да га  
итар књижар, пошто се искашља и протрља међу прстима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви  
ашњу борбу.{S} Таква глава беше усађена међу широким и снажним раменима, а цело му тело држаху  
петана, који нешто туробна изгледа дође међу друштво и седе. </p> <p>— Добро јутро! — поздрави  
шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.{S} Чекала је три вечера узалуд.{S} Четвртог  
Крили су се веома опрезно, али шта може међу људима остати тајно!{S} И његове везе почеше да из 
аместише постељу.{S} Пантовац се завуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, као обично, 
о самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу људима ретко налази.{S} Још из детињства она беше  
аре, него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који мени помажу. </p> <p>— То је, вала, 
? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих. </p> <p>— Па знаш... саветовао сам човеку да  
 може да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим стварима, једн 
на њега.{S} Он опази да му је ауторитет међу сељанима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој 
— Једини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се можеш вратити 
ојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чека куршум. </p 
>— Јок, не може! — одсече кнез. </p> <p>Међу момцима наста гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина ух 
те десно, к својој кући. </p> <p>...{S} Међутим, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{ 
бива.{S} Тако пролажаху дани... </p> <p>Међутим Ђурица је и даље живео онако, како је од оца на 
звија своју философску мисао... </p> <p>Међутим догађаји, који су се одиграли дан раније и који 
 који му причини весели путник. </p> <p>Међутим власт, видевши да Ђуричини напади постају све о 
е озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Вујо није оклевао.{S} Истога дана, кад изиђе н 
а на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угибаше се под тере 
таше се Ђурица двадесети пут, лежећи на мекој росној трави, под зеленим и густим наткриљем буко 
ди.{S} Осети само како нож удари у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, п 
цом, изиђоше пред судницу и полегаше на меку зелену траву. </p> <p>— ’Натема вас било, како доз 
ци, потом је узе за образе, поглади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... < 
 <p>Ђурица се провуче и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око себе.{S} Одмах му  
 старица приђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудв 
н је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, по 
ем овај груби јуначина топио и постајао мекши и питомији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два 
а у цркви и на причешћу? — запита је он мекшим радозналим гласом. </p> <p>— Како да нисам, кад  
наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваз 
слажући се у дивљу, необичну својевољну мелодију...{S} Чује се једначито и одмерено њихање буко 
?...{S} Шта хоће ови?...{S} Да убију... мене!...{S} Да бежим!...{S} Сад сам откован, слободан.. 
 дође, па шта би? </p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђ 
</p> <p>— Па... сигурнији смо овако.{S} Мене чувају моји сељани, њега његови — одговори Ђурица. 
то, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апс 
о напуних судове и побегох. </p> <p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. —  
елим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам неће бит 
</p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво 
иди и разуме... </p> <p>»Ово је рака за мене...{S} Откуда она?...{S} Шта ће тај колац ту?...{S} 
дала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда к 
дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби не трабуња 
и се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </ 
ањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекива 
врати дувањару. </p> <p>— Има ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. </p> <p>— Из среза, в 
руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене. </p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се по глави и 
ити благослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговор 
 да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окрете и погледа  
ти...{S} Или, да ти не сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да  
не знају.{S} Да није, рекох, што љут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се  
 ме је упропастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни би 
вај је нови опак... </p> <p>»Ово он сад мене плаши — помисли Ђурица — само да му робујем, али н 
} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш 
оже наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ак 
тито ритну и обрецну: </p> <p>— Даље од мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио 
, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то? </p> <p>— Шта сте полег 
че за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. </p> < 
увене злочине. </p> <p>»Шта хоће они од мене... па и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми 
<p>— Казао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка 
обом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво... </p> <p>— Остави се залуднице, вјере ти;  
о; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито, баци пог 
 <p>— Он се до синоћ мало прибојавао од мене.{S} Лудак! — рече јој Новица. — А мени је његов жи 
а да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу  
лудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? </p> <p>— Ј 
рт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се мучити!. 
/p> <p>— Па добро, али што ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шта кријем!..{S} Да ти причам с к 
p>— Ја не знам, господине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да ништа не знам за те ств 
вога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или,  
вољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Г 
ије све платио...{S} Ево облигације код мене, па читајте... на њој то пише — одговори Никола и  
 проговори: </p> <p>— Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите чељад  
— али шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!...{S} Робија! окови!...{S} Или... или шта? 
 чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам на другу страну, имам хитна  
само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? </p 
ми се она његова радост и послушност уз мене...{S} Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као м 
о учинити да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} 
ос малко почесмо.{S} Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажите? </p> <p>Сви луди оборише гла 
нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?... </p> <p>— А  
— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треб 
одем и кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке.{S} После испитуј: ко је још, ко те чува 
 ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мене причувај — рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти за то — о 
е од муке за оне паре. </p> <p>— Што он мене криви за Пантовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само 
 и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио договор са пандурима из среза... </p> <p>— Д 
е даље причати. — Једна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта т 
ој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S} Тако... смејемо се... </p> <p>— Кажи ми, бол 
е. </p> <p>— Мајко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ј 
то, то је оно!...{S} Првога дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, п 
 и од пре, само нек се зна рачун између мене и тебе...{S} Свакад нек се зна унапред колико коме 
 баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро сам учинио. 
све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога сам  
вори: </p> <p>— Ја се не шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? </p> <p>— Пуцај!...{ 
, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва т 
гови — одговори Ђурица. </p> <p>— Вала, мени је право, како хоће побратим.{S} С мојом пушком си 
агоцене мисли уваженога господина попе, мени се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на свој 
е — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже се к трпези. —  
>Вујо задржа Радована. </p> <p>— Чујеш, мени се ово не свиди.{S} Он ми се нешто много променио. 
, он се одлучи. </p> <p>— Ђуро, знаш... мени би требало пара.{S} Баш ми је јака потреба.{S} Оку 
 али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени је Радован више требао но њему... </p> <p>— Не зна 
онда после, пошто му предаш новце...{S} Мени је страшно претио, а обећао ми... </p> <p>— Колико 
е велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох  
брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду! 
и да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допр 
еби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди 
аљад’ ти није право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала 
 мене.{S} Лудак! — рече јој Новица. — А мени је његов живот потребнији но њему самом. </p> <p>— 
 дознати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њим ниједно зло 
, ја тако... газдински.{S} Моја Марушка мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, она се зат 
а Јока, како смо лепо живеле....{S} Она мени еве:{S} Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја 
в... </p> <p>— Што ћу те лагати, зар је мени мило! — одговори она и зачуди се, кад се он намршт 
у шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим љ 
ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — наставља Мирк 
 томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драгановићи моји, са чега толики други свет оде у 
 шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рекао  
 то подједнако дели међу све људе, који мени помажу. </p> <p>— То је, вала, право...{S} И ако х 
а не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако је... 
 ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«... у 
га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. </p> <p>—  
 твој, сав твој... </p> <p>— Није он ни мени давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да де 
 јој руку преко рамена. </p> <p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... </p>  
 пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје...« </p> <p>— Ђуро, спаваш ли? </p> 
 за јело и тако, то могу...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да м 
> <p>— Знаш... они наши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојка 
му само рече озбиљно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом! </p> < 
ашно зликовачко лице. </p> <p>— Прво ти мени кажи: шта хоћеш ти са мном? </p> <p>— Ништа, брате 
јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не буд 
што испи са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да с 
 си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему грош. </p> <p>На Станку опет на 
, синко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на њега.{S} Само бих  
арод... пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ноже 
бачена отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је крај, шта има да мисли! 
/p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутало, дијете; заборавили су т 
па му узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, 
а, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусурати по нашој пог 
аде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка изабрала мога Ђуру. </p> <p> 
овца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је казао прекјуче, после састанка 
евајући и протежући се. </p> <p>— За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупи 
— Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? </p> <p>— Јесте, мајко: снаху 
е од мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа, као што се мења плаво небо над његов 
стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко спомене им 
ђе нека топла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласо 
 човекова мења свакога часа, као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче се густ, неп 
ју свакога дана, онако исто, као што се мења небесно плаветнило туробних јесењих дана.{S} Живел 
 <p>Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: </p> <p>— 
} Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, напротив,  
 рад гледао као на случајности, које се мењају свакога дана, онако исто, као што се мења небесн 
јка, из поштене куће — одговори Ђурица, мењајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зину од чуда. </p> < 
, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико зад 
дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шест увојака више  
 добило вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе... </p> <p>Сад је већ постал 
њега... </p> <p>Али зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не 
 то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова новина и ове, како њему изгледаху, господске о 
ао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му нај 
ица и усправи пушку. </p> <p>— Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, к 
газда Јанко?{S} Догонио сам ти ономлане мертеке из наше шуме -— одговори Ђурица и насмеја се пр 
> <p>— Е њихова је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојничке похаре! — рече све 
ду беху разбацани комади хлеба и печена меса, неке крпе и стара поњава, раширена преко сламе.{S 
} Сваку ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу... 
 народа — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!... </p> <p>Сви разделише ову фил 
 у једном високом, окресаном бресту.{S} Месец и по дана облетао је око тога бреста, гледао како 
 погинем. </p> <p>— И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукур 
8971_C21"> <head>XXI</head> <p>Трећи је месец како се Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је при 
 који ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише одлуку Касације, беше као убијен,  
адује или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана саопштила своје откриће, баш тада га одазваш 
аву. — Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па после не марим, нек погинем. </p 
аље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост најпре по врховима дрвећ 
, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци, па  
о покушао, па не иде.{S} После неколико месеца повуче га опет нека сила у гору, зажеле му се оч 
 и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно и 
ици.{S} Његов отац, који умре пре десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кућ 
чатал.{S} У исти мах севну секира према месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена н 
, море, ви одосте на друго, — проговори месни свештеник. — Ми смо почели о Ђурици.{S} Шта је уз 
>— Шта ту дробиш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који се, док апотекар састављаше своју на 
. « </p> <p>— Хајдес... паде риба скочи месо; потрчите муштерије, разграбише људи!{S} Ох, што ј 
ином.{S} Народ се нагомилао око једнога места у неколико редова; све се пропиње на прсте и посм 
. </p> <p>Побратими се вратише на своја места, а мало затим уђе у собу висока, црномањаста жена 
вакоме посао.{S} Стражарима су одређена места на вратницама дворишта, која ће посести споља и ч 
а чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога трњака испод Дикића кућа), па даде знак. 
!... </p> <p>Одређена четворица заузеше места под прозорима.{S} Још једаред прегледаше магацинк 
долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега они закључише, да горе иду људи или сток 
понекипут осмехне, не знајући ни има ли места томе смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе је нека је 
</p> <p>Понеше га на рукама и однеше до места; спустише га више коца... </p> <p>— Ево ти куће.. 
} Саставиле се повеће групе на неколико места, па воде жив разговор. </p> <p>Највећа је гомила  
ри Вујо одсечно, не остављајући ни мало места за двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио... знаш.. 
бро! — рече им капетан, и ако није било места опомени, јер сваки од њих беше вичан томе послу.  
исао о будућности, јер јој није ни било места: један куршум иза трна покварио би и однео собом  
ј: личио је на звер, коју непрестано, с места на место, гони велика хајка.{S} Због свега тога и 
p> <p>Станка пребледе, али се не маче с места, а он, прибравши се, проговори лакшим гласом: </p 
и да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да  
и сви седите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом. 
зовну га по имену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обрадо 
} Не може сит да се нагледа познатих му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> <p 
} Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим непробојним покривалом куће  
 својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега  
 застрвен павитином.{S} Ђурица разгледа место и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S}  
је на звер, коју непрестано, с места на место, гони велика хајка.{S} Због свега тога и он сам и 
ати.{S} Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, пепе 
, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. </p> <p>Ђурица изиђе из куће махиналн 
о у очи и одговори му: </p> <p>— Ово је место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А тво 
азгледа по забрану, тражећи заклонитије место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После ст 
е те уми руке.{S} Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше 
после платити други, који дође на твоје место. </p> <p>Ђурица се сасвим збуни, јер виде да овом 
он да узме другу... многе друге на моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја ж 
оје их је бацило у загрљај...{S} Сад се место њега јавило неко ново, грубо и необично...{S} А и 
S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али место није одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут  
е свуд око куће, разгледа свако сумњиво место, па се упути к високој розги, пободеној у градини 
јвећи разбојници...{S} Али се на његово место већ јавља други, који хоће исто оно, што је и Вуј 
му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али много поузданије и корисније но што га је Ву 
прошлост, девојаштво њено, заузело прво место... </p> <p>Ветар брише и звижди преко голих чукар 
ема се куд.{S} Мораш је водити на друго место — рече му он, кад му саопшти новост о наредби. </ 
. све једно, Новица би јој нашао згодно место, он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио н 
еларијом.{S} Капетан разгледа проваљено место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу  
 тренуци у животу.{S} Он дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љу 
каза им унутрашњост куће, опазише одмах место, где чељад спава и учини им се да се неко промешк 
 </p> <p>Ђурица зину од чуда и стаде на месту као укопан. </p> <p>— Зар ти први — продужи кмет  
, али видевши овакав поглед, застаде на месту и обори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике 
њу кајишарским интересом, убићемо те на месту. </p> <p>Сви сељани осташе као приковани на своме 
иђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши на месту, стаде претурати сламу и ослушкивати неће ли се о 
атру и — готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — пита капетан, мрштећи се. </p> <p>— Није ни мр 
оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту наступа црна непробојна ноћ... </p> <p>Шта се то  
ви сељани осташе као приковани на своме месту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из превелика 
јку »одмах стражарно спроведе« срескоме месту.{S} Кмет нарочито сачека време, кад је и Ђурица к 
о што се носе девојке у његову срескоме месту.{S} У његову затвореничком животу и мање забаве б 
и. </p> <p>Нашавши Станку на одређеноме месту, поведе је к селу, али она, чувши за неуспех код  
> <p>Кад оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажн 
 и потеже из све снаге секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога 
 ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па му узми паре и оружје и донеси право мени, ак 
т преко забрана.{S} На истом, пређашњем месту, сачека је Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети 
 објасни човеку своје присуство на овом месту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине и да 
 о дрекавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико  
оже.{S} Сваки је, који је бивао на твом месту, то покушао, па не иде.{S} После неколико месеца  
S} С мојом пушком сигуран сам на сваком месту — рече Радован. </p> <p>— Не ваља тако.{S} Боље и 
узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18971 
а.{S} Ушавши у собу, не стаде на једном месту, већ прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини  
аше се црвена, испечена кожа, па једном месту напукла, па ту зија огромна спржена рана.{S} На л 
> <p>А Вујо сачека Пантовца на уреченом месту, па с нестрпљењем запита: </p> <p>— Шта би? </p>  
, по негде обрисана, те показује иа том месту трагове пламена.{S} Очи му беху отворене, али гот 
 дубоко у забран, те у једном склонитом месту, поседаше. </p> <p>— Где си, болан; полудех од му 
ом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да 
p>— Нема тамо ништа.{S} На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећ 
 скочи, и онако на ходу испали му други метак у груди.{S} Старац не мрдну више... </p> <p>Из шу 
 кад продаш кожу, купи ми дувана за тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одговори Марко и оде  
у опет они чинили покоре.{S} А пре тога метали су и на точак, и тада је било оваких разбојника. 
мили пред вратницама, Милета испали два метка.{S} Коста, који беше последњи, повика: </p> <p>—  
....{S} Она мени еве:{S} Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а- 
аре! </p> <p>Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико д 
капетан га погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра се мора из 
а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше сви к општинско 
, пружи једну руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногам 
мо бити на руци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у 
ут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи. </p> <p>Ђурица 
еличастих облачака... </p> <p>»Мораш да мећеш главу у торбу, ради њихове користи« — сети се он  
ди, који ме чувају, и они, који са мном мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као слепц 
и знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је М 
се само светњаци пред честим паланачким механама, који светлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи 
, који је силазио с кола и распитивао у механама, намести се на предње седиште, ошину бичем и к 
е враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе путом, можете га стићи, па са њим заједно у мана 
а.{S} Распитиваше за калуђера код сваке механе редом, и код последње, пред манастиром, казаше и 
у исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије.{S} Тако му и прогово 
ном сељана, који се случајно затекоше у механи.{S} Секоше, мучише и тукоше механџију Цинцарина  
о. </p> <p>— Хвала им — одговара Ђурица механички, и гледа како пандур расеца бурек кривом брит 
гну још јаче, још ужасније, и он некако механички, без размишљања, онако исто као што се удавље 
 дивљим голетима.{S} Руке му снажно али механично замајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу, ал 
и га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе из 
еку своје присуство на овом месту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца 
{S} У крајњем случају веровао је, да се механџија неће ни кренути на пут, или ће бар окренути п 
а не зарађујемо...{S} Сутра иде Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће т 
p> <p>— Паре!...{S} Бацај паре! </p> <p>Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи пре 
сред пута са пруженом пушком... </p> <p>Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу,  
се и самом њему учини непознат. </p> <p>Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, 
сигави, добро познати му капут Милутина механџије, који се повио на кљусету, па труцка и одскач 
нутка, кад је онако блесаво стајао пред механџијом, сети се погледа Пантовчева и речи његових,  
је Вујо спремио, ударише на бистричкога механџију усред бела дана, пред десетином сељана, који  
d> <p>Кад је Ђурица похарао бистричкога механџију, није хтео после похаре да се састаје с Вујом 
ше у механи.{S} Секоше, мучише и тукоше механџију Цинцарина и момка му синовца, узеше му осам с 
наличју и, пруживши пушку право у груди механџине, дрекну: — Доле! </p> <p>Милутин слете с коња 
 на Пантовца, чије се груди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде наст 
ена пребаци му широк кајас са наређаним мецима.{S} Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поре 
ако, али она непрестано лебди пред њим, меша се с оним другим мислима и ствара једну збрку, из  
ику! — одговори капетан. </p> <p>— Шта, ми нисмо чули? — повикаше радознали слушаоци. </p> <p>— 
 пандурима из среза... </p> <p>— Добро, ми ћемо се разговарати — рече Ђурица дрешећи му руке, п 
ва погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисл 
 је јуче полиција за тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, д 
о?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа 
>— Знам ја, само ти хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема прозора. </p> <p 
да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељачки... </p> <p>— Знам, али кад она не би  
а друго, — проговори месни свештеник. — Ми смо почели о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те ч 
 — одговори му сусед, младић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, от 
е они из кукуруза приближише. </p> <p>— Ми смо, наши смо... — убрза Јово с одговором, видевши п 
цени, онај доскорашњи војник. </p> <p>— Ми морамо леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће до 
о да имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми имамо друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери 
ана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе. </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо 
ши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </p> <p>Ђуриц 
 — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, спремај се! </p> <p>— Шта ћу се с 
петан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— У 
 овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђу 
д нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што к 
ича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: метну 
у и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи до 
па води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па с 
 ми кажи. </p> <p>— Е јеси човјек, неба ми! — рече Новица, чудећи се. — А они матори пас никад  
рецну се пандур срдито. </p> <p>— Треба ми, њему ћу казати... само њему... </p> <p>— Е, снашо,  
уца: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жива ми деца!...{S} Браћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — викн 
г себе? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси  
 </p> <p>— Е, мој попо... шта ћу, таква ми је, ваљад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од других 
де, све је у његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути. </p> <p>— То је мука, — рече Ђ 
икад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Стан 
неће ме променити ни отурити, јер, Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њега остави 
вана за тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одговори Марко и оде кући замишљен и озбиљан, мис 
p> <p>— Како?{S} Није, браћо, није Бога ми!....{S} Нема... </p> <p>— Шта нема... ти твога! — ви 
и ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што радим.{ 
не да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала 
ш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потр 
то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другим 
оћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не з 
газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш са другима, кад станем лутати као обешчашћ 
а или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« као муње р 
оље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво 
ачећи све више танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па по 
 Ђурица заостаде код Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — ре 
рко до свога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p> < 
, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јагањаца, што си их са њим појео,  
само чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па  
а и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребније  
> <p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује!{S} 
 јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{ 
 моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђ 
овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну с 
да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба добро  
 — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упа 
ш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи 
нам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се 
 ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру са Ста 
добро промисли...{S} Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави прого 
ад су најпоузданији моји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не 
ру.{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а ова 
S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми  
 је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ....« — помисли он и хтеде да легне опет, 
Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих ш 
у рукама сви његови планови.{S} Него да ми сад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш к њ 
кавац!{S} Лепо ли могах живети, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радо 
, ни онако... какво зло учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— Шт 
еро — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти нек  
 се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стот 
во кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он гов 
н, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро  
ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је  
од мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите чељад на миру.{S} Кажите сад одмах онима у  
 лежао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела. </p> <p>Писар се громко и слатк 
дговори Новица овеселивши. — Поузданија ми је пара у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђурица се насм 
 боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова радост и послушност уз мене...{S} Од њ 
— мишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... 
та. </p> <p>— Само да ти кажем, здравља ми!... </p> <p>— Па кажи ми овде. </p> <p>— Ама знаш... 
евојке. </p> <p>— Море ништа... здравља ми!...{S} Срели се на путу, па ме пратио до Главице...{ 
прекиде је Новица. </p> <p>— Сестричина ми... удовица јадна — одговори она и саже главу стидљив 
у ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, има  
ичати. — Једна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради 
 стана; разгледам прво положај куће, па ми се учини сумњиво једно прозорче, што стоји над самим 
м. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскрави 
ој да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори.{S} Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не 
прво повади оружје. — Сад седи лепо, па ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. </p> <p> 
 волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мисли 
 покварило.{S} Али сад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шт 
 Лези овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. </p> <p>Ђурици се  
p> <p>— Све до једнога. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд 
тешко тако, болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Само ми је једно тешко — што не могу често  
. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш 
 </p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе нед 
но. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа није  
 да се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те где 
ом, извршила своју дужност: »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хтели!«... — као да говораше  
... </p> <p>— Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте вош 
ио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? 
е стид и срамоту његову... </p> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамо 
, бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, бол 
 </p> <p>— Море, шта ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Паш 
а причекам...{S} Знаш, онога... пшеница ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су пон 
</p> <p>— Што да те убијам, лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ама, среће ти хајдучке, кажи 
д право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да те  
х низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи  
ца, чудећи се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам т 
о се чини невешт старом познанству, сад ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао поглед 
шта и не знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да  
мо да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо испричај... то што си хтела...{S} Кад си и  
 идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само шт 
д, сине? </p> <p>— Нема их нигде, славе ми! — рече малишан застанувши и као размишљајући где ли 
} Ако тебе, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после платити други, који 
 Ђурици. </p> <p>— Море остави ме, није ми сад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледајући н 
па настави: — Нека ње тамо у селу, није ми на одмет....{S} Пази ме, знаш, много. </p> <p>— Ђаво 
твари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Твоје ми признање не треба ништа, али ми мораш казати, с ким  
Баш не волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед 
он да заплеће. </p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, ни 
> <p>— Хоћу ја, али на лисице.{S} Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам. </p> 
етан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће  
ко мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узј 
жи што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на пример 
{S} Хтео сам... </p> <p>— Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја такве ствари н 
вску Мораву.{S} Али ништа, састаћемо се ми прије тога. </p> <p>Обојица изиђоше из куће и, неопа 
 гледа...{S} И, ако можете... подигните ми један камен на гробу... </p> <p>— Јединче мој!... ку 
 узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Марко оч 
} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће д 
с убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после платити други, који дође на твоје место. </ 
спод обрва. </p> <p>— Што?...{S} Шта ће ми он говорити? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си  
овица, кад се састаше. </p> <p>— Шта ће ми бити? </p> <p>— Како, море... дигоше на тебе сав сви 
 куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву разгов 
Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди В 
да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да му  
слила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки  
 им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војковцима треба посла 
{S} И ја нешто сад разбирам.{S} Требаће ми сад повише новаца, па ако испадне како ваља, биће до 
о ћеш... </p> <p>— Не бригај.{S} Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у кеси? </ 
ли довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — помисли о 
у га већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам св 
 која је бодена. </p> <p>— Ништа, среће ми, само је задуго говорио како те мора убити, а за ово 
 одговори: </p> <p>— Не шалим се, среће ми хајдучке!{S} А ти чини што знаш.... </p> <p>Станка с 
ајко? </p> <p>— То не знам, попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас н 
ође. </p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, моли 
S} Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе три банке са 
рану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала м 
истина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викн 
ета. </p> <p>— Нема, нема човек... душе ми нема — правдаше Никола и себе и свога дужника. </p>  
сутра, прекосутра, свакога часа...{S} И ми ћемо за тобом сви... </p> <p>Одједном му спаде тежин 
е на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пут 
си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачини...{ 
ољубише се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну  
 Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником?...{S} 
.{S} Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валити.. 
да ме чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах жив 
 ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке.. 
ражи ортачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глав 
 </p> <p>— Ама, среће ти хајдучке, кажи ми право! </p> <p>— Пустићу те, ако ми све право кажеш. 
 Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S}  
апца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај  
 трабуња штогод онај луди Јово?{S} Кажи ми слободно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе,  
S} Тако... смејемо се... </p> <p>— Кажи ми, болан, право, која ти се више допада: она или ја? < 
да сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, 
кажем, здравља ми!... </p> <p>— Па кажи ми овде. </p> <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Баш те 
амо вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га то са 
} Твоје ми признање не треба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио похару.{S} Ноћас се д 
све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} И капетан је сад 
не преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш 
> <p>— Знаш... и ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} 
че му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али а 
аже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме  
 ако ти је души тешко... </p> <p>— Мили ми се још живети, попо! </p> <p>— Јадан ти је такав жив 
p>— Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију. </p> 
ламацију. </p> <p>— Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, пр 
 пурењака. </p> <p>— Нисмо их, вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продавати, но узмите па је 
е за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па, напослетку... зар  
е разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. </p> <p>— Како? </p> 
а младића из Лукавице.{S} Њега он, чини ми се, и спрема да тебе замијени, </p> <p>— Онда треба  
руди, па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише и 
Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то време.. 
 је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се  
ама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од 
} Она мени еве:{S} Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... он 
 погледа га љутито. </p> <p>— Не помињи ми то, молим те.{S} Хтео сам се после изести од муке.{S 
 нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одго 
p>— Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерена злата«, а не 
у Новица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послушна. </p> <p>— Не вичи, море, имам гошћу — 
ула, овако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани љ 
— Ох, сејо рођена и мајко миљена, ти си ми још понајвернија друга — рече он гладећи чутуру по б 
иво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... </p> <p>— Е, мој попо... шта ћу 
..{S} Хвала ти, попо, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с  
p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га убили 
ао све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко Је 
ро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се ка 
лије на овом свету, је л’ истина што си ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му засј 
урица. — Прво тебе потражих, као што си ми казао. </p> <p>— Добро си учинио.{S} Онда нијесам ни 
 рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову 
 издајнички дршће.... </p> <p>— Опрости ми, попо!... — шапуће он нарочито, да га нико други не  
ти је мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми каже 
за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим 
и Ђурици. — Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p>— Какв 
 да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он потресеним гласом.  
p>— Остави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— Как 
а?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ј 
S} Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са д 
ком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене. </p> <p>Ћато оде пред врата, по 
адише, па узвикну: </p> <p>— Не звонцај ми ту, док ниси сад добила што тражиш! </p> <p>Станка п 
жалити ’нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати док се добро с 
{S} То ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и  
 Радована.{S} Ко на то не пристаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете одавде, не може се више вр 
: неће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. </p> <p>Јован скочи  
о други не може чути. — Кажи Станки нек ми опрости... и ја њој праштам...{S} Не послушах те, па 
давао? </p> <p>— Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а  
ут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окрену 
<p>— Чујеш, мени се ово не свиди.{S} Он ми се нешто много променио.{S} Требало би видети шта он 
ење. </p> <p>— Мој отац, као сељак, дао ми је васпитање како је могао — обрте се учитељ апотека 
право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, он хоће 
анас нарачунати. </p> <p>— Јесте, казао ми је да те убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако 
 не излажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја н 
...{S} Мени је страшно претио, а обећао ми... </p> <p>— Колико ти је обећао? </p> <p>— Сто дука 
нскога мириса...« </p> <p>— Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћуме 
го говорио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склон 
а Новицом? </p> <p>— Јесте...{S} Претио ми је да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашт 
S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац. 
ажи ми право! </p> <p>— Пустићу те, ако ми све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти 
’Вала ти за то — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и тако, то могу...{S} Него, ти м 
оју Ђурица смерно целива. </p> <p>— Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу ти и 
 нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ја ње 
ек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја  
тамо један... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини сумњив... па одох раније. </p> <p>Отпре би с 
 <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удар 
 Мирков сусед, Цветко опанчар — једнако ми сепија пуцка: окрени овако, она — цак! окрени с друг 
завезак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару...{S} Само ми 
о.{S} Раздао сам до последње паре, тако ми самога Бога... </p> <p>— Лажеш, псино матора! — викн 
јечам?...{S} Раздао сам по народу, тако ми самога Бога!...« — понављаше он у памети последње Ни 
 у прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жива ми деца!...{S} Браћо моја!... </p>  
 попо, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од  
Ђурица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде ку 
. — рече он уздахнувши. </p> <p>— Тешко ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... </p> <p 
р. </p> <p>— Знаш, брате Ново, досадило ми се робовати за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај  
д мене... па и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да к 
. </p> <p>— Хе — одговори писар — имамо ми поуздан лек за то — и насмеши се значајно. </p> <p>К 
олико, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси човјек, неба ми! — рече Новиц 
а: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори 
е знам више ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајте... </p> <p>Ђурица разви завезак и, в 
? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Само ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са ва 
но време. </p> <p>— Кад буде време само ми јави. </p> <p>Пријатељи се руковаше и растадоше. </p 
да, ако она хоће... </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! 
 свега тога. </p> <p>— Море, докле ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим неколико чаша. 
ије и интересније. </p> <p>— Докле ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве 
> <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво заговори, Ђурица се  
е, Ђуро — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува сток 
 — рече он чудећи се. </p> <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— 
де, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господа? </p> <p>— Ја што сте?...{S} Варошке... </p> 
 оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? </p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!...{S} Све је 
ст, све тако. </p> <p>— Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, него за нево 
, мајко: снаху и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено  
 ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. </p> 
 треба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S}  
.{S} Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажите? </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га зн 
 на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања.  
и, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што ни 
овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што 
а. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што ми је он поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, данас убију,  
весело гледаше на њега. </p> <p>— А што ми резилиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар она н 
 Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука 
ер, Раде, ’вамо под прозорима.{S} Нешто ми се ноћас једнако причињаваше нека лупњава. </p> <p>— 
, но све њему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, побро! 
еданпут се мре! — довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прекосутра, свакога часа.. 
 </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли он, 
а посла!{S} Мораћу ја отворити очи, јер ми може начинити сто чуда...« Сан га превари, и он засп 
 а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је о 
/p> <p>— Јесам... онако узгред.{S} Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а  
p>— Што, нано, откуд то? </p> <p>— Кажу ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао м 
то ће ти толике паре? </p> <p>— Требају ми, много су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути  
нема ко други.{S} За овај посао требају ми поуздани људи — одговори Вујо одсечно, не остављајућ 
посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p>Свештеник га појми.{S} Па, хот 
 те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и 
о готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао одјед 
ке паре? </p> <p>— Требају ми, много су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути зашто су ми т 
 новаца. </p> <p>— Не знам ја.{S} То су ми зацело, подметнули они што ме мрзе кâ крвника — одго 
, а после ћеш, може бити, чути зашто су ми требале. </p> <p>— Ако ћу после чути од другога, бољ 
е дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте 
о, знаш... мени би требало пара.{S} Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле ове проклете дације... < 
о сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p> <p>Станка се прену, рашири очи и погледа г 
 смем те ја оставити. </p> <p>— Што ћеш ми ти? </p> <p>— Поузданије је кад смо двојица... треба 
 па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми се куне срећом хајдучком — Друго ништа и нема за кле 
презно, пазећи на сваки корак, на сваки миг...{S} Жандарми ношаху пушке на руци, готови да свак 
буна потраја само један тренутак, један миг.{S} Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа  
а осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угушујући своје 
у Ђурица. — Само брзо! </p> <p>За један миг разиђоше се сви на разне стране. </p> <p>Ђурица уда 
 село и све светитеље. </p> <p>За један миг Ђурицу везаше пандури конопцем, повадише све ствари 
мирно и послушно седе.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге... </p> < 
оја је боља, побро?...{S} Знаш?... — на мигну му Новица, махнувши главом у страну, према шуми.  
скима, а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељица.{S} Он није жалио новаца, а о 
и к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, штогод...  
и.{S} Само му једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његов 
ца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога д 
о баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости...{S} Е ја. 
тата вели... </p> <p>— Иди ти то причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа 
 Немој, немој, знам шта ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. < 
ти Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за 
евши зликовце у гомили пред вратницама, Милета испали два метка.{S} Коста, који беше последњи,  
е отворише се нагло и на њима се показа Милета са револвером.{S} Видевши зликовце у гомили пред 
ћења по нашим селима.{S} Кад му порасте Милета, најстарији син, поче да пати многу стоку, која  
оме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од дети 
 у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. </p> <p>Овога 
нас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Милетића чајир, па у поток, а после ти је лако до вашег 
друзи је Ђорђе имао два сина, старијега Милету, који се оженио пре војачине, и млађега Милоша,  
а слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је зак 
моћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— Мили ми се још живети, попо! </p> <p>— Јадан ти је така 
даше на пољу срећноме свету.{S} Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу даро 
е другу будућност.{S} Сад му живот беше милији но икада, а опасности се нагомилаваху све више.{ 
ку нејасну наду, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би 
беше капетан. </p> <p>— Шта је то тамо, Милисаве? — Викну он, не излазећи из собе. </p> <p>— До 
у ти на само све... </p> <p>— Добро.{S} Милисаве, пробуди све жандарме и пандуре.{S} Нека се жи 
беше пријатно слушати ове паметне речи; мило му беше седети овако и разговарати се лепо са нају 
ти кажеш... — прошапта она и погледа га мило, својим великим и сјајним очима. </p> <p>Неко неод 
и на њен одговор. </p> <p>— Што ти није мило? — рече он чудећи се. </p> <p>— Зар смо ми за то.. 
</p> <p>— Што ћу те лагати, зар је мени мило! — одговори она и зачуди се, кад се он намршти на  
лушност из чистога страха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчиња 
оћем и житом, брдашца, што су му поглед миловала још од детињства му; маме га оне равне и непре 
рем варошанака, које се отимљу о његово миловање...{S} Али кроз сан опрезно ухо хајдучко чује н 
а и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја... </p> <p>Уморни путници оживеше,  
ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпитање ви 
ву и не одговори ништа на ову изненадну милост Ђуричину. </p> <p>»Нисам могла веровати баба Мац 
 се бела марама... маше њоме и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу...{S} Исекоше 
е, пуна љубавне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, ко 
абили.{S} Он им је од тога одвајао, као милостињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и др 
у драму, која се одиграва пред њима.{S} Милош одборник ухватио у свом кукурузу крмачу једнога с 
 пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза 
о, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на  
мамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. </p 
 и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен.{ 
ао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гомилу 
о лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. </p> <p>— 
би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. </p> <p>—  
/p> <p>— Биће од ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да питање није управљено њему.{S}  
 који се оженио пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета 
у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему другом није га  
ван скочи весео. </p> <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право. </p> <p>— К 
 виче општински биров. </p> <p>— Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли он 
 буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. </p> <p>— 
{S} У том кнез проговори: </p> <p>— Ево Милошева Срете.{S} Шта велите људи? </p> <p>— Нек му је 
ва.{S} Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла се зелена отава.{S} По њој се  
ти слађега живота ни боље среће од њене милоште...{S} Болан, Станка Радоњића! ...{S} Улетео бих 
о новаца, а она је тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријатељству.{ 
 ти је осекô кукуруз? — обрте се Ђурица Милошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два на струк — одго 
е старачке руке, обухвата и стеже своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива...{S}  
— Има ли? — запита га лагано. </p> <p>— Милутин иде сутра у Жабаре да капарише ракију — одговор 
, а ништа не зарађујемо...{S} Сутра иде Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотера ракију;  
руди механџине, дрекну: — Доле! </p> <p>Милутин слете с коња, стаде да звера уплашено, док се н 
рну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, узе новчаник са п 
ему онај сигави, добро познати му капут Милутина механџије, који се повио на кљусету, па труцка 
Стој!...{S} Пуцај!... — повикаше они за Милутином, и Коста, искочивши из заседе, већ пружи пушк 
туре. </p> <p>— Ох, сејо рођена и мајко миљена, ти си ми још понајвернија друга — рече он гладе 
па одмах потражише да ручају. </p> <p>— Миљо, — зовну Ђорђе снаху — спреми нам часком што да је 
— То је мука, — рече Ђурица, погледавши мимогред Станку — али опет, да покушамо.{S} Што да нас  
очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.{S} У крајњем случају веровао је, да се механџи 
 лепо намештену собицу са две постеље и миндерлуком, а на средини стоји округао застрвен сто, п 
етан задовољно седа за сто, пише рапорт министру...{S} Затим јавна похвала у званичним новинама 
 њега збивало.{S} Само кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле  
обро гађајте!... </p> <p>— Не брини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — одговори Мит 
ју у густој шуми. </p> <p>После десетак минута Ђурица разгледа свуд око себе, окрете се источно 
а, а кола одјурише напред и за неколико минута стадоше близу манастирских врата. </p> <p>Замало 
оружје и пође напред.{S} После неколико минута опет звизну, и далеко пред њим у шуми зачу се та 
ека изводе коње! </p> <p>После неколико минута крену се оружана потера, изиђе из срескога двори 
да ради угурсуз. </p> <p>После неколико минута врати се Мато са секиром у руци.{S} Прилазећи по 
мрачном ходнику. </p> <p>После неколико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка оста 
} Да питам нану. </p> <p>После неколико минута промоли се једна проседа мушка глава на вратима  
 без реда, без свезе... </p> <p>Пролазе минути и часови, протиче време тихо, нечујно...{S} Прим 
 ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пан 
Ђурицу. </p> <p>— Натраг, коме је живот мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећ 
иран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо?...{S} Шта он ради? </p> <p>—  
асности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучил 
 су те, чим си отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. </p> <p> 
се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, х 
елену сочну траву.{S} Пријатан, заносан мирис отаве шири се уоколо, те не могу сите да их се на 
 зној... ха... ха... </p> <p>— Пријатан мирис... </p> <p>Ђурици би криво што тако рђаво протума 
... да се сит надишем онога планинскога мириса...« </p> <p>— Вала, право ми је, куд год хоћеш,  
<p>— Оне раде тешке послове, па не могу мирисати као ви, што само седите и намештате се за нас  
и и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — рече после дужега ћутања. </p> <p>— Шта? — на 
. </p> <p>— Ова, брате варошка... миром мирише. </p> <p>— Кажем ли ти ја! ...{S} Раскрсти с они 
насмеја се она. </p> <p>— Коса... и сва миришеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ваше девојке не  
ако то? </p> <p>— А зар ваше девојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а 
— За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију... цију... цини 
то предсказивала нека граја, — наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — једнако ми сепија пуцка: 
азмишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао  
 </p> <p>»Нека је, вратиће се она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђурица, па леже на њену пос 
еже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори неодлучно: </p> <p>— Можете сад гово 
офија. </p> <p>— Не замерите скромним и мирним грађанима — продужи апотекар — што се у оскудици 
а лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: </p> <p>— Нека дође, па шта би? </p> <p> 
о и опрезно, оде пред кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, није држао псе, по ко 
е види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледајући само навише уз пут, од куда је имао  
а суду, није се изненадио и саслушао је мирно: знао је да има још судова, који ће га судити.{S} 
 баци поглед на Станку, која трпељиво и мирно ћутећи корача поред њега. </p> <p>Станка не зна ш 
 па се после негде склонити и проживети мирно.{S} А да би могао зарадити, требало је претходно  
p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље, даље — одговори Ђурица махнувши  
з очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно седе.{S} Само би један миг био довољан 
ет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, очекујући другу реч, к 
бично затишје, у коме и власт и хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је, последњом потеро 
а шуми. </p> <p>— Ова, брате варошка... миром мирише. </p> <p>— Кажем ли ти ја! ...{S} Раскрсти 
ичним послом, онда ми оставите чељад на миру.{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не ди 
е једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с пута,  
 срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа, као што се мења пл 
та хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и необично, да 
омисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непознату му до сад сна 
ршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред 
у.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново осећање, које му баци сасвим нов 
ћања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, до 
бави јелом, док му не падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакв 
о сутра, избегавала се свака одређенија мисао о будућности, јер јој није ни било места: један к 
 га и притискује она црна, најстрашнија мисао, коју никако не може да заборави, не може да је з 
ри и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом надању...{ 
ложај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положајем осигура себи и своме другу буд 
о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао само то, да за такав чин треба много претходних п 
{S} Наједаред, севну му као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.{S} Сети се  
 и душом и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И ра 
акању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога пута: »Само да га види 
ко њега говори и ради.{S} Само му једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако д 
ји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Само пролећу као искре, понесене 
у беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог општега питања, које  
ију Ђурица погледа попа.{S} Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гр 
ћу погинути?« — мисли он, и ова страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знај 
, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> <p>— Како 
у мисао, она га уплаши, јер појми да је мисао истинита и правилна. »Јест, зацело, ја радим, а о 
не да слуша пресуду... само да има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пре 
тру сунчаних зрака...{S} Тако се носи и мисао младости по пучини недогледа, лутајући под притис 
е знађах шта ме овде чека«... </p> <p>И мисао за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави м 
де.{S} На лицу му се јасно могла читати мисао: »Пропао сам, нашао је!...« </p> <p>— Хеј, кмете, 
и њихове замке, а после«... и не доврши мисао, јер угледа мртвога Новицу, где се отегао на зеле 
н никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је  
 себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му одузима и последњу кап присуства духа. < 
 истакне на супрот какву другу светлију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљачно, све јој у 
, да би нашао што згоднију реч за своју мисао. — Поп има право, кажем ја...{S} Али то није све. 
вори Станка, али ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, тицала жандарма... </p> <p>К 
 прекиде је Радован, настављајући своју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут.  
мо она...{S} И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се 
о је ту мисао некако онако, као и сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непрестано с 
.. </p> <p>Сви разделише ову философску мисао, па чак и капетан, који дотле стајаше намрштена и 
че апотекар да развија своју философску мисао... </p> <p>Међутим догађаји, који су се одиграли  
.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши, јер појми да је мисао истинита и  
а би ублажила или преиначила ту страшну мисао, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што  
уња по срцу.{S} Све досад сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мисао која је далеко од 
и оде... она се не постара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозници,  
мо сад? </p> <p>— Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô са 
у играчку, пребаци обрамицом на раме и, мислећи о свему што је чула, пође кући. </p> <p>»То је  
ри Марко и оде кући замишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари десети пут... </p> <p>»Смем га у 
м брзим погледом разгледа положај и, не мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку.{S 
...{S}Ћути хајдук у мрачној јазбини, не мислећи и не видећи ништа око себе...{S} И чини му се с 
и, у тој затупљеној укоченој самоћи, не мислећи и не осећајући ништа, проведе неколико дугих ча 
неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за последак...  
е, те се закрлеписмо једно за друго, не мислећи ништа и не знајући шта радимо...{S} А сад ми је 
 сад му прва опасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго, упути се с Пантовцем, с којим се сад ни д 
на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана  
да јој се роје мисли у глави...{S} Тако мислећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неко 
ршума, па опет живи, једе, пије, спава, мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни са 
 <p>— Е, мари сад Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p> 
ар. </p> <p>»Мајка... откуд она ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, погурену стар 
 она изишла...{S} То би славно било!« — мисли капетан и даје знак оној тројици да стану на врат 
 <p>»Ковач...{S} Шта ће му ковач?...« — мисли он, седајући на земљу. — »А, да ме откује....{S}  
 ме, ваљад’, стићи... нећу погинути?« — мисли он, и ова страшна мисао даје му нову снагу, и он  
и на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама ба 
утња.{S} Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она га 
би?...{S} Један нам је крај, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним све... свега има, као каква г 
о време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да сво 
и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао сам 
чи и, идући полагано уз поток, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а 
е, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмереније. </p> <p>Куд ће сад? — Рекл 
ти, погуби... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако сле 
е ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да савлада ону  
ја њеним мислима...{S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; он 
то му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним мајсторијама, које му капетан нап 
 »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућност?...{S} Све се руши, с 
d>XI</head> <p>Станка не могаше више да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино, бурно  
} Али га последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао о 
/p> <p>»Знам ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, п 
ављено њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и с 
 пред очима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна... 
 рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми ј 
а не зна шта се у њему збива, не погађа мисли које се у њему роје.{S} Она види само да је он у  
мској хладовини Ђурица стаде да прибира мисли. </p> <p>»Откуд ја ово идем?...{S} Шта ово би?... 
р.{S} Жена не хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро проми 
 хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђурица, у вајат  
амим собом, ни са својим мислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи  
 тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа, к 
лади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга  
 који су потребни у такву послу.{S} Ове мисли он саопшти Станци. </p> <p>— Јок, брате, ништа на 
еколико карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје 
борави, не може да је забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим стварима, једнако, али он 
 ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} Тако мислећи загледа се у плаво неб 
... оно је једнако уз њега, поред сваке мисли му и покрета... </p> <p>Али сад, кад угледа она ч 
будио после прве пијанке, саопштио неке мисли и Марушки. </p> <p>— Он се до синоћ мало прибојав 
. — уздахну он после неке тешке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и они зас 
 мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли, тиштала га је нека унутарња грижа, и он је најво 
ници на црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је много мислио, 
следило, умртвило... ништа не осећа, не мисли, не живи...{S} Тешка мòра притисла му груди, стег 
 би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњ 
лена!{S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, п 
 само да има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p>Сврши 
 томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.{S} У себи је ж 
 да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.{S} 
, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли, тиштала г 
лно бунило, занос... не види ништа и не мисли... </p> <p>Руке су му се грозничаво тресле, и он  
ко непокретна и суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p> <p>Другови  
редаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли...{S} Тако му пролажаху дуги, бескрајни часови у  
 његова тела.{S} Тако пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, си 
 у своје немо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисли, ни једнога покрета!... </p> <p>Наједаред, усред  
о га и сад необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глави... само се нешто црни тамо пред н 
нутра зија црна цев.... </p> <p>Ниједне мисли у глави...{S} Лице позеленело... очи се рашириле, 
и главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли је то тако?« — мишљаше он. — »До 
ити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави 
м био тако срећан, да схватим драгоцене мисли уваженога господина попе, мени се чини... ја бих  
де да премишља у тамној ноћи недовршене мисли, које јој беху једино занимање у овој тешкој и не 
« узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче 
мој црнини траже објашњење неке страшне мисли, која се рађа у занесеној глави, или би да продру 
баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија му свако 
 кмета зубима...« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јел 
че он, али се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: — Нека ње тамо у селу, није ми на од 
. да ме убију....« и он појми значај те мисли, опет му пројури нека електрина кроз главу, кроз  
по неки пут се намршти, па опет мисли и мисли...{S} Нема краја њеним мислима...{S} А о чему мож 
ће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, јо 
 ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Ч 
аху звоно, усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности.{S} Наро 
огаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом чудном појавом, која јој се так 
отећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња под собом, а Ђур 
 његову надању.{S} Састојао се у једној мисли: »Није то шала, болан, живот човечји!{S} Жива здр 
њена... </p> <p>....{S} Ври у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и шушти то врењ 
 А, јест, убио сам човека!..« И при тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки 
аредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра ка 
 да је забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим стварима, једнако, али она непрестано ле 
ш покуша лепим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па га запита: </p> <p>— Што ће ти толике паре? < 
овик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном 
ао да беше рада видети унапред: како он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Кад м 
Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. </p> <p>— Аа...  
мо да чека.{S} Због тога је и избегавао мисли о своме положају, оне су му и иначе биле тешке, а 
ишљена, по неки пут се намршти, па опет мисли и мисли...{S} Нема краја њеним мислима...{S} А о  
д тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, н 
p>Легнувши у постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди оних четири стотине и двадесе 
 остатака од ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан ил 
аље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака викну: </p> <p>— Ко ћ 
ру указа се он — предмет њених заносних мисли...{S} Сунце падаше косо на лишће пред њим, а он,  
 без овога, беше читав хаос разноврсних мисли, које се само јаве и прођу... па и не беше у стањ 
зазивајући ужасан страх.{S} И усред тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, н 
 »Ко чини зло — он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним 
огинула бих, кад би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот посл 
у појаву себи објасни, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка зебњ 
 Станка је мрзела на ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да гов 
роводиш са њима! </p> <p>— Ја шта си ти мислила? — одговори он, осмехнувши се иронично. — Да се 
 без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, 
 још зловољнија.{S} Непрестано је потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампи 
руге стране, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима познао да н 
адаје страх... паметан је пусник!...{S} Мислим, знаш, да он сад, после Радованове погибије, нем 
; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам да сам пропао, пропао сасвим. </ 
 <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! </p> 
ени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи нем 
 све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи напослетку. — »Видим да се приб 
ше за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубину,  
ће и тамо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што с 
и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да  
 Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. </p> <p>— Аа... — отеже Ђурица и 
а за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо др 
ро, нано! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје  
ако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам да сам пропао 
 сам Пантовац. </p> <p>— Баш ја једнако мислим код куће, никако не могу из главе да те избијем. 
 и крајеве. </p> <p>— Знаш... и ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од п 
</p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. </p 
зићи на очи без педесет«...{S} У таквим мислима дочека свануће. </p> </div> <div type="chapter" 
амо с тога, што је сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношам 
о лебди пред њим, меша се с оним другим мислима и ствара једну збрку, из које се ипак осећа сам 
могућности да ма какав правац да својим мислима.{S} Час се сећао села, своје куће и свега онога 
ем са њом, Станка се сва предала својим мислима, у којима је лепа прошлост, девојаштво њено, за 
начисто ни са самим собом, ни са својим мислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, оч 
је вазда заглушивала страсним и светлим мислима о својој љубави.{S} А сад, одједном јој се приб 
ет мисли и мисли...{S} Нема краја њеним мислима...{S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу 
лутној суморности, она се предаде црним мислима о себи и својој будућности, која, истина, беше  
 је обузимала нека слатка зебња при тим мислима.{S} Све чешће овлада њоме неки душевни немир, и 
тровитих осећања... </p> <p>Да ли у тим мислима Станка задрема или паде у оно несвесно стање пр 
сприча укратко, испрекидано, без везе у мислима, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало речи појми  
 И наједаред стадоше да му се проносе у мислима светле и слатке слике давнога детињства.{S} Јед 
осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима као препрека његовим плановима...{S} Незгодно м 
д чега.{S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио,  
онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од 
 смислити.{S} И досада је други за њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео сам 
ава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се по 
!...{S} Звер пред хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!... </p 
не памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безбрижном и весел 
 год траје...{S} После је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчад 
p>— Добро си учинио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да са 
воје па своје! </p> <p>— Знаш... ја сам мислио да накупим много новаца, па да побегнемо негде д 
 А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Облак плива... иде у рај, а јест, о рају. 
ављајући своју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђаше неве 
 био жив и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили су му на ум они, које ј 
а, не тражећи за то награде (тако је он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би  
јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је много мислио, тако много, да није ни опажао куд је пролазио,  
та стигао и испричао, или је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?...{S} Све једно 
о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја му 
као докле год траје...{S} После је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва о 
ако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истин 
ње махати звоном и — мислити... </p> <p>Мислио је о оној увреди.{S} Знао је он кога се тиче она 
рд и — готово!...{S} Господине мој, шта мислите!... </p> <p>— То су, брате, свиње — одговори он 
S} Ђурица опет почиње махати звоном и — мислити... </p> <p>Мислио је о оној увреди.{S} Знао је  
а од велике опасности, онда се нема кад мислити о умору. </p> <p>Кад дођоше испод голога пресед 
застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p> <p>— Море, не знам ни ја... био сам луд.. 
, сећа јела. »Што ти је човек — продужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!... « </p> <p 
ако право и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S} Али једнога дана свих пет младих ч 
<p>И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом чудном појавом 
p> <p>»Погреших што слагах — стаде Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја м 
p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упирао поглед у помрчин 
а се предам, вели, власти« — стаде опет мислити. — »Али како?...{S} Рецимо ја одем и кажем... т 
ји ће то бити Новица?...« стаде он опет мислити, па узвикну: </p> <p>— Онај што држи магазу...{ 
се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с в 
о и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта мислиш? </p> <p>— Хоће да те убије, то ти је.{S} Само ћ 
еки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако... </p> <p>— 
S} Али сад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чека на 
ћи повољна одговора. </p> <p>— Знам шта мислиш, синко.{S} То не може.{S} Сваки је, који је бива 
 ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћемо се разг 
д имам на сваки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја не могу живети без тебе....{S} Море с каквом  
ако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- ! 
псани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што радим.{S} Хајде ти спавај,  
о село, то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, ба 
> <p>— Треба, истина је.{S} Али како ти мислиш... као пре? </p> <p>— Сви бисмо најволели да ти  
ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... по свачему!{S} По 
бро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напослетку, пристајем за оку вина. </p> < 
...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита писар«...{S} И он се сећа оних болова, и осећа да  
побеже...{S} Јуче, чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше.{S} Неко им по 
овољан одговор. </p> <p>— Свршисмо, али Мита плати главом. </p> <p>— Их, болан брате! — одговор 
ма.{S} Ипак се нестрпљиво очекује писар Мита, који ће сав догађај испричати онако, како је у ис 
рпану свежњевима хартија, стајаше писар Мита и разгледаше нека акта.{S} Чим капетан проговори,  
актове, па сакрива лице од некога...{S} Митар је полагано преврте, погледа јој затворене очи, п 
 је то?...{S} Гвожђе... воштаница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> < 
У исти мах зачу се неки узвик споља.{S} Митар истрча из куће, довикнувши оној двојици: </p> <p> 
о је значило да се покорава и слуша.{S} Митар одвоји један од конопаца, што их је за овај случа 
себе, па спусти свећу горе на траву.{S} Митар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> 
ко прочевља и стадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача почиње дизати, при 
одиже главу.{S} На једној постељи спава Митар, на другој пандур.{S} За столом седи и дрема Добр 
рва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хвала им — одговара Ђу 
>— А, хоће да остане удовица — наставља Митар. — Удаће се она, не бригај ти... </p> <p>— Да хоћ 
љу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — рече Митар. </p> <p>— Лака ти земља била! — поновише жандарм 
оришту. </p> <p>— Да није оно... — рече Митар, видевши неку црношарену масу под врљикама. </p>  
... — повикаше други. </p> <p>Капетан и Митар приђоше врљикама.{S} Пред њима лежаше Станка, обр 
/p> <p>— Доста, бабо, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђурице и предаје другом жандарму, к 
/p> <p>— Ђуро, хајде, силази!... — вели Митар и гледа некуд у страну. </p> <p>Он пође, надвири  
 Готово!...{S} Устани, Ђурице... — вели Митар и сагиње се да му помогне. </p> <p>»Што су ово но 
з собе. </p> <p>— Ево, Ђуро! — прозбори Митар, вадећи из хартије велику воштану свећу. — Знаш.. 
и готово...{S} Док тренеш... — одговори Митар. </p> <p>Један пандур унесе целу тепсију бурека,  
д Петра су завоји и стаклета — одговори Митар. — А, ево, у груди! ... — рече он, угледавши крв  
о? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеже их, па се наже на ухо  
и, али га издадоше ноге...{S} Поможе му Митар с једним пандуром, те устаде, па га одведоше до ј 
 море, шта си се побабио! — узвикује му Митар весело. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш  
ићу; гледа те толики свет!... — виче му Митар, скидајући га с кола. </p> <p>— Свет...{S} Шта св 
тај сад... чита ти се пресуда — вели му Митар. </p> <p>Пресуда ређа његове злочине... </p> <p>К 
бити свест... </p> <p>— Готово! — Викну Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали, само остаде на п 
им телом... </p> <p>— Овамо!... — Викну Митар, притискивајући га грудима и стежући му руке... < 
... затеже се конопац о коцу... </p> <p>Митар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку 
оној тројици да стану на врата. </p> <p>Митар жандарм, одважан момак, стаде први, и по упуству  
Ђурица, махнувши везаном руком. </p> <p>Митар остави мараму ћутећи, живо привеза конопац за кол 
>— Митре, ходи да се опростимо. </p> <p>Митар приђе... опет иде и гледа некако у страну...{S} П 
 једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. </p> <p>— Наопако, шта учинисте! ...{S} А новаца? 
ма; једнога је знао цео срез под именом Мите Сремца.{S} Он се наимао у сваком селу на радове, а 
ођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја б 
уди!{S} Ох, што је Масно--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ. </p> <p>— Дај пречњаке ова 
на и стакло ракије. </p> <p>— Послао ти Митко и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва 
на слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван о 
 ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, преко од канцеларије. </p> <p>»Ала живе о 
 од писара. </p> <p>— Шта ћеш, господин-Мито, простота!... </p> <p>— Гледај, море, да не наиђеш 
за каву! </p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на тако огромној берзанској шпекулацији не стр 
ко им потказао да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пред вече одјурише жандарми са писаром право  
и! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њима. </p> <p>Новица и Коста утрчаше у кућу, и  
рцу...{S} Окрете главу навише и погледа Митра...{S} Све му је сад јасно... </p> <p>— Дигни ме — 
накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и во 
трговци одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја  
с оном четворицом жандарма... </p> <p>— Митре, молим те само немојте у главу.. — чује он свој г 
?... да продужим још мало...« </p> <p>— Митре, ходи да се опростимо. </p> <p>Митар приђе... опе 
а новце? </p> <p>— Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да 
н казати.{S} Ваљад’ познајете господина Миту? </p> <p>Ђурица подиже главу и јетко се насмеши. < 
ке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Доста си  
је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. < 
бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Ст 
 не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да се ниси прекрстио, болан, кад си поч 
 Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже. 
 видевши да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с кос 
жати овај први поглед, па застадоше, не мичући се и не пружајући руке један другом.{S} Најзад В 
— Ја сам, Ђуро, од Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те 
е највише подсећаше на пиштање ухваћена миша.{S} Ђурица дахну душом, одговори истим знаком и за 
у она једну другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне девојке ударају на зној... ха... ха... </p> 
ди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави  
често издаваше нервозно трзање виличних мишића, које је откривало усиљену и немирну унутрашњу б 
вито трзати руку, стадоше му се стезати мишићи око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... ш 
е.{S} Његовим широким плећима и снажним мишицама позавидели би многи атлети од заната.{S} Ушавш 
ом крају — рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одовуд, од станице.{S} Зар те не прати Си 
? — рече она, осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору. </p> <p>— Море махни ме.{S} Б 
и је то Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго... </p> <p>— И ја мишљах... — одговори Ста 
. — А ја мишљах друго... </p> <p>— И ја мишљах... — одговори Станка, али ни она не исказа своју 
 обоје, и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше  
е мисли. </p> <p>»Што ли је то тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сун 
чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста,  
ицама, које после тога немају, како она мишљаше, никаква смисла...{S} И она се одлучи да ћути,  
 весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овак 
 сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше 
 друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још ужасније, и  
 дакле, наотимати — »зарадити«, како он мишљаше — што више, па се после негде склонити и прожив 
 која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме положају.{S} Једнога се зла опро 
е је мишљење за њега било претежније од мишљења цела света. </p> <p>»Шта ли ће она рећи кад чуј 
 издвајаше у памети једно лице, чије је мишљење за њега било претежније од мишљења цела света.  
 о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу нико не чује, на њег 
, да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p>— Мој отац, као сељак, дао ми је васпи 
 данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека одговор. 
ицом, наступи у Ђурици извесан прелом у мишљењу и осећању, тако и сада, после ових бурних и нео 
од обрати, прво се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, ње 
шта ме овде чека«... </p> <p>И мисао за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно 
пође насусрет Ђурици. </p> <p>— Где си, Мишо; камо се? — рече она, спуштајући му своју белу обл 
а те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега. </p> <p>— Је ли он што  
им Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— Кога? </p> <p>— Мучно да га знаш.{S}  
саветовао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. </p> <p>— Па шта ве 
аво осећање обузе их обоје, заиграше им млада срца, испуњена неизмерном слашћу и блаженством, з 
е око ње, и она се нађе у неком слатком младачком заносу.{S} Наједаред, жбун се пред њом заниха 
о, куда уведоше Ђурицу, увек сеђаху три младе женске, здраве и примамљиве, обучене онако, као ш 
оље се прелива и трепери јасно зеленило младе траве, која је, као власје на четки, густо избила 
да му свирају Ситниш, и поведе коло.{S} Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричино коло.{S} Љуља с 
ра у полицији.{S} Хо мај... како се ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? 
не значајне и подругљиве погледе сеоске младежи, који се њега тицаху.{S} Он се стараше само да  
урно неку велику књигу. </p> <p>— Дајте младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци некол 
ни отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели кад старац последњи  
па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. </p> <p>»Шта ово ј 
јко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па 
 их и не погледа, већ само састави руке младенцима, па се обрте столу и стаде да чита.{S} Читао 
он, држећи у рукама воштаницу, обрте се младенцима: </p> <p>— Хајде за мном! — рече им, па се о 
 се зелена отава.{S} По њој се поређали млади косачи, па једначито, као по команди, измахују ош 
а на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака обрће и надгледа.  
ндисти? — Викну Лаза терзија, који је у младим годинама, испитујући своје подобности, носио доб 
— Оно знаш, Ђурица — одговори му сусед, младић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; а 
ше им да је старац мало пре измакао.{S} Младић, који је силазио с кола и распитивао у механама, 
сте...{S} Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима...{S} Најзад се некако дохвати паса 
{S} Он постаде опет онај стари, одважни младић, који срља у опасност без размишљања... </p> <p> 
ац сви троје, чим вас нађем — проговори младић брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Ч 
тасита и ретка појава.{S} Висок, снажан младић, широка чела, густих повијених обрва, испод који 
> <p>— Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Срет 
ме после Ђурица познаде Вујова синовца, младића. </p> <p>— Шта је? — запита Ђурица устајући. </ 
то су одређени за стражаре само она два младића, а сви други требало је да уђу заједно у двориш 
да на души овога плавушкастога високога младића, који тако безазлено и благо гледа, лежи бар је 
 </p> <p>— Мучно да га знаш.{S} Једнога младића из Лукавице.{S} Њега он, чини ми се, и спрема д 
м, али се у речима уздржа да не изазове младића, јер је појмио његово душевно стање.{S} Он му с 
 је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на велику кривицу, па онда да га страхом принуд 
лукаву препреденост. </p> <p>Погледавши младића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и 
 ради, а за њим послаше једнога од оних младића, да се прикрије у кукурузу, који је одмах испод 
варских трговаца.{S} Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету.  
овога — рече Ђурица, па приђе повезаним младићима, а Пантовац стаде да веже Јевта. </p> <p>— Па 
и загрева се јаким пићем. </p> <p>— Хо, младићу, та немој тако журно, — ослови га чича-Тима. —  
 га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се Пантова 
 о пењању.{S} Али једнога дана свих пет младих чворака беху у његовим недрима: што је за њега б 
а се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће прелива под топлом и јасном светлошћу сунче 
го приљубљени, загрљени, занесени...{S} Младост ступа у своја права, не разбирајући ни за прили 
поган овај човек: овамо је разбојник, а младост хоће своје!...« па љутито угаси свећу, леже и с 
ш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућност?...{S} Све се руши, свега неста 
пуне интереса...{S} Лакомислена и бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да предвид 
и досад презирала!{S} Све је пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, све, све!...{S} 
та; знала је да тога часа укопава своју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} 
о огњиште, у коме је безазлену и срећну младост провео.{S} Сад му све изгледаше друкчије.{S} Ту 
ећању, предала му се свом силом заносне младости, разумевајући при том добро шта чини и куда ид 
 одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младости.« Како је он лепо замишљао своју будућност!... 
.{S} Предала се сва оној заносној жудњи младости, па заборави на све друге обзире. </p> <p>Седе 
нчаних зрака...{S} Тако се носи и мисао младости по пучини недогледа, лутајући под притиском бу 
арушка, водећи за собом неку женску, ни младу ни стару, омалену, доста лепушкасту.{S} На први п 
а нека их...« и паде му поглед на једну младу жену, која га посматраше не дишући... »Где ли је  
уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у знојава леђа, јутрењи 
потрча у Ђуричино коло.{S} Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким ногам 
 Милету, који се оженио пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе  
тву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да се млађи посетиоци ове каване, увек у једно исто време, од 
нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, сукајући гус 
 точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, које прштећи падаху унаоколо. </p 
 и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак. </p> <p>»Гле, смрт! — помисли ону себ 
еш? — викну Станка, тргнувши руку испод млаза. </p> <p>— Зар ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору 
где су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу 
болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — п 
 прекреће лево и десно, обарајући главу млитаво... </p> <p>— Та држи се јуначки, мајковићу; гле 
 хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не 
 корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу испод суднице и закључ 
омичан као кип.{S} Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. </p> <p>— Натраг, коме је 
а, па сад тек видим да је онај пакосник многе људе упропастио и побио.{S} Само га се чувај... < 
/p> <p>Али, несрећом својом, Ђурица још многе ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одм 
ење преко рамена, ножеви, пиштољи и још многе ствари, којима Ђурица не знађаше намене. </p> <p> 
лећима и снажним мишицама позавидели би многи атлети од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде на ј 
у што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци  
 га више од свега, слушала сам га боље, много боље него оца, учинила сам све што је он хтео, па 
ица и погледа га у очи. </p> <p>— Море, много је то: неће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми д 
и скрштених руку.{S} Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’ 
е сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама са 
е ти толике паре? </p> <p>— Требају ми, много су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути зашт 
{S} И ја одмах жив... да живим, задуго, много, да остарим...{S} Шта је то робија, ништа!...{S}  
 по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из де 
 није ми на одмет....{S} Пази ме, знаш, много. </p> <p>— Ђаво ли си, побро, како ти то удесиш,  
лади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и главица лука задовољава потпуно ње 
на мисао само то, да за такав чин треба много претходних послова, па онда се сети да треба и св 
е дремају.{S} Опазили су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција 
е Ђурицу за себе, остајаће му од похара много више, но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад  
да се објасни са њом сада, кад јој може много што шта рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да  
ђака Марушки, пропала жена, и Новица је много рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој 
сли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је много мислио, тако много, да није ни опажао куд је прол 
о исто што и чворкови, увиђаше да му је много више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим? 
 Сретене... — поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта 
 оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко села, држећи се шљивара и  
н ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад 
 <p>— Седи, одмори се... видим да си се много уморила. </p> <p>Станка се осврте и седе на столи 
једно!. ..{S} Трчала сам, журила сам се много, само да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све 
, нарочито Сретен.{S} И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да  
 обе женске од онога реда, који не држи много на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека 
{S} Тако би он заузео Вујово место, али много поузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S 
неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много поузданији, но да их опази потера и да се крене о 
ричекам...{S} Знаш, онога... пшеница ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле 
.{S} Само се чувај Матове браће, они ти много прете. </p> <p>— Ја, истина... шта му ради жена.. 
 се налази кмет...{S} Али је морао бити много опрезнији од жандарма.{S} Ономадашњи догађај пока 
 ливаде, а повезани косачи, не двоумећи много, разбегоше се по кукурузима, бојећи се да се разб 
 жену где мота цеви.{S} Не размишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би св 
 својим хајдучким животом, испричао јој много о Вују, Пантовцу и другим својим сарадницима, те  
ити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и самосталности, неке ћудљ 
на клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је т 
> <p>— Знаш... ја сам мислио да накупим много новаца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо 
е радње са шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем новца под интерес.{S} То је од 
вљају ђе ко оде, шта прода... има их он много.{S} Наишао ваљада послом, да му што јави. </p> <p 
ве загонетне речи Новичине. </p> <p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни 
зи она тежина са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и 
ити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знат 
 </p> <p>И Ђурица је много мислио, тако много, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око 
тан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не 
.{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првога посла, само да га придобијем.{S}  
 Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали  
м одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њега осећање, коме се само  
мени се ово не свиди.{S} Он ми се нешто много променио.{S} Требало би видети шта он ради тамо.  
..{S} Матова? </p> <p>— Мучила се зимус много са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задру 
ећају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободније и отвореније, но на скупу... </p> <p>А 
ек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првога посла, само да га при 
 разговору, смрче се, а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи с 
те Милета, најстарији син, поче да пати многу стоку, која такође велики приход доноси.{S} Тако  
 знам...{S} Варошке, море, играју преда мном кâ на тањиру, још какве варошке!... кâ моловане, б 
{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете н 
обрте се младенцима: </p> <p>— Хајде за мном! — рече им, па се окрену и пође око стола, певушећ 
ра. </p> <p>— Знам ја, само ти хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема прозо 
 треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако  
а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црч 
</p> <p>— Одистине, зар би ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у село, него у 
p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три поуздане ку 
А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће 
8"> <head>VIII</head> <p>»Шта ово би са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи на меко 
а прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је 
ји људи, који ме чувају, и они, који са мном мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као  
осподине!...{S} Шта су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подм 
<p>— Прво ти мени кажи: шта хоћеш ти са мном? </p> <p>— Ништа, брате...{S} Шта је теби?... </p> 
е мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погл 
оже друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра 
} Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са мном«. </p> <p>— Па добро најпосле, кад ти је он казао. 
да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од реда...{S} Па  
га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њ 
пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може други?...{S} Но 
е ћу ја кући. </p> <p>— Зар ти нећеш са мном? </p> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо 
о да је за тај случај потребно и његово мњење, одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја  
а вели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... 
ли она.{S} Пре две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добр 
ица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — обрт 
аго мени, кад је ’вака девојка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас или сутра, почем, дође П 
асмеја се хајдук. — Море ти си жешћа од мога побратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу на похару. < 
есео осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S} Гле мога Ђуре!...{S} Станка!... </p> <p>— Добро јутро, нано 
а, коју му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправдања.{S} Своја кривица се обично загла 
 гомилаху око њега.{S} Марко Радоњић не могаде отрпети срамоту своје куће, па се обрати за помо 
веком...{S} Та он је, у последње време, могао разговарати само с онима, који га чувају... </p>  
гу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао би се вратити, јер му ни кривица још није тако ог 
квих лепих очију, он се могао изменити, могао је постати други човек.{S} Али такве га очи не по 
мисла.{S} А Пантовац, напрегнувши слух, могао му је ухватити само једну реч, коју чешће помињаш 
! </p> <p>Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину лицу сину радостан из 
је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, 
ар није сигурније да останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... </p> <p> 
ако је сваки од његових нових познаника могао с поуздањем тврдити, да на души овога плавушкасто 
чену пушку, окрете низ реку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, 
згубио се сав.{S} Само зна једно: да је могао унапред осетити све ово што је данас преживео и ш 
 поузданих кућа у разним селима, где је могао склањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву бригу. 
ељицу, трошио по неколико динара, те је могао израчунати, ако непрестано стане овако трошити, д 
ичину лицу сину радостан израз, који је могао значити: »О, па он није нашао: могу се још спасти 
 као сељак, дао ми је васпитање како је могао — обрте се учитељ апотекару — и ја сам учио оноли 
 зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати какву сјајну срећу?{S}  
ледаше — смлавио га, уништио...{S} Није могао да се прибере задуго... </p> <p>Али, пролежавши п 
им се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега неописани стр 
оме се само могао досећати, али га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисли он. —  
м и његовим животом.{S} Само једно није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против  
ад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, море, он 
 држање и одело.{S} Као сиромах није се могао истицати богатством одела, али је и ону сиротињск 
д! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ј 
зовете власт«... па погледаху где би се могао још који напад извршити. </p> <p>Радован се више  
га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме користити?...{S} У том се разлеже јак тресак 
прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подметач, кој 
 под утицајем каквих лепих очију, он се могао изменити, могао је постати други човек.{S} Али та 
 тога, кад је све прошло...{S} И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи о 
ше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога 
поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упропа 
 склонити и проживети мирно.{S} А да би могао зарадити, требало је претходно да зајази стотину  
акле истрже мали оштар ножић.{S} Сад би могао убости противника, али су му руке више лактова ст 
и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухватити смисла.{S} А Пантовац, напрегнувши слух, 
} Ко није посвећен у тајну, никад не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још какво о 
оже много што шта рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечите њене прек 
амо њему... </p> <p>— Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} 
S} Човек говори пред њим оно, за што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек!.. 
 поток обичним кораком.{S} Више није ни могао трчати. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
 твоји душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше 
 сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да м 
уги трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба да з 
 и нема тога, који би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио 
ену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на  
едан такав Станкин поглед, у коме би он могао прочитати оне исте изразе, које чита у погледима  
..{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је п 
еобичније за њега осећање, коме се само могао досећати, али га није могао појмити. »Зар и то мо 
уги напад са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новц 
је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — помисли 
мо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је то необично. </p> <p>И о 
ву опасност или љутњу, због које не бих могао пробати овако лепу мученицу«. </p> <p>Тада сви тр 
оћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле уда 
е, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао би се вратити, јер му ни кривица  
лави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах живети, само да ми беше ова памет...{S} Али доцка 
 према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се 
ући десно и лево, јурну напред што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, ч 
ше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша узнемирено срце, које куцаше јако и брз 
око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознати.{S} Капци, на једином про 
8971_C11"> <head>XI</head> <p>Станка не могаше више да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно 
 неки празноверни страх, коме се она не могаше противити.{S} И у тој злослутној суморности, она 
по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше ништа распознати, зачу се условљени знак: — Пст! 
погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакрити и она обична радозналост, са којом први  
н, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и гр 
ворено погледа.{S} Још ниједан момак не могаше поуздано казати какве су очи у Станке Радоњића:  
ква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог општега питања, које сам себи  
ху обоје, а она се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђаше се овој својој необичној по 
еде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да с 
клето дериште!...« </p> <p>И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху зау 
шти се мало, али се по његову изразу не могаше прочитати да ли му је непријатно то питање или м 
 одрешише му руке, којима у први мах не могаше ни макнути — осећаше јаке болове више лаката.{S} 
е грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога насмејанога положаја. 
нако како је досад текло, али се још не могаше домислити својој незгоди. </p> <p>Опазила је сам 
p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... </p> <p>— Стој! — викну Станка, ос 
.{S} Па да је бар из какве богате куће, могла би се још и разумети њена охолост, али Марко беше 
м вечерас добра стотина дуката, која је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, као кривац, обори  
ло би је горе зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи завезаних очију? </p> <p>— Кроз сукњу се види 
ересова у највећем степену.{S} Кад није могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити  
идео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, но п 
тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ови љ 
емо, кад не може друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра и 
ненадну милост Ђуричину. </p> <p>»Нисам могла веровати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш 
и, па се издаде.{S} На лицу му се јасно могла читати мисао: »Пропао сам, нашао је!...« </p> <p> 
- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула бих, кад би 
ш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина, мо 
е, погледа у пружену пушку, која се још могла у сутону опазити, па се одједном окрете и потрча  
густи купињаци и павитине, у које би се могли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на једној већој 
ци, није држао псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе с 
} Па, напослетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... да није њега 
S} Беху се обојица тако примакли, да су могли чути један другом дисање. </p> <p>— Камо се, по Б 
начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљ 
ст унутра, те се одмах, на први поглед, могло видети да је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра 
и опрезни, јер да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у веч 
што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђу 
ну, доста лепушкасту.{S} На први поглед могло се опазити, да су обе женске од онога реда, који  
ела варош, па се домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао чо 
је било тако право и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S} Али једнога дана свих пет 
а, виде да је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и он окрете низ поток обичним кораком. 
ече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спусти се на п 
 отуд од кафане чујаше разговор, али се могло одмах опазити да је мало света пред кафаном. </p> 
ту, сачека је Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку.{S} Ђурица је о 
али се још није добро видело.{S} Тек се могло назирати небо, које се, као црн џиновски поклопац 
 доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо живети, само да беше ове садање памети...{S} 
еодређено махну руком поред уха, што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и к 
у и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку дру 
, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуда провући! </p> <p>— Отварај! — викну капетан 
ижа, и он је најволео, кад би се некако могло десити, да изненада упадне у какву гомилу и да се 
е смркло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда скоро 
Намести је он, рецимо, код... где би то могло?... све једно, Новица би јој нашао згодно место,  
ако узмогнем сад на повратку, ако ли не могнем сад, онда после, пошто му предаш новце...{S} Мен 
е и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити њега на згод 
ити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па му узми па 
 </p> <p>— Тешко ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... </p> <p>— Како?...{S} Хвала ти 
.{S} За онога што се појави из шуме, не могоше смислити ко је. </p> <p>— Биће то који његов гла 
ву синчићу, ма око барјака се никако не могоше погодити.{S} Извириваше сви редом на прозор да р 
} Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Ј 
азиш, као онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов дати — рече му свештеник, очекујући 
д до пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и овако — одговара он Станки, која му нуди јастук. 
је могао значити: »О, па он није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин гласан одго 
{S} Само онако твојски, знаш? </p> <p>— Могу, вала, залудан сам — одговори Радован и оде за Ђур 
чуђен Ђурица. </p> <p>— Хоћу, велим, да могу слободно погледати сваком у очи.{S} Што да ме нази 
ве, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми шт 
ли, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре. </p> <p>—  
му: </p> <p>— Ово је место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражим,  
пава, мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S} И ето, дочекао 
на језа кад помисли, да му свакога часа могу одузети и одвести то једино његово благо, да је мо 
оји бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђурица, прескачући лаким  
и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи у пан 
да, вели, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После је одлежао трле 
само да ти кажем. </p> <p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме остави, а после... </p> <p>— Па добро,  
?...{S} Да га убијем својом руком... не могу, нећу...{S} Тако би се смирио за час, па ништа!... 
 шта је? </p> <p>— Хајде да идемо... не могу да спавам. </p> <p>Новица устаде, протрља очи, па, 
е на пут с кметом. </p> <p>— Знаш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена 
акије? — пита га Добросав. </p> <p>— Не могу, ништа не могу...{S} Спавај! — одговара Ђурица, па 
{S} Седи само да ти кажем. </p> <p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме остави, а после... </p> <p>— П 
 ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба да зарађујем. </p> <p>— Пристала бих, са 
} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо 
} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мисл 
ки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја не могу живети без тебе....{S} Море с каквом сам се варошк 
</p> <p>— Оне раде тешке послове, па не могу мирисати као ви, што само седите и намештате се за 
ге ’вако тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да држе... све од пића!...{S} Није требало да пије 
дер, синко, придржи.{S} Стар сам, па не могу сам... </p> <p>Радован га услужно скиде с коња, па 
а Добросав. </p> <p>— Не могу, ништа не могу...{S} Спавај! — одговара Ђурица, па опет леже. </p 
p>— Добро... како хоћеш.{S} Само сад не могу... </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајка,  
брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што м 
p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч ошину преко срца као му 
 мене затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо.{S} Него кажи што друго 
 <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да н 
по видела оне чудне погледе, који се не могу ни снити ни замислити. — Бар она досад није никад  
носан мирис отаве шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце прижи 
двојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штогод на мене 
ена. </p> <p>— Не знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем 
ш ја једнако мислим код куће, никако не могу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђу 
што, газда Јанко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати 
али?{S} Само ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са 
 сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S} Мора 
, као да је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол; ос 
мпира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...{S} Једном речју, ваљало је проћи доста света, п 
а сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветни 
p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{ 
 То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш кр 
— Ако ми затреба што за јело и тако, то могу...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за потеру, чим 
онесем што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, 
лади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али се одмах трже и уплаши 
p> <p>»Смем га убити, по закону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његови љу 
икако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је д 
колико пута је седао и одмах скакао, не могући умирити своја узбуђена осећања.{S} Али се опет с 
е по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шта то би. »Сад овога тренутка беху два  
јама застају сви и, у оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупиш 
вели, сад журно траже.{S} Тиме му одузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о свом пол 
азбојник и да, услед тога, изгуби сваку могућност за предају. </p> <p>Истога дана Вујо дозва је 
ио.{S} Али зашто тако одмах, зашто нема могућности да се спреми за то, да размишља дуго, да учи 
а није још био окован и имао је довољно могућности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из 
је не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да својим мислима.{S} Час 
з свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђаше пред пандурима везан, 
танке Радоњића: црне или граорасте или, можда, зеленкасте?...{S} Ђурица их је само једном сагле 
{S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у ма 
о бити?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда скоро да сване?...{S} Па онда...{S} Шта оно још б 
јицом зликоваца. »Ко зна — помисли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полу 
ачно је Коста стигао и испричао, или је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?...{S 
нако, како је од оца навикао.{S} Имања, може се рећи, и не имађаше.{S} Једна кућица са даном ор 
<p>— Па... како коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то?  
е могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. 
 ми, много су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути зашто су ми требале. </p> <p>— Ако ћу п 
 неће... још не сме...{S} Али ко зна... може још доћи одговор...{S} И срце се опет почиње раста 
ет на крају би помислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неод 
 да ме може убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Ка 
на своју руку. </p> <p>— Истина? ...{S} Може се још обогатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док г 
угога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш 
 берзанској шпекулацији не страдате.{S} Може вам се отворити стециште због те кафе — узвикну ап 
о сачувао свога коња од заморна пута. — Може на његову коњу... </p> <p>— Па добро, кад је већ о 
.{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу 
 хајдуком и, тако рећи, зликовцем, кога може убити последње циганче, па нико да му не суди. </p 
— запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да може. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође мојо 
роменити ни отурити, јер, Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њега оставила све... 
ићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си онома 
.{S} Крили су се веома опрезно, али шта може међу људима остати тајно!{S} И његове везе почеше  
јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} Истин 
и... од власти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са  
тресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брате, ч 
у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав предао н 
би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити свашт 
а после краћега ћутања. </p> <p>— Е, не може тако.{S} Морам ја то знати пре поласка, јер већ им 
ми каже сад; јер кад изиђете одавде, не може се више врдати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући даље 
> <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада н 
отрча још брже. </p> <p>»На коњу је, не може ме нанишанити...« — помисли они по гледа онамо у с 
на оноликим парама!{S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Пос 
ао, коју никако не може да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о дру 
, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен на смрт.. 
{S} Нешто се необично догађа у кући, не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред 
ка се дете поправи... </p> <p>— Јок, не може! — одсече кнез. </p> <p>Међу момцима наста гуркање 
арко. </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не може проћи — одговара терзија. </p> <p>— Колико даш, де 
је сад тако драго и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа познатих му места, као да је год 
у због тога дизали потеру. </p> <p>— Не може бити! </p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те  
 обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском ових необичних дога 
стави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем,  
више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила негде 
ило, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче  
тнила, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети оно густо прамење.{S} Али само н 
} А она?...{S} Оцу не може, јатацима не може, мојој кући... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је,  
до каквога поузданога заклона, а она не може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се одре 
Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од дево 
потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други љу 
, болан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, ниј 
ше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оно 
 Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах 
 око себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чека 
сад паре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стран 
 ватром. </p> <p>— Па како ћемо, кад не може друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо 
горе му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огл 
Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно 
<p>Ђурица појми, да од његове намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свеште 
сто; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, зевајућ 
о знам да се мора кидати.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих љу 
е за под, за шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита писар« 
 црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Само пролећу као ис 
ча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. </p> <p>— Није то тако — одговори му В 
: </p> <p>— Јеси чула, овако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком на г 
шапуће он нарочито, да га нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опрости... и ја њој пра 
око себе, па уздахну, као човек који не може да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде по 
етно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради.{S} Сутра  
.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од четвртине...{S} Боље му је овако,  
нога по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасо 
размишљања, без поговора; јер он сам не може ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вуј 
стом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих 
 га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице бел 
у овакву стању и за овакве ствари он не може никад ништа смислити.{S} И досада је други за њега 
је прстима за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Ч 
. </p> <p>— А, то не може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!...{S} Првога дана, пошто мене  
и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једна 
рна, најстрашнија мисао, коју никако не може да заборави, не може да је забаци међу друге мисли 
Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити и з 
 и она себи друга... </p> <p>— А, то не може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!...{S} Првог 
д усиљенога стезања. </p> <p>— Е, то не може да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца  
> <p>— Знам шта мислиш, синко.{S} То не може.{S} Сваки је, који је бивао на твом месту, то поку 
рану, где није његова соба... да нас не може опазити с прозора. </p> <p>— Знам ја, само ти хајд 
са...{S} Лакомислена и бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно,  
 морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је хар 
 рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, јатацима не може, мојој кући... и горе!...{S} А-ј 
свим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, д 
их криваца, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи н 
 могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи у пандурским рукама...{S} Тада се прене и, н 
а ћу сад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p>  
 може приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на ро 
 да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни повратити.{S} Заиграше јој усне гр 
таде да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без и 
ча да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њој: од толик 
могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), да је узела хајдучку пушку 
 на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки случај... са њега право у пото 
је рођени страх, потрчи напред што више може. </p> <p>»Ја црна живота, мајко моја!« — помисли у 
 ово »нетицање ничега« продужи што више може. </p> <p>У таквој тишини, у тој затупљеној укочено 
е човек, који може онако да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да благослови њего 
 Шта је узрок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, који може да воли, који тражи свет 
осла!{S} Мораћу ја отворити очи, јер ми може начинити сто чуда...« Сан га превари, и он заспа.  
теде да се објасни са њом сада, кад јој може много што шта рећи, што иначе не би могао.{S} Хтед 
ник!... прамен густе прашине...{S} Краљ може...« </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикује он поново, 
ад виде како један бистар од природе ум може да влада ученима и неукима — Вујо поче стално да с 
у са мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћ 
ром.{S} Народ нагрну колима, па нити ко може приђи колима да што види, нити се може извући из г 
ца.{S} То треба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће знати ш 
нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује 
леда га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као 
 Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радован излаж 
и, али га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S} Раз 
овај глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то може бити?« — помисли она.{S} Пре две недеље су заједно 
ренила у њему. </p> <p>— Како... зар то може да буде?... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој си 
.. па се непрестано домишљаше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме д 
ку болећиву доброћудност, која се често може опазити код људи зеленкастоплаветних очију.{S} Али 
и потрчаше из све снаге, онако, као што може потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му сам 
оде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи махну главом. </p> < 
 луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, 
Нема краја њеним мислима...{S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то  
је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше в 
јо и окрете се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде наредити што имамо — одговори Ђурица, па  
уде«... </p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо да се разговарамо о послу — рече Вујо, прилазећи 
 је оштро, кад му она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. </p> <p>— Пос 
с раскида, ако она хоће... </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас ст 
 Пет стотина дуката. </p> <p>— Ништа не можемо учинити...{S} Ја јесам позаимао готово свима Вуј 
е је у његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути. </p> <p>— То је мука, — рече Ђурица, 
ео сам... </p> <p>— Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја такве ствари не врши 
 идем свуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шт 
 извршила своју дужност: »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хтели!«... — као да говораше она 
ороту, не чекај полицију...{S} Пасош ти можемо набавити.. </p> <p>— Имам пасош, али куд да идем 
оши.{S} Док он изређа све механе путом, можете га стићи, па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо 
ли сад гинеш! — викну Ђурица. </p> <p>— Можете ме убити, али сад немам. </p> <p>— Хоћеш да те м 
мирнији, проговори неодлучно: </p> <p>— Можете сад говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије  
он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. </p> <p>— Како?{S} Кога то? — запита Ђури 
ледњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете убити? </p> <p>— Јок, не море још — одговори ћат 
у... нека те бар она гледа...{S} И, ако можете... подигните ми један камен на гробу... </p> <p> 
а кућење, на рад? — Одреците му то, ако можете!{S} Дакле, случајно учинио једну погрешку и био  
ам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А како да изиђем одавде? </p 
гласити за хајдука.{S} Али то неће још, можеш се ти слободно предати... </p> <p>— Доћи ће и та  
?... </p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те глед 
/p> <p>— Подај им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војковци 
ити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и  
косником. </p> <p>— Пожури се, што брже можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари зликовац. 
гла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на похару. </p> <p>— Све јед 
 </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос, Марко! —  
боље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле 
ђу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се можеш вратити слободан. </p> <p>— Онда... ништа!... — р 
сом право мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар  
 Ђе ћу те сутра сачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... 
ђујем. </p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у почетку 
 да покушам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тог 
..{S} Савладан је, побеђен... </p> <p>И мозак, и срце, и крв, све се следило, умртвило... ништа 
ћемо, и који је рад кориснији за народ, мој или ваш?... </p> <p>— Зар се школе уче само ради то 
си ми изгледао друкчији... </p> <p>— Е, мој попо... шта ћу, таква ми је, ваљад’ судбина...{S} М 
ега само дваестину динара. </p> <p>— Е, мој пријатељу — рече му присебан, неки весељак, вересиј 
а добро, па ће нас чувати. </p> <p>— Е, мој соколе, није женско срце као твоје.{S} Ти мораш сва 
ујући жудно његов одговор. </p> <p>— Е, мој попо! ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем  
едавши га мало боље. </p> <p>— Од муке, мој старче, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, 
> <p>— Како, зар је он... </p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака,  
уде?... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко... да је то, што ти радиш, какво добро, зар н 
арамбаша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш.{S} Чичу питај... </p> < 
p>— Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!...{S} Ко  
ељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{S} Неће грли 
 </p> <p>— Ко, зар Јевђовић?...{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ев 
е сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десетом округу.{S} Склонили су њега до 
ише онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити... 
 ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели... </p> <p>— Иди ти то причај Милеви — пр 
ај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи...{S} Истина  
деле ли и они његово мишљење. </p> <p>— Мој отац, као сељак, дао ми је васпитање како је могао  
аре или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти,  
одиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа.{S} Данас  
лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он 
ретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га ви 
 као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, 
мо: мрд-мрд и — готово!...{S} Господине мој, шта мислите!... </p> <p>— То су, брате, свиње — од 
се очи раширише, узвераше се... »Шта ће мој попа овде?...{S} Откуда он...{S} Гле, и крст!...{S} 
о, необично!« </p> <p>— Ђуро, ојађениче мој!... — чује он загушен глас, јецање... затим се скла 
дан камен на гробу... </p> <p>— Јединче мој!... куку несрећници!... кућо моја!... </p> <p>— Еј, 
нио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разл 
<p>— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћа 
 и одржа се на ногама. — Ова је моја... моја... </p> <p>...{S}Пијанка се продужи до пред саму з 
{S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S} Моја Марушка мени спреми све што хоћу, па кад имам гост 
аш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за  
»Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један прозор з 
 друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Српкиња 
head>XVIII</head> <p>— Наслеђе, господа моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе 
х рамена и одржа се на ногама. — Ова је моја... моја... </p> <p>...{S}Пијанка се продужи до пре 
 како да изиђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, само ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони главу  
..{S} Кад стигне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта се рад 
току или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... </p> <p>— С 
с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали 
 Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па или моја или твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели,  
ме да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби не трабуња штогод  
е ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </p> <p>— Е 
тац... другарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би би 
ше може. </p> <p>»Ја црна живота, мајко моја!« — помисли у себи и одмах се постара да угуши так 
и деце!...{S} Жива ми деца!...{S} Браћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — викну Пантовац. </p> <p>О 
единче мој!... куку несрећници!... кућо моја!... </p> <p>— Еј, црна мајко! — чује се из народа. 
 још горе у зобишту. </p> <p>— Потражи, моје дете, па пожури, — викну Никола, сагињући се на ко 
 да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пази 
мијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— Кога? </p> <p>— Мучно да га знаш 
а, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам 
знаш како пролазе они, који раде против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и пог 
о, ја радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш од других — продужи  
и криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама!  
лини...{S} И знаш ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта 
 имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p> <p> 
ива, нећеш узети другу...{S} Зар толике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псе 
и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љубити 
како.{S} Али нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, 
уго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката. 
 му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамба 
— Још нисам то дознао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S 
 рамена. </p> <p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... </p> <p>Станка обори 
 обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје...« </p> <p>— Ђуро, спаваш ли? </p> <p>— Не спавам 
. </p> <p>— Бог с тобом, господине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе греши 
а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће  
кога дана, а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, и они, који са мном мећу гла 
у обилази далеко! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли си чула? — запита Станка, избегавајући да и 
ом, док се не исповеда.{S} Због тога се моји никад нису причешћивали. </p> <p>— И ја ћу се испо 
д што ме снађе.{S} Кад су најпоузданији моји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живот 
Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; треба  
ање.{S} Али реците ви мени, драгановићи моји, са чега толики други свет оде у гору?{S} Зар не в 
... сигурнији смо овако.{S} Мене чувају моји сељани, њега његови — одговори Ђурица. </p> <p>— В 
открива своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су рукама сви његови планови.{S} Него да ми сад о 
а?...{S} Оцу не може, јатацима не може, мојој кући... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је, оно на 
<p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— 
ро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао?...{S} Мајка... отац... другарице?. 
{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, 
 саму косу; онда окрени све косом право мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни  
после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ сад, па жури. </p> < 
њених глава? </p> <p>— Ни једнога нисам мојом руком дирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не зна за 
мени је право, како хоће побратим.{S} С мојом пушком сигуран сам на сваком месту — рече Радован 
сли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоће 
 па узми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, али  
Шта да чиним са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад 
S} Тамо је напред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода 
 ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја б 
 кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Хе-хе... — с 
о верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једн 
нећу се шалити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хо 
глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак. </p> <p>»Гле, смрт! — помисли о 
и, уши, образе, цело тело...{S} Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњил 
и становник, придржавајући се рукама за мокре зидове блатних кућица или за накривљено прошће ду 
 камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све...{S 
е блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима, прел 
асних злочина, мука, уздисаја...{S} И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре маг 
 крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокролужанин слободно иде путом и звиждуће, не боји се  
а кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску.{S} После неколико тренутака отворише се со 
ктиканта, те му, на име мајчино, написа молбу за помиловање, и он с великом пажњом испрати молб 
миловање, и он с великом пажњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога дана није никако помишљао о  
да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз.  
 желео да види, спусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео 
одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чујем Доброса 
 </p> <p>— Морам ићи.{S} Остави ме сад, молим те! </p> <p>— Немој, болан.{S} Што?{S} Седи само  
>— Не знам, како ћу... </p> <p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих т 
четворицом жандарма... </p> <p>— Митре, молим те само немојте у главу.. — чује он свој глас, ал 
 ударац у леђа. </p> <p>— Не ударај се, молим те, наредићемо се лепо... — рече он, ступајући на 
е нађемо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, молим те... остави ме мало! — одговори она збуњено и, н 
иле у девојку. </p> <p>— Не помињи зло, молим те, — рече она крстећи се. </p> <p>— Добро те њој 
веже очи. </p> <p>— Немој... остави то, молим те — рече Ђурица, махнувши везаном руком. </p> <p 
а га љутито. </p> <p>— Не помињи ми то, молим те.{S} Хтео сам се после изести од муке.{S} Сад ј 
хну ножем. </p> <p>— Хоћу, брате, хоћу, молим те... ево на, ево сад... — муцаше он, вадећи руба 
! — викну неко испред каване. </p> <p>— Молим, ја сам се пре абоновао — одговори апотекар. </p> 
отина, они све разграбе, и још морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим за  
новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да с 
и, али сад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла нож 
много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га  
а, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он потресен 
>— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаше тако  
оста је. </p> <p>— Е онда те само једно молим: не иди к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па 
места за двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио... знаш... скоро су ме петљали... </p> <p>— Знам  
з предиха, те му и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухватити смисла.{S} А Пантовац,  
ила звоно, сазивала побожне хришћане на молитву, а сад се употребљује само на литијама. </p> <p 
доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог оца нашега Василија, иже јест на одержим 
ше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу.{S} Утом попа отпева тропар, испи чашу вина 
{S} Какву сте то ви философију свршили, молићемо, и који је рад кориснији за народ, мој или ваш 
се чу глас онога непознатога. </p> <p>— Молићемо, ово су пречњаци, а ноге се бацају таквима — о 
</p> <p>...{S}Овака варошка, згодна као молована, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе  
 кâ на тањиру, још какве варошке!... кâ моловане, беле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја вуче 
а овеселивши. — Поузданија ми је пара у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђурица се насмеја; одброја  
рану улице.{S} Пажљиво и опрезно корача момак, бојећи се и презајући од свакога звука, од сваке 
крстоноша.{S} Ђурица постаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе уважења и углед 
одно и отворено погледа.{S} Још ниједан момак не могаше поуздано казати какве су очи у Станке Р 
а врата. </p> <p>Митар жандарм, одважан момак, стаде први, и по упуству капетанову покуша да ви 
мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није никак 
} У Сретенову колу остаде само десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још мо 
етену, али овога загради трострука леса момака, а на Ђуричино раме, као из неба, паде рука кмет 
ова...{S} Толико је пута она слушала од момака разне изјаве — разуме се љубавне — али све то не 
које чита у погледима већине девојака и момака, такав поглед не би поднео, он би га уништио или 
о гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех.{S} Али ч 
и дана јавише му да Сретен, са неколико момака, једнако крстари по селу, с намером да га убије  
ца неће ићи обичним трагом свих сеоских момака, већ је његов пут одвојио од осталих.{S} Ну имађ 
менима...{S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме није и д 
паде на памет да погледа на њега као на момка. </p> <p>Станка није била толико необична по лепо 
о сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их слободно 
, мучише и тукоше механџију Цинцарина и момка му синовца, узеше му осам стотина банака и, зарез 
њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало и 
 вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе 
су га старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му она 
.{S} Ну девојке су га избегавале, као и момци.{S} Плашио их је највише његов рђав глас у народу 
лазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочито Сретен.{S} И сама власт поче много живљ 
 она заволи... о коју се отимају толики момци... да упропастим ’наку девојку!«...{S} То беху те 
 изглед не донесе уважења и угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама.{S}  
к, не може! — одсече кнез. </p> <p>Међу момцима наста гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина уха дол 
еђали, па напослетку изиђоше напоље.{S} Момчадија пребледела, па нико не дише; све упрло очи у  
 најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тог 
че ручак.{S} Свирала одјекну... </p> <p>Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађ 
е употребљује само на литијама. </p> <p>Момчадија се, после барјака, највише граби за меденицу  
вала необична и страсна осећања сеоској момчадији. </p> <p>Кад пређе праг, баба стаде да се здр 
 беше, и стасом и лепотом, надвисио сву момчадију.{S} Беше их и старијих и одевенијих, али глед 
ка, зовну га: </p> <p>— Ходи дер ближе, момче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и дође пред вра 
ојажљиво да чека одговор. </p> <p>— Хе, момче, — одговори Јанко после краткога ћутања — траљава 
та од те помисли. </p> <p>— Откуд теби, момче, ове ствари? — запита полицајац, дигнувши на једн 
е рука кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, да се разговоримо. </p> <p>Ђурица зину од чуда и 
енеражен Ђурица. </p> <p>— Добро јутро, момче! — поздрави га писар. </p> <p>Ђурица прекорачи пр 
е јамачно какав буковички лаутар својим монотоним циликањем растресао загрејане живце...{S} Мра 
узвикује он поново, прекидајући слабо и монотоно читање пресуде. </p> <p>— Ћути, не сметај сад. 
м урвинама, по голим и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, 
и у његовој апсани. </p> <p>»Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли на 
а! ...{S} Видиш, и то се мора наредити, мора јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И 
реза ни од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим 
 слатко допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како о 
, хајдук!...{S} Е, нећемо више тако.{S} Мора се радити како ваља, или никако...{S} А шта ли ће  
а крушку, под којом је седео. </p> <p>— Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадај 
, казали би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: ос 
добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без размишљања, без поговора; јер он сам н 
 и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању у очи, али се старао да не м 
еч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажмурио и 
мачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро промислио.{S} Али 
 пред очима и полагано спада она пијана мора... </p> <p>Писар стаде више њега, разави хартију и 
 после долази право разрачунавање, које мора имати неке сразмере са државном уценом.{S} Али се  
, стаде изостајати. </p> <p>— Лакше, не мора баш тако брзо — проговори он. </p> <p>Не остаде им 
аке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо 
 Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу да сам 
екиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква погибија 
равнило са ливадама. </p> <p>— Овуда се мора трчати; нема шале — рече Пантовац. — Снахо, ти нап 
 руку на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра се мора извршити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се данас  
кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се мора наредити, мора јој се нешто учинити да други пут т 
..{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамач 
реће ми, само је задуго говорио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш у 
 брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером... 
а лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању у очи, али с 
а.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти успро 
купим пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри 
а је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати му савета, шта 
о куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа под записом говори 
 не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто предсказивала 
 његова посла! </p> <p>— Како ништа; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па мор 
 од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде,  
...{S} Незгодно му је што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било 
 </p> <p>— Знам, ићи ћете у смедеревску Мораву.{S} Али ништа, састаћемо се ми прије тога. </p>  
ло курјаци.{S} Сваки, ко имађаше стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал  
ешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом руком за чело, које обузимаше све 
ка«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се приб 
еше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, немаде куд, но продужи право к њима. </p 
најгоре што је она, по његовој наредби, морала тако проћи кроз цело село, и ником није смела до 
> <p>— Па је ли све извршила? </p> <p>— Морала је, јадница.{S} Чекало би је горе зло. </p> <p>— 
Марка Радоњића, а једна од оних женских морала је бити Станка. »Ево згоде — помисли ОН — до мра 
ица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да се овако још продужи, мо 
ма и косама.{S} Бегунци су свакога часа морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, к 
поток, угледаше коњаника, с којим су се морали срести.{S} Ђурица познаде попа. </p> <p>— Поп! — 
иже Новица. </p> <p>Пошто се засад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица  
 други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> < 
 варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спавати. </p> <p>»А најпаметније  
оше потесу, беше већ свануло.{S} Сад се морало ићи чистином, јер поток, кривудајући кроз њиве и 
љивије... </p> <p>Са таквим појмовима о моралу Ђурица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је т 
еш и ти, Којо, са нама? </p> <p>— Па... морам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — 
 <p>— Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам! </p> <p>— Дакле, сигурно? </p> <p>— Сигурно! </p 
 ја будити капетана за сваку ситницу... морам знати зашто. </p> <p>— Ђурица...{S} Ђурицу хајдук 
{S} Сам га научих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити.« </p> </div> <div type="chapte 
а ћутања. </p> <p>— Е, не може тако.{S} Морам ја то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу 
<p>— Е, сад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хо 
>— Шта је?{S} Куд ћеш сад?... </p> <p>— Морам ићи.{S} Остави ме сад, молим те! </p> <p>— Немој, 
 узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па отвор 
ко год знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар 
још данас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем о 
 промисли под утисцима оне плашње. — Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршава 
на.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још н 
горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, има неке мајсторије.  
/p> <p>— Све ћу ти сутра послати, а сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док не по 
, па да ноћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам на другу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу  
Све једно, морамо раскидати, па онда не морам ни крити.« </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S} По  
ају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не смем изићи  
па се чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити, па куд пукло! </p> <p>На томе се сврши 
х се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p> <p>— Па добро, дај 
си пет стотина, они све разграбе, и још морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако да  
оћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо раскидати, па онда не морам ни крити.« </p> <p>— 
ћи их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо ускоро опет на посао, јер нисам још свима нашим  
зао... — одговори Ђурица равнодушно.{S} Морамо да се одморимо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — 
ноћи, сигурно...{S} Лези, спавај; сутра морамо ранити... да опет мало пијемо... </p> <p>Њему се 
ста, Вујо га заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потес 
уката. </p> <p>— Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} П 
и, онај доскорашњи војник. </p> <p>— Ми морамо леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће досађ 
ма де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. </p> <p>Ђурица му ис 
пет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш... — п 
 Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: метнуо чове 
 а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар не бих 
воликих злочина, још није ни тренуо.{S} Морао се негде одморити.{S} После краћега двоумљења оде 
и, нит’ ми што чусмо за тебе. </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја 
аредбе, где се налази кмет...{S} Али је морао бити много опрезнији од жандарма.{S} Ономадашњи д 
, али му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати зид, кад Ђурица није још био окован и 
 да се са њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних л 
ога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — одговори му Станка. — А ја сам задо 
а најзад Дарвин.{S} Разуме се, да је он морао објашњавати публици значај свакога имена, те је т 
стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p> <p 
није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природе и против себе сама.{S} Жуди 
н бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: утвр 
 за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, 
. »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... само да је вид 
 Хоћемо ли имати скоро посла? </p> <p>— Мораћемо, ја како.{S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја  
<p>— Зар ћу и ја... на посао? </p> <p>— Мораћеш; нема ко други.{S} За овај посао требају ми поу 
} Хм... женска посла — ђавоља посла!{S} Мораћу ја отворити очи, јер ми може начинити сто чуда.. 
 <p>— Није вајде, Ђуро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго место — рече му он, кад му сао 
 сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему половину од добити, ј 
убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на сам 
е они наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихо 
ем и проговорим реч?... </p> <p>— Па не мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и 
 Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћеш — одговори Станк 
. </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, 
>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То ми 
воје ми признање не треба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио похару.{S} Ноћас се добр 
коле, није женско срце као твоје.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два округ 
 ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут. </p> <p>Кад ст 
сивих и беличастих облачака... </p> <p>»Мораш да мећеш главу у торбу, ради њихове користи« — се 
 не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих 
јно махну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га ова појава не за 
 знам — рече она смешећи се.{S} Истина, море, какве су то девојке, јесу ли лепе? </p> <p>— Тхе. 
н, па хиташе на ручак. </p> <p>— Ништа, море, иди ти! — одговори Ђурица збуњено. </p> <p>И поп  
знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море, играју преда мном кâ на тањиру, још какве варошке 
А ова кућа није са улице? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо је напред магаза ђе ја смјештам моју робу 
ојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, море, негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га мало б 
итрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, море, ономад грдно обрука! — рече му Вујо, кад затвори  
ки син, богаташ... </p> <p>— Полако-те, море, ви одосте на друго, — проговори месни свештеник.  
ну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећ 
више при улазу. </p> <p>— Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радо 
ишта, Вујо их задржа. </p> <p>— Што ви, море, не идете дању заједно, као прави хајдуци, него се 
живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </ 
љ, ако је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али н 
же да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, море, починио тамо у Трбушници? — проговори капетан, чи 
ривену за леђима. </p> <p>— Чији си ти, море? — запита га старац. </p> <p>— Зар ме не познајеш, 
причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашло дете цуру према себи, пригр 
си ми тако послушна. </p> <p>— Не вичи, море, имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђурици. — К 
ин-Мито, простота!... </p> <p>— Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире... да ниј 
женски глас изнутра. </p> <p>— Отварај, море, озебох на овом кијамету — — одговори Ђурица. </p> 
 Станка, осмехнувши се. </p> <p>— Ехеј, море, побро, да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како 
адно, суморно и пусто... </p> <p>— Пиј, море, шта си се побабио! — узвикује му Митар весело. —  
 док не састави друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. 
p> <p>— Шта ће ми бити? </p> <p>— Како, море... дигоше на тебе сав свијет. </p> <p>— Да није по 
аш онога зликовца... </p> <p>— Није то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину  
сурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже се к трпе 
упаде у разговор: </p> <p>— Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Сам 
пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки др 
, проваљен зид!... </p> <p>— Шта велиш, море? — викну онај с прозора. </p> <p>— Зови људе, буди 
чинити »физиту...« </p> <p>— Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. </p> <p>— Имаш ли  
ња стена! ...{S} А Јово пропаде! ...{S} Море, добро је њему.{S} Издржаће неколико година, па ку 
ислиш ја не могу живети без тебе....{S} Море с каквом сам се варошком ономад проводио, ниси јој 
окружнога...{S} Је ли то на реду?...{S} Море, срећан сам ја, бадава!«... </p> <p>А Станка само  
<p>— Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук. — Море ти си жешћа од мога побратима.{S} Чујеш, да поведе 
било смеја и причања по селу! </p> <p>— Море, децо, гледајте своја посла — одговара им онај с п 
т дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p>— Море, ти не тражи наводаџију за женидбу: видиш како уме 
ам ја стока, да само једем... </p> <p>— Море није то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим с 
ринући се о крају свега тога. </p> <p>— Море, докле ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њ 
и га убили, да му равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега сва Србија, ја ти кажем. </p> <p>...{ 
да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чи 
асом, од кога Ђурица задрхта. </p> <p>— Море, то се зна... какво издавање!{S} Али ко ће ’наке м 
овар жита!... — викну Ђурица. </p> <p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{ 
. — вели један Ђуричин сусед. </p> <p>— Море, шта ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше 
а и једнога дебелога терзије. </p> <p>— Море каква песница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се  
, причај! — повикаше девојке. </p> <p>— Море ништа... здравља ми!...{S} Срели се на путу, па ме 
 ’нако... упитамо за здравље. </p> <p>— Море, Ђуро, надлагује се свет — одговори Сретен муцајућ 
е ли Ђурица друкчије мислити. </p> <p>— Море, не знам ни ја... био сам луд.... </p> <p>— Зар ни 
 он, пружајући пљоску Ђурици. </p> <p>— Море остави ме, није ми сад до тога — одговори Ђурица љ 
се Ђурица и погледа га у очи. </p> <p>— Море, много је то: неће сваки струк осећи по два.{S} Не 
о пребројати, но деде причај. </p> <p>— Море број то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде 
> <p>— Сад не марим да умрем. </p> <p>— Море, живећемо, Стале!... </p> <p>Загрљени и радосни си 
проврти, а чутура удари клин. </p> <p>— Море чувај се да не заклиноше. </p> <p>— Стари смо позн 
рујица... мало пре дође озго. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта. 
<p>Јово изиђе из собе полако. </p> <p>— Море, прођи се комедије, кад ти кажем.{S} Најпре сам за 
е, па нам не треба боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, са 
 Ја мишљах ти ћеш чак у зору. </p> <p>— Море махни ме.{S} Беше тамо један... ђаво га знао...{S} 
е дадоше на разговор и причу. </p> <p>— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће  
после дужега ћутања, промуца: </p> <p>— Море ништа.... његова посла! </p> <p>— Како ништа; то м 
и, тајо, да се испече погача? </p> <p>— Море, дај што било.{S} Имамо посла. </p> <p>Жене се пож 
о, али што ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шта кријем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и  
p>— А, белају, па што кријеш? </p> <p>— Море, оканите се... шала, кажем ви! </p> <p>— Причај, п 
 ви сад можете убити? </p> <p>— Јок, не море још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у 
/p> <p>Палилулска улица претворила се у море блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге  
а ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече 
 треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{S} Имам пасоше 
 Све је тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја знам, и з 
м покривених, кућица, што тону у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; привлаче га она к 
у неколико деце у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљајући много, отвори вратнице и  
 Дајте мотику! </p> <p>— Марија, где је мотика? — запита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, да ли  
овора поста још веселији. </p> <p>— Ено мотике — викну пандур, угледавши држалицу где вири из к 
једаред узвикну весело: </p> <p>— Дајте мотику! </p> <p>— Марија, где је мотика? — запита кмет. 
овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После дугога читањ 
наредбе по свима општинама да се строго мотри на његова кретања, да се он ухвати или убије.{S}  
, само сам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. </p> <p> 
загледа у оно необично севање очију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичн 
им: »Сутра ћу, дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... д 
де да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, па се уздржа и з 
и прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га 
ери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. </p> <p>— Каквог курјака, ’н 
, па прошао.{S} И опет је нека снажна и моћна сила примамљиваше тамо, опет јој се чињаше да ниг 
 вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене санте, чији се лом и су 
 која га је наткрила и заклонила својим моћним зеленим покривалом...{S} Гле, шушти и бруји ту т 
турили његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна  
ело...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно  
. </p> <p>...{S} Шта је ово?...{S} Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светлуца пламичак жут 
Ко је то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, који стајаше под прозором. </p> <p>— Ја са 
до, после велика умора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и за 
ти Станка. »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... само  
Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребније — рече он, чим се поз 
ће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, ко 
звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем ићи. </p> <p>— Стој! — реч 
а разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне  
ликањем растресао загрејане живце...{S} Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрну 
рицу обузе нека непојмљива зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што дође ова 
ветлошћу придаваше још суморнији изглед мрачним сводовима храма, који се као нека чуда издизаху 
 кајати што дође овамо. </p> <p>Прођоше мрачно двориште и кроз некаква сниска вратанца ступише  
у шуму, умерише корак.{S} У оној немој, мрачној шумској хладовини Ђурица стаде да прибира мисли 
 требало... </p> <p>...{S}Ћути хајдук у мрачној јазбини, не мислећи и не видећи ништа око себе. 
ива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрачном и суморном планином, сија врело сунце, греје и  
} Први кораци одјекнуше необично у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице зауставише при 
че Тима, излазећи из собе и пипајући по мрачном ходнику. </p> <p>После неколико минута Ђуричин  
 му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрву присебности и одважности.{S} Он, за тренутак, забо 
е је вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S} Господине мој, шта мислите!.. 
 вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S} Господине мој, шта мислите!... </ 
д клупе.{S} Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу, показуј 
сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{S} Пов 
таде да чини неке необичне покрете: час мрдне једним раменом или пружи руку у напред и тргне је 
капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш. </p> <p>Јовове руке, којима се одупирао, клонуш 
 који га је савладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па не брини! — одговори Новица, за кога то, као  
д стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну он  
ли му други метак у груди.{S} Старац не мрдну више... </p> <p>Из шуме трчаше неко...{S} Ђурица  
 се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с оне висине,  
ајући руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осмејак,  
нда оде даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо леђа улици, и пр 
 капетан, мрштећи се. </p> <p>— Није ни мрднуо.{S} Ено га у дворишту...{S} Жену сам затворио, а 
д грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље...{S} Ето, сад 
 ноге приковане за под, за шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, онако као он 
овим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути. </p> <p>— То је мука, — рече Ђурица, погледавш 
вани на своме месту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху позавлачили г 
а му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре!...{S} Смрт!...{S} Привежу за колац, као говече, па 
 ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год зн 
аташе. </p> <p>— Хајде, вала; једном се мре! — одговори Пантовац, севајући очима бесно. — Подај 
а исцеди у душак... </p> <p>— Једном се мре!... — понови он своју стару лозинку, коју му сад жа 
у. </p> <p>— Тхе... ја мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говор 
меш мушки умрети. </p> <p>— Једанпут се мре! — довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутр 
ну, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недела.{S} Кад осети да је близу крај 
ма, обавезивали и спутавали у бескрајну мрежу својих замака.{S} Он је осећао да је тешко надава 
 виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу те лагати, зар  
 То су ми зацело, подметнули они што ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му некако чудн 
момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У таквим мислима о 
е започињаху говор о томе.{S} Станка је мрзела на ово своје стање, и мислила је досада да је и  
ла нећу сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима пандуре...{S} Како би било да с 
ово... — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо 
д видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као стидећи се  
стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова бла 
лежаше раширених руку и опружених ногу, мртав Пантовац.{S} Страх га беше погледати.{S} Густа ко 
си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!... </p> <p>Сви разделише ову философску мисао, п 
м у леђа, прободе га скроз, и Мато паде мртав... </p> <p>Убице се окретоше и одоше кроз село.{S 
та добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. </p> <p>— Наопако, шта учинисте! ...{ 
 беше наслоњена на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде г 
ећ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. </p> <p 
ајање љубљенога човека, али иза ње беше мртва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше и она изиђе из  
 због тога, што га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева. 
 мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га погледа благо.{S} Пр 
{S} Прибравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах носе 
ослетку добио тачно извешће.{S} Кола са мртвим Пантовцем очекују се свакога часа, а појединости 
 је он убио.{S} То се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђуриц 
овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? </p> <p>— Ни једнога нисам мојо 
после«... и не доврши мисао, јер угледа мртвога Новицу, где се отегао на зеленој ледини, а око  
 <p>— Зар баш на месту? — пита капетан, мрштећи се. </p> <p>— Није ни мрднуо.{S} Ено га у двори 
араца Сретен се само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече 
еље, али видећи да се понеко из публике мршти, назва их философијом.{S} Кад је утврдио тај гене 
ве... </p> <p>— Што ти није све дао.... му његова! — викну Пантовац као с неким правом, налазећ 
>— Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву, па квит посла 
доглава као псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити м 
ње забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те он не пропусти 
и, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини 
је ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим д 
кажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле необично и одлучно, и цело лице му  
вши половину рама, погледа напоље и сва му се крв следи, окамени се...{S} Две челичне цеви стој 
 су му поглед миловала још од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, покошене зелене ли 
и дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по нека пара.{S} Али, при свем то 
 Ђурица срете свога Кленовичанина, кога му је послао јатак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше као у 
су, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше сузе из очију. </p> <p>Збуњен, уплашен, изнен 
изненадни бол наиђе му на срце, од кога му задрхта цело тело, а пред очима се ухвати, наиђе нек 
рицу за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али мног 
нути преким путом, преко села.{S} Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како 
ше се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S} Р 
— Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега сва Србија,  
д га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа могу одузети и одвести то једино његово 
ве на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, д 
 ако непрестано стане овако трошити, да му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за то б 
х он много.{S} Наишао ваљада послом, да му што јави. </p> <p>Тако проседеше у разговору дуго.{S 
ће у оном нападу било је тако јасно, да му није остало више никаква друга излаза. </p> <p>Ђуриц 
двојио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио.{S}  
тање беше тако ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти з 
 на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно, п 
овац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате р 
 је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежну страшну смрт, без устанка 
p> <p>Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати му  
уша ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати 
се воде, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неколико капи хладне бистре воде!...{S} Наје 
ре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се 
/p> <p>— Ђурица...{S} Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! </ 
и неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја  
чати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђурица, прес 
ачега, од самога пространства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви 
се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред очима, спаде она тежина с главе... 
ховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на расположење повољан одговор, о 
} Митар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> <p>— Немој... остави то, молим те — р 
 ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим 
дима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, т 
анку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.{S} Младеж, чувши ћема 
Ђурицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његови 
, Ђурице... — вели Митар и сагиње се да му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако тешње?...{S} 
а она се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђаше се овој својој необичној послушности. 
ије оно исто што и чворкови, увиђаше да му је много више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да м 
зимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, увиђаше да му ј 
</p> <p>Ђурица се уплаши.{S} Стадоше да му дршћу руке, задрхта сав...{S} Једва се сети револвер 
о причешће!..{S} И наједаред стадоше да му се проносе у мислима светле и слатке слике давнога д 
> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Вода  
S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале људе, па се пожури д 
ослуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нем 
 велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет међу сељанима веома уздигнут, па стаде  
. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо раскидати, па онда не мор 
рива и бега, њему се непрестано чини да му је непријатељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт до 
траха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају.{S} Услед тога, 
или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати.{S} 
у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори 
ренута леђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже на груди.{S} Очи му се за 
ица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слат 
асом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огроман у 
антовац као с неким правом, налазећи да му је тим причињена хотимична штета. </p> <p>— Нема, не 
еба и воде?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понес 
ца, тражећи око себе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа. </p> <p>— Јок 
шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете 
скухати попару, па му не иде у рачун да му открива своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су рук 
тра. </p> <p>Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу 
ицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност,  
е колена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад му је пр 
— Бабетино једна!{S} Надао дреку као да му црева испадају!... </p> <p>— Сваки на своју страну!  
ући успут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Што не оде у во 
 је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно велико друштво: неколико људи за напад 
у Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам од  
{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из 
 и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпуно  
може убити последње циганче, па нико да му не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се опазило да 
 добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће! </p> <p> 
д мене плаши — помисли Ђурица — само да му робујем, али нећеш!...« </p> <p>— Јеси ли спремио ка 
неких других узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео одредити право занимање, кад би то б 
осте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радован, настављајући своју миса 
, у онај непознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди јо 
д би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне она 
се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки изглед највише зависи од кратке кошуљ 
 кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица трагове ужасних злочина, мука, у 
 био...{S} Откада памти за себе, никада му још нико није тако отворено у душу загледао...{S} И  
ли? — запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор. </p> <p>— Св 
и, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, да она одјед 
а, извезена по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су га ста 
{S} Истога часа загрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, 
на земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте на ле 
 коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнак 
има, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пу 
 ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S 
е зауставља дуго, она му је тешка убија му свако друго осећање, изазивајући ужасан страх.{S} И  
ако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озб 
ао повесмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све лице испод очију на ниже. </p 
 му прелетеше преко некакве слике, која му је тако позната и тако блиска, али се он не заустављ 
могу и овако — одговара он Станки, која му нуди јастук. — Напослетку не браним...{S} А ја до те 
аде из куће и потрча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га неописа 
нека црвенкастосива тама пред очи, која му заклони собом све предмете и сва лица...{S} Он не ви 
мо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му одржава гвоздени ланац на ногама. </p> <p>Савлада га 
огледа попа.{S} Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гл 
х се постара да угуши такву мисао, која му одузима и последњу кап присуства духа. </p> <p>»Знам 
 сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечила враџбино 
м. </p> <p>Свештеник се изненади; засја му у оку необична родитељска радост, али он, не изменив 
дуке? — То му је, брате, у крви... така му је погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је јед 
д се сећа само као кроз сан...{S} Мајка му обукла нову, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и по 
ења у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, напротив, стреља очима и по десети пут погледа писа 
{S} Тада се управо и замомчио.{S} Мајка му срезала дуге кошуље од убељена конопљана платна, сес 
S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету 
како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусно јело од те стоке...{S} То 
ше и тукоше механџију Цинцарина и момка му синовца, узеше му осам стотина банака и, зарезавши м 
чног у његовој појави. </p> <p>А Станка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слободна, код 
си са Ђурицом раскинула? </p> <p>Станка му исприча укратко, испрекидано, без везе у мислима, но 
 страсно предала своме осећању, предала му се свом силом заносне младости, разумевајући при том 
S} Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се 
исли, не живи...{S} Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешт 
и потпасала га новим појасићем... обула му нове црвене ишаране чарапе и опанчиће... сећа се жив 
зиђе тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос в 
 зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре!...{S} Смрт!. 
ма, које му капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на 
е му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она злокобна измаглица.{S} Докопа пушку  
азала? — прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. </p> <p>— Шта? — рече  
озна се брзо са свима женскима, а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељица.{S}  
 на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија му свако друго осећање, изазивајући у 
ку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непрестано стајала пред очима као нека црна тачки 
уње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сам 
 </p> <p>— Ево руке! — одговори она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица 
јно црвенило, као од огромна пожара, па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе 
ату букву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад требало доста времена да се поврати од умора  
> <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јово ме посла 
но у озбиљна лица ових простих људи, па му одједном пође нешто болно и мучно из груди и застаде 
ба и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизбежна поворка  
Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко средине уха, смешећи се: < 
аца, што их је за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па  
младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекиданих речи, услед кој 
оји плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа 
шљеди и њему ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да му открива своје работе.{S} Не бри 
ш уз пут, у каквом склонитоме месту, па му узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже 
ах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чудно је то срде, које се радуј 
 се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да се ниси прекрстио, болан, кад си  
уље од убељена конопљана платна, сестра му их извезла црвеним и црним памуком, и уз њих му спре 
траховити глас: </p> <p>— Пуцај, небеса му његова, шта га чекаш! </p> <p>Истога тренутка искочи 
 Страх га беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црн 
Он опет пренесе очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, о 
рзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладна планинска вода пр 
то обично спавао.{S} Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} Сагнувши се  
 их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да ниси писнуо!...{S} Овде је капетан са  
ного прете. </p> <p>— Ја, истина... шта му ради жена...{S} Матова? </p> <p>— Мучила се зимус мн 
боље? — одговори трећа. </p> <p>— А шта му манишеш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није право  
диже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао си и оружј 
бјеси... па се непрестано домишљаше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не 
ему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети т 
ђу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхт 
еобично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а  
човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да н 
агледао у шаре на чарапама.{S} Сестрица му, обучена у шарену сукњицу и црн сукнен јелечић, узел 
ати док се добро смрачи. </p> <p>Ђурица му исприча.{S} За онога што се појави из шуме, не могош 
емо као птица кроз гору. </p> <p>Ђурица му одузеде часовник и дувански прибор па га пусти, оста 
S} Зар те не прати Симо? </p> <p>Ђурица му исприча малопређашњи догађај и каза да је пустио Сим 
но поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му искрено, готово наивно, цео данашњи догађај, не сакр 
 ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћ 
че он, пруживши дувањару. </p> <p>Биров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету.{S} 
постаде разговорнији и веселији.{S} Крв му појури живље по телу, а пред очима стаде да се хвата 
{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пружи пуш 
 случајно погледа низ равно поље, и крв му се следи од страха, што му изазва ова изненадна коб. 
бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад му је требало да се извести ко је прошао путом, има ли  
жење овлада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он  
ао да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} Новица вели да је то одређено за дан 
е ни пристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела,  
водити на друго место — рече му он, кад му саопшти новост о наредби. </p> <p>— Видим и сам, али 
— одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а посл 
омрзнуо.{S} Само осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима као препрека његовим плановима 
о дохвати само срце, па стеже...{S} Кад му је прочитана пресуда на суду, није се изненадио и са 
 начин богаћења по нашим селима.{S} Кад му порасте Милета, најстарији син, поче да пати многу с 
ед јој беше слободан и присебан.{S} Кад му се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве оч 
да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана саопштила своје откриће, баш тада  
е, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он стаде изненађен. </p> <p> 
еобична граја.{S} Изиђе капетан, па кад му казаше шта учини Марко, и он се заинтересова, па поз 
 се опет врати натраг. </p> <p>— Па кад му то истиче рок? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је 
му отац.{S} Он је учинио тако.{S} И кад му је после мајка донела куване чворке, он се чудио: че 
о. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан.{S} То ниј 
ш судова, који ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише одлуку Касације, беше као 
онако заповедати.{S} Он је радостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо 
а се занима реченим послом. </p> <p>Кад му се растури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S 
д попа очита последњу јектенију и Обрад му танко гласовито одговори: амин, кмет повика: </p> <p 
којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица« приближи муњевитом брзином и, као неко  
ше зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне о 
јдуку други, много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њ 
зазлену и срећну младост провео.{S} Сад му све изгледаше друкчије.{S} Тужна и сетна усамљеност  
ра себи и своме другу будућност.{S} Сад му живот беше милији но икада, а опасности се нагомилав 
ело као једино поуздано уточиште, а сад му прва опасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго, упути  
!...{S} Што није сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке...« </p> <p>— Опет си се замисли 
који му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин. 
се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осе 
ушио онај стид од себе сама...{S} И сад му се ређаху и понављаху у памети сви јутрошњи тренуци, 
овало се, намучило се...« </p> <p>И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњи сл 
ити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </p> <p>— Нека удо 
 рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>После д 
 венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвиц 
 на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме т 
 главу навише и погледа Митра...{S} Све му је сад јасно... </p> <p>— Дигни ме — вели му загушен 
д — прече га мисли сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане  
е, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — рече капетан, па изи 
јо дозва једнога свога повереника, даде му некакав налог, па се упути у варош.{S} На варошком т 
p>Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} Старац се намршти и 
 да врачају...{S} Па нека их...« и паде му поглед на једну младу жену, која га посматраше не ди 
азгледа шта се ради по њивама.{S} Спаде му велики терет са срца, нестаде онога вечнога страшила 
 шта је радио, но се спремао... — упаде му учитељ у реч. </p> <p>— Пардон, не прекидај ме.{S} Ј 
а тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем пр 
ва дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га запл 
цаја... </p> <p>— Шта ту дробиш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који се, док апотекар саст 
арушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му поверљиво шаптати. </p> <p>— Знаш... ја сам и тамо,  
и смео напад у пожаревачком округу, где му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо пре 
уштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила весел 
 Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, 
однији...« </p> <p>Угледавши човека где му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад  
 види слабу, суху, погурену старицу где му прилази... »Што је овака?...{S} Ово није она...{S} К 
 љуто, горко осећање усамљености заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући 
ед себе, узе једну Симову руку и забоде му усијану иглу под нокат једнога прста. </p> <p>Симо с 
ик полициски да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена, у пећи још тињаше догорео п 
икад у себи не претпостављаше.{S} Наиђе му нека црвенкастосива тама пред очи, која му заклони с 
рна тежина, некакав изненадни бол наиђе му на срце, од кога му задрхта цело тело, а пред очима  
ута с камена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злур 
S} И капетан га погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра се мо 
 бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео  
тник Ђуричин. </p> <p>Једне недеље дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у 
мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао само то, да за такав чин треба много претхо 
<p>Ђурица разумеде шта се ради.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра он 
у дарну ова кметова осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу и 
ве реши.{S} У таквој неизвесности прође му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са дв 
 Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив пред законом.{S} Крив је сва 
, кад угледа она четири жандарма, стеже му се срце, раскида с... рашири очи... од пијанства ни  
.{S} Како си? — одговори Ђурица и стеже му пружену руку. </p> <p>— Добро...{S} Како ти?...{S} Х 
га ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му руку. </p> <p>Утом се зачу из шуме отегнуто, јасно з 
ио сам човека!..« И при тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет 
тељи, али га издадоше ноге...{S} Поможе му Митар с једним пандуром, те устаде, па га одведоше д 
по појасу. </p> <p>Ђурица приђе, истрже му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. </p> <p 
?« — мисли он, и ова страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знајући више ни 
 је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да чека.{S} Због тога је и избегавао ми 
ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У Сретенову колу остаде само десетина момак 
ако погодити шта је он смислио.{S} Није му ни првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш з 
исли о оним страшним мајсторијама, које му капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, б 
 еластичним скоковима све препоне, које му беху на путу.{S} У десној, опруженој низа се руци, д 
 лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застане 
асвим непознато му до сад осећање, које му отвара нов поглед на свет...{S} Срећом, сад је забор 
ва мисао, неко чудно ново осећање, које му баци сасвим нову светлост на овај догађај.{S} Он под 
и само по имену, разуме се лажном, које му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јо 
к два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на село и на све, што му је сад так 
прозор.{S} У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апс 
иј, море, шта си се побабио! — узвикује му Митар весело. — Кад си умео хајдуковати, треба да ум 
ново осећање само позледило ране и муке му увећало... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
ле народа бесмислено, пијано...{S} Руке му везане, али овлаш, те њима слободно креће и маше нар 
томим лукама и дивљим голетима.{S} Руке му снажно али механично замајиваху звоно, усађено у дрв 
што сметаше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} До 
повуче га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>—  
 куршум звижди и улеће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима ка 
 радници из потеса носе воду.{S} Одатле му падоше у очи неколико раденика у једној страни, и он 
S} Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгледаху као најсрећнији тренуци  
потпуно схватио свој положај, јер дотле му је све још изгледало обично: виђа се и разговара сло 
же тражити више од четвртине...{S} Боље му је овако, па неће ни пристати. </p> <p>— Па, брате,  
 јер га, вели, сад журно траже.{S} Тиме му одузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о 
о то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знам 
е присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну и истога тр 
једаред, жбун се пред њом заниха, гране му се размакоше, и у оном осенченом и урешеном отвору у 
</p> <p>Капетан не зна шта ће пре, пуне му руке посла: треба повратити Станку и завити јој рану 
а њега негде, где ли...{S} А помиловање му не слази с памети никако... оно је једнако уз њега,  
оса, која обухвата цела човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчан 
арцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа  
ина, смењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, 
кати...{S} Окупи некога практиканта, те му, на име мајчино, написа молбу за помиловање, и он с  
ве речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухвати 
како одсечно избацивао ноге унапред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало 
што никако не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила у послу.{S} Св 
исли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао....{S} Вечито му је овај сурови 
 кућу и угледа пред собом добро познате му црте строга и одлучна лица, он не изгуби ништа од св 
, и сенка некога детињега стида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не б 
рица се изненади; лако црвенило прелете му преко лица, али то Станка, при онако слабом осветљењ 
 женидбу, на кућење, на рад? — Одреците му то, ако можете!{S} Дакле, случајно учинио једну погр 
еди Ђурице! </p> <p>»Ковач...{S} Шта ће му ковач?...« — мисли он, седајући на земљу. — »А, да м 
 за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не ост 
та.{S} Нашао је другога човека, који ће му радити боље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он 
 жена, привеже Ђурицу за себе, остајаће му од похара много више, но што је Вују остајало.{S} Од 
потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних шт 
па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њ 
ића кућа), па даде знак.{S} Испред куће му одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљи 
шту...{S} Жену сам затворио, а код куће му наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђаво помаже! 
. </p> <p>— Аа... — отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта м 
асветле необично и одлучно, и цело лице му исказиваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, која с 
уби.{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити.{S} Стад 
а значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, на пут. </p> <p>— 
 диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам нану 
и се, море, ономад грдно обрука! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито.  
 <p>— Закључај брзо врата споља! — рече му он тихим гласом. </p> <p>— Закључао сам, ево кључа.  
не. </p> <p>— Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли шт 
баци му у крила. </p> <p>— Број! — рече му Ђурица. </p> <p>— Лако ћемо пребројати, но деде прич 
чуђена. </p> <p>— Зар баш тако,? — рече му загушеним гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш де 
дуковање, па сад вребаш девојке? — рече му она слободно, смејући се као за себе. </p> <p>— Што  
е, нек ти мајка начини паприкаш« — рече му отац.{S} Он је учинио тако.{S} И кад му је после мај 
урио!{S} Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох — од 
 <p>— Даска! </p> <p>— Лакше сад — рече му писар — пази да опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше м 
е чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му комшија, изневши поцрнелу од чађи пушку — пун је још 
кајање, могу ти и благослов дати — рече му свештеник, очекујући жудно његов одговор. </p> <p>—  
са њима, нећемо ли се договорити — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то  
ате, па не зна; треба је научити — рече му жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво  
«. </p> <p>— Ево ти снахе, побро — рече му Новица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послуш 
} Мораш је водити на друго место — рече му он, кад му саопшти новост о наредби. </p> <p>— Видим 
нара. </p> <p>— Е, мој пријатељу — рече му присебан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш,  
рици: </p> <p>— Води ме куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје куће. </p> < 
са њом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задо 
о... </p> <p>Свештеник се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према к 
ан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак. </p> <p>»Гле, смрт! —  
ла јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остане удо 
ковићу; гледа те толики свет!... — виче му Митар, скидајући га с кола. </p> <p>— Свет...{S} Шта 
га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. </p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Остави т 
 вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми да су искочили из ланца и да  
 неки страшни и необични људи притрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше из земље, и до 
ња око ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго село,  
тренутка само једно једино осећање беше му пријатно: што су му сад руке слободне.{S} Уводећи га 
и око себе и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово »нети 
то о свом положају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, у 
ију Цинцарина и момка му синовца, узеше му осам стотина банака и, зарезавши му нос, припретише: 
бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, једнако крстари по се 
...{S} Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде  
бодне.{S} Уводећи га у затвор, одрешише му руке, којима у први мах не могаше ни макнути — осећа 
имо стаде грчевито трзати руку, стадоше му се стезати мишићи око очију и уздахну дубоко. </p> < 
башу.{S} Читаве десетине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због т 
 у раме. </p> <p>Радован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога  
 мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би помисл 
јо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... шта т 
уња; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама и  
му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо  
вореничком животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен пронала 
те се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за овакову грубо 
 заборавио на своје околности, иначе би му ово ново осећање само позледило ране и муке му увећа 
помену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти ј 
та, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље причати. 
јајну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О,  
по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S}  
 би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро 
он се одједном сав мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаш 
до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба добро чувати туђих очију. — »На невидишу 
. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пр 
се ништа не види око себе...{S} У глави му наступи неко болно бунило, занос... не види ништа и  
дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаш 
, све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећање — грозничава плашња од свакога 
а Ђурица, па опет леже. </p> <p>У глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања... све с 
; вели да може. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти д 
ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим с 
густим наткриљем букова лисја.{S} Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрх 
нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па з 
ка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајући се, проговори: </p> <p>— Ја се 
зда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим непов 
јзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} Здраво  
...{S} Ено, брадата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и опет му се чини да види у то 
е уклонио од свештеникових савета, који му веома тешко падаху, пренесе разговор на неке обичне  
дначити, познати му звон меденица, који му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију т 
 оставши љут на неуспех и на стид, који му причини весели путник. </p> <p>Међутим власт, видевш 
е одједном те вечите њене прекоре, који му досадише, па узвикну: </p> <p>— Не звонцај ми ту, до 
црни и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још страшнији, необичнији изглед.{S} Преко це 
и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи 
год видиш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да ч 
и Никола, чудећи се тачном рачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам разда 
Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У гла 
 Јевђовић?...{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако  
рије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му пре 
његову изразу не могаше прочитати да ли му је непријатно то питање или му је непријатан сам Пан 
 Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. 
 одговори Ђурица. </p> <p>— Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!... 
ет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, није то лако надавати. </p> <p>— Знам, Рако, али оп 
изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то... она само проврти, а чутура удари клин. < 
стајући. </p> <p>— Брже, побро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Радован смејући се и ч 
, умеравајући ход. — Ха, снахо, душу ли му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а в 
 да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица  
 спава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао уморна човека, коме се јако спава...{S} Види 
е и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже 
м је неколико пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од самога ђавола.{S} Нароч 
раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па виси 
цаше он, вадећи рубац испод појаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Руке му тако др 
/head> <p>Ђурица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не оста 
идећи зликовце, трже се и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан.{S} Истога трену 
ди се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, пожури! — ре 
алом он се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе  
уша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по такт 
 метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а о 
S} Ђурица постаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу момц 
— Их, болан брате! — одговори Вујо, али му нестрпељива радозналост не силажаше с лица. — А друг 
 говориш? — одговори Симо зачуђено, али му преко лица прелете смртно бледило. </p> <p>Ђурица сп 
 се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати зид 
ао убијен, промени се, снужди се... али му у души остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати 
чи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да у 
х пустоловина право к њему и изручивали му у крило све до последње паре, што су по скупе жртве  
S} Ђурица скочи, и онако на ходу испали му други метак у груди.{S} Старац не мрдну више... </p> 
 мајке, да се опростиш са њом... — вели му писар. </p> <p>»Мајка... откуд она ту?...« мисли он, 
сметај сад... чита ти се пресуда — вели му Митар. </p> <p>Пресуда ређа његове злочине... </p> < 
<p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио, пратећи га 
 сад јасно... </p> <p>— Дигни ме — вели му загушеним гласом. </p> <p>Подигоше га.{S} Стаде на н 
ко он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана саопштила свој 
ти да ли му је непријатно то питање или му је непријатан сам Пантовац. </p> <p>— Баш ја једнако 
 домишљаше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикуј 
о је једнако уз њега, поред сваке мисли му и покрета... </p> <p>Али сад, кад угледа она четири  
оно, усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности.{S} Народ госп 
гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непознату му до сад снагу самоодбране, коју он  
. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: метнуо ч 
</p> <p>Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и преб 
ољу око њива, у којима су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му б 
 се сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушка 
 све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако грејало, као тада што је... сјај 
 се куцање опет понови.{S} Сад је, чини му се, осећао присуство човечје с оне стране капка.{S}  
нај поред потока нагло приближује, чини му се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву св 
S} Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, 
и не видећи ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га  
не да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш прав 
сто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињств 
тином.{S} Ђурица разгледа место и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекајући др 
 хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и забрави врата. </p> <p>Ово послед 
, и неко чудно, загонетно надање испуни му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху 
још других карактерних особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те и 
справља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада она пијана мора... </ 
р одлучно и погледа Ђурицу.{S} Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед. </p> <p>Пандур ста 
о наивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да  
е бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гласом. </p> <p>Он преноси воштаницу  
ј се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што то сад? </p> <p>— Т 
о питање: шта учини с Новицом, одговори му: </p> <p>— Погинуо је. </p> <p>— Како! ...{S} Ко га  
е знаш шта хоће оваки гости! — одговори му Пантовац, па затим викну: — Седи!{S} Седи доле! — и  
ћи, па да гледаш своја посла — одговори му Радован љутито, па се окрете и оде уз поток.{S} Кост 
ци, а ноге се бацају таквима — одговори му апотекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем да 
. </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори му сусед, младић као и он — ми те сви стимавамо, и богз 
p> <p>— Варате се, господине — одговори му апотекар. — Кад су беснели по овом крају Јевђовић, С 
/p> <p>— Добро велиш, Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу 
p>— Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напослетку, пристајем за оку вин 
идиш, ниси морао ни долазити — одговори му Станка. — А ја сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте  
аке куће?!... </p> <p>— Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете попр 
бити. </p> <p>— Није то тако — одговори му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си пр 
твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. </p> <p>— Е тога нема... 
погледа зликовца право у очи и одговори му: </p> <p>— Ово је место, где само ја могу говорити и 
ут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али истога тренутка Р 
е убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђурица се  
 те је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Д 
нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то говорио? — запиташе сељани кмета, кад се врати ме 
тко и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар 
е се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то нар 
ора, каквим било начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислит 
гледа писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога тренутка. </p> <p>—  
стоке и разлеже онај једначити, познати му звон меденица, који му душу разгаљује...{S} Гле, и с 
} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрву присебности 
се и на њему онај сигави, добро познати му капут Милутина механџије, који се повио на кљусету,  
жмури и да улети тамо, у онај непознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доц 
ко се он приближавао кући.{S} Из памети му не излажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те у 
је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити право занимање.{S} Сваки дан је  
и окинуо.{S} Одједном Никола седе; нити му се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, не 
ао је кући — одговори Ђурица, прилазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као  
говарамо о послу — рече Вујо, прилазећи му и седајући до њега на троножац. </p> <p>Усекнувши св 
 што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије.{S} Тако му и проговори, оним обичним  
мо се разговарати — рече Ђурица дрешећи му руке, пошто му прво повади оружје. — Сад седи лепо,  
ар, притискивајући га грудима и стежући му руке... </p> <p>Попадоше на њега још тројица, четвор 
, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му новчаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђурица. < 
овори Ђурица махнувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене. </p> < 
го живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумев 
 свега, стеже га грозно, не остављајући му времена за размишљање. </p> <p>— Да се одметнем? — п 
, Мишо; камо се? — рече она, спуштајући му своју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно  
Ђурица извади из недара смотуљак и баци му у крила. </p> <p>— Број! — рече му Ђурица. </p> <p>— 
 револвер и нож, а преко рамена пребаци му широк кајас са наређаним мецима.{S} Пантовац узе сам 
 праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле необично и одлучно, и цело лице му исказива 
је иа том месту трагове пламена.{S} Очи му беху отворене, али готово испечене, услед чега цело  
бом као са неке орловске висине.{S} Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица.{S} Њихов по 
леда на онај прозор испред куће.{S} Очи му прелетеше преко некакве слике, која му је тако позна 
 пријатна топлина леже на груди.{S} Очи му се засветлеше неком необичном радошћу, и он гледаше, 
здушаста топлина по целоме телу.{S} Очи му у оној помрчини засјаше необичним сјајем и он, готов 
д вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први поглед, исказиваху неизмерну питомост и бла 
рзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му некако чудновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобом, гос 
 сад то остави — одговори Ђурица, а очи му плануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовнуо збо 
е виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе.{S} Оваква задовољства н 
... </p> <p>Ђурица погледа Станку и очи му остадоше приковане на њој: откуд јој се поврати изгу 
еше му осам стотина банака и, зарезавши му нос, припретише: </p> <p>— Ако чујемо да опет мучиш  
м махом обори га на земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кл 
али оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук 
ирома’у човеку ’вако подметати — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у 
он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па  
 па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини како зна, само нек пази на  
д изгледаше где би још ударио.{S} Јатак му показа трговачкога вересијаша из Београда, који се в 
 да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се ж 
локорац у паквонским канијама.{S} Јелек му беше лепо срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним га 
</p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек  
рете.{S} Шта велите људи? </p> <p>— Нек му је срећно! — повикаше одборници, и Сретен, весео и з 
 код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> <p>А горе у страни 
е, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право кажеш: мари ти он за њине пре 
 од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам  
е ништа према ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе рук 
ћ, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чистин 
 га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамб 
ам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на с 
током.{S} Наместим ту Добросава и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом тројицом станем п 
мамљује жене својим работницима, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени с 
и већег ефекта, звецну кључевима; затим му се одједном набраше обрве, па викну заповеднички и г 
а њом какву нарочиту намеру.{S} И затим му падоше у очи широка Николина леђа, у сукнену јелеку, 
есуди помену Краљево име.{S} И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се  
и ћемо за тобом сви... </p> <p>Одједном му спаде тежина са груди.{S} Дохвати једно стакло, у ко 
..« — и стаде на ноге. </p> <p>одједном му се очи раширише, узвераше се... »Шта ће мој попа овд 
да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде поглед на онај дуги планински венац, из кога се 
ича му цео догађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све нов 
на опасна крађа Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и однесене су неке ствари.{S} Власти је дош 
д собом жива, повезана хајдука...{S} Он му одаје све своје јатаке, прича о целој организацији в 
р је појмио његово душевно стање.{S} Он му само рече озбиљно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ће т 
> <p>— Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који остаје у канцелар 
{S} А Пантовац, напрегнувши слух, могао му је ухватити само једну реч, коју чешће помињаше: бје 
о режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их сам поделио јатацима, криво 
жандарма.{S} Ономадашњи догађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на д 
, што си их сам поделио јатацима, криво му што си отишао без његова знања, чујем да те криви и  
ан.{S} Надао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава.{S} Неки пут је  
а, која су законом забрањена.{S} За ово му није требала постепена навика: у томе је одрастао... 
ку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, в 
о, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која  
 је ишло лако; други се попео и повадио му чворке.{S} С најрадоснијим срцем отрчао је кући, одн 
а тога распламтео се разврат, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно задовољство у овом нов 
а не остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши  
 главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша 
у. </p> <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе. </p> <p>Ђ 
о...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!...« </p> <p>Неколико пута је седао 
, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити 
лепо, грозничаво, без размишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено 
је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа ува 
едњи догађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. </p>  
усто лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети да му 
 као ножеви!...« О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим непознато му до с 
II</head> <p>На белом хлебу!...{S} Како му је далека и страшна била та помисао некада, како се  
лом својом страховитом тежином и — како му сад изгледаше — смлавио га, уништио...{S} Није могао 
евино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца... </p> <p>Врхо 
S} Он се стараше само да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране давно је ресити 
из све снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поред потока нагло приближује, чини му се да 
ресова откивањем, па стаде гледати како му ковач вешто одсеца чивију, којом су спојене обе поло 
 значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. </p> <p>— Води га! — вик 
о приђе руци свештениковој и осети како му опет малопрешње црвенило наилази на лице. </p> <p>—  
размишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подно 
рдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!...{S} Назваће ме лопужом и свакојаким имени 
рном ћутању, без једне мисли...{S} Тако му пролажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ 
ани, доносећи му сатљик ракије.{S} Тако му и проговори, оним обичним гласом: </p> <p>— А гле!.. 
ед очима свакога дана!...« </p> <p>Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки... </p> <p>Једа 
ћу пред обична човека. </p> <p>— Далеко му лепа кућа! — повикаше девојке и стадоше да се разлаз 
утона..{S} Застаде и ослушну...{S} Неко му се приближује.{S} А, јест, то је друштво, на које је 
Коме се спава, тај спава слободно, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио  
ло и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она 
међу широким и снажним раменима, а цело му тело држаху необично развијене и еластичне ноге. </p 
... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не  
пријатно слушати ове паметне речи; мило му беше седети овако и разговарати се лепо са најугледн 
 он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно целива. </p> <p>— Ако 
p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога  
, као да није ни капи испио!...{S} Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке  
 шта се око њега говори и ради.{S} Само му једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом  
ћ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не  
на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. </p> <p>— Откуд теби, мо 
њега нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га после три да 
ко секунада сјурише се у поток.{S} Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, 
 после похаре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да је посао свршен успешно, да су на 
епрека његовим плановима...{S} Незгодно му је што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећ 
омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у 
у највише. </p> <p>Вујо се изненади, то му се познало на лицу, по коме падаше слаба светлост св 
’но рекоше: олакшање, како ли?...{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!... 
 грло, не разбирајући шта ради...{S} То му је једини лек од оне страшне бољке, које се он боји  
ираху кроз пукотине стара дрвета.{S} То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећ 
је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у крви... така му је погана крв: чим што  
 Нек се зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p 
случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« </p> <p>Пред подне Станка замаче за шљивар и 
и ако му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред Ђу 
 је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоузданије склониште.{S} У своје сељане није 
лачи у душу неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, које му отвара нов поглед на свет... 
ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p> <p>— Овуд 
е му се тако слепо предао....{S} Вечито му је овај сурови човек стајао пред очима као нема заго 
и под тим »нико« своје сељане, нарочито му се издвајаше у памети једно лице, чије је мишљење за 
страшнији од самога ђавола.{S} Нарочито му паде у очи оно лукаво жмиркање малих и сјајних Радис 
ца, нестаде онога вечнога страшила, што му над главом стајаше, и он се лако помири са својим ст 
 поље, и крв му се следи од страха, што му изазва ова изненадна коб.{S} Далеко пред њим касаху  
 се отвара поглед на село и на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Не може сит да  
... »Онај качерски пући ће од муке, што му узабрах крушку испред носа! ...{S} Па кад прочитам у 
, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са земљом, 
 који његов гласник... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много.{S}  
ећао села, своје куће и свега онога што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страш 
 у немој зеленој гори!... </p> <p>И што му је требало да се још окива овом женом?... </p> <p>»И 
, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добро јутро, чича! — п 
 <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је оно што му је непрестано за ове две године лебдело пред очима,  
ујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} И ову похару извршио је по плану и нагов 
 али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га...{S} За песму треба да се отво 
де журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек он је 
ти — рече Ђурица дрешећи му руке, пошто му прво повади оружје. — Сад седи лепо, па ми испричај  
ако ли не могнем сад, онда после, пошто му предаш новце...{S} Мени је страшно претио, а обећао  
Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце? — запита Ђурица, држећи иглу над пламе 
опадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, те сад из 
 калуђера да изврши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али 
пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са њом. </p> <p>— Чекај,  
, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежина са грла...{S} Зато је пи 
 и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад откриваше стид и срамоту његову... </p 
огао покајати, могао би се вратити, јер му ни кривица још није тако огромна, и у том случају пр 
ознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђу 
ца пак хтеде да крунише свој успех, јер му се учини да је с оним одговором постигао циљ. </p> < 
а, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p>  
те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаше тако непоуздан, тако непознат... </p> <p>— 
у....« и он појми значај те мисли, опет му пројури нека електрина кроз главу, кроз тело, и заст 
Али пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио.{S}  
ао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану 
прилази му и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </p> <p>— 
> <p>— Баш добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало 
нај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са стране.{S} Сад добро чује тутњаву о 
а — а оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваља 
оље загледа у оно необично севање очију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи о 
од његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којој беше пр 
 плану.{S} Наљути га права истина, коју му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправдања.{ 
 да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јо 
. — понови он своју стару лозинку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпо 
резриво, у непомичну паћеницу.{S} У оку му сија израз задовољене освете, али не прозбори ни реч 
о да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледи 
ио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му. </p> <p>Ђурица, видећи га онако весела, прихвати ша 
 нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му  
кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, за невољу?...{S} Х 
, кнез се намршти, па приђе попу и шану му: </p> <p>— Зар из ’наке куће?!... </p> <p>— Знам — о 
дне бистре воде!...{S} Наједаред, севну му као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од  
 боља, побро?...{S} Знаш?... — на мигну му Новица, махнувши главом у страну, према шуми. </p> < 
ома необична успомена из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и 
м толико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд 
н га погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра се мора извршити 
риближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне.{S} За тренут ока у 
 се подиже испод једнога дрвета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече  
 морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} 
 с друге стране, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима познао  
ађе и, после брзога помиловања, које су му »пријатељи« умели испословати, продужавао је стари з 
иди ништа и не мисли... </p> <p>Руке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не испус 
збегавао мисли о своме положају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теже.  
о огроман утицај на сву околину: сви су му се потчињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова оп 
 Сад би могао убости противника, али су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће уб 
е он мислио, и у исто време долазили су му на ум они, које је он побио!... </p> <p>У тој грозни 
ереније. </p> <p>Куд ће сад? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред њег 
ћи и намештајући тешко гвожђе, којим су му ноге оковане. </p> <p>Капетан изиђе из собе. </p> <p 
 обрасла воћем и житом, брдашца, што су му поглед миловала још од детињства му; маме га оне рав 
једино осећање беше му пријатно: што су му сад руке слободне.{S} Уводећи га у затвор, одрешише  
еде, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не 
сао га препороди, ули му неку непознату му до сад снагу самоодбране, коју он никад у себи не пр 
вамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му после казати.{S} Хтео сам... </p> <p>— Е, па онда се 
човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првога посла, само да га  
м овог кмета зубима...« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не бе 
 и не падаше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући  
у зија огромна спржена рана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше  
препредености, па се издаде.{S} На лицу му се јасно могла читати мисао: »Пропао сам, нашао је!. 
 низ реку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непреста 
 и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p> <p> 
антовац и наже се к трпези. — Али, душу му матору, неће он на то пристати.{S} Овако он односи т 
ли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљ 
, па узе да разгледа око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга нек 
везла црвеним и црним памуком, и уз њих му спремила широке тканице са девет разнобојних пруга и 
.{S} Не може сит да се нагледа познатих му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> 
да је други за њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што м 
 са мном? </p> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним  
дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власт 
нџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме стр 
могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветника...{S} Истина, ја и заборавих да те пи 
е траве и опет подигну главе, очекујући музару... </p> <p>Прве вратнице на огради од воћњака шк 
 с прљава лица трагове ужасних злочина, мука, уздисаја...{S} И с мокрих камених плоча опет се д 
, тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука је то.{S} Ствари су код тебе нађене, ту ти не помо 
ро размисли, па ми одговори.{S} Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити ни недељ 
и не можемо ни мрднути. </p> <p>— То је мука, — рече Ђурица, погледавши мимогред Станку — али о 
, погледавши га мало боље. </p> <p>— Од муке, мој старче, није од залуднице.{S} А, вала, да си  
н... класа... »Онај качерски пући ће од муке, што му узабрах крушку испред носа! ...{S} Па кад  
 ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре. </p> <p>— Што он мене криви за Пантов 
олим те.{S} Хтео сам се после изести од муке.{S} Сад је све друкчије, не брини. </p> <p>— Друкч 
<p>— Камо се, по Богу си?... полудех од муке — рече он. </p> <p>— Е, синовче, на муци се познај 
ше. </p> <p>— Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавши је страсно. </p> <p> 
ако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S}  
овај. </p> <p>— Богме јесте; излудих од муке — одговори Ђурица. </p> <p>— Ха, сињу ли му душу.. 
>Уморни путници оживеше, заборавише све муке и патње преживеле у туђини, очи им засјаше живим в 
нећеш узети другу...{S} Зар толике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!.. 
а... какво издавање!{S} Али ко ће ’наке муке поднети? </p> <p>— Ти их немој подносити, ко те го 
тим ’наку девојку!«...{S} То беху тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао 
 робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти ј 
 ово ново осећање само позледило ране и муке му увећало... </p> </div> <div type="chapter" xml: 
..{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би б 
но, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим знојем; ну он бар неће онако з 
е види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајући по бла 
к беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Где се н 
 остале. </p> <p>— Хм, богме ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је паксијан...{S} Мучн 
а пшеница под снажним ветром.{S} Велику муку имађаше среска послуга, док уведе кола у среско дв 
 Вујо им раздаде свима потребно оружје, муницију и храну, па их, тако опремљене, испрати до обл 
што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред очима, с 
</p> <p>Ова је реч ошину преко срца као муња; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, скоч 
 Хајде у гору. </p> <p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} Све досад сматрао је ту мисао некако о 
тре воде!...{S} Наједаред, севну му као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова. 
о да прекољем овог кмета зубима...« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она ш 
, али ето, сад му се »тачкица« приближи муњевитом брзином и, као неко чудовиште, обухвати га св 
ић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страшилу у груди.{S} О 
овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави проговоре... — заврши капетан, и тако се значајн 
ро, надлагује се свет — одговори Сретен муцајући и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... к 
 хоћу, молим те... ево на, ево сад... — муцаше он, вадећи рубац испод појаса, али му нешто смет 
 с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... — муцаше јадник једнако, претурајући руком по појасу. </p 
аше од ових нежних белих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуцима, не налазећи речи  
уке — рече он. </p> <p>— Е, синовче, на муци се познају јунаци...{S} Није то шала...{S} Шта је  
г, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра од  
ог које не бих могао пробати овако лепу мученицу«. </p> <p>Тада сви троје полегаше и ућуташе. < 
ли последњи пламичак наде, наде очајне, мученичке... </p> <p>»Ко зна... ако се покаже отуд коња 
, погледа га још једном пажљиво, болно, мученички... па обори очи, окрете се и полако пође к вр 
ет не изјави протест; али оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше крето 
ило ми се робовати за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за ње 
 хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му в 
ао, кога си напао?...{S} И тако све, па мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо, р 
 навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна д 
а му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се мучити!...« </p> <p>Једним лаким 
ато ја трпела толику срамоту, понижене, мучила се као ниједна друга!...{S} Оставих добру мајку, 
та му ради жена...{S} Матова? </p> <p>— Мучила се зимус много са дечурлијом, па јој се сад деве 
 не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Не 
но како су га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу  
иш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пропадам, због чега упропашћујем толики свет, з 
ц, кукавац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих 
а заслужим још више, нека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мно 
 Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца... </p> <p>— Ниј 
н човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се  
ино његово благо, да је могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи у пандурским рукама.. 
шла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се мучити!...« </p> <p>Једним лаким скоком, као ветром пон 
p> <p>— Хвала ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!... </p> <p>— Не брини, за минут  
дахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> <p>— Ништа... ’ 
>— Што не говориш, псино једна, него се мучиш због онога зликовца, коме сви робујемо!... — викн 
/p> <p>— Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо...{S}  
рипретише: </p> <p>— Ако чујемо да опет мучиш сиротињу кајишарским интересом, убићемо те на мес 
 случајно затекоше у механи.{S} Секоше, мучише и тукоше механџију Цинцарина и момка му синовца, 
шта ћу ја сад?« — помисли Станка и нека мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а с 
них болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу луди са сјајним  
мни се...{S} А терет озго све тежи, све мучнији...{S} Почиње губити свест... </p> <p>— Готово!  
даду!...« </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу 
.{S} Не знаш га какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одати. </p> <p>— Хе — одговори писар 
 моје мјесто. </p> <p>— Кога? </p> <p>— Мучно да га знаш.{S} Једнога младића из Лукавице.{S} Ње 
људи, па му одједном пође нешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима,  
{S} Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао.{S} Али вр 
, и цело лице му исказиваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се ст 
еколико минута промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га 
 озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеж 
 Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки умрети. </p> <p>— Једанпут се мре! — довикује дру 
ку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким скоком прескочи речицу; узе судове с водом и жур 
кво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> <p>— Не 
ајдес... паде риба скочи месо; потрчите муштерије, разграбише људи!{S} Ох, што је Масно--о-о! — 
заврши он и Дубоко повуче из ћилибарске муштикле. </p> <p>— Варате се, господине — одговори му  
 одоше хајдуци, ови само мрдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу, показујући тим да се н 
очи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен Ђурица. </p> <p>— Добро ју 
тка отворише се према њима друга врата, на којима се указа разбарушена сањива глава.{S} То беше 
 и падоше...{S} Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пуши се.. 
 <p>Највећа је гомила народа крај пута, на једној положитој рудини, са које се лепо види цела в 
После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему ка 
ожје, које се раширило подаље од стазе, на којој они стајаху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она,  
S} Остаје им још само потес, где их је, на оној чистини, најлакше погодити из пушке, и река кој 
ико не тражи, његову жељу нико не чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као 
а у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и 
е другим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадам 
е му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макл 
 му допре зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улиц 
 га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се  
шевним стањем: она иде на оно последње, на свршетак свега... и после тога настаје тама... крај  
 се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав исти прозор, као и овај 
на поштен живот, на женидбу, на кућење, на рад? — Одреците му то, ако можете!{S} Дакле, случајн 
 а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беше веома  
д муке — рече он. </p> <p>— Е, синовче, на муци се познају јунаци...{S} Није то шала...{S} Шта  
обичне трупине.{S} С леве стране груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, улепље 
на, тамни се понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо 
, каљавој, последњој палилулској улици, на крају Београда, поређани су сниски неокречени кућерц 
огаше скоро ништа распознати.{S} Капци, на једином прозорчићу, беху заклопљени, и само неколико 
за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да 
полако, опрезно, пазећи на сваки корак, на сваки миг...{S} Жандарми ношаху пушке на руци, готов 
качке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.{S} Извадивши половину рама 
Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зором, на посао! </p> <p>Ђурицу нешто ледну, али он отера од с 
ском лицу беше усађен орловски повијен, на крају раширен нос, који издаваше велику срчаност и о 
о осећање у себи, да угаси онај пламен, на коме душа заснива своју радњу... а њему сад не треба 
>— Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов дати — рече му свештен 
е дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту наступа црна непробојна ноћ... </p> <p 
 приближује.{S} А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} Потрчаше сви напред ћут 
з размишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није стар 
ем и — следи се... </p> <p>Тамо далеко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се 
S} Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако х 
от у вароши није угасио.{S} И још тамо, на самом крају вароши, поред потока што пресеца главну  
лаву.{S} На једној постељи спава Митар, на другој пандур.{S} За столом седи и дрема Добросав... 
ава старца.{S} Отвори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично деб 
S} А да ли је помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућење, на рад? — Одреците му то, ако мо 
е ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{ 
е помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућење, на рад? — Одреците му то, ако можете!{S} Дак 
 </p> <p>Ђурицу изведоше, везаних руку, на двориште.{S} Двојица држаху конопац којим је везан.  
...{S} Окупи некога практиканта, те му, на име мајчино, написа молбу за помиловање, и он с вели 
ли да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први поглед, исказиваху неизмерну питомост и благост 
м брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и  
готово хоризонтално у капке на прозору, на улици се народ живо креташе, зврјање кола и топот ко 
могли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на једној већој завојици, леже у павитини С једне стран 
 читава свирка од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне.{S} Беше  
продираше светлост унутра, те се одмах, на први поглед, могло видети да је апсана празна.{S} Пр 
д му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да  
и дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? </p> <p>— Мораћеш; нема ко други.{S} За овај  
 Ево облигације код мене, па читајте... на њој то пише — одговори Никола и стаде да тражи по је 
 су намештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља јело; около ових треница поређане су д 
. све спава здравим јутрењим сном...{S} На истоку се јасно разликују и оцртавају врхови планинс 
а сиђе Станка на перило са рубинама.{S} На перилу — повећем виру на реци — скупљаху се, четвртк 
ла, па ту зија огромна спржена рана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих  
довима, па удари опет преко забрана.{S} На истом, пређашњем месту, сачека је Ђурица.{S} По лицу 
 човек, око својих четрдесет година.{S} На црном циганском лицу беше усађен орловски повијен, н 
 из куће. </p> <p>— Нема тамо ништа.{S} На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити  
 таквој препредености, па се издаде.{S} На лицу му се јасно могла читати мисао: »Пропао сам, на 
јој се само срце стеже од те слутње.{S} На првом кораку у нови живот, она задрхта... </p> </div 
е Ђурица изиђе тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која ј 
а је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, 
, Ђурица наједаред стаде као укопан.{S} На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, 
, окрете низ реку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му  
Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јаружице, изиђе пред њега онај повере 
прат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На средини стоји округао велики сто, застрвен чистим, б 
е ни капи сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На једној постељи спава Митар, на другој пандур.{S} За  
напад на богата трговца у Поморављу.{S} На томе разговору затече их зора. </p> </div> <div type 
ни стару, омалену, доста лепушкасту.{S} На први поглед могло се опазити, да су обе женске од он 
 некакав налог, па се упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, свога главног агента 
{S} Варошке, море, играју преда мном кâ на тањиру, још какве варошке!... кâ моловане, беле ка с 
— Која је боља, побро?...{S} Знаш?... — на мигну му Новица, махнувши главом у страну, према шум 
 рече он пружајући Ђурици облигацију. — На њој све пише, све... </p> <p>— Што ти није све дао.. 
 господар-Лазо, то ће рећи разбојници — на страном језику.{S} А уваженој господи бандистима нек 
 тако.{S} Боље идите заједно. </p> <p>— На посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће. 
хвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} 
 белим платном (с пандурске постеље), а на њему половак шљивове препеченице, која игра у стакле 
 овога загради трострука леса момака, а на Ђуричино раме, као из неба, паде рука кметова. </p>  
 на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена земљом и закречена. 
шку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. </p> <p>— Ене де! —  
 тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко 
ристал.{S} Около стоје празни тањири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом. </p>  
 сукнене чакшире које носе Палилулци, а на леђима је имао кратак постављен капут, купљен од јед 
 собицу са две постеље и миндерлуком, а на средини стоји округао застрвен сто, препуњен јестиво 
!...{S} Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... </p> <p>— Синовче, говори! — поче Вујо, 
а Србија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А на великом студенцу сабрале се девојке, па ћеретају и п 
азао то за новце? </p> <p>— Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онд 
ица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Вода га доист 
та промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: </p> <p>—  
Милошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два на струк — одговори овај. </p> <p>— Па зар у сто клипов 
па у средини необично иде, као да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на к 
пружи на Марка. </p> <p>Станка леже сва на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну га у стран 
о је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је он 
 да држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше до места; спустише га више коца... < 
 положај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положајем осигура себи и своме другу  
и од њега...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На ср 
он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога непрестан 
аше за себе, извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у страну.  
 на Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза му њиме руке, п 
 Ходи овамо — рече старац и пропусти га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши у неприлику: 
 све стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на село и н 
 <p>Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, д 
учерашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, као што ви 
њаше сјајнији од сунца и лепши од свега на свету...{S} Да јој је само још једном да стане у дру 
з пут, онда ћу ја, вели, наместити њега на згоду овде.« То је све... </p> <p>— Добро, иди сад п 
е овако? — рече Станка и седе крај њега на под. </p> <p>— Што, Стале? — одговори он и пребаци с 
е Вујо, прилазећи му и седајући до њега на троножац. </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стаде да изл 
пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајд 
.{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? </p> < 
ако?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега. </p> <p>— Је л 
м приђе оној двојици, па запита једнога на ухо: </p> <p>— Чује ли се што? </p> <p>— Будан је... 
 замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— Кога? </p> <p>— Мучно да га з 
ата.{S} Знали су да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са жено 
познаника могао с поуздањем тврдити, да на души овога плавушкастога високога младића, који тако 
</p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на тако огромној берзанској шпекулацији не страдате.{S} 
ена, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изгорели пухор косе, 
анима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као на обичан занат, који је, истина оп 
двојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо 
никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка. </p> <p>Станка није била толико н 
ица се издиже полако на прсте и погледа на онај прозор испред куће.{S} Очи му прелетеше преко н 
једнога жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љу 
њи тренутак.{S} Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази  
ва ни трага... </p> <p>Сав народ угледа на њему право самртничко, зелено бледило... </p> <p>»Шт 
ловине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на другој завојици црно кљусе и на њему онај сигави, до 
да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да ј 
 празним колима и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певај 
стеже...{S} Кад му је прочитана пресуда на суду, није се изненадио и саслушао је мирно: знао је 
а, накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и 
> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и повијаху се од умора и слабос 
пламен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, к 
 пред судницом био је од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет међу сељанима в 
ство, помешано са побожном збиљом, сија на сваком лицу...{S} Само Ђурица необично изгледа.{S} Н 
брег угледаше омалену сеоску кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, гд 
ијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чистини испод куће: сео на један брешчић, па гледа у 
овац, који се кренуо да затекне курјака на легалу...{S} Разне пријатне слике из напада, који ће 
 сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> <p>— Колико ти треба? — прекиде га Јан 
зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која  
овцем.{S} Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет ста 
ође... </p> <p>Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама.{S} На перилу — повећем виру на р 
Станка, после онога необичнога састанка на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у 
и ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију. </p> <p>Вују севнуше очи необично, али он  
и из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са стране у страну, као добра п 
ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> <p>Станци прекипе.{S} Врати јој се она  
ињаху говор о томе.{S} Станка је мрзела на ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мр 
>— Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна  
... да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. </p> < 
 ограду, која је једним крајем излазила на улицу, а другим на поток.{S} Новица подиже један про 
мљи, савијена, као да се сама наслонила на лактове, па сакрива лице од некога...{S} Митар је по 
њима беше и Станка.{S} Она се наместила на дрвено корито за појење стоке, подметула руку под то 
брижна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким пићем. </p> <p>— Хо, младић 
ка; а кад виде да му само питање ставља на расположење повољан одговор, он дође к себи и, погле 
а и тако блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави нек 
од ударца куршумâ... зацрвени се кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном остаде без  
... смеј, кикотање... нико и не помишља на опасност.{S} Ђурица пребацио руку преко суседе, па ј 
 високи кућни праг и стаде босим ногама на хладну плочу степенице...{S} Задухну је планинска но 
{S} Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу,  
 огрнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, најпре један по 
ром вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} Осим познатих нам Пантовца и Косте, ту бех 
ему половину од добити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мор 
еса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.{S} Његова необична озбиљност уплаши Ђурицу, 
и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радознало, необично; чак  
овано — одговори кмет, показујући очима на ону објаву среске власти, која је прикована на судни 
објаву среске власти, која је прикована на судници. </p> <p>— Шта зар има? — рече Ђурица и пође 
 вина, печена јагњетина и добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соби, провело по  
ни тренутка, Станка прескакута с камена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држа 
и у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај  
 апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један прозор зазидан више од п 
ерални појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим представницима.{S} Најпре — Бакон  
е.{S} Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разговор. </p> <p>— Како је ов 
 жива...{S} И опет, како вешто одговара на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само  
p>— Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу још више зачуди ово надлагивање 
Ђурица се намршти, јер не нађе одговора на то питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше непо 
један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... права битка!... </p> <p>Испал 
} Пуче револвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и загрме други јачи  
ретена, а не можеш сутра или прекосутра на похару. </p> <p>— Све једно, хоћу да идем, па шта бу 
и одредио по једнога жандарма и пандура на један и толико исто на други прозор.{S} Три жандарма 
сте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се мора наредити, мора јо 
— одговори Ђурица, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. </p> <p>Старац, још снажан,  
ту — рече јој он, па отвори једна врата на ходнику.{S} Истога тренутка отворише се према њима д 
ош се буди... </p> <p>Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав.{S} Стаде л 
кућу, од којих ће двојица заузети врата на соби, а један ће истерати чељад напоље и држати Јова 
ски да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у с 
 уласку у канцеларију.{S} То беху врата на ходнику, пред станом капетановим. </p> <p>Како стаде 
е и Пантовац са Симеоном. </p> <p>Врата на уласку у двориште беху затворена, те старац стаде да 
осила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танас 
 посао.{S} Стражарима су одређена места на вратницама дворишта, која ће посести споља и чувати  
ио је на звер, коју непрестано, с места на место, гони велика хајка.{S} Због свега тога и он са 
 за прилике, ни за последице, ни за шта на свету... </p> <p>У вече Радован стиже први на ноћишт 
 свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. </p> <p>Станка угаси свећу, али не леже.{S} 
>Станка обори главу и не одговори ништа на ову изненадну милост Ђуричину. </p> <p>»Нисам могла  
ујо учинио из рачуна: да навуче младића на велику кривицу, па онда да га страхом принуди, да се 
 — Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. </p> <p>— Чујем — одговори дете осврнувши се.  
ацима... </p> <p>А Вујо сачека Пантовца на уреченом месту, па с нестрпљењем запита: </p> <p>— Ш 
p>— Маро!... о Маро!.... — викну Новица на другим вратима, преко од њихове собе. — Устани, дије 
чише да престану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су бити опре 
задатке и поступке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које се мења 
>Марко окрете гарабиљ кундачки и потрча на њега. </p> <p>— Стани дер, зликовче, да ти покажем к 
едбама у села. </p> <p>— Зна ли Радисав на који ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да 
а...{S} Истрже га иза паса, наслони цев на чело старчево и окиде...{S} Тресну пуцањ, а руке, ко 
, у груди! ... — рече он, угледавши крв на десној страни груди. </p> <p>— Јадница, сумњам да ће 
рице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> <p>Ђур 
рај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилск 
 обичним послом, онда ми оставите чељад на миру.{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не 
Вујо стаде да излаже свој план за напад на богата трговца у Поморављу.{S} На томе разговору зат 
 ми је да те убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не могнем сад, онда после, пошто му 
от после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} Док сам ишла за њим као ве 
истој коси, са које му се отвара поглед на село и на све, што му је сад тако драго и тако позна 
 сад осећање, које му отвара нов поглед на свет...{S} Срећом, сад је заборавио на своје околнос 
из неке невоље.{S} У том му паде поглед на онај дуги планински венац, из кога се величанствено  
ме Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И 
о, болан — прошапта он, бацајући поглед на Пантовца, чије се груди одизаху као мехови. — Знаш д 
 узвикне он болно и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво и мирно ћутећи корача поред ње 
еде његов узвик и управи дуг нем поглед на величанствену слику пред собом. </p> <p>— Ја — одгов 
у...{S} Па нека их...« и паде му поглед на једну младу жену, која га посматраше не дишући... »Г 
ељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи променило.{S} Понека врата зашкрипе, понеки то 
увати...{S} Или, да ти не сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и погледа га тако пажљиво, као  
веде к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно, пре овог изасланика, Ђури 
ча усамљени бегунац, зверајући око себе на све стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој кос 
д свакога звука, од сваке људске појаве на улици.{S} Журно улази у кавану и, видевши сва познат 
д тога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.{S} Да ј 
да како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} 
нема, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док  
и ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд не мич 
а један светао зрак, који би давао наде на спасење...{S} Али се пред усијаним очима тихо носи и 
испаде из онога дима нека прилика, паде на њега, стеже га и притисну целим телом... </p> <p>— О 
 погурена старица приђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту ко 
мро под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка. </p> <p>Станк 
д пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му  
прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... </p> <p>— Предај се, не гини лудо! — викну не 
оговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онд 
 Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека 
м гласом. </p> <p>Подигоше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиља 
 види јесу ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шк 
и од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде на једном месту, већ прегледавши оком сваки кутић, стад 
, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. </p> <p>одједном му се очи раширише, узвераше  
мо. </p> <p>Ђурица зину од чуда и стаде на месту као укопан. </p> <p>— Зар ти први — продужи км 
и се. </p> <p>Ђурица се провуче и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око себе.{S} 
иже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео о 
рет, али видевши овакав поглед, застаде на месту и обори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљ 
ротест; али оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се ја 
аде.{S} Дигоше се и остали, само остаде на поду он, непомичан, непокретан... </p> <p>»Шта се ов 
 и врати се у собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта с 
адовољно, после безузрочна страха, седе на постељу. </p> <p>— Што ли је то Јово поранио? — рече 
аго, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитна пос 
које се чуло озго, од дворишта.{S} Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И Стан 
о. </p> <p>Станка запали свећу, па седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До 
Хајде у собу. </p> <p>Ђурица уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак  
морила. </p> <p>Станка се осврте и седе на столицу. </p> <p>— Где је сад Ђурица? </p> <p>— Код  
столу, па се огрте неком хаљином и седе на столицу. </p> <p>— Седи, одмори се... видим да си се 
 бировом уђе у кућу. </p> <p>Писар седе на клупицу пред кућом, један пандур остаде код Ђурице и 
. јури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном по 
агало са њеним душевним стањем: она иде на оно последње, на свршетак свега... и после тога наст 
 опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај понос 
орђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде на свињац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у кући оста 
p>— Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко Јеловичких планина и Каче 
 љутито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као 
и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко познаде шт 
обично без садржине, Ђурица одмах пређе на главно. </p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли о мен 
да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта 
н у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли г 
ржећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније.{S}  
ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подметач, који су сигурно његови претходници, р 
ечицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на 
 места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом. </p> <p>— Знаш... не могу пред онима д 
ва страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и б 
ће ми то после платити други, који дође на твоје место. </p> <p>Ђурица се сасвим збуни, јер вид 
 тунос са кићанком.{S} Тако одевен дође на крстоноше. </p> <p>Беше се искупило доста народа.{S} 
ајсрећнији тренуци у животу.{S} Он дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час два у з 
, намучило се...« </p> <p>И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњи слободни ж 
ибљу да беру лешњике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стад 
е му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он стаде из 
пипа рукама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да ниси писнуо!.. 
е, а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту пред кућом.{S} Иза Букуље појави се сјајно  
мора и слабости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пу 
 осети да му нека пријатна топлина леже на груди.{S} Очи му се засветлеше неком необичном радош 
ија од овце!« — помисли Ђурица, па леже на њену постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дођ 
несе очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, она је...{S} 
говори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге.{S} Перје кукурузно зашушта и затим се чу тихо  
 па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. </p> <p>— Стој!...{S} Пуцај!... — п 
увао свога коња од заморна пута. — Може на његову коњу... </p> <p>— Па добро, кад је већ оседла 
опијаше брзо, а побратими се једва држе на столицама.{S} Чаше звече... смеј, кикотање... нико и 
 је тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријатељству.{S} Пило се и ве 
S} Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се лепо ч 
азговорима других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под  
 да се стигне на време!...{S} Наишла је на утрвен, насут пут, прелазила је преко поточића, прек 
укле у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога г 
 Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.{S} Иза једнога жбуна 
дохвати обрамицу с рубинама и затури је на раме.{S} Ђурица се зачуди: </p> <p>— Шта је?{S} Куд  
ова Дикића, у нашем селу...{S} Остао је на спавању, и сутра ће преданити код њега.{S} Али треба 
а и осећа свој ужасни положај: личио је на звер, коју непрестано, с места на место, гони велика 
ну бичем и кола појурише.{S} Требало је на сваки начин да стигну калуђера, јер кад се за њим за 
о не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. </p> <p>Неко пресече конопац.{S} Стаде д 
тале, тако ти свега што ти је најмилије на овом свету, је л’ истина што си ми пре казала? — про 
енади овим речима, али се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новицу на иск 
знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Сунце се пр 
ленило младе траве, која је, као власје на четки, густо избила из земље...{S} Сунце греје топло 
о обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде  
ица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши  
нце удараше готово хоризонтално у капке на прозору, на улици се народ живо креташе, зврјање кол 
р, па окиде... </p> <p>Загрокташе пушке на оба прозора, куршуми прелећу преко његове главе, уда 
обртоше се и падоше...{S} Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, 
ојица иђаху право на њега, држећи пушке на руци, које одсјаиваху према заходу сунчеву. </p> <p> 
а сваки миг...{S} Жандарми ношаху пушке на руци, готови да свакога тренутка проспу смртоносну в 
о, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На кленовичкој р 
м.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа гла 
 А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!...« </p> <p>Неколико пута је седао и одма 
леда Станку и очи му остадоше приковане на њој: откуд јој се поврати изгубљени сјај лепих очију 
бавила звоно, сазивала побожне хришћане на молитву, а сад се употребљује само на литијама. </p> 
а...{S} Само што пре, само да се стигне на време!...{S} Наишла је на утрвен, насут пут, прелази 
ном сагледао, кад оне не беху управљене на њега, и више их никад није смео погледати.{S} Кад је 
е...{S} Две челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... < 
рате, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми 
а, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву другу светлију мисао.{S} Све око ње беш 
е ме после ни погледати, кад се навикне на ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, н 
места у неколико редова; све се пропиње на прсте и посматра неку необичну работу.{S} Ту се копа 
е општине.{S} Саставиле се повеће групе на неколико места, па воде жив разговор. </p> <p>Највећ 
што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се  
м сокачићима, прелећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кроз малена незашти 
се живо како је једнако загледао у шаре на чарапама.{S} Сестрица му, обучена у шарену сукњицу и 
крете се око себе, па спусти свећу горе на траву.{S} Митар извади мараму из џепа и пође да му в 
се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима како веругају кроз густо жбуње, па застане пр 
, те се дохвати њених рамена и одржа се на ногама. — Ова је моја... моја... </p> <p>...{S}Пијан 
це...{S} Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим непробојним покривало 
 све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с пут 
 </p> <p>— Тако... виђећеш.{S} И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда  
ршен! </p> <p>Кад оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гом 
и истога циља, ту наместили.{S} Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не  
 пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. </p> <p>— Биће то који други, а он сад н 
а сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. </p> <p>— Маџарица, Швабица — једна вјер 
ши с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, 
, сад ћу. </p> <p>Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало п 
о слушче са масном запрегачом појави се на вратима. </p> <p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо- 
 </p> <p>— Ево ти куће...{S} Исправи се на ноге, не брукај се! </p> <p>Ђурица прелете очима пре 
но хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти  
их бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и претурише преко његове главе, наступ 
трепери она беличаста измаглица, али се на истоку указује по мало руменила.{S} Још неколико тре 
а разгледа двориште кроз прозор, али се на стаклету ухватио дебео слој леда, кроз који једва пр 
трепили највећи разбојници...{S} Али се на његово место већ јавља други, који хоће исто оно, шт 
оре ништа... здравља ми!...{S} Срели се на путу, па ме пратио до Главице...{S} Пита за све..{S} 
Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењ 
а нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, п 
ола и распитивао у механама, намести се на предње седиште, ошину бичем и кола појурише.{S} Треб 
, па не видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и ова 
ошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а он, после оволиких 
ролете јато задоцнелих птица, журећи се на ноћиште... </p> <p>Деца се окупила у једном углу пре 
агоцену вредност. </p> <p>Одмарајући се на слами, стаде да разгледа своју »кућу необичну«, али  
 па пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу испод шљива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с 
p>— Хоћу ја — одговори поп, осврћући се на Пантовца, који већ беше прошао. — Сиромах Илија изгу 
еваком, па опет продужи, не осврћући се на његово очајно запомагање.{S} Кад наврши тридесет уда 
ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терати д 
 новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ буб 
отињу кајишарским интересом, убићемо те на месту. </p> <p>Сви сељани осташе као приковани на св 
Јово. </p> <p>— Казао ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — проговори младић  
— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотина дуката, ко 
ез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се прикријете на Корушцу, д 
 Качер...{S} Казао вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је било са потером, па он 
 се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си —  
, биће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да  
ке, па га онда, као какву кладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо се у почетку напада отимао и бран 
сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — викну Радован,  
.. </p> <p>— Полако-те, море, ви одосте на друго, — проговори месни свештеник. — Ми смо почели  
p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, на 
енаднога гласа. </p> <p>— Јок, једни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови 
на, кад угледа наслоњене пушчане грлиће на прозорима! ...{S} Да станем тако, па нека види, нека 
атвори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам —  
ознало, необично; чак се опажа саучешће на њиховим лицима... »Гле, па то су обични људи... види 
 дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.{S} Беху се обојица тако примакли, да су мог 
екујући музару... </p> <p>Прве вратнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњани 
, не предахну...{S} Прође кроз вратнице на огради, претрча преко дворишта и стаде пред једна вр 
на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и закука из свега гласа: </p> <p>— Јаој, кука 
селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како је он желео.{S} Али 
 две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ор 
обору.{S} Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци дола 
еше чудновата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске дево 
урицом, изиђоше пред судницу и полегаше на меку зелену траву. </p> <p>— ’Натема вас било, како  
беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећноме свету.{S} Како су мили и драги сужњу о 
 видевши весела човека коме и не падаше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледах 
оја сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега. </p> <p>— А што ми резилиш пљоску, болан Рако, 
 да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а  
е се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> <p>— Стако, чекај, болан, да напуним, па  
 блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив...  
ве бела лука...{S} Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад,  
о са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегав 
незадовољан, јер беше гладан, па хиташе на ручак. </p> <p>— Ништа, море, иди ти! — одговори Ђур 
у тихо звиждање, које највише подсећаше на пиштање ухваћена миша.{S} Ђурица дахну душом, одгово 
таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видел 
 пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угушујући своје рођено д 
ни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз прозор,  
к рађало, кад се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, 
обиђоше узорану њивицу, и кад се испеше на брег угледаше омалену сеоску кућу, која на оном крај 
 у руднички крај, бегунци се зауставише на једној стрмој коси, која беше обрасла густом гором и 
д прегледаше магацинке, па их наслонише на рагастов... </p> <p>»Е сад још ако не буду закључали 
штвом, које им је Вујо спремио, ударише на бистричкога механџију усред бела дана, пред десетино 
ше за дрва, спремише пушке и одговорише на знак.{S} И с једне и друге стране понављаше се звижд 
нски глас. </p> <p>Побратими се вратише на своја места, а мало затим уђе у собу висока, црномањ 
ми бити? </p> <p>— Како, море... дигоше на тебе сав свијет. </p> <p>— Да није потера? </p> <p>— 
у густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. </p> <p>— Море, девојке, ако сад б 
а и стежући му руке... </p> <p>Попадоше на њега још тројица, четворица... начини се гужва, гоми 
 окренутих к њему. </p> <p>Кола стадоше на путу, према коцу, који вири из рупе.{S} Коњаници сја 
јица претрчаше преко прочевља и стадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача  
н домаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да меће 
 па оде на свињац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. </p> <p>Кад 
ви своје кћери. </p> <p>Једаред наиђоше на село курјаци.{S} Сваки, ко имађаше стоке, мораде ноћ 
кићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље, које пресеца поток, угледаше коњаника, с 
еник, који ће то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизбежна поворка људи, који 
</head> <p>После неколико дана освануше на општинској судници и на вратима Ђуричине куће прилеп 
ито бикова.{S} Овце, од страха, јурнуше на ограду и тиме надражише курјаке, те се један од њих  
S} Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише 
дговори кмет, правећи тајанствени израз на лицу. — Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто до 
га обичног, подмуклолукавога погледа, и на лицу јој, први пут после дугих година засија израз н 
у сухе, хладне руке око његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... </p> <p>...{S}Из  
вљен капут, купљен од једнога Сремца, и на глави малу шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све ж 
 на горњем спрату, из пандурске собе, и на њему се појави други, бунован пандур.{S} Погледавши  
 осећање, које је личило и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега што се не види и не раз 
га права истина, коју му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправдања.{S} Своја кривица с 
} Писар га дочека пред среском кућом, и на његово питање: шта учини с Новицом, одговори му: </p 
е је личило и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Неко  
затвори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи  
p>Ђурица и Пантовац остадоше код Јова и на преноћишту.{S} Ђурица и Станка однеше поњаве у кукур 
велим, чини онаке покоре и злочинства и на ономадашњој и јучерашњој похари?{S} Која вели да су  
о...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад 
ледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, п 
 одлучивао, он је помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, док се  
д рупу, пружи једну руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну 
 последице тога непрестано и око себе и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово сад 
 угледа на другој завојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро познати му капут Милутина ме 
/p> <p>— Јеси ли често бивала у цркви и на причешћу? — запита је он мекшим радозналим гласом. < 
а, корачајући несвесно, заборављајући и на свој положај и на сваку опрезност... </p> <p>Наједар 
 <p>Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав.{S} Стаде лено пред вратима,  
о дана освануше на општинској судници и на вратима Ђуричине куће прилепљене наредбе државне вла 
есно, заборављајући и на свој положај и на сваку опрезност... </p> <p>Наједаред случајно поглед 
, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа Милета са револвером.{S} Видевши злик 
, са које му се отвара поглед на село и на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Не  
ко непојмљиво осећање, које је личило и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега што се не  
озора. </p> <p>Ђурица окрете револвер и на тај прозор, па окиде... </p> <p>Загрокташе пушке на  
инили покоре.{S} А пре тога метали су и на точак, и тада је било оваких разбојника.{S} Али шта  
р па га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, који му причини весели путник. </p> <p>Међутим 
сухо слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима суха увенула старица.{S} Погледа их својим н 
ој заносној жудњи младости, па заборави на све друге обзире. </p> <p>Седе уз Ђурицу, па стаде,  
, како је био заузет послом, и заборави на њу.{S} Тако се још нису ни видели од повратка. </p>  
има.{S} Зато се и попов поглед заустави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, како си пора 
S} Три часа већ путују необични сватови на двојим колима.{S} Распитиваше за калуђера код сваке  
ту... </p> <p>У вече Радован стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па се 
о! </p> <p>За један миг разиђоше се сви на разне стране. </p> <p>Ђурица удари најгушћом шумом и 
. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— Умећу, ако им 
сносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор.{S} У оним пукотинама, 
. </p> <p>— Добро.{S} Сад нас ти поведи на ону страну, где није његова соба... да нас не може о 
е главе, наступише у њему други погледи на његов живот, задатке и поступке.{S} Досада је Ђурица 
ти се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, окренуше обоје низ поље ка Брезовцу. 
то? </p> <p>— Кажу ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што  
шку, истрже револвер иза појаса и пружи на Марка. </p> <p>Станка леже сва на ту пружену руку, д 
ако му опет малопрешње црвенило наилази на лице. </p> <p>— Хоћеш у село, попо? — рече он благо, 
 Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала д 
 куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пи 
и достојанствено, ступа кмет, који пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно господа. 
рио: »Нека чини како зна, само нек пази на људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо посла пр 
а му црева испадају!... </p> <p>— Сваки на своју страну! — викну Ђурица. — Само брзо! </p> <p>З 
 и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лисице.{S} Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу дан 
само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и зак 
е, убијала ногу непажљивим гажењем, али на то није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у 
ко много, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убиј 
епо замишљао своју будућност!...{S} Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло...{S 
акве опасности, иде право к њој.{S} Али на њиховим састанцима сад нема оне веселе, непомућене и 
онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки изглед највише 
осипа право на њега...{S} Чим он испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... < 
ни, који су с голим јатаганима јуришали на имућне становнике и, као крвожедни вуци, клали нејач 
мо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе, одјурише трко 
 путник.{S} Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у ко 
рст!...{S} Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, ужас. </p 
ича опширно како су га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеј 
у га свакога тренутка.{S} И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да  
настави: — Нека ње тамо у селу, није ми на одмет....{S} Пази ме, знаш, много. </p> <p>— Ђаво ли 
води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде 
е сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од ре 
ија, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p> <p>— Па к 
ма...{S} Тада се прене и, не гледећи ни на какве опасности, иде право к њој.{S} Али на њиховим  
</p> <p>Сви сељани осташе као приковани на своме месту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из  
сви? </p> <p>— Како неће бити задовољни на оноликим парама!{S} Сви се хвале, не може боље бити. 
 двориште, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кладу.{S} Пипајући зид и спотичући се по  
 данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Милетића чајир, па у поток, а после ти је лако до ва 
> <p>Куд ће сад? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села.{S} 
пка.{S} Полако, тресући руком, одговори на куцање.{S} Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да ј 
 цркви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После дугога читања, ота 
е по свима општинама да се строго мотри на његова кретања, да се он ухвати или убије.{S} Даље с 
ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниже страном да пресече пут зликовцима и да их стигн 
авцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а ј 
ливају дупке, носе се... као да их носи на својим плећима цела она маса.. </p> <p>Стигоше...{S} 
куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама к 
S} Ти живиш са њим. </p> <p>— Казаћу ти на само све... </p> <p>— Добро.{S} Милисаве, пробуди св 
а лепо, болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </ 
је он мени да се слободно смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима 
е, то ти је.{S} Само ће те прво послати на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>—  
исцима оне плашње. — Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. </p 
о главом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао н 
ђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојиц 
е бити! </p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље 
ње.{S} Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно пс 
е, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју  
ађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу у то 
, Ђуро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго место — рече му он, кад му саопшти новост о на 
ваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне 
урицу, збуни га, те не умеде одговорити на поздрав, ни понудити госта да седне. </p> <p>— Хо, љ 
чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Радован? </p> <p>— Погибе.{S} Једва  
отињску одећу умео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На гл 
то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре  
зини и само очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо целом својом стра 
о...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани 
<p>— Изведите га напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то?  
м пуче, некако необично, у косо, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи... </p> <p>Опет  
моран, намучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.{S} Овога тренутка само једно једи 
иђе неко ново осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела  
зи да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимај 
вао је, да се механџија неће ни кренути на пут, или ће бар окренути преким путом, преко села.{S 
вори она и зачуди се, кад се он намршти на њен одговор. </p> <p>— Што ти није мило? — рече он ч 
 питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи на мекој росној трави, под зеленим и густим наткриљем б 
 <p>Кренуше се, полако, опрезно, пазећи на сваки корак, на сваки миг...{S} Жандарми ношаху пушк 
 ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађене?{S} И то с 
ица, иђаше пред пандурима везан, носећи на леђима своје бешчашће.{S} Беше толико претоварен ови 
да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте 
сле оног убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није  
 изјурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, тврдећи  
петнаест.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи без педесет«...{S} У таквим мислима дочека свану 
, али ти не мореш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S}  
уће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. </p> <p>Ђурица изиђе из куће махин 
 — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе 
 ниједно злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу ти помиловање...  
е обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу о 
у — рече он загушеним гласом, гледајући на појас Ђуричин. </p> <p>Ђурица извади револвер и даде 
а ће му ковач?...« — мисли он, седајући на земљу. — »А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да ни 
 се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене санте, чији се лом и 
е Ђурица, заклањајући се и одговарајући на знак.{S} Звиждање се понови као и пре, Ђурица одгова 
лободно, певајући песме или подвикујући на стоку, нико се не боји полиције ни пандура, не боји  
ри она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и д 
дно је то срде, које се радује меденици на црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!. 
отово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо (ако се м 
ну десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, дође ли 
 па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачув 
а светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта 
ужје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати каме 
еки бол, туга...{S} Он опет пренесе очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} С 
а тренутка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отп 
 те се један од њих залети први и скочи на чатал.{S} У исти мах севну секира према месечини и л 
ви други, бунован пандур.{S} Погледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се  
напи воде из крчага. </p> <p>Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема  
аше и ућуташе. </p> <p>Ђурица, легнувши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се ра 
ве ствари? — запита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца. </p> <p>— 
, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши на месту, стаде претурати сламу и ослушкивати неће ли с 
воје осећање и чуђење. </p> <p>Седнувши на столицу и посадивши је поред себе, он је узе за руку 
ушу.{S} С тога је и имао огроман утицај на сву околину: сви су му се потчињавали и — бојали га  
све.{S} Весео и срећан осмех заигра јој на лицу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као 
у врата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде према Ђурици. </p> <p>— Шта ти уради,  
н, као са другога света, куцање о капак на прозору.{S} Ђурица се прену.{S} Читава бура осећања  
{S} Понека врата зашкрипе, понеки точак на бунару заклопара: то буновни и сањиви шегрти спремај 
есна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђурици б 
ава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне изнен 
грмових дебала. </p> <p>— А ја те чекам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да  
p>— Што ћу их тражити, кад још сад имам на сваки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја не могу живе 
а ноћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам на другу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. 
побратим.{S} С мојом пушком сигуран сам на сваком месту — рече Радован. </p> <p>— Не ваља тако. 
е.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... наплатићемо се!.. 
мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се 
е, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако 
} Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ д 
урну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаст 
м, журила сам се много, само да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо испричај... то шт 
вуче га у недра, па искочи са Пантовцем на поље. </p> <p>Истога тренутка грмну пушка код велики 
јаве, које је и сам одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њега осећ 
дним крајем излазила на улицу, а другим на поток.{S} Новица подиже један проштац, те се провуко 
ти хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки његов корак... </p> <p>— Добро велиш, Дмитре — 
ржи се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком кораку, као његова сенка.{S} И за ту велику ж 
, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсан 
ром? </p> <p>— Имам хитна посла с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани  
 нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раширило подаље од стазе, на к 
а, у вајат — викну писар и махну главом на остале. </p> <p>Писар уђе први унутра, па се одмах о 
огоше погодити.{S} Извириваше сви редом на прозор да разгледају кандидате, који су се ту поређа 
их мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. < 
те частим овом ракијом — и показа руком на стакло. </p> <p>Кад помену капетан осуду, Ђурици зак 
вде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ј 
он живо скакаше, стајући делим стопалом на скоковима. </p> <p>— Пуцај!{S} Не дај!{S} Уа! — вичу 
их наићи — одговори он, ударивши гласом на оно оданде, услед чега Станка намах поцрвене. </p> < 
знаваше по изгледу, са заметнутом косом на рамену, иђаше средином пута, гледајући неодређено пр 
х, као какву играчку, пребаци обрамицом на раме и, мислећи о свему што је чула, пође кући. </p> 
пекта према Вују.{S} Двапут је осуђиван на робију за опасне крађе и, после брзога помиловања, к 
алити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац... наместили се људи, пру 
 ако можете... подигните ми један камен на гробу... </p> <p>— Јединче мој!... куку несрећници!. 
 трпези. — Али, душу му матору, неће он на то пристати.{S} Овако он односи три дела, а један де 
у овом новом друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се  
 То не може.{S} Сваки је, који је бивао на твом месту, то покушао, па не иде.{S} После неколико 
ер угледа мртвога Новицу, где се отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили жандарми, кој 
е сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали свакога часа, или ок 
ржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему с 
азвони меденицом.{S} Народ се диже, као на команду.{S} Људи поскидаше капе и сваки у својој сов 
 сву своју снагу и полети низ поље, као на крилима.{S} Већ се приближио првим шумарцима над пот 
га сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруже 
не паде на памет да погледа на њега као на момка. </p> <p>Станка није била толико необична по л 
ругих девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором, а  
, па стаде да гледа на свој положај као на обичан занат, који је, истина опасан, али носи собом 
да је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које се мењају свакога дана, онако исто 
а ока, за која народ вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први поглед, исказиваху неизм 
 ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{ 
им током догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао 
хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућење, на рад? — Одрец 
стина, док се одлучивао, он је помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало  
> <p>Али старац, види се, није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха  
јо посла пред њега човека, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћат 
пропала жена, и Новица је много рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај  
о у пропаст, како је лакомислено ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања!...{S} А  
елом, док му не падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стањ 
да.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општину? </p> <p>— Јесам... онако узгред.{S} К 
 душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да 
е. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике радње са шљивама и свињама, а 
оћнога ваздуха појури кроз отвор, право на њега, и он удахну свом снагом пуне груди овога дивно 
 окруне мало земље, која се осипа право на њега...{S} Чим он испали на један прозор, са другога 
н упутио.{S} Остала двојица иђаху право на њега, држећи пушке на руци, које одсјаиваху према за 
<p>— Хоћу, брате, хоћу, молим те... ево на, ево сад... — муцаше он, вадећи рубац испод појаса,  
 како да објасни човеку своје присуство на овом месту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизг 
енске од онога реда, који не држи много на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека рођак 
а; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састај 
 угледа Вуја на чистини испод куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам  
та сељака из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се вратити, 
ејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи догађаји  
ћ и други, тада је ауторитет власти био на максималној висини, па су опет они чинили покоре.{S} 
 на свет...{S} Срећом, сад је заборавио на своје околности, иначе би му ово ново осећање само п 
капут Милутина механџије, који се повио на кљусету, па труцка и одскаче од седла, по такту вран 
су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоузданије склон 
мо стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливени, само им се но 
је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему другом није  
.{S} Где се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S} Новици остаде још толико свести, те 
 што сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак. </p> <p>Али, несрећом својом, Ђурица јо 
 не извешти — слушаћете Радована.{S} Ко на то не пристаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете ода 
учио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чистини, него у соби...{S} Овде сам слободнији...« < 
 добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину лицу сину радостан израз, који је могао зна 
и ће сад?...{S} Ђурица се издиже полако на прсте и погледа на онај прозор испред куће.{S} Очи м 
ше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на ходу испали му други метак у груди.{S} Старац не мрд 
} И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. </p> <p>— Шта је то 
растајемо, да се склонимо где, или тако на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ватреним очима по 
 Одатле јурну напред, док измаче далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуда око себе, стаде  
ко ће ти сад заспати!« Постоја још мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а 
> <p>Вујо се изненади, то му се познало на лицу, по коме падаше слаба светлост свећице.{S} Виде 
е да је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и он окрете низ поток обичним кораком.{S} Ви 
о јело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако  
је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што 
е на молитву, а сад се употребљује само на литијама. </p> <p>Момчадија се, после барјака, најви 
иш?{S} Тсс... петљају нешто... ено тамо на дувару приковано — одговори кмет, показујући очима н 
и нам часком што да једемо, па да идемо на посао. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да се испеч 
си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајм 
д већ много слободније и отвореније, но на скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (остал 
мисли она.{S} Пре две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа д 
ао. </p> <p>— Симо, ти сад окрени десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се пр 
 заносних мисли...{S} Сунце падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгл 
 не би се само покварило.{S} Али сад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Зн 
е помисли.{S} И њему је долазило све то на памет, али он никад не беше у стању да истави такву  
лан, па сад за окружнога...{S} Је ли то на реду?...{S} Море, срећан сам ја, бадава!«... </p> <p 
ко себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војк 
продужи се шала и задиркиване, нарочито на Јеличин рачун. </p> <p>Кад се наже сунце ниско над з 
 кмет, који пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно господа.{S} За њим, као што је  
ндарма и пандура на један и толико исто на други прозор.{S} Три жандарма одредио је да упадну у 
"> <head>I</head> <p>Први пут је сврнуо на себе пажњу целога села о крстоношама.{S} Тада се упр 
погледа јој затворене очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је 
н осмех заигра јој на лицу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, с 
уморне старачке очи?«...{S} Као одговор на његову зебњу зачу се из отворене собе сухо слабо каш 
му веома тешко падаху, пренесе разговор на неке обичне ствари, па се одмах и удаљи. </p> <p>Наш 
} Е ја... </p> <p>Писар окрете разговор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред суд 
дубоку сну.{S} Отвори се и један прозор на горњем спрату, из пандурске собе, и на њему се појав 
о. </p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај. 
ви и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али 
, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши на месту, стаде претурати сламу и 
ед кафаном сасвим нестаде.{S} Сиђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању,  
знао шта се ради на улици, попе се опет на прозор.{S} У оним пукотинама, кроз које му данас доп 
би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је... може се и овако!»  
 ти десет дуката.{S} Морамо ускоро опет на посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи  
ву светог оца нашега Василија, иже јест на одержимих бјесом...{S} По томе им дадох пастирску по 
у лампу. </p> <p>Кад паде јака светлост на Станку, капетан је пажљиво разгледа. </p> <p>— Јеси  
ћање, које му баци сасвим нову светлост на овај догађај.{S} Он подиже главу, и са неким светите 
увански прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, који му причини весели путник. </ 
ели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш дознати, а са 
то не знају.{S} Да није, рекох, што љут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да  
ње, и он с великом пажњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога дана није никако помишљао о смрти  
мекша своју љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лу 
иже, извади рам из окна и промоли главу на поље. </p> <p>— Ко је то? — запита лагано, видевши к 
о ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хај 
наслони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена... </p> <p>....{S} Ври у  
 уморан, савладан пићем, наслонио главу на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S 
јо.{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за мене н 
чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као што то чини учитељ.{ 
чио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{S} Кажем ти: свет 
Да није потера? </p> <p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али 
 стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој меку намир 
но!{S} И његове везе почеше да избијају на видик.{S} После три недеље опази их прво Станкина ма 
еш шта каже Миша: њихне девојке ударају на зној... ха... ха... </p> <p>— Пријатан мирис... </p> 
померају, одскачу од земље и опет стају на прсте...{S} Старцу тешко дисати, стеже га младић као 
е јакога пића. </p> <p>Променише ракију на вино.{S} Дохватише се печена јагњета, па га стадоше  
је покривала скоро све лице испод очију на ниже. </p> <p>Нико од сељака није упамтио да је виде 
е одмах и удаљи. </p> <p>Нашавши Станку на одређеноме месту, поведе је к селу, али она, чувши з 
спод Дикића кућа, где је оставио Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми руч 
обегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ват 
она, спуштајући му своју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђ 
леда благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра се мора извршити осуда.{ 
али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте  
а: кад је пружио, скоро наслонио, пушку на слепо око и окинуо.{S} Одједном Никола седе; нити му 
оји ме је упропастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни 
. као у паклу!...{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише и стегоше две снаж 
p> <p>Ђурица седе за сто, наслони пушку на постељу поред себе, па искапи прву чашу. </p> <p>Ста 
Шта то радите! — викну он, узевши пушку на руку. </p> <p>Сељани занемеше, кмет најпре скочи љут 
е Сремца.{S} Он се наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га  
рам се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини храма, где стајаше старац под епитрахиљем и  
 тежина, некакав изненадни бол наиђе му на срце, од кога му задрхта цело тело, а пред очима се  
ли о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао само то, да за такав чин треба много претходни 
н мислио, и у исто време долазили су му на ум они, које је он побио!... </p> <p>У тој грозничав 
петан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p> <p>Митар жандарм, одважан момак, стаде п 
Али његово проницљиво око опази промену на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} 
и пут добро опазио ону значајну промену на Ђуричину лицу, кад се он појавио отуд из вајата.{S}  
ишао послом.{S} Он ти сад води трговину на своју руку. </p> <p>— Истина? ...{S} Може се још обо 
довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Лети се наимала под надницу на лакше радо 
... </p> <p>После пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже,  
 пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгл 
, а он истога тренутка, као звер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. </p> <p>Радован пл 
сколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип.{S} А 
арост, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од Станке, прискочи старц 
пуцањ...{S} Истога тренутка нешто груну на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и паде н 
а побратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу на похару. </p> <p>Ђурица се насмеја и погледа Станку.  
и да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су се отегле низа страну.{S} Бегање је би 
ободни! — уздише путник натичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </ 
а рубинама.{S} На перилу — повећем виру на реци — скупљаху се, четвртком или суботом, девојке и 
, и некако необично седе и леже у ватру на прочељу, леже онако леђима, преврнутих очију, и он п 
вакога тренутка проспу смртоносну ватру на изненаднога нападача или бегунца.{S} Заобиђоше узора 
ад степеницама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S} То беху врата на хо 
ској кући, све због неких кожа, које су на њихову тавану налажене.{S} Ђурица је не само добро з 
бразе, поглади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише!  
данде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — одговори он, ударивши гласом на оно одан 
етан је уведе у једну собу, упали свећу на столу, па се огрте неком хаљином и седе на столицу.  
ге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, протежући устојане ноге и крила, или опружа 
са животом њене околине, који наилажаху на општу (ма и прикривену) осуду, сви они — поступци —  
ње пијанке.{S} Обе жене и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешким пијаним сном.{S} Ва 
 осталима, који од страха једва стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине ку 
зненадна коб.{S} Далеко пред њим касаху на коњима три жандарма.{S} Они су га опазили раније, то 
ним скоковима све препоне, које му беху на путу.{S} У десној, опруженој низа се руци, држаше по 
ратио пажњу, а огледа да изазове Новицу на искрен разговор. </p> <p>— Знаш, брате Ново, досадил 
ко кога спаваху чељад, напипа кључаницу на кућним вратима, извуче је и полако отвори тешка раст 
 терету.{S} Лети се наимала под надницу на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућни 
Јово јој нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућ 
..{S} Полако ухвати руком дрвену ручицу на вратима, очекујући неће ли чути страсно кајање љубље 
не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако 
 капетан Станку. </p> <p>— - Ено, одмах на ономе брегу... да се добацим каменом одавде. </p> <p 
{S} Лези! </p> <p>Станка не појми одмах на кога се односе те речи, па се у трчању осврте и виде 
 који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један се во узнемирио од обада, а се 
есто доносио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало 
знутра. </p> <p>— Отварај, море, озебох на овом кијамету — — одговори Ђурица. </p> <p>Врата се  
 узицом, која му одржава гвоздени ланац на ногама. </p> <p>Савлада га пиће сасвим... </p> <p>Жа 
 причаше о дрекавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао 
а појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња 
х ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — пита капетан, мрштећи се. </p> <p>— Није ни 
 <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{ 
ред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако  
> <p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га т 
м, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда окрени све косом право мојој кући, а 
стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет ш 
, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишту. </p> <p>— А она...{S} Станка, 
биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћемо се разговарати 
 </p> <p>— Камо ти Симо? — упита га још на ходу. </p> <p>— Отишао је кући — одговори Ђурица, пр 
што даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?. 
p> <p>— Помози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> <p>Пантовац се још више по 
/p> <p>— Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица  
ане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по нека  
помилује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му одржав 
d="SRP18971_C27"> <head>XXVII</head> <p>На белом хлебу!...{S} Како му је далека и страшна била  
 морам преломити, па куд пукло! </p> <p>На томе се сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распи 
еперити и засјати цела околина. </p> <p>На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим ув 
маде за јело, па стаде да руча. </p> <p>На извор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне 
о склањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На северној страни собе, у којој лежаше Ђурица, беше по 
мо ситна деца са женом редаром. </p> <p>На вратницама, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђур 
дини.{S} Народ се окупи уоколо. </p> <p>На благој, мало нагнутој равници лежаше раширених руку  
 на путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На кленовичкој реци Ђурица се одмори део час, па не доб 
н мени краставце, ја њему грош. </p> <p>На Станку опет наиђе неко ново осећање: стаде да се љут 
и једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, понеси Јову«. </p> <p>— Па, узе ли? </p> <p>— Узех, 
тац, треба добро чувати туђих очију. — »На невидишу нема кривице!« То значи: ма шта урадио, нећ 
циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу је, не може ме нанишанити...« — помисли они по  
елику меденицу, која је, док није црква набавила звоно, сазивала побожне хришћане на молитву, а 
} Имам пасоше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не 
не чекај полицију...{S} Пасош ти можемо набавити.. </p> <p>— Имам пасош, али куд да идем?...{S} 
молити из собе.{S} Станка је излазила и набављала најпрече потребе.{S} После се упозна са Тимом 
урица осети како му се кожа под кошуљом набира. </p> <p>— Води га! — викну капетан пандуру и ди 
оређани су сниски неокречени кућерци од набоја.{S} Око понеке кућице нема ни толико дворишта, д 
а само махну главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеле 
 звецну кључевима; затим му се одједном набраше обрве, па викну заповеднички и грубо </p> <p>—  
у с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђуриц 
икао на свој положај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положајем осигура себи и  
ити красан домаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш 
учила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да ви 
на.{S} За ово му није требала постепена навика: у томе је одрастао... </p> <p>Другова не имађаш 
а је и даље живео онако, како је од оца навикао.{S} Имања, може се рећи, и не имађаше.{S} Једна 
сположење према себи, па се постепено и навикао сносити оне значајне и подругљиве погледе сеоск 
Постепеним током догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилике наведоше га  
 лука задовољава потпуно њене потребе и навике. </p> <p>Ђурица је лети, кад је хтео радити, доб 
војком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навике из девојаштва, увидела је и дотакла се свега, шт 
ути; неће ме после ни погледати, кад се навикне на ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја 
а јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу. </p> <p>Преко њега прелете буљина, машу 
ца.{S} Они леже мирно, погледајући само навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник.{S}  
ло, и застаде у срцу...{S} Окрете главу навише и погледа Митра...{S} Све му је сад јасно... </p 
а бруке наше, болан! — рече јој Јелица, навлачећи јелече од сукна. — Боље што не пође са нама!  
астова врата...{S} Јово јој нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа...{S} П 
, грчећи се и прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи све више танку оштру поњаву. — Да ми је овако 
ред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнутом руком, укоче 
да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шуш 
е... — рече Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспосл 
је Богу!... </p> <p>— Море, ти не тражи наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвали 
опе, мени се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као што то  
 се на његово очајно запомагање.{S} Кад наврши тридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже  
беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад вечераше и запалише дув 
грејане живце...{S} Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим непробојни 
зговору дуго.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу 
аше по обору.{S} Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курја 
 се мења плаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробојан покров преко бескрајна плаве 
знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на велику кривицу, па онда да га страхом 
а... наплатићемо се!...« </p> <p>Кад се навуче први сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вуј 
ј покривач — одговори Новица, па оде те навуче поњаву преко сламнога јастука и врати се за розг 
не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе  
. </p> <p>Прва су двојица по целом лицу нагарављена и увезана широким, гаравим пешкирима, те им 
орбу са јелом. </p> <p>— У торби су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљеном —  
е твој отац боље васпитао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уредно свршио школу и био би ко 
го и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа познатих му места, као да је годинама од њих би 
p> <p>— У наш Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, макар из  
} Већ види како му се онај поред потока нагло приближује, чини му се да чује коњски топот иза с 
 запита он оштро. </p> <p>Ђурица устаде нагло. </p> <p>— О томе немој никад више да ме питаш.{S 
 <p>— Шта зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме  
а бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа Милета са револвером.{S} Виде 
а вратима заклопара и врата се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред апсане, чини му се не 
с нађем — проговори младић брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сване, кренуће се 
и да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба мало 
 газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и  
њој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, као што видим, н 
е окупи уоколо. </p> <p>На благој, мало нагнутој равници лежаше раширених руку и опружених ногу 
.{S} И ову похару извршио је по плану и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве последи 
от беше милији но икада, а опасности се нагомилаваху све више.{S} Требало је, дакле, наотимати  
 цела варошица са околином.{S} Народ се нагомилао око једнога места у неколико редова; све се п 
гудуре, тако је и он, неким неодређеним нагоном самоодржања, изабрао себи станиште, усамљено, с 
до последње паре, што су по скупе жртве награбили.{S} Он им је од тога одвајао, као милостињу,  
оје само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он мислио...).{S} А ова за веселе дане 
водницима, писаром и доктором.{S} Народ нагрну колима, па нити ко може приђи колима да што види 
е ваља.{S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у крви... така му 
лашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрачном и суморном планином, сија врело сунце, греј 
понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, 
и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрачном и суморном планином, сија врело су 
е се пажљиво по кући, угледа још некога над оним, кога је он убио.{S} То се снаха наднела над м 
кога је он убио.{S} То се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђ 
уштање и брујање шуме, која се склопила над овим тихим самостаном.{S} Хајдуци поскакаше у кола  
ма.{S} Већ се приближио првим шумарцима над потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда 
преко дворишта и стаде пред једна врата над степеницама, за која је држала да су на главном ула 
не. </p> <p>Већ неколико дана пада киша над Београдом, те је и чистији део града потонуо у житк 
а од земље.{S} И после се одједном нађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађ 
/p> <p>Погледавши младића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>—  
, скочи и разгледа око себе, па се наже над Станком, која га погледа као кривац покајник. </p>  
S} Затим извади једну иглу и наднесе је над пламен. </p> <p>Симо све то посматраше раширених оч 
аветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа како промиче кроз благу шу 
е...{S} Већ се распознају лица, виде се над целом оном масом жандарми коњаници како одскачу од  
араца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко средине у 
/p> <p>Митар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... </p> <p>Глава се Ђуричина иск 
д у страну. </p> <p>Он пође, надвири се над раком, па стаде... </p> <p>»Шта бих имао још?... да 
ица опази да Мато спава.{S} Сагнувши се над њим, повуче за покривач и зовну га по имену. </p> < 
етар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна пес 
ри и — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажаше по мало дима,  
ти.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора по 
учини сумњиво једно прозорче, што стоји над самим потоком.{S} Наместим ту Добросава и кажем му  
е пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над провалијама застају сви и, у оном узбуђењу, не могу 
даше као да је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен облак, ко 
ина што си ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. </p 
вакога часа, као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробојан покров п 
 рачун. </p> <p>Кад се наже сунце ниско над заходом, девојке покупише рубине и разиђоше се у се 
 се, као црн џиновски поклопац, надвило над овом шумовитом котлином.{S} Тишина! ...{S} Ни једно 
се помену његово разбојништво, извршено над Сретеном у ливади, ОН узвикну: </p> <p>— То није ни 
дам новце? — запита Ђурица, држећи иглу над пламеном. </p> <p>— Шта ти је данас, јеси ли полуде 
 нестаде онога вечнога страшила, што му над главом стајаше, и он се лако помири са својим стање 
а седење.{S} Имућнија племена дизала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани су шашовци 
. али му у души остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљ 
има личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у 
кара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети. </p> <p>Капетана очекиваху други  
вима...{S} Хе, душу ли му, није то лако надавати. </p> <p>— Знам, Рако, али опет... нисте ни ви 
јих замака.{S} Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: од толиких похара  
а.{S} По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко у забр 
о, да су нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо  
Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’но рекоше 
« — помисли он, и неко чудно, загонетно надање испуни му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али п 
, која га непрестано држи у грозничавом надању...{S} Све се роји, ври... без реда, без свезе... 
ловању.{S} Чудан је и тај разлог његову надању.{S} Састојао се у једној мисли: »Није то шала, б 
 подвикну: </p> <p>— Бабетино једна!{S} Надао дреку као да му црева испадају!... </p> <p>— Свак 
равнати и задовољити другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зара 
војица. </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} Надао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добр 
сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да н 
ије никако помишљао о смрти и упорно се надао помиловању.{S} Чудан је и тај разлог његову надањ 
е са државном уценом.{S} Али се ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све то некако изра 
орке, он се чудио: чему се досад толико надао и радовао? — Ничему... рекао је тада сам у себи.{ 
 прошло...{S} И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати какву сј 
 и ако вероваху у околину, свакога часа надаху. — Ко се скрива и бега, њему се непрестано чини  
 што чути споља.{S} Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се 
 кривуда, тихо жуборећи, малена речица, надвила се бела влажна магла, те заогрнула својим лаким 
бо, које се, као црн џиновски поклопац, надвило над овом шумовитом котлином.{S} Тишина! ...{S}  
 гледа некуд у страну. </p> <p>Он пође, надвири се над раком, па стаде... </p> <p>»Шта бих имао 
/p> <p>Ђурица беше, и стасом и лепотом, надвисио сву момчадију.{S} Беше их и старијих и одевени 
 пурењаци, које један од дечака обрће и надгледа. </p> <p>— Одмакни де мало тањи крај, видиш пр 
 њима се светли последњи пламичак наде, наде очајне, мученичке... </p> <p>»Ко зна... ако се пок 
 обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће из руке, па опет стане да слу 
о... у њима се светли последњи пламичак наде, наде очајне, мученичке... </p> <p>»Ко зна... ако  
амо ма један светао зрак, који би давао наде на спасење...{S} Али се пред усијаним очима тихо н 
 запазио сам толико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту р 
 умре пре десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све због неких кожа,  
Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на  
 </p> <p>У тој грозничавој безразложној нади проживео је до данас, а сад одједном изводе га на  
 букова лисја.{S} Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и  
ром и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мириса...« </p> <p>— Вала, пр 
ири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у знојава леђа,  
уту? </p> <p>Ђурицу још више зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка 
итамо за здравље. </p> <p>— Море, Ђуро, надлагује се свет — одговори Сретен муцајући и бледећи. 
 такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и о 
д оним, кога је он убио.{S} То се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и нарич 
о коцу... </p> <p>Митар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... </p> <p>Глава се Ђ 
али свећу.{S} Затим извади једну иглу и наднесе је над пламен. </p> <p>Симо све то посматраше р 
S} Радио је све сеоске радове по скупој надници, а кад настане ново жито, куповао га је и снабд 
 сину на терету.{S} Лети се наимала под надницу на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала п 
 Али се ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све то некако изравнати и задовољити друго 
це, од страха, јурнуше на ограду и тиме надражише курјаке, те се један од њих залети први и ско 
уца, и оно види пред собом неку нејасну наду, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима  
јим дугом и разбарушеном косом, сањивим надувеним очима, дугом и уском расом, изгледаше као стр 
 одговора на то питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> 
ли чувши њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се изненађен и зачуђен. </p> <p>...{S}Овака варошк 
иновник полициски да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена, у пећи још тињаше дого 
тати. </p> <p>— Ја, вала, јок... што? — нађе се Сретен увређен — ја тек ’нако: само да ти прича 
иђе пред њега онај повереник. </p> <p>— Нађе ли га? — запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да мож 
у и смејући се гласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само  
цу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши? </p> <p>— Јесте, нег 
 веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што ј 
икује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила негде у папрати. </ 
черас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. </p> <p>. 
е, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан 
, па уздахну, као човек који не може да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде поглед на  
 неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћера 
 читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оном крају, Пантовац.{S 
е, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч овој праведној, страшној погибији! </p> 
а сажаљења. </p> <p>Одмах после венчања нађе неколико поузданих кућа у разним селима, где је мо 
P18971_C14"> <head>XIV</head> <p>Ђурица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и н 
ледак... </p> <p>Изненади се веома, кад нађе Станку код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га  
дука? </p> <p>Ђурица се намршти, јер не нађе одговора на то питање.{S} Или, управо, нађе га, ал 
а им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца доша 
нчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да 
, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи су већ д 
м сјајем шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком младачком заносу.{S} Наједаред, жб 
V</head> <p>Први пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле правници.{S}  
 главу.{S} Зачуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене и  
 Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, уз 
ао милостињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Тако је цеди 
косу.{S} У руци Пантовчевој одједном се нађе витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху и  
 прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега затвори. 
ead>XIII</head> <p>Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} Ст 
 за мном? </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра  
адним окрузима.{S} Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динара. </p> <p>— Е, мој п 
крипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити  
.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. </p> <p>— Како? </p> <p>— Хе... како?{S}  
посла с поштеним кућама.{S} Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. </p> <p>Ђурица 
рави значајан израз лица, као кад човек нађе нешто, што је дуго тражио.{S} С таквим изразом пој 
се упути улицом.{S} Пред једном каваном нађе самога Сима. </p> <p>— Има ли? — запита га лагано. 
кочила од земље.{S} И после се одједном нађе над њим неко други, као да је видео женску конђу,  
 чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. </p> <p>— Тако, соколе, ав 
идимо како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пик и подели... </p> <p>После једнога часа  
а се упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, свога главног агента из вароши, прого 
ложен... </p> <p>А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У Сретенову колу остаде  
да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — проговори младић брзо, дишући нагло после уморн 
.{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, не брини с 
чиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече км 
— Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, молим те... остав 
 необичне намере. </p> <p>— Хајде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њима, н 
> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... како хоћеш.{S} Сам 
и на испиту за ствари, које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, подметнули? </p> <p>— Не 
аш... мука је то.{S} Ствари су код тебе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они неће остави 
 шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!...{S} Робија! окови!...{S} Или... или шта? оно  
ли му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени 
 жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, 
p>— А после.... шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући, к 
ма у Војковцима треба послати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад раз 
леновик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p>  
тај за Јулину биртију, код »Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу и кажи јој: поздравио те Тима, даму 
е он то наредити без владике. </p> <p>— Нађи, старче, и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде св 
кад се на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти, а 
ајбоље да идемо чим се смркне, само нам нађи још кога човека — рече Ђурица. </p> <p>— Готово та 
.. им њихова! — викну Пантовац — још им нађи адвоката...{S} Лези, бре! — подвикну затим Сретену 
ће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе три банке са нешто  
>— Нађе ли га? — запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да може. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад каж 
</p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до л 
ело тело, и они сами не опазише како се нађоше једно уз друго приљубљени, загрљени, занесени... 
, после тешких напора и страха, бегунци нађоше у Смедереву.{S} Тамо се склонише одмах; Тимина л 
p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру  
родру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде на с 
воту.{S} Он дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељ 
ст. </p> <p>Погледавши младића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p>  
боден, скочи и разгледа око себе, па се наже над Станком, која га погледа као кривац покајник.  
ар напипа рукама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да ниси писн 
 напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му поверљиво шаптати. </p> <p>— З 
рочито на Јеличин рачун. </p> <p>Кад се наже сунце ниско над заходом, девојке покупише рубине и 
оре, мени се то свиди — рече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душу му матору, неће он на то  
 Шта се чуда починило за то време...{S} Наживело се, настраховало се, намучило се...« </p> <p>И 
творише врата, али се она више не обрте назад...{S} Полако обиђе прочевље, око кога спаваху чељ 
лко натраг. </p> <p>Он коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ћ 
и видећи да се понеко из публике мршти, назва их философијом.{S} Кад је утврдио тај генерални п 
уги.{S} Рећи ће: тако му и треба!...{S} Назваће ме лопужом и свакојаким именима...{S} Ех, луд л 
едставницима.{S} Најпре — Бакон (тај се назив држао најдуже, јер је, својом звучношћу, веома им 
ико година.{S} Први пут је апотекар дао назив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко из п 
но погледати сваком у очи.{S} Што да ме називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, не 
 још није добро видело.{S} Тек се могло назирати небо, које се, као црн џиновски поклопац, надв 
аучио је из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако с 
ла? — запита Станка, избегавајући да их назове по имену. </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су ти оца 
а Јанком.{S} Исприча му искрено, готово наивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљ 
дође у главу!... — одговори Ђурица тако наивно, да одједном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, 
рхта цело тело, а пред очима се ухвати, наиђе нека магла, од које се ништа не види око себе...{ 
кује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, и не мислећи д 
у он никад у себи не претпостављаше.{S} Наиђе му нека црвенкастосива тама пред очи, која му зак 
 да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. </p 
ела, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезниј 
осврташе око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необич 
а суморна тежина, некакав изненадни бол наиђе му на срце, од кога му задрхта цело тело, а пред  
е, ја њему грош. </p> <p>На Станку опет наиђе неко ново осећање: стаде да се љути на Јелицу, а  
не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подметач, који су сигурно његови претходн 
ерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се прикријете на Ко 
стота!... </p> <p>— Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њих твој 
 тражи и Симо.{S} После стотину корака, наиђоше у један склоп, застрвен павитином.{S} Ђурица ра 
дио нарави своје кћери. </p> <p>Једаред наиђоше на село курјаци.{S} Сваки, ко имађаше стоке, мо 
Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујући свако 
отивности са животом њене околине, који наилажаху на општу (ма и прикривену) осуду, сви они — п 
 осети како му опет малопрешње црвенило наилази на лице. </p> <p>— Хоћеш у село, попо? — рече о 
, да не буде сину на терету.{S} Лети се наимала под надницу на лакше радове, зими гребенала, пр 
о срез под именом Мите Сремца.{S} Он се наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго за 
. </p> <p>— Све једно.{S} Прошао један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе з 
таде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадо 
ушу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} Истина, он 
: или да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и д 
дарих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — одговори он, ударивши гласом на оно оданде, усл 
о оде, шта прода... има их он много.{S} Наишао ваљада послом, да му што јави. </p> <p>Тако прос 
 пре, само да се стигне на време!...{S} Наишла је на утрвен, насут пут, прелазила је преко пото 
иш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му новчаник. 
уће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле с 
сле краткога ћутања — траљава посла!{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда  
 ти ја не знам, нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! </p> <p>— Јок,  
вратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p>  
едело, но размисливши увиде и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је води 
 Па кад велиш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо чим се смркне, само нам нађи још кога  
штавој маси непоплочане улице?...{S} Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликуј 
 и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само  
сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док радимо заједно — слушам те,  
да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад имати новаца што  
 ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да свикнеш тај  
јио и од њега. </p> <p>Растадоше се као најбољи пријатељи. </p> <p>Ђурица је имао пуне руке пос 
ко места, па воде жив разговор. </p> <p>Највећа је гомила народа крај пута, на једној положитој 
 које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе... </p> <p>Сад је ве 
о за њу, да је придоби и заинтересова у највећем степену.{S} Кад није могла видети вампира и др 
, то је јасно, јер се један одвојио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту п 
ремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих је, за последњих тридесетак  
оји сече као ножем, од кога су стрепили највећи разбојници...{S} Али се на његово место већ јав 
га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама, и држи се тачно  
 не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом упорношћу.{S} И капетан напослетку безнадежно  
ој појави. </p> <p>А Станка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле  
а. </p> <p>Момчадија се, после барјака, највише граби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако 
ишта предузимао, а он је, од свих људи, највише имао респекта према Вују.{S} Двапут је осуђиван 
а кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам иш 
е велики број сељана, читав сабор...{S} Највише их је из кленовичке општине.{S} Саставиле се по 
мела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каза.{S} Д 
е стране власт, с друге они, који треба највише да ме чувају... куд год се окренем, сви ми о гл 
 јер држаху да му онакав кицошки изглед највише зависи од кратке кошуље, ма нико се не усуди кр 
збегавале, као и момци.{S} Плашио их је највише његов рђав глас у народу, али је и у његову држ 
шушта и затим се чу тихо звиждање, које највише подсећаше на пиштање ухваћена миша.{S} Ђурица д 
леда испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога сам погле 
огледа у лево, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: </p> <p>— Лези!{S} Лези! </p 
 за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право.{S} Отац га је научио злу, а он се потруд 
> <p>— Са свима, брате, па... и с тобом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја? — упита  
! ...{S} По варошима.....{S} У Београду највише. </p> <p>Вујо се изненади, то му се познало на  
 мислиш... као пре? </p> <p>— Сви бисмо најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто. 
тала га је нека унутарња грижа, и он је најволео, кад би се некако могло десити, да изненада уп 
овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуј 
главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је она, по његовој наредби, морала тако про 
едам онако натмурену и зловољну...{S} И најгоре је то, што неће ни речи да проговори: све ћути  
и на разне стране. </p> <p>Ђурица удари најгушћом шумом и, дохвативши се планинскога венца, одј 
ак, кога потерају са свих страна, тражи најгушћу шуму и завлачи се у непролазне гудуре, тако је 
.{S} Најпре — Бакон (тај се назив држао најдуже, јер је, својом звучношћу, веома импоновао пала 
 којом је обележавала сваки свој корак, наједаред настаде прелом: она се потчини утицају другог 
неколико капи хладне бистре воде!...{S} Наједаред, севну му као муња, једна мисао кроз главу, к 
е им више од стотине корака до реке.{S} Наједаред Пантовац погледа у лево, па, видевши оно, чег 
е растурено ђубре од живине и стоке.{S} Наједаред узвикну весело: </p> <p>— Дајте мотику! </p>  
ђе у неком слатком младачком заносу.{S} Наједаред, жбун се пред њом заниха, гране му се размако 
ибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица наједаред стаде као укопан.{S} На два три корака пред њ 
а их својим немим старачким погледом, и наједаред јој прелете радост преко лица, које се развуч 
} Причешће.. .{S}Какво причешће!..{S} И наједаред стадоше да му се проносе у мислима светле и с 
е мисли, ни једнога покрета!... </p> <p>Наједаред, усред тога гробнога ћутања, нешто око браве  
 оно шибље и коров и задрема... </p> <p>Наједаред трже се из сна; разбуди га пљускање воде.{S}  
ти и пада под оштрим челиком... </p> <p>Наједаред косачи се пренуше.{S} Неко иза њих повика: </ 
положај и на сваку опрезност... </p> <p>Наједаред случајно погледа низ равно поље, и крв му се  
ки приближан рачун о времену... </p> <p>Наједаред зачу се тихо, као сан, као са другога света,  
ати, стеже га младић као кљештима...{S} Најзад се некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар 
ављају само дваестак корака од њега.{S} Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одм 
с у људе, који су поседали пред њим.{S} Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. </p> 
се и не пружајући руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи  
а, да избере име овога реформатора), па најзад Дарвин.{S} Разуме се, да је он морао објашњавати 
дне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред пушком не тренув 
...{S} После је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора о 
икова, од кога није одвајао очију.{S} И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и  
њега гласа.{S} Послуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на се 
оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: 
још већи страх, још тежи бол... </p> <p>Најзад се, после тешких напора и страха, бегунци нађоше 
гне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледавши још једаред Ђурицу и в 
све.{S} Кад се сврши потера, вели, биће најзгодније да одмах почнете оно што сте уговарали.{S}  
после ових крстоноша.{S} Ђурица постаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе уваж 
само потес, где их је, на оној чистини, најлакше погодити из пушке, и река која кривуда између  
 да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама, и држи се тачно своје одлуке, идући з 
/p> <p>— Стале, тако ти свега што ти је најмилије на овом свету, је л’ истина што си ми пре каз 
оје куће и свега онога што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним мајсториј 
т зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са гол 
рало или радити или спавати. </p> <p>»А најпаметније сам урадио, што нисам јуче: пристао да иде 
хоће сваки?... </p> <p>— Махни се тога, најпосле.{S} Ја сам ти само казао шта они траже, а ниса 
 А свет?... </p> <p>»Шта ће ово да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно последње, оно најпос 
...{S} Јест, дошло је оно последње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S 
к иде овај са мном«. </p> <p>— Па добро најпосле, кад ти је он казао... — одговори Ђурица равно 
и добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребније — рече он, чим се поздрави с Јовом, који  
зио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоузданије склониште.{S} У своје сељане није сумњао, 
 новца под интерес.{S} То је од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим селима.{S} Кад му 
уздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он б 
је крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су најпоузданији моји људи почели да ми раде о глави, онда 
на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, најпре један по један, а после гомилама, радознали и бу 
и.{S} И досада је други за њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само изврши 
 замишљено и узбуђено... </p> <p>...{S} Најпре они необични гласови о Ђуричиној храбрости, па с 
на делове по његовим представницима.{S} Најпре — Бакон (тај се назив држао најдуже, јер је, сво 
ре, прођи се комедије, кад ти кажем.{S} Најпре сам заборавио, а после је било доцкан... — рече  
ело.{S} И живот је тај био необичан.{S} Најпре није смео ни главе помолити из собе.{S} Станка ј 
цом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике  
 не претурамо целу кућу? </p> <p>Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али  
ве провалије.{S} Више саставака опазише најпре једну, затим више белих сеоских кошуља, угледаше 
 на руку. </p> <p>Сељани занемеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је п 
н сјајан месец, те просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже 
собе.{S} Станка је излазила и набављала најпрече потребе.{S} После се упозна са Тимом Банаћанин 
мпирима и вештицама, које се у то време најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне крушке под ос 
руги се попео и повадио му чворке.{S} С најрадоснијим срцем отрчао је кући, однео своје лепе ма 
чим осети опасност...{S} Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у 
че Ђурица. </p> <p>— Готово тамо вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манастира добро загрејат 
отле му И састанци са њом изгледаху као најсрећнији тренуци у животу.{S} Он дође на обично мест 
нашим селима.{S} Кад му порасте Милета, најстарији син, поче да пати многу стоку, која такође в 
ло...{S} Дави га и притискује она црна, најстрашнија мисао, коју никако не може да заборави, не 
чне речи, које исказиваху и неке његове најтајније помисли.{S} И њему је долазило све то на пам 
чуне са друштвом.{S} Угушио је у себи и најтајнију жудњу за друштвом и његовим животом.{S} Само 
исли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. </p> <p>Постепеним током догађаја 
е седети овако и разговарати се лепо са најугледнијим човеком...{S} Та он је, у последње време, 
Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерена злата«, а не каж 
, жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и он 
 би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: </p> <p>— Помози Бог 
ошавши спрам играча, некако се необично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па о 
â пуце. </p> <p>— Ти си се, море, негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. </p> <p 
но је дошао био раније и Пантовац, мало наквашен, па, видевши Ђурицу са девојком, дочека га вео 
се зна... какво издавање!{S} Али ко ће ’наке муке поднети? </p> <p>— Ти их немој подносити, ко  
приђе попу и шану му: </p> <p>— Зар из ’наке куће?!... </p> <p>— Знам — одговори му попа. — И б 
оре и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти причаш... </p 
 <p>— Како се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би м 
он за њине претње.{S} Не убија се лако ’наки човек — прихвати друга.. </p> <p>— Вала и јесте од 
, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш 
а мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако... </p> <p>— Шта си окупио једнако с тим јелом, ка 
â да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох к 
 знаш сам, волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А с 
> <p>— Па не мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смеш 
највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се сас 
го. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта... </p> <p>— Кажу да си ју 
 бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овам 
ови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да ли би с 
 </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; 
не, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је подг 
...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </p> <p>— Море, Ђуро, надла 
што? — нађе се Сретен увређен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, бо 
емљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нако... </p> <p>— Како се провуче, слава га убила, ’нак 
— упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S}  
м рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако задаје страх... паметан је пусник!...{S} Мислим, з 
ац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман Ђурица плану и хтеде нешто круп 
>— Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, Милоше?  
тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели... </p> <p 
урећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке 
ареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти причаш... </p> <p>— Ко, зар 
Ђурица остаде замишљен, укочена погледа накрај видокруга, откуда се помаљаху ретке паучинасте к 
 сабора...{S} А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра, подигао  
а за мокре зидове блатних кућица или за накривљено прошће дугих дворишта...{S} Прођоше једна... 
 отимају толики момци... да упропастим ’наку девојку!«...{S} То беху тешке муке, али, срећом, о 
..{S} А-ја!...{S} Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупи 
оје! </p> <p>— Знаш... ја сам мислио да накупим много новаца, па да побегнемо негде далеко, да  
ра, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се пл 
ати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А како да изиђ 
ш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре.  
едаху јој необично велики, примамљиви и налажаху, у души јој, оправдања за себе.{S} Све што је  
ог неких кожа, које су на њихову тавану налажене.{S} Ђурица је не само добро знао откуда су те  
а! — викну Пантовац као с неким правом, налазећи да му је тим причињена хотимична штета. </p> < 
ав овом безбрижном и веселом провођењу, налазећи да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није 
уцаше тек што год у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже своје осећање и чуђење. </p> <p 
е и околности, а учитељ, као што видим, налази да је свему томе криво васпитање.{S} Али реците  
утом, има ли какве нове наредбе, где се налази кмет...{S} Али је морао бити много опрезнији од  
законом.{S} Крив је сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али ка 
ива нарав, каква се и међу људима ретко налази.{S} Још из детињства она беше чудновата и особит 
сти, те му се десно раме и рука једнако налазила у послу.{S} Сва ова забуна потраја само један  
ан и лукав као лисица: могао је, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крај 
 да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са толиким но 
с помућен страшном јавом, у којој се он налазио. »Шта сам ја?...{S} Зликовац! крвник!... а чека 
га Новица ће се сакрити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричиној. </p> <p>— Чујеш, Ново...  
них пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому.{S} Писар извади из свога капута је 
у њему обична сељака: он није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за себе.{ 
њства она беше чудновата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге  
вер разјарени, Пантовац у свом страшном наличју и, пруживши пушку право у груди механџине, дрек 
днога свога повереника, даде му некакав налог, па се упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Си 
главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, богме!{S} Свакому је  
трунем у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га права истина, коју му Станка рече, и на коју  
.{S} У први мах је ова загонетна појава наљути, али пошто се неколико пута понови, стаде да раз 
а нико да му не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се опазило да јој се ове речи коснуше самог 
 се обично заглађује љутњом.{S} И он се наљути...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове срџбе 
танком. </p> <p>Свештеник се и уплаши и наљути, кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко,  
га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изненади.{S} Сматрао је своје село као једино  
мем никоме своме у очи погледати... оца наљутила...{S} Јест, то беше онда у забрану...{S} Ала б 
 тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са столице. — Јо 
> <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде везана 
који га чувају... </p> <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала 
 пут посматрамо свакога човека, за кога нам се каже да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, море,  
м добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од четвртине...{S} Боље му је  
 ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не поможе ништа. < 
цика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? </p 
д би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не позна 
етла јуначка лица из наших песама, која нам буде топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи 
а је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за вод 
шти Станци. </p> <p>— Јок, брате, ништа нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турак 
е пази... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам потера претресе цело село... </p> <p>— Знам, због т 
p>— Јеси ли спремио какав посао?{S} Сад нам свима треба.... </p> <p>— Треба, истина је.{S} Али  
а и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p> <p>— К 
те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотина дуката, која је могла бити на 
а те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} И капетан је сад промењен, овај је нови  
ити да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не поможе ништа. </p> <p>Али старац, види се, није  
е знам, нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! </p> <p>— Јок, ја нећу  
римо помало, ет’ ... </p> <p>— Продајте нам два пурењака. </p> <p>— Нисмо их, вала, ни ми купов 
ништа.{S} На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се. </p> <p> 
/p> <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан — прошапта 
/p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не т 
p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је  
х бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не зна 
дите право Штуловићу. </p> <p>— Хоће ли нам он шиљати још кога? </p> <p>— Јавиће он све.{S} Кад 
таде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па оде журно низ реку.{S}  
<p>— Миљо, — зовну Ђорђе снаху — спреми нам часком што да једемо, па да идемо на посао. </p> <p 
/p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутра сачекати? </ 
и рече: </p> <p>— Дед’, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматрач, могао би опа 
 тако бездушни, господин Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној компанији ј 
д њихове собе. — Устани, дијете, испеци нам каву. </p> <p>— Сад ћу, не улази овамо!... — одгово 
чом појави се на вратима. </p> <p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар,  
 како ћу рећи.. кад свршиш посао, немој нам шиљати преко Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, 
једно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако, а  
е до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је крај, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним све.. 
 пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, ево нам трећега! — викну апотекар, који сеђаше са Живком Ча 
осао, немој нам шиљати преко Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друкчије! — узв 
је најбоље да идемо чим се смркне, само нам нађи још кога човека — рече Ђурица. </p> <p>— Готов 
>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребније — рече он, чим се поздрави с Јовом 
, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана  
ар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!...« и он осећаше како га Станка грчевито пр 
мо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице. </p> <p>— Па...шта велиш?... </p 
т! ...{S} А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом, као и сваком... — рече он, д 
ђи се, чича, здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’на 
да их опрема на посао.{S} Осим познатих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; је 
твога села, па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао је  
и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће на 
 он односи три дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам 
 са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, Којо, са нама? </p> <p>— Па... морам...{S} Вујо тако рече, а баш 
 виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> <p>— Са свима, брате, па... и с тобом највиш 
. </p> <p>— Друкчије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо,  
 јелече од сукна. — Боље што не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, па, како се  
 стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, ме 
 да гледамо цео потес и село...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледам 
тише се изласку... </p> <p>— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љут 
<p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха 
то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица и 
не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може онако, зна 
гласом на оно оданде, услед чега Станка намах поцрвене. </p> <p>— Чујеш, болан... хајдемо те ма 
 испрекиданих речи, услед којих се овај намах расани и разрогачи очи од страха и чуда... </p> < 
 многе ствари, којима Ђурица не знађаше намене. </p> <p>— Ето ти оружја; све је пуно и сигурно, 
<p>Сад је већ постала провидна Новичина намера: он је желео да придобије, да привеже Ђурицу за  
но чували.{S} Дознавали су из раније за намере полициске, па су се сложно старали да их осујете 
ело. </p> <p>Ђурица појми, да од његове намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио 
даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S} Ради тога Новица ће се сакрити, али ће се ип 
 вољна ни да одустане од своје необичне намере. </p> <p>— Хајде да се нађемо с твојим људима, п 
лико момака, једнако крстари по селу, с намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљу 
ш о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. </ 
 помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру са Станком. </p> <p>Свештеник се и уплаши и наљу 
у, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.{S} И затим му падоше у очи широка Николина леђа 
силазио с кола и распитивао у механама, намести се на предње седиште, ошину бичем и кола појури 
њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} Намести је он, рецимо, код... где би то могло?... све ј 
ома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила у  
нуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро, ове се н 
ио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је. </p> <p>— Нека т 
вио код нега све новце, па се онда и он намести код Мата, леже и наскоро се учини да је заспао. 
е и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде према Ђурици.  
њу је спавао на тавану, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила весело, у пијанци 
.{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се наместила на дрвено корито за појење стоке, подметула р 
осуђен на смрт... везали га за колац... наместили се људи, пружили пушке и чекају знак... а дру 
егови претходници, ради истога циља, ту наместили.{S} Попе се на њега и осети се као да је на п 
озорче, што стоји над самим потоком.{S} Наместим ту Добросава и кажем му да пази добро...{S} Он 
 ћемо сад? — рече он. </p> <p>— Чек’ да наместим твој покривач — одговори Новица, па оде те нав 
 </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас п 
...{S} Жену сам затворио, а код куће му наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђаво помаже!« — 
же, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити њега на згоду овде.« То је све... </p> <p>— Д 
 и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи 
, па ту, под једном кржљаком, дивљаком, наместише постељу.{S} Пантовац се завуче међу крстине в 
и неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, прич 
пред, једно поред другога, а иза њих се наместише Радован и Коста сами, не очекујући да их ко п 
таде, па га одведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S} Занесе се и заспа одмах... </ 
лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде обрисана, те пок 
е брзо исправља, истурује груди напред; намешта рукама кошуљу да се припије уз тело и подиже оч 
урица прекорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се 
{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. </p> <p>Станка угаси свећу, али не  
— одговори он и седе за сто, помичући и намештајући тешко гвожђе, којим су му ноге оковане. </p 
могу мирисати као ви, што само седите и намештате се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се но 
валиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вала, јок... што? — нађе се Ср 
нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке.{S} Прозор се лаг 
 рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома 
мљу и спојена пречагама, преко којих су намештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља је 
} Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постеље и миндерлуком, а на сре 
 ја нећу казати за ону... тамо у селу — намигну он и махну главом. </p> <p>— Доведи, доведи!... 
отом је узе за образе, поглади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... </p> < 
би четвртина? </p> <p>— А јатаке ћеш ти намирити? — запита Ђурица. </p> <p>— Све до једнога. </ 
>— Не знам, господине!...{S} Шта су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у чове 
врати се за розгу. </p> <p>— Лијепо сам намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта  
{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, па ти то не 
не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже да та 
бро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га убили!{S} Гледô с 
о, па чак и капетан, који дотле стајаше намрштена и озбиљна изгледа, после ове напомене значајн 
те се он Ђурици. </p> <p>А Ђурица гледа намрштено, презриво, у непомичну паћеницу.{S} У оку му  
адост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. </p> <p 
 од људи. </p> <p>Ђурица се освести.{S} Намршти се од бола у лактовима. </p> <p>— Изведите га н 
 је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: </p> <p>— Оне раде тешке по 
ега досад пет дуката. </p> <p>Ђурица се намршти.{S} Пантовац упаде у разговор: </p> <p>— Па шта 
е одбегла за хајдука? </p> <p>Ђурица се намршти, јер не нађе одговора на то питање.{S} Или, упр 
p>Одборници погледаше зачуђено, кнез се намршти, па приђе попу и шану му: </p> <p>— Зар из ’нак 
ори: све ћути замишљена, по неки пут се намршти, па опет мисли и мисли...{S} Нема краја њеним м 
ешће о последњем догађају.{S} Старац се намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не из 
 <p>Груну плотун...{S} Зелонобледо лице намршти се... очи се зачуђено раширише и одмах склопише 
 Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђурица и намршти се мало, али се по његову изразу не могаше проч 
е ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да 
то га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати.{S} Испи чашу, па заи 
! — одговори она и зачуди се, кад се он намршти на њен одговор. </p> <p>— Што ти није мило? — р 
е су то, хеј! </p> <p>Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха. </p> <p>— Ја ти каж 
Снахо, ти напред, па потрчи! — викну он намрштивши се и промрмља нешто у себи, што не беше за С 
и дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.{ 
 се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке и до 
еме...{S} Наживело се, настраховало се, намучило се...« </p> <p>И сад му дође на памет оно врем 
кше одма’...{S} Еј, јадниче, како си се намучио! </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му  
ш брже. </p> <p>»На коњу је, не може ме нанишанити...« — помисли они по гледа онамо у страну. < 
..{S} Станка!... </p> <p>— Добро јутро, нано! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим и стрепим ка 
мо га се чувај... </p> <p>— Знам ја то, нано, одавно.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не брин 
ај шта ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, нано, откуд то? </p> <p>— Кажу ми људи једнако режи на  
>— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам нану. </p> <p>После неколико минута промоли се једна пр 
орђе остаде мртав поред Мите. </p> <p>— Наопако, шта учинисте! ...{S} А новаца? </p> <p>Ђурица  
му, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца престадоше играт 
сти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држаху запете пружене пушке, а 
S} Жандарми и пандури, као обично, беху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се дохватише чистога п 
илаваху све више.{S} Требало је, дакле, наотимати — »зарадити«, како он мишљаше — што више, па  
већу, Вујо стаде да излаже свој план за напад на богата трговца у Поморављу.{S} На томе разгово 
урица у себи, спремајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је 
 његову саопштењу, Радован одлучи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време; али  
ије налазио за паметно да се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђурица пог 
. па погледаху где би се могао још који напад извршити. </p> <p>Радован се више и не врати у се 
ата од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачком округу, где му допадоше још триста 
 све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад  
ај опрезни, нервозни страх од изненадна напада, коме се, и ако вероваху у околину, свакога часа 
на легалу...{S} Разне пријатне слике из напада, који ће следовати, већ се унапред јављају, и он 
 очекују се свакога часа, а појединости напада познате су, већим делом, свима.{S} Ипак се нестр 
> <p>Капетан је још путем саставио план напада, према Станкину опису куће, и одредио по једнога 
врте на леђа. </p> <p>Симо се у почетку напада отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да  
и на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — одговори Станка. — Ј 
се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е онд 
аће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, по законима и ти си крив 
оравио како ти је било, кад си први пут нападао човека, очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш  
охаре из Поморавља, где домаћин и један нападач допадоше тешких рана, Ђурица окрете, према рани 
 проспу смртоносну ватру на изненаднога нападача или бегунца.{S} Заобиђоше узорану њивицу, и ка 
ћ? </p> <p>— Ништа ново.{S} Један је од нападача погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам са 
!...{S} Полази напред! — викну један од нападача, и Никола осети јак ударац у леђа. </p> <p>— Н 
требно велико друштво: неколико људи за нападе и три четири јатака, то је свега.{S} И кад овако 
едстављаше живу згоду за курјачке ноћне нападе.{S} Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Стан 
> <p>Међутим власт, видевши да Ђуричини напади постају све опаснији и смелији, стаде да га гони 
продужавао је стари занат.{S} У крађи и нападима био је плаховит као олуја.{S} Јуришао је без р 
 поступке према другима.{S} Досада је у нападима бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поч 
о, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико м 
хајдучки живот.{S} Његово учешће у оном нападу било је тако јасно, да му није остало више никак 
ош, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?...{S} И тако све, па мучи и питај...{S} Добро.{S 
код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: утврдио се  
окамени се...{S} Две челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, необичне и нејасне, вире  
ребледели од страха, гледаху зачуђено у наперене пушчане грлиће, као да су им очи приковане за  
пастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с напереним острагушама.{S} Сретен, који бејаше напред, п 
на планинска вода преко липова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде  
и чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђурици. </p> <p>— Натегни, побратиме, па 
љу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... </p 
рди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи воде из крчага. </p> <p>Погледавши на ону страну,  
рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задр 
седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} Чим народ заседе 
ар из заклона, оних наших песама, да се напијем хладне воде са нашега студенца... </p> <p>— Да  
ћи да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и  
не тканине. </p> <p>— Чудо се ниси опет напио? — рече она, осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти  
обиђе прочевље, око кога спаваху чељад, напипа кључаницу на кућним вратима, извуче је и полако  
рекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и 
ога практиканта, те му, на име мајчино, написа молбу за помиловање, и он с великом пажњом испра 
ури са спремањем.{S} При самом облачењу написа наредбу писару да одмах, чим прими наредбу, ухва 
p>— Богме, тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, сме 
>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чи 
ит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од двеста дуката.{S} Знали су да је  
 раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да 
з сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за овакову грубост, али их уздржа његова оштр 
 Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чин 
 ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. </p> <p>— Пожури се, што бр 
ачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Бео 
испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. </p> <p>— Па ето 
це.{S} Дознао сам поуздано да је ономад наплатио једну облигацију од шест стотина дуката; прода 
м на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... наплатићемо се!...« </p> <p>Кад се навуче први сутон, Ђ 
под један трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико п 
бола у лактовима. </p> <p>— Изведите га напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одрешит 
ја.{S} Извадивши половину рама, погледа напоље и сва му се крв следи, окамени се...{S} Две чели 
рата на соби, а један ће истерати чељад напоље и држати Јова. </p> <p>— Сад пазите добро! — реч 
и.{S} После краткога тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу разних пешкира, међу којима не бех 
у се ту поређали, па напослетку изиђоше напоље.{S} Момчадија пребледела, па нико не дише; све у 
 помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону руп 
моћену, понижену, уцвељену, па избачену напоље, избачену као исцеђен лимун, као непотребну ства 
 некада лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушк 
нка и добар ручак.{S} Једна жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се на 
најући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За један тренутак узбуни се цела среска 
љају.{S} Па зато га је и изненадила она напомена о јаловицама.{S} И да не би ове меденице, како 
 увреди.{S} Знао је он кога се тиче она напомена о јаловици.{S} Његов отац, који умре пре десет 
 намрштена и озбиљна изгледа, после ове напомене значајно махну главом, као да би рекао: »Ја, м 
воју стару лозинку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весел 
 страшним мајсторијама, које му капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као наро 
 где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од о 
ачим »што ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба добро чувати туђих очију. — 
 бол... </p> <p>Најзад се, после тешких напора и страха, бегунци нађоше у Смедереву.{S} Тамо се 
се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напослетку, пристајем за оку вина. </p> <p>— Пристајем! 
ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?... </ 
аменима, па одговори: </p> <p>— Чините, напослетку, како хоћете; не браним. </p> <p>— Па кад ве 
овара он Станки, која му нуди јастук. — Напослетку не браним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео 
 ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чека напослетку... данас, сутра, кроз годину, две?... </p> < 
у кандидате, који су се ту поређали, па напослетку изиђоше напоље.{S} Момчадија пребледела, па  
ако ћутећи упирао поглед у помрчину, па напослетку махну руком и обори главу, као да и сам увиђ 
ври од нестрпљења... </p> <p>Капетан је напослетку добио тачно извешће.{S} Кола са мртвим Панто 
p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ће се напослетку дознати, па онда ја немам куд.{S} Треба из р 
дна... друга... десетак кућица, и он се напослетку заустави пред једном. </p> <p>»Баш сам луд!« 
о се само чуди откуд та жена овде!{S} И напослетку, угледавши врата, једним скоком испаде из ку 
аго гледа, лежи бар једно убиство.{S} И напослетку, другови су се ревносно чували.{S} Дознавали 
ега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи напослетку. — »Видим да се приближује крај, па сад што  
? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али напослетку, и она ће се довести у ред, све ће се довест 
луку с највећом упорношћу.{S} И капетан напослетку безнадежно махну главом, па се пожури са спр 
 да му је непријатељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт дознаде за цео догађај са Станком, па, 
а се продужи до пред саму зору. </p> <p>Напослетку, кад се сви изопијаше, полегаше по застртом  
знаш.{S} Сад ће да се живи!...« </p> <p>Напослетку одлучише да престану с пијанком и да Ђурица  
де да се појави иза ћошка, он претходно направи значајан израз лица, као кад човек нађе нешто,  
и могао ухватити смисла.{S} А Пантовац, напрегнувши слух, могао му је ухватити само једну реч,  
застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини з 
 у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред истурена брадица, која је, док је Мара девовала, 
и и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђурица, прескачући лаким еластичним скоко 
ах пољем, које се пружа више вароши.{S} Напред јахаше капетан с острагушом о рамену и револверо 
Улазећи у забран, Ђурица пропусти друга напред, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица ста 
црквену меденицу. </p> <p>Ђурица истрча напред, приђе руци поповој, па оде Обраду клисару, те у 
 никаква одговора, покупи оружје и пође напред.{S} После неколико минута опет звизну, и далеко  
/p> <p>Станка га само погледа, па прође напред и потрча тако брзо, да Пантовац, који трчаше за  
а улице? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо је напред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, види 
е опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до п 
 гомилица, по један и по двојица потрче напред и опет се стопе с великом масом... </p> <p>Све б 
ним острагушама.{S} Сретен, који бејаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, па, виде 
ђе пешице поред старца, а кола одјурише напред и за неколико минута стадоше близу манастирских  
чуда... </p> <p>Ђурица и Станка стадоше напред, једно поред другога, а иза њих се наместише Рад 
је је он био заборавио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знајући  
товцу: — Ако ја застанем са њим, ти иди напред, па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад с по 
 <p>Он се брзо исправља, истурује груди напред; намешта рукама кошуљу да се припије уз тело и п 
 <p>— Пст, да ниси писнуо!...{S} Полази напред! — викну један од нападача, и Никола осети јак у 
ма волео и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. </p> <p> 
 нема шале — рече Пантовац. — Снахо, ти напред, па потрчи! — викну он намрштивши се и промрмља  
едићемо се лепо... — рече он, ступајући напред плашљиво и збуњено. </p> <p>Утом деда завришташе 
вши да га обмањује рођени страх, потрчи напред што више може. </p> <p>»Ја црна живота, мајко мо 
е изјаве, љуљајући се и поводећи главом напред и удесно. </p> <p>— Која је боља, побро?...{S} З 
део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те испољаваше преку и страсну природу, али је о 
 леже пред рупу, пружи једну руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се. 
 збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.{S} Не знајући шт 
ш тежа, још суморнија...{S} Повија се у напред и натраг по томе, како се коњ у скакању покреће, 
с мрдне једним раменом или пружи руку у напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; ча 
заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца,  
граде и паде у кукуруз.{S} Одатле јурну напред, док измаче далеко на чистину, па онда, обрнувши 
 Господи, Господи, помилуј нас! </p> <p>Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меде 
као коња зауздана.{S} Али опет он добро напредује. </p> <p>Кад оде посланик за Новицу, њих двој 
и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима, напреже се да прогута или да избаци то што га стеже, ос 
мо један тренутак, један миг.{S} Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, пр 
у се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву своју снагу и полети низ поље, као на крили 
 отегнуто, јасно звиждање. </p> <p>Вујо напреже снагу, па звизну кратко, а затим повика из глас 
у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, напротив, стреља очима и по десети пут погледа писара,  
учнији, није га потресла проливена крв: напротив, он се спремао да сад тек засуче рукаве и почн 
} Он није био крупна и развијена стаса; напротив: његова коштуњава сувоњавост падала је одмах у 
лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу те лагати, зар је мени мил 
 црвена, испечена кожа, па једном месту напукла, па ту зија огромна спржена рана.{S} На лицу му 
долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне судове, умију се, баце који камичак у вир, те по 
аде од њих, док не измакоше подоста.{S} Напунивши ведрице, она их, као какву играчку, пребаци о 
воду. </p> <p>— Стако, чекај, болан, да напуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула за Ђурицу? </p>  
а ти се онда раскравих; те не знам како напуних судове и побегох. </p> <p>— А мене срео у Беглу 
суморна сета, кад угледа своје осамљено напуштено огњиште, у коме је безазлену и срећну младост 
ој.{S} Беше то тако самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу људима ретко налази.{S} Још из д 
а света, па да се нађе девојка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи су већ давно дигли руке од сви 
стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави своје кћери. </p> <p>Једаред наиђоше на село кур 
ла толико необична по лепоти, колико по нарави својој.{S} Беше то тако самовољна и ћудљива нара 
у, њих двојица седоше да ручају и да се наразговарају. </p> <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S} Јеси 
 све за пут.{S} Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћ 
говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте, казао ми је да те убијем.. 
још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за хајдука.{S} Али то 
бодно предати... </p> <p>— Доћи ће и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што  
није оклевао.{S} Истога дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили ше 
отеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури са наредбама у села. </p> <p>— Зна ли Радисав на који ће к 
и ко је прошао путом, има ли какве нове наредбе, где се налази кмет...{S} Али је морао бити мно 
и и на вратима Ђуричине куће прилепљене наредбе државне власти, у којима се Ђурица позива, да с 
 усели на коње, и, како им се предадоше наредбе, одјурише трком. </p> <p>Пред оном рупом окупил 
на, прогласи Ђурицу за хајдука; растури наредбе по свима општинама да се строго мотри на његова 
ачелнику, а писари стадоше журно писати наредбе кленовичкој општини, из које је Ђурица, и свима 
} Али је најгоре што је она, по његовој наредби, морала тако проћи кроз цело село, и ником није 
упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погинути.{S} Како је онда лудо срља 
о — рече му он, кад му саопшти новост о наредби. </p> <p>— Видим и сам, али треба још да промис 
спремањем.{S} При самом облачењу написа наредбу писару да одмах, чим прими наредбу, ухвати Нови 
писа наредбу писару да одмах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који одраслији ук 
зимајући још ствар озбиљно, посла кмету наредбу, да девојку »одмах стражарно спроведе« срескоме 
ледао у кров, кад се обратио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, п 
, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, ј 
је овај мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах носе и закопају. </p> <p>Увече је, у 
 и мајци, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут. </p> <p>Зора 
 </p> <p>— Све сам прегледао, почистио, наредио сваку као сат. </p> <p>— Дај — дер овамо — рече 
омад, кад је ноћио код Јова, није ништа наредио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово  
а на човека! ...{S} Видиш, и то се мора наредити, мора јој се нешто учинити да други пут то не  
 да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде наредити што имамо — одговори Ђурица, па одједанпут кид 
 до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} Го 
ети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике. </p> <p>— Нађи, старче, и кола.{S 
леђа. </p> <p>— Не ударај се, молим те, наредићемо се лепо... — рече он, ступајући напред плашљ 
 преко рамена пребаци му широк кајас са наређаним мецима.{S} Пантовац узе само пушку и нож, а К 
 једнога сенастога клена, чује се тужно нарицање.{S} То мајка несрећна оплакује изгубљенога јед 
ра је из вајата, али она продужи и даље нарицати и призивати за сведоке цело село и све светите 
 господине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је д 
д мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чу 
Кад се изређа под записом сва читанија, народ заседе у совре, које су подигнуте око записа.{S}  
ца и простреше га по зеленој ледини.{S} Народ се окупи уоколо. </p> <p>На благој, мало нагнутој 
ху далеко од ове побожне свечаности.{S} Народ господа, корача, прескаче преко поточића, јендека 
лепо види цела варошица са околином.{S} Народ се нагомилао око једнога места у неколико редова; 
а спроводницима, писаром и доктором.{S} Народ нагрну колима, па нити ко може приђи колима да шт 
 се диже, а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, као на команду.{S} Људи поскидаше капе и 
и, молићемо, и који је рад кориснији за народ, мој или ваш?... </p> <p>— Зар се школе уче само  
ојих севају два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први 
/p> <p>— Јок ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да подмећ 
.. од пијанства ни трага... </p> <p>Сав народ угледа на њему право самртничко, зелено бледило.. 
онтално у капке на прозору, на улици се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњских ногу ч 
како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у крви... т 
рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не прође нико, само се отуд од кафане  
ије у славу, па да почну играти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом.{S 
жив разговор. </p> <p>Највећа је гомила народа крај пута, на једној положитој рудини, са које с 
стоноше. </p> <p>Беше се искупило доста народа.{S} Попа већ позвао одборнике у заседање, па одл 
змамили у гору, терали их да отимају од народа за њихов рачун, па их после поубијали и узели ве 
ту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано...{S} Руке му везане, али овл 
 </p> <p>— Еј, црна мајко! — чује се из народа. </p> <p>— Доста, бабо, не помаже! — вели Митар, 
— Што ти је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ...  
д проучи сва лица, која рукују судбином народа; кад оцени праву разлику између строгих и сувих  
Све се очи упреше у шарену огромну масу народа, која се, таласајући се, лагано кретала путом.{S 
илицу оваквих стајица испуњених веселим народом, који се сабрао да, овако у скупу, проведе благ 
ли овлаш, те њима слободно креће и маше народу... </p> <p>— Еј, црни Ђурица! — узвикује неко бл 
 </p> <p>»За јечам?...{S} Раздао сам по народу, тако ми самога Бога!...« — понављаше он у памет 
Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до последње паре, тако ми  
p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа.{S} Данас немам више од 
 Плашио их је највише његов рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању било нечега 
 вилице, свакоме игра усница. </p> <p>У народу свачије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђе 
ка, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немира. »Ухватише...  
уништава човека. </p> <p>Ђурица је имао нарочити разлог, са кога је избегавао поглед Станкин.{S 
падаше у очи целом својом спољашношћу и нарочитим држањем.{S} Беше то зрео човек, око својих че 
ујо, одмах после извршене похаре, неким нарочитим, само њему познатим начином, ставио до знања  
 и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S} Овце, од страха, јурнуше на ограду  
 капетан у собу...{S} У последње време, нарочито откад је доведен из суда, променили су своје о 
/p> <p>И продужи се шала и задиркиване, нарочито на Јеличин рачун. </p> <p>Кад се наже сунце ни 
зумевајући под тим »нико« своје сељане, нарочито му се издвајаше у памети једно лице, чије је м 
у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочито Сретен.{S} И сама власт поче много живље да тр 
ри јатака, то је свега.{S} И кад овако, нарочито помоћу жена, привеже Ђурицу за себе, остајаће  
е?...{S} Својом тајанственошћу, памећу, нарочито овом памећу, коју Ђурица уважаваше, јер је у с 
он учини страшнији од самога ђавола.{S} Нарочито му паде у очи оно лукаво жмиркање малих и сјај 
оја јој се тако дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњу она одлуч 
нама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито општинска — није се тако радовала. </p> <p>Пос 
но, ступа кмет, који пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно господа.{S} За њим, ка 
еташе, забуњиваше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала је ради чега је о 
 се разлазе са студенца. </p> <p>Станка нарочито заостаде од њих, док не измакоше подоста.{S} Н 
новче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне плашњ 
> <p>— Опрости ми, попо!... — шапуће он нарочито, да га нико други не може чути. — Кажи Станки  
о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауставља дуго 
ли преиначила ту страшну мисао, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубље ук 
жарно спроведе« срескоме месту.{S} Кмет нарочито сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде 
ође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито падаше у очи целом својом спољашношћу и нарочи 
ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.{S} И затим му падоше у очи широка Нико 
ра, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који не  
а, која ће га опет примити у своја нема наручја... </p> <p>Живео је као што живи звер, која сва 
ојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми 
 ону страну, где није његова соба... да нас не може опазити с прозора. </p> <p>— Знам ја, само  
нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну  
о. </p> <p>— Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо... 
о се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеписмо једно за друго 
анку — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видимо к 
, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше ту 
а сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја сам 
питаш кад знаш: она је варошка, није за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да извуче новаца...  
о ви, што само седите и намештате се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријатељице д 
Зимус ми он не треба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склон 
е, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Добр 
 Дражовићи...{S} Истина јест, више нема нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а  
ао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Радован? </p> <p>— Погибе.{S} Једва и ј 
е! — довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прекосутра, свакога часа...{S} И ми ћем 
каменом одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад нас ти поведи на ону страну, где није његова соба... да 
> <p>— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора. </p 
вакад нек се зна унапред колико коме од нас припада... </p> <p>— Тако, соколе, то је паметно —  
легали кâ зечеви, кад су људи далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук. — Море  
и ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} Због тога  
ш ови старци... — уплете се трећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три 
здане куће, платићу људима добро, па ће нас чувати. </p> <p>— Е, мој соколе, није женско срце к 
утито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од само 
но: </p> <p>— Господи, Господи, помилуј нас! </p> <p>Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, 
мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад 
ом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само 
оје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели 
— сватова...{S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме ве 
село гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и лепо...{ 
ман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} Надао се к 
ом кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо 
 мало пре, излетео из шибљака, држао је насигурно да ће извршити бар једно убиство; али га изне 
нили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је било тако пр 
ао и испричао, или је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А  
да Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. </p> <p>— Брже паре дај, 
а се онда и он намести код Мата, леже и наскоро се учини да је заспао. </p> <p>После пола часа  
е тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја... </p> <p>Уморни путниц 
 што се у оскудици здраве душевне хране наслађују полициским билетенима, којима их ваше господс 
господо, што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница... — отпоче апотекар да разви 
"SRP18971_C18"> <head>XVIII</head> <p>— Наслеђе, господа моја, велика је и важна чињеница у, та 
ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка 
ети револвера...{S} Истрже га иза паса, наслони цев на чело старчево и окиде...{S} Тресну пуцањ 
ј ради срце... </p> <p>Капетан се саже, наслони ухо. </p> <p>— Жива је, ради јој срце.{S} Код к 
 </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде 
кнуо досад. </p> <p>Ђурица седе за сто, наслони пушку на постељу поред себе, па искапи прву чаш 
један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. </p> <p>После вечере, Р 
оја брига, само ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле 
 прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.{S} Беху се обојица тако примак 
а, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кладу.{S} Пипајући зид и спотичућ 
и он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те 
лицем к земљи, савијена, као да се сама наслонила на лактове, па сакрива лице од некога...{S} М 
стао да дежура, уморан, савладан пићем, наслонио главу на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да  
атурио у колима, накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра, подигао једну руку, у којој држ 
едњега свога дела: кад је пружио, скоро наслонио, пушку на слепо око и окинуо.{S} Одједном Нико 
азвучен.{S} Примакоше се уз брвна, неки наслонише ухо: тишина... све спава здравим јутрењим сно 
Још једаред прегледаше магацинке, па их наслонише на рагастов... </p> <p>»Е сад још ако не буду 
риђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, која заклањаше половину прозора, па извади це 
чини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ врљик 
видим уплашена, упрепашћена, кад угледа наслоњене пушчане грлиће на прозорима! ...{S} Да станем 
познаде да је острагуша.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери,  
 се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, макар из заклона, оних наших песама, да се на 
мо да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, сукајући густе, прогрушале брке. </p 
итају за тобом! </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се Ђурица задовољно. </p> <p>У том се врати Мар 
 далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук. — Море ти си жешћа од мога побратима 
проводио, ниси јој ни за мали прст... — насмеја се он, као у шали. </p> <p>— Је ли то од истине 
е после дужега ћутања. </p> <p>— Шта? — насмеја се она. </p> <p>— Коса... и сва миришеш...{S} К 
ај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај виц, и а 
у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђурица се насмеја; одброја сто банкнота из крвава завеска и пружи 
едемо и њу на похару. </p> <p>Ђурица се насмеја и погледа Станку. </p> <p>— Она то и тражи једн 
о си — одговори Ђурица. </p> <p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Са 
и. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насмеја апотекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи  
ите са некаквим девојкама? — рече она и насмеја се весело, као да је то што је казала о провође 
ртеке из наше шуме -— одговори Ђурица и насмеја се пријатељски, као стари познаник. </p> <p>— А 
онела. </p> <p>Писар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски 
их не могаше за дуго повратити из онога насмејанога положаја. »То, дакле, није био сан?«... пом 
во својих другарица, да се онако слатко насмеје и нашали са њима... да послуша оно весело девој 
 </p> <p>Ђурица подиже главу и јетко се насмеши. </p> <p>— Тсс... познајемо — проговори махнувш 
 писар — имамо ми поуздан лек за то — и насмеши се значајно. </p> <p>Кмет развуче вилице у широ 
нитост његову. </p> <p>Капетан се јетко насмеши, као човек који непрестано слуша овакве одговор 
у — пун је још од лањскога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па 
ало не скочи од страха, кад виде човека насред пута.{S} Ни сам не зна како се уздржа од покрета 
 Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... </p> <p>Механџија се  
варати, он скочи као електрисан и стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсан 
во одељење. — Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепљено хартијом; кад се уђе у  
же! — одсече кнез. </p> <p>Међу момцима наста гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само 
товац и стаде да савија цигару. </p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Јово два пут почињаше нешто да  
љи, па седе. </p> <p>— Него остави то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао...{S} Како је  
 се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: — Нека ње тамо у селу, није ми на одмет....{S} 
ко умирио, седе на клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те 
ђе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и онда  
јатељство и са Ђуричиним оцем, па је то наставио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо  
 прошао — одговори учитељ. </p> <p>Људи наставише да исказују један другом своје утиске, а капе 
ни се нешто предсказивала нека граја, — наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — једнако ми сепи 
. </p> <p>— А, хоће да остане удовица — наставља Митар. — Удаће се она, не бригај ти... </p> <p 
амар да му опалим — прекиде је Радован, настављајући своју мисао гласно — а баш сам мислио да г 
о, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Настаде необична граја.{S} Изиђе капетан, па кад му каз 
обележавала сваки свој корак, наједаред настаде прелом: она се потчини утицају другога, али и у 
>Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје, у коме и власт и хајдуци мирова 
ур расеца бурек кривом бритвом. </p> <p>Настаде права гозба.{S} Пандур је често доносио разне п 
едње, на свршетак свега... и после тога настаје тама... крај света... општа пропаст... — или та 
 сеоске радове по скупој надници, а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу 
е и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим ко 
наш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... </p> <p>У тај мах нешто шушн 
/head> <p>Трећи је месец како се Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је приспео у град, никоме с 
починило за то време...{S} Наживело се, настраховало се, намучило се...« </p> <p>И сад му дође  
нем с врата... </p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задрж 
ата она пријатна и блага измаглица, што наступа после јакога пића. </p> <p>Променише ракију на  
сте облаке осветљавао, на таквоме месту наступа црна непробојна ноћ... </p> <p>Шта се то вере н 
њивању потре пред кленовичком судницом, наступи у Ђурици извесан прелом у мишљењу и осећању, та 
ући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по такту, на преки 
ништа не види око себе...{S} У глави му наступи неко болно бунило, занос... не види ништа и не  
>Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. </p> <p>...{S} Три часа већ путују н 
, па одмах затим и цео коњаник. </p> <p>Наступио је последњи тренутак.{S} Ђурица случајно погле 
ли није ни сањао да ће овакве последице наступити.{S} Истина, док се одлучивао, он је помишљао  
зређаше и претурише преко његове главе, наступише у њему други погледи на његов живот, задатке  
страсна израза, устаде иза стола и пође насусрет Ђурици. </p> <p>— Где си, Мишо; камо се? — реч 
не на време!...{S} Наишла је на утрвен, насут пут, прелазила је преко поточића, преко камењара, 
Кад се напи, пружи је Ђурици. </p> <p>— Натегни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у  
руга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђурици. </p> <p>— Н 
гога.{S} Пантовац одмах извади пљоску и натеже. </p> <p>— Деде, побратиме; не знаш како је ово  
д се охлади. </p> <p>— Каквог курјака, ’натема те не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко. 
легаше на меку зелену траву. </p> <p>— ’Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запи 
ровињара, завејаних снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровова снежну пра 
вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и  
окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и заклонила својим моћним зеленим покривалом.. 
екој росној трави, под зеленим и густим наткриљем букова лисја.{S} Груди му се још силно надима 
 и уласцима у куће...{S} Са стреха и из натмурено сребрнаста неба сипи и капље ситна роса, која 
де?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну...{S} И најгоре је то, што неће ни 
S} Поседаше и остали жандарми.{S} Један наточи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у 
многе руке и дочепаше Ђурицу. </p> <p>— Натраг, коме је живот мио! — узвикну Ђурица и махну нож 
исли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаше му, ст 
опазити, па се одједном окрете и потрча натраг к шуми...{S} За тренут ока нестаде га... </p> <p 
у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, он претход 
ош суморнија...{S} Повија се у напред и натраг по томе, како се коњ у скакању покреће, а у глав 
а гласно целу хартију, па се опет врати натраг. </p> <p>— Па кад му то истиче рок? — запита Ђур 
— промуца Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у 
м проговори: </p> <p>— Измакни се малко натраг. </p> <p>Он коракну двапут у назад, стаде и с не 
 слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И је 
ти у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга... </p> <p>— А, то не мо 
де год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три поуздане куће, плати 
, као да и њега интересује колико ће се наћи новаца у том завежљају. </p> <p>— Хо, па овде је с 
 Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ће сад, знам, одма 
 ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше ту пре убит 
м да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. </p> <p>Вују с 
{S} Па онда...{S} Што, зар не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{ 
 мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, провлачи се.  
је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и ра 
дем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај за Јулину бирти 
сети потребу да отвори цело срце, да се наужива и провесели...{S} Дивна ли живота!... </p> <p>» 
о је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум је пред очима свакога дана!...« 
чем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S}  
 брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? </p> <p>— Само један прави пут имаш пре 
и новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да радим. </p> <p>— Лако је за новац.{S} Него б 
p>Ђурица се збуни, дошавши у неприлику: научио је из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и  
итељ имати највише право.{S} Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што не 
 велиш тако — одговори Пантовац, јер је научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио ш 
им, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце љу 
p>— Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од Бог 
олови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити.«  
<p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју н 
је тиме како он говораше, »распростирао научне философске идеје у питомој Шумадији«. </p> <p>—  
 који се, док апотекар састављаше своју научну фразу, иронично осмехиваше. — Да је тебе твој от 
арију, па узе одмах да саставља извешће начелнику, а писари стадоше журно писати наредбе кленов 
ом потчињавању она се руководила својим начелом — самовољом. </p> <p>А она се, доиста, дубоко и 
отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили жандарми, који су се вратили с пута. </p> </di 
ерес.{S} То је од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим селима.{S} Кад му порасте Милет 
и кола појурише.{S} Требало је на сваки начин да стигну калуђера, јер кад се за њим затворе ман 
пред њега човека, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд н 
 реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи на  
о.{S} Него кажи што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, или т 
р немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} После, кад својим 
 Е, мој попо! ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од 
адоше на њега још тројица, четворица... начини се гужва, гомила...{S} Савладан је, побеђен... < 
смеши се Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од овога. </p> <p>— Та не марим ти баш за  
 оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка начини паприкаш« — рече му отац.{S} Он је учинио тако.{ 
а се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на 
 Како то хајдук?...{S} Зашто су га тако начинили, кад није још никога убио? — запита она радозн 
{S} Мораћу ја отворити очи, јер ми може начинити сто чуда...« Сан га превари, и он заспа. </p>  
вори махнувши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради ове необичне посет 
ре, неким нарочитим, само њему познатим начином, ставио до знања капетану, да су похаране ствар 
ересова, па позва ковача да опет, истим начином, изиђе из апса.{S} Марко се провуче опет. </p>  
 једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S}  
ди и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са својим мислима.{S} Од  
мадиске таласасте равнице од рудничких, начичканих једно до другога, брда и планина.{S} Пред њи 
... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не чекај по 
обро истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно време. </p> <p>— Ка 
ислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... </p>  
ави то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где си био  
 прође ова дугачка зима!... </p> <p>— У наш Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених лив 
о!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша се љубав једном сврши, оде, нестаде је...{S} Ама з 
{S} Није вас мало.{S} Само у ова четири наша села имамо тридесет таких људи, а још двадесет у д 
обра стотина дуката, која је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радо 
коју је вазда показивала према оцу, па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: </p 
једну по једну пушку, те их прегледа и, нашавши све у реду остави их. </p> <p>— Тако, соколе!{S 
:id="SRP18971_C16"> <head>XVI</head> <p>Нашавши Пантовца, који већ постаде љут ради тако дуга ч 
не ствари, па се одмах и удаљи. </p> <p>Нашавши Станку на одређеноме месту, поведе је к селу, а 
другарица, да се онако слатко насмеје и нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кикот 
 јасно могла читати мисао: »Пропао сам, нашао је!...« </p> <p>— Хеј, кмете, овамо сви! — викну  
 њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао је другога човека, који ће му радити боље. </p> < 
болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— Кога? </p> <p>— М 
, који је могао значити: »О, па он није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин глас 
 онда, док се помишљало.{S} Сад, кад се нашао пред стварношћу, изгубио се сав.{S} Само зна једн 
ла сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би х 
ем... — ту се Живко мало искашља, да би нашао што згоднију реч за своју мисао. — Поп има право, 
д Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће 
ћа.{S} Пандури поизлеташе, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном 
овори дете осврнувши се. </p> <p>— Јеси нашао јагњад, сине? </p> <p>— Нема их нигде, славе ми!  
и то могло?... све једно, Новица би јој нашао згодно место, он зна сваку кућу.{S} Па тако... он 
полегаше по застртом поду.{S} Где се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S} Новици ост 
бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови наши одавде поузд 
ни се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам 
 Зар ти први — продужи кмет — откако је наше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету сла 
им и веселим смехом. </p> <p>— Ја бруке наше, болан! — рече јој Јелица, навлачећи јелече од сук 
к, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине  
?{S} Догонио сам ти ономлане мертеке из наше шуме -— одговори Ђурица и насмеја се пријатељски,  
ом; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Панту? </p> <p>— Јок.{S} Шта је било. </p> <p>—  
их песама, да се напијем хладне воде са нашега студенца... </p> <p>— Да седнемо у странама, гор 
м и очитах им велику молитву светог оца нашега Василија, иже јест на одержимих бјесом...{S} По  
нерима, суграђанима и осталој булументи нашега града«, како он то вељаше. — Али су прилике и ок 
а венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се разговори са њим.{S} Видећеш, он ће п 
— поче један чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шал 
ад Ђурица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем селу...{S} Остао је на спавању, и сутра ће предан 
 кукуруза приближише. </p> <p>— Ми смо, наши смо... — убрза Јово с одговором, видевши пружену п 
а наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови наши одавде поуздани су ти сви, а они су из других села 
} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па то ти  
ега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па, напослетку... зар ми баш 
новеселим гласом. </p> <p>— Знаш... они наши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частит 
апе и који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваши. </p> <p>Писар га прекиде:  
коро опет на посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже.{S} Само из твога села т 
о још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите сви. </p 
правије да ја и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. </p> <p>— 
вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим селима.{S} Кад му порасте Милета, најстарији син, 
 појава, као она светла јуначка лица из наших песама, која нам буде топла осећања за себе.{S} О 
. — Чим сване, кренуће се цео срез осим наших села... још синоћ су сви скупљени и сад су ту нег 
 да се наслушам, макар из заклона, оних наших песама, да се напијем хладне воде са нашега студе 
н јаван одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују зид?{S} 
рица оном сиромашку — колико сте струка нашли? </p> <p>— Педесет и три, брате, само педесет и т 
ручио да је посао свршен успешно, да су нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах да  
p> <p>— Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашло дете цуру према себи, пригрлило је кô снаша кудељ 
> <p>— Тако они увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p 
и не знаш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо скухати попару, па му не иде у р 
S} Ја ћу се после са њима накусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси 
 одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по в 
ећи се. </p> <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан — 
аше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету славу! </p> <p>Ђурица поче долазити к себи.  
дати... </p> <p>— Доћи ће и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. 
сени...{S} Младост ступа у своја права, не разбирајући ни за прилике, ни за последице, ни за шт 
ити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор памет 
. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. </p>  
> <p>Станка не зна шта се у њему збива, не погађа мисли које се у њему роје.{S} Она види само д 
S} Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих при 
авно.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе 
де путом и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се  
 и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p 
е проклете дације... </p> <p>— Знам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити 
на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, дов 
 бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучно. </p>  
те му и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухватити смисла.{S} А Пантовац, напрегнувши 
ед ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Те 
о муцаше тек што год у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже своје осећање и чуђење. </p> 
та је он смислио.{S} Није му ни првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, к 
овица — наставља Митар. — Удаће се она, не бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помил 
у преко срца као муња; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обра 
Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још зловољнија.{S 
 дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимајући још ствар озбиљно, посла кмету наредбу, да 
 старац Симеон затвори се у ћелију, па, не скидајући се, стаде да пише два извешћа, духовној и  
ама, он опет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одговора, издиже секиру, корачи два пу 
лу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да од 
у, нико се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погледа... и он завидљиво гледа ове б 
се следило, умртвило... ништа не осећа, не мисли, не живи...{S} Тешка мòра притисла му груди, с 
 се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на 
ао верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он мислио...).{S} А о 
сподске околности, па им се предао сав, не бринући се о крају свега тога. </p> <p>— Море, докле 
 она после краћега ћутања. </p> <p>— Е, не може тако.{S} Морам ја то знати пре поласка, јер већ 
— Ево ти куће...{S} Исправи се на ноге, не брукај се! </p> <p>Ђурица прелете очима преко гомиле 
 поток, кривудајући кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му с 
мор је савладао јако, али она не стаде, не предахну...{S} Прође кроз вратнице на огради, претрч 
ек ми каже сад; јер кад изиђете одавде, не може се више врдати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући д 
S} Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча ц 
отео им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — одговори Станка и оде пољем, ступајући за 
ове душмане!...{S} Па онда... шта буде, не марим!«... </p> <p>Кад одјахаше коње у потоку, испод 
ужје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити њега на з 
</p> <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљад 
и потрча још брже. </p> <p>»На коњу је, не може ме нанишанити...« — помисли они по гледа онамо  
изести од муке.{S} Сад је све друкчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде са нама; Т 
ни на оноликим парама!{S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>—  
зех, ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? — обрте се ј 
 и ти ћеш, ваљад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, бо 
на, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!...« </p> 
ича.{S} За онога што се појави из шуме, не могоше смислити ко је. </p> <p>— Биће то који његов  
{S} Она скочи, па закука: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш 
.{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда крвничк 
ога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у  
аше, а Станка се тек понекипут осмехне, не знајући ни има ли места томе смеху.{S} Кад зађе у по 
 да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику см 
Вујо их задржа. </p> <p>— Што ви, море, не идете дању заједно, као прави хајдуци, него се завла 
у разговор: </p> <p>— Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ов 
урица друкчије мислити. </p> <p>— Море, не знам ни ја... био сам луд.... </p> <p>— Зар није бол 
/p> <p>Ђурица се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша  
а и паде на под... </p> <p>— Предај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. </p> <p> 
 Може се још обогатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? 
олужанин слободно иде путом и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, од 
ас Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу. </p> <p 
 неком необичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хладном вод 
 Новица, за кога то, као што изгледаше, не беше никаква неповољност. — Хоћу ли га посјећ’, или  
.{S} Деца престадоше играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и 
обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасн 
њом, стаде изостајати. </p> <p>— Лакше, не мора баш тако брзо — проговори он. </p> <p>Не остаде 
здржати овај први поглед, па застадоше, не мичући се и не пружајући руке један другом.{S} Најза 
ом понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пође ж 
димо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши га, оде у другу 
андурским рукама...{S} Тада се прене и, не гледећи ни на какве опасности, иде право к њој.{S} А 
дним брзим погледом разгледа положај и, не мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку 
тави ме мало! — одговори она збуњено и, не погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака 
 на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу.  
ајка... отац... другарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њ 
рећан, задовољан, опијен слашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то  
мисао, коју никако не може да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о  
журно ступаху по хладној, росној трави, не осећајући ни хладноће ни умора...{S} Само што пре, с 
 остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ва 
ком преко крила...{S} Она се не зачуди, не изненади се, само јој срце живље закуца, а поглед јо 
га само гурну леваком, па опет продужи, не осврћући се на његово очајно запомагање.{S} Кад навр 
ести, те угаси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа за себе... </p> <p>Кад сунце одск 
, умртвило... ништа не осећа, не мисли, не живи...{S} Тешка мòра притисла му груди, стегла му г 
 њих се наместише Радован и Коста сами, не очекујући да их ко позове.{S} Калуђер их и не поглед 
<p>...{S}Ћути хајдук у мрачној јазбини, не мислећи и не видећи ништа око себе...{S} И чини му с 
ека и врзина...{S} Ђурица то исто чини, не престајући звонити једначито и снажно, али га тај је 
о, смешећи се. </p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта да каже.{S} Једва, после дужега ћутања, пр 
ти хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико због глади, колико ради жеље да отера од себе 
онотоно читање пресуде. </p> <p>— Ћути, не сметај сад... чита ти се пресуда — вели му Митар. </ 
Станка прескочи врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пође журно, готово  
 ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен на смр 
>— Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p>  
шини, у тој затупљеној укоченој самоћи, не мислећи и не осећајући ништа, проведе неколико дугих 
...{S} Нешто се необично догађа у кући, не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји п 
 и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше 
ше низ равне ливаде, а повезани косачи, не двоумећи много, разбегоше се по кукурузима, бојећи с 
не чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је  
идиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не размишљајући ни тренутка, Станка прескакута с камена 
је му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знајући више ништа за себе. </p> <p>— Стој! — викну  
 зелена!{S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао 
ко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </p> <p>Станка ућута и више ни с 
но, готово наивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде боја 
 за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад сам баци 
 нека се дете поправи... </p> <p>— Јок, не може! — одсече кнез. </p> <p>Међу момцима наста гурк 
 ме ви сад можете убити? </p> <p>— Јок, не море још — одговори ћато — док не дође друга наредба 
будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. </p> <p 
ана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам да сам пропао, пропао 
 је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без о 
 главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ам 
даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за ме 
т поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче  
о, неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за последак. 
</p> <p>Ђурица иђаше невесео, замишљен, не слушајући шта се око њега говори и ради.{S} Само му  
>Ђурица изиђе невесео, збуњен, уплашен, не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одав 
метна радозналост повуче га тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, претрча  
оку необична родитељска радост, али он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи руку, коју  
— Шта је то тамо, Милисаве? — Викну он, не излазећи из собе. </p> <p>— Дошла, господине, она де 
паде му учитељ у реч. </p> <p>— Пардон, не прекидај ме.{S} Је ли он непрестано, радећи своје се 
, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби 
>Неколико пута је седао и одмах скакао, не могући умирити своја узбуђена осећања.{S} Али се опе 
S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда Јанко? </p 
с, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила целога ве 
је се из народа. </p> <p>— Доста, бабо, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђурице и предаје  
на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковач 
лудети ’вако сам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зором, на посао! </p> <p>Ђурицу не 
несе, те се закрлеписмо једно за друго, не мислећи ништа и не знајући шта радимо...{S} А сад ми 
у Марко. </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не може проћи — одговара терзија. </p> <p>— Колико даш, 
 са њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш 
обрецну: </p> <p>— Даље од мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ 
ћања сласти у пићу... само сипа у грло, не разбирајући шта ради...{S} То му је једини лек од он 
мам још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак.{S} Он је луд у т 
анка би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ал 
; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем...  
жаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шта то би. »Сад овога тренутка беху д 
те, обухвати га свега, стеже га грозно, не остављајући му времена за размишљање. </p> <p>— Да с 
 поуздани људи — одговори Вујо одсечно, не остављајући ни мало места за двоумицу. </p> <p>— Баш 
{S} Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропа 
и сад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у кога. </p> <p>Пантовац, као чудећи се 
едњи, повика: </p> <p>— Погибох, браћо, не дајте! </p> <p>Хајдуци га прихватише и за неколико с 
еш другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући, као да сад тек очекује прави одговор, од ког 
осно снабдева.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, 
огаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша узнемирено срце, које куцаше јако и  
о, осврћући се око себе. </p> <p>— Пст, не говори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге.{S}  
оги атлети од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде на једном месту, већ прегледавши оком сваки ку 
ди само да ти кажем. </p> <p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме остави, а после... </p> <p>— Па добр 
од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон,  
 није он ваљада Турчин! </p> <p>— Кажу, не ваља се... </p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек м 
девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. </p> <p>— Ја бру 
воли!{S} Ја оно оданде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — одговори он, ударивши г 
 даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једв 
ана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за последак... </p> <p>Изненади се веома, 
алијама застају сви и, у оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, оку 
куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође кући, загледајућ 
 то Станка, при онако слабом осветљењу, не опази. </p> <p>— Откуд ти то знаш? — одговори он, и  
обичај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не чекај полицију...{S} Пасош ти можемо набавити.. </p> 
ете, испеци нам каву. </p> <p>— Сад ћу, не улази овамо!... — одговори отуд женски глас. </p> <p 
а мати.{S} Кад виде жена своју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућу 
ршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа. </p> <p>Ђурица приђе ономе другоме, те 
на зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати... и све то због њега.. и ако он 
. </p> <p>— Тхе... куршум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у 
жи ударце куршума...{S} Гледа и чека... не дише... </p> <p>Груну плотун...{S} Зелонобледо лице  
сад?...{S} Да га убијем својом руком... не могу, нећу...{S} Тако би се смирио за час, па ништа! 
тако... он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Ка 
си волео. </p> <p>— Тхе... тек онако... не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се н 
у онда сви троје ишли далеко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па о 
... шта је? </p> <p>— Хајде да идемо... не могу да спавам. </p> <p>Новица устаде, протрља очи,  
 му наступи неко болно бунило, занос... не види ништа и не мисли... </p> <p>Руке су му се грозн 
 дохвати оружје у руке...{S} Ослушну... не чује се ништа...{S} Приђе к вратима, слуша...{S} Неш 
сиђе на пут с кметом. </p> <p>— Знаш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отвор 
... шта ради Вујо? </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p> <p>— З 
. </p> <p>— Е онда те само једно молим: не иди к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад бу 
S} И опет, како вешто одговара на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели 
елим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{ 
ку и натеже. </p> <p>— Деде, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна човека — рече он, п 
> <p>— Чините, напослетку, како хоћете; не браним. </p> <p>— Па кад велиш тако за калуђера, онд 
рете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чек 
ељак, као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, п 
онамо у страну. </p> <p>— Предај се!{S} Не гини! — викну жандарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча  
> <p>— То ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару...{S} Само ми њега не дир 
палом на скоковима. </p> <p>— Пуцај!{S} Не дај!{S} Уа! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гр 
а болан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте ју 
</p> <p>— Јаој, кукавац, ђе погибох!{S} Не, кумим те Богом... </p> <p>Пантовац га само гурну ле 
ко би се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се  
 А ја се радовао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме овде чека«... </p> <p>И мисао за мишљу 
..{S} Мајка... отац... другарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S}  
<p>— Имам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми и 
а ми будеш харамбаша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш.{S} Чичу пит 
кам?{S} Да ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S}  
ек ми опрости... и ја њој праштам...{S} Не послушах те, па ето... </p> <p>Свештеник се измаче и 
м станем пред врата и лупнем јако...{S} Не би одговора задуго.{S} Лупнем опет...{S} Отворише се 
 га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осе 
тресоше, а ходник потмуло одјекну...{S} Не чу се никакав други глас...{S} Она удари још јаче... 
к да дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити капетана за сваку ситницу... морам зн 
ем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> <p>— Што ћеш ми ти? </p> < 
р ти нећеш са мном? </p> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред  
 човека, очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. 
пред, те се нађе уз самога Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и 
у се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други његов покрет, Ђурица истога тренутка  
ога ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам само који ли је то од његових долијао. </p> <p> 
<p>— Сад паре или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па 
во кажеш: мари ти он за њине претње.{S} Не убија се лако ’наки човек — прихвати друга.. </p> <p 
 у рачун да му открива своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су рукама сви његови планови.{S} Н 
е у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште 
, а сад му прва опасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго, упути се с Пантовцем, с којим се сад н 
>— Хм, богме ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што о 
де да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не прође нико, само се отуд од кафане чујаше разговор,  
ача погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свак 
му је сад тако драго и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа познатих му места, као да је  
ку само да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с  
а моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети другу...{S} Зар  
рај...{S} Је ли крај свега.... смрт?{S} Не знам!...{S} Шта је то смрт?{S} Знам, видела сам кад  
? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ јед 
е Пантовац одсечно, размисливши мало. — Не иде, све је у његовим рукама... без њега ми не можем 
азноврсна осећања: стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у глав 
што је данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак. </p> <p>Али, нес 
ше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознати.{S} Капци, на једином  
паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вај 
јте мучити, добро гађајте!... </p> <p>— Не брини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — 
ар од оних што су са мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и п 
 имам посла с таким људима... </p> <p>— Не бојим се код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђур 
ам с раскида, ако она хоће... </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас 
нити, па гледај да се пази... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам потера претресе цело село... </ 
а живот да остави, ја како... </p> <p>— Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке 
о непоуздан, тако непознат... </p> <p>— Не знам, како ћу... </p> <p>— Хајде, молим те.{S} Ваљад 
адован више требао но њему... </p> <p>— Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то ве 
м.{S} Сад ти знаш како ћеш... </p> <p>— Не бригај.{S} Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми ш 
кола осети јак ударац у леђа. </p> <p>— Не ударај се, молим те, наредићемо се лепо... — рече он 
е претреса велика философија. </p> <p>— Не замерите скромним и мирним грађанима — продужи апоте 
и посматрају необична човека. </p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он бл 
своју руку преко њена рамена. </p> <p>— Не знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако 
ера, кад си ми тако послушна. </p> <p>— Не вичи, море, имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђу 
 пошто му обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам н 
дуге ниске старинских новаца. </p> <p>— Не знам ја.{S} То су ми зацело, подметнули они што ме м 
и ракије? — пита га Добросав. </p> <p>— Не могу, ништа не могу...{S} Спавај! — одговара Ђурица, 
глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој право... </p> <p>Он се брзо исправљ 
то?{S} Седи само да ти кажем. </p> <p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме остави, а после... </p> <p> 
 сваком месту — рече Радован. </p> <p>— Не ваља тако.{S} Боље идите заједно. </p> <p>— На посао 
а за њим и погледа га љутито. </p> <p>— Не помињи ми то, молим те.{S} Хтео сам се после изести  
 прозбори Пантовац забринуто. </p> <p>— Не брини, прећи ћемо — одговори Ђурица, па сви троје уб 
где је мотика? — запита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је 
пу и смерно приђе свештенику. </p> <p>— Не смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за  
анатеме претвориле у девојку. </p> <p>— Не помињи зло, молим те, — рече она крстећи се. </p> <p 
сну и дохвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро 
а су због тога дизали потеру. </p> <p>— Не може бити! </p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја,  
ену.{S} Она скочи, па закука: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта х 
е погледа озбиљно и одговори: </p> <p>— Не шалим се, среће ми хајдучке!{S} А ти чини што знаш.. 
раво у очи, одговори одлучно: </p> <p>— Не знам, господине!...{S} Шта су они намислили са мном  
који му досадише, па узвикну: </p> <p>— Не звонцај ми ту, док ниси сад добила што тражиш! </p>  
} Шта раде тамо, траже ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p 
а га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја 
p>— А ова кућа није са улице? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо је напред магаза ђе ја смјештам моју  
.« </p> <p>— Ђуро, спаваш ли? </p> <p>— Не спавам. </p> <p>— Немој да се љутиш, што сам ти каза 
то су ти, ваљада, подметнули? </p> <p>— Не знам, господине... </p> <p>— Добро, добро... — преки 
аљад’, преко кога ћеш јавити? </p> <p>— Не бери бриге — одговори кмет, правећи тајанствени изра 
и и ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба да зарађујем. </p> <p>— Пристала бих, 
а ли Радисав на који ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. < 
нда треба и њега да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе  
p> <p>— Зар ти нећеш са мном? </p> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ј 
а ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му после казати.{S} Хтео сам... </p> < 
се они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, богме!{S} Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад 
 не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да је побратим не о 
ка, који ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p>  
 попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере.  
 све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> 
 могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на похару. </p> <p>— Све  
 од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} Пос 
оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање и  
танка стања, тек побегао од сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави своје 
и би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и  
олу и био би користан државни радник, а не би продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитање  
ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S 
о апотекар показиваше, да га ова појава не зачуђава, јер његово лице доби израз као да је хтео  
 му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апс 
: у томе је одрастао... </p> <p>Другова не имађаше.{S} Једини човек, пред којим је слободно сме 
} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула бих, 
бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невољама, 
 Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми 
 од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са столице. — 
од Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност и одлучност, која је расла све 
.{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори В 
овац не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста  
та Станка радознало. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, ј 
ажу ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их сам подел 
сад ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« —  
 да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лис 
... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{S} Имам пас 
<p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су  
ише ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајте... </p> <p>Ђурица разви завезак и, видевши д 
о нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме,  
мо, ако има шта јести, само нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико 
м и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском ових необичних д 
, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Вра 
ако ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћемо се р 
 ниси ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— 
о.{S} Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... </p> <p>— Који Радисав? — прекиде 
 мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Лети се наимала под надницу  
простота!... </p> <p>— Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њих т 
не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја... </p>  
... само да има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p>Св 
ако јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их  
мисла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа св 
 остао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргује 
ла би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... </p> <p> 
о за њега беше тако ново и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом трен 
вши се. </p> <p>— Ехеј, море, побро, да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка оштра 
о га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узе 
мах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима за 
 настави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањује 
отвори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и  
де за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни ж 
ровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица  
у и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година гледам  
ржању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: он није ни у чему нали 
плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, јер је појмио његово душевно стање. 
а, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила не 
 или право у чело? </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љута гуја! </p 
.. — уплете се трећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали 
 тајанствено и опасно.{S} Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. </p> 
ли се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако 
ле зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли 
 Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задовољни сви? </p> < 
 удари клин. </p> <p>— Море чувај се да не заклиноше. </p> <p>— Стари смо познаници.{S} Ха-ха-х 
азак, те он не пропусти ниједно вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, веома необи 
дила она напомена о јаловицама.{S} И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, било би  
ко замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две прав 
место није одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите 
гима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У ку 
се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} Стић 
акту, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух, к 
лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. </p> <p>Станка се зачуди.{S} По своме п 
е опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још јед 
де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос, Марко! 
 искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је то необично. </p> 
Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. </p> <p>— Чек 
удња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу те 
ати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.{S} У себи ј 
лава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим ј 
бом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти го 
ви, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио. 
ла, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли 
е њега тицаху.{S} Он се стараше само да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране  
розничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај 
ремајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је све једно, али  
о било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да пову 
p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S 
 би ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли т 
еш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста таквих г 
очинство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу ти помиловање... </p> <p>— Н 
<p>— Па знаш... саветовао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. </p 
ође ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки п 
 — Све једно, морамо раскидати, па онда не морам ни крити.« </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S}  
погледа Обрада значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јет 
умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вала, јок...  
.{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам м 
ше Ђуричин гласан одговор: </p> <p>— Ја не знам, господине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам ти  
ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња 
адоше њих двојица сами. </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме 
з годину, две?... </p> <p>— Ништа ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и 
рве љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је овако,  
— Остави се залуднице, вјере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о послу.{ 
сваки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја не могу живети без тебе....{S} Море с каквом сам се вар 
у.{S} Његов поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, због које не бих м 
 је то необуздана, срчана природа, која не зна ни за какве препреке.{S} Марко се само чудио и в 
о представљаше неку необичну силу, која не зна ни за какве препреке.{S} Да је школован, он би,  
у он скриваше и од себе сама.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прил 
ише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава. 
RP18971_C11"> <head>XI</head> <p>Станка не могаше више да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у је 
</p> <p>— Лези!{S} Лези! </p> <p>Станка не појми одмах на кога се односе те речи, па се у трчањ 
утећи корача поред њега. </p> <p>Станка не зна шта се у њему збива, не погађа мисли које се у њ 
аветнила, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети оно густо прамење.{S} Али сам 
Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха.. 
Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише  
сећи гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому.{S} Писар извади из  
.{S} А она?...{S} Оцу не може, јатацима не може, мојој кући... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет ј 
ца сина...{S} У старим исплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен  
> <p>На томе се сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држаше д 
га до каквога поузданога заклона, а она не може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се о 
ј се приближи та злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву другу св 
S} Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од д 
ше.{S} Он је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка тр 
 сељачки... </p> <p>— Знам, али кад она не би хтела новаца, но онако... као ја?... — рече Станк 
ош радозналија, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p 
аше неки празноверни страх, коме се она не могаше противити.{S} И у тој злослутној суморности,  
кућу.{S} Умор је савладао јако, али она не стаде, не предахну...{S} Прође кроз вратнице на огра 
че, навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни праг и стаде б 
мишљах... — одговори Станка, али ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, тицала жанда 
је потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други 
ску, болан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му,  
едаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у  
и: </p> <p>— Оне раде тешке послове, па не могу мирисати као ви, што само седите и намештате се 
 ето, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срета за пурењаке. 
 ноге ’вако тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да држе... све од пића!...{S} Није требало да п 
 кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише 
оји стари. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му жена. </p> <p>— Ћути 
 он Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се од 
е савладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па не брини! — одговори Новица, за кога то, као што изглед 
ачити. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала нећ 
 разгледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. </p> 
ди дер, синко, придржи.{S} Стар сам, па не могу сам... </p> <p>Радован га услужно скиде с коња, 
сачекала поноћне петлове под осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна.{S} Мало затим  
 је бивао на твом месту, то покушао, па не иде.{S} После неколико месеца повуче га опет нека си 
аву око себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па ч 
S} Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и пр 
ичкој реци Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с Новицом у с 
 бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живом 
еднем и проговорим реч?... </p> <p>— Па не мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могл 
ати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} Због тога се моји н 
је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зи 
. — Начини једну од овога. </p> <p>— Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} 
мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међ 
а га Добросав. </p> <p>— Не могу, ништа не могу...{S} Спавај! — одговара Ђурица, па опет леже.  
 крв, све се следило, умртвило... ништа не осећа, не мисли, не живи...{S} Тешка мòра притисла м 
... свега има, као каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више?!...{S} Шта треба чов 
p>— Пет стотина дуката. </p> <p>— Ништа не можемо учинити...{S} Ја јесам позаимао готово свима  
 да се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не зарађујемо...{S} Сутра иде Милутин механџија у Жабар 
рица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Д 
су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ћ 
д мене.{S} Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </p> <p>Чин 
а то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо да тражимо — рече писар  
ати, наиђе нека магла, од које се ништа не види око себе...{S} У глави му наступи неко болно бу 
ти сад паре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све ст 
да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том осталима, кој 
аво Матовој кући. </p> <p>»А овај ништа не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачно је Коста ст 
цу. </p> <p>Пантовац, који готово ништа не знађаше за себе, извади револвер и пружи га на дете. 
улице?...{S} Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче 
рибијаху једно уз друго, али им са лица не силажаше она суморна брига, онај опрезни, нервозни с 
 уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе толико нечувено униж 
штољи и још многе ствари, којима Ђурица не знађаше намене. </p> <p>— Ето ти оружја; све је пуно 
 Стој! — викну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча ј 
домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та жена ов 
упу, проведе благ дан... </p> <p>Ђурица не имађаше ни совре ни племена.{S} Он, са неколико вршњ 
м, али ако намораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вреде 
е за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће 
ислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори ц 
ра по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше ништа распознати, зачу се условљени знак: — П 
вом ватром. </p> <p>— Па како ћемо, кад не може друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да биј 
тра.{S} Ко није посвећен у тајну, никад не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још к 
ш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху говор о томе.{S} Станка је мрзела на ово  
 долазило све то на памет, али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и да помисл 
 се тамо и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умрем. </p> <p>— Море, живећемо, Стале!...  
 </p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво. </p> <p>— 
 потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са стране.{S} Сад  
> <p>— Добро... како хоћеш.{S} Само сад не могу... </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајк 
орам дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи без педесет«...{S} У таквим мислим 
 душа заснива своју радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му 
аки твој корак по селу, али им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село 
па.{S} Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у м 
ајкршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу момцима, као што би то  
 већине девојака и момака, такав поглед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S}  
некако у косо, необично... и тај поглед не обећаваше никаква добра... </p> <p>И као да се хтеде 
а ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом упорнош 
ш боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« </p> <p>Опет се зачу зви 
о и становнике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недела.{S 
другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — проговори она после краћега ћутања. </p> < 
{S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно тра 
двојица залажемо главе за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему.{S} П 
да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код се 
х, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па сад шт 
 </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч ошину преко срца као 
Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да  
љна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радован, н 
свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како се л 
А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја,  
е могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, 
S} Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта  
ао да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми  
што мене затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо.{S} Него кажи што др 
на њихову тавану налажене.{S} Ђурица је не само добро знао откуда су те коже, ну је, заједно са 
ли је то тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога не 
о, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма к 
 за такву опасност или љутњу, због које не бих могао пробати овако лепу мученицу«. </p> <p>Тада 
стављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је лако.{S} Овај ће прока 
} Како то? </p> <p>— А зар ваше девојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде 
. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћеш — одговори Ст 
, свако парче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а ж 
ивимо који месец дана заједно, па после не марим, нек погинем. </p> <p>— И све овако да сија ме 
</p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде вез 
 Није то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али  
 па неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се заинтересова откивањем, па с 
е? — запита га старац. </p> <p>— Зар ме не познајеш, газда Јанко?{S} Догонио сам ти ономлане ме 
бично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вујо непри 
га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакрити и она обична радозналост, са којом пр 
 а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан планински вета 
ица их је само једном сагледао, кад оне не беху управљене на њега, и више их никад није смео по 
/p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш д 
, преко села.{S} Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекив 
ћеш одмах у окове.{S} Твоје ми признање не треба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио п 
а не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но размисливши увиде и сам да је н 
 говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре, које ти је  
p> <p>Ђурица појми, да од његове намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од све 
ицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост на 
, изиђе из срескога дворишта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо д 
 — Друго ништа и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам се 
ањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> <p>—  
тле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли, тиштал 
 му постанем права жена, па после да се не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! —  
 место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, зева 
ори Симо и обори главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним погледом. </p> <p>»Овај готово 
арац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оста 
х суседа да изиђу, показујући тим да се не интересују оним, што је иза њихових леђа... </p> <p> 
S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’но рек 
ишљајући се, проговори: </p> <p>— Ја се не шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? </ 
 његове страшне речи. </p> <p>Станка се не измени; као да је очекивала нешто горе, неповољније, 
едаред у глави... севну и оде... она се не постара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{S}  
баченом пушком преко крила...{S} Она се не зачуди, не изненади се, само јој срце живље закуца,  
јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој у 
ице. </p> <p>— Шта велиш, побро, ове се не шале! ... </p> <p>И отвори се бесна, разуздана пијан 
> <p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни ста 
 болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуда провући! </p> <p>— Отварај! — викну к 
само знам да се мора кидати.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих 
 лепо видела оне чудне погледе, који се не могу ни снити ни замислити. — Бар она досад није ник 
озе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да плива 
тражиш! </p> <p>Станка пребледе, али се не маче с места, а он, прибравши се, проговори лакшим г 
>— Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угреја иглу и забо 
ване за под, за шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита пис 
} Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} Због тога се моји никад нису причешћива 
с коња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчан 
ш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђу 
ега...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од ж 
писано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јес 
песме или подвикујући на стоку, нико се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погледа. 
ише зависи од кратке кошуље, ма нико се не усуди кршити адета, који влада у целом округу.{S} Но 
рст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају г 
 човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са с 
 на жалост, и на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад успавано осећа 
Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>После десетак 
д окрену сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и у 
је гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, као ш 
 да опет мало пијемо... </p> <p>Њему се не спава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао ум 
а озбиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде одговорити на поздрав, ни понудити госта да се 
их, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Само пролећу као 
 њега оставила све... осрамотила се, те не смем никоме своме у очи погледати... оца наљутила... 
 заносан мирис отаве шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце пр 
е се.{S} Једва ти се онда раскравих; те не знам како напуних судове и побегох. </p> <p>— А мене 
е одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штогод на м 
и. </p> <p>— Каквог курјака, ’натема те не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко. </p> <p>— 
ече по једну каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </ 
еколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у сла 
 ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састојале у »невидишу«,  
 Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као стидећи  
ах да ћеш одовуд, од станице.{S} Зар те не прати Симо? </p> <p>Ђурица му исприча малопређашњи д 
ети се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се лепо чуо разговор с леве стра 
прича цео догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. </p> <p>— Није то тако — одговори м 
што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није сигурније да останем у шум 
тио, друго би сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S} Али сад то на страну, па ми 
 јој може много што шта рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечите њен 
на једну младу жену, која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за  
 чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је 
, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> 
о, светло, слатко...{S} И никад га више не одведоше цркви и не причестише. </p> <p>— Јеси ли че 
што се затворише врата, али се она више не обрте назад...{S} Полако обиђе прочевље, око кога сп 
одвајају у засебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> <p>Т 
м ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум.{S} Сад 
уђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и 
сом: </p> <p>— Јеси чула, овако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком н 
у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. </p> <p>После свога необична венчања Ђур 
лицији.{S} Хо мај... како се ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? — одго 
о је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S} Станка га је  
ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету!...« Откако је учинила први корак за 
 <p>Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мења  
 оца навикао.{S} Имања, може се рећи, и не имађаше.{S} Једна кућица са даном орања око ње и јед 
 прену.{S} Погледа око себе зачуђено, и не видевши никаквих остатака од ове појаве, даде се опе 
ђе на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од ниша 
о размрсити њихове замке, а после«... и не доврши мисао, јер угледа мртвога Новицу, где се отег 
</p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. </p> <p 
њега само чисту искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли 
ко ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене? — по 
 се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљ 
исли, које се само јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Постаде  
етињства она беше чудновата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на дру 
 кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну  
тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p> <p>— Па како, бола 
 болно бунило, занос... не види ништа и не мисли... </p> <p>Руке су му се грозничаво тресле, и  
..{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела данас? </p> <p>— Шта ћ 
исмо једно за друго, не мислећи ништа и не знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешк 
о да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и ома 
поља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено високо 
уни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овд 
 изненади, видевши весела човека коме и не падаше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, ви 
што друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још ужасније, 
 тако непокретна и суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p> <p>Друго 
ви поглед, па застадоше, не мичући се и не пружајући руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну де 
пет што чути споља.{S} Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да 
ова, није ништа наредио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену  
бојећи се да се разбојници не присете и не поврате. </p> <p>Ђурица с Пантовцем удари потоком, к 
пад извршити. </p> <p>Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки жи 
{S} И никад га више не одведоше цркви и не причестише. </p> <p>— Јеси ли често бивала у цркви и 
е задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај 
, и на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад успавано осећање у њему  
, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што то сад? < 
м тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам да сам про 
 хајдук у мрачној јазбини, не мислећи и не видећи ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у 
атупљеној укоченој самоћи, не мислећи и не осећајући ништа, проведе неколико дугих часова.{S} С 
ујо устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак 
е отац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка. </p>  
 речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се сви могу  
ла нешто горе, неповољније, па је ово и не зачуди. </p> <p>— А после.... шта ћеш после?...{S} Д 
.{S} У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле 
 Чаше звече... смеј, кикотање... нико и не помишља на опасност.{S} Ђурица пребацио руку преко с 
о... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће до 
те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и  
. ништа... </p> <p>Станка обори главу и не одговори ништа на ову изненадну милост Ђуричину. </p 
 пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пр 
кујући да их ко позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само састави руке младенцима, па се обр 
p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p> <p> 
од пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе  
снагу самоодбране, коју он никад у себи не претпостављаше.{S} Наиђе му нека црвенкастосива тама 
неприродном силом, коју он никад у себи не претпостављаше, пребаци се преко ограде и паде у кук 
у, коју Ђурица уважаваше, јер је у себи не осећаше...{S} Али није ни то...{S} Имало је нешто у  
ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби не трабуња штогод онај луди Јово?{S} Кажи ми слободно!  
 — шапуће он нарочито, да га нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опрости... и ја њој  
ишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га  
Погледаше се обоје, и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а ка 
и догађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му глав 
 показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти  
на тако огромној берзанској шпекулацији не страдате.{S} Може вам се отворити стециште због те к 
и, да су обе женске од онога реда, који не држи много на чедност и поштење...{S} Гошћа беше дои 
емена.{S} Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док 
 Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очију од Јуле. </p> <p>— Ја нисам с раскида 
ви се пред кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препредености, па се издаде.{S} На 
игру, он се диже полако, као човек који не зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пред једном каван 
да око себе, па уздахну, као човек који не може да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде 
паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради.{S} Сут 
.. ако узмогнем сад на повратку, ако ли не могнем сад, онда после, пошто му предаш новце...{S}  
руком дирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не зна закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим о 
ријатно!...{S} У глави нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је слат 
ку му сија израз задовољене освете, али не прозбори ни речи... </p> <p>Капетан не зна шта ће пр 
} Е нећемо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће так 
.{S} Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да  
е. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загонетка решена.{S} В 
.{S} Истина, он је за паре свачији, али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. </p>  
врело и необично... јури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће.. 
ојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој право 
ко дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} Има ли он својих људи, који би  
остељи. </p> <p>Станка угаси свећу, али не леже.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи недовршене 
ше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Ста 
у.{S} Ноћас се добро промисли...{S} Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих 
а: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. 
 сад необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном 
о нарочито, причао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија му свако друго 
 све је у његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути. </p> <p>— То је мука, — рече Ђури 
и онако... какво зло учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— Што п 
 чудећи се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој 
што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на пример не 
 Хтео сам... </p> <p>— Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја такве ствари не в 
урици. — Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p>— Каква т 
ством, задрхта им цело тело, и они сами не опазише како се нађоше једно уз друго приљубљени, за 
 да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...«  
узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако је... али  
— Знаш... они наши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — 
спи са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узм 
 дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, т 
х нешто шушну више њихове главе.{S} Они не опазише, али Пантовац лагано подиже главу и ослушну, 
 даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће  
о, и зар је то каква кривица?{S} Та они не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често 
е...{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали да много трошиш,  
 стадоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S} Ов 
ише о томе разговарати: ја такве ствари не вршим без њега. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што 
очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дозна 
.. ’Вала је Богу!... </p> <p>— Море, ти не тражи наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо да 
да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће 
да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и погледа га т 
ш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? </p> <p>Ђурица најпре беше обор 
 кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p>— И ниј 
да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дир 
има кућним, рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам нану. </p> <p>После неколик 
{S} Све је тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја знам,  
 накусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то з 
неочекиванога питања. </p> <p>— Само ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с Радован 
 ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако зада 
ши. </p> <p>— Тешко ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... </p> <p>— Како?...{S} Хвала 
иш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом 
себан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сач 
а добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини... </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви же 
то.{S} Ствари су код тебе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они неће оставити, док не изд 
 кукурузима, бојећи се да се разбојници не присете и не поврате. </p> <p>Ђурица с Пантовцем уда 
ми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Д 
остати други човек.{S} Али такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, по 
!...{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па т 
штине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и главица лука задовољава п 
урица иђаше очима за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно, као 
танка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њем 
 отворено погледа.{S} Још ниједан момак не могаше поуздано казати какве су очи у Станке Радоњић 
опусти друга напред, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану,  
лежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се пожури 
стасом кресну жигица неколико пута, док не плану и осветли необично лице послушниково, који, са 
жи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега 
узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу.{S} Читаве де 
осле се већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је 
 нико.{S} Али те они неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо т 
{S} За неколико дана нећу долазити, док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо чини 
уги, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га познај 
 није смела допустити да је одреши, док не стигне својој кући. </p> <p>— Па је ли све извршила? 
м и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда окрени све косом право мој 
ред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладн 
и сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’  
дам у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по  
рескакаше рупе и камење низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, која беше обрасла густим 
те само једно молим: не иди к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, нара 
 мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече 
ао вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је било са потером, па онда идите право Ш 
<p>Станка нарочито заостаде од њих, док не измакоше подоста.{S} Напунивши ведрице, она их, као  
 Јок, не море још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за хајд 
и, док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу! — ре 
гама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте какву  
бро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од четвртине...{S} Боље му је овак 
ега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не поможе ништа. </p>  
 какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за воду; е 
да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не поможе ништа. </p> <p>Али старац, види се, није поми 
једнога по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и ст 
о, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеп 
е...{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мен 
 кад виде човека насред пута.{S} Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који би га издао.{S}  
ез размишљања, без поговора; јер он сам не може ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи  
а је њима лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду 
.. </p> <p>Станка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} После неколико дана она је две  
S} Чудна је! ...{S} Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то у 
ћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се год може...{S 
а истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између ко 
 ово последње, где он стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако необично за њу, да је пр 
роменили ношњу; удесили су да се оделом не разликују од становника своје улице.{S} Ђурица је, п 
 и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од његове намер 
 судници. </p> <p>Пред општинском кућом не беше никога.{S} Уђоше сви у заседање, где писар саст 
ри ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком ратнику, д 
/p> <p>Прођоше неколико дана, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за 
.. </p> <p>— Како ћемо сад, кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у 
 не прозбори ни речи... </p> <p>Капетан не зна шта ће пре, пуне му руке посла: треба повратити  
 помоћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Вод 
знате му црте строга и одлучна лица, он не изгуби ништа од своје одлучности и присебности, као  
 собом све предмете и сва лица...{S} Он не виђаше више ништа, осим једно једино страшило, које  
 одавно, сваки је засветлео очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{S} Са 
ашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори очи.{ 
амо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице  
е тако позната и тако блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одје 
е показа као драгоцен проналазак, те он не пропусти ниједно вече да не проведе у овом новом и,  
 њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је он наба 
да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад ништа смислити.{S} И досада је други за њ 
е брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на  
тина, коју му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправдања.{S} Своја кривица се обично за 
 таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог општега питања, које сам се 
 Радована. </p> <p>— Чујеш, мени се ово не свиди.{S} Он ми се нешто много променио.{S} Требало  
уричиним погледом. </p> <p>»Овај готово не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао 
ађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте позадружна 
 пасош?...{S} Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си заслужио п 
ди ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи бољ 
ан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи 
лава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини приј 
е сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«. 
о издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она  
Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> <p>Да 
е на рагастов... </p> <p>»Е сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад је она изишла.. 
 да идем свуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— 
рамена. </p> <p>— Не знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нека поги 
утаху обоје, а она се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђаше се овој својој необичној 
оје: мало ово, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајд 
 Баш ја једнако мислим код куће, никако не могу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, 
етову синчићу, ма око барјака се никако не могоше погодити.{S} Извириваше сви редом на прозор д 
ио је прстима за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама.  
а... </p> <p>— А, то не може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!...{S} Првога дана, пошто ме 
а, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десно раме и рука је 
а црна, најстрашнија мисао, коју никако не може да заборави, не може да је забаци међу друге ми 
 је било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежина са грла...{S} Зато је пио много, п 
ар ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— 
p> <p>У народу свачије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. </ 
таше као приковани на своме месту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху 
опо; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те намора 
 своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сл 
апоље.{S} Момчадија пребледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по 
} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују се разведри лиц 
едине, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тр 
а мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под тим »нико« своје сељане 
 чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо з 
љењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу нико не чује, на њега нико, без В 
одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме 
мишљење нико не тражи, његову жељу нико не чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни гла 
угих узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео одредити право занимање, кад би то било потр 
е се нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе ор 
посести споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђе 
л’ није умро. </p> <p>— Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан г 
ица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете Радована.{S} Ко на то не пристај 
..{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се мора наредит 
кање по прашини.{S} Он се трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека насред пута.{S} Ни  
— Оно је неко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— Дете 
 хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше д 
 иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то  
S} Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити  
бригај.{S} Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе три  
 »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осе 
p>Зборисање се продужи, док сунце добро не угреја, те опомену дућанџије да радње још нису отвор 
ар, и она себи друга... </p> <p>— А, то не може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!...{S} Пр 
е од усиљенога стезања. </p> <p>— Е, то не може да буде... она је варошка.{S} Неће она без нова 
</p> <p>— Знам шта мислиш, синко.{S} То не може.{S} Сваки је, који је бивао на твом месту, то п 
у упропасти, болан брајко? </p> <p>— То не знам, попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не  
еће оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од кога  
м то мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене куће — о 
ворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мене причувај — рече кмет. </p> 
ника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је кућа заиста поштена — како он 
вешти — слушаћете Радована.{S} Ко на то не пристаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете одавде, н 
изјаве — разуме се љубавне — али све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И  
 Зашто, газда Јанко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, каз 
 <p>— Сад да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А 
Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, сам 
нци. </p> <p>— Јок, брате, ништа нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака венча 
ик се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађују четири 
>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намораш кога? < 
ра јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чу 
говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по селу се рашчују одмах 
/p> <p>Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас 
ислила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки 
Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегл 
рштивши се и промрмља нешто у себи, што не беше за Станку повољно. </p> <p>Станка га само погле 
{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље.. 
 он се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору толики његови вршњаци из села?{S} Зато, 
и вали?{S} Само ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, 
абоде је под други нокат. </p> <p>— Што не говориш, псино једна, него се мучиш због онога злико 
, навлачећи јелече од сукна. — Боље што не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, п 
анице, и осећаше велико задовољство што не обори очи пред оним строгим, испитљивим погледом...{ 
атаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут на мене? </p> <p>— 
би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље 
е срце од камена!« — вели један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у 
>— Хоћу, бане, с такијем соколом, зашто не бих! </p> <p>Испише чашу заједничку и пољубише се. < 
ш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим земљама, али држим да сву 
вамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Он је оно 
<p>— Какав пост? </p> <p>— Божићњи, зар не знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и остали свет. < 
танка у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле је з 
а је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, други 
ко ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се до 
 је чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку 
га толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме мало потесни  
Остави то! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} 
огим, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће оваки гости! — одговори му Пантовац, п 
ио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} 
аса ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни обл 
а, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... 
хајдука? </p> <p>Ђурица се намршти, јер не нађе одговора на то питање.{S} Или, управо, нађе га, 
Ја сам и јесенас због тога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на друг 
ним жудње погледом, и очекиваше одговор не дишући. </p> <p>— Како ти кажеш... — прошапта она и  
 страну, где није његова соба... да нас не може опазити с прозора. </p> <p>— Знам ја, само ти х 
ви, онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то вел 
 великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње мучење остаде на д 
ереса...{S} Лакомислена и бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све он 
ри Вујо, али му нестрпељива радозналост не силажаше с лица. — А други? </p> <p>— Радован и Кост 
ти се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љуто, го 
Проклето дериште!...« </p> <p>И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху  
ити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те раздели свој тр 
 се гомилаху око њега.{S} Марко Радоњић не могаде отрпети срамоту своје куће, па се обрати за п 
авна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца д 
амршти се мало, али се по његову изразу не могаше прочитати да ли му је непријатно то питање ил 
кри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој кора 
носим мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одговори обичним гласом: </p> <p>— Је  
дницима, те сад, дошавши к Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо.{S} Случајно је дошао б 
анки, која му нуди јастук. — Напослетку не браним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћа 
па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с  
на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, да с 
 сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно, пре  
е убити последње циганче, па нико да му не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се опазило да јо 
 он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S} М 
ди и њему ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да му открива своје работе.{S} Не брини  
 сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо 
ек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису 
ца, али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем с 
ега негде, где ли...{S} А помиловање му не слази с памети никако... оно је једнако уз њега, пор 
се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узме 
се он приближавао кући.{S} Из памети му не излажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убиј 
 себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је  
</p> <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе. </p> <p>Ђури 
е се спава, тај спава слободно, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио пре 
ија огромна спржена рана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црн 
 пристаде.{S} Легоше да спавају, а њему не излазе из главе загонетне речи Новичине. </p> <p>»Он 
 се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављаше, право у село. </p> <p>Сунце беше давно и 
мехнувши се. — Знам да жене у том стању не иду... </p> <p>— Нема. </p> <p>— Па... готово и боље 
 га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је  
ажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а овај одмах  
 и, рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, јатацима не може, мојој кући... и горе!...{S}  
 сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери 
ор, одрешише му руке, којима у први мах не могаше ни макнути — осећаше јаке болове више лаката. 
равих криваца, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећ 
усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога насмејанога положа 
ица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху ни једн 
и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.{ 
ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> <p>— Паре!...{S} Бацај паре! </p> <p>Ме 
спали му други метак у груди.{S} Старац не мрдну више... </p> <p>Из шуме трчаше неко...{S} Ђури 
неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се не 
да утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А  
е њему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... да  
је смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна... може још доћи одговор...{S}  
рижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са својим мислима 
 је могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи у пандурским рукама...{S} Тада се прене и 
е онако како је досад текло, али се још не могаше домислити својој незгоди. </p> <p>Опазила је  
 све спрема за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... иза 
и у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из раме 
ма импоновао паланци), па Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је руководило апотекара, да избер 
па звизну учестано с прекидима. </p> <p>Не чувши никаква одговора, покупи оружје и пође напред. 
е, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не размишљајући ни тренутка, Станк 
а баш тако брзо — проговори он. </p> <p>Не остаде им више од стотине корака до реке.{S} Наједар 
мо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слобо 
кује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, повезô с 
 само ми кажи. </p> <p>— Е јеси човјек, неба ми! — рече Новица, чудећи се. — А они матори пас н 
ла ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови с 
{S} Са стреха и из натмурено сребрнаста неба сипи и капље ситна роса, која обухвата цела човека 
е дивно јесење јутро.{S} Са плава чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини 
леса момака, а на Ђуричино раме, као из неба, паде рука кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, 
 оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео уса 
/p> <p>— Како?...{S} Хвала ти, попо, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети ч 
агрме страховити глас: </p> <p>— Пуцај, небеса му његова, шта га чекаш! </p> <p>Истога тренутка 
друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, преливајући се час у ватрено црвенило, ча 
енила.{S} Још неколико тренутака, па ће небесним плаветнилом прснути огњени зраци, од којих ће  
акога дана, онако исто, као што се мења небесно плаветнило туробних јесењих дана.{S} Живело се  
ху неколико сивих облака.{S} Плаветнило небесно трепери и блиста се у зрацима сунчаним, који су 
 добро видело.{S} Тек се могло назирати небо, које се, као црн џиновски поклопац, надвило над о 
ења свакога часа, као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробојан пок 
и...{S} Тако мислећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облака.{S} Плаве 
 часака, и озго засија радосно и светло небо... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1897 
а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује пред с 
оворио о рају и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли  
јати... </p> <p>Беше скоро поноћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широ 
уста помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда обоји 
и. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо  
и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапу 
ајнију и отворенију боју...{S} По плаву небу пролете јато задоцнелих птица, журећи се на ноћишт 
и одговор охладнела срца, које говори о неверству, погледа га још једном пажљиво, болно, мучени 
им оком Станку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега. </p> <p>— А што ми резилиш пљ 
е, и овде неуспех! </p> <p>Ђурица изиђе невесео, збуњен, уплашен, не знајући шта да чини и куд  
а мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђаше невесео, замишљен, не слушајући шта се око њега говори  
 <p>— Излази! </p> <p>»Боље што се чини невешт старом познанству, сад ми је то лакше и згодније 
 рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле ко 
та говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити, па куд пу 
к сви ућуташе, посматрајући како Ђурица невештим прстима одваја један по један лист папира.{S}  
, треба добро чувати туђих очију. — »На невидишу нема кривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш  
хвате.{S} Све су се врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »о 
рви пут после дугих година засија израз невине среће и радости. </p> <p>— Ама је л’ то одистине 
он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа  
аљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових дана нов 
.{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се оп Новици, кој 
тињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој ку 
ек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свег 
авља никада, да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама, и држи се тачно своје одл 
дији.{S} Изнајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начин 
век који не може да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде поглед на онај дуги планински  
 ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и ј 
му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, за невољу?...{S} Хоћу полудети ’вако сам. </p> <p>— Нећеш  
ђени, за такво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу...{S} Еј-хај!... — уздахну он  
. </p> <p>— Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од м 
ину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу... рече Новица, па застаде да види неће ли Ђуриц 
вање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу...{S} Еј-хај!... — уздахну он после неке тешке и 
гани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. </p> <p>Ђурица, опаз 
спех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне  
повој, па оде Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу, која је, док није црква набавила  
каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па се онда и он намести код Мата, леже  
е, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости 
 за себе.{S} Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и  
релу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, море, негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. < 
обом...{S} То је негде тамо... иза њега негде, где ли...{S} А помиловање му не слази с памети н 
 да нађе јагњад, која су се позавлачила негде у папрати. </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би 
ш не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... иза њега негде, где ли...{S} А помиловање 
раније.{S} Уходу послаше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а  
како он мишљаше — што више, па се после негде склонити и проживети мирно.{S} А да би могао зара 
и. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... </p> <p>У тај мах нешт 
лочина, још није ни тренуо.{S} Морао се негде одморити.{S} После краћега двоумљења оде к Јову.  
а накупим много новаца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије... али сад видим да 
а, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде обрисана, те показује иа том месту трагове пламен 
е да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја  
с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војничка т 
нуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрдну 
ли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да с 
. још синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли сви право овамо? — запит 
шиш посао, немој нам шиљати преко Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друкчије!  
ћу твоју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поруга 
 </p> <p>— Што не говориш, псино једна, него се мучиш због онога зликовца, коме сви робујемо!.. 
 </p> <p>— Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи в 
уката.{S} Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који  
га зликовца... </p> <p>— Није то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. 
p>— Зар није у вароши? </p> <p>— Јесте, него да није куд отишао послом.{S} Он ти сад води тргов 
сли Ђурица. — Боље је овако на чистини, него у соби...{S} Овде сам слободнији...« </p> <p>Углед 
 идете дању заједно, као прави хајдуци, него се завлачите сваки у своје село? </p> <p>— Па... с 
омени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је 
 Не можемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Марушка, па понуди Ју 
 не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула 
> <p>— Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?.. 
 Али... овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како? — запита за 
 траже ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p>— Све сам прегл 
а само једем... </p> <p>— Море није то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бри 
а ће бити свима. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад свршиш посао, 
за то рођени, за такво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу...{S} Еј-хај!... — узд 
<p>— А што сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуш 
ну Ђурица. </p> <p>— Немој да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори.{S} Прва је мука: г 
ди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако  
треба што за јело и тако, то могу...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} 
је!...{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси пет стотина, они све раз 
 од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. </p> <p>Свештеник 
аво, кажем ја...{S} Али то није све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате, углед власти је па 
 мојим су рукама сви његови планови.{S} Него да ми сад одспавамо један сан, па после поноћи да  
е и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих  
кну Пантовац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. < 
, помало...{S} Јутрос малко почесмо.{S} Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажите? </p> <p>С 
 не могу оставити, па макар погинуо.{S} Него кажи што друго: има ли каква начина да се ми не ра 
а радим. </p> <p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју  
 примаче се постељи, па седе. </p> <p>— Него остави то — настави Ђурица — па да гледамо наш пос 
то ћу, кад немам друга посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи 
 свега, слушала сам га боље, много боље него оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — под  
тазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је и познао Вуја... још онда, кад је почео да  
на бегство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од  
о поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добро јутро,  
.{S} А новаца? </p> <p>Ђурица извади из недара смотуљак и баци му у крила. </p> <p>— Број! — ре 
ну да се оплећу густе мреже око њихових недела.{S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа др 
о може бити?« — помисли она.{S} Пре две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и св 
ро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одох да 
 па је то наставио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-В 
трос: све бих спавао, као да нисам целе недеље тренуо? </p> <p>— Биће од ове оморине — одговори 
јатељ и саветник Ђуричин. </p> <p>Једне недеље дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спрем 
чеше да избијају на видик.{S} После три недеље опази их прво Станкина мати.{S} Кад виде жена св 
у, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ зе 
е...{S} То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна ст 
ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити и затворити, чим дозн 
же.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи недовршене мисли, које јој беху једино занимање у овој  
бескрајнога покривала, тамо у магловиту недоглед... </p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Д 
Тако се носи и мисао младости по пучини недогледа, лутајући под притиском бурних ветровитих осе 
блачци тихо и нечујно пливају по високу недогледу и ублажују ватру сунчаних зрака...{S} Тако се 
а је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на поље. </p> <p>Истога т 
 Стаде лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у  
 еве:{S} Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} З 
ече он, узимајући новце и бацајући их у недра. — Само хоће ли остати што другима? </p> <p>— Бић 
 свих пет младих чворака беху у његовим недрима: што је за њега било немогуће, другоме је ишло  
.{S} Бела конопљана кошуља, извезена по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више ко 
аховит поводањ, по Ђурици се разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело  
 се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. </p> <p>— Зар ти остави хајдуковање, п 
 тренуцима искрсне пред њу; поздрави је нежним осмехом, затури главу весело и прође... </p> <p> 
> <p>Ђурица се свакад збуњиваше од ових нежних белих руку, и обично муцаше тек што год у првим  
олеће...{S} Гора се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће прелива под топлом и јасном  
>— Шта ћеш сад с попом? — промрмља овај незадовољан, јер беше гладан, па хиташе на ручак. </p>  
ше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једном топлом сузом. </p> </div> </body> < 
, влаже и продиру у станове кроз малена незаштићена оканца, уносећи собом и студ и отров...{S}  
обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.{S} Маркова кућа беше близу 
 је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. </p> <p>Свештениково се лице за 
че Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте се, де 
аца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху ни једнога часа.{S} Вујо  
, али се још не могаше домислити својој незгоди. </p> <p>Опазила је само једно: све што је слуш 
ма као препрека његовим плановима...{S} Незгодно му је што се понеки пут мора водити рачун и о  
се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, пожури! — рече  
н сусед. </p> <p>Сви ућуташе, осећајући незгоду, у коју их доведе, својим несмишљеним говором о 
па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизбежна поворка људи, који су потребни у такву послу. 
ознао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежну страшну смрт, без устанка, без пребола...{S}  
ако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мен 
гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесности прође му дуго време. </p> <p>У неко доба н 
 оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теже. </p> <p>— О, ала ово смрди ужасн 
а он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. </p> <p>— Шта? — рече она зачуђено. </ 
обоје, заиграше им млада срца, испуњена неизмерном слашћу и блаженством, задрхта им цело тело,  
.{S} Очи му, на први поглед, исказиваху неизмерну питомост и благост, неку болећиву доброћуднос 
у лаганом касу, види се између њих нека нејасна група, из које вире пушке окренуте у врх...{S}  
жди се... али му у души остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без 
аперене на њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... </p> <p>»Откуд овде ови људи?...{ 
 <p>— А-а! ... — одзива се он, лутајући нејасним погледом преко гомиле глава, окренутих к њему. 
 </p> <p>....{S} Ври у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и шушти то врење, те н 
мичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно...{S} У ушима зуји, зачује се понеки весео узви 
 се, у том стешњеном и густом зеленилу, нејасно оцртава по који кров од стаје, по неки стог зао 
же се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не мислећ 
каквих планова, али је све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто са св 
звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже;  
илош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па 
селије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, обузима га нека светла милина, и оно у тр 
становнике и, као крвожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина 
Нађи, старче, и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се на 
</p> <p>Хм, опет то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо,  
 и показао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка начини паприкаш« — рече му отац.{S} Он је  
ћете Радована.{S} Ко на то не пристаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете одавде, не може се виш 
актовима. </p> <p>— Изведите га напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одрешите...{S}  
 месец дана заједно, па после не марим, нек погинем. </p> <p>— И све овако да сија месец, да пи 
кима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако сла 
... </p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па  
p> <p>— Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву, па квит  
изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са мном«. </p> <p>— Па добро најпосле, кад 
а зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се мучити!...« </p> <p>Једни 
е то: неће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. </p> <p>Јован ск 
да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то му је, а ви се п 
нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не д 
е обузимаше све већа ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати  
ва Срете.{S} Шта велите људи? </p> <p>— Нек му је срећно! — повикаше одборници, и Сретен, весео 
 како он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго... </p> <p>— Хо 
 сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао? </p> <p>— Расп 
еђашњи догађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. </p> <p>— Нијеси требао.{S} Истина, он је 
е — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би рад 
 нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости...{S} Е ја... </p> <p>Писар окрете раз 
 као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> <p>А горе у ст 
а рачун између мене и тебе...{S} Свакад нек се зна унапред колико коме од нас припада... </p> < 
гљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из  
арме и пандуре.{S} Нека се живо обуку и нек спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{S} А ти, Станка, 
же. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим.  
 нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опрости... и ја њој праштам...{S} Не послушах те 
 да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који ти ни 
ојку, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати 
је одговорио: »Нека чини како зна, само нек пази на људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо 
 опет онако, као што смо и од пре, само нек се зна рачун између мене и тебе...{S} Свакад нек се 
<p>— Ништа.{S} Кажи — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </ 
— морам да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. </p> <p 
...{S} Падамо обоје и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!...« и  
еко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити израз вели 
ојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова 
 човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. </p> <p>— Па шта вели он? </p> < 
 ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се  
 ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она? 
а! ...{S} Да станем тако, па нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S} Па онда... ш 
} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке 
па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећу, прекрсти се и упа 
и му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> <p>— Јок, не може! — одсеч 
</p> <p>— Па... кад није друкче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњено. </p> <p>— Не 
чи. </p> <p>— Поздрави сестру, Спасу... нека те бар она гледа...{S} И, ако можете... подигните  
<p>— То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се 
тело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима и њега... < 
ко он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се забавља, само нека  
борника. </p> <p>Хм, опет то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек жи 
а му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необична успомена из детињст 
...{S} Само Ђурица необично изгледа.{S} Нека суморна сета и замишљено расположење овлада њиме о 
аве, пробуди све жандарме и пандуре.{S} Нека се живо обуку и нек спреме коње.{S} С оружјем... з 
овори му свештеник. — То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће 
ници, угледа неколико људи пред њом.{S} Нека беспредметна радозналост повуче га тамо, и он, не  
> <p>— Па добро, кад је већ оседлан.{S} Нека изводе коње! </p> <p>После неколико минута крену с 
екоше: </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гледа бесмислено у  
рже и уплаши од те мисли, па настави: — Нека ње тамо у селу, није ми на одмет....{S} Пази ме, з 
же својим коштуњавим прстима. </p> <p>— Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад од 
ече Вујо и окрете се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде наредити што имамо — одговори Ђуриц 
већу, прекрсти се и упали је. </p> <p>— Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто.{S} Посе 
S} Они твоји већ почели тамо. </p> <p>— Нека их — смеши се Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начин 
а, па одговори мирним гласом: </p> <p>— Нека дође, па шта би? </p> <p>— Ћути, црна; мене је стр 
арушке. </p> <p>— Која је то? </p> <p>— Нека удовица... води га као коња зауздана.{S} Али опет  
, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као залив 
ред собом неку нејасну наду, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људс 
ћи.{S} Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено напуштено  
ема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p 
<p>— Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — ј 
 мислила о томе и све више је обузимала нека слатка зебња при тим мислима.{S} Све чешће овлада  
не руке...{S} Само испаде из онога дима нека прилика, паде на њега, стеже га и притисну целим т 
езику.{S} А уваженој господи бандистима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине капетане, ч 
у.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’вако као у та 
на прозорима! ...{S} Да станем тако, па нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S} П 
S} Видиш како он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго... </p> 
{S} Хоће да буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првога п 
 <p>»А знам... хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде му поглед на једну младу жену, која  
.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је не 
 спусти се на под до пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и овако — одговара он Станки, која 
дност и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, пропала жена, и Новица је много ра 
ица осети да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља 
ело тело, а пред очима се ухвати, наиђе нека магла, од које се ништа не види око себе...{S} У г 
дужега разговора. </p> <p>Станку подиђе нека топла језа, и осети како јој се мења лице, али се  
ац се прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново осећање, које му баци  
ица и уђоше у двориште.{S} Ђурицу обузе нека непојмљива зебња од ове мрачне и неме самоће, и он 
а су страшиле саме мисли, тиштала га је нека унутарња грижа, и он је најволео, кад би се некако 
ме смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљив 
— Шта би? </p> <p>— Ништа.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из заседе,  
 њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажна и моћна сила примамљиваше тамо, опет јој се 
. онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрам 
} Нешто ми се ноћас једнако причињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и по 
артија, стајаше писар Мита и разгледаше нека акта.{S} Чим капетан проговори, он се осврте и при 
 сву кућу унаоколо.{S} Иза куће стајаше нека стара вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да ј 
p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и нека мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде 
..{S} Отворише се изнутра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... тра 
весело, слатко, пријатно!...{S} У глави нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава!...{S} 
ије ни капи испио!...{S} Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зно 
о.{S} Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Пр 
 пијем, само сам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. </ 
мисли капетан, улазећи у двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздр 
ао плаховит поводањ, по Ђурици се разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто в 
 мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме телу.{S} Очи  
 појми значај те мисли, опет му пројури нека електрина кроз главу, кроз тело, и застаде у срцу. 
... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао? </p> < 
 — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити... </p> < 
шашовци, те је цела совра изгледала као нека стаја.{S} Лепо је видети око цркве или, кад је црк 
му је непрестано стајала пред очима као нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављао,  
ед мрачним сводовима храма, који се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини.{S} Прв 
ам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. </p> <p>Пантовац га пре 
S} Зацопала се у разбојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је кућа з 
} И њему је тешко, нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, ка 
 Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме  
о овако, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не б 
олима, од чега му је такође остајала по нека пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад се 
S} После неколико месеца повуче га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банак 
м, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегавала да мисл 
ута леђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже на груди.{S} Очи му се засве 
д у себи не претпостављаше.{S} Наиђе му нека црвенкастосива тама пред очи, која му заклони собо 
Ђурица разумеде шта се ради.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она з 
едла у лаганом касу, види се између њих нека нејасна група, из које вире пушке окренуте у врх.. 
, снужди се... али му у души остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозничаво 
не, испрати до оближње шуме, дајући још нека обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његов 
било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини како зна, само нек пази на људе«.{S} Али сад, 
ен, и она се стресе од зиме... </p> <p>»Нека је, вратиће се она сутра мирнија од овце!« — помис 
е, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка  
тва сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно и 
 стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати није смео.{S} Заносна ватра љубавне 
S} Прате ме робијаши! ...{S} А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољу греје топ 
 му је далека и страшна била та помисао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче 
ва касања...{S} Некаква суморна тежина, некакав изненадни бол наиђе му на срце, од кога му задр 
љно развукао своје танке плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујући од себе 
дозва једнога свога повереника, даде му некакав налог, па се упути у варош.{S} На варошком тргу 
д седла, по такту вранчева касања...{S} Некаква суморна тежина, некакав изненадни бол наиђе му  
и лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да је острагуша. 
 </p> <p>Прођоше мрачно двориште и кроз некаква сниска вратанца ступише у одају.{S} Новица упал 
ма, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан с 
 испред куће.{S} Очи му прелетеше преко некакве слике, која му је тако позната и тако блиска, а 
за шумарака. </p> <p>А Ђурица остаде са некаквим помешаним осећањем: беше ту чуђења и страха, а 
 мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — рече она и насмеја се весело, као 
ачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање, које се чуло озго, од двори 
цом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично накашља — полако, тихо, да никоме не 
лике нестаде... она се, одмах чим пуче, некако необично, у косо, спусти на земљу и леже... без  
рате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман Ђурица плану и хтеде не 
} Беше тамо један... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини сумњив... па одох раније. </p> <p>Отп 
<p>Станка стеже зубима усну, погледа га некако у косо, необично... и тај поглед не обећаваше ни 
</p> <p>Митар приђе... опет иде и гледа некако у страну...{S} Пољуби се са њим, па се исправи.  
Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно; осет 
 га младић као кљештима...{S} Најзад се некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић.{S} 
арња грижа, и он је најволео, кад би се некако могло десити, да изненада упадне у какву гомилу  
ук Пантовац, који се одједном опусти, и некако необично седе и леже у ватру на прочељу, леже он 
S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и па 
товац се још више потуљи, обори главу и некако неодређено махну руком поред уха, што се могло у 
 Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао ноге унапред, те му се цело те 
а га жигну још јаче, још ужасније, и он некако механички, без размишљања, онако исто као што се 
 срцу.{S} Све досад сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мисао која је далеко од дела. 
е нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — рече му она.  
 јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.{S} У крајњем случају веровао је, да се  
о, неком магловитом надом, да ће све то некако изравнати и задовољити другове и себе.{S} Надао  
и ја сам то сто пута помислио, али опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не 
 кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му некако чудновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобом, господ 
у разбацани комади хлеба и печена меса, неке крпе и стара поњава, раширена преко сламе.{S} Тада 
неке необичне охолости и самосталности, неке ћудљиве тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве бо 
две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздрави сестр 
је је закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично, имао да оби 
а морам све казати.{S} Иначе, вели, има неке мајсторије. </p> <p>— Хоће, хоће поганац, знам ја  
веома тешко падаху, пренесе разговор на неке обичне ствари, па се одмах и удаљи. </p> <p>Нашавш 
егунаца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљивога и блажен 
аве, посматрајући све пред собом као са неке орловске висине.{S} Очи му беху црне као угаљ, сја 
 он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постељ 
 све жене из те улице, носила халине од неке загасите вунене тканине. </p> <p>— Чудо се ниси оп 
 да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, с 
рђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава 
 пред собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и шаренице, истресе једну трубу платна и из 
ољу...{S} Еј-хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузи 
ј суровој, немој црнини траже објашњење неке страшне мисли, која се рађа у занесеној глави, или 
, па седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До те постеље стајаше мала четвр 
ао човек који не може да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде поглед на онај дуги плани 
ше ове необичне речи, које исказиваху и неке његове најтајније помисли.{S} И њему је долазило с 
ледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке необичне покрете: час мрдне једним раменом или пру 
зи право разрачунавање, које мора имати неке сразмере са државном уценом.{S} Али се ипак он над 
о дана нећу долазити, док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо чинити после.{S} С 
 друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и самосталности, неке ћудљиве тв 
е пробудио после прве пијанке, саопштио неке мисли и Марушки. </p> <p>— Он се до синоћ мало при 
ићу: разбијен му је вајат и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе 
да казати.{S} Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. </p> <p>— Зар опет сам? </p 
н и развучен.{S} Примакоше се уз брвна, неки наслонише ухо: тишина... све спава здравим јутрењи 
 облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немира. »Ухватиш 
ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се о 
/p> <p>Жандарми се испретураше по соби, неки се докотураше до постеље...{S} И Ђурица пође једно 
>— Е, мој пријатељу — рече му присебан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше 
ди, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљиво осећање, које је личил 
ом су спојене обе половине карике...{S} Неки људи пружају руке поред његових ногу и грабе се за 
је већ обична, добро позната појава.{S} Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљује жене сво 
ио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако задаје страх... памет 
уздржа од покрета, који би га издао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по изгледу, са заметнутом 
обичај је да се данас мало проведеш.{S} Неки трговци одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ов 
 таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаше му, створише се  
ме месту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху позавлачили главе под кл 
 човека, с киме је сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна њ 
се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подметач, који су сигурно његови претходници, ради 
 му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљиво осећ 
грозничаво, без размишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и да  
 Али кроз сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врат 
и тим мислима.{S} Све чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане да погледа от 
ар. </p> <p>— Дајте пандуре, поклаше се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознат 
се спрема... </p> <p>У исти мах зачу се неки узвик споља.{S} Митар истрча из куће, довикнувши о 
 тако почастили Маскарци, болан? — рече неки непознати. </p> <p>— У стању смо умирити вашу вели 
 баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора.{S}  
еше суморно и дивљачно, све јој улеваше неки празноверни страх, коме се она не могаше противити 
ари, две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари,  
ов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочито Сретен.{S} И сама власт поче много 
гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет пренесе очи на ону слику и 
 да излази у кавану, где су се скупљали неки необични гости: и они су се, како изгледа, показив 
мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава 
што, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не ра 
чи да проговори: све ћути замишљена, по неки пут се намршти, па опет мисли и мисли...{S} Нема к 
 се чује потмуо топот коњских плоча, по неки пут фркне ражљућени коњиц, а ветар звижди поред уш 
јасно оцртава по који кров од стаје, по неки стог заостала сена, тамни се понегде кровина иа ко 
ка што пресеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно кака 
ешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад им 
овао у суседству.{S} Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки не 
 то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеписмо једно за друго, не 
а је Вујо, одмах после извршене похаре, неким нарочитим, само њему познатим начином, ставио до  
и се у непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним нагоном самоодржања, изабрао себи ста 
— С ким си то био тамо? — запита га она неким радозналим и притворновеселим гласом. </p> <p>— З 
узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим осмехом проговори: </p> <p>— Измакни се  
 овај догађај.{S} Он подиже главу, и са неким светитељским достојанством погледа зликовца право 
ву, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: </p> <p>— Истину си рекла 
други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове и в 
{S} Ја сам се тек зимус почела досећати неким речима твог оца, па сад тек видим да је онај пако 
ст... — или тако нешто... а он окупио о неким ситницама, које после тога немају, како она мишља 
, осети како јој се срце стеже, па се с неким радозналим подсмехом обрати Јелици: </p> <p>— А,  
о.... му његова! — викну Пантовац као с неким правом, налазећи да му је тим причињена хотимична 
зор« и био вођен среској кући, све због неких кожа, које су на њихову тавану налажене.{S} Ђуриц 
 општа бојазан од Вуја зависила је и од неких других узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би у 
се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипи 
рашну причу... </p> <p>После пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се  
паде неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљиво осећање, које је личило и на кајање, и  
а једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необучен умешао се 
ао да га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново осећање, које му баци сасвим нову светл 
ноше понеше шта је ко имао: неко икону, неко свећицу, неко класје жита или струкове бела лука.. 
а је ко имао: неко икону, неко свећицу, неко класје жита или струкове бела лука...{S} Поред крс 
злеташе, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом но 
Остале крстоноше понеше шта је ко имао: неко икону, неко свећицу, неко класје жита или струкове 
ега сутона..{S} Застаде и ослушну...{S} Неко му се приближује.{S} А, јест, то је друштво, на ко 
д нечега што се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад успавано осећање у њему пробуди се и с 
погинуо, они се из среза устумараше.{S} Неко им потказао да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пре 
</p> <p>Наједаред косачи се пренуше.{S} Неко иза њих повика: </p> <p>— Стој! </p> <p>Подизаше г 
 виђаше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љуто, горко осећање усамљености заседе му у души,  
...{S} Сва се кућа затресе... »Пази!« — неко викну пред вратима...{S} Груну још јачи ударац...  
може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред вратима.{S} Прегледа кључаницу — стоји  
{S} У том се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе... » 
 Истога тренутка зачу се иза њених леђа неко звиждукање.{S} Она баци пушку пред Ђурицу, обрте с 
емена...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S 
/p> <p>Станка изиђе, и мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на в 
ана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. </p>  
њему грош. </p> <p>На Станку опет наиђе неко ново осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је  
кама... </p> <p>— Ко си ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. </p> <p>— Отварај брже,  
асити — јекну Марко очајнички. — Оно је неко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја 
ише два три пута, а озго више провалије неко повика из свега гласа: </p> <p>— Ено их!{S} Пуцај! 
. </p> <p>— Еј, црни Ђурица! — узвикује неко близу њега. </p> <p>— А-а! ... — одзива се он, лут 
то, где чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{S} Двојица претрчаше преко прочевља  
 на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача почиње дизати, притрча и притисну га оз 
 да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само ј 
нце изгреја, иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање по прашини.{S} Он се трже, и умало не скоч 
</p> <p>— Што ти је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом преко меса, а  
не мрдну више... </p> <p>Из шуме трчаше неко...{S} Ђурица пружи пушку и викну... — Стој! </p> < 
Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно надање испуни му душу. </p> <p>Ст 
 у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради ове необичне посете. </p> <p>— Ђурђе — 
доше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се т 
 види око себе...{S} У глави му наступи неко болно бунило, занос... не види ништа и не мисли... 
 стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње осећање.{S} Једаред застаде, поглед 
ље.{S} И после се одједном нађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађену црве 
кица« приближи муњевитом брзином и, као неко чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, не  
 загрљај...{S} Сад се место њега јавило неко ново, грубо и необично...{S} А иза тога распламтео 
е и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. < 
весности прође му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих 
 много да кажу један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Новица. </p> <p>Пошто се засад нис 
не, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, а из оне прашине види се бела м 
« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. </p 
> <p>— Предај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. </p> <p>Ђурица окрете револвер 
. </p> <p>— Дај пречњаке овамо! — викну неко испред каване. </p> <p>— Молим, ја сам се пре абон 
огибији! </p> <p>— Ето их, иду! — Викну неко. </p> <p>Свет се окрете, ускомеша...{S} Све се очи 
он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, које му  
ђење исписано је на тим лицима. </p> <p>Неко пресече конопац.{S} Стаде да пада земља у раку...{ 
својим великим и сјајним очима. </p> <p>Неко неодољиво, страсно и грозничаво осећање обузе их о 
а песма, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога душевнога страха. </p> 
ц, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Беспослица!{S} Какво венчање... 
попа. </p> <p>— Поп! — рече он, и сенка некога детињега стида прелете му преко лица, али он брз 
аслонила на лактове, па сакрива лице од некога...{S} Митар је полагано преврте, погледа јој зат 
иђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога предосећања и зебње...{S} Погледа пре 
ле Касације нема шта чекати...{S} Окупи некога практиканта, те му, на име мајчино, написа молбу 
, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога над оним, кога је он убио.{S} То се снаха наднел 
љао да му није потребно велико друштво: неколико људи за нападе и три четири јатака, то је свег 
даље.{S} Кад дође према судници, угледа неколико људи пред њом.{S} Нека беспредметна радозналос 
и сутра послати, а сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док не посвршавам неке пос 
ред старца, а кола одјурише напред и за неколико минута стадоше близу манастирских врата. </p>  
јте! </p> <p>Хајдуци га прихватише и за неколико секунада сјурише се у поток.{S} Тамо му прегле 
 шуми. </p> <p>— О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Од 
и волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онда полако пређе поток 
е да престану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су бити опрезни 
пштине.{S} Саставиле се повеће групе на неколико места, па воде жив разговор. </p> <p>Највећа ј 
ле два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, једнако крстари по селу, с намером да  
 имађаше ни совре ни племена.{S} Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за с 
 </p> <p>Пред иконостасом кресну жигица неколико пута, док не плану и осветли необично лице пос 
е мислећи и не осећајући ништа, проведе неколико дугих часова.{S} Сунце удараше готово хоризонт 
аљења. </p> <p>Одмах после венчања нађе неколико поузданих кућа у разним селима, где је могао с 
 главног апсанџију Радисава, с којим је неколико пута пио по каванама, али му се сад он учини с 
ква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао 
<head>IX</head> <p>Државна власт, после неколико дана, прогласи Ђурицу за хајдука; растури наре 
, покупи оружје и пође напред.{S} После неколико минута опет звизну, и далеко пред њим у шуми з 
 месту, то покушао, па не иде.{S} После неколико месеца повуче га опет нека сила у гору, зажеле 
 ни с ким не прозбори ни речи.{S} После неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове  
 и куцну лагано о мокру даску.{S} После неколико тренутака отворише се собна врата и зачу се хо 
ед. </p> <p>Пандур стаде копати и после неколико удараца узвикну весело: </p> <p>— Даска! </p>  
е казао, ја знам шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не 
"SRP18971_C6"> <head>VI</head> <p>После неколико дана освануше на општинској судници и на врати 
лан.{S} Нека изводе коње! </p> <p>После неколико минута крену се оружана потера, изиђе из среск 
о шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После неколико минута врати се Мато са секиром у руци.{S} При 
ајући по мрачном ходнику. </p> <p>После неколико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Ст 
где је.{S} Да питам нану. </p> <p>После неколико минута промоли се једна проседа мушка глава на 
лебу у Матову бостаништу, где је од пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше никога, јер је 
у не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је 
— Ко ће да се купамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се рас 
а загонетна појава наљути, али пошто се неколико пута понови, стаде да размишља о њој.{S} Досад 
...{S} Море, добро је њему.{S} Издржаће неколико година, па кући...{S} Свима је њима лако, свим 
кну кмет. </p> <p>Ђурица се само одмаче неколико корака. </p> <p>— Доле нож, кад ти кажем! — по 
а и одлете у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица.{S} Истога часа загрмеше пушке иза ле 
дован и оде за Ђурицом. </p> <p>Прођоше неколико дана, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ 
 изгледаше као страшило.{S} Кад плануше неколико свећа и храм се осветли, хајдуци приђоше к сто 
и, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година гледам шта се ради по овој околини...{S 
— Како ћемо да видимо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S}  
— рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекиданих речи, услед којих се овај 
са носе воду.{S} Одатле му падоше у очи неколико раденика у једној страни, и он познаде да је т 
/p> <p>Прође пола часа.{S} Писар попуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо.{S 
и овако? — поче Маца, пошто испи са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш, имаш  
а полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после 
р осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неколико капи хладне бистре воде!...{S} Наједаред, севн 
ном прозорчићу, беху заклопљени, и само неколико сјајних зракова продираху кроз пукотине стара  
 разнети оно густо прамење.{S} Али само неколико часака, и озго засија радосно и светло небо... 
нске велике ливаде, са којих се диже по неколико стотина пластова.{S} Сад су већ пластови здену 
е, частећи своју пријатељицу, трошио по неколико динара, те је могао израчунати, ако непрестано 
ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао је другога човека, који ће му 
ко га слуша, у разним варијацијама, већ неколико година.{S} Први пут је апотекар дао назив карт 
даваше.{S} Онај огромни терет, који већ неколико дана осећаше у својој близини и само очекиваше 
вих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ неколико дана пада киша над Београдом, те је и чистији  
не, каква се ретко виђа по селима.{S} У неколико округа било је познато име Ђорђа Перуничића. < 
 Народ се нагомилао око једнога места у неколико редова; све се пропиње на прсте и посматра нек 
дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три поуздане куће, платићу људима  
 Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не  
што се разгранао пред судницом, стајаху неколико луди, па с чуђењем посматраху драму, која се о 
леда се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облака.{S} Плаветнило небесно трепери и  
оје вире пушке окренуте у врх...{S} Још неколико тренутака... и сад се види како она група у ср 
истоку указује по мало руменила.{S} Још неколико тренутака, па ће небесним плаветнилом прснути  
{S} Ко му сме на очи изићи!...« </p> <p>Неколико пута је седао и одмах скакао, не могући умирит 
жавном уценом.{S} Али се ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све то некако изравнати и 
ште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком неприродном силом, коју он никад у себи не претпо 
собу, упали свећу на столу, па се огрте неком хаљином и седе на столицу. </p> <p>— Седи, одмори 
 леже на груди.{S} Очи му се засветлеше неком необичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како  
ђење он је враћао одсудним презирањем и неком, необичном за сељака, поносном охолошћу; али једа 
<p>Он коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. </p> < 
м шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком младачком заносу.{S} Наједаред, жбун се п 
p>Ђурица изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна — поми 
ндуру и диже се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуг 
те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} 
 </p> <p>Људи се растурају, дају пролаз некоме...{S} Ено, брадата, суха глава прилази му и глед 
сказиваху неизмерну питомост и благост, неку болећиву доброћудност, која се често може опазити  
оше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а 
ова; све се пропиње на прсте и посматра неку необичну работу.{S} Ту се копа рака, вечна кућа Ђу 
ије он ни Станку омрзнуо.{S} Само осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима као препрека  
 Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лиц 
но и одлучно, и цело лице му исказиваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива 
По спољашњости својој Вујо представљаше неку необичну силу, која не зна ни за какве препреке.{S 
{S} И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију боју...{S} По плаву не 
па се окрену и пође око стола, певушећи неку песму кроз нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да  
<p>Врхови бучја шуште и брује, певајући неку отегнуту и једначиту песму, а под њима журно корач 
нкасте очи плануше за часак, исказујући неку лукаву препреденост. </p> <p>Погледавши младића, б 
>— Да није оно... — рече Митар, видевши неку црношарену масу под врљикама. </p> <p>— Она је, уб 
У том се врати Марушка, водећи за собом неку женску, ни младу ни стару, омалену, доста лепушкас 
 и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, обузима га нека светла милина, и оно 
 који је, истина опасан, али носи собом неку врсту поштовања, респекта и у опште нечега, што се 
 </p> <p>А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху пре 
тарац под епитрахиљем и преврташе журно неку велику књигу. </p> <p>— Дајте младенце! — рече он  
м је од тога одвајао, као милостињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне п 
онај први — а свињче... истина јесте, у неку руку, како ћу казати... као човек, али опет није ч 
слим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нема излаза...{S} Падамо обоје и п 
у груди.{S} Осети само како нож удари у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршу 
е!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непознату му до сад снагу самоодбране, коју он ник 
 хајде, силази!... — вели Митар и гледа некуд у страну. </p> <p>Он пође, надвири се над раком,  
јаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не  
ила своје откриће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху говор о томе.{S} Ста 
рица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему 
бут говеђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угледа како оно страши 
таде са подигнутом руком, укочен, блед, нем...{S} Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратим 
леда, разумеде његов узвик и управи дуг нем поглед на величанствену слику пред собом. </p> <p>— 
тну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. </p> <p>Ето, у такву се девој 
чињена хотимична штета. </p> <p>— Нема, нема човек... душе ми нема — правдаше Никола и себе и с 
смо годину у ортачини...{S} Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се 
, да он сад, после Радованове погибије, нема ни једнога човека, с киме је сасвим отворен.{S} А  
 лимун, као непотребну ствар...{S} Гле, нема где да склони обешчашћену главу!... </p> <p>»А ота 
 а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре!...{S} С 
к нему сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго место — рече м 
вадама. </p> <p>— Овуда се мора трчати; нема шале — рече Пантовац. — Снахо, ти напред, па потрч 
ћу и ја... на посао? </p> <p>— Мораћеш; нема ко други.{S} За овај посао требају ми поуздани људ 
о?{S} Није, браћо, није Бога ми!....{S} Нема... </p> <p>— Шта нема... ти твога! — викну Ђурица. 
и... с онаким страшним погледима?...{S} Нема их, ово су други«... </p> <p>Људи се растурају, да 
оно још беше.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа лепо!...{S} Мајка...{S} Станка... није, није 
 и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више онога грознога погледа, који сече као ножем,  
 нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти 
се намршти, па опет мисли и мисли...{S} Нема краја њеним мислима...{S} А о чему може да мисли?{ 
јест, брате... сто двадесет равно...{S} Нема више. </p> <p>— Како нема?{S} Урош те је позвао да 
, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора би 
 ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време долаз 
да жене у том стању не иду... </p> <p>— Нема. </p> <p>— Па... готово и боље! </p> <p>— Отпре си 
им причињена хотимична штета. </p> <p>— Нема, нема човек... душе ми нема — правдаше Никола и се 
 </p> <p>Изиђоше сви из куће. </p> <p>— Нема тамо ништа.{S} На другом је то месту; сад ће нам с 
е! </p> <p>— Које ли је доба? </p> <p>— Нема још поноћи, сигурно...{S} Лези, спавај; сутра мора 
<p>— Јеси нашао јагњад, сине? </p> <p>— Нема их нигде, славе ми! — рече малишан застанувши и ка 
, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— Што питаш? — одговори она осмехну 
 и зацену се од смеја. </p> <p>— Е тога нема... њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то  
се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} Ву 
ану, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико из 
а гора, која ће га опет примити у своја нема наручја... </p> <p>Живео је као што живи звер, кој 
јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега сва Србија, ја ти каж 
S} Првога дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо.{S 
 и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна  
им очима тихо носи и веје хладна и црна нема помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол 
е Бога ми!....{S} Нема... </p> <p>— Шта нема... ти твога! — викну Ђурица. — Јеси ли о аранђелов 
 <p>— Знам ја да сви измичете леђа, кад нема никаква ћара.{S} Човек треба само да почне, а ја г 
е је за руку. </p> <p>— Ова девојка сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буд 
к њој.{S} Али на њиховим састанцима сад нема оне веселе, непомућене и безбрижне среће, којој се 
 је сад све свршено и да после Касације нема шта чекати...{S} Окупи некога практиканта, те му,  
све више пропада у неку дубину, из које нема излаза...{S} Падамо обоје и пропадамо, па бар нек  
..{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема прозора. </p> <p>Капетан је још путем саставио пла 
дну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје место.. 
ад се бега од велике опасности, онда се нема кад мислити о умору. </p> <p>Кад дођоше испод голо 
 ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и  
кућерци од набоја.{S} Око понеке кућице нема ни толико дворишта, да се човек слободно обрне, а  
стари Дражовићи...{S} Истина јест, више нема нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесн 
продираше оштро у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом могао слагати, а н 
тима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у његовој појави. </p> <p>А Станк 
е куне срећом хајдучком — Друго ништа и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се 
за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. </p> <p>— Како?{S} Кога 
.{S} Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.{S} Све му се чи 
. </p> <p>— Нема, нема човек... душе ми нема — правдаше Никола и себе и свога дужника. </p> <p> 
раде њих двојица, кад никакве опасности нема.{S} Видећи да они гледају све у лево, погледа и он 
овај сурови човек стајао пред очима као нема загонетка, која те све више привлачи, што је мање  
т равно...{S} Нема више. </p> <p>— Како нема?{S} Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по 
гог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је 
омислио.{S} Али зашто тако одмах, зашто нема могућности да се спреми за то, да размишља дуго, д 
 опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће из руке, па опет стане д 
 </p> <p>Ђурица осећаше јасно да у њему нема више оне топлине, оне чисте предане љубави према С 
људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А о 
.{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова радост и пос 
обро чувати туђих очију. — »На невидишу нема кривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив 
ешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — 
здаље, али видевши да се морају срести, немаде куд, но продужи право к њима. </p> <p>— Помози Б 
ајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се иско 
упио о неким ситницама, које после тога немају, како она мишљаше, никаква смисла...{S} И она се 
>А Вујо зину од чуда. </p> <p>— Хајдуци немају никаква посла с поштеним кућама.{S} Откуд се ти  
на, израдићу ти помиловање... </p> <p>— Немам ја посла са судом...{S} Нисам ником никакво зло у 
д знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђењу 
во ће се напослетку дознати, па онда ја немам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћемо. </p> < 
и се као за себе. </p> <p>— Што ћу, кад немам друга посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по  
ица. </p> <p>— Можете ме убити, али сад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — викну Пантовац и о 
је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око  
роду; код себе не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су он 
ца се умирише. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и оп 
о бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... </p> <p>— Пардон 
 у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка б 
апетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’но рекоше: олакшање 
м ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим  
 очекивати какву сјајну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{S} А овако, зар  
врачала и бајала.{S} Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба мн 
и од овог обичног отварања врата; усред неме и дуготрајне тишине, којој се беше сав предао.{S}  
е нека непојмљива зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. </p>  
атари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашт 
очи, као да хтеде запечатити у души тај неми последњи одговор охладнела срца, које говори о нев 
 баба стаде да се здрави са необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: </p> <p>— Слу 
а увенула старица.{S} Погледа их својим немим старачким погледом, и наједаред јој прелете радос 
.{S} Све чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се пој 
 неки нарочити израз великога душевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње... робија 
них мишића, које је откривало усиљену и немирну унутрашњу борбу.{S} Таква глава беше усађена ме 
ли!«... — као да говораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зов 
 непомичан, укочен, сав удубљен у своје немо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисли, ни једнога покрет 
Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква с 
реко њега прелете буљина, машући тихо и немо чупавим крилима...{S} Он се стресе и пожури уз брд 
 његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака од живота...{S}  
 у његовим недрима: што је за њега било немогуће, другоме је ишло лако; други се попео и повади 
е никаквом добру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти с 
дужи посао. </p> <p>— Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не  
 црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој црнини траже објашњење неке страшне мисли, која с 
о хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, знам шта ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она 
лим... како ћу рећи.. кад свршиш посао, немој нам шиљати преко Вуја, него нам ти сам подели...{ 
ли. </p> <p>— Је ли то од истине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га она озбиљно и удвоји па 
само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели... </p> <p>— Иди ти т 
, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и 
 моје дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, 
.{S} Остави ме сад, молим те! </p> <p>— Немој, болан.{S} Што?{S} Седи само да ти кажем. </p> <p 
 баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, знам шта ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде 
мо с онима, који га чувају... </p> <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика не 
и говориш!... — плану Ђурица. </p> <p>— Немој да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори. 
 пут! — виче општински биров. </p> <p>— Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! —  
з џепа и пође да му веже очи. </p> <p>— Немој... остави то, молим те — рече Ђурица, махнувши ве 
аваш ли? </p> <p>— Не спавам. </p> <p>— Немој да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </ 
чина савета, па отпоче благо: </p> <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тог 
ољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. </p> <p>Зликовци ј 
 јаким пићем. </p> <p>— Хо, младићу, та немој тако журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ! 
p>Ђурица устаде нагло. </p> <p>— О томе немој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па  
зађоше у шуму, умерише корак.{S} У оној немој, мрачној шумској хладовини Ђурица стаде да прибир 
— Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казна Божја 
S} А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!... </p> <p>И што му је требало да с 
 ће ’наке муке поднети? </p> <p>— Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... </p> <p>— Ка 
чаше. </p> <p>— Хвала ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!... </p> <p>— Не брини, з 
дарма... </p> <p>— Митре, молим те само немојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да  
еме, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, нема се куд.{S} М 
Бог, снахо! </p> <p>Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, тр 
 буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, вид 
одлучно, и цело лице му исказиваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а о 
е пажљиво...{S} Оно грозничаво дрхтање, необичан сјај очију, суве, запечене усне, нервозно трза 
ло а ноћу живело.{S} И живот је тај био необичан.{S} Најпре није смео ни главе помолити из собе 
 онда појави Тима на вратима.{S} Његова необична озбиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде 
више не враћа њему. </p> <p>После свога необична венчања Ђурица паде у велику бригу због опасно 
идемо — одговори она, а у оку јој засја необична радост. »То је оно!{S} Почиње се« — помисли он 
ок је Мара девовала, без сумње, улевала необична и страсна осећања сеоској момчадији. </p> <p>К 
 дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необична успомена из детињства сену му кроз главу, сети 
де га, провуче се кроз рупу.{S} Настаде необична граја.{S} Изиђе капетан, па кад му казаше шта  
 од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необична изјава његова...{S} Толико је пута она слушала 
 момка. </p> <p>Станка није била толико необична по лепоти, колико по нарави својој.{S} Беше то 
и вриште, или само да ћуте и посматрају необична човека. </p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ д 
p>Свештеник се изненади; засја му у оку необична родитељска радост, али он, не изменивши гласа  
еви стоје наперене на њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... </p> <p>»Откуд овде ов 
погнуте главе и бледа лица, слушаше ове необичне речи, које исказиваху и неке његове најтајније 
ачином да искаже и неко чуђење ради ове необичне посете. </p> <p>— Ђурђе — поче писар, гледајућ 
внички.{S} Раста беше малена, али снаге необичне.{S} Његовим широким плећима и снажним мишицама 
а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере. </p> <p>— Хајде да се нађемо с твојим  
ши оком сваки кутић, стаде да чини неке необичне покрете: час мрдне једним раменом или пружи ру 
е сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и самосталности, неке ћудљиве тврдогл 
 Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјајна сунца!... </p> <p>Ови 
рене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаше му, створише се уз њега, као да 
злази у кавану, где су се скупљали неки необични гости: и они су се, како изгледа, показивали с 
и узбуђено... </p> <p>...{S} Најпре они необични гласови о Ђуричиној храбрости, па сад ове чудн 
нци. </p> <p>...{S} Три часа већ путују необични сватови на двојим колима.{S} Распитиваше за ка 
ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њега осећање, коме се само могао досећати 
 од косе, који му даваху још страшнији, необичнији изглед.{S} Преко целога темена, куда су жанд 
 пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: < 
телу.{S} Очи му у оној помрчини засјаше необичним сјајем и он, готово несвесно, под утицајем ов 
ећању, тако и сада, после ових бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и претуриш 
на, обузета великим узбуђењем због ових необичних прилика. </p> <p>Радован обеси торбу, у коју  
оже још ништа смислити под утиском ових необичних догађаја, који се све више гомилаху око њега. 
а грудима.{S} Сви га гледају радознало, необично; чак се опажа саучешће на њиховим лицима... »Г 
ртија, а једно око преврте се, страшно, необично. </p> <p>Жандарми искривили доње вилице, свако 
е она...{S} Какво је ово лице, страшно, необично!« </p> <p>— Ђуро, ојађениче мој!... — чује он  
 зубима усну, погледа га некако у косо, необично... и тај поглед не обећаваше никаква добра...  
мером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изненади.{S} Сматрао је своје село ка 
коме се појави трома и сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка.{S} Са планине пирка 
, сија на сваком лицу...{S} Само Ђурица необично изгледа.{S} Нека суморна сета и замишљено расп 
тамне, неразговетне слике, што га и сад необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глави... с 
ећи у кућу, Никола угледа снаху како је необично присела код завале испод прочеља, дигла руке в 
е боре између обрва му, очи му засветле необично и одлучно, и цело лице му исказиваше неку нему 
овач и, дошавши спрам играча, некако се необично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати па 
} Приђе к вратима, слуша...{S} Нешто се необично догађа у кући, не може бити друкчије!...{S} Ле 
такла се свега, што јој се дотле чињаше необично и примамљиво.{S} И сад јој се онај пређашњи жи 
стој помрчини.{S} Први кораци одјекнуше необично у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотиц 
ла да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво 
се место њега јавило неко ново, грубо и необично...{S} А иза тога распламтео се разврат, обухва 
ао, али све то за њега беше тако ново и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} 
плина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице 
..{S}Из груди опет полази нешто врело и необично... јури кроз грло, али не застаје... иде на ви 
аху се и провлачаху се три човека, који необично изгледаху у овој полутами.{S} Ђурицу нехотице  
а неколико пута, док не плану и осветли необично лице послушниково, који, са својим дугом и раз 
 и сад се види како она група у средини необично иде, као да плива на чуну по води...{S} То се  
а на вересију. </p> <p>Вују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па  
уду, сви они — поступци — изгледаху јој необично велики, примамљиви и налажаху, у души јој, опр 
стаде... она се, одмах чим пуче, некако необично, у косо, спусти на земљу и леже... без јаука,  
овац, који се одједном опусти, и некако необично седе и леже у ватру на прочељу, леже онако леђ 
д пушком не тренувши — све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова у највећем 
 али јој то стање беше тако ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> <p>— Стако, ш 
...{S} И потом угледа како оно страшило необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зач 
 и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање очију му, моћи ће без двоумице погодити 
е бих могао...{S} Нисам знао како је то необично. </p> <p>И они се приближише једно другоме, да 
иколина леђа, у сукнену јелеку, како су необично одскочила од земље.{S} И после се одједном нађ 
снажним раменима, а цело му тело држаху необично развијене и еластичне ноге. </p> <p>Ђурица је  
га гледају обично, као да и нема ничега необичног у његовој појави. </p> <p>А Станка му задаваш 
} Свет гледа само њега, виновника овога необичнога сабора...{S} А он се затурио у колима, накре 
уст забран, стеже јој се срце од некога необичнога предосећања и зебње...{S} Погледа преда се и 
и Ђурицу. </p> <p>А Станка, после онога необичнога састанка на реци, стаде са чуђењем да опажа, 
ој беху једино занимање у овој тешкој и необичној самоћи. </p> <p>Одавно она већ није више она  
аше да му откаже, чуђаше се овој својој необичној послушности.{S} Идући са њим, само извуче сво 
 је враћао одсудним презирањем и неком, необичном за сељака, поносном охолошћу; али један такав 
 у овом новом и, за њега, сељака, веома необичном друштву.{S} Упозна се брзо са свима женскима, 
на груди.{S} Очи му се засветлеше неком необичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Ста 
н једначито и тихо, слажући се у дивљу, необичну својевољну мелодију...{S} Чује се једначито и  
во.{S} И што се више она старала да ову необичну појаву себи објасни, у толико је више мислила  
у ходу, и тиме још јаче истицало његову необичну снагу и једрину.{S} У коло је ступао гордо и д 
све се пропиње на прсте и посматра неку необичну работу.{S} Ту се копа рака, вечна кућа Ђуричин 
ољашњости својој Вујо представљаше неку необичну силу, која не зна ни за какве препреке.{S} Да  
{S} Свакоме се хоће да разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно издубљеној рупи, стоји ј 
на слами, стаде да разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, који владаше око њега — и ако ј 
 весело, у пијанци и разврату.{S} Бесна необуздана пијанка занела је цело друштво, које је доби 
танкину самовољу.{S} Видели су да је то необуздана, срчана природа, која не зна ни за какве пре 
онаква живота у родитељском Дому, после необуздане самовоље, којом је обележавала сваки свој ко 
. </p> <p>Капетан изиђе у ходник, онако необучен, па видевши да лампа слабо шкиљи, обрте се пан 
м, неко ђипио право с кревета, па онако необучен умешао се у гомилу.{S} Истрча и капетан сањив, 
другу.{S} Њоме је управљао и командовао неограничено, самовласно, као прави деспот.{S} Они, кој 
ћи се да изгледа што мирнији, проговори неодлучно: </p> <p>— Можете сад говорити што ви је драг 
отчињавају.{S} Услед тога, а и због оне неодољиве жудње да проведе мало обична разговора са сво 
м великим и сјајним очима. </p> <p>Неко неодољиво, страсно и грозничаво осећање обузе их обоје, 
шњег узбуђења: само се потчињаваше оној неодољивој тежњи, која је тамо снажно привлачи.{S} Пред 
 заборави стару срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудима. </p> <p>— Пр 
е нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима и њега... </p> <p>Ђуриц 
 непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним нагоном самоодржања, изабрао себи станиште, 
вако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не мислећи о сутра 
нова, али је све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељам 
 рамену, иђаше средином пута, гледајући неодређено пред собом.{S} Коса махаше за његовим леђима 
е још више потуљи, обори главу и некако неодређено махну руком поред уха, што се могло узети ка 
, на крају Београда, поређани су сниски неокречени кућерци од набоја.{S} Око понеке кућице нема 
ога. </p> <p>Обојица изиђоше из куће и, неопажени ни од кога, одоше кроз село, договарајући се  
 да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много поузданиј 
у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га неописан страх од самоће, од себе сама и од онога вечер 
гао чути ни видети, одједном уђе у њега неописани страх: стаде да преза од свакога суварка и па 
} Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; готов си да одједном з 
 пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога душевн 
— поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. </p> <p>— Па... види 
ешчашће.{S} Беше толико претоварен овим неочекиваним и тешким ударцима, да је већ занемео сав,  
 вољи.{S} То беше за њега новина, нешто неочекивано, те одједном умекша своју љутњу, заборави с 
буну, беше се веома изненадила од овога неочекиванога поздрава. </p> <p>Сретен пође уз њу. </p> 
и још више се збуни од овог отвореног и неочекиванога питања. </p> <p>— Само ти не ваља што си  
ивоту... </p> <p>А Ђурица се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаше више о послу.{S} Ву 
реко камењара, убадала се, убијала ногу непажљивим гажењем, али на то није обраћала пажњу...{S} 
разна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} Идући путом, беше погнуо главу и 
екам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућ 
е увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви опасни разбојник, који преза од сваке сенке 
о, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор. </p> <p>— Свршисмо, али Мита плати г 
е.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мене, видиш 
олети. </p> <p>Капетана очекиваху други неповољни гласови.{S} Писар га дочека пред среском кућо 
 од очију јој, али први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце стеже од те слутње.{S} Н 
измени; као да је очекивала нешто горе, неповољније, па је ово и не зачуди. </p> <p>— А после.. 
е љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p> <p>— Па како, болан: пију ли са вама, ш 
 то, као што изгледаше, не беше никаква неповољност. — Хоћу ли га посјећ’, или право у чело? </ 
еним гласом, који се и самом њему учини непознат. </p> <p>Механџија рашири очи, и као да сад те 
 глас му изгледаше тако непоуздан, тако непознат... </p> <p>— Не знам, како ћу... </p> <p>— Хај 
 почастили Маскарци, болан? — рече неки непознати. </p> <p>— У стању смо умирити вашу велику бр 
само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му свет... и опет да му је да то буде што даљ 
о му се увлачи у душу неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, које му отвара нов поглед  
о јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознатога. </p> <p>— Молићемо, ово су пречњаци, а ног 
« и ова мисао га препороди, ули му неку непознату му до сад снагу самоодбране, коју он никад у  
 уђоше у двориште.{S} Ђурицу обузе нека непојмљива зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се с 
неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљиво осећање, које је личило и на кајање, и на жа 
али, само остаде на поду он, непомичан, непокретан... </p> <p>»Шта се ово враћа светло, слатко? 
ице, притисла саму земљу, па стоји тако непокретна и суморна, као да се и не мисли никад дизати 
ше се и остали, само остаде на поду он, непомичан, непокретан... </p> <p>»Шта се ово враћа свет 
а јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип.{S} Али се хитро пружише многе руке и 
 кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан.{S} То није обичан човек... </p> <p>А Ђурица, 
тка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, сав удубљен у своје немо, дуго ћутањ 
p>А Ђурица гледа намрштено, презриво, у непомичну паћеницу.{S} У оку му сија израз задовољене о 
се позавлачила негде у папрати. </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, шт 
њиховим састанцима сад нема оне веселе, непомућене и безбрижне среће, којој се одаваху, док она 
се то вере ноћу по житкој тештавој маси непоплочане улице?...{S} Ни најбоље мачје око ништа не  
..{S} О, како је страшно кажњена детиња непослушност!...{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће ово да б 
е мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен страшном јаво 
напоље, избачену као исцеђен лимун, као непотребну ствар...{S} Гле, нема где да склони обешчашћ 
ало — рече он, а глас му изгледаше тако непоуздан, тако непознат... </p> <p>— Не знам, како ћу. 
ој власти.{S} Услед тога постаде Ђурици непоуздано и његово село, јер Марко само вребаше прилик 
грудвало, спојило се у једноставну масу неправилна облика, која се носи, иде...{S} Одвоји се по 
ни сама не би умела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне Ђуричине речи, што их Јелица 
ош од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, покошене зелене ливаде, по којима се белуц 
ази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно господа.{S} За њим, као што је ред, гегуца о 
и зец!...« </p> <p>У такву стању, после непрекиднога јурења целога часа, стиже Вујовој кући, је 
 остаде разочарана и још зловољнија.{S} Непрестано је потом мислила и питала се: зашто она не м 
уга, она светла и слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом надању...{S} Све се роји, 
подсетила, и ако осећаше последице тога непрестано и око себе и на себи самом.{S} Тек беше му с 
сли о другим стварима, једнако, али она непрестано лебди пред њим, меша се с оним другим мислим 
из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мор 
ао која је далеко од дела.{S} Она му је непрестано стајала пред очима као нека црна тачкица у д 
кле сутра!...{S} Сутра је оно што му је непрестано за ове две године лебдело пред очима, оно о  
еч, коју чешће помињаше: бјеси... па се непрестано домишљаше шта Му ТО може значити. »Или му то 
 надаху. — Ко се скрива и бега, њему се непрестано чини да му је непријатељ за вратом. </p> <p> 
н; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опанака. </p> <p>Полицајац, она 
осим овог општега питања, које сам себи непрестано задаваше.{S} Онај огромни терет, који већ не 
 би се до забрана одвојио од Сима, који непрестано иђаше уз њега.{S} Сад је био присебнији и од 
апетан се јетко насмеши, као човек који непрестано слуша овакве одговоре од свих правих криваца 
ских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, сав уд 
p>— Пардон, не прекидај ме.{S} Је ли он непрестано, радећи своје сељачке послове, замишљао себе 
ико динара, те је могао израчунати, ако непрестано стане овако трошити, да му неће дотрајати но 
 ужасни положај: личио је на звер, коју непрестано, с места на место, гони велика хајка.{S} Збо 
иђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе.{S} Оваква задовољства није 
ли му је непријатно то питање или му је непријатан сам Пантовац. </p> <p>— Баш ја једнако мисли 
асвим другим гласом, желећи да прекрати непријатан спор у овакву времену, где је драгоцен сваки 
 бега, њему се непрестано чини да му је непријатељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт дознаде  
 изразу не могаше прочитати да ли му је непријатно то питање или му је непријатан сам Пантовац. 
егавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она га је вазда заглушивала страсни 
цу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно осећање другим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле 
ата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши у неприлику: научио је из детињства кад уђе у кућу да наз 
Вујо беше задовољан.{S} Надао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава 
пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо леђа  
охвати се рукама за тарабу, и, са неком неприродном силом, коју он никад у себи не претпоставља 
ебо над његовом главом: навуче се густ, непробојан покров преко бескрајна плаветнила, па ти се  
ветљавао, на таквоме месту наступа црна непробојна ноћ... </p> <p>Шта се то вере ноћу по житкој 
ла се на ово местанце, заогрнула својим непробојним покривалом куће и улице, притисла саму земљ 
ана, тражи најгушћу шуму и завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним наго 
дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа 
 светлост свећице.{S} Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разговор. </p> 
ош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђор 
еђа, узе правац од нишана до оне тамне, неразговетне слике, што га и сад необично гледа...{S} Н 
, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога душевнога страха. </p> <p>— Ш 
ега. </p> <p>Ђурица је опажао ово опште нерасположење према себи, па се постепено и навикао сно 
лажаше она суморна брига, онај опрезни, нервозни страх од изненадна напада, коме се, и ако веро 
обичан сјај очију, суве, запечене усне, нервозно трзање главе побуди у њему сумњу, да ова девој 
е ту особину.{S} Само га често издаваше нервозно трзање виличних мишића, које је откривало усиљ 
ави — одговори Ђурица, а очи му плануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовнуо због чега друг 
иђаше по њивама и шљиварима, корачајући несвесно, заборављајући и на свој положај и на сваку оп 
и засјаше необичним сјајем и он, готово несвесно, под утицајем овога лепог осећања, пође ближе  
м мислима Станка задрема или паде у оно несвесно стање пред сном, тек њој се одједаред засија д 
ајући незгоду, у коју их доведе, својим несмишљеним говором о уцени, онај доскорашњи војник. </ 
сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, поп 
на, чује се тужно нарицање.{S} То мајка несрећна оплакује изгубљенога јединца.{S} Ни једне душе 
гробу... </p> <p>— Јединче мој!... куку несрећници!... кућо моја!... </p> <p>— Еј, црна мајко!  
ће преболети...{S} Што уби ову девојку, несрећниче! — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђурица глед 
ад одлучио на такав корак. </p> <p>Али, несрећом својом, Ђурица још многе ствари није знао.{S}  
о Станкина мати.{S} Кад виде жена своју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњавом, но стеже с 
вама.{S} Спаде му велики терет са срца, нестаде онога вечнога страшила, што му над главом стаја 
?{S} И наша се љубав једном сврши, оде, нестаде је...{S} Ама зар сам зато ја трпела толику срам 
 једаред, дваред...{S} И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Настаде необична г 
ли — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше 
. а будућност?...{S} Све се руши, свега нестаде; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младост 
отрча натраг к шуми...{S} За тренут ока нестаде га... </p> <p>— Вујо! — зачу се глас испред кућ 
у пред очима... за њом дим... оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, некако необично, у к 
ажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то говорио?  
p>— Добро — одговори онај из помрчине и нестаде га. </p> <p>Ђурица с Новицом окрете уз брдо, жу 
њено и, не погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђурица остаде са нек 
ажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамље 
сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — викну Станка нек 
 Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију. </p> <p 
а се одистине обрадова.{S} Одједном јој нестаде онога обичног, подмуклолукавога погледа, и на л 
 ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде.{S} Сиђе опет на своју сламу и сав се предаде д 
мора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где с 
те, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је ско 
х, болан брате! — одговори Вујо, али му нестрпељива радозналост не силажаше с лица. — А други?  
 unit="subSection" /> <p>А варош ври од нестрпљења... </p> <p>Капетан је напослетку добио тачно 
д ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се двадесет пута кроз оно проз 
сачека Пантовца на уреченом месту, па с нестрпљењем запита: </p> <p>— Шта би? </p> <p>— Ништа.{ 
нате су, већим делом, свима.{S} Ипак се нестрпљиво очекује писар Мита, који ће сав догађај испр 
и га толика дрскост.{S} Био је уверен у несумњиви успех, јер је први пут добро опазио ону знача 
 тога, да ово садашње расположење, ово »нетицање ничега« продужи што више може. </p> <p>У такво 
ако је... али то је друго...{S} Бадава, неће он!... — рече Пантовац одсечно, размисливши мало.  
...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме променити ни отурити, јер, Бога ми, онда може б 
пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p>  
, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> <p>— Колико  
ца, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> <p>—  
аже се к трпези. — Али, душу му матору, неће он на то пристати.{S} Овако он односи три дела, а  
 нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар од он 
о!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— Имам хит 
ача опекла, па се суше. </p> <p>— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад  
 га у очи. </p> <p>— Море, много је то: неће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет к 
ш који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погледати, кад се навикне на ове варош 
арче, кад је тек претурио двадесету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ 
 кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не 
о не може да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све 
го зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буд 
старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на роби 
чисти, да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућ 
о се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво... </p> <p>— Остави се залуд 
...{S} Може се још обогатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која  
речи Новичине. </p> <p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са  
сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени 
сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу з 
ш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо 
уд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене милоште. 
њем случају веровао је, да се механџија неће ни кренути на пут, или ће бар окренути преким путо 
та, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — поми 
води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} 
 то?...{S} Да није дошло помиловање, па неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...«  
од четвртине...{S} Боље му је овако, па неће ни пристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете 
ислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и сре 
а га снага помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад’, стићи... нећу погинути?« — мисли он, и 
оћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним трагом свих сеоских момака, већ је њег 
е да се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти све треба  
 у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли овај Ра 
о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна... може још доћи од 
га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви траже. 
 да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </p> <p>Капетан је разгледаше пажљиво. 
 видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити д 
велики преступ: живи како знаш, нико те неће питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао довољ 
оштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки 
ад његова, потпуно његова, и да се више неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро поноћ.{S} По 
врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Поми 
вољу... рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p> <p>— Море, не зна 
ако су га већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио с 
ак.{S} Једна жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са дома 
кад се навикне на ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме променити ни отури 
не, ту ти не поможе нико.{S} Али те они неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинит 
 ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јавити? 
ту, стаде претурати сламу и ослушкивати неће ли се опет што чути споља.{S} Уосталом он се и не  
ком дрвену ручицу на вратима, очекујући неће ли чути страсно кајање љубљенога човека, али иза њ 
Станка, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али напослетку, и она ће се довести у р 
ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо?...{S} Шта он ради?  
 чувате... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и  
најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим разгов 
о леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци 
ледаоци. </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то каже? — о 
{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а 
 хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре. < 
— Јесу ли задовољни сви? </p> <p>— Како неће бити задовољни на оноликим парама!{S} Сви се хвале 
коваца. »Ко зна — помисли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђ 
 ће те прогласити за хајдука.{S} Али то неће још, можеш се ти слободно предати... </p> <p>— Доћ 
у и зловољну...{S} И најгоре је то, што неће ни речи да проговори: све ћути замишљена, по неки  
ом, да се храни туђим знојем; ну он бар неће онако заповедати.{S} Он је радостан кад му се пруж 
треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви  
не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше ту пре 
е?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од 
о непрестано стане овако трошити, да му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за то брин 
Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале људе, па се пожури да д 
м људима, па да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — рече му она. </p> <p>— Ама ка 
..{S} А још харамбаша, хајдук!...{S} Е, нећемо више тако.{S} Мора се радити како ваља, или ника 
ст без размишљања... </p> <p>»Хе, одсад нећемо као јутрос, зацело нећемо« — помисли он и задово 
еста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да  
, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Добро — рече Ђурица — ја ћу 
<p>»Хе, одсад нећемо као јутрос, зацело нећемо« — помисли он и задовољно се осмехну.... </p> <p 
же, као из дуга сна. </p> <p>— Шта, зар нећемо сутра? — запита чудећи се. </p> <p>— Сутра, ја к 
— Нисмо их, вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продавати, но узмите па једите — одговори стр 
е одмах до среске куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако бездушни, господин Перо, и одрећи нам  
 ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети другу...{S} Зар толике моје муке и срамоту  
мље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... наплатићемо се!...« </p> <p>Кад се навуч 
нема кривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине  
.{S} Хоћу полудети ’вако сам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зором, на посао! </p>  
 оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лисице. 
 ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p 
а иди куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти све кажем? </p> <p>— Што да те убиј 
очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом води 
Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. </p> <p>— Каквог курја 
 право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до з 
омисли Ђурица — само да му робујем, али нећеш!...« </p> <p>— Јеси ли спремио какав посао?{S} Са 
ћи се. </p> <p>— Сутра, ја како.{S} Али нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S 
ара, после ћу ја кући. </p> <p>— Зар ти нећеш са мном? </p> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни каза 
мо, па да идемо на посао. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да се испече погача? </p> <p>— Море 
и сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали шт 
мо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па оде 
него нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну он одједном и устаде са столиц 
ушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да  
јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли 
, као да се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оста 
} Да га убијем својом руком... не могу, нећу...{S} Тако би се смирио за час, па ништа!...{S} Не 
ко заједно...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </p> <p>— Ево руке! — одг 
. </p> <p>»Та неће ме, ваљад’, стићи... нећу погинути?« — мисли он, и ова страшна мисао даје му 
p> <p>— Е, ’вала ти, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад заборавити — одговори збуњен Ђурица.  
 века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну 
ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели. 
p> <p>— Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји р 
а ноћас, код Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу више тако да се потуцам — одговори она одлучно. —  
о! — прошапта Ђурица збуњено. </p> <p>— Нећу тако, но кажи одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш 
 држи магазу...{S} Црногорац? </p> <p>— Нећу, господине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи.. 
л’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за ка 
х, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. </p> <p>— Далеко му лепа кућа! 
. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после о 
ко, па шта ћемо више! </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ће се напослетку дознати, па онда ја  
и, побратиме... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу — намигну он и махну  
 хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам  
и, а сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док не посвршавам неке послове и док не  
због тебе окренула леђа целом свету, па нећу се шалити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да б 
 кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти кажем... </p> <p>Ђурица се изненади ов 
ђења, а после не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћеш — одговори Станка, осмехнувши се. </p>  
, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти  
е ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само з 
?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« </p 
 си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје млади 
 са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да ж 
 њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — одговори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви  
у.{S} Пред иконом храмовном светлуцаше »неугасима лампада«, те својом слабом светлошћу придаваш 
р од природе ум може да влада ученима и неукима — Вујо поче стално да се занима реченим послом. 
екако сам осети да је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад онакав, какви су остали  
ту, поведе је к селу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а не б 
нски прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, који му причини весели путник. </p>  
ако ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овде неуспех! </p> <p>Ђурица изиђе невесео, збуњен, уплашен, 
 у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу. </p> <p>— Палите свеће,  
но изгледаху у овој полутами.{S} Ђурицу нехотице обузе језа; он опружи пушку и стаде да се прив 
Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђурица угледа ш 
не једро развијене руке. </p> <p>Станка нехотично подвуче руке под одећу, па се учини још радоз 
...{S} Шта је ово?...{S} Смрт!«... и он нехотично извуче цео рам и испусти га. </p> <p>— Предај 
p>— Да бегамо низ реку — рече он готово нехотично, тек само да што каже и да говором одагна стр 
. </p> <p>— А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, 
оме, што јој је сестричина удовица, има нечега стиднога. </p> <p>— Удовица зар?...{S} Вуци је о 
и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад  
еку врсту поштовања, респекта и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало.{S} Он постаде опе 
ки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична с 
ли је и у његову држању и понашању било нечега, што их одбијаше од њега. </p> <p>Ђурица је опаж 
дном и устаде са столице, као да се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по 
необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он позна 
е он љутито, па после као да се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контрол 
реза од сваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене злочине. </p> <p>»Шта хоће они од мене... па и 
 осећаше у себи снаге да поднесе толико нечувено унижење, које би стајало у суштој противности  
зе минути и часови, протиче време тихо, нечујно...{S} Примичу се последњи тренуци...{S} Ноћ про 
скрајном простору, а они облачци тихо и нечујно пливају по високу недогледу и ублажују ватру су 
еговој вољи.{S} То беше за њега новина, нешто неочекивано, те одједном умекша своју љутњу, забо 
>Наједаред, усред тога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и врата се отвориш 
шило, онда... онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га  
— Чује ли се што? </p> <p>— Будан је... нешто шушка, јамачно се спрема... </p> <p>У исти мах за 
 пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га...{S} За песму треба да с 
ишта...{S} Приђе к вратима, слуша...{S} Нешто се необично догађа у кући, не може бити друкчије! 
 виђидер, Раде, ’вамо под прозорима.{S} Нешто ми се ноћас једнако причињаваше нека лупњава. </p 
 је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим земљама, али држим  
штра збиља, иза које су опажале да сева нешто тајанствено и опасно.{S} Учинише се да не чуше ње 
 истога тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од 
</p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико уми 
па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек 
ђеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад разбирам.{S} Требаће ми сад повише новаца, па 
 други јачи пуцањ...{S} Истога тренутка нешто груну на онај други прозор са дворишта, рам се ск 
н убио Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо ок 
танка се не измени; као да је очекивала нешто горе, неповољније, па је ово и не зачуди. </p> <p 
чи! — викну он намрштивши се и промрмља нешто у себи, што не беше за Станку повољно. </p> <p>Ст 
 што пара? — запита Симо. </p> <p>— Има нешто... биће, биће! — одговори Вујо, па, затварајући п 
тегла му главу као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се...{S} А терет озго све тежи, све  
 кеси? </p> <p>— Он однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без мар 
 </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос отишао.{S} М 
на. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упирао поглед у п 
.. </p> <p>И таман Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: </p> <p>— Е сад 
значајан израз лица, као кад човек нађе нешто, што је дуго тражио.{S} С таквим изразом појави с 
 ових простих људи, па му одједном пође нешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он за 
на и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица  
шаоци. </p> <p>— Једна сељанка, која је нешто оговарала његову Станку, враћала се из вароши.{S} 
ка </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. </p> <p>Подизаше се и журн 
аше...{S} Али није ни то...{S} Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то  
чај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. </p> <p>— То, вала, није.. 
>— Чини ми се да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој ради срце... </p> <p>Капе 
ујеш, мени се ово не свиди.{S} Он ми се нешто много променио.{S} Требало би видети шта он ради  
 то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — наставља Мирков сусед 
p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пут да г 
диш, и то се мора наредити, мора јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И мене онда н 
иједне мисли не беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном...{S} Окиде!...{S} Ватра п 
кратко ћутање.{S} Јово два пут почињаше нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је  
ном пушком... </p> <p>Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онд 
све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватит 
у... </p> <p>...{S}Из груди опет полази нешто врело и необично... јури кроз грло, али не застај 
лафкапу« и поздрављајући капетана, који нешто туробна изгледа дође међу друштво и седе. </p> <p 
 <p>— Ама, реци ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче 
 цију... цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — 
ништи то страшило, онда... онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше... 
вори тешка растова врата...{S} Јово јој нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али она не чу н 
, болан... хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, 
 је имало сад да се изврши, сматрао као нешто што је још далеко... има још времена...{S} Он вид 
ај света... општа пропаст... — или тако нешто... а он окупио о неким ситницама, које после тога 
/p> <p>То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.{S} Угледавши Ђурицу, он зину од чуда 
е мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S}  
 да се склонимо где, или тако на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ватреним очима погледа свеш 
<p>— Из среза, велиш?{S} Тсс... петљају нешто... ено тамо на дувару приковано — одговори кмет,  
олена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад му је прочи 
. </p> <p>Свештеник се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу 
е он, вадећи рубац испод појаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхта 
 понесене бесним ветром....{S} У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као 
 Сутра, зором, на посао! </p> <p>Ђурицу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно осећање 
нимо, па да живимо... </p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове главе.{S} Они не опазише, али П 
/p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p> <p>— 
ко, соколе, аверим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радова 
 синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пре 
два пурењака. </p> <p>— Нисмо их, вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продавати, но узмите па 
 се исповедити...{S} Нисам никог убила, ни онако... какво зло учинила, што да ми не да? </p> <p 
 га, те не умеде одговорити на поздрав, ни понудити госта да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово 
и погледа..{S} И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати... и све то зб 
а, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, умерише корак.{S 
јединца.{S} Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч ов 
ја права, не разбирајући ни за прилике, ни за последице, ни за шта на свету... </p> <p>У вече Р 
ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’но рекоше: олакшање, како ли?... 
д рупом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зида.{S} Било је јасно сва 
 знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито 
згледа једнога по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беш 
 му се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с оне висин 
ирајући ни за прилике, ни за последице, ни за шта на свету... </p> <p>У вече Радован стиже први 
аше пред свима, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, уме 
е немо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисли, ни једнога покрета!... </p> <p>Наједаред, усред тога гр 
и како знаш, нико те неће питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да скрива 
ам, попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се  
 још не беше начисто ни са самим собом, ни са својим мислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, к 
ого, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега збивало.{S} Само кад би крстоноше ми 
 побратим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш.{S} Чичу питај... </p> <p>После та 
адост не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у животу... < 
и Марушка, водећи за собом неку женску, ни младу ни стару, омалену, доста лепушкасту.{S} На прв 
 умиљате...{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој 
е и ноге приковане за под, за шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, онако као 
проведосмо! ...{S} Никад нисам овако... ни у Београду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он 
чем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«.. 
м шумовитом котлином.{S} Тишина! ...{S} Ни једнога звука ни покрета... </p> <p>— Има ли сад дал 
 тештавој маси непоплочане улице?...{S} Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разли 
м, наслонио главу на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да  
страха, кад виде човека насред пута.{S} Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који би га изд 
срећна оплакује изгубљенога јединца.{S} Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S 
в удубљен у своје немо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисли, ни једнога покрета!... </p> <p>Наједаре 
: видиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати. </p> <p>— Ја,  
љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} Беше јој неправо све, а  
им остадоше њих двојица сами. </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо,  
провучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не може проћи — одговара терзија.  
 оних мртвих и рањених глава? </p> <p>— Ни једнога нисам мојом руком дирнуо. </p> <p>— То знам  
— Чекај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се,  
нива своју радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само  
а рана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде об 
раскида с... рашири очи... од пијанства ни трага... </p> <p>Сав народ угледа на њему право самр 
е то било тако нејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељама.{S} Али га по 
спитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} Али се Марк 
да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати није смео.{S} Заносна ватра љубавне страст 
боле због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини пријатељ и сав 
и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по з 
ном.{S} Тишина! ...{S} Ни једнога звука ни покрета... </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до  
што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, но причај  
дарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе с 
 и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ли 
одину у ортачини...{S} Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда 
он сад, после Радованове погибије, нема ни једнога човека, с киме је сасвим отворен.{S} А неки  
ци од набоја.{S} Око понеке кућице нема ни толико дворишта, да се човек слободно обрне, а око п 
, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти  
ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак.{S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да 
необуздана, срчана природа, која не зна ни за какве препреке.{S} Марко се само чудио и вртео гл 
тављаше неку необичну силу, која не зна ни за какве препреке.{S} Да је школован, он би, без сва 
е да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере. </p> <p>— Хајд 
а, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна... може још  
њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућно 
и горски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једн 
е: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...{S} Једном реч 
љска радост, али он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно целив 
 мислио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене милоште...{S} Болан, Станка Радоњ 
ко вешто одговара на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, највише жив 
рио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила  
ква кривица?{S} Та они не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се  
вим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли,  
ју радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да зажму 
о, упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављаше, право у село. </p> <p>Сунце беше 
 знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему збива. 
ца и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке 
едно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{S} Ја с 
да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. </p> <p 
ита капетан, мрштећи се. </p> <p>— Није ни мрднуо.{S} Ено га у дворишту...{S} Жену сам затворио 
ца је много мислио, тако много, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега збивало.{ 
емљу и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље...{S} Јад 
а, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{S} Само му струји нека ватра кроз тел 
ца се освести и следи...{S} Као да није ни капи сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На једној постељи 
се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеже раменима. </p> 
> <p>Ово последње објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети стра 
p> <p>Мато скочи с места, и као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му се. </p> <p>— Г 
 Пред Ђурицом се само претварао да није ни знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода донесе о 
ш ни стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни запурењачио...{S} Кад стигне твоја њива, стићи ће и  
низ поток обичним кораком.{S} Више није ни могао трчати. </p> </div> <div type="chapter" xml:id 
је по плану и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве последице наступити.{S} Истина, д 
јер је у себи не осећаше...{S} Али није ни то...{S} Имало је нешто у самоме њему, што га је вук 
ђенија мисао о будућности, јер јој није ни било места: један куршум иза трна покварио би и одне 
е гледате у њему обична сељака: он није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам 
 као нерадина и пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други је так 
 а он, после оволиких злочина, још није ни тренуо.{S} Морао се негде одморити.{S} После краћега 
 задовољити: од толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш«, који се обично сматра ка 
јући на стоку, нико се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погледа... и он завидљиво 
ше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по з 
 ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погледати, кад се навикне на ове варошке...{S} Али н 
дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оној ха 
време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби не трабуња штог 
гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објас 
та ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомученик, да не б 
н... </p> <p>Ђурица не имађаше ни совре ни племена.{S} Он, са неколико вршњака, који не беху гл 
ки цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти причаш... </p> <p>— Ко, 
и кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Б 
ан, опијен слашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сут 
 да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад сам бацила образ под 
али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није сигурније да оста 
</p> <p>— Знам, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је пало, брате, мног 
лучају веровао је, да се механџија неће ни кренути на пут, или ће бар окренути преким путом, пр 
твртине...{S} Боље му је овако, па неће ни пристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што 
а је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна ж 
а ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви траже... ни 
ш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му  
а. »Ко зна — помисли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у г 
ловољну...{S} И најгоре је то, што неће ни речи да проговори: све ћути замишљена, по неки пут с 
 росној трави, не осећајући ни хладноће ни умора...{S} Само што пре, само да се стигне на време 
на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека с 
ериште!...« </p> <p>И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете ов 
ше му руке, којима у први мах не могаше ни макнути — осећаше јаке болове више лаката.{S} Али ип 
е благ дан... </p> <p>Ђурица не имађаше ни совре ни племена.{S} Он, са неколико вршњака, који н 
а празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зида.{S} Б 
мна спржена рана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, п 
ти, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и намршти се, не зн 
 и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти причаш... 
неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од 
причати!... </p> <p>Станка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} После неколико дана он 
дом разгледа положај и, не мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види ка 
је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајте... </p>  
и се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме и 
негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље...{S 
 му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту не 
 и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...{S} 
 размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пу 
— И ја мишљах... — одговори Станка, али ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, тицал 
S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробуди 
а њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па, напослетку... зар ми  
<p>Обојица изиђоше из куће и, неопажени ни од кога, одоше кроз село, договарајући се о даљим св 
зраз задовољене освете, али не прозбори ни речи... </p> <p>Капетан не зна шта ће пре, пуне му р 
танка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} После неколико дана она је две ноћи сачекал 
И она се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с 
 Само затрпају земљом, — па као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« узвикује  
нко, знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срц 
ред смеха, па нити се може дале смејати ни повратити.{S} Заиграше јој усне грчевито, осети бол  
ти, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> <p>— Колико ти треба? — преки 
де ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити и затворити, чим д 
ула леђа целом свету, па нећу се шалити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље 
.{S} Док сам ја жива, неће ме променити ни отурити, јер, Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ј 
убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А после, и то вам 
чудне погледе, који се не могу ни снити ни замислити. — Бар она досад није никад тако што сањал 
лаве за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па, напослетку... з 
налија, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p> <p>— П 
о одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега неописани страх: стаде д 
укама...{S} Тада се прене и, не гледећи ни на какве опасности, иде право к њој.{S} Али на њихов 
, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не размишљајући ни тренутка, Станка прескакута 
 — одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у кога. </p> <p>Пантовац, као чудећи се и сажаљевају 
— одговори Вујо одсечно, не остављајући ни мало места за двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио.. 
<p>Не говорећи ни речи, не размишљајући ни тренутка, Станка прескакута с камена на камен преко  
а Ђурица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађош 
ка се тек понекипут осмехне, не знајући ни има ли места томе смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе  
ост ступа у своја права, не разбирајући ни за прилике, ни за последице, ни за шта на свету... < 
 по хладној, росној трави, не осећајући ни хладноће ни умора...{S} Само што пре, само да се сти 
ци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку 
 </p> <p>Вујо устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави та 
атим на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу. </p> <p>— Овде ј 
рати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то за новце 
м се варошком ономад проводио, ниси јој ни за мали прст... — насмеја се он, као у шали. </p> <p 
 ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... наплатићемо се!...« </p> 
и други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђу 
укчије мислити. </p> <p>— Море, не знам ни ја... био сам луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, 
. </p> <p>— Тхе... тек онако... не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта н 
Да ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се  
дно, морамо раскидати, па онда не морам ни крити.« </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S} По вароши 
> <p>— Добро си учинио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да 
и ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито, провуче се кроз  
ко ли?...{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!... 
 сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ 
— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао.{S} Мало је што и остало  
ник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да 
кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравн 
за, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једном топлом сузом. </p> </div> </body> </text> </T 
новом и примамљивом стању...{S} Није он ни Станку омрзнуо.{S} Само осећа неку досаду, кад му се 
сам твој, сав твој... </p> <p>— Није он ни мени давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да 
хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу... рече Новица, па застаде  
чна сељака: он није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су  
ије посвећен у тајну, никад не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још какво одељење 
ито ни погледали.{S} Он није заборављао ни то, да је ова послушност из чистога страха, али тек  
кад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују се разведри лице, примаче  
p>»Истина, онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни бо 
бе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — одговори му Станка. — А ја сам задовољна. 
увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту за ств 
 ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце не би с 
е тај био необичан.{S} Најпре није смео ни главе помолити из собе.{S} Станка је излазила и наба 
сам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, 
ане, чини му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, као што се уплаши од овог оби 
т у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом пров 
, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S} Јест, али сутра почиње испит, а на  
о тако право и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S} Али једнога дана свих пет млади 
његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути. </p> <p>— То је мука, — рече Ђурица, поглед 
 их, вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продавати, но узмите па једите — одговори стражар и  
ће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све мислимо да  
ога му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао.{S} Али време пр 
ност луди, који га до јуче нису честито ни погледали.{S} Он није заборављао ни то, да је ова по 
а. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са својим мислима.{S} Од мисли је 
а да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ј 
дела оне чудне погледе, који се не могу ни снити ни замислити. — Бар она досад није никад тако  
, водећи за собом неку женску, ни младу ни стару, омалену, доста лепушкасту.{S} На први поглед  
: он није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома о 
и преким путом, преко села.{S} Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како је 
 погодити шта је он смислио.{S} Није му ни првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за н 
аивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чек 
о покајати, могао би се вратити, јер му ни кривица још није тако огромна, и у том случају пропа 
 мном? </p> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да  
увена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се 
н слашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прек 
е мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, зевајући и протежући 
а?{S} Та они не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба кори 
, и заборави на њу.{S} Тако се још нису ни видели од повратка. </p> <p>Ђурица осећаше јасно да  
једно...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </p> <p>— Ево руке! — одговори 
> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних м 
е бриге и незгоде, које га не остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јан 
илу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому.{S} Писар извади из свога ка 
ила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, мо 
 </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучно. </p> <p>Он ј 
<p>— Тешко ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... </p> <p>— Како?...{S} Хвала ти, попо 
<p>— Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радован, настављајућ 
арче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да о 
шћује. </p> <p>— Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни запурењачио... 
а прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одлежа н 
тако ново и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на 
одговори збуњен Ђурица. </p> <p>— Та ма’ни, човече!{S} Само се ти пожури! — рече Тима, излазећи 
римамљиваше тамо, опет јој се чињаше да нигде лепше није; и саме ове прилике, које је очекиваху 
куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила негде у па 
ући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. </p> <p>— Та н 
живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и 
и нашао јагњад, сине? </p> <p>— Нема их нигде, славе ми! — рече малишан застанувши и као размиш 
ац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниже страном да пресече пут зликовцима и да их стигне.{ 
покривала скоро све лице испод очију на ниже. </p> <p>Нико од сељака није упамтио да је видео В 
рховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S}  
ок кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.{S} Јеле 
т... </p> <p>Наједаред случајно погледа низ равно поље, и крв му се следи од страха, што му иза 
ена на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </ 
и удари га по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну 
з Паланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. </p> <p>— Све једно.{S} Про 
ица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток... </p> <p>Протрчавши потоком, кроз шибље и т 
 радосно срце мајчино, капљу вреле сузе низ образе...{S} То је било онда о повратку, пре недељу 
 води на ново склониште, окренуше обоје низ поље ка Брезовцу. </p> <p>Ђурица је још раније, за  
увши револвер, прескакаше рупе и камење низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, која беш 
 леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страном потока, 
Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сла 
им се није могло на коњима, и он окрете низ поток обичним кораком.{S} Више није ни могао трчати 
е и он и Пантовац и полагано се удаљише низ равне ливаде, а повезани косачи, не двоумећи много, 
да сви троје окретоше потоку и пожурише низ брдо. </p> <p>— Само да пређемо потес пре видела и  
во име.{S} И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пл 
амни облаци, па се онда обојица кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озго са брд 
 њим заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак. </p> <p>»Гле, смрт! — помисли ону себи — д 
е и он напреже сву своју снагу и полети низ поље, као на крилима.{S} Већ се приближио првим шум 
аре и убиства. </p> <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће  
о значајно шушкање. </p> <p>— Да бегамо низ реку — рече он готово нехотично, тек само да што ка 
м — купајте се слободно« — па оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— 
<p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно оданде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — одговори он,  
де...{S} А ја старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска па 
 стока.{S} Овце пођоше и окретоше главе низа страну.{S} Станка се полако придиже испод губера и 
т да се пењу на косе, које су се отегле низа страну.{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад  
и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, дваред...{S} И док си 
му беху на путу.{S} У десној, опруженој низа се руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнув 
вих хајдучких дружина, које се, у дугом низу година, смењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре му је т 
ти се да ономад, кад је ноћио код Јова, није ништа наредио за Станку, те и не зна где је сад он 
p>— Што питаш кад знаш: она је варошка, није за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да извуче но 
ће погледа с тобом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, 
лепо!...{S} Мајка...{S} Станка... није, није!...{S} А где ли је Станка?...{S} У селу, кажу поми 
онога насмејанога положаја. »То, дакле, није био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено засјаш 
ће нас чувати. </p> <p>— Е, мој соколе, није женско срце као твоје.{S} Ти мораш свакога часа би 
љоску Ђурици. </p> <p>— Море остави ме, није ми сад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледај 
оже ништа. </p> <p>Али старац, види се, није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориште, пре н 
лики свет, зар због себе? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Него све због 
само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. </ 
ло боље. </p> <p>— Од муке, мој старче, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја  
.{S} Сад је био присебнији и одлучнији, није га потресла проливена крв: напротив, он се спремао 
.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се већ зна, немој да ти  
е све мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли дознати кад д 
ала по нека пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах. 
 одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко села, држећи се шљ 
<p>А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У Сретенову колу остаде само десетина  
олан, кад си почео рад?. </p> <p>— Што, није он ваљада Турчин! </p> <p>— Кажу, не ваља се... </ 
 јечам. </p> <p>— Како?{S} Није, браћо, није Бога ми!....{S} Нема... </p> <p>— Шта нема... ти т 
оје руке.{S} Али онај што је загоненуо, није пружио довољно материјала за одгонетање. </p> <p>К 
S} Кад му је прочитана пресуда на суду, није се изненадио и саслушао је мирно: знао је да има ј 
е Ђурица похарао бистричкога механџију, није хтео после похаре да се састаје с Вујом, но му је  
сли, па настави: — Нека ње тамо у селу, није ми на одмет....{S} Пази ме, знаш, много. </p> <p>— 
 другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, није то лако надавати. </p> <p>— Знам, Рако, али опет.. 
ши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то... она само проврти, а чутура удари клин. </p>  
ништа лепо!...{S} Мајка...{S} Станка... није, није!...{S} А где ли је Станка?...{S} У селу, каж 
лети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви траже... није један... </p> <p>— Та који су то сви, громове им њ 
амо да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} И капетан је сад промењен, овај је  
шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи променило.{S} Понека  
а не могу да држе... све од пића!...{S} Није требало да пијем, само сам се осрамотио...{S} Али  
иновче, на муци се познају јунаци...{S} Није то шала...{S} Шта је било, јесу ли те позивали гор 
д изгледаше — смлавио га, уништио...{S} Није могао да се прибере задуго... </p> <p>Али, пролежа 
 у овом новом и примамљивом стању...{S} Није он ни Станку омрзнуо.{S} Само осећа неку досаду, к 
 ћеш, море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова четири наша села имамо три 
у, да су похаране ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче мла 
м селу, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не с 
 ће лако погодити шта је он смислио.{S} Није му ни првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта ве 
ео за стоку и јечам. </p> <p>— Како?{S} Није, браћо, није Бога ми!....{S} Нема... </p> <p>— Шта 
.. помиловање!...{S} Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи,  
 Ђурица спреман из малена за хајдука? — Није.{S} Је ли... </p> <p>— Ја шта је радио, но се спре 
е послове, замишљао себе као хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљао на поштен живот, на женидб 
е извесну почаст — нарочито општинска — није се тако радовала. </p> <p>После већ попа даде једн 
тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може онако, знаш, да нико не зн 
.. да чуваш онога зликовца... </p> <p>— Није то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако т 
{S} Сад сам твој, сав твој... </p> <p>— Није он ни мени давао више — одговори Ђурица — али сад  
 ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако 
? — пита капетан, мрштећи се. </p> <p>— Није ни мрднуо.{S} Ено га у дворишту...{S} Жену сам зат 
и га с онима што кмет донесе. </p> <p>— Није то — рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су св 
од Ђурице не може ништа бити. </p> <p>— Није то тако — одговори му Вујо. — Ти си и заборавио ка 
 код куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, нема се куд.{S} Мораш је водити на др 
 <p>— Зар није Ђорђе погинуо? </p> <p>— Није, али је опасно рањен...{S} Пандур, што се вратио о 
ући.{S} После је одлежао трлему, и мал’ није умро. </p> <p>— Па зар баш нико не зна како изглед 
звераху око себе.{S} Оваква задовољства није он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела 
али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега неописан 
он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела досад погледати, сад се разговара са њим и ј 
ње, коме се само могао досећати, али га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисли о 
 од главних сарадника.{S} Вујо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи, највише и 
са белим цветићима.{S} И више се ничега није сећао... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>А 
мила за ручак — одговори други, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те т 
г и златног одела свештеникова, од кога није одвајао очију.{S} И најзад сећа се да је тада све  
 Ђурица је много мислио, тако много, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега збив 
без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одговор 
наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му п 
биљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није каква варанција... </p> <p>— Ја сам Станка... чуо  
А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло помиловање, па неће још да каже?...{S} Али о 
осподство тако ревносно снабдева.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга вр 
и пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{S}  
дигоше на тебе сав свијет. </p> <p>— Да није потера? </p> <p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: 
Погледаше сви по дворишту. </p> <p>— Да није оно... — рече Митар, видевши неку црношарену масу  
 између потеса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, да 
и то сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавала...{S} Та она је тако лепо видела оне чудне 
качи и убоде је.{S} Она сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како је д 
е изненади овим речима, али се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новицу н 
у у земљу и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље...{S 
 очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{S} Само му струји нека ватра кро 
>Ђурица се освести и следи...{S} Као да није ни капи сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На једној по 
љати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеже раменима. 
. </p> <p>Ово последње објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети 
у. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му се. </p> < 
ј.{S} Пред Ђурицом се само претварао да није ни знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода дон 
није у вароши? </p> <p>— Јесте, него да није куд отишао послом.{S} Он ти сад води трговину на с 
ници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ја остављала своју кућ 
ј!{S} Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, болан... — рече он, узимајући новце и бацај 
а и јесте одвојио од других.{S} Само да није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — одгов 
е да није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се још не могаше до 
зећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте ли? </p> <p>— 
д очију на ниже. </p> <p>Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити 
аве побуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи. </p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да 
све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, увиђаше да му је много ви 
да на њега као на момка. </p> <p>Станка није била толико необична по лепоти, колико по нарави с 
испрати молбу на пошту.{S} Од тога дана није никако помишљао о смрти и упорно се надао помилова 
о собом све планове и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих планова, али је све то било 
нка се зачуди.{S} По своме поимању, она није до сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он  
и том добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, ком 
ока да скрива своје стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам 
л да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се ни 
за ону гладну фукару, којој никад ништа није доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима  
оток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућа није са улице? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо је напред ма 
ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безбрижном и  
то се морао проваљивати зид, кад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности да поб 
к?...{S} Зашто су га тако начинили, кад није још никога убио? — запита она радознало. </p> <p>— 
-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја  
ам твоју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није друкчије — одговори Ђурица забринуто. — Ја ћу је з 
свршавам са људима. </p> <p>— Па... кад није друкче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица з 
заинтересова у највећем степену.{S} Кад није могла видети вампира и дрекавца, бар се може похва 
беху управљене на њега, и више их никад није смео погледати.{S} Кад је Станка у колу, Ђурица се 
кошуља, угледаше и понеку пушку.{S} Сад није било сумње да су опкољени потером.{S} Остаје им јо 
 ни снити ни замислити. — Бар она досад није никад тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, 
 знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од детињства 
о, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. </p> <p 
S} Сад нас ти поведи на ону страну, где није његова соба... да нас не може опазити с прозора. < 
д бринем?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад презирала!{S} Све је пропало, и младост, и 
е се није обраћао за обавештења, никоме није поверавао своје тајне; сам је смишљао како ће се у 
поузданије склониште.{S} У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су  
<p>— Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да м 
одговори Милош, и ако је знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли г 
 стока, да само једем... </p> <p>— Море није то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да  
жита!... — викну Ђурица. </p> <p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Зн 
 И живот је тај био необичан.{S} Најпре није смео ни главе помолити из собе.{S} Станка је излаз 
Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S} Али једнога дана сви 
ана. </p> <p>Сеоских стражара Ђурица се није бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад му је треб 
, да се он ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предузимало.{S} Изгледа, као да је и сама вл 
ду.{S} Кад је приспео у град, никоме се није обраћао за обавештења, никоме није поверавао своје 
прозор и побегне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море,  
потока, виде да је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и он окрете низ поток обичним кор 
н, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни запурењачио...{S} Кад стигне твоја њива, стићи  
тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако грејало, као тада што је... сјајно, светло, с 
ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — 
рете низ поток обичним кораком.{S} Више није ни могао трчати. </p> </div> <div type="chapter" x 
тамо, опет јој се чињаше да нигде лепше није; и саме ове прилике, које је очекиваху, изгледаху  
о што је ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољега, проклетница једна — од говори Марко срд 
на је истурена, избачена отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је крај, 
амо да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само два 
ршио је по плану и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве последице наступити.{S} Исти 
лигацији. </p> <p>— А, е то јест... али није све платио...{S} Ево облигације код мене, па читај 
аше, јер је у себи не осећаше...{S} Али није ни то...{S} Имало је нешто у самоме њему, што га ј 
 право у очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш  
и сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што радим.{S}  
есрећом својом, Ђурица још многе ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах после извр 
анишеш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{ 
а њој све пише, све... </p> <p>— Што ти није све дао.... му његова! — викну Пантовац као с неки 
амршти на њен одговор. </p> <p>— Што ти није мило? — рече он чудећи се. </p> <p>— Зар смо ми за 
оне чудне очи, које некада ни погледати није смео.{S} Заносна ватра љубавне страсти обузимаше г 
и тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, на самом крају вароши, поре 
 одређенија мисао о будућности, јер јој није ни било места: један куршум иза трна покварио би и 
е од нега велику меденицу, која је, док није црква набавила звоно, сазивала побожне хришћане на 
ло тако нејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи  
Јокића из Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико распитивао, и ако је сваки од његових нови 
рала тако проћи кроз цело село, и ником није смела допустити да је одреши, док не стигне својој 
 да не гледате у њему обична сељака: он није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он беш 
 веома мила и блиска пријатељица.{S} Он није жалио новаца, а она је тако расипала чари и милошт 
о јуче нису честито ни погледали.{S} Он није заборављао ни то, да је ова послушност из чистога  
урица још многе ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах после извршене похаре, неки 
 масом и коме се сви потчињавају.{S} Он није био крупна и развијена стаса; напротив: његова кош 
то у овој прилици неумесно; осети да он није сад онакав, какви су остали људи.{S} Јанко га ћуте 
израз, који је могао значити: »О, па он није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин 
при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно безизлазно с 
одине лебдело пред очима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{S}  
 му прилази... »Што је овака?...{S} Ово није она...{S} Какво је ово лице, страшно, необично!« < 
е за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Вујо није оклевао.{S} Истога дана, кад изиђе наредба за Ђури 
не домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га стишават 
одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са толик 
 исти прозор, као и овај изнутра.{S} Ко није посвећен у тајну, никад не би могао ни помислити,  
 пазите добро! — рече им капетан, и ако није било места опомени, јер сваки од њих беше вичан то 
 запиткивање капетаново, које се никако није слагало са њеним душевним стањем: она иде на оно п 
 знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други ј 
ткада памти за себе, никада му још нико није тако отворено у душу загледао...{S} И таква вера,  
уштвом и његовим животом.{S} Само једно није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити пр 
 — одговори Палилулац. </p> <p>— Та оно није да нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови  
 Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не чек 
S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурена, избачена отуд, па јој и није до  
ушка у груди, он стоји непомичан.{S} То није обичан човек... </p> <p>А Ђурица, дохвативши бачен 
еном у ливади, ОН узвикну: </p> <p>— То није ништа... само сам га ровашио...{S} Зар је то разбо 
елајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нако... </p> <p>— Како се провуче, слава га у 
јала ногу непажљивим гажењем, али на то није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у врући 
 — Поп има право, кажем ја...{S} Али то није све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате, углед 
јаке болове више лаката.{S} Али ипак то није ништа према ономе како се осећао, док му руке беху 
и једног одборника. </p> <p>Хм, опет то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче 
 ће се скупљати испод Букуље, али место није одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и каче 
опадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке...«  
аженога душевнога страха. </p> <p>— Што није свакад овако? — прошапта Станка, грчећи се и приби 
сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад презирала!{S} Све ј 
 ни ја... био сам луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да в 
 отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши? </p> <p>— Јесте, него да није куд отишао 
 да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није сигурније да останем у шуми.{S} Могао бих за два т 
о одмах, чим се освестио. </p> <p>— Зар није Ђорђе погинуо? </p> <p>— Није, али је опасно рањен 
ха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, смејући се и сама. </ 
, како ћу казати... као човек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, човек! </p> <p>— И ов 
еобичној самоћи. </p> <p>Одавно она већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Угасиле 
 ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p>  
у оном нападу било је тако јасно, да му није остало више никаква друга излаза. </p> <p>Ђурица ј 
 Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно велико друштво: неколико људи за нападе и 
бро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће! </p> <p>— С 
 тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи 
која су законом забрањена.{S} За ово му није требала постепена навика: у томе је одрастао... </ 
ели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са земљом, сп 
 и своје држање и одело.{S} Као сиромах није се могао истицати богатством одела, али је и ону с 
лела, а он, после оволиких злочина, још није ни тренуо.{S} Морао се негде одморити.{S} После кр 
акога задовољити: од толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш«, који се обично смат 
ао би се вратити, јер му ни кривица још није тако огромна, и у том случају пропао би сав Вујов  
 беше се разредила помрчина, али се још није добро видело.{S} Тек се могло назирати небо, које  
 мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше  
неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова 
надању.{S} Састојао се у једној мисли: »Није то шала, болан, живот човечји!{S} Жива здрава чове 
е улоге... </p> <p>— Како ћемо сад, кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>—  
 да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и сам, д 
 их слободно и отворено погледа.{S} Још ниједан момак не могаше поуздано казати какве су очи у  
х... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Само пролећу као искре,  
 глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог општега питањ 
толику срамоту, понижене, мучила се као ниједна друга!...{S} Оставих добру мајку, увредих до ср 
лике, што га и сад необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глави... само се нешто црни там 
тен, и унутра зија црна цев.... </p> <p>Ниједне мисли у глави...{S} Лице позеленело... очи се р 
 драгоцен проналазак, те он не пропусти ниједно вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељ 
 да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њим ниједно злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду да не бу 
.{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно седе.{ 
у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака од живота...{S} Приђе вратима и гурну и 
 и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се она предаје и д 
зао. </p> <p>— Добро си учинио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а 
} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу... рече Новиц 
 па да узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с т 
 је пустио Сима нек иде кући. </p> <p>— Нијеси требао.{S} Истина, он је за паре свачији, али не 
болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица пристаде.{S} Легош 
немо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси сркнуо досад. </p> <p>Ђурица седе за сто, наслон 
ј изнутра.{S} Ко није посвећен у тајну, никад не би могао ни помислити, да иза овога дувара има 
. </p> <p>»Ала ли се проведосмо! ...{S} Никад нисам овако... ни у Београду.{S} Ова Јула пара вр 
га још ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше  
вића, чији је отац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на  
{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих 
кву стању и за овакве ствари он не може никад ништа смислити.{S} И досада је други за њега мисл 
нити ни замислити. — Бар она досад није никад тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, док  
ће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху говор о томе.{S} Станка је мрзела н 
нас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак. </p> <p>Али, несрећом сво 
ђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да се старац 
ло у очи погледа..{S} И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати... и св 
нела...{S} А све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако грејало, као тада шт 
то је... сјајно, светло, слатко...{S} И никад га више не одведоше цркви и не причестише. </p> < 
ок се не исповеда.{S} Због тога се моји никад нису причешћивали. </p> <p>— И ја ћу се исповедит 
окретна и суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p> <p>Другови прођош 
а ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа није доста.{S} Тако је требало да си одавно 
ца устаде нагло. </p> <p>— О томе немој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад до 
 њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да се ниси прекрсти 
? </p> <p>— Болесна?...{S} До сад нисам никад боловала, а сад... све једно!. ..{S} Трчала сам,  
ему је долазило све то на памет, али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и да  
ту му до сад снагу самоодбране, коју он никад у себи не претпостављаше.{S} Наиђе му нека црвенк 
 и, са неком неприродном силом, коју он никад у себи не претпостављаше, пребаци се преко ограде 
вала ти, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад заборавити — одговори збуњен Ђурица. </p> <p>— Та 
е Новица, чудећи се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад 
не не беху управљене на њега, и више их никад није смео погледати.{S} Кад је Станка у колу, Ђур 
тињству био...{S} Откада памти за себе, никада му још нико није тако отворено у душу загледао.. 
ан.{S} Она се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим 
а ходник потмуло одјекну...{S} Не чу се никакав други глас...{S} Она удари још јаче...{S} У ход 
је после тога немају, како она мишљаше, никаква смисла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одг 
 бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети оно густо прамењ 
 Знам ја да сви измичете леђа, кад нема никаква ћара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не  
м, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде!{S} И 
, необично... и тај поглед не обећаваше никаква добра... </p> <p>И као да се хтеде још једном у 
 јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љуто, горко осећањ 
 за кога то, као што изгледаше, не беше никаква неповољност. — Хоћу ли га посјећ’, или право у  
о је тако јасно, да му није остало више никаква друга излаза. </p> <p>Ђурица је све погледе обр 
Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с Новицом у село, право  
пет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе к 
 учестано с прекидима. </p> <p>Не чувши никаква одговора, покупи оружје и пође напред.{S} После 
 зину од чуда. </p> <p>— Хајдуци немају никаква посла с поштеним кућама.{S} Откуд се ти нађе с  
бе, чудећи се шта раде њих двојица, кад никакве опасности нема.{S} Видећи да они гледају све у  
Погледа око себе зачуђено, и не видевши никаквих остатака од ове појаве, даде се опет у мисли.  
мам ја посла са судом...{S} Нисам ником никакво зло учинила...{S} Казаће ти то и он и други људ 
Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се већ зна, немој да ти је кр 
p> <p>— Баш ја једнако мислим код куће, никако не могу из главе да те избијем...{S} Шта то би с 
ти молбу на пошту.{S} Од тога дана није никако помишљао о смрти и упорно се надао помиловању.{S 
прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не могоше погодити.{S} Извириваше сви редом на п 
дно ово запиткивање капетаново, које се никако није слагало са њеним душевним стањем: она иде н 
 Дохватио је прстима за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с р 
 тако.{S} Мора се радити како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на  
..{S} А помиловање му не слази с памети никако... оно је једнако уз њега, поред сваке мисли му  
 тренутка.{S} У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим 
би друга... </p> <p>— А, то не може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!...{S} Првога дана, п 
з рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десно раме и  
кује она црна, најстрашнија мисао, коју никако не може да заборави, не може да је забаци међу д 
ешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежина са грла...{S} Зато је пио м 
стотина дуката, што си ономад примио од Никетића?{S} Паре овамо, или сад гинеш! — викну Ђурица. 
о главу на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! 
а. </p> <p>У народу свачије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на тим лицим 
.{S} Коме се спава, тај спава слободно, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко доп 
{S} Свима је њима лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени 
евајући песме или подвикујући на стоку, нико се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега  
рала за велики преступ: живи како знаш, нико те неће питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки је им 
ама.{S} Чаше звече... смеј, кикотање... нико и не помишља на опасност.{S} Ђурица пребацио руку  
ни осташе као приковани на своме месту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из превелика усрђа, 
>— О, попо, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима 
и, попо!... — шапуће он нарочито, да га нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опрости.. 
з Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико распитивао, и ако је сваки од његових нових познан 
ражи, његову жељу нико не чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и 
 А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оној хартији ст 
то, попо; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те н 
ло на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет  
>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна венч 
 </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намораш 
лед највише зависи од кратке кошуље, ма нико се не усуди кршити адета, који влада у целом округ 
оше напоље.{S} Момчадија пребледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једно 
м, кога може убити последње циганче, па нико да му не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се оп 
те.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују се разведр 
ша пролази ли народ улицом.{S} Не прође нико, само се отуд од кафане чујаше разговор, али се мо 
ари су код тебе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они неће оставити, док не издаш остале, 
ко средине, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш то 
 једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под тим »нико« своје с 
их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да глед 
у мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу нико не чује, на њега нико,  
 је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се лепо чуо разговор с леве стране, од Јанков 
о је место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве 
. он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се в 
га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Др 
о си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, а 
гово мишљење нико не тражи, његову жељу нико не чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће н 
их других узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео одредити право занимање, кад би то било 
ста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим у 
а ће посести споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, о 
 и мал’ није умро. </p> <p>— Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? </p> <p>— Покојни Вук 
{S} Откада памти за себе, никада му још нико није тако отворено у душу загледао...{S} И таква в 
о све лице испод очију на ниже. </p> <p>Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за какв 
ко не види!...« И разумевајући под тим »нико« своје сељане, нарочито му се издвајаше у памети ј 
 <p>— И ја ћу се исповедити...{S} Нисам никог убила, ни онако... какво зло учинила, што да ми н 
ут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори 
живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни ње 
 и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по зелену  
ободно иде путом и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одметник, мор 
еколико пута ноћио.{S} У колеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра,  
. </p> <p>Пред општинском кућом не беше никога.{S} Уђоше сви у заседање, где писар састави прот 
Зашто су га тако начинили, кад није још никога убио? — запита она радознало. </p> <p>— Па... по 
села траже пет кућа:{S} Стојићи, Илија, Никола, Јово... </p> <p>— Подај им свима, колико год са 
 видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу, Никола угледа снаху како је необично присела код завале 
е Чолића, богата сељака из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и разбојници, знајући тачно кад  
висину и удари њиме Николу по глави.{S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно поте 
ово.{S} Један је од нападача погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с дец 
и на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од двеста дуката.{S 
ца се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје.{S} Остало друштво заузело 
уше, и кроз њих прође коњаник.{S} То се Никола враћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше главе  
редаром. </p> <p>На вратницама, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Новица. 
, нема човек... душе ми нема — правдаше Никола и себе и свога дужника. </p> <p>— Остави сад то  
зи напред! — викну један од нападача, и Никола осети јак ударац у леђа. </p> <p>— Не ударај се, 
а јечам? </p> <p>— За јечам? — одговори Никола, чудећи се тачном рачуну, који му Ђурица изнесе. 
па читајте... на њој то пише — одговори Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече  
и, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« — помисли Ђурица у себи, 
ја један по један лист папира.{S} И сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно с 
ушку на слепо око и окинуо.{S} Одједном Никола седе; нити му се лице промени, нити се он осврте 
миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. </p> <p>— Чујем 
 Потражи, моје дете, па пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу испод шљива.{S} Кад стиже п 
, око заранка, исто друштво опколи кућу Николе Чолића, богата сељака из Грабовца.{S} Никола је  
меру.{S} И затим му падоше у очи широка Николина леђа, у сукнену јелеку, како су необично одско 
ију од двеста дуката.{S} Знали су да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху само с 
а!...« — понављаше он у памети последње Николине речи и изазиваше све оне страшне слике, које с 
оњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових с 
 очима изређаше, али се сад сећаше само Николиних речи и последњега свога дела: кад је пружио,  
овац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Никола осети страшан бол у глави, и 
и се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, изм 
з исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} Због тога се моји никад н 
е би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта в 
би, морала тако проћи кроз цело село, и ником није смела допустити да је одреши, док не стигне  
за паре свачији, али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја ми 
p>— Немам ја посла са судом...{S} Нисам ником никакво зло учинила...{S} Казаће ти то и он и дру 
, никоме се није обраћао за обавештења, никоме није поверавао своје тајне; сам је смишљао како  
о у Београду.{S} Кад је приспео у град, никоме се није обраћао за обавештења, никоме није повер 
 се необично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вуј 
тавила све... осрамотила се, те не смем никоме своме у очи погледати... оца наљутила...{S} Јест 
о сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беш 
ужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!... « </p> <p>— Хајдес... паде риба скочи месо; п 
 она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... </p> <p>И као да 
посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад жур 
 га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно, пре овог изасланика 
 ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— О 
 главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{S} Све 
?... </p> <p>»Истина, онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега ж 
нда, првих дана...{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море 
.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам 
 сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито, провуче се 
. </p> <p>— И ја ћу се исповедити...{S} Нисам никог убила, ни онако... какво зло учинила, што д 
</p> <p>— Немам ја посла са судом...{S} Нисам ником никакво зло учинила...{S} Казаће ти то и он 
... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је то необично. </p> <p>И они се прибли 
</p> <p>— Чекао си ме, је ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на 
} Ја сам ти само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као 
а.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи на п 
х и рањених глава? </p> <p>— Ни једнога нисам мојом руком дирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не  
 би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш како м 
ори Палилулац. </p> <p>— Та оно није да нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови старци.. 
ње, како ли?...{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јес 
је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S} Тако... см 
и је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе недеље тренуо? </p> <p>— Биће од ове оморине 
на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... наплатићемо 
им радозналим гласом. </p> <p>— Како да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— 
ш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да радим. </p> <p>— Лако је за новац.{S}  
не одвајаше очију од Јуле. </p> <p>— Ја нисам с раскида, ако она хоће... </p> <p>— Не можемо ми 
 <p>»Ала ли се проведосмо! ...{S} Никад нисам овако... ни у Београду.{S} Ова Јула пара вреди... 
мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га 
х дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До сад нисам никад боловала, а сад... све једно!. ..{S} Трчала 
де да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због ч 
брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да иде 
хвати шалу. </p> <p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како н 
 ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде...{S} 
p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао.{S} Мало је што и о 
да не морам ни крити.« </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S} По варошима.....{S} У Београду највиш 
Ћути, попе! — викну Пантовац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо 
е изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да се старац стишава, п 
ш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. </p> <p>— Чекао си ме, је ли? </p> <p>— Н 
</p> <p>»А најпаметније сам урадио, што нисам јуче: пристао да идем к њему с оноликим новцем.{S 
та.{S} Морамо ускоро опет на посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже.{S} Само 
а?{S} И шта да радим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам наместио моје замке, и за два- 
ову изненадну милост Ђуричину. </p> <p>»Нисам могла веровати баба Маци — помисли Станка — а оно 
четку те једва истерах из овога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те н 
каквом сам се варошком ономад проводио, ниси јој ни за мали прст... — насмеја се он, као у шали 
ако ћемо, кад не може друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш су 
ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, 
д самога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — одговори му Станка. — А ја сам 
вих страшних зверова. </p> <p>— Пст, да ниси писнуо!...{S} Полази напред! — викну један од напа 
— Мајко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се ста 
...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p> <p>Одједном, као плаховит повод 
/p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До са 
а велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао? </p> <p>— Распитивала је јуче полиција 
а ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да ниси писнуо!...{S} Овде је капетан са целом војском: пр 
..{S} Само затрпају земљом, — па као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« узви 
е, синко, знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такв 
кад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. </p> <p>— Што 
асите вунене тканине. </p> <p>— Чудо се ниси опет напио? — рече она, осмехнувши се јетко. — Ја  
иш, ти све треба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њим ниједно злочинство, па ћу ти ја по 
о се ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? — одговори Палилулац. </p> <p> 
p>— Што да те убијам, лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ама, среће ти хајдучке, кажи ми пр 
 она крстећи се. </p> <p>— Добро те њој ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини невешта 
ш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата, ал 
звикну: </p> <p>— Не звонцај ми ту, док ниси сад добила што тражиш! </p> <p>Станка пребледе, ал 
ргнувши руку испод млаза. </p> <p>— Зар ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио кап 
 сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на 
олицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца. </p> <p>— Не знам ја.{S} То су 
аше велику срчаност и одважност.{S} Под ниским, испупченим челом, сијаху два црна ватрена ока,  
еличин рачун. </p> <p>Кад се наже сунце ниско над заходом, девојке покупише рубине и разиђоше с 
p>— Јест, све тако. </p> <p>— Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, него з 
>— Продајте нам два пурењака. </p> <p>— Нисмо их, вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продава 
! — одговори капетан. </p> <p>— Шта, ми нисмо чули? — повикаше радознали слушаоци. </p> <p>— Је 
оиста, он одмах проговори: </p> <p>— Е, нисте видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку дуг 
вати. </p> <p>— Знам, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је пало, брате 
а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом 
т. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на 
е већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Шта  
о... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они  
аде са столице. </p> <p>— Чекај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p> 
ва: </p> <p>— Нису још гледали апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу... </p> < 
и чарапе и који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваши. </p> <p>Писар га прек 
и га прекиде стотина гласова: </p> <p>— Нису још гледали апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, б 
 овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да  
не исповеда.{S} Због тога се моји никад нису причешћивали. </p> <p>— И ја ћу се исповедити...{S 
ћи стиже Новица. </p> <p>Пошто се засад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих дво 
оштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па сад продужу 
ропска послушност луди, који га до јуче нису честито ни погледали.{S} Он није заборављао ни то, 
шњаци из села?{S} Зато, што их родитељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но вел 
ше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао и ишао  
реја, те опомену дућанџије да радње још нису отворене.{S} Овај велики скуп разби се у ситне гом 
ослом, и заборави на њу.{S} Тако се још нису ни видели од повратка. </p> <p>Ђурица осећаше јасн 
ога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе. </p> <p>— Морао сам тако, ча 
ади, соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе. </p> < 
аликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке нео 
ије волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. 
 нити ко може приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радозна 
 па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да својим мис 
м Никола седе; нити му се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном  
не буре. </p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је овако, па шта ће 
о да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити право занимање.{S} Сваки да 
али толике паре нити сам имао одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих им 
 око и окинуо.{S} Одједном Никола седе; нити му се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чи 
 и доктором.{S} Народ нагрну колима, па нити ко може приђи колима да што види, нити се може изв 
ини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни повратити.{S} Заиграше јој 
 су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити сам их давао.{S} А право д 
 и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у његовој појави. </p> <p>А Станка му  
удима... </p> <p>— Не бојим се код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође 
 ово садашње расположење, ово »нетицање ничега« продужи што више може. </p> <p>У таквој тишини, 
арамом са белим цветићима.{S} И више се ничега није сећао... </p> <milestone unit="subSection"  
бећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у  
а их теби говорим слободно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси рђав 
p> <p>Пошто се засад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами  
чему се досад толико надао и радовао? — Ничему... рекао је тада сам у себи.{S} И сад се сетио ч 
да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, неразговетне слике, што га и сад н 
азао сам једном. </p> <p>Станка поче да нишани...{S} Истога тренутка зачу се иза њених леђа нек 
 разговара са њим и још како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим 
би самој), да је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште 
у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном...{S} Окиде!...{S} Ватра прсну пред очима... за 
/p> <p>— Јок.{S} Шта је било. </p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се од 
 Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај 
— Имаш ли ти пасош?...{S} Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако с 
ого, да остарим...{S} Шта је то робија, ништа!...{S} Слушам ја тамо све старешине... као светац 
.{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>—  
кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{S} Кажем ти: свет... </p> <p>— А јесу ли се сви  
н саопшти Станци. </p> <p>— Јок, брате, ништа нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време 
.. а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да зажмури и да у 
 — пита га Добросав. </p> <p>— Не могу, ништа не могу...{S} Спавај! — одговара Ђурица, па опет  
жеш вратити слободан. </p> <p>— Онда... ништа!... — рече он уздахнувши. </p> <p>— Тешко ми је,  
нца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђурица с 
ени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... </p> <p>Станка обори главу и не одговори ништа 
рце, и крв, све се следило, умртвило... ништа не осећа, не мисли, не живи...{S} Тешка мòра прит 
им све... свега има, као каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више?!...{S} Шта тре 
 После закопају у земљу и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила вла 
, тако ти среће, забадава!... </p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одгово 
, сутра, кроз годину, две?... </p> <p>— Ништа ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а ш 
в се сакри иза кметових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђуро... ето малко... вршимо посла — промуца кмет 
и оном руком, која је бодена. </p> <p>— Ништа, среће ми, само је задуго говорио како те мора уб 
</p> <p>— Пет стотина дуката. </p> <p>— Ништа не можемо учинити...{S} Ја јесам позаимао готово  
е стиша од прве љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем да мислим.{S} Најбоље на 
е гладан, па хиташе на ручак. </p> <p>— Ништа, море, иди ти! — одговори Ђурица збуњено. </p> <p 
ши к вратима кућним, рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам нану. </p> <p>Посл 
је чија је?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију 
њем запита: </p> <p>— Шта би? </p> <p>— Ништа.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима 
и кажи: шта хоћеш ти са мном? </p> <p>— Ништа, брате...{S} Шта је теби?... </p> <p>— Чекај, сад 
и.. </p> <p>— Па шта вели он? </p> <p>— Ништа.{S} Кажи — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па 
.. </p> <p>— Па, шта је било? </p> <p>— Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек о 
Шта, има ли извешћа од синоћ? </p> <p>— Ништа ново.{S} Један је од нападача погинуо, а Никола ј 
 ћеш ти за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у шуми. </p> <p>—  
 треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не зарађујемо...{S} Сутра иде Милутин механџија у 
сли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окус 
азили су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Д 
 у окове.{S} Твоје ми признање не треба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио похару.{S} 
} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она  
оћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </p>  
S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо да тражимо — рече  
то се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа последње с 
ош беше.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа лепо!...{S} Мајка...{S} Станка... није, није!...{ 
 да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— Што питаш? — одговори она осмехнувши с 
ет, како вешто одговара на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, најви 
би нико знао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он  
нећу...{S} Тако би се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке...{ 
ању и за овакве ствари он не може никад ништа смислити.{S} И досада је други за њега мислио, на 
ричаш за ону гладну фукару, којој никад ништа није доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са 
чине. </p> <p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... т 
рица појми, да од његове намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеников 
о догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. </p> <p>— Није то тако — одговори му Вујо.  
шљања, без поговора; јер он сам не може ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове п 
умакне у ћелију.{S} После нам не поможе ништа. </p> <p>Али старац, види се, није помишљао на бе 
 да ономад, кад је ноћио код Јова, није ништа наредио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} 
лавних сарадника.{S} Вујо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи, највише имао р 
се он ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предузимало.{S} Изгледа, као да је и сама власт ч 
 не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запи 
у ливади, ОН узвикну: </p> <p>— То није ништа... само сам га ровашио...{S} Зар је то разбојништ 
болове више лаката.{S} Али ипак то није ништа према ономе како се осећао, док му руке беху веза 
»а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав 
 она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p> <p>— Па како, болан: пију ли са в 
р виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде не мо 
чај! — повикаше девојке. </p> <p>— Море ништа... здравља ми!...{S} Срели се на путу, па ме прат 
 дужега ћутања, промуца: </p> <p>— Море ништа.... његова посла! </p> <p>— Како ништа; то мора д 
се ухвати, наиђе нека магла, од које се ништа не види око себе...{S} У глави му наступи неко бо 
ужје у руке...{S} Ослушну... не чује се ништа...{S} Приђе к вратима, слуша...{S} Нешто се необи 
то ће ти сад паре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на  
 запита се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће 
, и усред те узбуђености, кад не могаше ништа распознати, зачу се условљени знак: — Пст! </p> < 
ше и од себе сама.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се с 
мете и сва лица...{S} Он не виђаше више ништа, осим једно једино страшило, које се помаљаше из  
већу, па се и он пружи, не знајући више ништа за себе... </p> <p>Кад сунце одскочи високо, Ђури 
, и он трчи, само трчи, не знајући више ништа за себе. </p> <p>— Стој! — викну онај са стране,  
две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу. 
а ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мене причувај —  
се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет м 
теде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но размисливши увиде и сам да је најбоље 
рте строга и одлучна лица, он не изгуби ништа од своје одлучности и присебности, као што је дос 
сад, дошавши к Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо.{S} Случајно је дошао био раније и  
ради Вујо? </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он 
упи неко болно бунило, занос... не види ништа и не мисли... </p> <p>Руке су му се грозничаво тр 
и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У кући имаш ш 
ођоше неколико дана, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом. 
ч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела данас? </p> <p 
, ићи ћете у смедеревску Мораву.{S} Али ништа, састаћемо се ми прије тога. </p> <p>Обојица изиђ 
етен је видео сад кад прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срета за пурењаке.{S} Мисл 
а већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје 
/p> <p>Станка обори главу и не одговори ништа на ову изненадну милост Ђуричину. </p> <p>»Нисам  
р опет сам? </p> <p>Вујо му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе. </p> <p>Ђурица стаде да  
крстећи се. </p> <p>— Добро те њој ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини невешта свем 
ница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том осталим 
ћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одговори Пантов 
S} И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа. </p> <p>Ђурица приђе ономе другоме, те се рукова 
оноћне петлове под осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна.{S} Мало затим прође кроз 
мрачној јазбини, не мислећи и не видећи ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу гу 
 закрлеписмо једно за друго, не мислећи ништа и не знајући шта радимо...{S} А сад ми је то вели 
ченој самоћи, не мислећи и не осећајући ништа, проведе неколико дугих часова.{S} Сунце удараше  
 Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још зловољнија.{S} Непрестан 
ло, право Матовој кући. </p> <p>»А овај ништа не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачно је Ко 
авај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и  
ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам 
 мој новац по народу; код себе не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. </p>  
ча к оцу. </p> <p>Пантовац, који готово ништа не знађаше за себе, извади револвер и пружи га на 
још ми се куне срећом хајдучком — Друго ништа и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не  
 ништа.... његова посла! </p> <p>— Како ништа; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој риз 
очане улице?...{S} Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком пр 
те се трећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали сведоке. 
зиђоше сви из куће. </p> <p>— Нема тамо ништа.{S} На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица  
ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознати.{S} Капци, на једином прозорчићу, беху 
, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти  
и плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S} Морам се  
ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти кажем... </p> <p>Ђурица се изненади овим ре 
 то каква кривица?{S} Та они не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао:  
влачећи шареницу на децу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни праг и стаде босим н 
и је засветлео очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{S} Само му струји  
аву, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском ових необичних догађаја, кој 
урицу; а за друге учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је лако.{S} Овај ће проказати остале.  
е, која управља тим одредбама по својој ништавној вољи; кад виде како један бистар од природе у 
 ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости...{S} Е ја... </p> 
риче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде!{S} И напослетку, уг 
јо? </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш че 
сам? </p> <p>Вујо му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе. </p> <p>Ђурица стаде да премишљ 
— Знам, али кад она не би хтела новаца, но онако... као ја?... — рече Станка, а усне јој се ску 
идевши да се морају срести, немаде куд, но продужи право к њима. </p> <p>— Помози Бог, децо! —  
 сад већ много слободније и отвореније, но на скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (ос 
себе, остајаће му од похара много више, но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио  
д не видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не бисмо м 
реке.{S} Тако су били много поузданији, но да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Р 
{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, море, нег 
ми куповали, па их нећемо ни продавати, но узмите па једите — одговори стражар и даде им по јед 
Ђурица. </p> <p>— Лако ћемо пребројати, но деде причај. </p> <p>— Море број то, да видимо колик 
ремај се! </p> <p>— Шта ћу се спремати, но хајде да идемо — одговори она, а у оку јој засја нео 
 две?... </p> <p>— Ништа ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мисли 
ћу, не огласи то, по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућута.{S} Увече исприча Марку све што ј 
тео после похаре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да је посао свршен успешно, да су 
? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у главу.  
{S} Је ли... </p> <p>— Ја шта је радио, но се спремао... — упаде му учитељ у реч. </p> <p>— Пар 
та Ђурица збуњено. </p> <p>— Нећу тако, но кажи одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, д 
е да такво венчање не би ништа вредело, но размисливши увиде и сам да је најбоље договорити се  
родитељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, 
главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се м 
е је и сам одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њега осећање, коме 
ла довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је 
ко знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта  
ам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, ка 
, вјере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми с 
 <p>— Не знам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— 
а друге учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је лако.{S} Овај ће проказати остале. </p> <p>—  
Не бригај.{S} Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе т 
им не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно  
, а очи му плануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> 
дођох — одговори Ђурица слабим гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На северној ст 
место, али много поузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му ниј 
оје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћ 
 је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.{S} Опасивао је око себе два широка појаса, п 
свршен успешно, да су нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S 
 будућност.{S} Сад му живот беше милији но икада, а опасности се нагомилаваху све више.{S} Треб 
ица. — А мени је његов живот потребнији но њему самом. </p> <p>— Зар баш толико? </p> <p>— А да 
тесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, застајући понегде да разгледа 
апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, провлачи се. </p> <p>Ђурица се п 
вана?...{S} Мени је Радован више требао но њему... </p> <p>— Не знам, то ће ти казати твоји људ 
и да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје де 
 знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p>Свештеник га  
вши. — Поузданија ми је пара у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђурица се насмеја; одброја сто банкн 
 и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем право њ 
 ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погледа га лукаво.  
 и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је прома 
{S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’но рекоше: олакшање, како ли?...{S} То му кажу, значи д 
 великом граду скривати.{S} Па као што ’но курјак, кога потерају са свих страна, тражи најгушћу 
знато му до сад осећање, које му отвара нов поглед на свет...{S} Срећом, сад је заборавио на св 
.{S} Писар извади из свога капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. </p> < 
Увече је, украј срескога пута, израстао нов хум влажне земље, као једини споменик зликовачких д 
 прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново осећање, које му баци сасви 
 научила да радим. </p> <p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће одвед 
уне руке посла.{S} Требало је разделити новац јатацима, оставити што и мајци, па онда узети Ста 
<p>Ђурица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху н 
е нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа.{S} Данас нема 
а се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволиким парама!  
p> <p>— Наопако, шта учинисте! ...{S} А новаца? </p> <p>Ђурица извади из недара смотуљак и баци 
</p> <p>— Знам, али кад она не би хтела новаца, но онако... као ја?... — рече Станка, а усне јо 
ла да ти дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми уз 
> <head>XIV</head> <p>Ђурица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, кој 
сељаке људе.{S} Она хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељачки... </p> 
 сад разбирам.{S} Требаће ми сад повише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </p> <p>— 
буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... </p> <p>И 
да је посао свршен успешно, да су нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе  
 у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да радим. 
ане овако трошити, да му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S} Занимала 
оље.{S} Ја само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу превр 
 да и њега интересује колико ће се наћи новаца у том завежљају. </p> <p>— Хо, па овде је само с 
 Знаш... ја сам мислио да накупим много новаца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо из Ср 
о ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те з 
 и блиска пријатељица.{S} Он није жалио новаца, а она је тако расипала чари и милоште, да је на 
 осујете.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха д 
и на једном прсту дуге ниске старинских новаца. </p> <p>— Не знам ја.{S} То су ми зацело, подме 
тлове шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје.{S} Остало друштво заузело је друге вратнице 
звести ко је прошао путом, има ли какве нове наредбе, где се налази кмет...{S} Али је морао бит 
за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за овакову грубост, ал 
 наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај 
отпасала га новим појасићем... обула му нове црвене ишаране чарапе и опанчиће... сећа се живо к 
речицама веселије жубори и шапуће песму нове среће, новога живота... </p> <p>И срце хајдуково ж 
.{S} И капетан је сад промењен, овај је нови опак... </p> <p>»Ово он сад мене плаши — помисли Ђ 
теже од те слутње.{S} На првом кораку у нови живот, она задрхта... </p> </div> <div type="chapt 
 увече и оде кући.{S} На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила пр 
у, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим појасићем... обула му нове црвене ишаране чарапе  
 безброј нових живота...{S} Све оживело новим, светлијим, веселијим животом, и биље и животиње, 
о.{S} Занимала га је у великој мери ова новина и ове, како њему изгледаху, господске околности, 
орност његовој вољи.{S} То беше за њега новина, нешто неочекивано, те одједном умекша своју љут 
у...{S} Затим јавна похвала у званичним новинама... орден... класа... »Онај качерски пући ће од 
 поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...{S} Све оживело новим, светлијим, весели 
о распитивао, и ако је сваки од његових нових познаника могао с поуздањем тврдити, да на души о 
, код... где би то могло?... све једно, Новица би јој нашао згодно место, он зна сваку кућу.{S} 
или ће то после, кад му предам паре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши п 
них грмова, он даде знак као и јуче.{S} Новица се подиже испод једнога дрвета и махну му руком. 
злазила на улицу, а другим на поток.{S} Новица подиже један проштац, те се провукоше кроз оград 
и корисније но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно велико друштво: н 
ква сниска вратанца ступише у одају.{S} Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намештену собицу  
бедан бар код својих људи«... </p> <p>— Новица! ...{S} Спаваш ли?... — викну одједном. </p> <p> 
дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} Који то беше? — рече као присећајући се.  
чи! </p> <p>Ђурица окрете ка Венчацу, а Новица пође истим правцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, са 
..{S} Опазио је после само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> <p> 
чина глава.{S} Истога тренутка удари га Новица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде мрта 
да им покаже своје намере.{S} Ради тога Новица ће се сакрити, али ће се ипак налазити у близини 
другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Новица. </p> <p>Пошто се засад нису морали бојати ничег 
<p>— Каква ти је то гошћа? — прекиде је Новица. </p> <p>— Сестричина ми... удовица јадна — одго 
ри Ђурица весело, коме се допаде што је Новица предвидео тако важну околност. </p> <p>— Деде са 
о исто звиждање.{S} Мало затим указа се Новица између проређених грмових дебала. </p> <p>— А ја 
.{S} Други је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео пон 
бао ни да вучеш за собом невољу... рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мисл 
/p> <p>— Е јеси човјек, неба ми! — рече Новица, чудећи се. — А они матори пас никад ми не даде  
<p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се састаше. </p> <p>— Шта ће ми бити? </p>  
та нека рођака Марушки, пропала жена, и Новица је много рачунао на њу, кад се одлучио да је дов 
мах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешким пијан 
оћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Последња Двојица полегали су у корову, што ј 
д пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву разговору 
 Само ти мрдни, па не брини! — одговори Новица, за кога то, као што изгледаше, не беше никаква  
к’ да наместим твој покривач — одговори Новица, па оде те навуче поњаву преко сламнога јастука  
. </p> <p>— Па... како хоћеш — одговори Новица овеселивши. — Поузданија ми је пара у мом џепу н 
 <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он опет мислити, па узвикну: </p> <p> 
> <p>»Шта хоће они од мене... па и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о конц 
рибојавао од мене.{S} Лудак! — рече јој Новица. — А мени је његов живот потребнији но њему само 
но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико 
чи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече он. </p> <p>— Че 
е ноћи ишао с Ђурицом.... </p> <p>— Зар Новица?... — рече она и трже се као опечена.{S} Сад се  
</p> <p>— Ево ти снахе, побро — рече му Новица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послушна. 
ља, побро?...{S} Знаш?... — на мигну му Новица, махнувши главом у страну, према шуми. </p> <p>— 
овица зар?...{S} Вуци је овамо! — викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се веселимо?{S} А  
 </p> <p>— Маро!... о Маро!.... — викну Новица на другим вратима, преко од њихове собе. — Устан 
чећи са Ђурицом и Митом к њима. </p> <p>Новица и Коста утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу ври 
тна посла, а код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђ 
 да идемо... не могу да спавам. </p> <p>Новица устаде, протрља очи, па, онако у помрчини, стаде 
а седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро, ове се не шале! ... 
, тако се и спустио на под и заспао.{S} Новици остаде још толико свести, те угаси свећу, па се  
{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му поверљиво шаптати. </p> <p>— Знаш...  
ља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово? < 
ца одброја осамдесет банкнота и даде их Новици. </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад год ти  
о банкнота из крвава завеска и пружи их Новици. </p> <p>— Је ли доста? </p> <p>— О-хој!{S} Ти с 
ху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом. </p> <p>— Маро!... о Маро!.... — викну Новица  
ти је казао прекјуче, после састанка са Новицом? </p> <p>— Јесте...{S} Претио ми је да ће ме уб 
урица окрете, према ранијем договору са Новицом, кроз јагњилски потес, домишљајући се како би с 
Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и са 
помрчине и нестаде га. </p> <p>Ђурица с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па 
обивши никаква одговора од Вуја, пође с Новицом у село, право Матовој кући. </p> <p>»А овај ниш 
еше превалила поноћ, кад Ђурица стиже с Новицом пред колебу у Матову бостаништу, где је од пре  
 кућом, и на његово питање: шта учини с Новицом, одговори му: </p> <p>— Погинуо је. </p> <p>— К 
и се изненади његову доласку. </p> <p>— Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p>  
се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </p> </div> <div type="chapter" xm 
. и не доврши мисао, јер угледа мртвога Новицу, где се отегао на зеленој ледини, а око њега се  
ласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је... </p> <p>— Јели тај из вар 
, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} Који то беше? — рече ка 
 напредује. </p> <p>Кад оде посланик за Новицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразговар 
 њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новицу на искрен разговор. </p> <p>— Знаш, брате Ново,  
ару да одмах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који одраслији укућанин са њим, д 
у по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад окретоше по 
 па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребније — рече он,  
рце његово. </p> <p>Упамтио је последњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане.{S} 
... </p> <p>Сад је већ постала провидна Новичина намера: он је желео да придобије, да привеже Ђ 
чивши с постеље. </p> <p>Ђурица се сети Новичина савета, па отпоче благо: </p> <p>— Немој, брат 
 њему не излазе из главе загонетне речи Новичине. </p> <p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми 
 је и то велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим. — 
и у близини Ђуричиној. </p> <p>— Чујеш, Ново... — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет п 
се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, окренуше обоје низ поље ка Брезовцу. </ 
ма ли извешћа од синоћ? </p> <p>— Ништа ново.{S} Један је од нападача погинуо, а Никола је доса 
радове по скупој надници, а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму.{S 
 искрен разговор. </p> <p>— Знаш, брате Ново, досадило ми се робовати за другога.{S} Гини, мучи 
вио на своје околности, иначе би му ово ново осећање само позледило ране и муке му увећало... < 
ова мисао, али све то за њега беше тако ново и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о св 
ма узбуђена, али јој то стање беше тако ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> < 
ега што се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад успавано осећање у њему пробуди се и стаде  
грош. </p> <p>На Станку опет наиђе неко ново осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запит 
љај...{S} Сад се место њега јавило неко ново, грубо и необично...{S} А иза тога распламтео се р 
по опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, које му отвар 
д тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново осећање, које му баци сасвим нову светлост на овај 
елије жубори и шапуће песму нове среће, новога живота... </p> <p>И срце хајдуково живље и весел 
н је још од лањскога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад п 
d> <p>Четири дана проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Ј 
пусти ниједно вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, веома необичном друштву.{S} У 
це, и он осећа чудно задовољство у овом новом и примамљивом стању...{S} Није он ни Станку омрзн 
/p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица в 
руго место — рече му он, кад му саопшти новост о наредби. </p> <p>— Видим и сам, али треба још  
јке, па ћеретају и причају једна другој новости, за које се знало.{S} Међу њима беше и Станка.{ 
само као кроз сан...{S} Мајка му обукла нову, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га 
 сан...{S} Мајка му обукла нову, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим појаси 
чудно ново осећање, које му баци сасвим нову светлост на овај догађај.{S} Он подиже главу, и са 
ца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се  
 шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију боју...{S} По плаву небу пр 
— мисли он, и ова страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знајући више ништа 
ко његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... </p> <p>...{S}Из груди опет полази неш 
та, а биће код њега, јамачно, и старога новца.{S} То треба да се узме паметно: ако може лепим — 
 после да се јавим за уцену, па од тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. </p> <p> 
е дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја 
ама, али се он много више бавио давањем новца под интерес.{S} То је од вајкада најпоузданији на 
/p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то за новце? </p> <p>— Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш добр 
> <p>— Ене де! — узвикну кмет, погледав новце. </p> <p>»Пропао!... пропао!... робија... окови.. 
 али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« </p> <p>Опет се зачу звиждање. </p> <p 
е свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па се онда и он намести код Мата, леже и наскоро 
... готово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Мор 
је доста, болан... — рече он, узимајући новце и бацајући их у недра. — Само хоће ли остати што  
 убијеш сад, или после, пошто му предам новце? — запита Ђурица, држећи иглу над пламеном. </p>  
могнем сад, онда после, пошто му предаш новце...{S} Мени је страшно претио, а обећао ми... </p> 
рица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини како зна, сам 
ати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онда пружи руку, па колико ти дамо...{S} То ви  
јуче: пристао да идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему 
метно да се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна  
реда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако ми 
то! — викну Пантовац. </p> <p>Он подиже новчаник и опет га пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све 
лутина.{S} Не знајући шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Радовану. </p> <p 
рте се к Радовану. </p> <p>Пантовац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а  
S} Бацај паре! </p> <p>Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рук 
и, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну и истога тренутка ј 
онеси са собом — рече Ђурици, дајући му новчаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђурица. </p> 
урица изиђе тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је ј 
p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и повијаху се од умора и слабости. 
за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од 
е се дохвати њених рамена и одржа се на ногама. — Ова је моја... моја... </p> <p>...{S}Пијанка  
гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз прозор, али 
талима, који од страха једва стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршу 
ицом, која му одржава гвоздени ланац на ногама. </p> <p>Савлада га пиће сасвим... </p> <p>Жанда 
раг, забаци је и истога тренутка заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не 
 веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; звецкају огрлице и ђерда 
е по друму... товни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу 
 капутом преко леђа и папучама на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, најпре један по један, а 
екорачи високи кућни праг и стаде босим ногама на хладну плочу степенице...{S} Задухну је плани 
руги стоје?...{S} Каква је ово тежина у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве рук 
у, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, дваред...{S} И док си тренуо, нестаде г 
.{S} Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу, показујући тим 
...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по хладној, росној трави, не осећају 
 </p> <p>— Молићемо, ово су пречњаци, а ноге се бацају таквима — одговори му апотекар. </p> <p> 
напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — рече капетан, п 
 га.{S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам... а у 
у Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се на 
 се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда невољу свога газ 
шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> <p>Станци прекипе.{S} Врати јој се она ста 
ласом. </p> <p>Подигоше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, 
оћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. </p> <p>одједном му се очи раширише, узвераше се. 
ори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге.{S} Перје кукурузно зашушта и затим се чу тихо зви 
p> <p>— Ево ти куће...{S} Исправи се на ноге, не брукај се! </p> <p>Ђурица прелете очима преко  
 оног убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам 
откидајући гране, које лако падаху пред ноге им.{S} Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се 
ла сам све што је он хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна добра мати, како се он 
сам се шалила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрамотила своју кућу и име, кад сам због 
зликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајући по блату, отресајући се и вуку 
државаху на гранама, протежући устојане ноге и крила, или опружајући шију к земљи, као да се же 
о држаху необично развијене и еластичне ноге. </p> <p>Ђурица је веома ценио своје телесне особи 
} Обојица ћуте као заливени, само им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају на прсте.. 
ца пође једној постељи, али га издадоше ноге...{S} Поможе му Митар с једним пандуром, те устаде 
у, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши 
{S} А шта је ово заковано?...{S} Руке и ноге приковане за под, за шта ли... ни мрднути се не мо 
 овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па запита једнога на 
е сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, стојећи, извади дувањару и ста 
али је при том некако одсечно избацивао ноге унапред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме  
е се да му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да држе. 
ек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђурица, прескачући л 
 тражећи око себе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа. </p> <p>— Јок, ј 
и намештајући тешко гвожђе, којим су му ноге оковане. </p> <p>Капетан изиђе из собе. </p> <p>—  
а бар с ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе опет звецну.{S} Добросав се трже. </p> 
 неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необучен ум 
ћа, преко камењара, убадала се, убијала ногу непажљивим гажењем, али на то није обраћала пажњу. 
кâ проштац...{S} Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. </p> <p>— Дол 
 цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... глава се затури... затеже се конопац о к 
 мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.{S} Његова необ 
лижи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне.{S} За тренут ока умук 
S} Неки људи пружају руке поред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају испод ошт 
о креташе, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у  
вници лежаше раширених руку и опружених ногу, мртав Пантовац.{S} Страх га беше погледати.{S} Гу 
пет зашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама... </p> <p>— Ко си ти? — запита је неко 
рише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко је то? — запита гру 
е пандуре, поклаше се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознатога. </p> <p>— Мол 
ело? </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љута гуја! </p> <p>Ђурица, п 
 с тобом! — викну Радован и опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по народу;  
овца, паде у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од 
 одмаче неколико корака. </p> <p>— Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада знача 
и.{S} Ђурици даде острагушу, револвер и нож, а преко рамена пребаци му широк кајас са наређаним 
им мецима.{S} Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и т 
псино матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Никола ос 
је присебан.{S} Истога тренутка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p> 
т!« — помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно 
ме страшилу у груди.{S} Осети само како нож удари у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут го 
 свога љубимца у крви и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} 
нож, јурну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али истога тренутка Радо 
ани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић  
ет и погледа Обрада значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђуриц 
о соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да 
ни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — викну Ра 
лије за појас и за ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и још многе ствари, којима Ђурица не зн 
шим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу  
обом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што 
 као звер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. </p> <p>Радован плану, севнуше му очи као 
у Пантовац и опсова светињу, па завитла ножем и удари га по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице  
ава.{S} Истога тренутка удари га Новица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде мртав... </ 
је Масно--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ. </p> <p>— Дај пречњаке овамо! — викну неко 
ав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа. 
а зликовца, који стоји пред њом с голим ножем. </p> <p>— Паре дај! — подвикну Ђурица и замахну  
је се помаљаше из те таме са подигнутим ножем.{S} То је страшило добро познао и разумео: да му  
е онога грознога погледа, који сече као ножем, од кога су стрепили највећи разбојници...{S} Али 
мљу...{S} Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А,  
меће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. </p> <p>— Доле ту кустуру! — цикну кмет. </p> <p 
е простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту  
 је живот мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча опет к С 
икну: — Седи!{S} Седи доле! — и замахну ножем. </p> <p>У кући се разлеже страховито врискање.{S 
— Паре дај! — подвикну Ђурица и замахну ножем. </p> <p>— Хоћу, брате, хоћу, молим те... ево на, 
ата за слабу шибљику, дохвати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом бр 
же се над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко средине уха, смешећи се: </p> <p>— Ово, зна 
 дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић.{S} Сад би могао убости противника, али су му рук 
имову руку и забоде му усијану иглу под нокат једнога прста. </p> <p>Симо стаде грчевито трзати 
 опет угреја иглу и забоде је под други нокат. </p> <p>— Што не говориш, псино једна, него се м 
 рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!... </p> <p>Сви разд 
да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запевајући и узвикујући високим гласом, час гу 
ође око стола, певушећи неку песму кроз нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу 
 капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело...{S} Хладн 
ађен орловски повијен, на крају раширен нос, који издаваше велику срчаност и одважност.{S} Под  
кавих очију.{S} Падаше у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред истурена брадица, која је, 
ично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вил 
 му осам стотина банака и, зарезавши му нос, припретише: </p> <p>— Ако чујемо да опет мучиш сир 
е од муке, што му узабрах крушку испред носа! ...{S} Па кад прочитам указ, дигнем се, па право  
p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво. </p> <p>— Јок, м 
само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим плећима цела она ма 
ечном, те са њега сви радници из потеса носе воду.{S} Одатле му падоше у очи неколико раденика  
, носио оне широке сукнене чакшире које носе Палилулци, а на леђима је имао кратак постављен ка 
и примамљиве, обучене онако, као што се носе девојке у његову срескоме месту.{S} У његову затво 
та Пантовац, капетан нареди да га одмах носе и закопају. </p> <p>Увече је, украј срескога пута, 
исока, црномањаста жена средњих година, носећи у руци послужавник с кавом.{S} Сваки би се зачуд 
де у другу собу, и мало затим врати се, носећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се облачи и у 
рнела лица, иђаше пред пандурима везан, носећи на леђима своје бешчашће.{S} Беше толико претова 
осле краткога тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни дв 
..{S} Гле, шушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једначито и тихо, слажући се у дивљу, н 
 а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску икону Спасово Вазнесење.{S} Раздадоше и  
вори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу. </p> <p>Ђурица истрча напред, пр 
оставну масу неправилна облика, која се носи, иде...{S} Одвоји се по која гомилица, по један и  
жују ватру сунчаних зрака...{S} Тако се носи и мисао младости по пучини недогледа, лутајући под 
ичан занат, који је, истина опасан, али носи собом неку врсту поштовања, респекта и у опште неч 
 с једне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу.{S} За поповим коњем, важно и достојанст 
е...{S} Али се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и црна нема помрчина, улевајући у ду 
, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. </p> <p 
 да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим плећима цела она маса.. </p> <p>Стигоше. 
 Станка је, као и све жене из те улице, носила халине од неке загасите вунене тканине. </p> <p> 
, кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а  
ле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, уж 
 ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, ал 
а је, преко гломазних војничких цокула, носио оне широке сукнене чакшире које носе Палилулци, а 
 годинама, испитујући своје подобности, носио добош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... —  
ти адета, који влада у целом округу.{S} Носио је вазда доколенице, повезане шареним подвезама,  
ати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нече 
, и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је цр 
заседање, па одлучује са њима ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око  
} За столом седи и дрема Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>»Већ се смркло!...{S} Кад пре... и како 
..{S} Примичу се последњи тренуци...{S} Ноћ пролази... </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
у, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврату.{S} Бесна 
ед кафаном. </p> <p>»Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно надање испун 
.{S} Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... </p> <p>— Синовче, говори! — поче Вујо, по 
о загрејане живце...{S} Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим непроб 
а таквоме месту наступа црна непробојна ноћ... </p> <p>Шта се то вере ноћу по житкој тештавој м 
 </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси сркнуо досад. </p> <p> 
журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели тамо. </p> <p>— Нека их  
 То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — помисли он, и таман д 
ечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек  
дра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и један прозор на 
а и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали што седиш сама!{S} Ж 
ти? — одговори Станка. — Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њој ј 
 се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јови 
о се...{S} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој црнини траже објашњење 
раш казати, с ким си извршио похару.{S} Ноћас се добро промисли...{S} Али не заборави да ми овд 
ет. </p> <p>— Да није потера? </p> <p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побј 
је било. </p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Х 
ј, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, ак 
о погледа Станку. </p> <p>— Да идеш, за ноћас, код Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу више тако да 
дговори Ђурица забринуто. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у дру 
е у ходник. </p> <p>— Који те ђаво тера ноћас?...{S} Шта лупаш толико?...{S} Шта хоћеш?... </p> 
и, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи променило.{S} Понека врата зашкр 
де, ’вамо под прозорима.{S} Нешто ми се ноћас једнако причињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а 
.{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Д 
 Где је капетан?... </p> <p>— Што ће ти ноћас капетан? — обрецну се пандур срдито. </p> <p>— Тр 
о. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с о 
> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћ 
 ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. </p> <p>— Чекао си ме,  
ожају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене и Новица лежаху на поду, к 
ратко, испрекидано, без везе у мислима, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало речи појми њен полож 
рође му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито  
кажу један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Новица. </p> <p>Пошто се засад нису морали б 
у и страшну причу... </p> <p>После пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше.{S}  
е у разговору дуго.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а п 
 лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још зло 
речи.{S} После неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове под осојем, па не видећи  
 Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... </p> <p>— Зар Новица?... — рече 
ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душевно спу 
не леже.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи недовршене мисли, које јој беху једино занимање у  
оји светлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није 
аци.{S} Сваки, ко имађаше стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незв 
 А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам на другу страну,  
бостаништу, где је од пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше никога, јер је бостан већ пр 
} Идући путом сети се да ономад, кад је ноћио код Јова, није ништа наредио за Станку, те и не з 
<p>— Он је ономад јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. </p> <p 
 кад Ђурица и Радован излажаху из свога ноћишта, Вујо их задржа. </p> <p>— Што ви, море, не иде 
обично спавао.{S} Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} Сагнувши се над 
тито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као ма 
ете јато задоцнелих птица, журећи се на ноћиште... </p> <p>Деца се окупила у једном углу пред в 
.. </p> <p>У вече Радован стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у 
радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоузданије склоништ 
тник.{S} Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којим 
чу степенице...{S} Задухну је планинска ноћна студен, и она се стресе од зиме... </p> <p>»Нека  
авама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, некога нера 
оја представљаше живу згоду за курјачке ноћне нападе.{S} Чим се чуло за курјаке, одмах исто веч 
јима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће, разгледа св 
зно отвори.{S} Струја свежега, хладнога ноћнога ваздуха појури кроз отвор, право на њега, и он  
о халакање потере.{S} Дању се спавало а ноћу живело.{S} И живот је тај био необичан.{S} Најпре  
епробојна ноћ... </p> <p>Шта се то вере ноћу по житкој тештавој маси непоплочане улице?...{S} Н 
 и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица в 
 почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела  
 се чувари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстар 
 сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се разговори 
сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Станка?{S} Тх 
ни су се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скриве 
ећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облака.{S} Плаветнило небесно тре 
ваки корак, на сваки миг...{S} Жандарми ношаху пушке на руци, готови да свакога тренутка проспу 
шани револвери, фишеклије за појас и за ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и још многе ствари 
ве ципеле... </p> <p>Обоје су променили ношњу; удесили су да се оделом не разликују од становни 
е не само добро знао откуда су те коже, ну је, заједно са целом кућом, пробао печења и јаније,  
> <p>Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки живот.{S} Његово уч 
 туђом муком, да се храни туђим знојем; ну он бар неће онако заповедати.{S} Он је радостан кад  
довољство, да изгледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавале, као и момци.{S} Плашио их  
већ је његов пут одвојио од осталих.{S} Ну имађаше он још других карактерних особина.{S} Доњи м 
о. </p> <p>— Нека их — смеши се Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од овога. </p> <p>— 
у и овако — одговара он Станки, која му нуди јастук. — Напослетку не браним...{S} А ја до тебе. 
 је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са стране.{S} Сад добро чује ту 
трасно кајање љубљенога човека, али иза ње беше мртва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше и она и 
 уплаши од те мисли, па настави: — Нека ње тамо у селу, није ми на одмет....{S} Пази ме, знаш,  
рела, које досад срећно пролетаху поред ње, једна се закачи и убоде је.{S} Она сама опажаше да  
м не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и љу 
а, потпуно његова, и да се више неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро поноћ.{S} По небу ју 
сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велик 
јаној кћери!{S} Сав свет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старачке руке,  
 <p>Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје, у коме и власт и хајдуци мир 
. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако хоће 
о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је... мо 
земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...{S} Све оживело новим, 
тим зашушта кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда 
ренице, истресе једну трубу платна и из ње испаде један велики завезак. </p> <p>— То ви је свег 
ед њим, угледа рупу и колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Стаде да м 
 још нека нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако му је неки  
ршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехн 
паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да је о 
.{S} Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се н 
 одговори Ђурица, пребацивши руку преко ње. </p> <p>— Јест, све тако. </p> <p>— Е, Стале, нисмо 
аше.{S} Једна кућица са даном орања око ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од оца. 
 какву другу светлију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљачно, све јој улеваше неки празно 
енозеленкастим сјајем шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком младачком заносу.{S}  
} Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, пепео од к 
 смо овако.{S} Мене чувају моји сељани, њега његови — одговори Ђурица. </p> <p>— Вала, мени је  
с, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли, тиштала га је нека унутарњ 
наш.{S} Једнога младића из Лукавице.{S} Њега он, чини ми се, и спрема да тебе замијени, </p> <p 
ине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не 
се и, под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пушком преко крила...{S} О 
о вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, веома необичном друштву.{S} Упозна се брз 
кривца. »Ко чини зло — он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, н 
S} Што да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но  
падај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, и они, који са мном 
танком, која својом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без покај 
орака беху у његовим недрима: што је за њега било немогуће, другоме је ишло лако; други се попе 
у, но је то много дубље и необичније за њега осећање, коме се само могао досећати, али га није  
у памети једно лице, чије је мишљење за њега било претежније од мишљења цела света. </p> <p>»Шт 
савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је у то уверен, као у  
а му равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега сва Србија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А на велик 
и покорност његовој вољи.{S} То беше за њега новина, нешто неочекивано, те одједном умекша свој 
гога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — запита  
више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Добро — рече  
ништа смислити.{S} И досада је други за њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је уме 
веде (само не у село) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} Намести је он,  
рици се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и необично, да не знађаше још ни шт 
: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p>— Да како?. 
 са собом...{S} То је негде тамо... иза њега негде, где ли...{S} А помиловање му не слази с пам 
S} Све, што се тицало тога, стајаше иза њега као какво црно страшило, које је готово да га свак 
. </p> <p>— Хоће, хоће поганац, знам ја њега...{S} Сваку ће жилу да истегне, свако парче меса д 
видећемо.{S} То је стари лисац, знам ја њега добро. </p> <p>После овога изиђоше обојица к друшт 
 не тражи, његову жељу нико не чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да 
ад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка. </p> <p>Станка није била толико необ 
ед судницом био је од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет међу сељанима веом 
мури.{S} Да се сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која при 
ан прозор, са другога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... права битка!... </p> <p>Испалио  
рко окрете гарабиљ кундачки и потрча на њега. </p> <p>— Стани дер, зликовче, да ти покажем како 
аде из онога дима нека прилика, паде на њега, стеже га и притисну целим телом... </p> <p>— Овам 
оворима других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под над 
 сагледао, кад оне не беху управљене на њега, и више их никад није смео погледати.{S} Кад је Ст 
.{S} Две челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... </p> 
стога циља, ту наместили.{S} Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не про 
ам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. </p> <p>— Маџарица, Швабица — једна вјера,  
 сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега. </p> <p>— А што ми резилиш пљоску, болан Рако, —  
 стежући му руке... </p> <p>Попадоше на њега још тројица, четворица... начини се гужва, гомила. 
ј куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки изглед највише за 
он мени да се слободно смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима, д 
и и само очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо целом својом страхов 
ога ваздуха појури кроз отвор, право на њега, и он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога  
руне мало земље, која се осипа право на њега...{S} Чим он испали на један прозор, са другога ве 
путио.{S} Остала двојица иђаху право на њега, држећи пушке на руци, које одсјаиваху према заход 
е може да послужи за сваки случај... са њега право у поток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућа н 
 с оним зликовцем... с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, ни 
је ископан у самом кориту речном, те са њега сви радници из потеса носе воду.{S} Одатле му падо 
не сме у очи погледати... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека  
ја трпељиво и мирно ћутећи корача поред њега. </p> <p>Станка не зна шта се у њему збива, не пог 
их опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би радио...{S} Проклето дериште 
ј мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шеварице, са којих опадоше неколико гра 
ад, после друге похаре, Вујо посла пред њега човека, који је имао на сваки начин да га доведе к 
ом. </p> <p>Станка скочи, па стаде пред њега.{S} Очи јој севаху као живи пламен, сагореваху.... 
 На путу, из једне јаружице, изиђе пред њега онај повереник. </p> <p>— Нађе ли га? — запита Вуј 
ва радост и послушност уз мене...{S} Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} 
оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. </p> <p>— Ево ти снахе, побро — рече му Новица.  
а га растављају само дваестак корака од њега.{S} Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчев 
аше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова радост и послушност  
кључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах. 
оље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече 
онашању било нечега, што их одбијаше од њега. </p> <p>Ђурица је опажао ово опште нерасположење  
S} Само ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> < 
 да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. </p> <p>Растадоше се као најбољи пријатељи. </p>  
а.{S} И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену љубав.{S} Она и не сања да би с 
ком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не боји звера  
 </p> <p>Дан стрељања досад су крили од њега...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и уве 
ва жена, па после да се не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — 
но, одавно.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наш 
и са мном мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S 
 рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стар 
узима.{S} Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динара. </p> <p>— Е, мој пријатељу  
учај: пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом 
стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца.{S} То треба да се узме  
је на спавању, и сутра ће преданити код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зор 
чи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је њега привлачио, али чиме?...{S} Својом тајанственошћу,  
ега?... </p> <p>— Хе, побро!... да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одговори Пан 
 био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што радим.{S} Хајде 
ругљиве погледе сеоске младежи, који се њега тицаху.{S} Он се стараше само да не покаже како му 
мену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... </p> <p>И Ђурица 
пијана мора... </p> <p>Писар стаде више њега, разави хартију и поче да чита пресуду. </p> <p>—  
 Не иде, све је у његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути. </p> <p>— То је мука, — р 
рагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{S} Има 
слетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... да није њега, друкчије 
зговарати: ја такве ствари не вршим без њега. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што ми је он поу 
један од главних сарадника.{S} Вујо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи, најв 
ом лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре. </p> <p>— Што он ме 
што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам  
Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај што но 
о би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније вршит 
ила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама, и држи се 
бични људи притрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним р 
војио од Сима, који непрестано иђаше уз њега.{S} Сад је био присебнији и одлучнији, није га пот 
зи с памети никако... оно је једнако уз њега, поред сваке мисли му и покрета... </p> <p>Али сад 
а тебе замијени, </p> <p>— Онда треба и њега да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Ву 
ђе који одраслији укућанин са њим, да и њега затвори.{S} Једном пандуру рече да одмах одвоји тр 
ицом, једну по једну банкноту, као да и њега интересује колико ће се наћи новаца у том завежљај 
ветла неодређена вера у добро обузима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио завичају, камо га је с 
} Али истога тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он  
онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њега оставила све... осрамотила се, те не смем никоме с 
</p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори гд 
нам више ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајте... </p> <p>Ђурица разви завезак и, виде 
а.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оној харти 
и у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. </p> <p>—  
неш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити њега на згоду овде.« То је све... </p> <p>— Добро, иди  
 ће се овако? — рече Станка и седе крај њега на под. </p> <p>— Што, Стале? — одговори он и преб 
 Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се о 
 сам се са твојим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, диј 
— рече Вујо, прилазећи му и седајући до њега на троножац. </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стаде д 
еднако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> <p>— Што ћеш ми т 
а окрете; навише уз косу. </p> <p>Преко њега прелете буљина, машући тихо и немо чупавим крилима 
светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно...{S} У ушима зуји, зачује се понек 
 где се отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили жандарми, који су се вратили с пута. < 
ави.... силом се топи ледена облога око њега... </p> <p>Али зато пије, пије без мере, без осећа 
и опажао куд је пролазио, ни шта се око њега збивало.{S} Само кад би крстоноше минуле поред как 
есео, замишљен, не слушајући шта се око њега говори и ради.{S} Само му једна мисао беше светла  
еобичну«, али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа  
гу због опасности, које се гомилаху око њега.{S} Марко Радоњић не могаде отрпети срамоту своје  
догађаја, који се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи напослетку. —  
 да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. </p> <p>Злико 
. </p> <p>Стигоше...{S} Свет гледа само њега, виновника овога необичнога сабора...{S} А он се з 
.. кврц-кврц-кврц... и готово... шта то њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да живим, задуго, м 
 је бацило у загрљај...{S} Сад се место њега јавило неко ново, грубо и необично...{S} А иза тог 
је могао чути ни видети, одједном уђе у њега неописани страх: стаде да преза од свакога суварка 
ао...{S} И таква вера, такво поверење у њега, разбојника!...{S} Човек говори пред њим оно, за ш 
ед осећати како куршум звижди и улеће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме и панду 
, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим.{S} Најзад с 
 Еј, црни Ђурица! — узвикује неко близу њега. </p> <p>— А-а! ... — одзива се он, лутајући нејас 
е, чак у десетом округу.{S} Склонили су њега добро... — вели један Ђуричин сусед. </p> <p>— Мор 
и је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао 
ога се тиче она напомена о јаловици.{S} Његов отац, који умре пре десет месеца, често је лежао  
жаљевајући га, врати пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опас 
 Марко само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци,  
лаве, наступише у њему други погледи на његов живот, задатке и поступке.{S} Досада је Ђурица на 
та је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нам 
ећање. </p> <p>Она га погледа, разумеде његов узвик и управи дуг нем поглед на величанствену сл 
} Лудак! — рече јој Новица. — А мени је његов живот потребнији но њему самом. </p> <p>— Зар баш 
чним трагом свих сеоских момака, већ је његов пут одвојио од осталих.{S} Ну имађаше он још друг 
е, као и момци.{S} Плашио их је највише његов рђав глас у народу, али је и у његову држању и по 
ици би криво што тако рђаво протумачише његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове  
вено и опасно.{S} Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. </p> <p>Ђури 
и, који тражи свету цркву да благослови његов брак, те такав човек, велим, чини онаке покоре и  
револвер иза паса.{S} Не чекајући други његов покрет, Ђурица истога тренутка баци своју дугу пу 
 смислити ко је. </p> <p>— Биће то који његов гласник... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, 
.{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки његов корак... </p> <p>— Добро велиш, Дмитре — одговори 
обро сам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овд 
ти — рече му свештеник, очекујући жудно његов одговор. </p> <p>— Е, мој попо! ...{S} Камо среће 
нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p> 
тања, промуца: </p> <p>— Море ништа.... његова посла! </p> <p>— Како ништа; то мора да се зна.{ 
био крупна и развијена стаса; напротив: његова коштуњава сувоњавост падала је одмах у очи свако 
, па се онда појави Тима на вратима.{S} Његова необична озбиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те н 
аше пажњу она одлучна и необична изјава његова...{S} Толико је пута она слушала од момака разне 
атиле за овакову грубост, али их уздржа његова оштра збиља, иза које су опажале да сева нешто т 
о свима општинама да се строго мотри на његова кретања, да се он ухвати или убије.{S} Даље се н 
ету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова радост и послушност уз мене...{S} Од њега стрепе 
едином светлом и слатком страном живота његова.{S} Зато је избегаваше свуда, а она, с тога, и н 
е она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, потпуно његова, и да се више неће од ње растаја 
на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магнет, коме о 
 од шуштања суха лишћа, које постаје од његова трчања, постаде као права зверка која се спасава 
д нас ти поведи на ону страну, где није његова соба... да нас не може опазити с прозора. </p> < 
ио јатацима, криво му што си отишао без његова знања, чујем да те криви и за Радована што је по 
бљен уз тело, ишаран црним гајтаном; из његова џепа је спреда висио бео рубац.{S} Према такву с 
ијатно шушкаше и угибаше се под теретом његова тела.{S} Тако пролежа без једне мисли и без покр 
уке, идући за њим на сваком кораку, као његова сенка.{S} И за ту велику жртву она тражи од њега 
> <p>— Пандур...{S} Дошли смо полако до његова стана; разгледам прво положај куће, па ми се учи 
затим се склапају сухе, хладне руке око његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... < 
S} Тужна и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у ок 
је тако дуго жудео, сад његова, потпуно његова, и да се више неће од ње растајати... </p> <p>Бе 
.. </p> <p>— Што ти није све дао.... му његова! — викну Пантовац као с неким правом, налазећи д 
ховити глас: </p> <p>— Пуцај, небеса му његова, шта га чекаш! </p> <p>Истога тренутка искочи, к 
оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S}  
а — вели му Митар. </p> <p>Пресуда ређа његове злочине... </p> <p>Кад се помену његово разбојни 
најући да ће га Вујо сад распитивати за његове планове, обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је  
е, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна његове рачуне и крајеве. </p> <p>— Знаш... и ја тако ми 
би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од његове намере не може ништа бити, па, да би се што пре  
ламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање к 
е необичне речи, које исказиваху и неке његове најтајније помисли.{S} И њему је долазило све то 
че он и погледа какав су утисак учиниле његове страшне речи. </p> <p>Станка се не измени; као д 
за њом сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} Истога тр 
 храбрости, па сад ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње 
ати и хладније вршити посао.{S} Због те његове плаховите одважности, Вујо га је ценио и чувао в 
Идући са њим, само извуче своју руку из његове, јер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она  
то си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али, ш 
вао више од свих хајдука, који су »кроз његове руке« прошли. </p> <p>— Ево ти дружине, харамбаш 
шта може међу људима остати тајно!{S} И његове везе почеше да избијају на видик.{S} После три н 
е крстоноше кретоше и кад се јасни звук његове меденице стаде разлегати по питомим лукама и див 
ако, па нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S} Па онда... шта буде, не марим!«.. 
опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледа 
и се на брзо изређаше и претурише преко његове главе, наступише у њему други погледи на његов ж 
е на оба прозора, куршуми прелећу преко његове главе, ударају у зид и окруне мало земље, која с 
погледа, па опет обори очи, гледајући у његове каљаве ципеле... </p> <p>Обоје су променили ношњ 
раз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је успомена и данас веома драга 
зети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај. 
иште због те кафе — узвикну апотекар, а његови слушаоци да попуцају од смеха таквој досетци. </ 
овако.{S} Мене чувају моји сељани, њега његови — одговори Ђурица. </p> <p>— Вала, мени је право 
унце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, 
једно: све што је слушала о Ђурици, сви његови поступци, који стајаху у битној противности са ж 
 су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нако знаш... 
.{S} Не брини ти: у мојим су рукама сви његови планови.{S} Него да ми сад одспавамо један сан,  
екне оца.{S} Што не одоше у гору толики његови вршњаци из села?{S} Зато, што их родитељи нису у 
тес кленовички.{S} Потесом се растурили његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, т 
наиђе на неки подметач, који су сигурно његови претходници, ради истога циља, ту наместили.{S}  
ста беше малена, али снаге необичне.{S} Његовим широким плећима и снажним мишицама позавидели б 
еодређено пред собом.{S} Коса махаше за његовим леђима, а он одмицаше све више и више, док се,  
д му се она јави у мислима као препрека његовим плановима...{S} Незгодно му је што се понеки пу 
сти са целим његовим осећањем, са свима његовим лепим сновима, са једином светлом и слатком стр 
је буково, које се раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као да је израс 
не страшне слике, које се мало час пред његовим очима изређаше, али се сад сећаше само Николини 
p>Сунце беше давно изгрејало, те се под његовим зрацима преливаху и блистаху поља и њиве, окиће 
до скинуо с врата.{S} Задовољавајући се његовим обичним опхођењем са њом, Станка се сва предала 
у себи и најтајнију жудњу за друштвом и његовим животом.{S} Само једно није могао угушити.{S} А 
 речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све више излажаху пред очи  
и стајало у суштој противности са целим његовим осећањем, са свима његовим лепим сновима, са је 
на Божја за оне, који се титрају именом његовим... </p> <p>— Ћути, попе! — викну Пантовац — за  
> <p>— Хе, по чему... по свачему!{S} По његовим очима, по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зн 
 он стаде после да га цепа на делове по његовим представницима.{S} Најпре — Бакон (тај се назив 
о, размисливши мало. — Не иде, све је у његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути. </p 
ога дана свих пет младих чворака беху у његовим недрима: што је за њега било немогуће, другоме  
рике...{S} Неки људи пружају руке поред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају и 
е га нико распитивао, и ако је сваки од његових нових познаника могао с поуздањем тврдити, да н 
врата.{S} Не знам само који ли је то од његових долијао. </p> <p>— Шта, има ли извешћа од синоћ 
ијом, сети се погледа Пантовчева и речи његових, сети се свега... и истога тренутка скочи. </p> 
е послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те частим ово 
дужи с Ђурицом прави хајдучки живот.{S} Његово учешће у оном нападу било је тако јасно, да му н 
штавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу нико не чује, 
ба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се само крави.... силом се топи ледена облога ок 
пили највећи разбојници...{S} Али се на његово место већ јавља други, који хоће исто оно, што ј 
ком, па опет продужи, не осврћући се на његово очајно запомагање.{S} Кад наврши тридесет ударац 
исар га дочека пред среском кућом, и на његово питање: шта учини с Новицом, одговори му: </p> < 
 не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, 
ју, камо га је снажном силом вукло срце његово. </p> <p>Упамтио је последњи Новичин савет, па ј 
 Услед тога постаде Ђурици непоуздано и његово село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за 
х и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то ба 
о, таман онако како је он желео.{S} Али његово проницљиво око опази промену на Ђурици, и он се  
ушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p>— Мој отац, као сељак, дао ми ј 
итав харем варошанака, које се отимљу о његово миловање...{S} Али кроз сан опрезно ухо хајдучко 
жа да не изазове младића, јер је појмио његово душевно стање.{S} Он му само рече озбиљно: </p>  
а часа могу одузети и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, мучити и шта је још 
ваше, да га ова појава не зачуђава, јер његово лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брат 
његове злочине... </p> <p>Кад се помену његово разбојништво, извршено над Сретеном у ливади, ОН 
е? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да му 
штења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан кад изгреја сунце, друшт 
с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S} Станка га је знала по разговорима других де 
 село.{S} Али је најгоре што је она, по његовој наредби, морала тако проћи кроз цело село, и ни 
и и ублажи ова попустљивост и покорност његовој вољи.{S} То беше за њега новина, нешто неочекив 
бично, као да и нема ничега необичног у његовој појави. </p> <p>А Станка му задаваше највећу бр 
анас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. </p> <p>»Смркло се, мора бити« — рече у 
и дувањару и стаде да савија цигару.{S} Његовом почетничком самољубљу веома је годила ова безус 
га часа, као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробојан покров преко 
и; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу нико не чује, на њега нико, без Вујове речи 
 Једна сељанка, која је нешто оговарала његову Станку, враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, в 
 даде сва потребна обавештења.{S} Према његову саопштењу, Радован одлучи да се напад изврши око 
о свога коња од заморна пута. — Може на његову коњу... </p> <p>— Па добро, кад је већ оседлан.{ 
рне старачке очи?«...{S} Као одговор на његову зебњу зачу се из отворене собе сухо слабо кашљуц 
ао помиловању.{S} Чудан је и тај разлог његову надању.{S} Састојао се у једној мисли: »Није то  
м се поздрави с Јовом, који се изненади његову доласку. </p> <p>— Новицу... сад ће дете да отрч 
тресло у ходу, и тиме још јаче истицало његову необичну снагу и једрину.{S} У коло је ступао го 
ече Ђурица и намршти се мало, али се по његову изразу не могаше прочитати да ли му је непријатн 
да већ поче и сам веровати у истинитост његову. </p> <p>Капетан се јетко насмеши, као човек кој 
е девојке у његову срескоме месту.{S} У његову затвореничком животу и мање забаве биле би му до 
бучене онако, као што се носе девојке у његову срескоме месту.{S} У његову затвореничком животу 
спочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђуриц 
ше његов рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању било нечега, што их одбијаше о 
 И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да 
 сваки тек сад откриваше стид и срамоту његову... </p> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље да се вр 
ога часа надаху. — Ко се скрива и бега, њему се непрестано чини да му је непријатељ за вратом.  
у се пандур срдито. </p> <p>— Треба ми, њему ћу казати... само њему... </p> <p>— Е, снашо, тако 
смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити 
ану, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка 
— Шта велиш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да ли би се ко светио?  
уде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и сме 
урица пристаде.{S} Легоше да спавају, а њему не излазе из главе загонетне речи Новичине. </p> < 
{S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо  
, на коме душа заснива своју радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба... 
јо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми т 
<p>— Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему грош. </p> <p>На Станку опет наиђе неко ново осећа 
 да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом гл 
..{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих 
 тајанствени израз на лицу. — Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, са 
 Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и об 
лим платном (с пандурске постеље), а на њему половак шљивове препеченице, која игра у стаклету  
ни трага... </p> <p>Сав народ угледа на њему право самртничко, зелено бледило... </p> <p>»Шта ј 
 горњем спрату, из пандурске собе, и на њему се појави други, бунован пандур.{S} Погледавши на  
леда на другој завојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро познати му капут Милутина механ 
.{S} Зато се и попов поглед заустави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, како си порастô 
воздене руке, из којих се више не враћа њему. </p> <p>После свога необична венчања Ђурица паде  
 да се јавим за уцену, па од тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. </p> <p>— То т 
димо користи ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не бисмо могли бе 
} А Јово пропаде! ...{S} Море, добро је њему.{S} Издржаће неколико година, па кући...{S} Свима  
ије ни то...{S} Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себ 
во кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица пристаде.{S} Легоше да спава 
ји ће му радити боље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три 
се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се забавља, само нека њу воли.{S} А  
 и неке његове најтајније помисли.{S} И њему је долазило све то на памет, али он никад не беше  
и рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>—  
ела, па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао је другога 
воје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ов 
Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да му 
а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему половину од добити, јер сад је зима на прагу.... т 
овори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и од 
 тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У кући имаш што ти треба? </p> <p>— Имам свега 
 умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на  
е.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... па опет...{S 
мо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p>  
>— Е онда те само једно молим: не иди к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све го 
а раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S}  
адио, што нисам јуче: пристао да идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... наведе човек 
 Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да  
али су се са својих пустоловина право к њему и изручивали му у крило све до последње паре, што  
 Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« </p> <p>Оп 
огледом преко гомиле глава, окренутих к њему. </p> <p>Кола стадоше на путу, према коцу, који ви 
мо један сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, 
а послушност из чистога страха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи по 
клим, узбуђеним гласом, који се и самом њему учини непознат. </p> <p>Механџија рашири очи, и ка 
> <p>Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... </p> </div> <div type="chapte 
тању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.{S} У себи је желео да  
<p>— То ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја,  
а. </p> <p>— Вујо те зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије 
е у великој мери ова новина и ове, како њему изгледаху, господске околности, па им се предао са 
 нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек он једнако савијаше руку, машући њоме  
 извршене похаре, неким нарочитим, само њему познатим начином, ставио до знања капетану, да су  
> <p>— Треба ми, њему ћу казати... само њему... </p> <p>— Е, снашо, тако би могао сваки лудак д 
. — А мени је његов живот потребнији но њему самом. </p> <p>— Зар баш толико? </p> <p>— А да ка 
а?...{S} Мени је Радован више требао но њему... </p> <p>— Не знам, то ће ти казати твоји људи,  
да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем право њему 
 и ако је знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли гласно. </p> <p> 
ј стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли је то 
утка заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. < 
атка. </p> <p>Ђурица осећаше јасно да у њему нема више оне топлине, оне чисте предане љубави пр 
у, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође досељеник, звао се  
е та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> <p>— Како... зар то може да буде?... — прому 
к, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, 
{S} Неко ново, досад успавано осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни  
нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и уг 
ед њега. </p> <p>Станка не зна шта се у њему збива, не погађа мисли које се у њему роје.{S} Она 
едне прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху дани... </p> <p>Међутим Ђ 
и већ отупели од страховања... све се у њему згрудвало, смешало, следило...{S} Дави га и притис 
у њему збива, не погађа мисли које се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у вел 
ну.{S} Читава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша 
чега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: он није ни у чему наликовао ни сеља 
етурише преко његове главе, наступише у њему други погледи на његов живот, задатке и поступке.{ 
не усне, нервозно трзање главе побуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи. </p> <p>— Ти  
пос’ јој женски, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како 
анити... да опет мало пијемо... </p> <p>Њему се не спава, зато је пробудио Добросава, али му са 
ом се само претварао да није ни знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? 
и она и зачуди се, кад се он намршти на њен одговор. </p> <p>— Што ти није мило? — рече он чуде 
копава своју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажна и мо 
да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сваку особину чуднога јој стаса.{S} Кад би  
и догађај.{S} Капетан у мало речи појми њен положај, па хтеде да се користи оваким њеним стањем 
 зелених лукавих очију.{S} Падаше у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред истурена брадиц 
ећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се изненађен и зачу 
иђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће д 
ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се  
ушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једначито и тихо, слажући се у дивљу, необичну свој 
богате куће, могла би се још и разумети њена охолост, али Марко беше веома танка стања, тек поб 
 одговори он и пребаци своју руку преко њена рамена. </p> <p>— Не знам, али ја овако не могу.{S 
уке им кâ памук — одговори он и погледа њене једро развијене руке. </p> <p>Станка нехотично под 
појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поз 
ће бити слађега живота ни боље среће од њене милоште...{S} Болан, Станка Радоњића! ...{S} Улете 
{S} Хтеде да прекине одједном те вечите њене прекоре, који му досадише, па узвикну: </p> <p>— Н 
купила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пер 
стајаху у битној противности са животом њене околине, који наилажаху на општу (ма и прикривену) 
проје и главица лука задовољава потпуно њене потребе и навике. </p> <p>Ђурица је лети, кад је х 
 па опет мисли и мисли...{S} Нема краја њеним мислима...{S} А о чему може да мисли?{S} О кући,  
етаново, које се никако није слагало са њеним душевним стањем: она иде на оно последње, на сврш 
 положај, па хтеде да се користи оваким њеним стањем ради даље истраге, те је прекиде: </p> <p> 
ишани...{S} Истога тренутка зачу се иза њених леђа неко звиждукање.{S} Она баци пушку пред Ђури 
лу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се на ногама. — Ова је моја... мој 
и урешеном отвору указа се он — предмет њених заносних мисли...{S} Сунце падаше косо на лишће п 
у се од смеја. </p> <p>— Е тога нема... њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је с 
 реч: »јаловица«, али он одмах разумеде њено значење и позна глас онога, који је рече.{S} У дру 
во пролеће...{S} Гора се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће прелива под топлом и ја 
, у којима је лепа прошлост, девојаштво њено, заузело прво место... </p> <p>Ветар брише и звижд 
 од овце!« — помисли Ђурица, па леже на њену постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође д 
ица је оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти 
е ни запурењачио...{S} Кад стигне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица ра 
на кућица са даном орања око ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од оца.{S} Сестру  
ани су га сретали свакога часа, или око њива, или око студенаца, а понајчешће у оном крају, где 
о по цео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су радили сељани му, а увече је одлазио  
 у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских морала је  
љености заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући несвесно, заборављајући  
јући понегде да разгледа шта се ради по њивама.{S} Спаде му велики терет са срца, нестаде онога 
оба малога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с празним судовима, па удари опет преко забрана.{S 
и чистином, јер поток, кривудајући кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа,  
вим зрацима преливаху и блистаху поља и њиве, окићене росним капљицама, које се по брежуљцима в 
да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице 
адача или бегунца.{S} Заобиђоше узорану њивицу, и кад се испеше на брег угледаше омалену сеоску 
да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и  
ек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву, па квит посла — рече кмет. </p> <p>— Је л’ тако,  
шом о рамену и револвером о бедрима, за њим Станка са два жандарма с обе стране, па онда још тр 
ују у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен  
 на то, да се непрекидно господа.{S} За њим, као што је ред, гегуца општински биров... </p> <p> 
 обрасла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше Станка, погледајући чешће у ле 
траном потока, виде да је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и он окрете низ поток обич 
одговором, видевши пружену пушку.{S} За њим иђаше Пантовац и још један човек, у коме после Ђури 
Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, 
 би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога од оних младића, да се прикрије у к 
кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу  
аки прст по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он  
димо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онако твојск 
а! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p> <p>— Не помињи ми то, мол 
згодна као молована, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да живи са 
пасности, у великој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбе 
Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од куће од родитеља, од села и ц 
рши, па тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Вујо није оклевао.{S} Ист 
начин да стигну калуђера, јер кад се за њим затворе манастирска врата, онда им је сав труд узал 
у капетан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p> <p>Радисав откључа браву  
брте се оп Новици, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, 
отворене собе сухо слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима суха увенула старица.{S} Погле 
ђе, угледавши свога љубимца у крви и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му но 
р унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— Послао ти Ми 
свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. </p> <p>— Сто 
 и држи се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком кораку, као његова сенка.{S} И за ту вели 
обро, добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </ 
« како веле правници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му ј 
ом, који је становао у суседству.{S} Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се  
 испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте, каз 
мени да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њим ниједно злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду да н 
ва и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јов 
ве механе путом, можете га стићи, па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо... — одговори Вујо. 
ла досад погледати, сад се разговара са њим и још како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам  
на, који га појми, па устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби остадоше Ђурица и Станка. </p> <p>П 
т ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога трњака испод Дикића кућа) 
д би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио, али не 
а сам Станка... чуо си... она што је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... — одговори он 
ије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајду 
из суда, променили су своје опхођење са њим и пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледа 
<p>Ђурица приђе Пантовцу и рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти се досадило, побро, чекајући? — 
Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи право у свој 
{S} А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} Само се чувај Матове браће, они ти мн 
би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош д 
леда некако у страну...{S} Пољуби се са њим, па се исправи. </p> <p>— Силази сад, доста је... < 
 на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, у 
Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... < 
 уплашен, изненађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не з 
p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се  
 Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак. </p 
 приђе ономе другоме, те се рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, Којо, са нама? </p> <p>— Па. 
луј нас! </p> <p>Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и 
ојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? </p> <p>— Мораћ 
мо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш, и 
} Иди ти нашем попу, па се разговори са њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чек 
 главног агента из вароши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе«. </p> <p>—  
де, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо 
ио у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, море, ономад грдно обрука 
ојој необичној послушности.{S} Идући са њим, само извуче своју руку из његове, јер јој то веома 
слила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и  
 ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, не брини се ти.{S}  
 па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са њим, ти иди напред, па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта  
свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слуш 
} А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не  
 ако се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега затвори.{S} Једном пандуру рече да одмах 
 јако спава...{S} Видиш како он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава... он има још да живи, 
 </p> <p>— Хм, богме ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је паксијан...{S} Мучно да ће  
е оно јаловица и јагањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара 
га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Мислила с 
цу. </p> <p>— Чудо то?..{S} Ти живиш са њим. </p> <p>— Казаћу ти на само све... </p> <p>— Добро 
 земље.{S} И после се одједном нађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађену  
нилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа како промиче кроз благу шумску 
опази да Мато спава.{S} Сагнувши се над њим, повуче за покривач и зовну га по имену. </p> <p>Ма 
S} Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора поглед 
 као да је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен облак, који п 
а не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p>Свршило се читање... </p> <p>— Ђурице, е 
е као укопан.{S} На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши  
преко гомиле земље, што се издигла пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње...{S} Трже се,  
, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осв 
 казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>—  
и...{S} Сунце падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као  
 једнако, али она непрестано лебди пред њим, меша се с оним другим мислима и ствара једну збрку 
 њега час у људе, који су поседали пред њим.{S} Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му ру 
га, разбојника!...{S} Човек говори пред њим оно, за што би могао изгубити главу... »али зна да  
зазва ова изненадна коб.{S} Далеко пред њим касаху на коњима три жандарма.{S} Они су га опазили 
олико минута опет звизну, и далеко пред њим у шуми зачу се такво исто звиждање.{S} Мало затим у 
.. товни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић 
 иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и општинска икона упоред 
гори. </p> <p>— Лево!{S} Страном!{S} За њима! — вичу кметови. </p> <p>И цео, дуг ланац луди, зб 
. </p> <p>Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују 
шкрипаше испуцана растављена врата и за њима одјекну потмула празнина пусте куће... </p> <p>»Да 
девши да младенци иду, пођоше и сами за њима. </p> <p>»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђурица. »Ве 
арост... — одговори она, затварајући за њима врата. </p> <p>Кад се изређаше она прва питања и у 
 их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђе са хума 
у.{S} Истога тренутка отворише се према њима друга врата, на којима се указа разбарушена сањива 
>Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав.{S} Стаде лено пред вратима, зав 
 велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа Милета са револвером.{S} Видевши зликовц 
 при повратку застаде први сутон.{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема т 
.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради...{S} 
ам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па 
ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш 
у рече да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ће 
ад није тако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с оцем... </p> <p>— Јесте, синко, 
ао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од прве кметову с 
онесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни п 
 да се онако слатко насмеје и нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кикотање... да  
ата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Ти м 
 твојим људима, па да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — рече му она. </p> <p>—  
, а ти тражиш девојке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ја шта си ти мислила? — одговори он, ос 
 — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажаше по мало дима, глед 
пребаченом шешаном преко крила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога крај 
петан и Митар приђоше врљикама.{S} Пред њима лежаше Станка, обрнута лицем к земљи, савијена, ка 
дно до другога, брда и планина.{S} Пред њима се засветли и зашарени она живописна котлина, у ко 
посматраху драму, која се одиграва пред њима.{S} Милош одборник ухватио у свом кукурузу крмачу  
, децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> <p>Пантовац се још више потуљи, обори главу  
S} Мало затим зашушта кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зину 
њаник, који се спушта косом, идући пред њима. </p> <p>Пантовац чекаше да потера сиђе у долину,  
 неку отегнуту и једначиту песму, а под њима журно корача усамљени бегунац, зверајући око себе  
о у магловиту недоглед... </p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним п 
неколико година, па кући...{S} Свима је њима лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{ 
ано...{S} Руке му везане, али овлаш, те њима слободно креће и маше народу... </p> <p>— Еј, црни 
ако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима за крај рупца, али никако  
ких стражара Ђурица се није бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад му је требало да се извести 
ну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њима. </p> <p>Новица и Коста утрчаше у кућу, и одмах се 
 срести, немаде куд, но продужи право к њима. </p> <p>— Помози Бог, децо! — рече он још на кора 
идевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упропашћујеш 
е пред врата, удари снажном песницом по њима...{S} Врата се затресоше, а ходник потмуло одјекну 
, а у кући закука жена. </p> <p>»Шта то њима раде?...{S} Откуд тамо други хајдуци?« — помисли о 
чи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пламичак наде, наде очајне, муч 
</p> <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће из руке, па опе 
Заиграше јој усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога насме 
угој новости, за које се знало.{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се наместила на дрвено корит 
или упропашћујеш поштени свет, па дајеш њима, који су тебе упропастили...{S} А кад дође до густ 
рна сета и замишљено расположење овлада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакос 
 Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Никола осети страшан бол у гла 
земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте на леђа. 
.. </p> <p>— Право кажеш: мари ти он за њине претње.{S} Не убија се лако ’наки човек — прихвати 
а јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази далеко! </p> <p>— Шта ли раде моји, д 
је. </p> <p>Кад оде посланик за Новицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразговарају. </p 
оје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да ручају. </p> <p>При крају ручка  
али бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја те послу 
е грлиће, као да су им очи приковане за њих. </p> <p>— Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све ред 
ји дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, док не д 
 Ђурица. </p> <p>Врата се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше н 
доше напред, једно поред другога, а иза њих се наместише Радован и Коста сами, не очекујући да  
мљу, заборављајући све друго што је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више куће, довикује 
д опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми да су искочили  
аједаред косачи се пренуше.{S} Неко иза њих повика: </p> <p>— Стој! </p> <p>Подизаше главе и уп 
 намештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља јело; около ових треница поређане су друг 
нога жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута  
ди овим речима, али се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новицу на искрен 
ориште, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кладу.{S} Пипајући зид и спотичући се по кли 
ст, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од Станке, прискочи старцу и 
де ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — одговори он, ударивши гласом на оно оданде, 
а ми је вајда од тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси пет стотина, они све разграбе, и још м 
ознатих му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> <p>За један часак Ђурица се спу 
ојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар с 
ца. </p> <p>Станка нарочито заостаде од њих, док не измакоше подоста.{S} Напунивши ведрице, она 
ц, тежак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом на с 
е могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је то извршио.{S} Том прили 
о није било места опомени, јер сваки од њих беше вичан томе послу. </p> <p>Кренуше се, полако,  
} И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати... и све то због њега.. и а 
ћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито падаше у очи целом својом спољашношћу и на 
 тиме надражише курјаке, те се један од њих залети први и скочи на чатал.{S} У исти мах севну с 
оста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{S} А код  
девенијих, али гледајући одједном у све њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је изр 
 се осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад никакве опасности нема.{S} Видећи да о 
 <p>Одмах затим разлеже се пуцањ и више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал усамљено 
стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред ноге им.{S 
? — запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами. </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: 
 <p>— Што ће ти сад паре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад бац 
евојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно сазнање своје над 
 која ће посести споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђев 
 на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник.{S} То се Никола враћа с пута.{S} Они 
 сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, побр 
х извезла црвеним и црним памуком, и уз њих му спремила широке тканице са девет разнобојних пру 
још на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и  
 они све разграбе, и још морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, д 
ши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим 
турена, избачена отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је крај, шта има 
лену сеоску кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепље 
а се купамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по 
S} Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред 
не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде обрисана, те показује иа 
 велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово најпоузда 
апиташе сељани кмета, кад се врати међу њих. </p> <p>— Па знаш... саветовао сам човеку да не пр 
од седла у лаганом касу, види се између њих нека нејасна група, из које вире пушке окренуте у в 
дију...{S} Чује се једначито и одмерено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито рашће, шап 
једну другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне девојке ударају на зној... ха... ха... </p> <p>—  
 црне као угаљ, сјајне као жеравица.{S} Њихов поглед продираше оштро у саму душу човекову, и не 
гору, терали их да отимају од народа за њихов рачун, па их после поубијали и узели велике уцене 
ку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сачека њихов ухода из истога села, који им даде сва потребна о 
у да беру лешњике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше 
Чекам извешће свакога часа. </p> <p>— Е њихова је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана две 
ћи. </p> <p>— Шта их ту испитујеш... им њихова! — викну Пантовац — још им нађи адвоката...{S} Л 
ребало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове су улоге одређене условно, а главна им је брига  
после поубијали и узели велике уцене за њихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шта велиш ти?...{S 
оста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе п 
икну Новица на другим вратима, преко од њихове собе. — Устани, дијете, испеци нам каву. </p> <p 
о... </p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове главе.{S} Они не опазише, али Пантовац лагано по 
 <p>»Мораш да мећеш главу у торбу, ради њихове користи« — сети се он попових речи и, идући пола 
 аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи. </p> <p>Ђурица, погнуте главе и бледа л 
танка оздрави, па ћемо полако размрсити њихове замке, а после«... и не доврши мисао, јер угледа 
</p> <p>— Та који су то сви, громове им њихове!{S} Кажи једнога по имену, шта ти један вели...  
стим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани кровови кроз густо зеле 
ало, необично; чак се опажа саучешће на њиховим лицима... »Гле, па то су обични људи... видиш к 
е опасности, иде право к њој.{S} Али на њиховим састанцима сад нема оне веселе, непомућене и бе 
ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је 
им да се не интересују оним, што је иза њихових леђа... </p> <p>Одмах сутрадан, око заранка, ис 
ачуше пред собом познато звиждање, знак њихових јатака.{S} Обојица се заклонише за дрва, спреми 
д не стану да се оплећу густе мреже око њихових недела.{S} Кад осети да је близу крај, он убије 
шта значе руке за човека, сад тек поима њихову праву драгоцену вредност. </p> <p>Одмарајући се  
ј кући, све због неких кожа, које су на њихову тавану налажене.{S} Ђурица је не само добро знао 
ари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријатељству.{S} Пило се и веселило свако вече.. 
{S} Станка, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али напослетку, и она ће се довести 
S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, све јој то беше и чу 
сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њој је криво што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, в 
нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, па  
и. — Кажи Станки нек ми опрости... и ја њој праштам...{S} Не послушах те, па ето... </p> <p>Све 
 а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти зн 
о облигације код мене, па читајте... на њој то пише — одговори Никола и стаде да тражи по јелек 
че он пружајући Ђурици облигацију. — На њој све пише, све... </p> <p>— Што ти није све дао....  
 тако блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки б 
а Станку и очи му остадоше приковане на њој: откуд јој се поврати изгубљени сјај лепих очију, о 
а му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би в 
 .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... наплатићемо се!...«  
рече она крстећи се. </p> <p>— Добро те њој ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини нев 
же догодити сваком ратнику, догоди се и њој: од толиких стрела, које досад срећно пролетаху пор 
нтовац, севајући очима бесно. — Подај и њој што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући на 
ам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито, б 
дећи ни на какве опасности, иде право к њој.{S} Али на њиховим састанцима сад нема оне веселе,  
аде у оно несвесно стање пред сном, тек њој се одједаред засија део видокруг, заблиста се шумна 
колико пута понови, стаде да размишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама као стари ратни 
 такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она г 
чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред пуш 
што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет н 
стара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело г 
ј ливади подигла се зелена отава.{S} По њој се поређали млади косачи, па једначито, као по кома 
 наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немар 
S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог општега п 
лице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка вр 
леда једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, угледа 
а, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и самосталности, неке  
де руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. </p> <p>— Виде  
ми се да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој ради срце... </p> <p>Капетан се с 
p>— Пазите! </p> <p>Жена се пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутк 
иде!...{S} Ватра прсну пред очима... за њом дим... оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, 
ожеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па од 
 тако брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, стаде изостајати. </p> <p>— Лакше, не мора баш так 
е, па окиде...{S} Пуче револвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и за 
боде је.{S} Она сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад тек 
војке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у шибљу,  
ст из ове срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој може много што шта рећи, што иначе не 
у кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — одговори  
а земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> <p>Станци прекипе 
ободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгледаху као најсрећнији тренуци у животу.{S} Он д 
авајући се његовим обичним опхођењем са њом, Станка се сва предала својим мислима, у којима је  
у с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.{S} И затим му падоше у очи ш 
а, јер му беше тешко да остане овако са њом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се да н 
Ђурице, ево ти мајке, да се опростиш са њом... — вели му писар. </p> <p>»Мајка... откуд она ту? 
шће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрачном и суморном планином, сија врело сунце, 
што си ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. </p> <p 
чком заносу.{S} Наједаред, жбун се пред њом заниха, гране му се размакоше, и у оном осенченом и 
рема судници, угледа неколико људи пред њом.{S} Нека беспредметна радозналост повуче га тамо, и 
плашено гледа зликовца, који стоји пред њом с голим ножем. </p> <p>— Паре дај! — подвикну Ђуриц 
креће, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога пута: »Само да га видим уплаше 
 </p> <p>— А она...{S} Станка, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али напослетку,  
а дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командовао неограничено, самовласно, 
а је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисли о 
ња при тим мислима.{S} Све чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане да погле 
кида с кровова снежну прашину и засипље њоме другу страну улице.{S} Пажљиво и опрезно корача мо 
оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депе 
о, тек он једнако савијаше руку, машући њоме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без поздрава: 
ча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим костима.{S} Станка врисну и посрн 
иже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окренута леђима, он је  
га Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини... </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само 
ијен слашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и п 
тренувши — све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова у највећем степену.{S} 
ему је тешко, нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је  
јити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с  
упу, пружи једну руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну но 
ако је био заузет послом, и заборави на њу.{S} Тако се још нису ни видели од повратка. </p> <p> 
ан, намучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.{S} Овога тренутка само једно једино  
пала жена, и Новица је много рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај слу 
ли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је нежним осмехом, затури главу весело и п 
тиш међу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се можеш вратити слободан. </p> <p>— Онда... ништа!. 
беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, зевајући и протеж 
ванога поздрава. </p> <p>Сретен пође уз њу. </p> <p>— Ја, знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе 
да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погледом, и очекиваш 
о онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? </p> <p>— То не знам, попо, 
мога побратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу на похару. </p> <p>Ђурица се насмеја и погледа Станк 
хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звецка у 
{S} Јест, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све.. 
аше нека стара вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хт 
 то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светл 
сети, да треба чувати оне људе, који су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да  
ка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским  
доколенице, повезане шареним подвезама, о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — ча 
а у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слоб 
.{S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурена, изб 
е да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурена, избачена отуд, па јо 
важила међу девојкама као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се мо 
} Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да ра 
а пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз трњак, он угледа пред соб 
ли о аранђеловском вашару узео педесет, о пантелијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за 
..{S} Облак плива... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви с 
 чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурена, избачена от 
е и пође за Новицом. </p> <p>— Маро!... о Маро!.... — викну Новица на другим вратима, преко од  
 крвник!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики момци... да упропастим ’наку д 
! окрени с друге стране, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима 
...{S} Зна се шта, и имаће право!...{S} О, како је страшно кажњена детиња непослушност!...{S} А 
Шта ти је данас, јеси ли полудео!...{S} О каквом убиству ти говориш? — одговори Симо зачуђено,  
угови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог 
/p> <p>— Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро 
 вели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преж 
ћу ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица 
 се осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе руке за човека, сад тек пои 
сио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико распитивао, и ако је сваки о 
избачена отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је крај, шта има да мисл 
ислима...{S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истур 
јој секу оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, с 
два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз трњак, он уг 
е бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још  
ору, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стра 
 </p> <p>— Добро јутро, нано! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а в 
хоћеш.{S} Само сад не могу... </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око  
ми је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с пута, видевши синчића на брду 
и држим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у  
у овој неизвесности још теже. </p> <p>— О, ала ово смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се на 
и клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој  
а глава, морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју глав 
 донесе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих  
 </p> <p>Ђурица устаде нагло. </p> <p>— О томе немој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко  
овици. </p> <p>— Је ли доста? </p> <p>— О-хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, 
 зна да нисам рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није 
...{S} Нема краја њеним мислима...{S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу 
е сузе низ образе...{S} То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад 
 именима...{S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме није и 
а се весело, као да је то што је казала о провођењу, доиста весели и занима. </p> <p>Ђурица се  
азила је само једно: све што је слушала о Ђурици, сви његови поступци, који стајаху у битној пр 
пут је сврнуо на себе пажњу целога села о крстоношама.{S} Тада се управо и замомчио.{S} Мајка м 
 себи објасни, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка зебња при ти 
неколико пута понови, стаде да размишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама као стари рат 
о угаси свећу, леже и стаде да размишља о овој чудној појави. </p> <p>»Па каква је то девојка?. 
а... још онда, кад је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу сток 
ворити душу, који га је заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је вод 
ажљивије... </p> <p>Са таквим појмовима о моралу Ђурица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је 
 заглушивала страсним и светлим мислима о својој љубави.{S} А сад, одједном јој се приближи та  
уморности, она се предаде црним мислима о себи и својој будућности, која, истина, беше сакривен 
Па зато га је и изненадила она напомена о јаловицама.{S} И да не би ове меденице, како се родио 
S} Знао је он кога се тиче она напомена о јаловици.{S} Његов отац, који умре пре десет месеца,  
д себе сама.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама до 
{S} Он му одаје све своје јатаке, прича о целој организацији великога зликовачкога друштва... и 
чен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући 
 он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да савлада ону велику узбуђен 
јпоузданији моји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам так 
звоном и — мислити... </p> <p>Мислио је о оној увреди.{S} Знао је он кога се тиче она напомена  
>Другом приликом разговараху се девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при п 
ви такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она 
, као сан, као са другога света, куцање о капак на прозору.{S} Ђурица се прену.{S} Читава бура  
 у заседању да се, поверљиво, разговоре о другим општинским пословима, а остали, заједно са Ђур 
/p> <p>Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... </p> </div> <div type="chap 
 те зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно.  
 кога, одоше кроз село, договарајући се о даљим својим плановима. </p> <milestone unit="subSect 
сти, па им се предао сав, не бринући се о крају свега тога. </p> <p>— Море, докле ћемо ми овако 
 пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} Старац се намршти и плану гнев 
на уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије п 
здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...{S} Чудио се срцу жива човека, кој 
зује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме положају.{S} Једнога се зла опрости, а с 
тави Јелица Плескоњића, која им причаше о дрекавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је виде 
еочекиваној срећи, па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи д 
е, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пође журно, готово трчећи, к општинском  
p> <p>— Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја такве ствари не вршим без њега.  
з лончине, повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму  
е чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред п 
е што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет 
ајсторијама, које му капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, прича 
је пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, све, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да  
> <p>...{S} Најпре они необични гласови о Ђуричиној храбрости, па сад ове чудне и слободне њего 
ње и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се интере 
 </p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутало, дијете; заборавили су 
... ти твога! — викну Ђурица. — Јеси ли о аранђеловском вашару узео педесет, о пантелијевском т 
говори месни свештеник. — Ми смо почели о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те човек, који мож 
S} Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она га је ва 
ично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао само то,  
идући полагано уз поток, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш 
беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним мајсторијама, које му капетан напомену  
а црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је много мислио, тако  
да има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p>Свршило се  
питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.{S} У себи је желео д 
ђе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.{S} Све,  
не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли, тиштала га је н 
 забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим стварима, једнако, али она непрестано лебди пр 
беше рада видети унапред: како он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је п 
чека.{S} Због тога је и избегавао мисли о своме положају, оне су му и иначе биле тешке, а у ово 
постара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело 
> <p>Ови зраци подсетише га да размисли о положају своје апсане.{S} Устаде са сламе, пође к про 
 без протеста, без покушаја да размисли о свом стању.{S} После онаква живота у родитељском Дому 
ођу... па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Постаде јој досадно ово запиткивање  
поврати од умора и да хладније размисли о даљим својим корацима... </p> <p>А Вујо сачека Пантов 
ме чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах живети 
 молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и до 
ште!...« </p> <p>И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом  
 разгледа положај и, не мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види како  
А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићем 
 главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом провође 
 трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. </ 
а је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се 
дњи одговор охладнела срца, које говори о неверству, погледа га још једном пажљиво, болно, муче 
е треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као велим: н 
.{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта  
у, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпуно схватио свој положај, јер д 
ике опасности, онда се нема кад мислити о умору. </p> <p>Кад дођоше испод голога преседластога  
о и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S} Али једнога дана свих пет младих чворака б 
наш шта, господине, после ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне —  
у, пребаци обрамицом на раме и, мислећи о свему што је чула, пође кући. </p> <p>»То је човек —  
 и оде кући замишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари десети пут... </p> <p>»Смем га убити, по 
но.{S} Овако, из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за последак... </p> <p> 
м у соби и стадоше да ручају, причајући о догађају са Сретеном. </p> <p>После ручка донесе Стан 
и још нека обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан кад изгр 
па сад ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где он сто 
 у заседање, где писар састави протокол о свршеном претресу, који потписаше кмет и одборници.{S 
но--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ. </p> <p>— Дај пречњаке овамо! — викну неко испре 
етан с острагушом о рамену и револвером о бедрима, за њим Станка са два жандарма с обе стране,  
у их доведе, својим несмишљеним говором о уцени, онај доскорашњи војник. </p> <p>— Ми морамо ле 
.{S} Напред јахаше капетан с острагушом о рамену и револвером о бедрима, за њим Станка са два ж 
те је већ изгубио сваки приближан рачун о времену... </p> <p>Наједаред зачу се тихо, као сан, к 
у.{S} Од тога дана није никако помишљао о смрти и упорно се надао помиловању.{S} Чудан је и тај 
ши! ...{S} А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољу греје топло сунце, свирају  
а, избегавала се свака одређенија мисао о будућности, јер јој није ни било места: један куршум  
м хајдучким животом, испричао јој много о Вују, Пантовцу и другим својим сарадницима, те сад, д 
жаше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изју 
паст... — или тако нешто... а он окупио о неким ситницама, које после тога немају, како она миш 
ам, кад је оно попа под записом говорио о рају и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је там 
м тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе зам 
, видиш... сад можемо да се разговарамо о послу — рече Вујо, прилазећи му и седајући до њега на 
ата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску.{S} После неколико тренутака отворише се  
 ове две године лебдело пред очима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не  
ност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђ 
екуд, а после никад не започињаху говор о томе.{S} Станка је мрзела на ово своје стање, и мисли 
сто — рече му он, кад му саопшти новост о наредби. </p> <p>— Видим и сам, али треба још да пром 
гледајући писарева коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе  
То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, или их  
— У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица кувариц 
е за штогод обрати, прво се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не  
милице, које продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободније и от 
 читав харем варошанака, које се отимљу о његово миловање...{S} Али кроз сан опрезно ухо хајдуч 
 Видећи да је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче са масном запрегачом појави се  
 да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђ 
ља међу прстима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне ст 
.. глава се затури... затеже се конопац о коцу... </p> <p>Митар дотрча до коца, наднесе се над  
дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} О 
 знаћеш све. </p> <p>Разговорише се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму п 
, разграбише људи!{S} Ох, што је Масно--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ. </p> <p>— Да 
ели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла прежив 
а три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз трњак, он угле 
разграбише људи!{S} Ох, што је Масно--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ. </p> <p>— Дај  
и, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживет 
три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз трњак, он угледа 
радостан израз, који је могао значити: »О, па он није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаш 
 је зачуђеним раширеним очима. </p> <p>»О чему то она говори?...{S} Причешће.. .{S}Какво причеш 
па окиде... </p> <p>Загрокташе пушке на оба прозора, куршуми прелећу преко његове главе, ударај 
 забели кад старац последњи пут прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успав 
 права битка!... </p> <p>Испалио је већ оба револвера, па дохвати магацинку. </p> <p>А споља од 
ћа, духовној и полицијској власти.{S} У оба извешћа старац исприча опширно како су га хајдуци у 
 све више, својим захтевима и услугама, обавезивали и спутавали у бескрајну мрежу својих замака 
испео у град, никоме се није обраћао за обавештења, никоме није поверавао своје тајне; сам је с 
спрати до оближње шуме, дајући још нека обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој ку 
 истога села, који им даде сва потребна обавештења.{S} Према његову саопштењу, Радован одлучи д 
едном виру.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га р 
 је ово тежина у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје 
цу, а он се само прекреће лево и десно, обарајући главу млитаво... </p> <p>— Та држи се јуначки 
има, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани кровови кроз густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту 
-р-раскрштам! — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених  
е тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудву, која јој п 
је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје...« </p> <p 
 коју одмах познаде да је острагуша.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани 
, али се одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху т 
ч вешто одсеца чивију, којом су спојене обе половине карике...{S} Неки људи пружају руке поред  
уздан.{S} Приђе прозору с истока, обрте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме ј 
у Ђурица гневно. </p> <p>У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђ 
едрима, за њим Станка са два жандарма с обе стране, па онда још три жандарма и два пандура.{S}  
ише му дугачак церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и з 
 На први поглед могло се опазити, да су обе женске од онога реда, који не држи много на чедност 
му, после необуздане самовоље, којом је обележавала сваки свој корак, наједаред настаде прелом: 
само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са јелом. </p> <p>— У  
ових необичних прилика. </p> <p>Радован обеси торбу, у коју је још синоћ спремљено све што треб 
ствари из лончине, повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у 
е тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станк 
луђера да изврши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али мо 
ако у косо, необично... и тај поглед не обећаваше никаква добра... </p> <p>И као да се хтеде јо 
ро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике. </ 
ш новце...{S} Мени је страшно претио, а обећао ми... </p> <p>— Колико ти је обећао? </p> <p>— С 
, а обећао ми... </p> <p>— Колико ти је обећао? </p> <p>— Сто дуката сад, и после да се јавим з 
мејеш са другима, кад станем лутати као обешчашћена прогнаница!... </p> <p>»Али како ћу сад?... 
бну ствар...{S} Гле, нема где да склони обешчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећ 
удњи младости, па заборави на све друге обзире. </p> <p>Седе уз Ђурицу, па стаде, пуна љубавне  
ана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да пос 
 с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор.  
ослове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, ра 
га, што је сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к суд 
знати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће, разгледа свако сумњиво место, па с 
иђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде на свињац.{S} Слуге  
е... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — виче м 
сар попуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо.{S} Иза куће стајаше нека стара 
се она више не обрте назад...{S} Полако обиђе прочевље, око кога спаваху чељад, напипа кључаниц 
 гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а други 
ад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази далеко! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли си чу 
>Сретен пође уз њу. </p> <p>— Ја, знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовим 
тра се мора извршити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш.{S} Неки трговци од 
у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме мало потесни око врата, он домча шоцу  
е није управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки  
ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не чекај полици 
дни, тешки... </p> <p>Једаред га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору.{S} Беху прошли божић 
де жена своју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућута.{S} Увече испр 
а стаде да гледа на свој положај као на обичан занат, који је, истина опасан, али носи собом не 
у груди, он стоји непомичан.{S} То није обичан човек... </p> <p>А Ђурица, дохвативши бачену пуш 
оћеш у село, попо? — рече он благо, као обичан сељак, који је, идући с рада, срео свога свештен 
 иза те оштрине не могаше сакрити и она обична радозналост, са којом први пут посматрамо сваког 
 пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. </p> <p>— Далеко му лепа кућа! — повикаш 
ди шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одговор, н 
бог оне неодољиве жудње да проведе мало обична разговора са својим познаницима, он омекша.{S} К 
ао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава.{S} Неки пут је и сам бива 
 што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: он није ни у чему наликовао ни сељаку ни 
лед чега цело лице више добијаше изглед обичне трупине.{S} С леве стране груди, на чистој белој 
 преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шест увојак 
 тешко падаху, пренесе разговор на неке обичне ствари, па се одмах и удаљи. </p> <p>Нашавши Ста 
пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, које се у то врем 
тка решена.{S} Видео је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао и ишао им на рук 
ућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог  
шће на њиховим лицима... »Гле, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S} А куд о 
 </p> <p>Вују не би право, али одговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Ба 
з двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним трагом свих сеоских момака, већ је његов пут од 
 могло на коњима, и он окрете низ поток обичним кораком.{S} Више није ни могао трчати. </p> </d 
о с врата.{S} Задовољавајући се његовим обичним опхођењем са њом, Станка се сва предала својим  
ик ракије.{S} Тако му и проговори, оним обичним гласом: </p> <p>— А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шт 
 <p>— Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите чељад на миру.{S} Кажи 
а међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и ретка појава.{S 
уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: </p> <p>— Помози Бог, снахо! </p> <p>Же 
рећнији тренуци у животу.{S} Он дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час два у зано 
учности и присебности, као што је досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и отворено у  
се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје, у коме и власт и хајдуци мироваху..{S}  
аде дати оправдања.{S} Своја кривица се обично заглађује љутњом.{S} И он се наљути...{S} Али он 
 ни половини дао први »пешкеш«, који се обично сматра као ситница и за којим тек после долази п 
 збуњиваше од ових нежних белих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуцима, не налазећ 
тине више куће, а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту пред кућом.{S} Иза Букуље поја 
ава неке друге послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђор 
два пандура.{S} Жандарми и пандури, као обично, беху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се дохват 
ожај, јер дотле му је све још изгледало обично: виђа се и разговара слободно са својим сељанима 
 и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.{S} Опасивао је око себе два широка појаса, па ш 
 пободеној у градини, под којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица 
а и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у његовој појави 
еђаше она прва питања и узвици, који су обично без садржине, Ђурица одмах пређе на главно. </p> 
ске, те испираху лужено рубље, па се ту обично заметне шала и прича, која се продужи до позна д 
обрадова.{S} Одједном јој нестаде онога обичног, подмуклолукавога погледа, и на лицу јој, први  
њски уплашио, као што се уплаши од овог обичног отварања врата; усред неме и дуготрајне тишине, 
<p>...{S} Међутим, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао пока 
 одговори кмет, показујући очима на ону објаву среске власти, која је прикована на судници. </p 
 водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и забрави врата. </p> <p>Ов 
он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног одборника. </p> <p>Хм, опет то н 
е да саставља у памети одговор, како да објасни човеку своје присуство на овом месту.{S} А меха 
извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој може много што шта рећи, ш 
она старала да ову необичну појаву себи објасни, у толико је више мислила о томе и све више је  
ад Дарвин.{S} Разуме се, да је он морао објашњавати публици значај свакога имена, те је тиме ка 
ао да у тој суровој, немој црнини траже објашњење неке страшне мисли, која се рађа у занесеној  
е и забрави врата. </p> <p>Ово последње објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у а 
го беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Облак плива... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је т 
пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко 
илима и уживај...{S} Куд ли путује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? —  
м.{S} Кроз лишће види један бео усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу, па му изгл 
це, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити из 
 небо, по коме се ношаху неколико сивих облака.{S} Плаветнило небесно трепери и блиста се у зра 
зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту наступа црна непроб 
рила се у море блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сок 
ца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда обојица кренуше низ брдо. </p> <p>Ва 
оро поноћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дув 
} И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрве 
ке паучинасте кудеље сивих и беличастих облачака... </p> <p>»Мораш да мећеш главу у торбу, ради 
па се пожури са спремањем.{S} При самом облачењу написа наредбу писару да одмах, чим прими наре 
<p>— Види-де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. </p> <p>Станка изиђе, и мало потом с 
а се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у другу соб 
 Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, как 
и у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати 
 разасути по бескрајном простору, а они облачци тихо и нечујно пливају по високу недогледу и уб 
м, окресаном бресту.{S} Месец и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се легли, хр 
о селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, то се не 
д куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе св 
о јест... али није све платио...{S} Ево облигације код мене, па читајте... на њој то пише — одг 
 је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. </p> <p>— А, е то јест... али није све плат 
су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од двеста дуката.{S} Знали су да је Николина 
— А, ево је! — рече он пружајући Ђурици облигацију. — На њој све пише, све... </p> <p>— Што ти  
ам поуздано да је ономад наплатио једну облигацију од шест стотина дуката; продао је ту скоро с 
рану, па их, тако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући још нека обавештења Радовану и Ђур 
појило се у једноставну масу неправилна облика, која се носи, иде...{S} Одвоји се по која гомил 
 се само крави.... силом се топи ледена облога око њега... </p> <p>Али зато пије, пије без мере 
е? — рече она, спуштајући му своју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. 
огледа свуд око себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, потрчи напред што више може. </p 
, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде о 
елећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са 
у. </p> <p>— Истина? ...{S} Може се још обогатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Мар 
стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако ослабила? </p> < 
 мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше. </p> <p>Пред зору, кад стадоше зв 
е Ђурица и Станка. </p> <p>Погледаше се обоје, и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће по 
абринута лица, оборише главе и заћуташе обоје. </p> <p>— Ђуро, шта је ово?{S} Ја ћу полудети!.. 
 да је води на ново склониште, окренуше обоје низ поље ка Брезовцу. </p> <p>Ђурица је још раниј 
онови, он скочи и пружи пушку.{S} И они обоје поустајаше и погледаше уплашено из свога заклона. 
убину, из које нема излаза...{S} Падамо обоје и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало врем 
с ми он не треба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним п 
{S} Он дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељкивањ 
је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаше, како не могаше да му откаж 
, страсно и грозничаво осећање обузе их обоје, заиграше им млада срца, испуњена неизмерном слаш 
ајући у његове каљаве ципеле... </p> <p>Обоје су променили ношњу; удесили су да се оделом не ра 
ахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливени, само им се ноге померају, од 
знато звиждање, знак њихових јатака.{S} Обојица се заклонише за дрва, спремише пушке и одговори 
ху једноставни тамни облаци, па се онда обојица кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица беше заспала 
 одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше кроз шибљак и кукуруз, те уђо 
, и наслони лице на решетку.{S} Беху се обојица тако примакли, да су могли чути један другом ди 
друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу и рукова се са њ 
њега добро. </p> <p>После овога изиђоше обојица к друштву.{S} Вујо им раздаде свима потребно ор 
, где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у 
ан проштац, те се провукоше кроз ограду обојица и уђоше у двориште.{S} Ђурицу обузе нека непојм 
 има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и  
ечи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по самом потоку. </p> <p>Тога часа и Ђ 
им, испитљивим погледом...{S} Као да су обојица осећали да треба одважно издржати овај први пог 
та, састаћемо се ми прије тога. </p> <p>Обојица изиђоше из куће и, неопажени ни од кога, одоше  
, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру 
разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S} Овце, од страх 
О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака д 
раде кућне, наслони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена... </p> <p>.. 
а. </p> <p>Пантовац се још више потуљи, обори главу и некако неодређено махну руком поред уха,  
и наша. </p> <p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. </ 
ном, док овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно, као за себе, рече: </p> <p>—  
 ове варошке... ништа... </p> <p>Станка обори главу и не одговори ништа на ову изненадну милост 
/p> <p>— Па...шта велиш?... </p> <p>Она обори очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, ко 
 од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи в 
 једном пажљиво, болно, мученички... па обори очи, окрете се и полако пође к вратима...{S} Пола 
ла, а код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица с 
 Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смер 
це, и осећаше велико задовољство што не обори очи пред оним строгим, испитљивим погледом...{S}  
ена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p> 
у помрчину, па напослетку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа с 
.. треба се чувати... — одговори Симо и обори главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним п 
девши овакав поглед, застаде на месту и обори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да  
ку, скочи на Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза му њим 
 право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким  
ка га једним тренутком погледа, па опет обори очи, гледајући у његове каљаве ципеле... </p> <p> 
 у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веом 
 кмет.{S} Онај сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест динара 
ћ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливени, само и 
ти — рече он смешећи се. </p> <p>Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нек 
о целу кућу? </p> <p>Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар по 
еханџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну и 
ледаше своја уплашена и забринута лица, оборише главе и заћуташе обоје. </p> <p>— Ђуро, шта је  
 чувати, то ми кажите? </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши с 
леда два велика курјака где се привлаче обору.{S} Овце покушаше да искачу, али врљике беху висо 
 као жеравице.{S} Курјаци се приближише обору, па стадоше да разгледају стоку, јер и они не уск 
S} Та они не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба користи 
ке беху високе; говеда се устумараше по обору.{S} Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и 
ки, ко имађаше стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвоже 
тако рано? </p> <p>— Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка  
ти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, као на коман 
попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу.{S} За поповим к 
S} Крстоноше застају код записа, попа и Обрад отпевају што следује, урежу запис и крећу се сви  
{S} Кад попа очита последњу јектенију и Обрад му танко гласовито одговори: амин, кмет повика: < 
, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај сво 
на увреда од Сретена.{S} Он се, истина, обрадова меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи 
ам устреба. </p> <p>Старица се одистине обрадова.{S} Одједном јој нестаде онога обичног, подмук 
као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш 
»А мајка, јадна добра мати, како се она обрадовала своме детету, својој осрамоћеној, исмејаној  
ме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао?...{S} Мајка. 
крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш остаћу једнако ко 
трча напред, приђе руци поповој, па оде Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу, која је 
 ...{S} Нисам се шалила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрамотила своју кућу и име, ка 
, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело...{S} Хладна, мокра влага продире даљ 
као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој меку намирисану косу на глави и опе 
 кваси хладном водом своје вреле, једре образе.{S} Тако се полако издиже, изиђе из корова и ста 
осно срце мајчино, капљу вреле сузе низ образе...{S} То је било онда о повратку, пре недељу дан 
брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан 
 да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, 
ице, она их, као какву играчку, пребаци обрамицом на раме и, мислећи о свему што је чула, пође  
шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама и затури је на раме.{S} Ђурица се з 
да и пшенице; привлаче га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су му поглед милова 
е окрете реком дубока корита, која беше обрасла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу 
тавише на једној стрмој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.{S} Требало им је одморит 
S} Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасле шумом, која представљаше живу згоду за курјачке 
у к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а  
но накашља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вујо непримет 
огаде отрпети срамоту своје куће, па се обрати за помоћ државној власти.{S} Услед тога постаде  
еже, па се с неким радозналим подсмехом обрати Јелици: </p> <p>— А, белају, па што кријеш? </p> 
ко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пантова 
погрешку што је погледао у кров, кад се обратио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви из вајата, па  
вим речима, али се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новицу на искрен раз 
ногу непажљивим гажењем, али на то није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у врућици... 
е из срескога дворишта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, о 
} Кад је приспео у град, никоме се није обраћао за обавештења, никоме није поверавао своје тајн 
душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необична изјава његова...{ 
 Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. </p> <p>— Што?...{S} Шта ће ми он говорити? </p> 
ана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде обрис 
т се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле необично и одлучно, и цело ли 
н младић, широка чела, густих повијених обрва, испод којих севају два зеленкаста ока, за која н 
кључевима; затим му се одједном набраше обрве, па викну заповеднички и грубо </p> <p>— Излази!  
S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неки 
.. </p> <p>— Што ће ти ноћас капетан? — обрецну се пандур срдито. </p> <p>— Треба ми, њему ћу к 
ободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: </p> <p>— Даље од мене, кучко, не погани ме!{S 
здаде онда крвнички!{S} Ја се само мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па ко 
 наместо њих стајаше црна гар, по негде обрисана, те показује иа том месту трагове пламена.{S}  
бија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су те обрлатили јатаци из твога села, па сву зараду ти односи 
и толико дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у пространу дворишту к 
 на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер умес 
 док измаче далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ. </p 
 и помоли се из заклона до половине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на другој завојици црно кљ 
ича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Д 
а излаза. </p> <p>Ђурица је све погледе обрнуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводи 
е врљикама.{S} Пред њима лежаше Станка, обрнута лицем к земљи, савијена, као да се сама наслони 
 је поуздан.{S} Приђе прозору с истока, обрте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на  
p> <p>— У здрављу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газдинске в 
Вујо сад распитивати за његове планове, обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се 
нац осећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на тре 
 па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд знаш — рече му о 
бучен, па видевши да лампа слабо шкиљи, обрте се пандуру: </p> <p>— Одврни ту лампу. </p> <p>Ка 
отац Симеон, држећи у рукама воштаницу, обрте се младенцима: </p> <p>— Хајде за мном! — рече им 
ждукање.{S} Она баци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким скоком прескочи речицу;  
та ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозорче и оде на н 
.{S} Што уби ову девојку, несрећниче! — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђурица гледа намрштено, п 
с нама. </p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. </p> <p>— Море, мно 
. </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз? — обрте се Ђурица Милошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два 
 га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капетан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћ 
ичаш како је ономад с тобом ашиковао? — обрте се једна Јелици Плескоњићевој. </p> <p>Станка пре 
 велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим. — Шта вел 
дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очију од Јуле. </p 
бра од првог утиска. </p> <p>— Јоване — обрте се Ђурица оном сиромашку — колико сте струка нашл 
који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва стајаху  
ак, дао ми је васпитање како је могао — обрте се учитељ апотекару — и ја сам учио онолико, коли 
одужи писар. </p> <p>— Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Диж 
и, пуши се... као у паклу!...{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише и стег 
 се затворише врата, али се она више не обрте назад...{S} Полако обиђе прочевље, око кога спава 
већ само састави руке младенцима, па се обрте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно,  
ако си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? </p> <p>Одборници погледаше з 
д цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: </p> <p>— Ходи дер, синко, придржи.{S}  
ш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. </p> <p>...{S} Међутим, Вуј 
и Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Радовану. </p> <p>Пантовац узе новчаник, отв 
. </p> <p>— Дајте младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекидан 
цу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са ули 
> <p>Писар уђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричи 
руну још јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше...{S} Грунуше пушке на врата, на пр 
и за главу Ђуричину. </p> <p>За овим се обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљише низ равне 
ну Краљево име.{S} И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли пос 
p>»Мајка... откуд она ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, погурену старицу где му 
ју млади пурењаци, које један од дечака обрће и надгледа. </p> <p>— Одмакни де мало тањи крај,  
чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он  
атове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Беспослиц 
â снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. </p> <p>— Биће то који други, а 
аиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Врбљане, пред кућу чув 
рамоћеној, исмејаној кћери!{S} Сав свет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе  
ређају похаре и убиства. </p> <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помир 
>— О, брате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, па не мо 
љи. </p> <p>— Ти се, море, ономад грдно обрука! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим и погл 
 то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с креве 
капетан осуду, Ђурици заклецаше колена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срц 
 места томе смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, 
 му паде у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га неописан страх од самоће, од себе сама и од он 
д?« — помисли Станка и нека мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наић 
 се огласити за хајдука. </p> <p>Сељане обузе велика радозналост.{S} Скупљаху се у гомилице, те 
неодољиво, страсно и грозничаво осећање обузе их обоје, заиграше им млада срца, испуњена неизме 
аху у овој полутами.{S} Ђурицу нехотице обузе језа; он опружи пушку и стаде да се привлачи круш 
ете излечила враџбином, али га још више обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, господин-Ми 
ичиној кући.{S} Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено н 
се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће ок 
p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново осећање, које му 
у обојица и уђоше у двориште.{S} Ђурицу обузе нека непојмљива зебња од ове мрачне и неме самоће 
 се сви могу по вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен 
{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се тресе од хла 
То је оно!{S} Почиње се« — помисли она, обузета великим узбуђењем због ових необичних прилика.  
 оно види пред собом неку нејасну наду, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи н 
 носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, ужас. </p> <p>— Ђуро, пољуби овај свети к 
та; нека светла неодређена вера у добро обузима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио завичају, ка 
 и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше. </p> <p>Пред зору, кад ст 
ко је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка зебња при тим мислима.{S} Све чеш 
раде ухватити левом руком за чело, које обузимаше све већа ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! 
 смео.{S} Заносна ватра љубавне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка ни 
 прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа могу 
 нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да идемо! </ 
ином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда рад 
е сећа само као кроз сан...{S} Мајка му обукла нову, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и потпа 
све жандарме и пандуре.{S} Нека се живо обуку и нек спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{S} А ти, 
уљицу и потпасала га новим појасићем... обула му нове црвене ишаране чарапе и опанчиће... сећа  
ровом и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше  
вишта, а мати шири слабе старачке руке, обухвата и стеже своју милу јогуницу, целива је и гледа 
аста неба сипи и капље ситна роса, која обухвата цела човека, продире му до тела и, чини ти се, 
каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. </p> <p>— Хајде, вала; једном се мре! — одг 
уњевитом брзином и, као неко чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, не остављајући му в 
..{S} А иза тога распламтео се разврат, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно задовољство  
твори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »стој!...  
дао у шаре на чарапама.{S} Сестрица му, обучена у шарену сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га 
 три младе женске, здраве и примамљиве, обучене онако, као што се носе девојке у његову среском 
а неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му,  
чињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја зависила је и од неких других 
раширених очију Ђурица погледа попа.{S} Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, пора 
 Никад нисам овако... ни у Београду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је  
помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. </p> <p>— Ево ти снахе, 
ти њених рамена и одржа се на ногама. — Ова је моја... моја... </p> <p>...{S}Пијанка се продужи 
 главом у страну, према шуми. </p> <p>— Ова, брате варошка... миром мирише. </p> <p>— Кажем ли  
риђе Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова девојка сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онд 
свечано, подигоше другу чашу. </p> <p>— Ова друга за лаку земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — 
и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те он не проп 
 га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казат 
. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један проз 
није ствари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело с 
то награде (тако је он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад о 
право у поток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућа није са улице? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо је  
рв му се следи од страха, што му изазва ова изненадна коб.{S} Далеко пред њим касаху на коњима  
не? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. </p> <p>— Па...  
и рука једнако налазила у послу.{S} Сва ова забуна потраја само један тренутак, један миг.{S} Ђ 
о, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с 
 море!« Само апотекар показиваше, да га ова појава не зачуђава, јер његово лице доби израз као  
но трзање главе побуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи. </p> <p>— Ти си болесна, рек 
м почетничком самољубљу веома је годила ова безусловна, ропска послушност луди, који га до јуче 
име, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Срп 
врати изгубљени сјај лепих очију, откуд ова чудна лепота целога стаса?..{S} Као да је ове чароб 
преко од канцеларије. </p> <p>»Ала живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију 
ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и необично 
одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка зима!... </p> <p>— У наш Кленовик, је ли?.. 
али.{S} Он није заборављао ни то, да је ова послушност из чистога страха, али тек њему мило беш 
уо би: </p> <p>— Хеј, мајковићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли  
 спомене име Ђуричино.{S} У први мах је ова загонетна појава наљути, али пошто се неколико пута 
вом.{S} Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не 
одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок 
} Лепо ли могах живети, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што  
 стићи... нећу погинути?« — мисли он, и ова страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, само т 
 — помисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непознату му до сад 
е свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било да изиђе  
куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност и одлучност, која је расла све више, у к 
једно убиство; али га изненади и ублажи ова попустљивост и покорност његовој вољи.{S} То беше з 
ринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова новина и ове, како њему изгледаху, господске околно 
куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова четири наша села имамо тридесет таких људи, а још д 
— Где ти је мајка? </p> <p>Ђурицу дарну ова кметова осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди, али  
 И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима.{S} Пантовац једнако ослушкив 
ан: ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч ошину преко срца као муња; задрхта сва, па,  
м првина.{S} И капетан је сад промењен, овај је нови опак... </p> <p>»Ово он сад мене плаши — п 
ућанџије да радње још нису отворене.{S} Овај велики скуп разби се у ситне гомилице, које продуж 
 он се лако помири са својим стањем.{S} Овај састанак пред судницом био је од велика утицаја на 
 знамо још ништа.{S} Но сад је лако.{S} Овај ће проказати остале. </p> <p>— Хм, богме ћете имат 
p> <p>— Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни запурењачио...{S} Кад с 
че Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а доб 
ирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умириш 
лазећи Ђурици. — Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p>— 
 у село, право Матовој кући. </p> <p>»А овај ништа не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачно  
 досадило, побро, чекајући? — запита га овај. </p> <p>— Богме јесте; излудих од муке — одговори 
еше опасао преко паса. </p> <p>— Откуда овај пешкир код тебе? — запита он бабу. </p> <p>— Знаш, 
</p> <p>— Мораћеш; нема ко други.{S} За овај посао требају ми поуздани људи — одговори Вујо одс 
од свих правих криваца, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. </p> <p>— А шт 
 одвоји један од конопаца, што их је за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим п 
 се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом се само претварао да није  
p> <p>— Шта ћеш сад с попом? — промрмља овај незадовољан, јер беше гладан, па хиташе на ручак.  
ело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свр 
е, које му баци сасвим нову светлост на овај догађај.{S} Он подиже главу, и са неким светитељск 
е, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо г 
охара.{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са мном«. </p> <p>— Па добро најпосле, кад ти је о 
овца.{S} Прибравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах 
огађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. </p> <p>Пос 
е тако слепо предао....{S} Вечито му је овај сурови човек стајао пред очима као нема загонетка, 
ран, Ђурица пропусти друга напред, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разглед 
и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне.{S} За тренут ока умукоше и цигани 
атких испрекиданих речи, услед којих се овај намах расани и разрогачи очи од страха и чуда... < 
 рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. </p> <p>Пантовац га пресече очима, те он  
 се одиграли дан раније и који изазваше овај разговор, беху веома страшни. </p> <milestone unit 
 је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веров 
. </p> <p>»Шта хоће они од мене... па и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о 
е само један, овакав исти прозор, као и овај изнутра.{S} Ко није посвећен у тајну, никад не би  
осле тога легне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, см 
зима стид, ужас. </p> <p>— Ђуро, пољуби овај свети крст...{S} Покај се бар сад, пред овим гробо 
е хајдук. </p> <p>Станку веома изненади овај глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то може бити?« — п 
у за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они, видевши  
а где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх своји 
о. </p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и го 
... кô свуд: по два на струк — одговори овај. </p> <p>— Па зар у сто клипова товар жита!... — в 
ојица осећали да треба одважно издржати овај први поглед, па застадоше, не мичући се и не пружа 
 <p>Ђурица иђаше очима за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно 
ка, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и постајао мекши и питомији о 
осећа.{S} Чудновато!...{S} Баш је поган овај човек: овамо је разбојник, а младост хоће своје!.. 
а од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици 
} Скупљаху се у гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. < 
 Ђурица!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрв 
усретне са Ђуричиним погледом. </p> <p>»Овај готово не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли 
урену старицу где му прилази... »Што је овака?...{S} Ово није она...{S} Какво је ово лице, стра 
е се изненађен и зачуђен. </p> <p>...{S}Овака варошка, згодна као молована, пристаје да иде за  
гачко одељење, на коме беше само један, овакав исти прозор, као и овај изнутра.{S} Ко није посв 
ји јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде на месту и обори главу. </p> <p> 
 очи му непрестано звераху око себе.{S} Оваква задовољства није он у свом веку доживео.{S} Она, 
ам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад ништа смислити.{S} И дос 
асмеши, као човек који непрестано слуша овакве одговоре од свих правих криваца, те увиђа, да за 
аговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве последице наступити.{S} Истина, док се одлучивао 
зненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} Она само махну главом у стр 
д је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих стајица испуњених веселим народом, који се сабр 
м. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад ништа  
м, желећи да прекрати непријатан спор у овакву времену, где је драгоцен сваки тренутак. </p> <p 
>— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси сркнуо досад. </p> <p>Ђурица с 
 гласом. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће оваки гости! — одговори му Пантовац, па затим викну: —  
ога тренутка беху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу 
јми њен положај, па хтеде да се користи оваким њеним стањем ради даље истраге, те је прекиде: < 
га метали су и на точак, и тада је било оваких разбојника.{S} Али шта је одвело у хајдучију и Ј 
них веселим народом, који се сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... </p> <p>Ђурица не им 
ори лакшим гласом: </p> <p>— Јеси чула, овако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он  
— Хоћу да идем свуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p 
к се докопам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!. 
у му матору, неће он на то пристати.{S} Овако он односи три дела, а један дели свима нама, то з 
вако било му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не б 
p> <p>— На посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком с 
штина били би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И ба 
ривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S} Јест, али сутра почиње испит, 
плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га прати на т 
 њена рамена. </p> <p>— Не знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нек 
, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањени 
ри четири јатака, то је свега.{S} И кад овако, нарочито помоћу жена, привеже Ђурицу за себе, ос 
внога страха. </p> <p>— Што није свакад овако? — прошапта Станка, грчећи се и прибијајући се уз 
тати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно седе.{S} Само би један миг био д 
 не марим, нек погинем. </p> <p>— И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо пок 
м да се мора кидати.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих људи«.. 
му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чистини, него у соби...{S} Овде сам слободнији 
све више танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па после не 
 нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S 
жити више од четвртине...{S} Боље му је овако, па неће ни пристати. </p> <p>— Па, брате, кад му 
 могао израчунати, ако непрестано стане овако трошити, да му неће дотрајати новаца.{S} Али се о 
ица задржа, јер му беше тешко да остане овако са њом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећ 
ече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад  
а.{S} Морали су бити опрезни, јер да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p> <p>Ч 
о?{S} Ја ћу полудети!...{S} Докле ће се овако? — рече Станка и седе крај њега на под. </p> <p>— 
их и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју ум 
ут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, довео га до  
...{S} Ох, како је слатко протегнути се овако...{S} Звецну гвожђе...{S} Шта је то?...{S} Гвожђе 
 али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају.{S} Услед тога, а и з 
 разуме се љубавне — али све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му с 
у би помислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{S} 
ћи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и овако — одговара он Станки, која му нуди јастук. — Напо 
ега тога. </p> <p>— Море, докле ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим неколико чаша. —  
 и интересније. </p> <p>— Докле ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љу 
анчар — једнако ми сепија пуцка: окрени овако, она — цак! окрени с друге стране, опет — цак!{S} 
и љутњу, због које не бих могао пробати овако лепу мученицу«. </p> <p>Тада сви троје полегаше и 
и ове паметне речи; мило му беше седети овако и разговарати се лепо са најугледнијим човеком... 
неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће г 
ла ли се проведосмо! ...{S} Никад нисам овако... ни у Београду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Ви 
</p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô 
ражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добр 
свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела и преобуке. </p> <p>— С 
 поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде 
ељана — сватова...{S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како 
оје село? </p> <p>— Па... сигурнији смо овако.{S} Мене чувају моји сељани, њега његови — одгово 
»Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из дана 
ш? — одговори он, и одмах се покаја што овако лакомислено запита. — Шта имам да ти казујем... т 
 другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а 
и сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоћену, понижену, уцвељену, па избачену напољ 
дахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста ов 
 се нове пријатељице добро наплатиле за овакову грубост, али их уздржа његова оштра збиља, иза  
 те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — одговори она ос 
ам, нашао је!...« </p> <p>— Хеј, кмете, овамо сви! — викну писар. </p> <p>Изиђоше сви из куће.  
дновато!...{S} Баш је поган овај човек: овамо је разбојник, а младост хоће своје!...« па љутито 
 они од мене... па и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели м 
 га и притисну целим телом... </p> <p>— Овамо!... — Викну Митар, притискивајући га грудима и ст 
ање свакојаких људи и ствари. </p> <p>— Овамо, синовче, па се одмарај колико ти душа хоће — реч 
чао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </p> <p>— Зна 
илује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му одржава г 
е самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. </p> <p>Прођоше мрачно двориште и кроз некаква с 
а. </p> <p>— Удовица зар?...{S} Вуци је овамо! — викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се  
ући ножем о пањ. </p> <p>— Дај пречњаке овамо! — викну неко испред каване. </p> <p>— Молим, ја  
о си ономад примио од Никетића?{S} Паре овамо, или сад гинеш! — викну Ђурица. </p> <p>— Можете  
 долазак. </p> <p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ето нам сад, п 
 Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али место ни 
 оружјем... знаш.{S} А ти, Станка, ходи овамо. </p> <p>Капетан је уведе у једну собу, упали све 
амо где сести и разговарати се.{S} Ходи овамо — рече старац и пропусти га на врата. </p> <p>Ђур 
ци нам каву. </p> <p>— Сад ћу, не улази овамо!... — одговори отуд женски глас. </p> <p>Побратим 
аборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му после казат 
.{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канда, вели 
егде близу. </p> <p>— Хоће ли сви право овамо? — запита Ђурица, тражећи око себе капу, осећајућ 
> <p>— Чујеш, болан... хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на г 
едио сваку као сат. </p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те их пр 
 Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к М 
оцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме овде чека«... </p> <p>И м 
 виђећеш.{S} И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То  
ута му: </p> <p>— Да ниси писнуо!...{S} Овде је капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш. 
 је овако на чистини, него у соби...{S} Овде сам слободнији...« </p> <p>Угледавши човека где му 
уђе у апсану и паде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина —  
тако,? — рече му загушеним гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш девојке те се проводиш са њи 
ва гласа, но се само чуди откуд та жена овде!{S} И напослетку, угледавши врата, једним скоком и 
оваца у том завежљају. </p> <p>— Хо, па овде је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још осамде 
ширише, узвераше се... »Шта ће мој попа овде?...{S} Откуда он...{S} Гле, и крст!...{S} Те је он 
 да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, 
 и нејасне, вире оздо... </p> <p>»Откуд овде ови људи?...{S} Шта је ово?...{S} Смрт!«... и он н 
 волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед!{S} С 
 он промени разговор. </p> <p>— Како је овде, велиш.... — рече он после краткога ћутања. — Знаш 
што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме овде чека«... </p> <p>И мисао за мишљу, све горча и теж 
и за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика философија. </p> <p>— Не замерите  
ко се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им велику мол 
е!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га 
ако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овде неуспех! </p> <p>Ђурица изиђе невесео, збуњен, упл 
!{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед!{S} Све једно, опет је боље д 
.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлуч 
те се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде наредити што имамо — одговори Ђурица, па одједанпу 
везак и врати се у собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду  
ро промисли...{S} Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави проговор 
ем, здравља ми!... </p> <p>— Па кажи ми овде. </p> <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Баш те мо 
не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчиј 
 беше још опрезнији. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. </p> 
ицу где вири из корова. </p> <p>— Копај овде — рече писар одлучно и погледа Ђурицу.{S} Разведри 
м ја то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је... </p>  
х ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па добро, кад 
тиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вал 
ти, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету!...« Откако је учинила први  
да ћу ја, вели, наместити њега на згоду овде.« То је све... </p> <p>— Добро, иди сад право кући 
— одговори Ђурица, запињући. — Сутра ћу овде преданити, па гледај да се пази... </p> <p>— Не бр 
их онако красно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену и з 
 поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из 
гледа га зачуђено. </p> <p>— Зар си још овде? — запита она, погледавши га право у очи. </p> <p> 
вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки  
е помисли. </p> <p>— Откуд теби, момче, ове ствари? — запита полицајац, дигнувши на једном прст 
 до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро, ове се не шале! ... </p> <p>И отвори се бесна, разуздан 
уди, који су потребни у такву послу.{S} Ове мисли он саопшти Станци. </p> <p>— Јок, брате, ништ 
p> <p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... </p> <p>Станка обори главу и не 
 туђега погледа... и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. </p> <p>...{S}Звер!...{ 
 околини...{S} И знаш ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам 
S} Сутра је оно што му је непрестано за ове две године лебдело пред очима, оно о чему он није с 
пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах  
 и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет показује!...{S} А-а-а 
е после ни погледати, кад се навикне на ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће 
и гласови о Ђуричиној храбрости, па сад ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој,  
ђено, и не видевши никаквих остатака од ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже,  
} Ђурицу обузе нека непојмљива зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што дође 
м целе недеље тренуо? </p> <p>— Биће од ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да питање н 
ену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности.{S} Народ господа, корача, преск 
 је седео. </p> <p>— Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. </p> <p>— Бато в 
дна лепота целога стаса?..{S} Као да је ове чаробне горе одједном преродише!... </p> <p>— Стале 
.{S} Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле ове проклете дације... </p> <p>— Знам ја, не бери Ти бр 
јаше намрштена и озбиљна изгледа, после ове напомене значајно махну главом, као да би рекао: »Ј 
ј се чињаше да нигде лепше није; и саме ове прилике, које је очекиваху, изгледаху јој заносне,  
нка се наљути, али се опазило да јој се ове речи коснуше самога срца. </p> <p>— Оно јест, кад б 
ца, погнуте главе и бледа лица, слушаше ове необичне речи, које исказиваху и неке његове најтај 
како се могло лепо живети, само да беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, као и друг 
...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој мож 
имала га је у великој мери ова новина и ове, како њему изгледаху, господске околности, па им се 
у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. » 
на напомена о јаловицама.{S} И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, било би свачег 
им начином да искаже и неко чуђење ради ове необичне посете. </p> <p>— Ђурђе — поче писар, глед 
о? </p> <p>Ђурици беше пријатно слушати ове паметне речи; мило му беше седети овако и разговара 
ви планови.{S} Требало је одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре  
аред Ђурица опази да се млађи посетиоци ове каване, увек у једно исто време, одвајају у засебну 
чио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« </p> <p>Опет се зачу звиждање. </p 
обре земљоделске куће.{S} Становници су ове улице махом они типски и Београђанима добро познати 
 добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одо 
<p>— Па... како хоћеш — одговори Новица овеселивши. — Поузданија ми је пара у мом џепу но у тво 
 главе под клупе.{S} Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу 
ућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буд 
о село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али место није одређен 
иш за наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови наши одавде поуздани су ти сви, а они су из других  
..{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па то 
— као да говораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете влас 
у у врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S}  
јасне, вире оздо... </p> <p>»Откуд овде ови људи?...{S} Шта је ово?...{S} Смрт!«... и он нехоти 
... само да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окрете и  
Ономадашњи догађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио д 
... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта хоће ови?...{S} Да убију... мене!...{S} Да бежим!...{S} Сад  
 ти: свет... </p> <p>— А јесу ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убије 
ме свету.{S} Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјајна сунца!... 
И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу лу 
’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је из 
ам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови старци... — уплете се трећи — све нас калпе да не з 
тамницу дарови сјајна сунца!... </p> <p>Ови зраци подсетише га да размисли о положају своје апс 
ар. </p> <p>Капетан одмах појми, да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загоне 
а примамљује жене својим работницима, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су спој 
збиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положајем осигура себи и своме другу будућност.{S} 
ну добили за главу Ђуричину. </p> <p>За овим се обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљише н 
ње и брујање шуме, која се склопила над овим тихим самостаном.{S} Хајдуци поскакаше у кола и од 
свети крст...{S} Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гласом. </p>  
 ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум.{S} Сад ти знаш како ћеш... </p> <p 
 ти кажем... </p> <p>Ђурица се изненади овим речима, али се учини да није на њих обратио пажњу, 
и да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, па се уздржа и запита: </p> <p>— Баш ув 
</p> <p>Збуњен, уплашен, изненађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па  
оје бешчашће.{S} Беше толико претоварен овим неочекиваним и тешким ударцима, да је већ занемео  
, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудима. </p> <p>— Правите ко пуши — рече он, пружи 
ја. </p> <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости својој Вујо предс 
и је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем. </p> </div> <div type="chapter" x 
воља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим 
 болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До сад нисам никад  
>Ђурица гледа бесмислено у озбиљна лица ових простих људи, па му одједном пође нешто болно и му 
сли она, обузета великим узбуђењем због ових необичних прилика. </p> <p>Радован обеси торбу, у  
 да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно седе.{S} Само би ј 
. </p> <p>Ђурица се свакад збуњиваше од ових нежних белих руку, и обично муцаше тек што год у п 
у и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака викну: </p> <p>— 
у мишљењу и осећању, тако и сада, после ових бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређ 
d>II</head> <p>Прођоше две године после ових крстоноша.{S} Ђурица постаде најкршнији момак, али 
одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те части 
. </p> <p>— Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас  
вале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђурица, запињ 
 очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова. </p> <p>— Пст, да ниси писнуо!.. 
 не може још ништа смислити под утиском ових необичних догађаја, који се све више гомилаху око  
е тренице; на њих се ставља јело; около ових треница поређане су друге за седење.{S} Имућнија п 
 поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па 
ка суморна сета и замишљено расположење овлада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре он 
тка зебња при тим мислима.{S} Све чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане д 
слено, пијано...{S} Руке му везане, али овлаш, те њима слободно креће и маше народу... </p> <p> 
да код чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепш 
ло до тога, да ово садашње расположење, ово »нетицање ничега« продужи што више може. </p> <p>У  
 онога непознатога. </p> <p>— Молићемо, ово су пречњаци, а ноге се бацају таквима — одговори му 
аким страшним погледима?...{S} Нема их, ово су други«... </p> <p>Људи се растурају, дају пролаз 
а? </p> <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела и пре 
или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. </p> <p>Подизаше се 
и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки случај... са њега 
 где му прилази... »Што је овака?...{S} Ово није она...{S} Какво је ово лице, страшно, необично 
у, с намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изненади.{S} Сматрао је своје  
о више! </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ће се напослетку дознати, па онда ја немам куд.{S}  
 се он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно безизлазно стање принуђавало га је да се лати 
ио двадесету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си  
<p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље ч 
реко средине уха, смешећи се: </p> <p>— Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо,  
ца право у очи и одговори му: </p> <p>— Ово је место, где само ја могу говорити и нико други.{S 
овољан.{S} Надао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава.{S} Неки пут 
хватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му новча 
самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово »нетицање ничега« продужи  
у беше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао и и 
а плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљењ 
но реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплат 
става, која су законом забрањена.{S} За ово му није требала постепена навика: у томе је одраста 
задуго говорио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом с 
де ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> <p>— Готово!...{S} Устани, Ђурице... — ве 
<p>— ’Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим остадоше њи 
оји полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш 
о је за лепим женским светом.{S} Још за ово време, под утицајем каквих лепих очију, он се могао 
аде да прибира мисли. </p> <p>»Откуд ја ово идем?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам чов 
у?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежина  
госта да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сест 
неизвесности још теже. </p> <p>— О, ала ово смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи воде 
ху говор о томе.{S} Станка је мрзела на ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско 
..{S} Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим непробојним покривалом к 
вори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за  
. </p> <p>»Откуд ја ово идем?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам човека!..« И при тој ми 
и бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би?...{S} Свршава се, долази крај...{S} Је ли крај  
, дајући му новчаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} 
SRP18971_C8"> <head>VIII</head> <p>»Шта ово би са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, леже 
ду, пођоше и сами за њима. </p> <p>»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђурица. »Венчање...{S} Прате м 
ове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред пушком не тренувши — св 
 ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. </p> <p 
једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљаше Ђур 
 једно: да је могао унапред осетити све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би се ни 
је ти је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци зане 
седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежина у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе м 
чекивала нешто горе, неповољније, па је ово и не зачуди. </p> <p>— А после.... шта ћеш после?.. 
 заћуташе обоје. </p> <p>— Ђуро, шта је ово?{S} Ја ћу полудети!...{S} Докле ће се овако? — рече 
 и заспа одмах... </p> <p>...{S} Шта је ово?...{S} Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светл 
> <p>»Откуд овде ови људи?...{S} Шта је ово?...{S} Смрт!«... и он нехотично извуче цео рам и ис 
, како је слатко дисати!...{S} А шта је ово заковано?...{S} Руке и ноге приковане за под, за шт 
 већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би?...{S} Свршава се, долази крај... 
ичко, зелено бледило... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта хоће ови?...{S} Да убију... мене!...{S}  
<p>— О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе недеље тр 
вака?...{S} Ово није она...{S} Какво је ово лице, страшно, необично!« </p> <p>— Ђуро, ојађениче 
> <p>— Деде, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна човека — рече он, пружајући пљоску  
епомичан, непокретан... </p> <p>»Шта се ово враћа светло, слатко?...{S} Гле, слободно се дише!. 
држа Радована. </p> <p>— Чујеш, мени се ово не свиди.{S} Он ми се нешто много променио.{S} Треб 
шност!...{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће ово да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно последње 
} А човек је, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млек 
 јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? </p> 
подо: прилике и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Није. 
на путу? </p> <p>Ђурицу још више зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти одговор, а Ст 
реким путом, преко села.{S} Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како је он 
Е, ’вала ти, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад заборавити — одговори збуњен Ђурица. </p> <p> 
 сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове ку 
 избегавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она га је вазда заглушивала стр 
ри она — само кад доживех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. < 
ед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« </p> <p>И Ђурица о 
ијаше од њега. </p> <p>Ђурица је опажао ово опште нерасположење према себи, па се постепено и н 
ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто  
амо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не  
 о овом открићу.{S} Постаде јој досадно ово запиткивање капетаново, које се никако није слагало 
боравио на своје околности, иначе би му ово ново осећање само позледило ране и муке му увећало. 
агиње се да му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да д 
ознају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« — помисли Ђурица у себи, спремајући нож  
оје и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!...« и он осећаше како  
ндур, па изиђе и забрави врата. </p> <p>Ово последње објашњење као да није ни било потребно, је 
главе... лепо види и разуме... </p> <p>»Ово је рака за мене...{S} Откуда она?...{S} Шта ће тај  
промењен, овај је нови опак... </p> <p>»Ово он сад мене плаши — помисли Ђурица — само да му роб 
 промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног и неочекиванога питања. </p> <p>— Само т 
 детињски уплашио, као што се уплаши од овог обичног отварања врата; усред неме и дуготрајне ти 
никуд на другу страну.{S} Случајно, пре овог изасланика, Ђурица срете свога Кленовичанина, кога 
ћи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« као муње ређаху му се мисли у гла 
ој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог општега питања, које сам себи непрестано задаваше. 
ину, чак до качерских планина, које су, овога јутра, завијене у густу белу маглу.{S} Све трепер 
душевно спусти на њу и дубоко хукну.{S} Овога тренутка само једно једино осећање беше му пријат 
 никад не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још какво одељење. — Гледајући с поља, 
шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко о 
е...{S} Свет гледа само њега, виновника овога необичнога сабора...{S} А он се затурио у колима, 
о то за новце? </p> <p>— Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда м 
ђено, не могући појмити шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, беху оваки исти ка 
кри забуну, беше се веома изненадила од овога неочекиванога поздрава. </p> <p>Сретен пође уз њу 
ека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првога посла, само да га придобијем.{S} Видиш, цр 
 нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од овога. </p> <p>— Та не марим ти баш за финим дуваном; в 
ебе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа. </p> <p>— Јок, једни ће на Рад 
head>III</head> <p>Четвртога дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину  
исац, знам ја њега добро. </p> <p>После овога изиђоше обојица к друштву.{S} Вујо им раздаде сви 
тва и огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погинути.{S} К 
 је руководило апотекара, да избере име овога реформатора), па најзад Дарвин.{S} Разуме се, да  
е ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних мисли, које се само  
м ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће т 
ву!...{S} У почетку те једва истерах из овога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се 
 бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе повезаним младићима, а Па 
ега, и он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд 
се слободан, потрча опет к Сретену, али овога загради трострука леса момака, а на Ђуричино раме 
 загледати му у душу и видети шта мисли овога тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђурица, у вајат — викн 
 себи, и заборави све бриге и опасности овога света. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
а могао с поуздањем тврдити, да на души овога плавушкастога високога младића, који тако безазле 
јем и он, готово несвесно, под утицајем овога лепог осећања, пође ближе к прозору и стаде да ра 
ак. </p> <p>— Потера!...{S} Вујо послао овога... — одговори Јово. </p> <p>— Казао ти чико да бе 
арма с пушкама... </p> <p>Све досад, до овога тренутка, он је оно, што је имало сад да се изврш 
тупао на кобну стазу, која га доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо живети, само да 
у.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ 
па њихове жене и двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе не 
 како не могаше да му откаже, чуђаше се овој својој необичној послушности.{S} Идући са њим, сам 
ушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава 
угаси свећу, леже и стаде да размишља о овој чудној појави. </p> <p>»Па каква је то девојка?... 
ста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јагањаца,  
и неколико година гледам шта се ради по овој околини...{S} И знаш ли још шта?{S} За ове моје ре 
жају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теже. </p> <p>— О, ала ово смрди  
 мисли, које јој беху једино занимање у овој тешкој и необичној самоћи. </p> <p>Одавно она већ  
еше јасно, какав се становник скривао у овој јазбини. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
ином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад онакав, как 
. </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу у овој проклетој помрчини. </p> <p>— Што ће ти? — одговор 
е три човека, који необично изгледаху у овој полутами.{S} Ђурицу нехотице обузе језа; он опружи 
 за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч овој праведној, страшној погибији! </p> <p>— Ето их, ид 
м новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да 
 </p> <p>Зора већ забелела, а он, после оволиких злочина, још није ни тренуо.{S} Морао се негде 
даде их Новици. </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. </p> 
 <p>И што му је требало да се још окива овом женом?... </p> <p>»Истина, онда сам био луд, нисам 
о лицу јој се могло видети да се надала овом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко у забран, те  
е, тако ти свега што ти је најмилије на овом свету, је л’ истина што си ми пре казала? — прошап 
ових дебала. </p> <p>— А ја те чекам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш 
ко да објасни човеку своје присуство на овом месту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине 
тра. </p> <p>— Отварај, море, озебох на овом кијамету — — одговори Ђурица. </p> <p>Врата се отв 
ичаше о дрекавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао то 
ца није мислио ни о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом провођењу, налазећи да тако и 
 као црн џиновски поклопац, надвило над овом шумовитом котлином.{S} Тишина! ...{S} Ни једнога з 
ао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. </p> <p>Ето, у такву се девојку заглед 
гом мислити; све јој мисли беху заузете овом чудном појавом, која јој се тако дубоко уреза у ду 
а, господине капетане, част нам је... и овом приликом, као и сваком... — рече он, дижући своју  
ћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не с 
и праве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа руком на стакло. </p> <p>Кад по 
у... па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Постаде јој досадно ово запиткивање ка 
говори му апотекар. — Кад су беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторитет в 
Својом тајанственошћу, памећу, нарочито овом памећу, коју Ђурица уважаваше, јер је у себи не ос 
 тамне и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се радозналост сматрала за велики преступ: 
</head> <p>Четири дана проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му 
е пропусти ниједно вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, веома необичном друштву. 
воје тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати.{S} Па као што ’но курјак,  
 куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли ме? </p> <p>— Н 
 и срце, и он осећа чудно задовољство у овом новом и примамљивом стању...{S} Није он ни Станку  
ни.{S} Први кораци одјекнуше необично у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице зауставиш 
 <p>Ђурица се сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше 
е госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи  
! ...{S} А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољу греје топло сунце, свирају св 
амљиво.{S} И што се више она старала да ову необичну појаву себи објасни, у толико је више мисл 
и! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете из 
подаље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е онда те само ј 
ћи у двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако  
анка обори главу и не одговори ништа на ову изненадну милост Ђуричину. </p> <p>»Нисам могла вер 
ет’ ... мртав!... </p> <p>Сви разделише ову философску мисао, па чак и капетан, који дотле стај 
 само извршити оно што му се каже.{S} И ову похару извршио је по плану и наговору Вујову, али н 
а, сумњам да ће преболети...{S} Што уби ову девојку, несрећниче! — обрте се он Ђурици. </p> <p> 
тац боље васпитао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уредно свршио школу и био би користан д 
 снег, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра 
не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Панту? </p> <p>— Ј 
ираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Хе-хе... 
како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, још сумор 
!{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ови људи пр 
готово изравнило са ливадама. </p> <p>— Овуда се мора трчати; нема шале — рече Пантовац. — Снах 
 пређе на главно. </p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутало, дије 
се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!.. 
ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не  
у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуда провући! </p> <p>— Отварај! — викну капетан, и св 
бор где има волова, нарочито бикова.{S} Овце, од страха, јурнуше на ограду и тиме надражише кур 
чера, око поноћи, узнемири се стока.{S} Овце пођоше и окретоше главе низа страну.{S} Станка се  
елика курјака где се привлаче обору.{S} Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда 
ека је, вратиће се она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђурица, па леже на њену постељу и поку 
ила негде у папрати. </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало у 
курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и 
ицу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.{S} Чекала је три вечера узалуд.{S} Четвртог вечер 
ати.{S} Кад виде жена своју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућута. 
у од три дана преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. </p> <p>Сељане обузе велика радозн 
, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зликовац, кога зацело чека, раније или доцније 
е учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новицу на искрен разговор. </p> <p>—  
а ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа последње средство да буде потпуно поверљив са га 
} Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако, видиш... с 
ака, па ће небесним плаветнилом прснути огњени зраци, од којих ће затреперити и засјати цела ок 
одни живот, кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој  
нао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Марко очајнички. — Оно је неко  
та, кад угледа своје осамљено напуштено огњиште, у коме је безазлену и срећну младост провео.{S 
љак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишту. </p> <p>— А она...{S} Станка, шта ћу с њом? </ 
 </p> <p>— Једна сељанка, која је нешто оговарала његову Станку, враћала се из вароши.{S} Он је 
м се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу д 
куша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори главу н 
еби не претпостављаше, пребаци се преко ограде и паде у кукуруз.{S} Одатле јурну напред, док из 
јући музару... </p> <p>Прве вратнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник.{ 
е предахну...{S} Прође кроз вратнице на огради, претрча преко дворишта и стаде пред једна врата 
 бикова.{S} Овце, од страха, јурнуше на ограду и тиме надражише курјаке, те се један од њих зал 
иже један проштац, те се провукоше кроз ограду обојица и уђоше у двориште.{S} Ђурицу обузе нека 
оши, пређоше поток, па стадоше уз једну ограду, која је једним крајем излазила на улицу, а друг 
не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено високом тарабом, имало само двоје вратнице, то 
ожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, који су у другом округу, где ће, без сумње, б 
е бране и дохватише се густих рудничких огранака. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
 их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </p> 
нања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш л 
ногама, које у такту трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика.. 
конопљана кошуља, извезена по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због 
 у гомилу.{S} Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногама. 
ори сву своју душу.{S} С тога је и имао огроман утицај на сву околину: сви су му се потчињавали 
жа, па једном месту напукла, па ту зија огромна спржена рана.{S} На лицу му не беше ни бркова н 
укуље појави се сјајно црвенило, као од огромна пожара, па му се зраци размицаху све више и све 
ратити, јер му ни кривица још није тако огромна, и у том случају пропао би сав Вујов труд и сви 
све... </p> <p>И као да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка принела, Ђурица се раз 
е сам себи непрестано задаваше.{S} Онај огромни терет, који већ неколико дана осећаше у својој  
— Чувајте се, господар-Мито, да на тако огромној берзанској шпекулацији не страдате.{S} Може ва 
комеша...{S} Све се очи упреше у шарену огромну масу народа, која се, таласајући се, лагано кре 
једну собу, упали свећу на столу, па се огрте неком хаљином и седе на столицу. </p> <p>— Седи,  
а сјајног и златног одела свештеникова, од кога није одвајао очију.{S} И најзад сећа се да је т 
оји протицаше, плашња општа од свачега, од самога пространства, стаде да му се увлачи у душу, и 
јно у двориште, угледа тамо два човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилиц 
бојећи се и презајући од свакога звука, од сваке људске појаве на улици.{S} Журно улази у каван 
 вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси морао ни  
пред очима се ухвати, наиђе нека магла, од које се ништа не види око себе...{S} У глави му наст 
 постати отпадница од куће од родитеља, од села и целога света; знала је да тога часа укопава с 
би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по нека пара.{S} Али, при 
е тако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с оцем... </p> <p>— Јесте, синко, знам  
ртаста пећ, сандучара, добро загрејана, од чега сва собица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да  
 и околности, у којима човек егзистира, од пресуднијега, тако рећи... утицаја... </p> <p>— Шта  
иљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се половина заклонила за високу гору, а друга  
уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше сузе из очију. </p> <p>Збуњен, уплаше 
илазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одовуд, од станице.{S} Зар те не прати Симо? </p> <p>Ђурица му  
ласти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и неки  
ез њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи, највише имао респекта према Вују.{S} Двап 
рави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави проговоре... — заврши капетан, и тако 
вуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четир 
али се лепо чуо разговор с леве стране, од Јанкове каване, која је одмах до среске куће. </p> < 
ало, обузе га неописан страх од самоће, од себе сама и од онога вечерњега сутона..{S} Застаде и 
е има волова, нарочито бикова.{S} Овце, од страха, јурнуше на ограду и тиме надражише курјаке,  
некакав изненадни бол наиђе му на срце, од кога му задрхта цело тело, а пред очима се ухвати, н 
ује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са пос 
есним плаветнилом прснути огњени зраци, од којих ће затреперити и засјати цела околина. </p> <p 
ани за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих је, за последњих тридесетак година, дрхтала це 
 грознога погледа, који сече као ножем, од кога су стрепили највећи разбојници...{S} Али се на  
 учинити — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица задрхта. </p> <p>— Море, то се зна... ка 
>Све ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни 
и корак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.{S 
удише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. </p> <p>Постепеним токо 
 шушкање и шапутање, које се чуло озго, од дворишта.{S} Седе на постељу, дохвати пушку, па стад 
це. »Хајдуци!...{S} То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — по 
били, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви философију свршили, м 
 себе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, Ђуро, од Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па м 
, као да сад тек очекује прави одговор, од кога јој зависи све. </p> <p>Ђурица пак хтеде да кру 
 мирно, погледајући само навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник.{S} Радован је, још 
и жандарма одредио је да упадну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на соби, а један ће и 
и чува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу в 
 му се срце, раскида с... рашири очи... од пијанства ни трага... </p> <p>Сав народ угледа на ње 
ко надавати свима и свакога задовољити: од толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш 
годити сваком ратнику, догоди се и њој: од толиких стрела, које досад срећно пролетаху поред ње 
 увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли га црвени 
егова радост и послушност уз мене...{S} Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете... 
а самим собом, ни са својим мислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у се 
много више, но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио после прве пијанке, саопштио 
ликом пажњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога дана није никако помишљао о смрти и упорно се н 
а она радознало. </p> <p>— Па... побегô од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни зак 
— И није за бољега, проклетница једна — од говори Марко срдито, узимајући гарабиљ са земље. — П 
ујо, погледавши га мало боље. </p> <p>— Од муке, мој старче, није од залуднице.{S} А, вала, да  
.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога  
о учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— Што питаш? — одговори он 
ван — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у р 
остаде као права зверка која се спасава од велике хајке.{S} Вараше га куцање рођенога срца или  
 Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несносни зад 
тај једначити звон сугестује, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне с 
је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасности, онда се нема кад мислити о умору.  
 се тамо ради, а за њим послаше једнога од оних младића, да се прикрије у кукурузу, који је одм 
не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од његове намере не може ништа бити, па, да би се што п 
 рече му жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буд 
пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и  
потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. </p> <p>— Није то тако —  
ад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, истина, обрадова меденици и дочеп 
к, брате, није!...{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси пет стотина, 
д може наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али 
д пута.{S} Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који би га издао.{S} Неки сељак, кога он по 
 у њега неописани страх: стаде да преза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања су 
еповерљиви опасни разбојник, који преза од сваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене злочине. </ 
е, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозор 
ани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ак 
одговори му апотекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је са 
неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необич 
>»Нека је, вратиће се она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђурица, па леже на њену постељу и п 
то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. </p> <p>— Ево ти снахе, побро — рече му Новиц 
еће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне 
 немо ћутање у околини, ниједнога знака од живота...{S} Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше ис 
, да га растављају само дваестак корака од њега.{S} Најзад се иза врзине помоли прво глава вран 
ачуђено, и не видевши никаквих остатака од ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Бож 
снице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити 
е, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде очајавати 
ло врачала и бајала.{S} Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба 
његова...{S} Толико је пута она слушала од момака разне изјаве — разуме се љубавне — али све то 
прикри забуну, беше се веома изненадила од овога неочекиванога поздрава. </p> <p>Сретен пође уз 
нену јелеку, како су необично одскочила од земље.{S} И после се одједном нађе над њим неко друг 
узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они  
>— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. </p> <p>— Маџарица,  
памучне подвезе за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарад 
а познатих му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> <p>За један часак Ђурица се  
Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова радост и послушно 
е да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских морала је бити Станка. »Ево згоде — пом 
се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> < 
удућности, која, истина, беше сакривена од очију јој, али први знаци беху тако неповољни, да јо 
— Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти знаш како пролазе они, који ра 
.{S} Ђурицу обузе нека непојмљива зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што д 
целарији, да би тако сачувао свога коња од заморна пута. — Може на његову коњу... </p> <p>— Па  
} Оно старо осећање — грозничава плашња од свакога секунда који протицаше, плашња општа од свач 
а сад, и после да се јавим за уцену, па од тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мени.  
девојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— За 
о посла — промуца кмет, пошто се прибра од првог утиска. </p> <p>— Јоване — обрте се Ђурица оно 
 сам не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и 
о због глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне какв 
/p> <p>Ђурицу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно осећање другим, повољнијим: »Сутр 
део час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с Новицом у село, право Матовој кући. </p 
 закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиром 
 једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога тренутка, кад је онако блес 
а часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачко 
 једне цигље, ни једнога већега парчета од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, 
раџбином, али га још више обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, господин-Мито, простота!. 
 помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. </p> <p>— Откуд теби, момче, ове ствари? 
рога и одлучна лица, он не изгуби ништа од своје одлучности и присебности, као што је досад оби 
га секунда који протицаше, плашња општа од свачега, од самога пространства, стаде да му се увла 
н. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S 
и је одмах испод куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одре 
 долијао. </p> <p>— Шта, има ли извешћа од синоћ? </p> <p>— Ништа ново.{S} Један је од нападача 
— насмеја се хајдук. — Море ти си жешћа од мога побратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу на похару 
ких података, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, био гла 
ама, чим пође за њим, постати отпадница од куће од родитеља, од села и целога света; знала је д 
, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти ја не знам, ни 
 зеленилу, нејасно оцртава по који кров од стаје, по неки стог заостала сена, тамни се понегде  
 се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно седе.{S} Само б 
не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p>— Е видиш, 
ла, да би таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S} И сад му се ређаху и понављаху у пам 
 улицом.{S} Не прође нико, само се отуд од кафане чујаше разговор, али се могло одмах опазити д 
 је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор,  
цело, ја радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш од других — проду 
} Омлитавиле, па не могу да држе... све од пића!...{S} Није требало да пијем, само сам се осрам 
сећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја... </p> <p>Уморни путници оживеш 
денца. </p> <p>Станка нарочито заостаде од њих, док не измакоше подоста.{S} Напунивши ведрице,  
на њива у планини — беше му све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се д 
ко неповољни, да јој се само срце стеже од те слутње.{S} На првом кораку у нови живот, она задр 
, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шест уво 
 поповој, па оде Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу, која је, док није црква набави 
або, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђурице и предаје другом жандарму, који је одводи...  
пред колебу у Матову бостаништу, где је од пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше никога, 
наш ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш тако — одг 
у по скупе жртве награбили.{S} Он им је од тога одвајао, као милостињу, по неку ситницу, да им  
иноћ? </p> <p>— Ништа ново.{S} Један је од нападача погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам 
.{S} Овај састанак пред судницом био је од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторит 
м Ђурица је и даље живео онако, како је од оца навикао.{S} Имања, може се рећи, и не имађаше.{S 
вио давањем новца под интерес.{S} То је од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим селима 
ла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.{S} Све, што се тицало т 
шће од шуштања суха лишћа, које постаје од његова трчања, постаде као права зверка која се спас 
> <p>— А, зликовче, изабрао си и оружје од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му руку. < 
ље. </p> <p>— Од муке, мој старче, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас 
чије је мишљење за њега било претежније од мишљења цела света. </p> <p>»Шта ли ће она рећи кад  
 је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, 
сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокролужанин слободно  
је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао — рече она  
глед могло се опазити, да су обе женске од онога реда, који не држи много на чедност и поштење. 
/p> <p>Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину самовољу.{S} Вид 
 љутито ритну и обрецну: </p> <p>— Даље од мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгу 
 беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадош 
а густо гложје, које се раширило подаље од стазе, на којој они стајаху. </p> <p>— Што ћу ти? —  
момчио.{S} Мајка му срезала дуге кошуље од убељена конопљана платна, сестра му их извезла црвен 
близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго зго 
ета и замишљено расположење овлада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна ув 
} Свакад нек се зна унапред колико коме од нас припада... </p> <p>— Тако, соколе, то је паметно 
од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере. </p> <p>— Хајде да се нађемо  
ћом, пробао печења и јаније, зготовљене од добрих јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар  
о и све жене из те улице, носила халине од неке загасите вунене тканине. </p> <p>— Чудо се ниси 
има сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но 
ај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре, нег 
а цео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке.{S} Наједаред узвикну весело: </p> <p 
голим и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лав 
, који зна, поуздано зна да сутра умире од куршума, па опет живи, једе, пије, спава, мисли...{S 
к који непрестано слуша овакве одговоре од свих правих криваца, те увиђа, да за овај мах не мож 
рувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури пре 
 Станка иђаше донекле са Јелицом, па се од потока, што протиче испод Радоњића кућа, одвоји и по 
ати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом само неку  
и га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђурица пр 
х склопише... тело се дрмну, покрете се од ударца куршумâ... зацрвени се кошуља на грудима... и 
 сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све 
/p> <p>Ђурица се освести.{S} Намршти се од бола у лактовима. </p> <p>— Изведите га напоље, нек  
е воље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и с 
{S} Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак.{S} Он је луд у том послу, па х 
ко удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше на 
ило туробних јесењих дана.{S} Живело се од данас до сутра, избегавала се свака одређенија мисао 
кикот, па, како се погледају, зацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко у 
 на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. </p> <p>— Е тога нема... њено се зна: пешкир  
а на ногама, које клецаху и повијаху се од умора и слабости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвену п 
розничаво стање...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по хладној, росној тр 
планинска ноћна студен, и она се стресе од зиме... </p> <p>»Нека је, вратиће се она сутра мирни 
еху тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа 
ујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега  
S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се 
рден... класа... »Онај качерски пући ће од муке, што му узабрах крушку испред носа! ...{S} Па к 
ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — од 
гова, потпуно његова, и да се више неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро поноћ.{S} По небу 
 неће бити слађега живота ни боље среће од њене милоште...{S} Болан, Станка Радоњића! ...{S} Ул 
исам целе недеље тренуо? </p> <p>— Биће од ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да питањ 
 пође за њим, постати отпадница од куће од родитеља, од села и целога света; знала је да тога ч 
 свакога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које постаје од његова трчања, п 
а наслонила на лактове, па сакрива лице од некога...{S} Митар је полагано преврте, погледа јој  
су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да 
, који дели шумадиске таласасте равнице од рудничких, начичканих једно до другога, брда и плани 
те радили. </p> <p>Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и на 
ако се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Што не оде у војску, па да 
 наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога предосећања и зебње...{S} Погледа  
е повио на кљусету, па труцка и одскаче од седла, по такту вранчева касања...{S} Некаква суморн 
окрете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе  
ан! — рече јој Јелица, навлачећи јелече од сукна. — Боље што не пође са нама! </p> <p>Девојке с 
де право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од нестрпљења.{S} 
, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре. </p> <p>— Што он мене криви за Пан 
дње. </p> <p>Ђурица се свакад збуњиваше од ових нежних белих руку, и обично муцаше тек што год  
и понашању било нечега, што их одбијаше од њега. </p> <p>Ђурица је опажао ово опште нерасположе 
ао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Лети се на 
танка, а усне јој се скупише и заиграше од усиљенога стезања. </p> <p>— Е, то не може да буде.. 
маху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква збрка, да 
ку кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена земљом 
им зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље него оца, учи 
овац, тежак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом н 
 А они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав твој... 
д једну лиснату букву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад требало доста времена да се повра 
о уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необична изјава  
оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако осећање у 
 Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то? </p> <p>— Шта сте по 
амо, он зна да нам не може тражити више од четвртине...{S} Боље му је овако, па неће ни пристат 
ебе не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест сто 
проговори он. </p> <p>Не остаде им више од стотине корака до реке.{S} Наједаред Пантовац поглед 
р само је тај један прозор зазидан више од половине.{S} То знам добро, запазио сам толико пута. 
важности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз његове руке« прошли. </p 
 руку.{S} Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо 
а њима ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не мо 
ише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђур 
и од изненаднога полета гладне вране, и од крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом сел 
е највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро сам учинио...{S} Ба 
оћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече 
а.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p 
еописан страх од самоће, од себе сама и од онога вечерњега сутона..{S} Застаде и ослушну...{S}  
мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изне 
ова општа бојазан од Вуја зависила је и од неких других узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не б 
.{S} Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла завила у св 
о беше велика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он ј 
. јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне вране, и од крештања безаз 
{S} А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{S} Ја знам десетину људи, које су ти 
ру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. </p> <p>Растадоше се као најбољи пријатељи. </ 
у...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, само нек се зна рачун између мене и тебе...{S}  
 виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. </p 
на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да ли га 
зару... </p> <p>Прве вратнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник.{S} То с 
гледа низ равно поље, и крв му се следи од страха, што му изазва ова изненадна коб.{S} Далеко п 
а и јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од Станке, прискочи старцу и стеже га својим снажним ру 
енка.{S} И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену љубав.{S} Она и не сања да б 
лесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За јечам?...{S} Раздао сам по народу, 
 као што може потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Напред т 
пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не боји зве 
 се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу те лагати, з 
ачина топио и постајао мекши и питомији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих ј 
..{S} Али је морао бити много опрезнији од жандарма.{S} Ономадашњи догађај показао му је, да се 
 се онај пређашњи живот чињаше сјајнији од сунца и лепши од свега на свету...{S} Да јој је само 
анама, али му се сад он учини страшнији од самога ђавола.{S} Нарочито му паде у очи оно лукаво  
а привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово мес 
раху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака викну: </p> < 
— А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва стајаху на ногама — сад вам праштам, а  
није га нико распитивао, и ако је сваки од његових нових познаника могао с поуздањем тврдити, д 
 све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је то извршио.{S} Том пр 
 ако није било места опомени, јер сваки од њих беше вичан томе послу. </p> <p>Кренуше се, полак 
ра у колу... само се, истина, мање шали од осталих.{S} Али опет.... </p> <p>— Како то хајдук?.. 
и из ланца и да су, према томе, побегли од опасности. </p> <p>Кроз четврт часа хајдуци прегазиш 
Све косе попадаше, а косачи, пребледели од страха, гледаху зачуђено у наперене пушчане грлиће,  
ви на њу.{S} Тако се још нису ни видели од повратка. </p> <p>Ђурица осећаше јасно да у њему нем 
 глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања... све се у њему згрудвало, смешало, след 
Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро ск 
... </p> <p>Дан стрељања досад су крили од њега...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и  
ватајући положај хајдука, који се удаљи од свога посла. </p> <p>— Једини ти је пут, синко, да с 
 оживи.{S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде о 
виждуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замр 
Обојица изиђоше из куће и, неопажени ни од кога, одоше кроз село, договарајући се о даљим своји 
 кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он  
нечувене злочине. </p> <p>»Шта хоће они од мене... па и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да 
у — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног и неочекиванога питања. </p> <p>— Сам 
one unit="subSection" /> <p>А варош ври од нестрпљења... </p> <p>Капетан је напослетку добио та 
јене у густу белу маглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и зелени се весело, светло, радосно... 
лу; а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањ 
му онакав кицошки изглед највише зависи од кратке кошуље, ма нико се не усуди кршити адета, кој 
че и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе 
p> <p>— Казао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Ста 
сад требало доста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о даљим својим корацима 
ним мишицама позавидели би многи атлети од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде на једном месту,  
с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво... </p> <p>— Остави се залуднице, вјере т 
не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и ве 
, молим те.{S} Хтео сам се после изести од муке.{S} Сад је све друкчије, не брини. </p> <p>— Др 
 тек да је она била у великој опасности од потере. </p> <p>— Где сам била!...{S} Сад си ме се с 
ми требале. </p> <p>— Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити  
ни и радосни сиђоше у село, загледајући од жеље у свако дрво, у сваки камен. </p> <p>Стигоше Ђу 
зно корача момак, бојећи се и презајући од свакога звука, од сваке људске појаве на улици.{S} Ж 
полуосмејак, па би онда, као одбацујући од себе такву похвалу, додао: </p> <p>— Прођи се, чича, 
, поређани су сниски неокречени кућерци од набоја.{S} Око понеке кућице нема ни толико дворишта 
их се овај намах расани и разрогачи очи од страха и чуда... </p> <p>Ђурица и Станка стадоше нап 
рашини.{S} Он се трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека насред пута.{S} Ни сам не зн 
ако детињски уплашио, као што се уплаши од овог обичног отварања врата; усред неме и дуготрајне 
. — рече он, али се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: — Нека ње тамо у селу, није ми 
рукама заклони.{S} А Марко, обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом  
а сламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјањ 
 живот чињаше сјајнији од сунца и лепши од свега на свету...{S} Да јој је само још једном да ст 
.{S} И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати... и све то због њега..  
ашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито, баци  
окрете да пође кући, загледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, узе Ст 
а мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много  
јући шта ради...{S} То му је једини лек од оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{ 
ој је досад био потребан јаван одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, заш 
 у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.{S} Маркова кућа беше бл 
права жена, па после да се не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! — викну Радован 
по мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд,  
, богме, не!{S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он 
е чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако  
их, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију. </p> <p>Вују севнуше очи необич 
да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је жив човек!... </p> <p>Дан с 
 ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито падаше у очи целом својом спољашношћу и 
те и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака обрће и надгледа. </p> <p>— Одмакни де мало т 
у и тиме надражише курјаке, те се један од њих залети први и скочи на чатал.{S} У исти мах севн 
свестио.{S} Сад се повраћа — рече један од људи. </p> <p>Ђурица се освести.{S} Намршти се од бо 
покорава и слуша.{S} Митар одвоји један од конопаца, што их је за овај случај понео, па му веза 
 предузећима, он беше или вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо без њега није ништа преду 
нуо!...{S} Полази напред! — викну један од нападача, и Никола осети јак ударац у леђа. </p> <p> 
е некуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи  
и га се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја зависила је и од неких других узрока. </p> <p>Р 
дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга не 
 је имао кратак постављен капут, купљен од једнога Сремца, и на глави малу шиљасту шубару.{S} С 
/p> <p>— Он се до синоћ мало прибојавао од мене.{S} Лудак! — рече јој Новица. — А мени је његов 
ла та помисао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...{S}  
рко беше веома танка стања, тек побегао од сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чуд 
пређашњи слободни живот, кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под закриље овога Ву 
ери!{S} Сав свет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старачке руке, обухвата 
а Букуље појави се сјајно црвенило, као од огромна пожара, па му се зраци размицаху све више и  
умадији.{S} Изнајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга на 
у је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. </p> <p>Постепеним током догађаја Ђурица се ве 
њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да  
 полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? </p> <p> 
ко очајнички. — Оно је неко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари.  
а нека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првога посла, само да га придобијем.{S} Видиш, 
во, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајт 
е од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се двадесет пута кроз оно п 
још уковрчени црни и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још страшнији, необичнији изгле 
љајући се како би се до забрана одвојио од Сима, који непрестано иђаше уз њега.{S} Сад је био п 
 друга.. </p> <p>— Вала и јесте одвојио од других.{S} Само да није онаки... да кажем... тхе, па 
 нано, одавно.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге  
еоских момака, већ је његов пут одвојио од осталих.{S} Ну имађаше он још других карактерних осо 
ст стотина дуката, што си ономад примио од Никетића?{S} Паре овамо, или сад гинеш! — викну Ђури 
ишта бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових савета, који му веома тешко падаху, пр 
а једном виру.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући г 
војих опанака. </p> <p>Полицајац, онако од прилике, погледа у једну страну крова и рече: </p> < 
<p>— Ништа ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да  
онако, као и сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непрестано стајала пред очима као 
 полегали кâ зечеви, кад су људи далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук. — Мо 
 селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они путници горе по  
дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности.{S} Народ господа, корача, пр 
ознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. </p> <p>—  
рата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача почиње дизати, притрча и притисну га озго. < 
ову паприку — викну Митко ашчија, преко од канцеларије. </p> <p>»Ала живе ова господа! — помисл 
— викну Новица на другим вратима, преко од њихове собе. — Устани, дијете, испеци нам каву. </p> 
а гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си с 
 лице испод очију на ниже. </p> <p>Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим по 
 ваљад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од других, па... ето!... — одговори он уздахнувши. </p> 
 таква ми је, ваљад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од других, па... ето!... — одговори он узд 
 код Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. </p>  
м шта раздавао.{S} Мало је што и остало од оних двеста... </p> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе  
ајка му весела лица подноси укусно јело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, 
 Тако они увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђ 
> <p>— Чуо сам. </p> <p>— Е видиш, само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па како бих те 
о тога првога питања, страховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на расп 
Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, па води  
 с врата.{S} Не знам само који ли је то од његових долијао. </p> <p>— Шта, има ли извешћа од си 
а се он, као у шали. </p> <p>— Је ли то од истине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га она оз 
ти. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И ту с 
, бели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са мном.... </p> <p>— Не знам, али ко мо 
баба гле дајући у страну. </p> <p>Писар од тог одговора поста још веселији. </p> <p>— Ено мотик 
тавној вољи; кад виде како један бистар од природе ум може да влада ученима и неукима — Вујо по 
 компанији једно пиштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог и бес 
 смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се мучит 
смејаној кћери!{S} Сав свет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старачке рук 
је са стране.{S} Сад добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје...  
а доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{S} А к 
е газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатимо у једној варо 
и измамили у гору, терали их да отимају од народа за њихов рачун, па их после поубијали и узели 
апотекар, а његови слушаоци да попуцају од смеха таквој досетци. </p> <p>— Па добро, де клади с 
који са мном мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће 
 је Никола отишао да наплати облигацију од двеста дуката.{S} Знали су да је Николина задруга на 
 да је ономад наплатио једну облигацију од шест стотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто 
те се он Ђурици, који не одвајаше очију од Јуле. </p> <p>— Ја нисам с раскида, ако она хоће...  
у; удесили су да се оделом не разликују од становника своје улице.{S} Ђурица је, преко гломазни 
у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огласити за хајду 
ате — рече му комшија, изневши поцрнелу од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, само нас 
еким бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што за ме 
на, привеже Ђурицу за себе, остајаће му од похара много више, но што је Вују остајало.{S} Од је 
му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да је пру 
ца, нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од овога. </p> <p>— Та не марим ти баш за финим дуваном 
аш заваравати.{S} Подај и њему половину од добити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да  
 да се разговоримо. </p> <p>Ђурица зину од чуда и стаде на месту као укопан. </p> <p>— Зар ти п 
ло писмен.{S} Угледавши Ђурицу, он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час 
мењајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зину од чуда. </p> <p>— Хајдуци немају никаква посла с поште 
ривених, кућица, што тону у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; привлаче га она китњас 
ра ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Што не зн 
ри очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним ж 
о себе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа. </p> <p>— Јок, једни ће на  
вени, само им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају на прсте...{S} Старцу тешко дисат 
ом масом жандарми коњаници како одскачу од седла у лаганом касу, види се између њих нека нејасн 
оњића! ...{S} Улетео бих онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем,  
еше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара 
ло и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Неко ново, дос 
тави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад окретоше подножјем Венчаца, оном шумо 
рна брига, онај опрезни, нервозни страх од изненадна напада, коме се, и ако вероваху у околину, 
потрчавши мало, обузе га неописан страх од самоће, од себе сама и од онога вечерњега сутона..{S 
p> <p>— Камо се, по Богу си?... полудех од муке — рече он. </p> <p>— Е, синовче, на муци се поз 
едаше. </p> <p>— Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавши је страсно. </p>  
и тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{ 
рно низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, биле смо све у кошуљама. 
га овај. </p> <p>— Богме јесте; излудих од муке — одговори Ђурица. </p> <p>— Ха, сињу ли му душ 
ћи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, неразговетне слике, што га и са 
еса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још са 
ха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу 
е од моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — д 
. </p> <p>— Па добро, али што ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шта кријем!..{S} Да ти причам  
> <p>— Ја не знам, господине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да ништа не знам за те  
з овога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Ил 
еху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен.{S} Било је  
 брдашца, што су му поглед миловала још од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, покош 
вши поцрнелу од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а  
ва, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћу 
дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друштвом, које им је Вујо спремио, ударише на 
 непомућене и безбрижне среће, којој се одаваху, док она беше код родитеља.{S} Сад се још више  
стаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете одавде, не може се више врдати. </p> <p>Сви ћутаху, оче 
шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод 
се данас мало проведеш.{S} Неки трговци одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да 
е људе, како ће они? </p> <p>— Ови наши одавде поуздани су ти сви, а они су из других села сви  
ш куд хоћеш. </p> <p>— А како да изиђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, само ти кажи. </p>  
на ономе брегу... да се добацим каменом одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад нас ти поведи на ону ст 
ре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. </p> <p>— Одистине, зар б 
се чувај... </p> <p>— Знам ја то, нано, одавно.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не брини се т 
ш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине са вама!{S} 
дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике радње са шљивам 
та није доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по 
а легне опет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </p> </div> <div 
воју дужност... </p> <p>Жандарми певају одавно, сваки је засветлео очима, а он не осећа још ниш 
овој тешкој и необичној самоћи. </p> <p>Одавно она већ није више она Станка, која је била девој 
ично, тек само да што каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. </p> <p>— Хајде, вала 
тида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па рече Панто 
олико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш 
на саопштила своје откриће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху говор о том 
обом жива, повезана хајдука...{S} Он му одаје све своје јатаке, прича о целој организацији вели 
 кроз некаква сниска вратанца ступише у одају.{S} Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намеште 
ма...{S} Најзад се некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић.{S} Сад би могао убости  
а мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема прозора. </p> <p>Капетан је још путем саста 
 дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.{S} Иза једнога жбуна издиже се Мар 
ировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно оданде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — 
и — одговори он, ударивши гласом на оно оданде, услед чега Станка намах поцрвене. </p> <p>— Чуј 
ав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одати. </p> <p>— Хе — одговори писар — имамо ми поуздан 
ци се преко ограде и паде у кукуруз.{S} Одатле јурну напред, док измаче далеко на чистину, па о 
ега сви радници из потеса носе воду.{S} Одатле му падоше у очи неколико раденика у једној стран 
ати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући.{S} На ногама  
 у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујући од себе такву похвалу, додао: </p> <p>— Прођ 
 А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајдука? </p> <p>Ђурица се намршти, јер не н 
и на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевицом Станком 
и ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуко 
у држању и понашању било нечега, што их одбијаше од њега. </p> <p>Ђурица је опажао ово опште не 
ебе, рече: </p> <p>— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — 
у, која се одиграва пред њима.{S} Милош одборник ухватио у свом кукурузу крмачу једнога сиромаш 
сар са пандурима, кметом, бировом и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео да об 
н, па то ти је — објасни јој кћи једног одборника. </p> <p>Хм, опет то није...{S} Нека га, нек  
га у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју 
купило доста народа.{S} Попа већ позвао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко ће шта нос 
а у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тражаху по кући.{S} После краткога 
 </p> <p>— Нек му је срећно! — повикаше одборници, и Сретен, весео и задовољан, приђе руци попо 
ионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску икону Спас 
вршеном претресу, који потписаше кмет и одборници.{S} Писар и кмет остадоше у заседању да се, п 
па се обрте кнезу: — Шта велиш? </p> <p>Одборници погледаше зачуђено, кнез се намршти, па приђе 
рече писар и махну главом кмету, који с одборницима, пандурима и бировом уђе у кућу. </p> <p>Пи 
у но у твом. </p> <p>Ђурица се насмеја; одброја сто банкнота из крвава завеска и пружи их Новиц 
S} У Радоњића забрану седоше.{S} Ђурица одброја осамдесет банкнота и даде их Новици. </p> <p>—  
 стану на врата. </p> <p>Митар жандарм, одважан момак, стаде први, и по упуству капетанову поку 
опадало.{S} Он постаде опет онај стари, одважни младић, који срља у опасност без размишљања...  
.{S} Као да су обојица осећали да треба одважно издржати овај први поглед, па застадоше, не мич 
заповедати.{S} Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се наг 
ен нос, који издаваше велику срчаност и одважност.{S} Под ниским, испупченим челом, сијаху два  
шити посао.{S} Због те његове плаховите одважности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајду 
а не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их слободно и отворено погледа.{S} Још ни 
дузе Ђурици последњу мрву присебности и одважности.{S} Он, за тренутак, заборави где је, забора 
о, али га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бе 
— Доста, бабо, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђурице и предаје другом жандарму, који је  
сматрајући како Ђурица невештим прстима одваја један по један лист папира.{S} И сам Никола се з 
вши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје 
 још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак.{S} Он је луд у том  
ци ове каване, увек у једно исто време, одвајају у засебну собу, откуда се више не враћају те в 
пе жртве награбили.{S} Он им је од тога одвајао, као милостињу, по неку ситницу, да им се нађе  
латног одела свештеникова, од кога није одвајао очију.{S} И најзад сећа се да је тада све било  
стављао пређашњи слободни живот, кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под закриље  
 ли тако? — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очију од Јуле. </p> <p>— Ја нисам с раскида, а 
а се надала овом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом месту, по 
 у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију. </p> <p>За зеленим столом с 
заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах се могло опазити, да ј 
 дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе је право својој кући.{S} Мајка га дочека у двори 
Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју? 
тар с једним пандуром, те устаде, па га одведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S} З 
светло, слатко...{S} И никад га више не одведоше цркви и не причестише. </p> <p>— Јеси ли често 
е било оваких разбојника.{S} Али шта је одвело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и толики свет?. 
исли, да му свакога часа могу одузети и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, м 
рице и предаје другом жандарму, који је одводи... </p> <p>— Где је ковач?...{S} Скидај!... — ве 
иково се лице замрачи. </p> <p>— Ако си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се  
му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> <p>За један часак Ђурица се спусти са в 
а да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме  
отока, што протиче испод Радоњића кућа, одвоји и пође сама.{S} Путом само Јелица весело причаше 
равилна облика, која се носи, иде...{S} Одвоји се по која гомилица, по један и по двојица потрч 
бије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео Вуј 
разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака викну: 
начило да се покорава и слуша.{S} Митар одвоји један од конопаца, што их је за овај случај поне 
атвори.{S} Једном пандуру рече да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и да га проб 
с, домишљајући се како би се до забрана одвојио од Сима, који непрестано иђаше уз њега.{S} Сад  
чи. </p> <p>— Ако си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. < 
прихвати друга.. </p> <p>— Вала и јесте одвојио од других.{S} Само да није онаки... да кажем... 
м ја то, нано, одавно.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш з 
азили раније, то је јасно, јер се један одвојио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут  
м свих сеоских момака, већ је његов пут одвојио од осталих.{S} Ну имађаше он још других каракте 
S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на т 
стерах из овога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати. 
рица заостаде код Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — рече  
 се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у једну густу хлад 
лабо шкиљи, обрте се пандуру: </p> <p>— Одврни ту лампу. </p> <p>Кад паде јака светлост на Стан 
г, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу испод суднице и закључаше... </p>  
 Не могу, ништа не могу...{S} Спавај! — одговара Ђурица, па опет леже. </p> <p>У глави му читав 
а. </p> <p>— Свет...{S} Шта свет! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p>  
<p>— Море, децо, гледајте своја посла — одговара им онај с пушком, отресајући печен кукуруз и з 
ео, па да се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да се ниси прекрстио, болан 
>— Ни глава ти, брајко, не може проћи — одговара терзија. </p> <p>— Колико даш, де? </p> <p>— Ш 
р, а ракију Јанко. </p> <p>— Хвала им — одговара Ђурица механички, и гледа како пандур расеца б 
 <p>— Та нека ме, снахо, могу и овако — одговара он Станки, која му нуди јастук. — Напослетку н 
 не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева коња како ч 
ала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само ид 
ст свећице.{S} Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разговор. </p> <p>— К 
у, остаде жива...{S} И опет, како вешто одговара на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је. 
је сад? — рече Ђурица, заклањајући се и одговарајући на знак.{S} Звиждање се понови као и пре,  
? </p> <p>— Нећу, господине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она одлучн 
 нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да причека 
S} Звиждање се понови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. </p> <p>— Откуд ти  
, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека одговор. </p> <p>— Хе, момче, — одговори Јанко после кр 
 је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеже раменима. </p> <p>— С  
 опасно.{S} Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. </p> <p>Ђурица је  
ече му свештеник, очекујући жудно његов одговор. </p> <p>— Е, мој попо! ...{S} Камо среће да им 
Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На кленовичкој реци Ђурица се одмори д 
у човеку ’вако подметати — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истин 
едаше пуним жудње погледом, и очекиваше одговор не дишући. </p> <p>— Како ти кажеш... — прошапт 
не дишући, као да сад тек очекује прави одговор, од кога јој зависи све. </p> <p>Ђурица пак хте 
еде запечатити у души тај неми последњи одговор охладнела срца, које говори о неверству, поглед 
ћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, како да објасни човеку своје присуство на овом 
о надлагивање сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти тешко тако, 
е сме...{S} Али ко зна... може још доћи одговор...{S} И срце се опет почиње растапати... </p> < 
мо питање ставља на расположење повољан одговор, он дође к себи и, погледавши капетана право у  
гледа му се видело да очекује неповољан одговор. </p> <p>— Свршисмо, али Мита плати главом. </p 
 спасти.« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: </p> <p>— Ја не знам, господине, шта хоћеш од  
а шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се изненађен и зачуђен. </p> <p>...{S}Ова 
а и зачуди се, кад се он намршти на њен одговор. </p> <p>— Што ти није мило? — рече он чудећи с 
 и срећан осмех заигра јој на лицу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као да само то ч 
клопила уморне старачке очи?«...{S} Као одговор на његову зебњу зачу се из отворене собе сухо с 
е одмори део час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с Новицом у село, право Матовој  
у Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави  
о с прекидима. </p> <p>Не чувши никаква одговора, покупи оружје и пође напред.{S} После неколик 
 </p> <p>Отпре би се Станка после таква одговора уплашила и стала би распитивати и домишљати се 
а погледа свештеника, очекујући повољна одговора. </p> <p>— Знам шта мислиш, синко.{S} То не мо 
е дајући у страну. </p> <p>Писар од тог одговора поста још веселији. </p> <p>— Ено мотике — вик 
 </p> <p>Ђурица се намршти, јер не нађе одговора на то питање.{S} Или, управо, нађе га, али он  
ем пред врата и лупнем јако...{S} Не би одговора задуго.{S} Лупнем опет...{S} Отворише се изнут 
 као човек који непрестано слуша овакве одговоре од свих правих криваца, те увиђа, да за овај м 
 за тај случај потребно и његово мњење, одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{ 
еби и, погледавши капетана право у очи, одговори одлучно: </p> <p>— Не знам, господине!...{S} Ш 
стране капка.{S} Полако, тресући руком, одговори на куцање.{S} Капак лагано шкрипну, и Ђурица о 
ице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: </p> <p>— Истину си рекла.{S} Шта ти имаш с ј 
 на његово питање: шта учини с Новицом, одговори му: </p> <p>— Погинуо је. </p> <p>— Како! ...{ 
е ухваћена миша.{S} Ђурица дахну душом, одговори истим знаком и задовољно, после безузрочна стр 
{S} Згода!... </p> <p>— Зацело згода! — одговори Ђурица весело, коме се допаде што је Новица пр 
ренувши се Вују. </p> <p>— Жива била! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци 
 Каквог курјака, ’натема те не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко. </p> <p>— Ја, вала, ј 
м другим, знаш... </p> <p>— Ево руке! — одговори она, па му се усхићена и весела баци на груди. 
тапати... </p> <p>— Хвала, господине! — одговори он и седе за сто, помичући и намештајући тешко 
</p> <p>— Хајде, вала; једном се мре! — одговори Пантовац, севајући очима бесно. — Подај и њој  
ти главом. </p> <p>— Их, болан брате! — одговори Вујо, али му нестрпељива радозналост не силажа 
о. </p> <p>— Има нешто... биће, биће! — одговори Вујо, па, затварајући прозор, додаде: — Пожури 
а тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одговори Марко и оде кући замишљен и озбиљан, мислећи о 
</p> <p>— Само ти мрдни, па не брини! — одговори Новица, за кога то, као што изгледаше, не беше 
ручак. </p> <p>— Ништа, море, иди ти! — одговори Ђурица збуњено. </p> <p>И поп их беше угледао  
p>— Зар не знаш шта хоће оваки гости! — одговори му Пантовац, па затим викну: — Седи!{S} Седи д 
ла своју кућу, него да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом в 
S} Чекај, молим те... остави ме мало! — одговори она збуњено и, не погледавши га више, одјури и 
— Што ћу те лагати, зар је мени мило! — одговори она и зачуди се, кад се он намршти на њен одго 
авити. </p> <p>— Знам, знам... добро! — одговори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а 
јуче изјутра онај случај у Кленовику! — одговори капетан. </p> <p>— Шта, ми нисмо чули? — повик 
да чека одговор. </p> <p>— Хе, момче, — одговори Јанко после краткога ћутања — траљава посла!{S 
Стари смо познаници.{S} Ха-ха-ха! ... — одговори Пантовац и стаде да савија цигару. </p> <p>Нас 
 </p> <p>— Сад ћу, не улази овамо!... — одговори отуд женски глас. </p> <p>Побратими се вратише 
од оца, мало од других, па... ето!... — одговори он уздахнувши. </p> <p>— То је, то је, знам ја 
>— Ене сад... шта ти дође у главу!... — одговори Ђурица тако наивно, да одједном растера сваку  
>— Потера!...{S} Вујо послао овога... — одговори Јово. </p> <p>— Казао ти чико да бегате на Кор 
ено. </p> <p>— Знаш... да си тешка... — одговори он и поцрвене. </p> <p>Она га погледа пажљиво, 
кад смо двојица... треба се чувати... — одговори Симо и обори главу, гледајући да се не сусретн 
 си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђурица, запињући. — Сутра ћу овде преданити, п 
добро најпосле, кад ти је он казао... — одговори Ђурица равнодушно.{S} Морамо да се одморимо у  
 </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... — одговори он, па приђе вратима, кроз која је ушла Станка 
им заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо... — одговори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од ис 
p> <p>— Године су, дијете, старост... — одговори она, затварајући за њима врата. </p> <p>Кад се 
/p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно то сећање, да сам п 
љах друго... </p> <p>— И ја мишљах... — одговори Станка, али ни она не исказа своју мисао, која 
ут ће бити готово...{S} Док тренеш... — одговори Митар. </p> <p>Један пандур унесе целу тепсију 
p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? — одговори Палилулац. </p> <p>— Та оно није да нисам, зна 
њима! </p> <p>— Ја шта си ти мислила? — одговори он, осмехнувши се иронично. — Да седим једнако 
} Јеси чула за Ђурицу? </p> <p>— Шта? — одговори она и застаде. </p> <p>— Хтео да убије кмета,  
ај њега на под. </p> <p>— Што, Стале? — одговори он и пребаци своју руку преко њена рамена. </p 
... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — одговори трећа. </p> <p>— А шта му манишеш? — поче опет 
а ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђурица, пребацивши руку преко ње. </p> <p>— Је 
 </p> <p>— Дођох, вала...{S} Како си? — одговори Ђурица и стеже му пружену руку. </p> <p>— Добр 
клетој помрчини. </p> <p>— Што ће ти? — одговори Станка. — Како ја по сву ноћ седим сама, па ћу 
 Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? — одговори Никола, чудећи се тачном рачуну, који му Ђуриц 
</p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, први пут у животу у оне 
не опази. </p> <p>— Откуд ти то знаш? — одговори он, и одмах се покаја што овако лакомислено за 
нога нема ништа? </p> <p>— Што питаш? — одговори она осмехнувши се. — Знам да жене у том стању  
о!...{S} О каквом убиству ти говориш? — одговори Симо зачуђено, али му преко лица прелете смртн 
арај, море, озебох на овом кијамету — — одговори Ђурица. </p> <p>Врата се отворише; иза њих зин 
ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуди ћата. </p> <p>То б 
— Море остави ме, није ми сад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у кога. </p> <p 
ствену слику пред собом. </p> <p>— Ја — одговори она — само кад доживех да опет видим ово!... < 
о свога свештеника. </p> <p>— Хоћу ја — одговори поп, осврћући се на Пантовца, који већ беше пр 
подметнули они што ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му некако чудновато севнуше. </p 
вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Радован љутито, па се окрете и оде уз поток 
су пречњаци, а ноге се бацају таквима — одговори му апотекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гл 
 он? </p> <p>— Оде у Локву с косачима — одговори дечко. </p> <p>— Колико их беше? </p> <p>— Пет 
> <p>— Сестричина ми... удовица јадна — одговори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што  
хати? </p> <p>— Умећу, ако имате коња — одговори она. </p> <p>— Добросав ће сад с писаром, а ко 
> <p>— Код Петра су завоји и стаклета — одговори Митар. — А, ево, у груди! ... — рече он, углед 
ет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од д 
и друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори му сусед, младић као и он — ми те сви стимавам 
. </p> <p>— Шта ћеш је прегледати сад — одговори Радисав.{S} Он је већ у другом округу. </p> <p 
а, друкчије би се ти освртао око себе — одговори Пантовац, смешећи се. </p> <p>— Што, зар... </ 
а ћеш јавити? </p> <p>— Не бери бриге — одговори кмет, правећи тајанствени израз на лицу. — Све 
p> <p>— Тако вели. </p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На пут 
</p> <p>— Па добро, кад није друкчије — одговори Ђурица забринуто. — Ја ћу је за ноћас сакрити  
њу срџбу. </p> <p>— Калауз из Паланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. 
/p> <p>— Богме јесте; излудих од муке — одговори Ђурица. </p> <p>— Ха, сињу ли му душу... чекни 
S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље, даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му руке. — И 
тикле. </p> <p>— Варате се, господине — одговори му апотекар. — Кад су беснели по овом крају Је 
тренуо? </p> <p>— Биће од ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да питање није управљено  
ите!... </p> <p>— То су, брате, свиње — одговори онај први — а свињче... истина јесте, у неку р 
орак... </p> <p>— Добро велиш, Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја кажем.{S} Нека сваки в 
емо ни продавати, но узмите па једите — одговори стражар и даде им по један печен кукуруз. </p> 
о је Маркова девојка, из поштене куће — одговори Ђурица, мењајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зин 
учно да ће он што одати. </p> <p>— Хе — одговори писар — имамо ми поуздан лек за то — и насмеши 
 </p> <p>— Није он ни мени давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и други 
од мене, па читајте... на њој то пише — одговори Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је 
 Ја ти рекох једном, па сад то остави — одговори Ђурица, а очи му плануше нервозном љутином. —  
 Мене чувају моји сељани, њега његови — одговори Ђурица. </p> <p>— Вала, мени је право, како хо 
’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угреја иглу и забоде је под др 
а овај посао требају ми поуздани људи — одговори Вујо одсечно, не остављајући ни мало места за  
 <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p>Вујо се насмеја, и држећи то з 
и. </p> <p>— Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напослетку, пристајем з 
па се суше. </p> <p>— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на  
рату!{S} Нећу ти ово никад заборавити — одговори збуњен Ђурица. </p> <p>— Та ма’ни, човече!{S}  
мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да 
Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — одговори му Станка. — А ја сам задовољна. </p> <p>— Ама 
не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица задрхта. </ 
гу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут. </p> <p>Кад стиже кући, Ву 
з реку, не знајући да ћу на њих наићи — одговори он, ударивши гласом на оно оданде, услед чега  
још на ходу. </p> <p>— Отишао је кући — одговори Ђурица, прилазећи му. </p> <p>— А-а... а ја ре 
идим је ли жена што спремила за ручак — одговори други, за кога није било сумње да је Пера писа 
ако раде? </p> <p>— Па... готово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево т 
 су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене једро развијене руке. </p> < 
> <p>— Па... кô свуд: по два на струк — одговори овај. </p> <p>— Па зар у сто клипова товар жит 
овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — одговори она осмехнувши се. </p> <p>Он јој пребаци руку 
 ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђурица веома благим гласом. </p> <p>— Бог с то 
Зар из ’наке куће?!... </p> <p>— Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се  
аш? </p> <p>— Могу, вала, залудан сам — одговори Радован и оде за Ђурицом. </p> <p>Прођоше неко 
/p> <p>— Нећу више тако да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с тобом.{S}  
евши синчића на брду. </p> <p>— Чујем — одговори дете осврнувши се. </p> <p>— Јеси нашао јагњад 
 спремај, а и ја одох да што разберем — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитиват 
и те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он потресеним гласом. </p> <p>Свештеник се изн 
 се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучно. </p> <p>Он јој приђе ближе, узе ј 
p> <p>— Молим, ја сам се пре абоновао — одговори апотекар. </p> <p>— Дајте пандуре, поклаше се  
— Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ. </p> <p>Људи наставише да исказују јед 
же ништа бити. </p> <p>— Није то тако — одговори му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било,  
</p> <p>— Па добро, кад ти велиш тако — одговори Пантовац, јер је научио да слуша сваку Вујову  
з луке.{S} Ономад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. </p> <p>Писар од тог 
ека, можемо и овде наредити што имамо — одговори Ђурица, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже г 
Шта ћу се спремати, но хајде да идемо — одговори она, а у оку јој засја необична радост. »То је 
инуто. </p> <p>— Не брини, прећи ћемо — одговори Ђурица, па сви троје убрзаше корак. </p> <p>Ка 
 ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. </p> <p>Вујо задрж 
ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са столице. — Јово, ја бих  
нешто... ено тамо на дувару приковано — одговори кмет, показујући очима на ону објаву среске вл 
; ја ћу полако путом. </p> <p>— Добро — одговори онај из помрчине и нестаде га. </p> <p>Ђурица  
— рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти за то — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и тако, т 
је и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. </p> <p>— Е тог 
p> <p>— Море, Ђуро, надлагује се свет — одговори Сретен муцајући и бледећи. — Ја, вала, знаш са 
иде сутра у Жабаре да капарише ракију — одговори Симо. </p> <p>— Кад? </p> <p>— Зором. </p> <p> 
и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — одговори Станка и оде пољем, ступајући замишљено и узбу 
жи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — одговори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите  
. </p> <p>— Не вичи, море, имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђурици. — Како си, дешо?...{S} 
уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох — одговори Ђурица слабим гласом — но склањај ме сад, ако  
> <p>— Чек’ да наместим твој покривач — одговори Новица, па оде те навуче поњаву преко сламнога 
ораш. </p> <p>— После нећу и да хоћеш — одговори Станка, осмехнувши се. </p> <p>— Ехеј, море, п 
и се џепа. </p> <p>— Па... како хоћеш — одговори Новица овеселивши. — Поузданија ми је пара у м 
ете убити? </p> <p>— Јок, не море још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће т 
сам ти ономлане мертеке из наше шуме -— одговори Ђурица и насмеја се пријатељски, као стари поз 
ватове! </p> <p>Вујо слеже раменима, па одговори: </p> <p>— Чините, напослетку, како хоћете; не 
ој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: </p> <p>— Нека дође, па шта би? 
Кад је она поменула, тако ће и бити« па одговори: </p> <p>— Јесте, из вароши је. </p> <p>— А то 
ла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју 
ишта... </p> <p>Станка обори главу и не одговори ништа на ову изненадну милост Ђуричину. </p> < 
> <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе. </p> <p>Ђурица  
јанством погледа зликовца право у очи и одговори му: </p> <p>— Ово је место, где само ја могу г 
ш више осоколи, па је погледа озбиљно и одговори: </p> <p>— Не шалим се, среће ми хајдучке!{S}  
е Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два дука 
да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори.{S} Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не мо 
ас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: </p> <p>— Оне раде тешке послове, па не могу  
њу јектенију и Обрад му танко гласовито одговори: амин, кмет повика: </p> <p>— Господајте, људи 
 зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини како зна, само нек пази на људе«. 
ст уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде одговорити на поздрав, ни понудити госта да седне. </p> 
 се заклонише за дрва, спремише пушке и одговорише на знак.{S} И с једне и друге стране понавља 
 кућа), па даде знак.{S} Испред куће му одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљиво  
ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, па се уздржа и запита: </p> <p>— Баш увек та 
вој успех, јер му се учини да је с оним одговором постигао циљ. </p> <p>— Што ћу их тражити, ка 
<p>— Ми смо, наши смо... — убрза Јово с одговором, видевши пружену пушку.{S} За њим иђаше Панто 
да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да 
} То беше велика загонетка, коју кад би одгоненуо, похватао би све конце у своје руке.{S} Али о 
енуо, није пружио довољно материјала за одгонетање. </p> <p>Капетан оде са писарима у канцелари 
роговоривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу 
<p>После вечере, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Баб 
касмо?{S} И наша се љубав једном сврши, оде, нестаде је...{S} Ама зар сам зато ја трпела толику 
ко ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и 
гуја! </p> <p>Ђурица, полако и опрезно, оде пред кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, као и сви ја 
уз из Паланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. </p> <p>— Све једно.{S} 
х шаком у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у Локву с косачима — одговори дечко. </p> <p>— Коли 
де више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба малога ручка. 
нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јаве н 
ихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десним рамено 
де одморити.{S} После краћега двоумљења оде к Јову. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
ти уради, соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе. < 
тим твој покривач — одговори Новица, па оде те навуче поњаву преко сламнога јастука и врати се  
е ћемо се разговарати — рече Ђурица, па оде. </p> <p>»Погреших што слагах — стаде Вујо мислити, 
 Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} 
>— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје место, беше в 
S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде на свињац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у кући  
ека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, нема се куд 
з вароши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, ево нам трећег 
а истрча напред, приђе руци поповој, па оде Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу, кој 
равом, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.{S} Чекала је три вечера узалуд.{S 
 — вели нам — купајте се слободно« — па оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од стида. 
ебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од мен 
довољена, закон је извршен! </p> <p>Кад оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе 
ли опет он добро напредује. </p> <p>Кад оде посланик за Новицу, њих двојица седоше да ручају и  
p> <p>— Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко Јеловичких планина и  
нчацу, а Новица пође истим правцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође  
 зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у Локву с косачима — одговори деч 
нка замаче за шљивар испод куће па отуд оде право у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазн 
сен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угледа како о 
рце од камена!« — вели један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гр 
осна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд 
 Хајде, не дроби ту — одговори Станка и оде пољем, ступајући замишљено и узбуђено... </p> <p>.. 
ле већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. </p> <p>Вујо задржа Радована. </p> < 
окле год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и огр 
е пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши на месту, стаде претурат 
 Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јаружице, изиђе  
ва тврдо, после велика умора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скоч 
дрављу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике ливад 
овори му Радован љутито, па се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, к 
ућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху нови црвени опанци, а у  
е он љутито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не 
тво заговори, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> < 
кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} Идући путом сети се да ономад, кад 
и после.{S} Сад, у здрављу! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и нека 
 вала, залудан сам — одговори Радован и оде за Ђурицом. </p> <p>Прођоше неколико дана, а Радова 
 <p>— Хоћу, Бога ми! — одговори Марко и оде кући замишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари дес 
вну јој само једаред у глави... севну и оде... она се не постара да задржи ту мисао, да размисл 
ати за његове планове, обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} И 
а, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је оно стр 
 Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток... </p> <p>Протрчавши потоком, кроз шибље 
 невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дв 
облачи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало затим врати се, носећи у рукам 
теријала за одгонетање. </p> <p>Капетан оде са писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља 
ли? </p> <p>— Свршисмо.{S} Пласковчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— 
е засад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p>  
одужи пут. </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера.{S}  
а ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. </ 
аву, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више онога грознога погледа, који сече к 
ик... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много.{S} Наишао ваљада пос 
ај ми ону хартију за мене. </p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно цел 
ановићи моји, са чега толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим 
орати водити у друго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снуждено погледа Станку. </p> < 
рече једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — викну Станка, трг 
осла. </p> <p>Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— 
ом, и велики тунос са кићанком.{S} Тако одевен дође на крстоноше. </p> <p>Беше се искупило дост 
 сву момчадију.{S} Беше их и старијих и одевенијих, али гледајући одједном у све њих, он први п 
и.{S} Па онда се сећа сјајног и златног одела свештеникова, од кога није одвајао очију.{S} И на 
је дете дошло овако... треба јој купити одела и преобуке. </p> <p>— Све ћу ти сутра послати, а  
ромах није се могао истицати богатством одела, али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто на 
е према томе подешавао и своје држање и одело.{S} Као сиромах није се могао истицати богатством 
је су променили ношњу; удесили су да се оделом не разликују од становника своје улице.{S} Ђуриц 
се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гле 
лити, да иза овога дувара има још какво одељење. — Гледајући с поља, види се насред дувара проз 
, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> <p>— Мацо, ев 
та, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав исти прозор, к 
т мислити. — »Али како?...{S} Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке. 
светог оца нашега Василија, иже јест на одержимих бјесом...{S} По томе им дадох пастирску поуку 
едног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом приликом разговараху се дево 
p> <p>Станка нехотично подвуче руке под одећу, па се учини још радозналија, али тако, као да се 
ици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако на 
м, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнутом руком, укочен, блед, 
гатством одела, али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, 
е, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш до 
е неко близу њега. </p> <p>— А-а! ... — одзива се он, лутајући нејасним погледом преко гомиле г 
а, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом приликом разговараху се  
 из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутр 
 па с чуђењем посматраху драму, која се одиграва пред њима.{S} Милош одборник ухватио у свом ку 
.. </p> <p>Међутим догађаји, који су се одиграли дан раније и који изазваше овај разговор, беху 
ајући поглед на Пантовца, чије се груди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да с 
одавде... да живимо заједно.. </p> <p>— Одистине, зар би ти живела са мном? </p> <p>— Што да не 
све што вам устреба. </p> <p>Старица се одистине обрадова.{S} Одједном јој нестаде онога обично 
среће и радости. </p> <p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? </p> 
... шта буде, не марим!«... </p> <p>Кад одјахаше коње у потоку, испод Јовове куће, беше се разр 
аредити што имамо — одговори Ђурица, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. </p> <p>Ст 
 прозором и чекам... ћутим тако, док он одједанпут излети кроз прозор... као врећа...{S} Ја, ве 
е тромо и, бацивши поглед дужином зида, одједаред застаде и узвикну: </p> <p>— Ене де, проваљен 
уцање рођенога срца или пиштање уха.{S} Одједаред застане блед као смрт, стане да слуша с напре 
но несвесно стање пред сном, тек њој се одједаред засија део видокруг, заблиста се шумна речица 
тлим мислима о својој љубави.{S} А сад, одједном јој се приближи та злокобна слутња, а она не б 
 Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега неописани страх: стаде да преза од  
/p> <p>Старица се одистине обрадова.{S} Одједном јој нестаде онога обичног, подмуклолукавога по 
усамљеној и успаваној гори да оживи.{S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања.{S} Куршу 
слонио, пушку на слепо око и окинуо.{S} Одједном Никола седе; нити му се лице промени, нити се  
а јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу испо 
S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{S} Само 
у!... — одговори Ђурица тако наивно, да одједном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, зна 
сану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је ис 
шуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... глава се затури... з 
, па дохвати магацинку. </p> <p>А споља одједном престаде ватра... </p> <p>Шта ли ће сад?...{S} 
такво блаженство и таква страст, да она одједном појми све.{S} Весео и срећан осмех заигра јој  
Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђурица одједном. </p> <p>— Хоћу, бане, с такијем соколом, зашт 
ложној нади проживео је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле сутра 
ше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо целом својом страховитом тежином и — 
 иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечите њене прекоре, који му досадише, па у 
 стаса?..{S} Као да је ове чаробне горе одједном преродише!... </p> <p>— Стале! — узвикну он бл 
ја се још могла у сутону опазити, па се одједном окрете и потрча натраг к шуми...{S} За тренут  
бично одскочила од земље.{S} И после се одједном нађе над њим неко други, као да је видео женск 
је то страшило хајдук Пантовац, који се одједном опусти, и некако необично седе и леже у ватру  
 а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу та 
г ефекта, звецну кључевима; затим му се одједном набраше обрве, па викну заповеднички и грубо < 
где куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бегунци потрчаше и 
а на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет пренесе очи  
е за њега новина, нешто неочекивано, те одједном умекша своју љутњу, заборави стару срџбу на км 
ише... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи. </p>  
д се у пресуди помену Краљево име.{S} И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у 
ј одједном се нађе витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену к 
 и старијих и одевенијих, али гледајући одједном у све њих, он први падаше у очи.{S} Беше као б 
 пружи по откосу.{S} У руци Пантовчевој одједном се нађе витак дреновак, који одједном фијукну  
 Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну он одједном и устаде са столице, као да се сад нечему прис 
 враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и  
е он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као  
врачање...{S} Ене де!... — узвикну кмет одједном, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш 
у озбиљна лица ових простих људи, па му одједном пође нешто болно и мучно из груди и застаде у  
>— Новица! ...{S} Спаваш ли?... — викну одједном. </p> <p>— Шта... шта је? </p> <p>— Хајде да и 
..{S} И ми ћемо за тобом сви... </p> <p>Одједном му спаде тежина са груди.{S} Дохвати једно ста 
знајем... да ниси рђав човек... </p> <p>Одједном, као плаховит поводањ, по Ђурици се разли нека 
{S} Али време протицаше брзо... </p> <p>Одједном, кад сунце изгреја, иза Ђуричиних леђа зачу се 
о држати...« — и стаде на ноге. </p> <p>одједном му се очи раширише, узвераше се... »Шта ће мој 
 вина и седе.{S} Поче ручак.{S} Свирала одјекну... </p> <p>Момчадија потрча у коло, а за њима и 
аше испуцана растављена врата и за њима одјекну потмула празнина пусте куће... </p> <p>»Да ли ј 
S} Врата се затресоше, а ходник потмуло одјекну...{S} Не чу се никакав други глас...{S} Она уда 
остеље... </p> <p>Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено...{S} С 
ијаху у густој помрчини.{S} Први кораци одјекнуше необично у овом мрачном простору и хајдуци се 
мом и, дохвативши се планинскога венца, одјури за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у 
и она збуњено и, не погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђурица оста 
 коње, и, како им се предадоше наредбе, одјурише трком. </p> <p>Пред оном рупом окупила се дела 
кола и пође пешице поред старца, а кола одјурише напред и за неколико минута стадоше близу мана 
 Пантовац отишао са Митом.{S} Пред вече одјурише жандарми са писаром право у Трешњевицу, а Радо 
мостаном.{S} Хајдуци поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом... </p> <p>А старац Си 
 <p>— Сутра ће да дижу потеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури са наредбама у села. </p> <p>— Зна 
рче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се тога с 
шаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут како се јуначки држи. »Као да 
 ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа 
 којима су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоуздани 
а не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини пријате 
у, те једва жив дођох кући.{S} После је одлежао трлему, и мал’ није умро. </p> <p>— Па зар баш  
руну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица.{ 
ли мали чворци, и видео да ће насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је било тако право и висо 
он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као  
лео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне ча 
најљућим патњама, и држи се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком кораку, као његова сенка 
} Али кад му после месец дана саопштише одлуку Касације, беше као убијен, промени се, снужди се 
, док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом упорношћу.{S} И капетан напослетку бе 
ве обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се изненађен и зачуђен. </p> <p>. 
нога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и лепотом 
 мишљаше, никаква смисла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу 
у и видевши га добро расположена, он се одлучи. </p> <p>— Ђуро, знаш... мени би требало пара.{S 
же без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа последње средство да буде потпуно пове 
ења.{S} Према његову саопштењу, Радован одлучи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодн 
 Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да о 
 последице наступити.{S} Истина, док се одлучивао, он је помишљао на све, па и на горе, али је  
де ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у нај 
варамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. </p> <p>— Како? </p> <p>— Х 
еживео и што сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак. </p> <p>Али, несрећом својом, Ђ 
и Новица је много рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S} Пре 
ислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изјутра зором отиде Марко до свога сус 
овољно могућности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили зид, 
; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише да приступе послу и раније.{S} Уходу послаше д 
д ће да се живи!...« </p> <p>Напослетку одлучише да престану с пијанком и да Ђурица на неколико 
ој, и више од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необична изјава његова...{S} Толико је пута о 
ед собом добро познате му црте строга и одлучна лица, он не изгуби ништа од своје одлучности и  
аше уз њега.{S} Сад је био присебнији и одлучнији, није га потресла проливена крв: напротив, он 
.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она одлучно и устаде са столице. </p> <p>— Чекај, брате, ни 
 више тако да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с тобом.{S} Али... овако  
е бих ни стајала с тобом — одговори она одлучно. </p> <p>Он јој приђе ближе, узе је за руку и п 
вито врискање.{S} Ђорђе сав претрну, па одлучно проговори: </p> <p>— Ако сте дошли код мене они 
е је, али је тешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори 
собом водити — одговори Станка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а м 
ђу обрва му, очи му засветле необично и одлучно, и цело лице му исказиваше неку нему и мучну ун 
гледавши капетана право у очи, одговори одлучно: </p> <p>— Не знам, господине!...{S} Шта су они 
рова. </p> <p>— Копај овде — рече писар одлучно и погледа Ђурицу.{S} Разведри му се лице, кад в 
и: </p> <p>— Води ме куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје куће. </p> <p>М 
аде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледило... </p 
е само да га не остави ова присебност и одлучност, која је расла све више, у колико се он прибл 
лучна лица, он не изгуби ништа од своје одлучности и присебности, као што је досад обично бивал 
опа већ позвао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од пр 
сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како си се намучио! </p> <p>Ђу 
н од дечака обрће и надгледа. </p> <p>— Одмакни де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с  
а врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. </p> <p>— Е, сад мо 
тили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ова младеж не ч 
е вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га ук 
ствари. </p> <p>— Овамо, синовче, па се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са  
ихову праву драгоцену вредност. </p> <p>Одмарајући се на слами, стаде да разгледа своју »кућу н 
радан кад изгреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сачека  
оћне нападе.{S} Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима  
њом дим... оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, некако необично, у косо, спусти на земљ 
/p> <p>— Добро је.{S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. 
 није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах после извршене похаре, неким нарочитим, само њему 
запита капетан Станку. </p> <p>— - Ено, одмах на ономе брегу... да се добацим каменом одавде. < 
остељу, па узе да разгледа око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње дру 
гледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подметач, који су сигурно његови пр 
састане и дозна што о свом положају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван  
другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према ха 
ујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачком округу, гд 
спод појаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у ста 
ц доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах носе и закопају. </p> <p>Увече је, украј срескога 
сврши потера, вели, биће најзгодније да одмах почнете оно што сте уговарали.{S} И то ће јавити. 
њега затвори.{S} Једном пандуру рече да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и да г 
самом облачењу написа наредбу писару да одмах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе  
готово... шта то њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да живим, задуго, много, да остарим...{S}  
два се поврати.{S} Испи чашу, па заиска одмах другу. </p> <p>Жандарми, онако исто озбиљно и све 
а. — Знаш како је.{S} Уцена је повишена одмах после оног убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге 
а врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. </p> <p>Наступио је последњи 
уде све готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— 
а, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. </p> <p>— Миљо, — зовну Ђорђ 
стише га да легне.{S} Занесе се и заспа одмах... </p> <p>...{S} Шта је ово?...{S} Гле, мрак...  
 мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица 
ци, који су обично без садржине, Ђурица одмах пређе на главно. </p> <p>— Како је сад овуда, гов 
 — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспосленог апотекара. </p>  
.. пропао!... робија... окови...{S} Сад одмах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже  
ећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим 
и оставите чељад на миру.{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица 
прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да с 
обуди успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем. </p> </di 
 <p>Вујо му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе. </p> <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле 
н оде са писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља извешће начелнику, а писари стадоше ж 
леве стране, од Јанкове каване, која је одмах до среске куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако  
: његова коштуњава сувоњавост падала је одмах у очи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђаше  
ића, да се прикрије у кукурузу, који је одмах испод куће, да прима извешћа од уходе и да их дон 
Вујов труд и сви планови.{S} Требало је одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на  
сли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћ 
ји, но да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђ 
Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге... </p> <p>— Како ћемо сад, кад ниј 
>Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву.{S} Пред иконом храмовном све 
е. </p> <p>Писар уђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед  
е разговор на неке обичне ствари, па се одмах и удаљи. </p> <p>Нашавши Станку на одређеноме мес 
у рупу продираше светлост унутра, те се одмах, на први поглед, могло видети да је апсана празна 
распитивати за његове планове, обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много кр 
чуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене и Новица лежаху 
а гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: </p> < 
Ону могу и отерати... — рече он, али се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: — Нека ње  
има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очи 
емеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бл 
из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се разли в 
да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш остаћу једн 
о би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запита: </p> <p>— Камо Вуја 
новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за 
орак.{S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш  
ост показа им унутрашњост куће, опазише одмах место, где чељад спава и учини им се да се неко п 
нађоше у Смедереву.{S} Тамо се склонише одмах; Тимина лозинка даде им све, што им је, за прво в 
ма, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се пружа више вароши.{S} Напред јахаш 
<p>— Откуд ти то знаш? — одговори он, и одмах се покаја што овако лакомислено запита. — Шта има 
/p> <p>Новица и Коста утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, вид 
амршти се... очи се зачуђено раширише и одмах склопише... тело се дрмну, покрете се од ударца к 
живота, мајко моја!« — помисли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му одузима  
и!...« </p> <p>Неколико пута је седао и одмах скакао, не могући умирити своја узбуђена осећања. 
реба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Милетића чајир, па у поток, а после ти  
 Лези!{S} Лези! </p> <p>Станка не појми одмах на кога се односе те речи, па се у трчању осврте  
еде кола у среско двориште.{S} Жандарми одмах скидоше Пантовца и простреше га по зеленој ледини 
. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. </ 
то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан одмах појми, да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али  
е видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах проговори: </p> <p>— Е, нисте видели ви у Штајнбр 
уги провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са великом, организован 
лете само једна реч: »јаловица«, али он одмах разумеде њено значење и позна глас онога, који је 
неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. </p> <p>— Зар није Ђорђе погину 
чно, добро промислио.{S} Али зашто тако одмах, зашто нема могућности да се спреми за то, да раз 
од кафане чујаше разговор, али се могло одмах опазити да је мало света пред кафаном. </p> <p>»П 
} Што год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо к 
 и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да је острагуша.{S} Обе стајаху наслоњене 
{S} И ситније ствари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст по селу; а што з 
 да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
 поседаше једно до другога.{S} Пантовац одмах извади пљоску и натеже. </p> <p>— Деде, побратиме 
реданити код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив  
ичани да познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Твоје ми признање не треба ништа, али 
са: </p> <p>— Ено их!{S} Пуцај! </p> <p>Одмах затим разлеже се пуцањ и више њих прозвижда куршу 
ним, што је иза њихових леђа... </p> <p>Одмах сутрадан, око заранка, исто друштво опколи кућу Н 
 осећања и без икаква сажаљења. </p> <p>Одмах после венчања нађе неколико поузданих кућа у разн 
сави их у мараму и метну у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше сви к општинској судници.{S} Баба Ма 
</p> <p>— Ево ме, Перо, сад ћу. </p> <p>Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина ма 
биљно, посла кмету наредбу, да девојку »одмах стражарно спроведе« срескоме месту.{S} Кмет нароч 
, пенџерлијом.{S} Вуја приђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, која заклањаше полови 
Ђурица окрете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједн 
у! — цикну кмет. </p> <p>Ђурица се само одмаче неколико корака. </p> <p>— Доле нож, кад ти каже 
 било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} О 
цима.{S} Пантовац једнако ослушкиваше и одмераваше ухом докле се потера растегла, па, кад опази 
а поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмереније. </p> <p>Куд ће сад? — Рекли су му да удари  
те ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће оваки  
ољну мелодију...{S} Чује се једначито и одмерено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито р 
тави: — Нека ње тамо у селу, није ми на одмет....{S} Пази ме, знаш, много. </p> <p>— Ђаво ли си 
у, па онда да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се коман 
 времена за размишљање. </p> <p>— Да се одметнем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо ме че 
кога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, по голи 
ином, којој је досад био потребан јаван одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али  
дмах појми, да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се морао п 
 какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S} Јест, али сутра  
{S} Коса махаше за његовим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици 
смо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу...{S} Еј-хај!.. 
ином и седе на столицу. </p> <p>— Седи, одмори се... видим да си се много уморила. </p> <p>Стан 
. </p> <p>На кленовичкој реци Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква одговора од Вуја, 
жи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више онога грозн 
душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па ћемо се после заложити и разговарати. </p> < 
 и пићем. </p> <p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... 
вори Ђурица равнодушно.{S} Морамо да се одморимо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну Симо и 
, још није ни тренуо.{S} Морао се негде одморити.{S} После краћега двоумљења оде к Јову. </p> < 
густом гором и шибљем.{S} Требало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.{S} За 
у. </p> <p>— Лези овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. </p> < 
} С најрадоснијим срцем отрчао је кући, однео своје лепе мале чворке и показао их оцу. »Пооткид 
та: један куршум иза трна покварио би и однео собом све планове и жеље...{S} Истина није он баш 
 нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху ни једнога 
ече ми шта нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... б 
а Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања да 
 се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ....« — по 
ем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... </p> < 
ова и на преноћишту.{S} Ђурица и Станка однеше поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под једном к 
ву право. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше до места; спустише га више коца... </p> <p>— Ево 
лна. »Јест, зацело, ја радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш од  
/p> <p>Станка не појми одмах на кога се односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су обој 
ру, неће он на то пристати.{S} Овако он односи три дела, а један дели свима нама, то знам добро 
p>— Натегни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и  
 јатаци из твога села, па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S 
о нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље и нео 
демо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а  
е он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одовуд, од станице.{S} Зар те не прати Симо? </p> <p>Ђу 
Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, спремај се! </p> <p>— Шта ћу се спре 
огаташ... </p> <p>— Полако-те, море, ви одосте на друго, — проговори месни свештеник. — Ми смо  
они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. </p> 
кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </p> </div> <div type="chapter" xm 
им.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док 
>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисл 
</p> <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — одговори Ђурица и, знајући да ће 
ао...{S} Некако ми се чини сумњив... па одох раније. </p> <p>Отпре би се Станка после таква одг 
зиђоше из куће и, неопажени ни од кога, одоше кроз село, договарајући се о даљим својим планови 
ност?...{S} Све се руши, свега нестаде; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младости.« Како  
еху позавлачили главе под клупе.{S} Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху ногама, на позив својих  
 видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким страшним погледима?...{S} Нема их 
 се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору толики његови вршњаци из села?{S} Зато, шт 
 појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту. </p> </div> <div type="chapter"  
де мртав... </p> <p>Убице се окретоше и одоше кроз село.{S} У Радоњића забрану седоше.{S} Ђуриц 
упамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу 
оврће, па оде на свињац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. </p>  
едбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега затвори.{S} Једном 
ије требала постепена навика: у томе је одрастао... </p> <p>Другова не имађаше.{S} Једини човек 
азлику између строгих и сувих законских одредаба и живе душе човекове, која управља тим одредба 
 и живе душе човекове, која управља тим одредбама по својој ништавној вољи; кад виде како један 
о исто на други прозор.{S} Три жандарма одредио је да упадну у кућу, од којих ће двојица заузет 
ан напада, према Станкину опису куће, и одредио по једнога жандарма и пандура на један и толико 
ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити право занимање.{S} Сваки дан је проводио у гра 
. </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео одредити право занимање, кад би то било потребно ради с 
де да га гони живље.{S} По свима селима одредише се чувари, који су стражарили и дању и ноћу, а 
да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме посао.{S} Стражарима су одређена места  
одређен свакоме посао.{S} Стражарима су одређена места на вратницама дворишта, која ће посести  
чињу своју песму...{S} Зора!... </p> <p>Одређена четворица заузеше места под прозорима.{S} Још  
 заједно у двориште.{S} Њихове су улоге одређене условно, а главна им је брига била, да се при  
рабом, имало само двоје вратнице, то су одређени за стражаре само она два младића, а сви други  
 од данас до сутра, избегавала се свака одређенија мисао о будућности, јер јој није ни било мес 
е скупљати испод Букуље, али место није одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски  
му предам паре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{S} Чекај, дозн 
дмах и удаљи. </p> <p>Нашавши Станку на одређеноме месту, поведе је к селу, али она, чувши за н 
с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, 
те бити тако бездушни, господин Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној комп 
живот, на женидбу, на кућење, на рад? — Одреците му то, ако можете!{S} Дакле, случајно учинио ј 
ело, и ником није смела допустити да је одреши, док не стигне својој кући. </p> <p>— Па је ли с 
нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — рече капетан, па изиђе  
 руке слободне.{S} Уводећи га у затвор, одрешише му руке, којима у први мах не могаше ни макнут 
е. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и повијаху се од умора и  
вори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом упорношћу.{S} И капетан н 
 издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се на ногама. — Ова је моја... моја... </p> <p>.. 
и како ће то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још о 
 — виче Ђурица и звецка узицом, која му одржава гвоздени ланац на ногама. </p> <p>Савлада га пи 
опасност без размишљања... </p> <p>»Хе, одсад нећемо као јутрос, зацело нећемо« — помисли он и  
о све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </p> <p>— Ево ру 
слим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка зим 
мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју... </p> <p>— Ја, в 
си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казна Божја за он 
м, па стаде гледати како му ковач вешто одсеца чивију, којом су спојене обе половине карике...{ 
те поправи... </p> <p>— Јок, не може! — одсече кнез. </p> <p>Међу момцима наста гуркање и шапта 
ад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева коња како чеше главу О врљи 
он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погледа га право у очи. </p> <p>— Хм... је ли 
а збуњено. </p> <p>— Нећу тако, но кажи одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да приста 
ребају ми поуздани људи — одговори Вујо одсечно, не остављајући ни мало места за двоумицу. </p> 
о је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао ноге унапред, те му се цело тело трес 
p>— Колико ти треба? — прекиде га Јанко одсечно. </p> <p>— Пет стотина дуката. </p> <p>— Ништа  
{S} Бадава, неће он!... — рече Пантовац одсечно, размисливши мало. — Не иде, све је у његовим р 
аво на њега, држећи пушке на руци, које одсјаиваху према заходу сунчеву. </p> <p>Ђурица застаде 
о небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује пред сунчевим изласком... </p> <p>А тамо пор 
, који се повио на кљусету, па труцка и одскаче од седла, по такту вранчева касања...{S} Некакв 
као заливени, само им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају на прсте...{S} Старцу теш 
целом оном масом жандарми коњаници како одскачу од седла у лаганом касу, види се између њих нек 
н плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку  
више ништа за себе... </p> <p>Кад сунце одскочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу.{S} За 
е, и дочепаше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очију, а 
еђа, у сукнену јелеку, како су необично одскочила од земље.{S} И после се одједном нађе над њим 
а сви његови планови.{S} Него да ми сад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} 
н.{S} Свачије друго туђење он је враћао одсудним презирањем и неком, необичном за сељака, понос 
ичак у вир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, ле 
д«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. </p> <p>— Па... ка 
? </p> <p>Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрву присебности и одважности.{S} 
р га, вели, сад журно траже.{S} Тиме му одузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о св 
 као птица кроз гору. </p> <p>Ђурица му одузеде часовник и дувански прибор па га пусти, оставши 
за кад помисли, да му свакога часа могу одузети и одвести то једино његово благо, да је могу за 
е постара да угуши такву мисао, која му одузима и последњу кап присуства духа. </p> <p>»Знам ја 
, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово пропаде! . 
магање.{S} Кад наврши тридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му пр 
хвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, те о 
 мрднеш. </p> <p>Јовове руке, којима се одупирао, клонуше, што је значило да се покорава и слуш 
е одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере. </p> <p>— Хајде да с 
у. </p> <p>— Што да нећу, ко то каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за каву! </p> <p>— Чувајт 
у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оном крају, П 
д и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тр 
мао два сина, старијега Милету, који се оженио пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ осам 
ш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе 
говара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S} Тако... смејемо  
е извуку безброј нових живота...{S} Све оживело новим, светлијим, веселијим животом, и биље и ж 
пло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње изв 
 јој завичаја... </p> <p>Уморни путници оживеше, заборавише све муке и патње преживеле у туђини 
ше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања 
 — одговори Марко и оде кући замишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари десети пут... </p> <p>» 
да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се изненађен и зачуђен. 
их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан одмах појми, да се, овим 
капетан, који дотле стајаше намрштена и озбиљна изгледа, после ове напомене значајно махну глав 
ости! </p> <p>Ђурица гледа бесмислено у озбиљна лица ових простих људи, па му одједном пође неш 
урица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положајем 
дукујеш? — рече старац, посматрајући га озбиљно и радознало. </p> <p>— Тсс... шта ћу — промуца  
рица се још више осоколи, па је погледа озбиљно и одговори: </p> <p>— Не шалим се, среће ми хај 
{S} Немој да се шалиш! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне своју г 
 се уозбиљи, почеша се иза уха и запита озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није каква ва 
н што важније изврши, па тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Вујо ниј 
егово душевно стање.{S} Он му само рече озбиљно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ће то да изгледа: 
на и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: </p> <p>— Оне раде тешке послове, па  
мах другу. </p> <p>Жандарми, онако исто озбиљно и свечано, подигоше другу чашу. </p> <p>— Ова д 
 са Станком, па, не узимајући још ствар озбиљно, посла кмету наредбу, да девојку »одмах стражар 
ави Тима на вратима.{S} Његова необична озбиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде одговори 
брдо. </p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само светњаци пред честим палана 
ци.{S} Тек што корачише два три пута, а озго више провалије неко повика из свега гласа: </p> <p 
ча почиње дизати, притрча и притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и уму 
аже? </p> <p>— Грујица... мало пре дође озго. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако резилио  
о из свога заклона.{S} Шуштање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега они закљу 
прамење.{S} Али само неколико часака, и озго засија радосно и светло небо... </p> </div> <div t 
екакво шушкање и шапутање, које се чуло озго, од дворишта.{S} Седе на постељу, дохвати пушку, п 
има нешто сева и тамни се...{S} А терет озго све тежи, све мучнији...{S} Почиње губити свест... 
— Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио, пратећи га по 
отварати...{S} Другови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим...{S} Слаба, 
а и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... </p> <p>»Откуд овде ови људи?...{S} Шта је ово? 
обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам...{S} Знаш 
у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њихове замке, а после 
з тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </ 
 глас изнутра. </p> <p>— Отварај, море, озебох на овом кијамету — — одговори Ђурица. </p> <p>Вр 
, разуме се лажном, које му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Тр 
це, страшно, необично!« </p> <p>— Ђуро, ојађениче мој!... — чује он загушен глас, јецање... зат 
 од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно сазнањ 
га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јун 
S} Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.{S} Курјаци се приближише обору, па ст 
пупченим челом, сијаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезаху у осмејак, глед 
ривени другови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на др 
брва, испод којих севају два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на зејтину.{S} Оч 
и за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђурица се злоћуд 
 и потрча натраг к шуми...{S} За тренут ока нестаде га... </p> <p>— Вујо! — зачу се глас испред 
е се овај саплете и падне.{S} За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севн 
ко је наше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету славу! </p> <p>Ђурица поче долазити к 
, погледа напоље и сва му се крв следи, окамени се...{S} Две челичне цеви стоје наперене на њег 
а, пишти...{S} Срце се стегло, следило: окаменило се...{S} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, ка 
врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена... </p> <p>....{S} Ври у глави рој мисли, неј 
 белају, па што кријеш? </p> <p>— Море, оканите се... шала, кажем ви! </p> <p>— Причај, причај! 
одиру у станове кроз малена незаштићена оканца, уносећи собом и студ и отров...{S} И усред дана 
лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванземаљска појава, као она с 
. </p> <p>И што му је требало да се још окива овом женом?... </p> <p>»Истина, онда сам био луд, 
че »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на ногама!...« — помисли 
о се нешто црни тамо пред нишаном...{S} Окиде!...{S} Ватра прсну пред очима... за њом дим... он 
 гађа оне под прозором право у теме, па окиде...{S} Пуче револвер, али за њом сукну ватра на пр 
ица окрете револвер и на тај прозор, па окиде... </p> <p>Загрокташе пушке на оба прозора, куршу 
за паса, наслони цев на чело старчево и окиде...{S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаш 
р дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... </p> <p>Глава се Ђуричина искрете, бела  
ковац паде, али истога тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и пре 
о, скоро наслонио, пушку на слепо око и окинуо.{S} Одједном Никола седе; нити му се лице промен 
ацима преливаху и блистаху поља и њиве, окићене росним капљицама, које се по брежуљцима већ ста 
њим у хајку. </p> <p>Међутим, Вујо није оклевао.{S} Истога дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, к 
ваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. </p> <p>— Ко је то? — зап 
 три вечера узалуд.{S} Четвртог вечера, око поноћи, узнемири се стока.{S} Овце пођоше и окретош 
брте назад...{S} Полако обиђе прочевље, око кога спаваху чељад, напипа кључаницу на кућним врат 
рочитим држањем.{S} Беше то зрео човек, око својих четрдесет година.{S} На црном циганском лицу 
њихових леђа... </p> <p>Одмах сутрадан, око заранка, исто друштво опколи кућу Николе Чолића, бо 
ети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих стајица испуњених веселим  
а да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се разговори са њи 
сниски неокречени кућерци од набоја.{S} Око понеке кућице нема ни толико дворишта, да се човек  
ру.{S} Беху прошли божићни празници.{S} Око прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у с 
дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у пространу дворишту кошеви за  
оби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно...{S} У ушима зуји, зачује се п 
село повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од 
ицу, где се отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили жандарми, који су се вратили с пут 
е весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и лепо 
о крави.... силом се топи ледена облога око њега... </p> <p>Али зато пије, пије без мере, без о 
екет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено...{S} Сви спавају...{S} И Д 
готову меку постељу, па узе да разгледа око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуш 
оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па се наже над Станком, која га погледа као к 
ње осећање.{S} Једаред застаде, погледа око себе, па уздахну, као човек који не може да нађе из 
тно... </p> <p>Она се прену.{S} Погледа око себе зачуђено, и не видевши никаквих остатака од ов 
ами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога легне. </p> 
 на чистину, па онда, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете  
она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сунчева, претворила се у ватру, па блиста и 
орен.{S} Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене реше 
 поче даље причати. — Једна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... ш 
Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не могоше погодити.{S} Извириваше 
имађаше.{S} Једна кућица са даном орања око ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од  
чи, па, онако у помрчини, стаде да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до Каменара 
ј јазбини, не мислећи и не видећи ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хл 
сле десетак минута Ђурица разгледа свуд око себе, окрете се источној страни, па звизну учестано 
уње, па застане преплашен; погледа свуд око себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, потр 
олазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће, разгледа свако сумњиво место, па се упути к в 
и још више набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак,  
жу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S} Тако... смејемо се... </p> <p>— Кажи ми, 
прот какву другу светлију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљачно, све јој улеваше неки пр 
.{S} Уходу послаше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим 
ња.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху  
за мном! — рече им, па се окрену и пође око стола, певушећи неку песму кроз нос.{S} Кум и старо 
к год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недела.{S} Кад осети да је близу крај, он у 
 увојака више но обично.{S} Опасивао је око себе два широка појаса, па широк кајиш са два убода 
м бресту.{S} Месец и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се легли, хранили и рас 
поплочане улице?...{S} Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муко 
... затим се склапају сухе, хладне руке око његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу. 
вије разгледају оне једва приметне боре око крајева очију, које издају лукаво и подмукло срце,  
је ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега збивало.{S} Само кад би крстоноше минуле поред 
 невесео, замишљен, не слушајући шта се око њега говори и ради.{S} Само му једна мисао беше све 
та је... </p> <p>Ђурица сиђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе на траву.{S} Митар извад 
је.{S} Тужна и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање  
 <p>— Стој! — викну Станка, осврћући се око себе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти  
о? — запита она полугласно, осврћући се око себе. </p> <p>— Пст, не говори! — прошапта Ђурица,  
ад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђени 
народ заседе у совре, које су подигнуте око записа.{S} Свако племе имало је своју совру — четир 
те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад никакве о 
но бледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. </p> <p>— 
творенозеленкастим сјајем шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком младачком заносу. 
ћу необичну«, али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ни 
а први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе у густ забран, сте 
ако осећаше последице тога непрестано и око себе и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, 
остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па  
ђе нека магла, од које се ништа не види око себе...{S} У глави му наступи неко болно бунило, за 
/p> <p>— Дајте пандуре, поклаше се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознатога.  
сретали свакога часа, или око њива, или око студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа 
 Сељани су га сретали свакога часа, или око њива, или око студенаца, а понајчешће у оном крају, 
ћ постаје обичај: чим коме мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То 
едала као нека стаја.{S} Лепо је видети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице гомилиц 
проницљивим умом оцени свет и околности око себе; кад проучи сва лица, која рукују судбином нар 
и право овамо? — запита Ђурица, тражећи око себе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изне 
зати руку, стадоше му се стезати мишићи око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме м 
урно корача усамљени бегунац, зверајући око себе на све стране.{S} Још корак два, и ево га на ч 
тењу, Радован одлучи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време; али ако би се ука 
вот мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену 
отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, 
шица са околином.{S} Народ се нагомилао око једнога места у неколико редова; све се пропиње на  
да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одговори Пантовац, смешећи се. </p> <p>— Што 
о је он желео.{S} Али његово проницљиво око опази промену на Ђурици, и он се стаде домишљати шт 
че Ђурица бледећи, осврћући се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ј 
чина искрете, бела као хартија, а једно око преврте се, страшно, необично. </p> <p>Жандарми иск 
 пружио, скоро наслонио, пушку на слепо око и окинуо.{S} Одједном Никола седе; нити му се лице  
че и њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> 
аред, усред тога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагл 
ву у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да му 
стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а  
д, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше 
бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су радили сељани му, а увече је одла 
 бригу због опасности, које се гомилаху око њега.{S} Марко Радоњић не могаде отрпети срамоту св 
них догађаја, који се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи напослетку 
ен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе.{S} Оваква задовољства није он у свом веку дож 
роваљивати зид, кад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности да побегне кад се в 
и искочише из кола, па узеше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекреће лево и д 
ештајући тешко гвожђе, којим су му ноге оковане. </p> <p>Капетан изиђе из собе. </p> <p>— Ево,  
 познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Твоје ми признање не треба ништа, али ми мора 
у ствари код мене нађене!...{S} Робија! окови!...{S} Или... или шта? оно што Вујо хоће, онај, с 
/p> <p>»Пропао!... пропао!... робија... окови...{S} Сад одмах окови... јер он рече »опасна крађ 
пао!... робија... окови...{S} Сад одмах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за  
 не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} 
 од којих ће затреперити и засјати цела околина. </p> <p>На путу што води к срцу Шумадије, тамо 
ху у битној противности са животом њене околине, који наилажаху на општу (ма и прикривену) осуд 
олико година гледам шта се ради по овој околини...{S} И знаш ли још шта?{S} За ове моје речи, к 
, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака од живота...{S} Приђе вратима  
, са које се лепо види цела варошица са околином.{S} Народ се нагомилао око једнога места у нек 
надна напада, коме се, и ако вероваху у околину, свакога часа надаху. — Ко се скрива и бега, ње 
 С тога је и имао огроман утицај на сву околину: сви су му се потчињавали и — бојали га се.{S}  
кој општини, из које је Ђурица, и свима околним општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме домашај 
паде што је Новица предвидео тако важну околност. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ!{S 
..{S} Срећом, сад је заборавио на своје околности, иначе би му ово ново осећање само позледило  
а и ове, како њему изгледаху, господске околности, па им се предао сав, не бринући се о крају с 
} Ја вам опет велим, господо: прилике и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из ма 
а вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, као што видим, налази да је свему  
, како он то вељаше. — Али су прилике и околности, у којима човек егзистира, од пресуднијега, т 
 оштрим и проницљивим умом оцени свет и околности око себе; кад проучи сва лица, која рукују су 
 широке тренице; на њих се ставља јело; около ових треница поређане су друге за седење.{S} Имућ 
е, која игра у стаклету као кристал.{S} Около стоје празни тањири, а на средини, уз ракију, тањ 
ише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— Около!{S} Заобилази! — вичу кметови, и гомиле се двоје: 
ја племена дизала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совра  
приковани на своме месту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху позавлач 
 Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му  
 стаде на једном месту, већ прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке необичне покрете:  
 ја бих мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њ 
он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше н 
шљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посматраше.{S} Познаде главног апсанџиј 
ким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задовољно развукао своје танке плаве брчиће у не 
 га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро са 
а — те искочих из вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје с 
ј звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште и бру 
кмет — откако је наше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету славу! </p> <p>Ђурица поче 
плашен, не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци,  
ето их!...« — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи 
реба највише да ме чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо 
 сепија пуцка: окрени овако, она — цак! окрени с друге стране, опет — цак!{S} О, веру му, мисли 
етко опанчар — једнако ми сепија пуцка: окрени овако, она — цак! окрени с друге стране, опет —  
право, док не изиђеш на саму косу; онда окрени све косом право мојој кући, али жури што више мо 
чне прави посао. </p> <p>— Симо, ти сад окрени десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гле 
 дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са 
p> <p>— Хајде за мном! — рече им, па се окрену и пође око стола, певушећи неку песму кроз нос.{ 
че, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива била! — одговори Вујо 
ила своју кућу и име, кад сам због тебе окренула леђа целом свету, па нећу се шалити ни сад! .. 
ужи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде испод 
ва за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, да се н 
приметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи играње карата.{S} Кад свр 
 Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији тон.{S} Сад 
 угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети да му нека прија 
 нека нејасна група, из које вире пушке окренуте у врх...{S} Још неколико тренутака... и сад се 
 вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују се разведри лице, примаче се  
џија неће ни кренути на пут, или ће бар окренути преким путом, преко села.{S} Стога му ни ово ч 
и нејасним погледом преко гомиле глава, окренутих к њему. </p> <p>Кола стадоше на путу, према к 
Па уместо да је води на ново склониште, окренуше обоје низ поље ка Брезовцу. </p> <p>Ђурица је  
ази да се легу чворци у једном високом, окресаном бресту.{S} Месец и по дана облетао је око тог 
к минута Ђурица разгледа свуд око себе, окрете се источној страни, па звизну учестано с прекиди 
и сад, доста је... </p> <p>Ђурица сиђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе на траву.{S} М 
 оном узбуђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође кући, загледајући кундак од гарабиља. </ 
љиво, болно, мученички... па обори очи, окрете се и полако пође к вратима...{S} Полако ухвати р 
> <p>А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што је брже могао.{S} На лицу му се виђ 
ке! </p> <p>Станка претрча пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама за 
лаву, кроз тело, и застаде у срцу...{S} Окрете главу навише и погледа Митра...{S} Све му је сад 
и ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не мож 
аде журно скидати епитрахиљ, па се онда окрете Ђурици. </p> <p>— Кад си сам потражио Бога, онда 
— Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу. </p> <p>Преко њега прелете буљи 
ан нападач допадоше тешких рана, Ђурица окрете, према ранијем договору са Новицом, кроз јагњилс 
.. пази!... отварај очи! </p> <p>Ђурица окрете ка Венчацу, а Новица пође истим правцем, куд оде 
неко са другога прозора. </p> <p>Ђурица окрете револвер и на тај прозор, па окиде... </p> <p>За 
.{S} Хајд’ сад, па жури. </p> <p>Ђурица окрете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га  
какаше рупе и камење низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, која беше обрасла густим ши 
о изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми ка 
а окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вра 
сла — одговори му Радован љутито, па се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао путом, 
 их, иду! — Викну неко. </p> <p>Свет се окрете, ускомеша...{S} Све се очи упреше у шарену огром 
од прозора, подиже руку са револвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором право у теме, 
 </p> <p>— Хајдемо унутра — рече Вујо и окрете се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде нареди 
 могла у сутону опазити, па се одједном окрете и потрча натраг к шуми...{S} За тренут ока неста 
 и нестаде га. </p> <p>Ђурица с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на 
 да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћ 
S} За њим се није могло на коњима, и он окрете низ поток обичним кораком.{S} Више није ни могао 
а мене па да скочим!...« и он се полако окрете и погледа иза себе... двојица држе конопац чврст 
ица тихо, стишавајући се. </p> <p>Марко окрете гарабиљ кундачки и потрча на њега. </p> <p>— Ста 
уцају кости...{S} Е ја... </p> <p>Писар окрете разговор на друге ствари и, свршивши што је имао 
бру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим 
 варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се пружа више вароши.{S} Нап 
вади револвер и даде га Станки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек што корачише два три пу 
ему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и стругну  
цу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад окретоше подножјем Венчаца, оном шумовитом страном, зач 
 жедним путницима, па се онда сви троје окретоше потоку и пожурише низ брдо. </p> <p>— Само да  
, и Мато паде мртав... </p> <p>Убице се окретоше и одоше кроз село.{S} У Радоњића забрану седош 
ћи, узнемири се стока.{S} Овце пођоше и окретоше главе низа страну.{S} Станка се полако придиже 
> <p>— Помози Бог, снахо! </p> <p>Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако 
око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и закл 
ога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклона, а она не може сву 
 се ретко виђа по селима.{S} У неколико округа било је познато име Ђорђа Перуничића. </p> <p>У  
грлића пушчаних пружени... само се види округао отвор, као прстен, и унутра зија црна цев.... < 
чисту, светлу собу.{S} На средини стоји округао велики сто, застрвен чистим, белим платном (с п 
стеље и миндерлуком, а на средини стоји округао застрвен сто, препуњен јестивом и пићем. </p> < 
грушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све лице испо 
потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скоро посла? </p> <p> 
одговори Радисав.{S} Он је већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? — Викн 
те рудничких огранака, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности.  
 затим изврши смео напад у пожаревачком округу, где му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто 
 усуди кршити адета, који влада у целом округу.{S} Носио је вазда доколенице, повезане шареним  
p>— Сад је он, мој брате, чак у десетом округу.{S} Склонили су њега добро... — вели један Ђурич 
жем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружнога...{S} Је ли то на реду?...{S} Море, срећан са 
 који се враћаше с пута по југозападним окрузима.{S} Ђурица га пресрете и нађе код њега само дв 
ећу преко његове главе, ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа право на њега...{S} Чи 
ушу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не радећи ниш 
 Мита. — А ја, напослетку, пристајем за оку вина. </p> <p>— Пристајем! — викну Марко и пружи ру 
 очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилском  
о, презриво, у непомичну паћеницу.{S} У оку му сија израз задовољене освете, али не прозбори ни 
, но хајде да идемо — одговори она, а у оку јој засја необична радост. »То је оно!{S} Почиње се 
обро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. < 
д као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво б 
она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јо 
p> <p>Свештеник се изненади; засја му у оку необична родитељска радост, али он, не изменивши гл 
да после Касације нема шта чекати...{S} Окупи некога практиканта, те му, на име мајчино, написа 
треше га по зеленој ледини.{S} Народ се окупи уоколо. </p> <p>На благој, мало нагнутој равници  
причаше своју коб са Ђурицом. </p> <p>— Окупила ме Живана пљускати — поче Јелица — те искочих и 
, да сам поче даље причати. — Једна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’н 
журећи се на ноћиште... </p> <p>Деца се окупила у једном углу пред вајатом, цепкају и забадају  
одјурише трком. </p> <p>Пред оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се то све мог 
ало пара.{S} Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле ове проклете дације... </p> <p>— Знам ја, не бе 
 пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију... цију... цини...{S} Видим ја да 
 дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио се велики број сељана, читав сабор...{S} Највише 
и да поједеш и нако... </p> <p>— Шта си окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладо 
шта пропаст... — или тако нешто... а он окупио о неким ситницама, које после тога немају, како  
чати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— Около!{S} З 
де«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, 
ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже с 
веле, ни једне лаке... како ’но рекоше: олакшање, како ли?...{S} То му кажу, значи да нисам ни  
ојој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, олепљен, уместо стаклета, дебелом хартијом, пенџерлијом 
од брвана, а на противном, где је соба, олепљена земљом и закречена.{S} У оној магластој тамнин 
 с поља, види се насред дувара прозорче олепљено хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом  
 У крађи и нападима био је плаховит као олуја.{S} Јуришао је без размишљања, као бесан курјак у 
а собом неку женску, ни младу ни стару, омалену, доста лепушкасту.{S} На први поглед могло се о 
ивицу, и кад се испеше на брег угледаше омалену сеоску кућу, која на оном крају до њих беше од  
 он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте  
ри...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му се подиже ру 
, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не 
 је Станка принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој руку преко рамена. < 
чна разговора са својим познаницима, он омекша.{S} Кад је, мало пре, излетео из шибљака, држао  
ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? — одговори Палилулац. </p> <p>— Та  
 <p>»Што су ово ноге ’вако тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да држе... све од пића!...{S} Ни 
ле недеље тренуо? </p> <p>— Биће од ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да питање није  
Чудна је! ...{S} Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удес 
имамљивом стању...{S} Није он ни Станку омрзнуо.{S} Само осећа неку досаду, кад му се она јави  
?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погледати, кад се навикне на 
 правници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало бо 
ије.{S} Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} Новица се подиже испод једн 
д се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а засад ће да ј 
. </p> <p>Све досад, до овога тренутка, он је оно, што је имало сад да се изврши, сматрао као н 
г.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, он претходно направи значајан израз лица, као кад човек 
 секиром у руци.{S} Прилазећи поњавама, он опет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одг 
у.{S} И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже  
 или разбојничким и другим предузећима, он беше или вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо 
обична разговора са својим познаницима, он омекша.{S} Кад је, мало пре, излетео из шибљака, држ 
 Ђурицу и видевши га добро расположена, он се одлучи. </p> <p>— Ђуро, знаш... мени би требало п 
</p> <p>Кад му се растури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командо 
па учинити сто чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па 
ћи. </p> <p>— Нијеси требао.{S} Истина, он је за паре свачији, али не треба вјеровати ником, ка 
 ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S 
бичај: чим коме мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени ре 
 сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах проговори: </p> <p>— Е, нисте видели ви у Штај 
 познате му црте строга и одлучна лица, он не изгуби ништа од своје одлучности и присебности, к 
усрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он стаде изненађен. </p> <p>— Камо ти Симо? — упита га  
је га потресла проливена крв: напротив, он се спремао да сад тек засуче рукаве и почне прави по 
и на столицу и посадивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук 
во најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим раз 
му је после мајка донела куване чворке, он се чудио: чему се досад толико надао и радовао? — Ни 
атију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други  
да Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разговор. </p> <p>— Како је овде, велиш....  
ујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да 
у и ослушну, па, кад се шуштање понови, он скочи и пружи пушку.{S} И они обоје поустајаше и пог 
ништво, извршено над Сретеном у ливади, ОН узвикну: </p> <p>— То није ништа... само сам га рова 
увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан.{S} То није обичан човек... </p> <p> 
одан и присебан.{S} Кад му се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топ 
ше нека акта.{S} Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, к 
тренутка, кад се врата почеше отварати, он скочи као електрисан и стаде насред апсане, бленући  
 недела.{S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим жи 
о, о! </p> <p>Загледавши се кроз трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака који држи два во 
{S} Кад је утврдио тај генерални појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим представ 
и за какве препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или ве 
сарем.{S} Видећи да је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче са масном запрегачом п 
 секу оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасв 
наступити.{S} Истина, док се одлучивао, он је помишљао на све, па и на горе, али је све то друк 
ка и момака, такав поглед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећ 
па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô д 
атила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Разлило би му се тада по л 
.. така му је погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да  
е пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, 
ма, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од четвртине...{S} Б 
едно, Новица би јој нашао згодно место, он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио ноћу...  
 ставља на расположење повољан одговор, он дође к себи и, погледавши капетана право у очи, одго 
време, под утицајем каквих лепих очију, он се могао изменити, могао је постати други човек.{S}  
о псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S}  
опа под записом говорио о рају и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се жи 
ре сванућа. </p> <p>Легнувши у постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди оних четири 
 чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негд 
одужи играње карата.{S} Кад сврши игру, он се диже полако, као човек који не зна куд ће, па се  
 други провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са великом, организо 
нешто мало писмен.{S} Угледавши Ђурицу, он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у  
ијих, али гледајући одједном у све њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао 
пу, па се разговори са њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, т 
 са њим! ...{S} Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго... </p> <p>— Хоћеш ли ракије 
место, он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А 
ава да не гледате у њему обична сељака: он није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он  
е већ постала провидна Новичина намера: он је желео да придобије, да привеже Ђурицу за себе и д 
у реч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио  
ад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја би 
аге, те је прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, 
олутами.{S} Ђурицу нехотице обузе језа; он опружи пушку и стаде да се привлачи крушци. </p> <p> 
еље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само 
а Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде 
ицу? — рече једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — викну Стан 
д то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро промислио.{S} Али зашто тако одма 
амо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи 
ван ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да свикне 
 све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... </p> <p>И Ђурица стаде да ми 
и од њега...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори с 
у се одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет пренесе очи на ону слику и коса му се диже на г 
пред собом жива, повезана хајдука...{S} Он му одаје све своје јатаке, прича о целој организациј 
ашући тихо и немо чупавим крилима...{S} Он се стресе и пожури уз брдо... </p> </div> <div type= 
 је још далеко... има још времена...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, али то још не 
они собом све предмете и сва лица...{S} Он не виђаше више ништа, осим једно једино страшило, ко 
и ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би  
оже да је забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим стварима, једнако, али она непрестано 
га.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта  
а га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена погледа, страшљиво управљена у помрчи 
беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо 
ом био је од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет међу сељанима веома уздигну 
али у бескрајну мрежу својих замака.{S} Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задов 
рица не имађаше ни совре ни племена.{S} Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седо 
допре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, истина, обрадова меденици и дочепа је са великом 
за куће стајаше нека стара вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натра 
уковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па 
ка, веома мила и блиска пријатељица.{S} Он није жалио новаца, а она је тако расипала чари и мил 
> <p>»Хвала Богу!« — помисли Ђурица.{S} Он се плашио само тога првога питања, страховао је само 
нао цео срез под именом Мите Сремца.{S} Он се наимао у сваком селу на радове, али се мало где д 
е прегледати сад — одговори Радисав.{S} Он је већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загле 
која нам буде топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погл 
да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку.. 
 јер је појмио његово душевно стање.{S} Он му само рече озбиљно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ћ 
о љут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окр 
у на прозор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на  
> <p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед,  
е знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни организатор и упра 
p> <p>— Чујеш, мени се ово не свиди.{S} Он ми се нешто много променио.{S} Требало би видети шта 
а до јуче нису честито ни погледали.{S} Он није заборављао ни то, да је ова послушност из чисто 
ре, што су по скупе жртве награбили.{S} Он им је од тога одвајао, као милостињу, по неку ситниц 
еђа зачу се неко тапкање по прашини.{S} Он се трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека 
ем; ну он бар неће онако заповедати.{S} Он је радостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не  
.{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио договор са пандурима из срез 
ледњу мрву присебности и одважности.{S} Он, за тренутак, заборави где је, заборави своју задаћу 
његову Станку, враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу  
асвим нову светлост на овај догађај.{S} Он подиже главу, и са неким светитељским достојанством  
 одвајај се од Радована ни за корак.{S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да  
сте, него да није куд отишао послом.{S} Он ти сад води трговину на своју руку. </p> <p>— Истина 
е дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, очекујући 
рио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће прину 
, Ђурица још многе ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах после извршене похаре, н 
ечега, што се Ђурици веома допадало.{S} Он постаде опет онај стари, одважни младић, који срља у 
 Покојни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, 
ма о моралу Ђурица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају 
ува, али то Ђурици не паде на памет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно диј 
ада масом и коме се сви потчињавају.{S} Он није био крупна и развијена стаса; напротив: његова  
о и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима, напреже се да прогута или да избаци  
ху као најсрећнији тренуци у животу.{S} Он дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час 
сеоске младежи, који се њега тицаху.{S} Он се стараше само да не покаже како му то тешко пада,  
вши што је имао, изиђе пред судницу.{S} Он и пандури за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда 
Новица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код жит 
јка начини паприкаш« — рече му отац.{S} Он је учинио тако.{S} И кад му је после мајка донела ку 
рамо леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на р 
што си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему грош. </p> <p>На Станку опет 
сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја са 
аопштио неке мисли и Марушки. </p> <p>— Он се до синоћ мало прибојавао од мене.{S} Лудак! — реч 
е рече ми шта нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну.. 
аћаш к Мату. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Он је ономад јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па  
и гледаоци. </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то каже?  
нутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако  
Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— Кога? </ 
S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да  
коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, сав 
се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а он, после оволиких злочина, још није ни тренуо.{S} Мора 
сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише 
Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} То  
ом.{S} Коса махаше за његовим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завој 
ају одавно, сваки је засветлео очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{S} 
нка пребледе, али се не маче с места, а он, прибравши се, проговори лакшим гласом: </p> <p>— Је 
осла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: </p> <p>—  
ира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га углед 
а.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта с 
гови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако лиц 
стране. </p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво. </ 
з мене...{S} Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допадало 
е. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако 
та, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} 
 Сунце падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванзема 
 Вујо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи, највише имао респекта према Вују.{ 
 </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на зликовца и удари 
ислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} И ову п 
друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, пон 
ним.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја зане 
 па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купај 
 и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова. </ 
више право.{S} Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору  
 дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жива ми деца!. 
/p> <p>Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено...{S} Сви спавају. 
е да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, обарајући главу млита 
 општа пропаст... — или тако нешто... а он окупио о неким ситницама, које после тога немају, ка 
 извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу нико не  
е никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, по  
ега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} Док  
S}Звер!...{S} Звер пред хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!. 
зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{S} 
, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече  
новника овога необичнога сабора...{S} А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслонио 
ога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсетила 
гледа откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима ис 
ји.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} Сам 
упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погледом, и очекиваше одговор 
 јесте!...{S} И кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!...{ 
у га полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, по 
S} Једнога младића из Лукавице.{S} Њега он, чини ми се, и спрема да тебе замијени, </p> <p>— Он 
, који би га издао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по изгледу, са заметнутом косом на рамену, 
метан је пусник!...{S} Мислим, знаш, да он сад, после Радованове погибије, нема ни једнога чове 
амбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори оч 
гледа, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно крене  
зиђе из собе... </p> <p>Учини јој се да он проговори, пошто се затворише врата, али се она више 
 могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју б 
рити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — проговори она после краћега ћутања. 
је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад онакав, какви су остали људи.{S} Јанко га ћ 
на озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне своју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још виш 
и не умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако задаје страх... паметан је пусник!...{S} М 
ујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се сви  
а попе, мени се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као што  
 оца, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела с 
тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти ус 
Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас  
јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, који се о 
... »Шта ће мој попа овде?...{S} Откуда он...{S} Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носил 
ан израз, који је могао значити: »О, па он није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђури 
ш гледали апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би мог 
нека ме, снахо, могу и овако — одговара он Станки, која му нуди јастук. — Напослетку не браним. 
 он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} Како оно рече:  
 лепо са најугледнијим човеком...{S} Та он је, у последње време, могао разговарати само с онима 
тишао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој  
— Откуда овај пешкир код тебе? — запита он бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао к 
у соби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује непо 
и. </p> <p>— Јово, јеси ли ти? — запита он полугласно, кад се они из кукуруза приближише. </p>  
уд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. </p> <p>Ђурица устаде нагло. </p> <p>— О томе 
</p> <p>— Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.{ 
истина што си ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња.  
е. </p> <p>— Да се одметнем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>—  
мо их? </p> <p>— Како, болан — прошапта он, бацајући поглед на Пантовца, чије се груди одизаху  
ати мира. </p> <p>— Зар Вујо?...{S} Шта он ради? </p> <p>— Састајала сам се са твојим људима, и 
 још покуша лепим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па га запита: </p> <p>— Што ће ти толике паре 
руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би 
ного променио.{S} Требало би видети шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да видимо? </p> <p>—  
не мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као стидећи се своје слабости, и у исто време као по 
целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, с 
о како нож удари у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо 
ико пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од самога ђавола.{S} Нарочито му пад 
ез устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи то страшило, онда... онда ће бити неш 
 путује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити, јер знам,  
 коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? </p> <p>— Знаш ш 
> <p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он опет мислити, па узвикну: </p> <p>— Онај што држи ма 
S} Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. </p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S}  
и стану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону  
о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако нео 
а и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у Локву с косачима — одговори дечко.  
буде присебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само  
ћи, угледа још некога над оним, кога је он убио.{S} То се снаха наднела над мртвим девером и до 
, па најзад Дарвин.{S} Разуме се, да је он морао објашњавати публици значај свакога имена, те ј 
ве. — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити... </p 
 се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и иде за њим тамо, 
ед’, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричи 
вала у цркви и на причешћу? — запита је он мекшим радозналим гласом. </p> <p>— Како да нисам, к 
то га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио.{S} Није му ни првина, не бој се! </p> <p>—  
ој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје...« </p> 
 може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десетом округу.{S} Склонили су њег 
ана, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за њега!...{S 
Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, по законима и ти си к 
време долазили су му на ум они, које је он побио!... </p> <p>У тој грозничавој безразложној над 
.{S} А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђури 
данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се сл 
ољаваше преку и страсну природу, али је он, једним благим погледом својих великих очију, умео д 
м, ни са својим мислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се  
.{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више 
> <p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што ми је он поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, данас убију, остаје 
 </p> <p>— Па добро најпосле, кад ти је он казао... — одговори Ђурица равнодушно.{S} Морамо да  
потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати.  
о да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> <p 
 Како ли би то изгледало?{S} Намести је он, рецимо, код... где би то могло?... све једно, Новиц 
 он, синко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на њега.{S} Само б 
 <p>Мислио је о оној увреди.{S} Знао је он кога се тиче она напомена о јаловици.{S} Његов отац, 
 да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га још в 
 беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао.{S} Али време протицаше брзо... </p> <p 
епео, они лепи снови младости.« Како је он лепо замишљао своју будућност!...{S} Али на што се с 
 на Ђурицу повољно, таман онако како је он желео.{S} Али његово проницљиво око опази промену на 
сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили су му на ум они, кој 
луша, не тражећи за то награде (тако је он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд  
о боље него оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна  
 знаш га ваљад’? </p> <p>— Како, зар је он... </p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у то 
вљене од добрих јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они не  
 кад си почео рад?. </p> <p>— Што, није он ваљада Турчин! </p> <p>— Кажу, не ваља се... </p> <p 
ом новом и примамљивом стању...{S} Није он ни Станку омрзнуо.{S} Само осећа неку досаду, кад му 
ад сам твој, сав твој... </p> <p>— Није он ни мени давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја 
ху око себе.{S} Оваква задовољства није он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела доса 
ом све планове и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих планова, али је све то било тако 
опет показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневи 
 <p>»Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, 
..« </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикује он поново, прекидајући слабо и монотоно читање пресуде. 
/p> <p>— Ђуро, ојађениче мој!... — чује он загушен глас, јецање... затим се склапају сухе, хлад 
 молим те само немојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брин 
а да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и д 
} Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомили 
, ни њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво 
поглед Станкин.{S} Свачије друго туђење он је враћао одсудним презирањем и неком, необичном за  
зу њега. </p> <p>— А-а! ... — одзива се он, лутајући нејасним погледом преко гомиле глава, окре 
е строго мотри на његова кретања, да се он ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предузимало. 
ом осенченом и урешеном отвору указа се он — предмет њених заносних мисли...{S} Сунце падаше ко 
иси јој ни за мали прст... — насмеја се он, као у шали. </p> <p>— Је ли то од истине?...{S} Нем 
и, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно безизлазн 
ило! — одговори она и зачуди се, кад се он намршти на њен одговор. </p> <p>— Што ти није мило?  
ачајну промену на Ђуричину лицу, кад се он појавио отуд из вајата.{S} Размисли се мало, па се с 
едини лек од оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије св 
у спречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио.{S} Остала двојица иђаху право на њега, држећ 
д рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да  
..{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште. < 
уби ову девојку, несрећниче! — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђурица гледа намрштено, презриво,  
као наручена.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очију од Јуле. </p> <p>— Ја 
скрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа  
 ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека дође  
у је тако позната и тако блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се о 
лике радње са шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем новца под интерес.{S} То је 
вост.{S} Пође му срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слабачак и промукао 
 да му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој м 
у торбу, ради њихове користи« — сети се он попових речи и, идући полагано уз поток, стаде да ми 
 седе; нити му се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде  
анос помућен страшном јавом, у којој се он налазио. »Шта сам ја?...{S} Зликовац! крвник!... а ч 
.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете Радована.{S} Ко на то не 
ао нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица« приближи 
ст, која је расла све више, у колико се он приближавао кући.{S} Из памети му не излажаху Симове 
. </p> <p>Пантовац га пресече очима, те он ућута. </p> <p>Кад сви поседаше, Вујо поче говорити. 
у се показа као драгоцен проналазак, те он не пропусти ниједно вече да не проведе у овом новом  
 га какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одати. </p> <p>— Хе — одговори писар — имамо ми  
о попрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике. </p> <p>— Нађи, старче, и к 
знати шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти 
о слагах — стаде Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S 
: </p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не до 
ну главу!... </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће право!...{S 
е... али то је друго...{S} Бадава, неће он!... — рече Пантовац одсечно, размисливши мало. — Не  
е к трпези. — Али, душу му матору, неће он на то пристати.{S} Овако он односи три дела, а један 
ам он шиљати још кога? </p> <p>— Јавиће он све.{S} Кад се сврши потера, вели, биће најзгодније  
</p> <p>— Опрости ми, попо!... — шапуће он нарочито, да га нико други не може чути. — Кажи Стан 
да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђурици облигацију. — На њој све пише, све. 
књигу. </p> <p>— Дајте младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испре 
. </p> <p>— Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто.{S} Поседаше и остали жандарми.{S} Ј 
има. </p> <p>— Помози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> <p>Пантовац се још  
ица познаде попа. </p> <p>— Поп! — рече он, и сенка некога детињега стида прелете му преко лица 
.. не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. </p> <p>Станка уга 
ље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа какав су утисак учиниле његове страшне реч 
ри Митар. — А, ево, у груди! ... — рече он, угледавши крв на десној страни груди. </p> <p>— Јад 
к спавају господа полицајци! ... — рече он као уз реч, али погледа Ђурицу значајно. </p> <p>— Е 
дан. </p> <p>— Онда... ништа!... — рече он уздахнувши. </p> <p>— Тешко ми је, Ђуро, што ти не м 
/p> <p>— Како је овде, велиш.... — рече он после краткога ћутања. — Знаш како је.{S} Уцена је п 
 тако..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: 
и овом приликом, као и сваком... — рече он, дижући своју »шлафкапу« и поздрављајући капетана, к 
равио, а после је било доцкан... — рече он љутито, па после као да се присети нечему и повика:  
{S} Како да није доста, болан... — рече он, узимајући новце и бацајући их у недра. — Само хоће  
 молим те, наредићемо се лепо... — рече он, ступајући напред плашљиво и збуњено. </p> <p>Утом д 
 Новица. </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече он. </p> <p>— Чек’ да наместим твој покривач — одговори 
ш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он гласно. </p> <p>Станка запали свећу, па седе на под, 
оћеш ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. </p> <p>— Па... како хоћеш — одго 
 <p>— Што ли је то Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго... </p> <p>— И ја мишљах... — о 
вор. </p> <p>— Што ти није мило? — рече он чудећи се. </p> <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће  
е. </p> <p>— Хоћеш у село, попо? — рече он благо, као обичан сељак, који је, идући с рада, срео 
моју главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчиј 
ху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи напослетку. — »Видим да се приближује крај, па  
 ти си ми још понајвернија друга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи,  
ко је ово добро за уморна човека — рече он, пружајући пљоску Ђурици. </p> <p>— Море остави ме,  
рака!{S} То нам је најпотребније — рече он, чим се поздрави с Јовом, који се изненади његову до 
, по Богу си?... полудех од муке — рече он. </p> <p>— Е, синовче, на муци се познају јунаци...{ 
јништво?... </p> <p>— Е то јесте — рече он, кад стадоше да се ређају похаре и убиства. </p> <p> 
 сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се. </p> <p>Ђурица оборио главу, па, чини се 
удима. </p> <p>— Правите ко пуши — рече он, пруживши дувањару. </p> <p>Биров му приђе бојажљиво 
лице. — Јово, ја бих мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, који га појми, па устаде 
</p> <p>— Она то и тражи једнако — рече он. </p> <p>— Па лепо, болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати  
...{S} Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаше тако непоуздан, тако непознат.. 
зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. </p> <p>Станка изиђе, и м 
<p>— А ја те чекам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одовуд, од станиц 
ње. </p> <p>— Да бегамо низ реку — рече он готово нехотично, тек само да што каже и да говором  
 бесно. — Подај и њој што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући на појас Ђуричин. </p> < 
’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, ко 
 снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу п 
вој »ратни план«. </p> <p>— Децо — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао.{S} Ако га  
в пут одвојио од осталих.{S} Ну имађаше он још других карактерних особина.{S} Доњи му део лица  
у, тако ми самога Бога!...« — понављаше он у памети последње Николине речи и изазиваше све оне  
 </p> <p>»Што ли је то тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даљ 
молим те... ево на, ево сад... — муцаше он, вадећи рубац испод појаса, али му нешто сметаше да  
ако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђурица стај 
уха појури кроз отвор, право на њега, и он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. 
 у души остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљања, и а 
и, тиштала га је нека унутарња грижа, и он је најволео, кад би се некако могло десити, да изнен 
н.{S} За њим се није могло на коњима, и он окрете низ поток обичним кораком.{S} Више није ни мо 
нутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осећати како куршум звижди и улећ 
оше једна... друга... десетак кућица, и он се напослетку заустави пред једном. </p> <p>»Баш сам 
лава га жигну још јаче, још ужасније, и он некако механички, без размишљања, онако исто као што 
> <p>Руке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али ни 
 мајчино, написа молбу за помиловање, и он с великом пажњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога  
ва зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. </p> <p>Прођоше мрач 
се разврат, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно задовољство у овом новом и примамљивом с 
 страшила, што му над главом стајаше, и он се лако помири са својим стањем.{S} Овај састанак пр 
убавне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворков 
S} Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос отишао.{S} Мајка ти је поручила да 
чи неколико раденика у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од они 
начинити сто чуда...« Сан га превари, и он заспа. </p> <p>Изјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде  
оницљиво око опази промену на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} Једнога јутр 
му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека  
осећање усамљености заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући несвесно, за 
вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућу 
е веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу  
ан, па кад му казаше шта учини Марко, и он се заинтересова, па позва ковача да опет, истим начи 
предметна радозналост повуче га тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, прет 
ти шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је п 
ова страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знајући више ништа за себе. </p> 
ће следовати, већ се унапред јављају, и он већ види пред собом жива, повезана хајдука...{S} Он  
 леже онако леђима, преврнутих очију, и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али ис 
е засветлеше неком необичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси 
анства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви опасни разбојник, који 
.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез 
ди?...{S} Шта је ово?...{S} Смрт!«... и он нехотично извуче цео рам и испусти га. </p> <p>— Пре 
пандура, не боји се туђега погледа... и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. </p> 
љубавном прижељкивању, па се растану; и он се враћа срећан, задовољан, опијен слашћу љубави, не 
 су, онако као онда Мита писар«...{S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, муч 
 сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави своје кћери. </p> <p>Једаред наи 
куда се више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> <p>Тамо, куда уведоше Ђурицу, у 
ривица се обично заглађује љутњом.{S} И он се наљути...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове 
 ово мало времена што нам остаје!...« и он осећаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и з 
а држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окрете и погледа иза себе... двојица држе  
 хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми значај те мисли, опет му пројури нека електрин 
...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се заинтересова откивањем, па стаде гледати како му  
 макар из какве заседе, прикривен...« И он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади и 
диш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи махну главом. </p> <p>Станка скочи, па стаде 
 са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где се 
е не може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе толик 
малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раширило пода 
Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је. </p> <p>— Нек 
гони велика хајка.{S} Због свега тога и он сам измени своје поступке према другима.{S} Досада ј 
о чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа како промиче кр 
се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?. 
ставио код нега све новце, па се онда и он намести код Мата, леже и наскоро се учини да је засп 
аљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. < 
и му се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву своју снагу и полети низ поље, као на кр 
 насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. < 
у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S} От 
влачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним нагоном самоодржања, изабрао себи 
. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте ли? </p> <p>— Свршис 
оложи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више онога гр 
 толико свести, те угаси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа за себе... </p> <p>Кад  
појени са тим послом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђур 
 Ђуричину. </p> <p>За овим се обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљише низ равне ливаде, а 
тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом на скоковима. < 
ној помрчини засјаше необичним сјајем и он, готово несвесно, под утицајем овога лепог осећања,  
Обе жене и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беш 
евојко, по законима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува  
урица — одговори му сусед, младић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брат 
икакво зло учинила...{S} Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, девој 
: цин... цан... цин... цан... </p> <p>И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, сл 
 да беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не би с 
и један такав Станкин поглед, у коме би он могао прочитати оне исте изразе, које чита у погледи 
воји од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али много поузданије и корисниј 
.. </p> <p>— Једном се мре!... — понови он своју стару лозинку, коју му сад жандарм напомену. — 
ини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, ал 
 ћу, али не знам за после....{S} Има ли он својих људи, који би га светили? </p> <p>— Дубоке су 
> <p>— Пардон, не прекидај ме.{S} Је ли он непрестано, радећи своје сељачке послове, замишљао с 
S} Нијеси више за њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погле 
 долете само једна реч: »јаловица«, али он одмах разумеде њено значење и позна глас онога, који 
то питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мен 
тињега стида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па ре 
 <p>Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на пос 
 </p> <p>Вују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка  
вештеник се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађују  
И њему је долазило све то на памет, али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и  
у у оку необична родитељска радост, али он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи руку, к 
га часа загрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад пот 
 посао! </p> <p>Ђурицу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно осећање другим, повољниј 
ује љутњом.{S} И он се наљути...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се обј 
 не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа последње средство да буде потпун 
он није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: </p> <p>— Ја не знам 
.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко 
се преда власти.. </p> <p>— Па шта вели он? </p> <p>— Ништа.{S} Кажи — вели — онима тамо нек ид 
да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ће 
Е, мари сад Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их,  
p> <p>»Мајка... откуд она ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, погурену старицу гд 
овач...{S} Шта ће му ковач?...« — мисли он, седајући на земљу. — »А, да ме откује....{S} Што то 
аљад’, стићи... нећу погинути?« — мисли он, и ова страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи,  
су потребни у такву послу.{S} Ове мисли он саопшти Станци. </p> <p>— Јок, брате, ништа нам то н 
јући ужасан страх.{S} И усред тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толи 
мити. »Зар и то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојник, а осећа.{S} Чудн 
едном. </p> <p>»Баш сам луд!« — помисли он, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унут 
ћ страхује... па, ето их!...« — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страш 
 видим да ми је пријатељ....« — помисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло ода 
S} Откуд тамо други хајдуци?« — помисли он, заборављајући да је мало час сам видео двојицу. </p 
епо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а 
макар га заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков. </p> <p>По 
мо као јутрос, зацело нећемо« — помисли он и задовољно се осмехну.... </p> <p>Тако дође до изво 
> <p>»Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно надање испуни му душу. </p> 
н двојицом зликоваца. »Ко зна — помисли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако 
p> <p>»Да ли је жива, јадница — помисли он за мајку — или је и она заклопила уморне старачке оч 
ла је бити Станка. »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па. 
»Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати,  
оја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнаест.{S} Радисаву  
 сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине 
ко тебе, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после платити други, који до 
д обрва. </p> <p>— Што?...{S} Шта ће ми он говорити? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си се  
без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је он н 
ао да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад ништа смислити.{S} И досада је други з 
 </p> <p>— Хвала, господине! — одговори он и седе за сто, помичући и намештајући тешко гвожђе,  
ало од других, па... ето!... — одговори он уздахнувши. </p> <p>— То је, то је, знам ја... ти др 
 <p>— Знаш... да си тешка... — одговори он и поцрвене. </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да б 
— Аа!...{S} Е то је друго... — одговори он, па приђе вратима, кроз која је ушла Станка, те их з 
Пију доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље  
> <p>— Ја шта си ти мислила? — одговори он, осмехнувши се иронично. — Да седим једнако уз тебе  
а под. </p> <p>— Што, Стале? — одговори он и пребаци своју руку преко њена рамена. </p> <p>— Не 
 Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, з 
 </p> <p>— Откуд ти то знаш? — одговори он, и одмах се покаја што овако лакомислено запита. — Ш 
е знајући да ћу на њих наићи — одговори он, ударивши гласом на оно оданде, услед чега Станка на 
ке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене једро развијене руке. </p> <p>Станка  
м: дај ми руку да је пољубим — одговори он потресеним гласом. </p> <p>Свештеник се изненади; за 
акше, не мора баш тако брзо — проговори он. </p> <p>Не остаде им више од стотине корака до реке 
то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни п 
у га!... </p> <p>— Право кажеш: мари ти он за њине претње.{S} Не убија се лако ’наки човек — пр 
нога, који је рече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је 
ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко повуче из ћилибарске муштикле. </p> <p>— Ва 
ам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па отвори једна врата на ходнику.{S} Истога тренутк 
мере са државном уценом.{S} Али се ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све то некако и 
ка запела, или се тако њему чинило, тек он једнако савијаше руку, машући њоме десно и лево. </p 
под прозором и чекам... ћутим тако, док он одједанпут излети кроз прозор... као врећа...{S} Ја, 
, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа  
 Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе путом, можете га стићи, па са њим  
сти, само нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— 
<p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражи 
 право Штуловићу. </p> <p>— Хоће ли нам он шиљати још кога? </p> <p>— Јавиће он све.{S} Кад се  
, која се осипа право на њега...{S} Чим он испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на 
 ли се опет што чути споља.{S} Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било веома пот 
ењен, овај је нови опак... </p> <p>»Ово он сад мене плаши — помисли Ђурица — само да му робујем 
леновик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за м 
јеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и ње 
погледати... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему 
атору, неће он на то пристати.{S} Овако он односи три дела, а један дели свима нама, то знам до 
и осталој булументи нашега града«, како он то вељаше. — Али су прилике и околности, у којима чо 
је, дакле, наотимати — »зарадити«, како он мишљаше — што више, па се после негде склонити и про 
, као да беше рада видети унапред: како он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Ка 
} Маркова је кућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} 
и значај свакога имена, те је тиме како он говораше, »распростирао научне философске идеје у пи 
ка, коме се јако спава...{S} Видиш како он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава... он има ј 
их очију, и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто јако пуч 
Црче од муке за оне паре. </p> <p>— Што он мене криви за Пантовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} С 
>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. </p> <p>— Аа. 
в народ... пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с н 
а... окови...{S} Сад одмах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пр 
имити без размишљања, без поговора; јер он сам не може ништа смислити, а добро увиђа да је без  
 води га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напредује. </p> <p>Кад оде посланик за Новицу, 
Дигоше се и остали, само остаде на поду он, непомичан, непокретан... </p> <p>»Шта се ово враћа  
ражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{S} Станка не знађаше ништа  
знату му до сад снагу самоодбране, коју он никад у себи не претпостављаше.{S} Наиђе му нека црв 
бу, и, са неком неприродном силом, коју он никад у себи не претпостављаше, пребаци се преко огр 
 преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим осмехом проговор 
 истина, коју му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправдања.{S} Своја кривица се обично 
>— Закључај брзо врата споља! — рече му он тихим гласом. </p> <p>— Закључао сам, ево кључа. </p 
ораш је водити на друго место — рече му он, кад му саопшти новост о наредби. </p> <p>— Видим и  
д људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> <p>А горе у страни, и 
е године лебдело пред очима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{ 
ђом муком, да се храни туђим знојем; ну он бар неће онако заповедати.{S} Он је радостан кад му  
 казати за ону... тамо у селу — намигну он и махну главом. </p> <p>— Доведи, доведи!... — викну 
/p> <p>— Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу. </p> <p>Преко њега преле 
запис. </p> <p>— Шта то радите! — викну он, узевши пушку на руку. </p> <p>Сељани занемеше, кмет 
 — Снахо, ти напред, па потрчи! — викну он намрштивши се и промрмља нешто у себи, што не беше з 
 <p>— Шта је то тамо, Милисаве? — Викну он, не излазећи из собе. </p> <p>— Дошла, господине, он 
</p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшн 
оја те вода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ето нам сад, побратиме, друштва.... 
и се делите и радите како знате — викну он, скочивши с постеље. </p> <p>Ђурица се сети Новичина 
{S} Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну он одједном и устаде са столице, као да се сад нечему п 
реродише!... </p> <p>— Стале! — узвикну он блажен, раздраган, и у том једном узвику као да хтед 
 Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. </p> <p>— Доле ту кустуру! —  
ечиту невољу...{S} Еј-хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да 
 бунован пандур.{S} Погледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, 
 јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много.{S} Наишао ваљада послом, да му што јави. </p> 
и? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!. 
>— Не брини, само стој право... </p> <p>Он се брзо исправља, истурује груди напред; намешта рук 
> <p>— Измакни се малко натраг. </p> <p>Он коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зе 
дно, хоћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде другом руком гладити 
м — одговори она осмехнувши се. </p> <p>Он јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше;  
 га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са нек 
овори му попа узбуђеним гласом. </p> <p>Он преноси воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десн 
с тобом — одговори она одлучно. </p> <p>Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S 
и Митар и гледа некуд у страну. </p> <p>Он пође, надвири се над раком, па стаде... </p> <p>»Шта 
<p>— Дижи то! — викну Пантовац. </p> <p>Он подиже новчаник и опет га пружи унапред. </p> <p>Ђур 
а и нека мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити 
а и да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доноси 
главе загонетне речи Новичине. </p> <p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више 
 оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано држи у гр 
у му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се пови 
спреми све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово с 
ћи из собе. </p> <p>— Дошла, господине, она девојка што иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, д 
...{S} Првога дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погину 
нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људим 
измакоше подоста.{S} Напунивши ведрице, она их, као какву играчку, пребаци обрамицом на раме и, 
вити.{S} И у тој злослутној суморности, она се предаде црним мислима о себи и својој будућности 
сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши, јер појми да је мисао истинита и правилн 
 али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија му свако друго осећање, изазивају 
 једнако ми сепија пуцка: окрени овако, она — цак! окрени с друге стране, опет — цак!{S} О, вер 
лутње.{S} На првом кораку у нови живот, она задрхта... </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
глави од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, глед 
ма Станка.{S} Кад уђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одм 
>Станка се зачуди.{S} По своме поимању, она није до сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — 
а... за њом дим... оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, некако необично, у косо, спусти 
 само једаред у глави... севну и оде... она се не постара да задржи ту мисао, да размисли о њој 
ања. </p> <p>— Е, то не може да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си,  
.. </p> <p>— Ја сам Станка... чуо си... она што је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... 
о! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то... она само проврти, а чутура удари клин. </p> <p>— Море ч 
, болан, право, која ти се више допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она је варошк 
 није слагало са њеним душевним стањем: она иде на оно последње, на свршетак свега... и после т 
и свој корак, наједаред настаде прелом: она се потчини утицају другога, али и у том потчињавању 
а или ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она је варошка, није за нас, сељаке људе.{S} Она хоће с 
ући, о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурена, избачена отуд, па јој и није до њих.{S 
оме и да тумачи ово непријатно осећање; она га је вазда заглушивала страсним и светлим мислима  
Јадна Јока, како смо лепо живеле....{S} Она мени еве:{S} Шећерка, вели, метни ми руку у недра,  
ваху као живи пламен, сагореваху....{S} Она се исправи и погледа га право у очи. </p> <p>— А шт 
 са пребаченом пушком преко крила...{S} Она се не зачуди, не изненади се, само јој срце живље з 
..{S} Не чу се никакав други глас...{S} Она удари још јаче...{S} У ходнику шкрипнуше пеке даске 
е знало.{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се наместила на дрвено корито за појење стоке, подм 
века, доста оваквих призора гледала.{S} Она само махну главом у страну и још више набра своје з 
 сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непрестано стајала пред очима као нека црна т 
жи од њега само чисту искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не 
и при том добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, 
е варошка, није за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} М 
оред ње, једна се закачи и убоде је.{S} Она сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да  
не погађа мисли које се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у великој опасности 
у се иза њених леђа неко звиждукање.{S} Она баци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним муш 
иран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њег 
вољства није он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела досад погледати, сад се разгова 
овци је потераше пред собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и шаренице, истресе једну т 
ца, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.{S} Она скочи, па закука: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, с 
 опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... па опет...{S} Хм... ж 
 то причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. </p> <p>— То, вала, 
црношарену масу под врљикама. </p> <p>— Она је, убијена!... — повикаше други. </p> <p>Капетан и 
 се насмеја и погледа Станку. </p> <p>— Она то и тражи једнако — рече он. </p> <p>— Па лепо, бо 
 његова.{S} Зато је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S 
пођа капетаница прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружнога...{S} Је ли то  
 <p>Он јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у образ 
округа до каквога поузданога заклона, а она не може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ће  
м јој се приближи та злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву друг 
пријатељица.{S} Он није жалио новаца, а она је тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрв 
а је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не реч 
у и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђаше 
за.{S} Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна  
Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чујем  
седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупк 
ло обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!...{S} Вала јој је и присе 
ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S} Тако... смејемо се... </p> 
 јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала ј 
} Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!... </p> <p>— А 
ујемо, као да смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што 
} После већ суд и, рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, јатацима не може, мојој кући... 
ш на своме прагу и огњишту. </p> <p>— А она...{S} Станка, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој неће  
а својим начелом — самовољом. </p> <p>А она се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећању, 
ека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим 
удима ретко налази.{S} Још из детињства она беше чудновата и особита и не наликоваше на другу д 
?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне сво 
 <p>— С ким си то био тамо? — запита га она неким радозналим и притворновеселим гласом. </p> <p 
шта ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. </p> <p>...{S} Међути 
ћњака, винограда и пшенице; привлаче га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су му 
, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — викну  
аше такво блаженство и таква страст, да она одједном појми све.{S} Весео и срећан осмех заигра  
> <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа  
ведри му се пред очима и полагано спада она пијана мора... </p> <p>Писар стаде више њега, разав 
 покрета... </p> <p>Али сад, кад угледа она четири жандарма, стеже му се срце, раскида с... раш 
p> <p>»Ово је рака за мене...{S} Откуда она?...{S} Шта ће тај колац ту?...{S} Хоће да ме убију! 
. као да их носи на својим плећима цела она маса.. </p> <p>Стигоше...{S} Свет гледа само њега,  
прављају.{S} Па зато га је и изненадила она напомена о јаловицама.{S} И да не би ове меденице,  
розбори ни речи.{S} После неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове под осојем, па 
а уз груди, а пред очима му опет заигра она злокобна измаглица.{S} Докопа пушку и, као холуј, и 
S} Чини јој се да није спавала...{S} Та она је тако лепо видела оне чудне погледе, који се не м 
по телу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и блага измаглица, што наступа после јаког 
но. </p> <p>— Зар си још овде? — запита она, погледавши га право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш 
 </p> <p>— Јели тај из вароши? — запита она брзо. </p> <p>Капетан је погледа. »Шта да јој кажем 
или, кад није још никога убио? — запита она радознало. </p> <p>— Па... побегô од власти, отишô  
уплашено. </p> <p>— Шта је то? — запита она полугласно, осврћући се око себе. </p> <p>— Пст, не 
p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>О 
{S} Да нађеш другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући, као да сад тек очекује прави одгов 
. </p> <p>— Како ти кажеш... — прошапта она и погледа га мило, својим великим и сјајним очима.  
ична изјава његова...{S} Толико је пута она слушала од момака разне изјаве — разуме се љубавне  
беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише је 
нако сељачки... </p> <p>— Знам, али кад она не би хтела новаца, но онако... као ја?... — рече С 
редио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је она код мајк 
 вели му писар. </p> <p>»Мајка... откуд она ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, п 
 покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са потока... </p> <p> 
де да му се развиђава пред очима, спаде она тежина с главе... лепо види и разуме... </p> <p>»Ов 
у једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, потпуно њ 
она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Била је д 
ита он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере. </p> <p>— Где с 
.{S} Јово му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама,  
ло — он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ниш 
буду закључали врата за Станком, кад је она изишла...{S} То би славно било!« — мисли капетан и  
?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она поменула, тако ће и бити« па одговори: </p> <p>— Је 
 оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један прозор зазидан више  
 је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет показује 
е тако у село.{S} Али је најгоре што је она, по његовој наредби, морала тако проћи кроз цело се 
рилази... »Што је овака?...{S} Ово није она...{S} Какво је ово лице, страшно, необично!« </p> < 
ало, следило...{S} Дави га и притискује она црна, најстрашнија мисао, коју никако не може да за 
.{S} Зликовац! крвник!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики момци... да упро 
д онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, истина, обрадо 
<p>— Отварај! — викну капетан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p> <p>Ра 
и беше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале људе, 
ни још радозналија, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. 
ега ћутања. </p> <p>— Шта? — насмеја се она. </p> <p>— Коса... и сва миришеш...{S} Како то? </p 
— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке?  
едино, бурно и заносно осећање, коме се она предаде сва, без протеста, без покушаја да размисли 
ниједнога тренутка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зликовац, кога з 
улеваше неки празноверни страх, коме се она не могаше противити.{S} И у тој злослутној суморнос 
не удовица — наставља Митар. — Удаће се она, не бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да  
од зиме... </p> <p>»Нека је, вратиће се она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђурица, па леже н 
овори, пошто се затворише врата, али се она више не обрте назад...{S} Полако обиђе прочевље, ок 
у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова радост и послушност уз мене...{S} Од њега ст 
ртавају врхови планински... развлачи се она прва бледа светлост зорина... тама се проредила, па 
</p> <p>Станци прекипе.{S} Врати јој се она стара јогунаста самовоља, коју је вазда показивала  
а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упр 
 <p>»А мајка, јадна добра мати, како се она обрадовала своме детету, својој осрамоћеној, исмеја 
иш, њој је криво што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.«  
еше тако ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене 
о.{S} Само осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима као препрека његовим плановима...{S} 
>Тога часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи с 
ише из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши ње 
 мишљења цела света. </p> <p>»Шта ли ће она рећи кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви  
ашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће 
 са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јо 
може да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... < 
арам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она одлучно и устаде са столице. </p> <p>— Чекај, брате 
p> <p>— Не помињи зло, молим те, — рече она крстећи се. </p> <p>— Добро те њој ниси ништа говор 
цом.... </p> <p>— Зар Новица?... — рече она и трже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба 
о частите са некаквим девојкама? — рече она и насмеја се весело, као да је то што је казала о п 
 неизмерна жудња. </p> <p>— Шта? — рече она зачуђено. </p> <p>— Знаш... да си тешка... — одгово 
</p> <p>— Где си, Мишо; камо се? — рече она, спуштајући му своју белу облу руку на раме и гледа 
ни стајаху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти каж 
p> <p>— Чудо се ниси опет напио? — рече она, осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору 
 Докле ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. </p> <p>— Ниш 
 по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина, море, какве су то девојке, ј 
/p> <p>— А ти се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти 
оној увреди.{S} Знао је он кога се тиче она напомена о јаловици.{S} Његов отац, који умре пре д 
 за њима врата. </p> <p>Кад се изређаше она прва питања и узвици, који су обично без садржине,  
но уз друго, али им са лица не силажаше она суморна брига, онај опрезни, нервозни страх од изне 
кући. </p> <p>»То је човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога  
 кад бисмо хтели!«... — као да говораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; 
амоћи. </p> <p>Одавно она већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Угасиле се оне бу 
 и чудно и примамљиво.{S} И што се више она старала да ову необичну појаву себи објасни, у толи 
Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе ок 
ио потребан јаван одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљу 
енкастим сјајем шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком младачком заносу.{S} Наједа 
ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три п 
S} Задухну је планинска ноћна студен, и она се стресе од зиме... </p> <p>»Нека је, вратиће се о 
 се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга... </p> <p>— А, то не може, то никако не 
чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђур 
, њој неће бити лако, али напослетку, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S}  
ако она мишљаше, никаква смисла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год  
о старински, смело у очи погледа..{S} И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи п 
о, час у љубичасто пламено жутило.{S} И она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сун 
одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом упорношћу.{S} И капет 
чим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S 
а прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога легне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ј 
ћи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — следи се... </p> <p>Тамо далеко,  
адница — помисли он за мајку — или је и она заклопила уморне старачке очи?«...{S} Као одговор н 
 доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од куће од 
тва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше и она изиђе из собе... </p> <p>Учини јој се да он прогово 
и се иза те оштрине не могаше сакрити и она обична радозналост, са којом први пут посматрамо св 
о...{S} Проклето дериште!...« </p> <p>И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мис 
утати залогаје, јер му никако не силази она тежина са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино 
— викну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати и призивати за сведоке цело 
ску кућу.{S} Умор је савладао јако, али она не стаде, не предахну...{S} Прође кроз вратнице на  
н мисли о другим стварима, једнако, али она непрестано лебди пред њим, меша се с оним другим ми 
одређеноме месту, поведе је к селу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја о 
о рече, навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни праг и ста 
јаше на догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово 
: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја  
. »То, дакле, није био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} Видећи је онако зачу 
ајдук!{S} Како то може бити?« — помисли она.{S} Пре две недеље су заједно на моби копали, и ниш 
ст. »То је оно!{S} Почиње се« — помисли она, обузета великим узбуђењем због ових необичних прил 
»Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред ње 
астопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Марко очајн 
 ја мишљах... — одговори Станка, али ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, тицала ж 
на.{S} Пред њима се засветли и зашарени она живописна котлина, у којој су без икаква реда разба 
о распознају.{S} По ваздуху још трепери она беличаста измаглица, али се на истоку указује по ма 
 знаш... </p> <p>— Ево руке! — одговори она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p> 
кућу, него да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </ 
 молим те... остави ме мало! — одговори она збуњено и, не погледавши га више, одјури и нестаде  
те лагати, зар је мени мило! — одговори она и зачуди се, кад се он намршти на њен одговор. </p> 
одине су, дијете, старост... — одговори она, затварајући за њима врата. </p> <p>Кад се изређаше 
ла за Ђурицу? </p> <p>— Шта? — одговори она и застаде. </p> <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пр 
 ништа? </p> <p>— Што питаш? — одговори она осмехнувши се. — Знам да жене у том стању не иду... 
ику пред собом. </p> <p>— Ја — одговори она — само кад доживех да опет видим ово!... </p> <p>—  
стричина ми... удовица јадна — одговори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је се 
> <p>— Умећу, ако имате коња — одговори она. </p> <p>— Добросав ће сад с писаром, а коњ му је о 
</p> <p>— Видиш да те гледам — одговори она осмехнувши се. </p> <p>Он јој пребаци руку преко ра 
Нећу више тако да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с тобом.{S} Али... ов 
а, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучно. </p> <p>Он јој приђе ближе, узе је за руку 
 спремати, но хајде да идемо — одговори она, а у оку јој засја необична радост. »То је оно!{S}  
пожури да он куд не побегне — проговори она после краћега ћутања. </p> <p>— Е, не може тако.{S} 
ем... </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да сл 
 безбрижне среће, којој се одаваху, док она беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху јед 
гледаше јој као ванземаљска појава, као она светла јуначка лица из наших песама, која нам буде  
Јуле. </p> <p>— Ја нисам с раскида, ако она хоће... </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у дру 
ситницама, које после тога немају, како она мишљаше, никаква смисла...{S} И она се одлучи да ћу 
еколико тренутака... и сад се види како она група у средини необично иде, као да плива на чуну  
једну збрку, из које се ипак осећа само она...{S} И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њ 
атнице, то су одређени за стражаре само она два младића, а сви други требало је да уђу заједно  
шкој и необичној самоћи. </p> <p>Одавно она већ није више она Станка, која је била девојком.{S} 
ним раширеним очима. </p> <p>»О чему то она говори?...{S} Причешће.. .{S}Какво причешће!..{S} И 
ано је потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, д 
се не могу ни снити ни замислити. — Бар она досад није никад тако што сањала!...« И опет се дад 
— Поздрави сестру, Спасу... нека те бар она гледа...{S} И, ако можете... подигните ми један кам 
 пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли  
о његова сенка.{S} И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену љубав.{S} Она и не 
дговори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после н 
овање, па сад вребаш девојке? — рече му она слободно, смејући се као за себе. </p> <p>— Што ћу, 
њима, нећемо ли се договорити — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не  
>— Ко је то? </p> <p>— Отварај! — викну она гласно, сазнавајући умесност свога захтева. </p> <p 
у. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро погледа, али, прочитавши у 
е, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, б 
..{S} Варошке... </p> <p>— Лизо — викну она једну другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне девој 
тицају другога, али и у том потчињавању она се руководила својим начелом — самовољом. </p> <p>А 
то јој, и више од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необична изјава његова...{S} Толико је пу 
е. </p> <p>— Па...шта велиш?... </p> <p>Она обори очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе 
ше тако лепо и тако пријатно... </p> <p>Она се прену.{S} Погледа око себе зачуђено, и не видевш 
ка... — одговори он и поцрвене. </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред 
де исказати цело своје осећање. </p> <p>Она га погледа, разумеде његов узвик и управи дуг нем п 
за које се дотле беше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше 
 са лица не силажаше она суморна брига, онај опрезни, нервозни страх од изненадна напада, коме  
.{S} Или... или шта? оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку преко средине, па у гору!... 
де, својим несмишљеним говором о уцени, онај доскорашњи војник. </p> <p>— Ми морамо леђа уз дув 
уседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— Што ће ти, 
сава, где скаче у поток...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p 
не руке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој 
ам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... </p> <p>— Зар Но 
, које сам себи непрестано задаваше.{S} Онај огромни терет, који већ неколико дана осећаше у св 
присуствују продаји, коју врши кмет.{S} Онај сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта  
 он опет мислити, па узвикну: </p> <p>— Онај што држи магазу...{S} Црногорац? </p> <p>— Нећу, г 
{S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо 
ми, ваљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне  
!...{S} Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се 
е, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу је 
уту, из једне јаружице, изиђе пред њега онај повереник. </p> <p>— Нађе ли га? — запита Вујо. </ 
погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је било? </p> <p>— Ниш 
 се издиже полако на прсте и погледа на онај прозор испред куће.{S} Очи му прелетеше преко нека 
неке невоље.{S} У том му паде поглед на онај дуги планински венац, из кога се величанствено узд 
ањ...{S} Истога тренутка нешто груну на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и паде на п 
ече свештеник. </p> <p>— И јуче изјутра онај случај у Кленовику! — одговори капетан. </p> <p>—  
ка. </p> <p>— Да теби не трабуња штогод онај луди Јово?{S} Кажи ми слободно! — запита Вујо и по 
 корачају с једне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу.{S} За поповим коњем, важно и д 
 му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви опасни разбојник, који преза од сваке  
јима се белуцају чопори стоке и разлеже онај једначити, познати му звон меденица, који му душу  
убила из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зл 
пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од ње 
речима твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник многе људе упропастио и побио.{S} Само га 
е ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим  
ткуда он...{S} Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа како га  
ши крилима и уживај...{S} Куд ли путује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пака 
срет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, који уништава човека. </p> <p>Ђур 
 необично и примамљиво.{S} И сад јој се онај пређашњи живот чињаше сјајнији од сунца и лепши од 
 снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поред потока нагло приближује, чини му се да чује  
о првим шумарцима над потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближу 
чи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухватити см 
уге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем ић 
ватао би све конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо, није пружио довољно материјала з 
де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољно, светлим очима посматра како  
 која је оно девојка што купи сено, или онај што коси... </p> <p>— Бадава, своје па своје! </p> 
ешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз. </p>  
/p> <p>— То су, брате, свиње — одговори онај први — а свињче... истина јесте, у неку руку, како 
олако путом. </p> <p>— Добро — одговори онај из помрчине и нестаде га. </p> <p>Ђурица с Новицом 
да убије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на коме душа заснива своју радњу... а њему 
ишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо?...{S} 
— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да он 
ецо, гледајте своја посла — одговара им онај с пушком, отресајући печен кукуруз и завијајући га 
, и добро сам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S}  
о целива. </p> <p>— Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов дати  
p> <p>— Знам, знам.{S} Све је то удесио онај матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годину дана 
е свога тела, да би таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S} И сад му се ређаху и понав 
да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокролужанин слободно иде путом и звиждуће, не бој 
жи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед. </p> <p>Сви ућуташе, осећајући незг 
у питомој Шумадији«. </p> <p>— Је ли то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — проду 
рици веома допадало.{S} Он постаде опет онај стари, одважни младић, који срља у опасност без ра 
у је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му свет... и опет да му је да то буде шт 
на другој завојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро познати му капут Милутина механџије, 
... маше њоме и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу...{S} Исекоше конопце, извад 
 ништа за себе. </p> <p>— Стој! — викну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да га он 
!... </p> <p>— Шта велиш, море? — викну онај с прозора. </p> <p>— Зови људе, буди капетана! — в 
е, чекаћу те у јагњилском забрану, знаш онај више реке... </p> <p>— Зар ти знаш куд ће ме посла 
ваничним новинама... орден... класа... »Онај качерски пући ће од муке, што му узабрах крушку ис 
на, због чега су га старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер др 
 прилици неумесно; осети да он није сад онакав, какви су остали људи.{S} Јанко га ћутећи уведе  
ству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S} Откада па 
радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки изглед највише зависи од кратке кошуље,  
ила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовчево. </p> <p>— Како га је гајила, 
шаја да размисли о свом стању.{S} После онаква живота у родитељском Дому, после необуздане само 
његов брак, те такав човек, велим, чини онаке покоре и злочинства и на ономадашњој и јучерашњој 
есте одвојио од других.{S} Само да није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — одговори т 
лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким страшним погледима?...{S} Нема их, ово су други« 
учајности, које се мењају свакога дана, онако исто, као што се мења небесно плаветнило туробних 
ну, отворених, осушених и врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи 
 и он некако механички, без размишљања, онако исто као што се удављеник грчевито хвата за слабу 
</p> <p>Новица устаде, протрља очи, па, онако у помрчини, стаде да пипа око себе. </p> <p>— Па  
 </p> <p>Бегунци потрчаше из све снаге, онако, као што може потрчати човек, који бежи од смрти  
авши Ђурицу, он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су по 
звуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељачки... </p> <p>— Знам, али кад она не би хтел 
а заиска одмах другу. </p> <p>Жандарми, онако исто озбиљно и свечано, подигоше другу чашу. </p> 
 кључа. </p> <p>Капетан изиђе у ходник, онако необучен, па видевши да лампа слабо шкиљи, обрте  
нути се не може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита писар«...{S} И он се сећа оних боло 
оно весело девојачко кикотање... да их, онако старински, смело у очи погледа..{S} И она зна да  
 врх својих опанака. </p> <p>Полицајац, онако од прилике, погледа у једну страну крова и рече:  
човечји!{S} Жива здрава човека убити... онако без ичега, без боловања... сад био жив и — нема г 
ао на твоју општину? </p> <p>— Јесам... онако узгред.{S} Кмет ми рече да ће теби јављати све, ш 
...{S} Шта ће ми он говорити? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си се нешто променио... а зна 
ри уласку му. </p> <p>Ђурица, видећи га онако весела, прихвати шалу. </p> <p>— Вала, побро, па  
е к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца престадоше 
 ли смо!...« </p> <p>Радисав га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључе 
м ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необучен умешао се у гомилу.{S} Истрча и капетан  
а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке...« </p> <p>— 
но седе и леже у ватру на прочељу, леже онако леђима, преврнутих очију, и он поче разумевати да 
је узрок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, који може да воли, који тражи свету црк 
 </p> <p>— Није то, попо; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти  
рова.{S} Сети се онога тренутка, кад је онако блесаво стајао пред механџијом, сети се погледа П 
и очи јој ватрено засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, девојке то протумачише радозналошћу, па 
није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се још не могаше домисли 
де женске, здраве и примамљиве, обучене онако, као што се носе девојке у његову срескоме месту. 
стане у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје и нашали са њима... да послуша оно 
дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?...{S}  
ити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душевно спусти на њу и  
а се храни туђим знојем; ну он бар неће онако заповедати.{S} Он је радостан кад му се пружи сто 
!{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. </p> <p>Ђурица 
 брањаше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на ходу испали му други метак у груди.{S} Старац  
..{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} Како оно рече: може, 
си се везала, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{ 
 све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овде неуспех! 
 исповедити...{S} Нисам никог убила, ни онако... какво зло учинила, што да ми не да? </p> <p>—  
елете му преко лица, али то Станка, при онако слабом осветљењу, не опази. </p> <p>— Откуд ти то 
сар Мита, који ће сав догађај испричати онако, како је у истини било. </p> <p>По подне стигоше  
ока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду 
>— Отпре си волео. </p> <p>— Тхе... тек онако... не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стад 
 ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну...{S} И најгоре је то, што н 
си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца... </p> <p>— Није то,  
 бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како је он желео.{S} Али његово проницљиво око оп 
 </p> <p>Међутим Ђурица је и даље живео онако, како је од оца навикао.{S} Имања, може се рећи,  
S} Све досад сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она 
, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онако твојски, знаш? </p> <p>— Могу, вала, залудан сам  
ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онда, првих да 
нам, али кад она не би хтела новаца, но онако... као ја?... — рече Станка, а усне јој се скупиш 
он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, го 
ек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи му са 
 рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, само нек се зна рачун изме 
Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. </p> <p>Ђурица се 
 уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам 
опао сасвим. </p> <p>— Па што онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? 
 нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се н 
е нанишанити...« — помисли они по гледа онамо у страну. </p> <p>— Предај се!{S} Не гини! — викн 
 нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађују четири жандарма с пушкама... 
о куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p>— Како, 
ци. </p> <p>— Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна 
пропастили...{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачу 
ш окива овом женом?... </p> <p>»Истина, онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да н 
/p> <p>— Па кад велиш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо чим се смркне, само нам нађи ј 
ад се за њим затворе манастирска врата, онда им је сав труд узалудан.{S} После краткога времена 
 сад на повратку, ако ли не могнем сад, онда после, пошто му предаш новце...{S} Мени је страшно 
ји моји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!.. 
 ме променити ни отурити, јер, Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њега оставила с 
ба што ујдурисати код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онда пружи р 
о, али кад се бега од велике опасности, онда се нема кад мислити о умору. </p> <p>Кад дођоше ис 
а трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онда пружи руку, па колико ти дамо...{S} То ви хоћете,  
шли код мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите чељад на миру.{S} Кажите сад одмах они 
ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посл 
а, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро промислио.{S 
 ако сад он успе да уништи то страшило, онда... онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о 
да је тако, нема му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре!...{S} Смрт!...{S} Привежу за колац, 
о мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити њега на згоду овде.« То је  
, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овд 
 он успе да уништи то страшило, онда... онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и  
оље проводити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нека те нема, нег 
тако право, док не изиђеш на саму косу; онда окрени све косом право мојој кући, али жури што ви 
бијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казати све што зна?...{S} А онај ба 
обросава и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом тројицом станем пред врата и лупнем јако 
 иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у  
 Мићо лежао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела. </p> <p>Писар се громко и  
ми казао. </p> <p>— Добро си учинио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљ 
капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!...{S} Па то, онда.... да с 
е, и спрема да тебе замијени, </p> <p>— Онда треба и њега да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S}  
њу се можеш вратити слободан. </p> <p>— Онда... ништа!... — рече он уздахнувши. </p> <p>— Тешко 
ши му тканице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо се  
 се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једв 
ог тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станку, сетивши се сад тек да је она  
 чин треба много претходних послова, па онда се сети да треба и свештеник, који ће то извршити, 
им упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и општинска икона упоредо, а после тога св 
 казати.{S} Хтео сам... </p> <p>— Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја такве  
роз ребра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још? </p> < 
Станка са два жандарма с обе стране, па онда још три жандарма и два пандура.{S} Жандарми и панд 
ца извади револвер и даде га Станки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек што корачише два т 
јо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... </p> <p>Посл 
ажем? — Све једно, морамо раскидати, па онда не морам ни крити.« </p> <p>— Где ти нисам био! .. 
ко.{S} Ово ће се напослетку дознати, па онда ја немам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћемо 
овац јатацима, оставити што и мајци, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, крен 
попрска неколико пута хладном водом, па онда полако пређе поток и ступи у поље. </p> <p>Ђурица  
 вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила гла 
ок не видите шта је било са потером, па онда идите право Штуловићу. </p> <p>— Хоће ли нам он ши 
 Вујо их све почасти добром вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} Осим познатих нам  
 му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} О 
Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно, као за себе, рече: </p>  
апред, док измаче далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за помо 
ко, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десним р 
да навуче младића на велику кривицу, па онда да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А  
на ко је довео његове душмане!...{S} Па онда... шта буде, не марим!«... </p> <p>Кад одјахаше ко 
ба...{S} Можда скоро да сване?...{S} Па онда...{S} Шта оно још беше.. шта оно беше лепо?...{S}  
дођем, радим, све како ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не бих могао наћи себи друга?...{S} 
а пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и златног одела свештеникова, од к 
ву годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е онда те само једно молим: не иди к њему, док не прибере 
е ствари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, 
акључа и узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он,  
бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{S} Ја се само мало обрецнуо, хтедох да ј 
аредби хтеде данас погинути.{S} Како је онда лудо срљао у пропаст, како је лакомислено ступао н 
нити да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само 
треба гладним и жедним путницима, па се онда сви троје окретоше потоку и пожурише низ брдо. </p 
ују и оставио код нега све новце, па се онда и он намести код Мата, леже и наскоро се учини да  
пливаху једноставни тамни облаци, па се онда обојица кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица беше за 
 и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онда окрете Ђурици. </p> <p>— Кад си сам потражио Бога, 
стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.{S} Његова необична озбиљно 
етну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајн 
 приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскравих; те не знам како напуних судове и побего 
ати... оца наљутила...{S} Јест, то беше онда у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се 
/p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће 
сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </ 
ом, сијаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезаху у осмејак, гледаху крвнички 
чему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, који 
аве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујући од себе такву похвалу, додао: </p> 
<p>— Што, зар... </p> <p>— Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право  
иловање, па неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се заинтересова откивањ 
чекала да он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p>Међути 
замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне појаве Ђуричи 
 Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам још неке послове, 
рвих дана...{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море, игра 
нако погледа и да се онако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда зна 
 може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита писар«...{S} И он се сећа оних болова, и осећ 
 горе, али је све то друкчије изгледало онда, док се помишљало.{S} Сад, кад се нашао пред ствар 
 вреле сузе низ образе...{S} То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли б 
пропао, пропао сасвим. </p> <p>— Па што онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, бол 
у пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си  
 за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... не сећа се цела п 
же цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата се почеше отварати. 
лан, Станка Радоњића! ...{S} Улетео бих онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду д 
бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Ду 
е, пре него што је и познао Вуја... још онда, кад је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћ 
ласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко мла 
p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и за 
 јасно да у њему нема више оне топлине, оне чисте предане љубави према Станки; угасило се оно б 
...{S} То беху тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се човекова мења с 
 је и избегавао мисли о своме положају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још 
Ватра прсну пред очима... за њом дим... оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, некако нео 
ацане беле, ћерамидом покривене кућице; оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћ 
е намршти и озбиљно одговори: </p> <p>— Оне раде тешке послове, па не могу мирисати као ви, што 
шу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господ 
се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. </p>  
д миловала још од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, покошене зелене ливаде, по кој 
а револвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором право у теме, па окиде...{S} Пуче рево 
и.{S} Тешка је и страшна казна Божја за оне, који се титрају именом његовим... </p> <p>— Ћути,  
Немој да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би тре 
, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре. </p> <p>— Што он мене криви за Пантовца? </p> 
павала...{S} Та она је тако лепо видела оне чудне погледе, који се не могу ни снити ни замислит 
.{S} Али на њиховим састанцима сад нема оне веселе, непомућене и безбрижне среће, којој се одав 
то пустио да мало промисли под утисцима оне плашње. — Ја морам сад знати на чему смо, треба до  
смех заигра јој на лицу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, скло 
ди потчињавају.{S} Услед тога, а и због оне неодољиве жудње да проведе мало обична разговора са 
 Ђурица их је само једном сагледао, кад оне не беху управљене на њега, и више их никад није сме 
! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне ап 
 сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у  
и шта ради...{S} То му је једини лек од оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{S}  
 последње Николине речи и изазиваше све оне страшне слике, које се мало час пред његовим очима  
а, која је била девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навике из девојаштва, увидела је и до 
 се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, које се у то  
урица осећаше јасно да у њему нема више оне топлине, оне чисте предане љубави према Станки; уга 
ати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каза.{S} Девојке с 
јте« викну неко...{S} Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури...  
 — узвикну кмет одједном, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан он 
ле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p>— 
 може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених, кућица, што т 
 Остави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— Како?{ 
на.{S} Сад се тек сети, да треба чувати оне људе, који су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} П 
ин поглед, у коме би он могао прочитати оне исте изразе, које чита у погледима већине девојака  
себи, па се постепено и навикао сносити оне значајне и подругљиве погледе сеоске младежи, који  
ет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: </p> <p>— Хеј, мајков 
иде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, неразговетне слике, што га и сад необично гл 
преко гломазних војничких цокула, носио оне широке сукнене чакшире које носе Палилулци, а на ле 
 последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту наступа ц 
ну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду 
 чини му се, осећао присуство човечје с оне стране капка.{S} Полако, тресући руком, одговори на 
ко што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора ка 
 пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати није смео.{S} З 
и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају и сажижу као ватра. 
S} Али кад се мало пажљивије разгледају оне једва приметне боре око крајева очију, које издају  
ало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо опажа, како м 
који би га светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне н 
е, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер 
гонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао и ишао им на 
p> <p>— Стезали смо га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — рече један од људи. </p 
 све због њих...{S} Донеси пет стотина, они све разграбе, и још морам да молим њих за који дука 
зговори.{S} Само се чувај Матове браће, они ти много прете. </p> <p>— Ја, истина... шта му ради 
 Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, а 
 свега нестаде; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младости.« Како је он лепо замишљао свој 
уче, чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше.{S} Неко им потказао да је П 
 ја одем и кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке.{S} После испитуј: ко је још, ко те  
</p> <p>— Биће то који његов гласник... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта прода... има 
творновеселим гласом. </p> <p>— Знаш... они наши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо ча 
слови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели тамо. </p> <p>— Нека их — смеши се 
д њим касаху на коњима три жандарма.{S} Они су га опазили раније, то је јасно, јер се један одв 
њаник.{S} То се Никола враћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу 
, те им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледајући само навише уз пут, од куда 
ј мах нешто шушну више њихове главе.{S} Они не опазише, али Пантовац лагано подиже главу и ослу 
} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке. 
ичено, самовласно, као прави деспот.{S} Они, који су с голим јатаганима јуришали на имућне стан 
ај се скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. </ 
им прође у такву разговору, смрче се, а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> <p>У  
.{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми зна 
— Ови наши одавде поуздани су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш т 
сет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — па ето, са 
и не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно да 
 и правилна. »Јест, зацело, ја радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти от 
и су разасути по бескрајном простору, а они облачци тихо и нечујно пливају по високу недогледу  
 оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« </p 
 неба ми! — рече Новица, чудећи се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаес 
са врха стране и са више места, из чега они закључише, да горе иду људи или стока </p> <p>— Да  
ад никакве опасности нема.{S} Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — 
и рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они ј 
за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је ч 
, најпосле.{S} Ја сам ти само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу оп 
је!...{S} С једне стране власт, с друге они, који треба највише да ме чувају... куд год се окре 
.. ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, али што  
Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, неразгов 
е не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на 
трунке«. </p> <p>— Ти знаш како пролазе они, који раде против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуј 
леко од пута!...{S} А како се лепо возе они путници горе по друму... товни коњици грабе хитрим  
ено и узбуђено... </p> <p>...{S} Најпре они необични гласови о Ђуричиној храбрости, па сад ове  
ину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много поузд 
и ли ти? — запита он полугласно, кад се они из кукуруза приближише. </p> <p>— Ми смо, наши смо. 
узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, богме!{S 
ао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргат 
нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш уч 
обро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови наши одавде поуздани су ти сви, а он 
ини нечувене злочине. </p> <p>»Шта хоће они од мене... па и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каж 
> <p>— Стој!...{S} Пуцај!... — повикаше они за Милутином, и Коста, искочивши из заседе, већ пру 
 како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким страшним погледима?...{S} Нема их, ово  
позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам има 
/p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше. </p> <p>Пред зору, кад стадоше звезде једн 
 и блаженством, задрхта им цело тело, и они сами не опазише како се нађоше једно уз друго приљу 
куће му одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше кроз шибљак и кукуруз, 
зирала!{S} Све је пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, све, све!...{S} Шта да се  
а њега.{S} Моји људи, који ме чувају, и они, који са мном мећу главу у торбу, добију од њега ко 
е су се скупљали неки необични гости: и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању с 
ње понови, он скочи и пружи пушку.{S} И они обоје поустајаше и погледаше уплашено из свога закл 
 Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се  
х слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p>— Мој отац, као сељак, дао  
 тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали да много трош 
еба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства.{ 
, па стадоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S 
ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посврша 
сам знао како је то необично. </p> <p>И они се приближише једно другоме, да тако удружени лакше 
у на општу (ма и прикривену) осуду, сви они — поступци — изгледаху јој необично велики, примамљ 
ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У таквим мисли 
сећао се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки 
је, не може ме нанишанити...« — помисли они по гледа онамо у страну. </p> <p>— Предај се!{S} Не 
знам ја.{S} То су ми зацело, подметнули они што ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му  
ако, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?... </p> <p>— А ко ти је крив, што ти сам  
е се раширило подаље од стазе, на којој они стајаху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јо 
 куће.{S} Становници су ове улице махом они типски и Београђанима добро познати земљорадници Па 
ио, и у исто време долазили су му на ум они, које је он побио!... </p> <p>У тој грозничавој без 
тири стотине и двадесет! </p> <p>— Тако они увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати 
и био на максималној висини, па су опет они чинили покоре.{S} А пре тога метали су и на точак,  
> <p>— Не знам, господине!...{S} Шта су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у  
 то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сва 
 сатљик ракије.{S} Тако му и проговори, оним обичним гласом: </p> <p>— А гле!...{S} Ђурица!...{ 
 пажљиво по кући, угледа још некога над оним, кога је он убио.{S} То се снаха наднела над мртви 
елико задовољство што не обори очи пред оним строгим, испитљивим погледом...{S} Као да су обоји 
овори: </p> <p>— Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите чељад на ми 
оришту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао: </p> <p>— А 
И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који води право к судници. </p> <p>Пред општ 
ше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним мајсторијама, које му капетан напомену и  
ише свој успех, јер му се учини да је с оним одговором постигао циљ. </p> <p>— Што ћу их тражит 
на непрестано лебди пред њим, меша се с оним другим мислима и ствара једну збрку, из које се ип 
 <p>— Кажем ли ти ја! ...{S} Раскрсти с оним човјеком... знаш?... па да уживамо као цареви. </p 
се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. </p> <p>— Пожури се, што брже можеш.{S 
p>— Само ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо глав 
тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја знам, и знам зашт 
 на улици, попе се опет на прозор.{S} У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беш 
иђу, показујући тим да се не интересују оним, што је иза њихових леђа... </p> <p>Одмах сутрадан 
и он? </p> <p>— Ништа.{S} Кажи — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде  
 кметом. </p> <p>— Знаш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год  
 можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војковцима треба послати.{S} А чим нађеш прилик 
че Ђурица, — морам да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукуру 
е и побеже кроз кукуруз.{S} Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а 
 капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. </p> <p>— Није то — рече писар.  
оследње време, могао разговарати само с онима, који га чувају... </p> <p>— Немој да се наљутиш, 
вите чељад на миру.{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погле 
вада, да се наслушам, макар из заклона, оних наших песама, да се напијем хладне воде са нашега  
као онда Мита писар«...{S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији...{S}  
 тамо ради, а за њим послаше једнога од оних младића, да се прикрије у кукурузу, који је одмах  
а је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских морала је бити Станка. »Ево згоде — помисл 
аћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар 
д Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. </p> <p> 
та раздавао.{S} Мало је што и остало од оних двеста... </p> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе каз 
ели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може  
>— Ако можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... </p> <p>— Више Војковића кућа, з 
века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? </p> <p>— Ни једнога нисам 
е био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај 
е опет даде у мисли:. како да распореди оних четири стотине и двадесет дуката, што их сам избро 
 Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте позадружна, јади је убили, 
 наш Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, макар из заклона,  
 сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио од Никет 
 договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем 
о за ове две године лебдело пред очима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још 
и... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је с 
сле?...{S} Јест, дошло је оно последње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? .. 
удима. </p> <p>— Па... кад није друкче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњено. </p>  
ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Облак плива... иде у рај 
ра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша се љубав 
миловање му не слази с памети никако... оно је једнако уз њега, поред сваке мисли му и покрета. 
о брже можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела. 
S} Робија! окови!...{S} Или... или шта? оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку преко сре 
 чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек зимус почел 
 жено, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвор 
за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад  
 <p>Капетан је разгледаше пажљиво...{S} Оно грозничаво дрхтање, необичан сјај очију, суве, запе 
: </p> <p>— Шта би? </p> <p>— Ништа.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио и 
еш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да к 
орча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећање — грозничава плашња од свакога секунд 
таде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар 
иште угасити — јекну Марко очајнички. — Оно је неко проклетство од Бога, само не знам да ли згр 
ест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... </p> <p>— Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га 
та одборник, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори му сусед, младић као и он — 
ове речи коснуше самога срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... 
ени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— Оно, јест...{S} Али тај живот?... </p> <p>— Па то те ба 
 ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука је то.{S} Ствари су код тебе нађене, т 
ени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако је... али то је друго...{S} Бадава, неће он!.. 
 дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје јата 
 од тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је казао прекјуче, посл 
p> <p>— Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, Мил 
добију од њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? </ 
, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и ужи 
сно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па се 
веровати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?. 
овесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се склопила н 
чуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшно зликовачко лице. </p> <p>— Прво ти мени каж 
по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно оданде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наи 
ем.{S} Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде  
 кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од н 
ло са њеним душевним стањем: она иде на оно последње, на свршетак свега... и после тога настаје 
наићи — одговори он, ударивши гласом на оно оданде, услед чега Станка намах поцрвене. </p> <p>— 
, а? — одговори Палилулац. </p> <p>— Та оно није да нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш  
S} Па онда...{S} Шта оно још беше.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа лепо!...{S} Мајка...{S} 
скоро да сване?...{S} Па онда...{S} Шта оно још беше.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа лепо 
.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Облак пл 
не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!...{S} Јес 
етом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да ј 
 насмеје и нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кикотање... да их, онако старински 
гледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се  
а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, или онај што коси... </p> <p 
... </p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је оно што му је непрестано за ове две године лебдело пред 
ао? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа под записом говорио о рају и паклу, он све пог 
ећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јагањаца, што си их са њим појео, па да  
ора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац... нам 
х Илија изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђурица и на 
 <p>Све досад, до овога тренутка, он је оно, што је имало сад да се изврши, сматрао као нешто ш 
 да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно последње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу с 
{S} У селу, кажу помилована... а, то је оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{S} Није,  
 може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!...{S} Првога дана, пошто мене затворе, она нема ку 
итар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и следи...{S} Као да  
га душевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча 
ој гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ет 
у оку јој засја необична радост. »То је оно!{S} Почиње се« — помисли она, обузета великим узбуђ 
даше сви по дворишту. </p> <p>— Да није оно... — рече Митар, видевши неку црношарену масу под в 
ише, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, увиђаше да му је много више за 
ца, па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајно шушкање. </p> <p>— Да бегамо низ реку — ре 
ткој површини брзе воде, и само се чује оно разногласно, у разним тоновима, а по једном такту,  
нам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут на мене? < 
њега тренутка.{S} У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, са 
предане љубави према Станки; угасило се оно бурно ватрено осећање, које их је бацило у загрљај. 
нила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек п 
вели, биће најзгодније да одмах почнете оно што сте уговарали.{S} И то ће јавити. </p> <p>— Зна 
ења.{S} Провлачио се двадесет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, разгледао и очистио све 
нако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и сла 
 наду, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се над 
срце хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, обузима га нека  
шта ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда 
 се да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се к 
 хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах проговори: </p> <p 
тид и срамоту његову... </p> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамоте! 
ј посао, који му је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај 
{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стра 
 никаква сила не може разбити и разнети оно густо прамење.{S} Али само неколико часака, и озго  
 после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} И ову похару извршио је по плану 
амога ђавола.{S} Нарочито му паде у очи оно лукаво жмиркање малих и сјајних Радисављевих очију, 
ед Пантовац погледа у лево, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: </p> <p>— Лези! 
им ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} 
разбојника!...{S} Човек говори пред њим оно, за што би могао изгубити главу... »али зна да ниса 
онако рече да ме може убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја 
 сав до дршке...{S} И потом угледа како оно страшило необично отвори и рашири очи, као да се не 
а сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики  
шља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} 
гледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. </p> <p> 
о место већ јавља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се х 
о се...« </p> <p>И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњи слободни живот, кад 
рце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање очију му, моћи ће без двоумице пого 
у тим мислима Станка задрема или паде у оно несвесно стање пред сном, тек њој се одједаред заси 
о руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... </p> <p>Наједаред трже с 
S} Ђурица гледаше слободно и отворено у оно сухо и смежурано лице, осветљено слабим пламеном уп 
 страшило добро познао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежну страшну смрт, без устанка, б 
ирило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па виси на 
ро погледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </ 
ко је.{S} Уцена је повишена одмах после оног убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те 
.. па вељу, дај да причекам...{S} Знаш, онога... пшеница ми много добра: биће сто крстина.{S} А 
} Час се сећао села, своје куће и свега онога што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о  
мрачи. </p> <p>Ђурица му исприча.{S} За онога што се појави из шуме, не могоше смислити ко је.  
овориш, псино једна, него се мучиш због онога зликовца, коме сви робујемо!... — викну Ђурица гр 
чинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— Што питаш? — одговори она о 
д могло се опазити, да су обе женске од онога реда, који не држи много на чедност и поштење...{ 
 и замишљено расположење овлада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увред 
исан страх од самоће, од себе сама и од онога вечерњега сутона..{S} Застаде и ослушну...{S} Нек 
 Спаде му велики терет са срца, нестаде онога вечнога страшила, што му над главом стајаше, и он 
стине обрадова.{S} Одједном јој нестаде онога обичног, подмуклолукавога погледа, и на лицу јој, 
 видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, после онога необичнога састанка на реци, стаде са чуђењем да  
_C15"> <head>XV</head> <p>Као што после онога догађаја, при оцењивању потре пред кленовичком су 
у, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога тренутка, кад је онако блесаво стајао пред механџ 
ри?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више онога грознога погледа, који сече као ножем, од кога су 
 депешу...{S} Исекоше конопце, извадише онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А  
Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само се потчињаваше оној неод 
ше две снажне руке...{S} Само испаде из онога дима нека прилика, паде на њега, стеже га и прити 
га нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.{S} Тиме 
, али их не могаше за дуго повратити из онога насмејанога положаја. »То, дакле, није био сан?«. 
вадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мириса...« </p> <p>— Вала, право ми ј 
дмах разумеде њено значење и позна глас онога, који је рече.{S} У другој прилици он би знао шта 
еки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознатога. </p> <p>— Молићемо, ово су пречњаци, 
 се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца... </p> <p>— Није то, море, него сам се  
поче долазити к себи. </p> <p>— Јок ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац...{S 
тамо снажно привлачи.{S} Предала се сва оној заносној жудњи младости, па заборави на све друге  
Остаје им још само потес, где их је, на оној чистини, најлакше погодити из пушке, и река која к 
а му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па запита једнога на ухо: </p> <p>— Чује  
пређашњег узбуђења: само се потчињаваше оној неодољивој тежњи, која је тамо снажно привлачи.{S} 
ља.{S} Митар истрча из куће, довикнувши оној двојици: </p> <p>— Пазите! </p> <p>Жена се пробуди 
којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је оно страшило, 
авно било!« — мисли капетан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p> <p>Митар жандарм,  
оном и — мислити... </p> <p>Мислио је о оној увреди.{S} Знао је он кога се тиче она напомена о  
соба, олепљена земљом и закречена.{S} У оној магластој тамнини кућа им изгледаше као пласт сена 
 кад зађоше у шуму, умерише корак.{S} У оној немој, мрачној шумској хладовини Ђурица стаде да п 
ници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравит 
могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати какву сјајну срећу?{S} Јад и не 
ста топлина по целоме телу.{S} Очи му у оној помрчини засјаше необичним сјајем и он, готово нес 
нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, а 
? </p> <p>— Како неће бити задовољни на оноликим парама!{S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} 
то нисам јуче: пристао да идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... наведе човека на он 
ежи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их сам поделио јатацима, криво му 
рте се учитељ апотекару — и ја сам учио онолико, колико је кадро било једно сељачко имање да ме 
оће.{S} Кад окретоше подножјем Венчаца, оном шумовитом страном, зачуше пред собом познато звижд 
г угледаше омалену сеоску кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где ј 
ска. </p> <p>— Јоване — обрте се Ђурица оном сиромашку — колико сте струка нашли? </p> <p>— Пед 
е наредбе, одјурише трком. </p> <p>Пред оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се 
обом! — одговори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </p> <p>— Па како ћемо, к 
убијеш. </p> <p>Симо се исправи, машући оном руком, која је бодена. </p> <p>— Ништа, среће ми,  
ћ се распознају лица, виде се над целом оном масом жандарми коњаници како одскачу од седла у ла 
 за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом жандарма... </p> <p>— Митре, молим те с 
 поштеним кућама.{S} Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. </p> <p>Ђурица устаде 
S} Али над провалијама застају сви и, у оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући шта  
ушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оном крају, Пантовац.{S} У свакој лоповској дружини или 
 падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванземаљска п 
мам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође к 
њива, или око студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко  
рави хајдучки живот.{S} Његово учешће у оном нападу било је тако јасно, да му није остало више  
 њом заниха, гране му се размакоше, и у оном осенченом и урешеном отвору указа се он — предмет  
танка испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске таласа 
 са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, море, ономад грдно обрука! — рече му Вујо, кад затвори врата  
м, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у 
ај да се пази... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам потера претресе цело село... </p> <p>— Знам, 
ло, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радит 
у своје село.{S} Идући путом сети се да ономад, кад је ноћио код Јова, није ништа наредио за Ст 
Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је ономад наплатио једну облигацију од шест стотина дуката 
га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена опасна крађа Јовану Чупићу: разбијен му 
 Мату. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Он је ономад јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су збо 
p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? — обрте се једна Јелици Плеско 
 </p> <p>— А јесу ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— 
че Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. < 
м начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општину? </p> <p>— Јесам... она 
где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио од Никетића?{S} Паре овамо, или сад гинеш 
бе....{S} Море с каквом сам се варошком ономад проводио, ниси јој ни за мали прст... — насмеја  
тине... </p> <p>— Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега досад пет дука 
 — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p>— Остави 
ао бити много опрезнији од жандарма.{S} Ономадашњи догађај показао му је, да се ови људи не шал 
им, чини онаке покоре и злочинства и на ономадашњој и јучерашњој похари?{S} Која вели да су га  
 и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страшилу у груди.{S} Осети само како нож удари у  
лаката.{S} Али ипак то није ништа према ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} О, са 
н! </p> <p>Кад оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила 
петан Станку. </p> <p>— - Ено, одмах на ономе брегу... да се добацим каменом одавде. </p> <p>—  
, не радећи ништа. </p> <p>Ђурица приђе ономе другоме, те се рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и 
 има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p>Свршило се чи 
 ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.{S} Све, шт 
поњави и потеже из све снаге секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S}  
ознајеш, газда Јанко?{S} Догонио сам ти ономлане мертеке из наше шуме -— одговори Ђурица и насм 
дан велики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим се беше опасао преко паса. </p> <p>— Откуд 
 и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али се одмах трже и уп 
ед о томе.{S} Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша узнемирено ср 
 да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу — намигну он и махну главом. </p> <p 
се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа није доста.{S} Так 
но — одговори кмет, показујући очима на ону објаву среске власти, која је прикована на судници. 
рица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.{S} Иза једнога жбуна из 
/p> <p>— Добро.{S} Сад нас ти поведи на ону страну, где није његова соба... да нас не може опаз 
 бол, туга...{S} Он опет пренесе очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Стан 
и воде из крчага. </p> <p>Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема виш 
уча браву и отвори врата широм.{S} Кроз ону рупу продираше светлост унутра, те се одмах, на прв 
 Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене 
гао истицати богатством одела, али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити на себи, 
е, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе 
 потиљак. </p> <p>»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ул 
, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене. </p> <p>Ћато оде пред врата, почеш 
у, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какв 
иви успех, јер је први пут добро опазио ону значајну промену на Ђуричину лицу, кад се он појави 
 заогрнула својим лаким покривалом целу ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и једина 
брецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!...{S} Вала јој је и присело.. 
евоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово 
у црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламењача опекла, 
оред њега и одлете у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица.{S} Истога часа загрмеше пушк 
а састанка на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или поблед 
 га гледају радознало, необично; чак се опажа саучешће на њиховим лицима... »Гле, па то су обич 
е пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим непоз 
 уздржа његова оштра збиља, иза које су опажале да сева нешто тајанствено и опасно.{S} Учинише  
 их одбијаше од њега. </p> <p>Ђурица је опажао ово опште нерасположење према себи, па се постеп 
је много мислио, тако много, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега збивало.{S}  
једна се закачи и убоде је.{S} Она сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онак 
замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две праве,  
 више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није сигурније да останем у шуми.{ 
че и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађују четири жандарма  
рате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који води право к судниц 
} Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} Сагнувши се над њим, повуче за  
а ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар  
ажења у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да се млађи посетиоци ове каване, увек у једно ис 
аса.{S} Послуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама 
 ухом докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му  
p> <p>— Стој! — рече Ђурица лагано, кад опази човека близу себе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, Ђур 
ћи га руком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази преко п 
урица се сад сети детињства.{S} Једаред опази да се легу чворци у једном високом, окресаном бре 
 донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш ка 
 избијају на видик.{S} После три недеље опази их прво Станкина мати.{S} Кад виде жена своју нес 
 Станка, при онако слабом осветљењу, не опази. </p> <p>— Откуд ти то знаш? — одговори он, и одм 
а принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахив 
 <p>Прођоше неколико дана, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђу 
био је од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет међу сељанима веома уздигнут,  
 он желео.{S} Али његово проницљиво око опази промену на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то 
Тако су били много поузданији, но да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачун је б 
ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду своје главе... </p> <p>— 
али...{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати  
да те никад имао нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да се старац стишава, пусти га, па приђе Станц 
огаше домислити својој незгоди. </p> <p>Опазила је само једно: све што је слушала о Ђурици, сви 
 ми се чувамо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали да много трошиш, а ништа не ради 
ху на коњима три жандарма.{S} Они су га опазили раније, то је јасно, јер се један одвојио и у н 
 суди. </p> <p>Станка се наљути, али се опазило да јој се ове речи коснуше самога срца. </p> <p 
 живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је после само једно: да га Новица добро чува и д 
хођење са њим и пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, са великим сауч 
ву собу пакленом ватром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и 
особину чуднога јој стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврну 
е да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман она 
 несумњиви успех, јер је први пут добро опазио ону значајну промену на Ђуричину лицу, кад се он 
 да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, чове 
 где није његова соба... да нас не може опазити с прозора. </p> <p>— Знам ја, само ти хајде за  
лећиву доброћудност, која се често може опазити код људи зеленкастоплаветних очију.{S} Али кад  
 лепушкасту.{S} На први поглед могло се опазити, да су обе женске од онога реда, који не држи м 
>Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину лицу сину радостан израз, који 
веде са собом Ђурицу.{S} Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, мн 
ужену пушку, која се још могла у сутону опазити, па се одједном окрете и потрча натраг к шуми.. 
ане чујаше разговор, али се могло одмах опазити да је мало света пред кафаном. </p> <p>»Па то ј 
да светлост показа им унутрашњост куће, опазише одмах место, где чељад спава и учини им се да с 
управо две провалије.{S} Више саставака опазише најпре једну, затим више белих сеоских кошуља,  
ом, задрхта им цело тело, и они сами не опазише како се нађоше једно уз друго приљубљени, загрљ 
ешто шушну више њихове главе.{S} Они не опазише, али Пантовац лагано подиже главу и ослушну, па 
се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек зимус почела досећати 
И капетан је сад промењен, овај је нови опак... </p> <p>»Ово он сад мене плаши — помисли Ђурица 
е оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само да види 
е ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радован, настављајући своју мисао г 
главе и гледаше непрестано у врх својих опанака. </p> <p>Полицајац, онако од прилике, погледа у 
 кући.{S} На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад бе 
 граја, — наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — једнако ми сепија пуцка: окрени овако, она —  
. обула му нове црвене ишаране чарапе и опанчиће... сећа се живо како је једнако загледао у шар 
ај као на обичан занат, који је, истина опасан, али носи собом неку врсту поштовања, респекта и 
оји беше истоветан оному, којим се беше опасао преко паса. </p> <p>— Откуда овај пешкир код теб 
мао пет шест увојака више но обично.{S} Опасивао је око себе два широка појаса, па широк кајиш  
 у очи — у Трбушници је ономад извршена опасна крађа Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и одне 
и...{S} Сад одмах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда... 
ују.{S} Двапут је осуђиван на робију за опасне крађе и, после брзога помиловања, које су му »пр 
ушу, и он опет постаде онај неповерљиви опасни разбојник, који преза од сваке сенке и у Тој пла 
 видевши да Ђуричини напади постају све опаснији и смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима 
е Ђорђе погинуо? </p> <p>— Није, али је опасно рањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с извешће 
 су опажале да сева нешто тајанствено и опасно.{S} Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца  
> <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. </p> <p>Подизаше се и журно сиђо 
једино поуздано уточиште, а сад му прва опасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго, упути се с Пан 
 смеј, кикотање... нико и не помишља на опасност.{S} Ђурица пребацио руку преко суседе, па јој  
ија, па се завлачи у јазбину, чим осети опасност...{S} Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја 
онај стари, одважни младић, који срља у опасност без размишљања... </p> <p>»Хе, одсад нећемо ка 
д као да говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, због које не бих могао пробати овак 
S} Сад му живот беше милији но икада, а опасности се нагомилаваху све више.{S} Требало је, дакл 
венчања Ђурица паде у велику бригу због опасности, које се гомилаху око њега.{S} Марко Радоњић  
з ланца и да су, према томе, побегли од опасности. </p> <p>Кроз четврт часа хајдуци прегазише К 
Тада се прене и, не гледећи ни на какве опасности, иде право к њој.{S} Али на њиховим састанцим 
ћи се шта раде њих двојица, кад никакве опасности нема.{S} Видећи да они гледају све у лево, по 
гу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности. </p> <p>Кленовичка шума пружила се по једној 
шко и уморно, али кад се бега од велике опасности, онда се нема кад мислити о умору. </p> <p>Ка 
привлачи к себи, и заборави све бриге и опасности овога света. </p> </div> <div type="chapter"  
ди само да је он у опасности, у великој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће 
вши се сад тек да је она била у великој опасности од потере. </p> <p>— Где сам била!...{S} Сад  
 њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и иде за њим тамо, где  
ше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пр 
рипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама... </p> <p>— Ко си ти? — запита је неко лакшим  
 </p> <p>— Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> <p>— Хм... неће бити — одговор 
оме, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врше што пажљивије... </p> <p>Са таквим појм 
вако, она — цак! окрени с друге стране, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја... </p> <p>— А  
 убију....« и он појми значај те мисли, опет му пројури нека електрина кроз главу, кроз тело, и 
и јој кћи једног одборника. </p> <p>Хм, опет то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то к 
 снажна и моћна сила примамљиваше тамо, опет јој се чињаше да нигде лепше није; и саме ове прил 
вде је онај други поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко. 
.{S} Али пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио 
да се опростимо. </p> <p>Митар приђе... опет иде и гледа некако у страну...{S} Пољуби се са њим 
мојој кући... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Д 
ка, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води м 
ре, поклаше се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознатога. </p> <p>— Молићемо,  
и кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш 
езани испод куће под амбаром. </p> <p>— Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да 
ад му се допадају варошке...« </p> <p>— Опет си се замислила! — викну Ђурица љутито. — Баш то н 
 може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја ш 
да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у своја нема наручја... </p> <p>Живео је к 
иде.{S} После неколико месеца повуче га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и  
Лези, спавај; сутра морамо ранити... да опет мало пијемо... </p> <p>Њему се не спава, зато је п 
 трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да с 
 он се заинтересова, па позва ковача да опет, истим начином, изиђе из апса.{S} Марко се провуче 
 рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо чинити, 
 су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или да  
ос, припретише: </p> <p>— Ако чујемо да опет мучиш сиротињу кајишарским интересом, убићемо те н 
Ја — одговори она — само кад доживех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем в 
— Говорите, господо, што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница... — отпоче апоте 
попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... </p> <p>— Опрости ми, попо!.. 
 Станка га једним тренутком погледа, па опет обори очи, гледајући у његове каљаве ципеле... </p 
здано зна да сутра умире од куршума, па опет живи, једе, пије, спава, мисли...{S} Држао је да т 
огу...{S} Спавај! — одговара Ђурица, па опет леже. </p> <p>У глави му читав хаос, живци већ оту 
 о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све пажљив 
к ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угреја иглу и забоде је под други нокат. </p> <p>— 
а наде...{S} Помирише цвеће из руке, па опет стане да слуша пресуду... само да има чиме мисао з 
и замишљена, по неки пут се намршти, па опет мисли и мисли...{S} Нема краја њеним мислима...{S} 
> <p>Пантовац га само гурну леваком, па опет продужи, не осврћући се на његово очајно запомагањ 
p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? < 
да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри, отимај!...« </p> </div> <div type="chapter" 
S} Она зна да је разбојник, и све... па опет...{S} Хм... женска посла — ђавоља посла!{S} Мораћу 
и пође напред.{S} После неколико минута опет звизну, и далеко пред њим у шуми зачу се такво ист 
жу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати звоном и — мислити... </p> <p>Мислио 
је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи  
уздисаја...{S} И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људ 
ко себе, па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену, али овога загради трострука леса момака 
<p>»Да се предам, вели, власти« — стаде опет мислити. — »Али како?...{S} Рецимо ја одем и кажем 
се Ђурици веома допадало.{S} Он постаде опет онај стари, одважни младић, који срља у опасност б 
олази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши на месту, стаде претурати сл 
зговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе опет звецну.{S} Добросав се трже. </p> <p>— А, пробудио 
ра пред кафаном сасвим нестаде.{S} Сиђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћут 
опет извуче празну и истога тренутка је опет завуче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пант 
 и сркао докле год траје...{S} После је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је  
 у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну и истога тренутка је опет завуче...{ 
сад се сетио чворкова... </p> <p>Али је опет, још јаче и страсније, пригрлио Станку, па стаде д 
атељ....« — помисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новиц 
 сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови.{S} Сад је, чини му се, осећао присуство чо 
ви и прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. </p> <p>— Па кад му то истиче рок? — 
икаквих остатака од ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то 
би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор.{S} У оним пукотинама, кроз које му дана 
. може још доћи одговор...{S} И срце се опет почиње растапати... </p> <p>— Хвала, господине! —  
ретурати сламу и ослушкивати неће ли се опет што чути споља.{S} Уосталом он се и не надаше да ш 
ирити своја узбуђена осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{S} Ишао 
о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и т 
 пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев најмлађи син 
ући по блату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној, замешеној и расплинулој житкости.{ 
нућа. </p> <p>Легнувши у постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди оних четири стоти 
знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{ 
ећа. </p> <p>— А шта му манишеш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није право што је хајдук?{S} А 
ном, изиђе из апса.{S} Марко се провуче опет. </p> <p>Зборисање се продужи, док сунце добро не  
е, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— Около!{S} Заобилази 
згледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S}  
дну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, угледа неколи 
лава прилази му и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </p> 
ети тамо, у онај непознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се о 
ело... једва, кажу, остаде жива...{S} И опет, како вешто одговара на суду: не зна ништа ни за к 
т, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажна и моћна сила примамљиваше тамо, опе 
досад није никад тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле  
, по један и по двојица потрче напред и опет се стопе с великом масом... </p> <p>Све ближе и бл 
е забавиле, штрбну мало угажене траве и опет подигну главе, очекујући музару... </p> <p>Прве вр 
им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају на прсте...{S} Старцу тешко дисати, стеже га 
акога часа морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су се отегле низа страну. 
ади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — рече посл 
ао какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица трагове 
 Пантовац. </p> <p>Он подиже новчаник и опет га пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све то време г 
 разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац 
а се ређају похаре и убиства. </p> <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S}  
нову убрадачу... </p> <p>...{S}Из груди опет полази нешто врело и необично... јури кроз грло, а 
 руку, како ћу казати... као човек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, човек! </p> <p>— 
Вала и ја сам то сто пута помислио, али опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћути 
ако надавати. </p> <p>— Знам, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је пал 
смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али опет... </p> <p>И продужи се шала и задиркиване, нарочи 
е...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он  
ца... води га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напредује. </p> <p>Кад оде посланик за Но 
таро познанство.{S} Јест, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је ра 
а да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је... може се и ова 
она, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика загонет 
е, истина, мање шали од осталих.{S} Али опет.... </p> <p>— Како то хајдук?...{S} Зашто су га та 
урица, погледавши мимогред Станку — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе 
ћа из њиве с празним судовима, па удари опет преко забрана.{S} На истом, пређашњем месту, сачек 
 вунене тканине. </p> <p>— Чудо се ниси опет напио? — рече она, осмехнувши се јетко. — Ја мишља 
нако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прилике и околности.{S} Узмите ви  
...{S} Не би одговора задуго.{S} Лупнем опет...{S} Отворише се изнутра собна врата и нека жена  
киром у руци.{S} Прилазећи поњавама, он опет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одгово 
е одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет пренесе очи на ону слику и коса му се диже на глав 
p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он опет мислити, па узвикну: </p> <p>— Онај што држи магаз 
тва, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви опасни разбојник, који пр 
а и довела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а кр 
— Ево ти десет дуката.{S} Морамо ускоро опет на посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а  
ке послове, а ти седи ту. </p> <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му не одговори ништа, но изиђе о 
је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње мучење остаде 
ке, за које беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе у кућу. </p> <p>Прође пола часа.{S} Писар попу 
ставце, ја њему грош. </p> <p>На Станку опет наиђе неко ново осећање: стаде да се љути на Јелиц 
у нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она злокобна измаглица.{S} Докопа пушку и,  
риђе руци свештениковој и осети како му опет малопрешње црвенило наилази на лице. </p> <p>— Хоћ 
власти био на максималној висини, па су опет они чинили покоре.{S} А пре тога метали су и на то 
нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, само нек се зна рачун 
учно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кладу.{S} Пипајући 
 леже... без јаука, без речи... </p> <p>Опет загрокташе пушке, засипајући сву собу пакленом ват 
авајући умесност свога захтева. </p> <p>Опет зашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекам 
 не раздам ове новце људима...« </p> <p>Опет се зачу звиждање. </p> <p>— Шта је сад? — рече Ђур 
Зар Новица?... — рече она и трже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чувати оне људе,  
апара, смрад... па све то дави, заноси, опија... </p> <p>»Ала ли се проведосмо! ...{S} Никад ни 
 у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају и сажижу као ватра... </p> <p>— Казаше људи што 
а овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо 
стану; и он се враћа срећан, задовољан, опијен слашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе 
ке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« 
ва Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} С 
ем саставио план напада, према Станкину опису куће, и одредио по једнога жандарма и пандура на  
 </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то каже? — одушеви с 
мах сутрадан, око заранка, исто друштво опколи кућу Николе Чолића, богата сељака из Грабовца.{S 
еку пушку.{S} Сад није било сумње да су опкољени потером.{S} Остаје им још само потес, где их ј 
p>— Лакше сад — рече му писар — пази да опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше 
се тужно нарицање.{S} То мајка несрећна оплакује изгубљенога јединца.{S} Ни једне душе да јој п 
и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недела.{S} Кад осети да  
 рече им капетан, и ако није било места опомени, јер сваки од њих беше вичан томе послу. </p> < 
. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што с 
 продужи, док сунце добро не угреја, те опомену дућанџије да радње још нису отворене.{S} Овај в 
ујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запита: </p> <p 
p>Али, пролежавши подуже време, поче се опорављати.{S} Сети се воде, јер осећаше страшну жеђ.{S 
те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед. </p> <p>Сви ућуташе, осећајућ 
ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хај 
ики, примамљиви и налажаху, у души јој, оправдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урад 
танка рече, и на коју он не могаде дати оправдања.{S} Своја кривица се обично заглађује љутњом. 
враћао кући.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је налазио за 
 дана иде к јатацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да се овако још продужи, могло би пасти ко 
ица не силажаше она суморна брига, онај опрезни, нервозни страх од изненадна напада, коме се, и 
а чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога  
лази кмет...{S} Али је морао бити много опрезнији од жандарма.{S} Ономадашњи догађај показао му 
 и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачуди се Ђурица, 
томе послу. </p> <p>Кренуше се, полако, опрезно, пазећи на сваки корак, на сваки миг...{S} Жанд 
јаху свакога дана.{S} Крили су се веома опрезно, али шта може међу људима остати тајно!{S} И ње 
е њоме другу страну улице.{S} Пажљиво и опрезно корача момак, бојећи се и презајући од свакога  
p>— Љута гуја! </p> <p>Ђурица, полако и опрезно, оде пред кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, као 
гвоздене решетке.{S} Прозор се лагано и опрезно отвори.{S} Струја свежега, хладнога ноћнога ваз 
љу о његово миловање...{S} Али кроз сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, и кад из 
орављајући и на свој положај и на сваку опрезност... </p> <p>Наједаред случајно погледа низ рав 
ељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали свакога часа, или око њ 
 Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. </p> <p>— Шта је то? — 
сти добром вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} Осим познатих нам Пантовца и Косте, 
о оружје, муницију и храну, па их, тако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући још нека оба 
сна опет издајнички дршће.... </p> <p>— Опрости ми, попо!... — шапуће он нарочито, да га нико д 
еби и своме положају.{S} Једнога се зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се...{ 
<p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гледа бесмислено у озбиљна лица 
ти се и упали је. </p> <p>— Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто.{S} Поседаше и остал 
руги не може чути. — Кажи Станки нек ми опрости... и ја њој праштам...{S} Не послушах те, па ет 
ош мало...« </p> <p>— Митре, ходи да се опростимо. </p> <p>Митар приђе... опет иде и гледа нека 
. </p> <p>— Ђурице, ево ти мајке, да се опростиш са њом... — вели му писар. </p> <p>»Мајка... о 
а, протежући устојане ноге и крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није 
агнутој равници лежаше раширених руку и опружених ногу, мртав Пантовац.{S} Страх га беше поглед 
оне, које му беху на путу.{S} У десној, опруженој низа се руци, држаше положену пушку, а у лево 
тами.{S} Ђурицу нехотице обузе језа; он опружи пушку и стаде да се привлачи крушци. </p> <p>— Ј 
>— Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла ножем и удари га по глави. < 
девши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па подвикну: </p> <p>— Бабетино једна!{ 
ен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љуто, горко осећање усамљености засед 
ашило хајдук Пантовац, који се одједном опусти, и некако необично седе и леже у ватру на прочељ 
 је доведен из суда, променили су своје опхођење са њим и пандури и чиновници.{S} Опазио је да  
а.{S} Задовољавајући се његовим обичним опхођењем са њом, Станка се сва предала својим мислима, 
рад, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и велики тунос са кићанком.{S} 
власти.{S} У оба извешћа старац исприча опширно како су га хајдуци ухватили на путу, мучили га  
осле тога настаје тама... крај света... општа пропаст... — или тако нешто... а он окупио о неки 
вали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја зависила је и од неких других узр 
 свакога секунда који протицаше, плашња општа од свачега, од самога пространства, стаде да му с 
е од њега. </p> <p>Ђурица је опажао ово опште нерасположење према себи, па се постепено и навик 
обом неку врсту поштовања, респекта и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало.{S} Он поста 
једна мисао не могаше јавити, осим овог општега питања, које сам себи непрестано задаваше.{S} О 
цу за хајдука; растури наредбе по свима општинама да се строго мотри на његова кретања, да се о 
ини, из које је Ђурица, и свима околним општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме домашају потраж 
сабор...{S} Највише их је из кленовичке општине.{S} Саставиле се повеће групе на неколико места 
... </p> <p>— Казаше људи што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; 
тадоше журно писати наредбе кленовичкој општини, из које је Ђурица, и свима околним општинама:  
 побегô у гору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p> <p>Станку веома изненади ова 
ак, за њима меденица, па онда црквена и општинска икона упоредо, а после тога све по двојица у  
ко су пружале извесну почаст — нарочито општинска — није се тако радовала. </p> <p>После већ по 
пода.{S} За њим, као што је ред, гегуца општински биров... </p> <p>Весеље и право душевно задов 
 десет пара... први и други пут! — виче општински биров. </p> <p>— Немој, Милоше, да грешиш душ 
ју потребне ствари; сврши се спомен под општинским записом, па се кретоше крстоноше.{S} Кад поп 
њу да се, поверљиво, разговоре о другим општинским пословима, а остали, заједно са Ђурицом, изи 
ead> <p>После неколико дана освануше на општинској судници и на вратима Ђуричине куће прилепљен 
у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше сви к општинској судници.{S} Баба Мара затвори се у кућу и ст 
који води право к судници. </p> <p>Пред општинском кућом не беше никога.{S} Уђоше сви у заседањ 
оме плану, пође журно, готово трчећи, к општинском путу...{S} Грозан план севну јој само једаре 
ет и одборници изабраше једнога да носи општинску икону Спасово Вазнесење.{S} Раздадоше и друге 
Станку и завити јој рану, треба позвати општинску власт и Станкине родитеље, треба видети шта ћ 
, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општину? </p> <p>— Јесам... онако узгред.{S} Кмет ми ре 
животом њене околине, који наилажаху на општу (ма и прикривену) осуду, сви они — поступци — изг 
 и не имађаше.{S} Једна кућица са даном орања око ње и једна њива у планини — беше му све насле 
S} Он је, као што поменусмо, био главни организатор и управник свих хајдучких дружина, које се, 
у одаје све своје јатаке, прича о целој организацији великога зликовачкога друштва... и капетан 
х закључи да ће имати посла са великом, организованом дружином, којој је досад био потребан јав 
м јавна похвала у званичним новинама... орден... класа... »Онај качерски пући ће од муке, што м 
е. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, 
анствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питом 
ађало, кад се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, ко 
посматрајући све пред собом као са неке орловске висине.{S} Очи му беху црне као угаљ, сјајне к 
{S} На црном циганском лицу беше усађен орловски повијен, на крају раширен нос, који издаваше в 
ше шта ће да буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајућ 
азде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатимо у једној вароши, 
раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачини...{S} Тек година, нема ни пуна година, а чини  
ну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја р 
 </p> <p>После неколико минута крену се оружана потера, изиђе из срескога дворишта, па, да се н 
} Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ  
ица не знађаше намене. </p> <p>— Ето ти оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка.{S} Ле 
у остави их. </p> <p>— Тако, соколе!{S} Оружје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш  
а тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те раздели свој тројици.{S} Ђурици даде острагу 
вом склонитоме месту, па му узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз  
ци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао си и оружје од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му  
а дрешећи му руке, пошто му прво повади оружје. — Сад седи лепо, па ми испричај све како ти је  
p> <p>Не чувши никаква одговора, покупи оружје и пође напред.{S} После неколико минута опет зви 
Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у руке...{S} Ослушну... не чује се ништа...{S} П 
сврћући се око себе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу 
штву.{S} Вујо им раздаде свима потребно оружје, муницију и храну, па их, тако опремљене, испрат 
Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p>— Све сам прегледао, почистио, наредио  
а се живо обуку и нек спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{S} А ти, Станка, ходи овамо. </p> <p>К 
 Цинцарина и момка му синовца, узеше му осам стотина банака и, зарезавши му нос, припретише: </ 
 сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. </p> <p>Јован скочи весео. 
оњића забрану седоше.{S} Ђурица одброја осамдесет банкнота и даде их Новици. </p> <p>— Ево ти з 
чак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p>— Море, т 
е јавим за уцену, па од тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је  
амо сто двадесет дуката!{S} Камо ти још осамдесет? — рече Ђурица. </p> <p>— Јест, јест, брате.. 
 га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено напуштено огњиште, у коме је безазлену и срећн 
војачине, и млађега Милоша, коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и 
 <head>VI</head> <p>После неколико дана освануше на општинској судници и на вратима Ђуричине ку 
а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и следи...{S} Као да није ни капи сркнуо...{S}  
— рече један од људи. </p> <p>Ђурица се освести.{S} Намршти се од бола у лактовима. </p> <p>— И 
а. </p> <p>— Изведите га напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће  
а је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. </p> <p>— Зар није Ђорђе погинуо? </p> <p>— Н 
ницу.{S} У оку му сија израз задовољене освете, али не прозбори ни речи... </p> <p>Капетан не з 
после све ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан планински ветар з 
S} Кад плануше неколико свећа и храм се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини храма, где  
ну жигица неколико пута, док не плану и осветли необично лице послушниково, који, са својим дуг 
нчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту наступа црна непробојна но 
и отворено у оно сухо и смежурано лице, осветљено слабим пламеном упаљене лојанице, и осећаше в 
о лица, али то Станка, при онако слабом осветљењу, не опази. </p> <p>— Откуд ти то знаш? — одго 
а брду. </p> <p>— Чујем — одговори дете осврнувши се. </p> <p>— Јеси нашао јагњад, сине? </p> < 
бро!... да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одговори Пантовац, смешећи се. </p>  
се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе у густ за 
д спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога над оним,  
 си се много уморила. </p> <p>Станка се осврте и седе на столицу. </p> <p>— Где је сад Ђурица?  
а акта.{S} Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан 
де; нити му се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с о 
 кога се односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по самом потоку. < 
же и ближе... »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... ма 
руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад ни 
га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. </ 
вати... </p> <p>— Стој! — викну Станка, осврћући се око себе, као да тражи какво оружје. — Стан 
>— Шта ћемо сад? — рече Ђурица бледећи, осврћући се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! — викну  
p>— Шта је то? — запита она полугласно, осврћући се око себе. </p> <p>— Пст, не говори! — проша 
ника. </p> <p>— Хоћу ја — одговори поп, осврћући се на Пантовца, који већ беше прошао. — Сирома 
само гурну леваком, па опет продужи, не осврћући се на његово очајно запомагање.{S} Кад наврши  
 Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који остаје у канцеларији, д 
 коњу... </p> <p>— Па добро, кад је већ оседлан.{S} Нека изводе коње! </p> <p>После неколико ми 
 дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз? — обрте се Ђурица Милошу. </p> <p>— Па.. 
заниха, гране му се размакоше, и у оном осенченом и урешеном отвору указа се он — предмет њених 
Плескоњићевој. </p> <p>Станка пребледе, осети како јој се срце стеже, па се с неким радозналим  
 прогута или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Једва се по 
вратити.{S} Заиграше јој усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из 
зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, 
служити... </p> <p>Обузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше ни 
осети да је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад онакав, какви су остали људи.{S} Ј 
ном сјури га ономе страшилу у груди.{S} Осети само како нож удари у неку мекоту, као кад он у ј 
и удари њиме Николу по глави.{S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му т 
ед! — викну један од нападача, и Никола осети јак ударац у леђа. </p> <p>— Не ударај се, молим  
ло потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше сузе из очију. < 
, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. </p> <p>— Вод 
цање.{S} Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да шушка  
дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, да се наужива и пров 
 густе мреже око њихових недела.{S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од  
таде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова. </p> <p> 
/p> <p>Станку подиђе нека топла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одг 
љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудима. </p> < 
иља, ту наместили.{S} Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше  
е била окренута леђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже на груди.{S} Очи 
капу, смерно приђе руци свештениковој и осети како му опет малопрешње црвенило наилази на лице. 
нај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p 
 и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати  
е здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно; осети да он ниј 
паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети опасност...{S} Кућа ти је сад најсигурнија, а пос 
 па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека ста 
 по кући се просу задах... </p> <p>Како осети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврт 
и не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада ј 
{S} Само зна једно: да је могао унапред осетити све ово што је данас преживео и што сад осећа — 
е понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на кра 
 <p>Подигоше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља с 
нај што смо га носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, ужас. </p> <p>— Ђуро, пољуб 
н. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојник, а осећа.{S} Чудновато!...{S} Баш је поган овај човек: ова 
да дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му с 
 велим ја, те човек, који може онако да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да бла 
све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак. </p> <p> 
в, све се следило, умртвило... ништа не осећа, не мисли, не живи...{S} Тешка мòра притисла му г 
е у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој право... 
авно, сваки је засветлео очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{S} Само  
вижди поред ушију... </p> <p>Капетан се осећа као ловац, који се кренуо да затекне курјака на л 
исар«...{S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и ви 
и.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио је на звер, коју непре 
 добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, 
ажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца... < 
а и ствара једну збрку, из које се ипак осећа само она...{S} И уз то једнако, уза сваку мисао,  
разврат, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно задовољство у овом новом и примамљивом стањ 
оста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој  
.{S} Није он ни Станку омрзнуо.{S} Само осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима као пре 
кући, не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред вратима.{S} Прегледа кључаницу 
 да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа како промиче кроз благу шумску хладовину. </p> <p 
нај Ђуричин сусед. </p> <p>Сви ућуташе, осећајући незгоду, у коју их доведе, својим несмишљеним 
— запита Ђурица, тражећи око себе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа.  
но ступаху по хладној, росној трави, не осећајући ни хладноће ни умора...{S} Само што пре, само 
пљеној укоченој самоћи, не мислећи и не осећајући ништа, проведе неколико дугих часова.{S} Сунц 
и!... — викну Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S 
 брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он з 
тљивим погледом...{S} Као да су обојица осећали да треба одважно издржати овај први поглед, па  
ца из наших песама, која нам буде топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је ду 
какао, не могући умирити своја узбуђена осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрет 
, без сумње, улевала необична и страсна осећања сеоској момчадији. </p> <p>Кад пређе праг, баба 
!...« узвикну и, под утиском разноврсна осећања: стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S 
ору.{S} Ђурица се прену.{S} Читава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозо 
тово несвесно, под утицајем овога лепог осећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа не би 
може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. </p> <p>Одмах после венч 
p> <p>Али зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не разбирају 
утајући под притиском бурних ветровитих осећања... </p> <p>Да ли у тим мислима Станка задрема и 
 је то много дубље и необичније за њега осећање, коме се само могао досећати, али га није могао 
елете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па рече Пантовцу: —  
у неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, које му отвара нов поглед на свет...{S} Срећом 
уцима, не налазећи речи да искаже своје осећање и чуђење. </p> <p>Седнувши на столицу и посадив 
узвику као да хтеде исказати цело своје осећање. </p> <p>Она га погледа, разумеде његов узвик и 
, да победи и угуши неко јако унутрашње осећање.{S} Једаред застаде, погледа око себе, па уздах 
<p>Неко неодољиво, страсно и грозничаво осећање обузе их обоје, заиграше им млада срца, испуњен 
терет, неки велики бол, неко непојмљиво осећање, које је личило и на кајање, и на жалост, и на  
а своје околности, иначе би му ово ново осећање само позледило ране и муке му увећало... </p> < 
 </p> <p>На Станку опет наиђе неко ново осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ за 
 обузе нека нова мисао, неко чудно ново осећање, које му баци сасвим нову светлост на овај дога 
о, она му је тешка убија му свако друго осећање, изазивајући ужасан страх.{S} И усред тих мисли 
га...{S} Пије да затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на коме душа засн 
иља своме опстанку.{S} Неко љуто, горко осећање усамљености заседе му у души, и он иђаше по њив 
не разуме.{S} Неко ново, досад успавано осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже  
ма Станки; угасило се оно бурно ватрено осећање, које их је бацило у загрљај...{S} Сад се место 
ну.{S} Овога тренутка само једно једино осећање беше му пријатно: што су му сад руке слободне.{ 
т стопи у једно једино, бурно и заносно осећање, коме се она предаде сва, без протеста, без пок 
мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она га је вазда заглушивала страсним и светлим 
дну, али он отера од себе то непријатно осећање другим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле, на слобод 
а, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећање — грозничава плашња од свакога секунда који про 
о у суштој противности са целим његовим осећањем, са свима његовим лепим сновима, са једином св 
p>А Ђурица остаде са некаквим помешаним осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженств 
 доиста, дубоко и страсно предала своме осећању, предала му се свом силом заносне младости, раз 
упи у Ђурици извесан прелом у мишљењу и осећању, тако и сада, после ових бурних и необичних дог 
ање опет понови.{S} Сад је, чини му се, осећао присуство човечје с оне стране капка.{S} Полако, 
 да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да  
бескрајну мрежу својих замака.{S} Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: 
у, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је и познао Вуја...  
вем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно безизлазно стање  
 ипак то није ништа према ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме ш 
ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, а  
 надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их слободно и отворено пог 
да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав ј 
иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осећати како куршум звижди и улеће у њега.{S} После му  
ка...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; готов си да одј 
м.{S} Ваздух у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим је прожет сваки дел 
ојима у први мах не могаше ни макнути — осећаше јаке болове више лаката.{S} Али ипак то није ни 
ј огромни терет, који већ неколико дана осећаше у својој близини и само очекиваше час, кад ће п 
у ни видели од повратка. </p> <p>Ђурица осећаше јасно да у њему нема више оне топлине, оне чист 
иштио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе толико нечувено унижење 
коју Ђурица уважаваше, јер је у себи не осећаше...{S} Али није ни то...{S} Имало је нешто у сам 
ено слабим пламеном упаљене лојанице, и осећаше велико задовољство што не обори очи пред оним с 
о мало времена што нам остаје!...« и он осећаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и забо 
исао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога непрестано и око себе и на себи  
оче се опорављати.{S} Сети се воде, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неколико капи хла 
страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, увиђ 
p>— Море, много је то: неће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. 
опада толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку 
 сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. </p> <p>— Маџарица, Швабица — ј 
наведоше га на мисао: да овим положајем осигура себи и своме другу будућност.{S} Сад му живот б 
сва лица...{S} Он не виђаше више ништа, осим једно једино страшило, које се помаљаше из те таме 
е у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог општега питања, које сам себи непрестано зада 
па онда стаде да их опрема на посао.{S} Осим познатих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека  
 пута. — Чим сване, кренуће се цео срез осим наших села... још синоћ су сви скупљени и сад су т 
рају у зид и окруне мало земље, која се осипа право на њега...{S} Чим он испали на један прозор 
грађанима — продужи апотекар — што се у оскудици здраве душевне хране наслађују полициским биле 
 обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако ослабила? </p> <p>— Године су, дијете, старост... — одг 
 уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу у овој проклетој помрчини. </p> <p>— Што ће ти 
о утегом.{S} Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: </p 
иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од Станке, прискочи старцу и стеже га својим с 
p>— Хо, младићу, та немој тако журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ  
/p> <p>— Куд си тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> 
да у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао: </p> 
шући њоме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без поздрава: </p> <p>— Где ти је мајка? </p> <p 
нувши на месту, стаде претурати сламу и ослушкивати неће ли се опет што чути споља.{S} Уосталом 
а поможе бегунцима.{S} Пантовац једнако ослушкиваше и одмераваше ухом докле се потера растегла, 
мисли Ђурица, па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајно шушкање. </p> <p>— Да бегамо низ 
пута.{S} Они из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никол 
вој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску.{S} После нек 
с постеље и дохвати оружје у руке...{S} Ослушну... не чује се ништа...{S} Приђе к вратима, слуш 
д онога вечерњега сутона..{S} Застаде и ослушну...{S} Неко му се приближује.{S} А, јест, то је  
ише, али Пантовац лагано подиже главу и ослушну, па, кад се шуштање понови, он скочи и пружи пу 
десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, дође ли?.. 
S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе.{S} Овакв 
ост преко лица, које се развуче у весео осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S} Гле мога Ђуре!...{S} Ста 
а, која и онда, кад се усне растезаху у осмејак, гледаху крвнички.{S} Раста беше малена, али сн 
момака, видео му се око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега у 
 слава га убила! </p> <p>Станки застаде осмех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па ни 
а одједном појми све.{S} Весео и срећан осмех заигра јој на лицу, као одговор на оне жудне погл 
/p> <p>Кмет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово мњењ 
састављаше своју научну фразу, иронично осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље васпитао — учит 
 да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?...{S} Тхе, н 
село причаше, а Станка се тек понекипут осмехне, не знајући ни има ли места томе смеху.{S} Кад  
је младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погледа га лукаво. </p> <p>Ђурица 
ца, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко је то прошао? 
ело нећемо« — помисли он и задовољно се осмехну.... </p> <p>Тако дође до изворца, који је ископ 
ан.{S} Кад му се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним п 
.. — заврши капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом на 
осле нећу и да хоћеш — одговори Станка, осмехнувши се. </p> <p>— Ехеј, море, побро, да не страд 
>— Чудо се ниси опет напио? — рече она, осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору. </p 
>— Ја шта си ти мислила? — одговори он, осмехнувши се иронично. — Да седим једнако уз тебе и да 
та? </p> <p>— Што питаш? — одговори она осмехнувши се. — Знам да жене у том стању не иду... </p 
 <p>— Видиш да те гледам — одговори она осмехнувши се. </p> <p>Он јој пребаци руку преко рамена 
 он држаше уза се, па са неким злурадим осмехом проговори: </p> <p>— Измакни се малко натраг. < 
има искрсне пред њу; поздрави је нежним осмехом, затури главу весело и прође... </p> <p>Једнога 
 како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пик и подели... </p> <p>После једнога часа прође 
S} Ну имађаше он још других карактерних особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно ист 
лости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све више излажаху пред очи и биваху 
 <p>Ђурица је веома ценио своје телесне особине и своју ретку снагу, па је према томе подешавао 
стране, да уочи сваки њен покрет, сваку особину чуднога јој стаса.{S} Кад би је опазио где у по 
ојих великих очију, умео да прикрије ту особину.{S} Само га често издаваше нервозно трзање вили 
} Још из детињства она беше чудновата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, н 
ле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели 
е две ноћи сачекала поноћне петлове под осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна.{S}  
чају.{S} Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелица Плескоњића, која им прича 
грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још више осоколи, па је погледа озбиљно и одговори: </p> <p>— Не 
мајка? </p> <p>Ђурицу дарну ова кметова осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди, али се он уздржа 
...{S} Ја сам ради њега оставила све... осрамотила се, те не смем никоме своме у очи погледати. 
 кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрамотила своју кућу и име, кад сам због тебе окренула 
.{S} Није требало да пијем, само сам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држати...« — 
 се она обрадовала своме детету, својој осрамоћеној, исмејаној кћери!{S} Сав свет обрће главу о 
рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоћену, понижену, уцвељену, па избачену напоље, изб 
ма, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш са други 
утим пиштољима за појасом и један човек осредњих година са пребаченом шешаном преко крила.{S} П 
идевши пружену пушку, повика: </p> <p>— Остав’!...{S} Ко ти то рече? </p> <p>— Па... ја чух да  
По томе им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидоше весе 
ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са 
и и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </p> <p>— Лези о 
p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, молим те... остави ме мало! — одговори она збуњено и, не погледавши 
пође да му веже очи. </p> <p>— Немој... остави то, молим те — рече Ђурица, махнувши везаном рук 
 у страну. </p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Остави то! — викну Ђурица гневно. </p> <p>У том истрчаш 
Куд ћеш сад?... </p> <p>— Морам ићи.{S} Остави ме сад, молим те! </p> <p>— Немој, болан.{S} Што 
лим да те водим у Војковце... </p> <p>— Остави то! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се  
Неће ти бити од мене криво... </p> <p>— Остави се залуднице, вјере ти; зар ја не знам тебе! ... 
икола и себе и свога дужника. </p> <p>— Остави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си  
Свештеник га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и 
олу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> <p>— Не говори тако, ако знаш з 
. </p> <p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме остави, а после... </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш 
Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност и одлучност, која је расла све ви 
пружајући пљоску Ђурици. </p> <p>— Море остави ме, није ми сад до тога — одговори Ђурица љутито 
плим, нежним погледом. </p> <p>— Зар ти остави хајдуковање, па сад вребаш девојке? — рече му он 
аче се постељи, па седе. </p> <p>— Него остави то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао... 
авши сваком другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} 
</p> <p>— Ја ти рекох једном, па сад то остави — одговори Ђурица, а очи му плануше нервозном љу 
, махнувши везаном руком. </p> <p>Митар остави мараму ћутећи, живо привеза конопац за колац, па 
у, те их прегледа и, нашавши све у реду остави их. </p> <p>— Тако, соколе!{S} Оружје ти је сад  
е она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад тек сети огромн 
може бити свашта...{S} Ја сам ради њега оставила све... осрамотила се, те не смем никоме своме  
 не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p> <p>— Ч 
 који протиче испод Дикића кућа, где је оставио Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу д 
а везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку је оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и ле 
 с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што 
S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па се онда и он намести код 
ш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p>  
, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као горска вила 
мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите чељад на миру.{S} Кажите сад одмах онима у кућ 
S} Требало је разделити новац јатацима, оставити што и мајци, па онда узети Станку и, пошто нар 
а те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> <p>— Што ћеш ми ти? </p> <p>— Поузданије 
у ти не поможе нико.{S} Али те они неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — о 
 затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо.{S} Него кажи што друго: има 
ене, мучила се као ниједна друга!...{S} Оставих добру мајку, увредих до срца старога оца, окрет 
ље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва м 
да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Д 
љава посла!{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо к 
и безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невољама, у  
он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... </p> <p>— Колико ти је дао Вујо оном 
 обухвати га свега, стеже га грозно, не остављајући му времена за размишљање. </p> <p>— Да се о 
уздани људи — одговори Вујо одсечно, не остављајући ни мало места за двоумицу. </p> <p>— Баш би 
 да није лако... </p> <p>— А што сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобом! — одговори 
јемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са њи 
 сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњи слободни живот, кад се одвајао од дру 
чин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе последње куће београдске. </p> <p>Ка 
ц не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дук 
часовник и дувански прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, који му причини весел 
ни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен.{S} Било је у кући још дос 
 чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још зловољнија.{S} Непрестано је по 
} Вала јој је и присело... једва, кажу, остаде жива...{S} И опет, како вешто одговара на суду:  
 <p>Станка угаси свећу, али не леже.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи недовршене мисли, које 
аше Станка и добар ручак.{S} Једна жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гост 
са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погледа накрај видокруга, отку 
стаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђурица остаде са некаквим помешаним осећањем: беше ту чуђења и 
а не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једном топлом сузом. </p> </div> </ 
н и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. </p> <p>— Наопако, шта учинист 
аш тако брзо — проговори он. </p> <p>Не остаде им више од стотине корака до реке.{S} Наједаред  
зјави протест; али оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и ка 
ако беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнутом руком, укочен, блед, нем...{S} Пис 
се и спустио на под и заспао.{S} Новици остаде још толико свести, те угаси свећу, па се и он пр 
 промени се, снужди се... али му у души остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, 
рудима... и цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... глава се затури... затеже се  
р и устаде.{S} Дигоше се и остали, само остаде на поду он, непомичан, непокретан... </p> <p>»Шт 
еде на клупицу пред кућом, један пандур остаде код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима.  
еђен, није му лако.{S} У Сретенову колу остаде само десетина момака, а то је за коловођу грдна  
 пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио.{S} Јат 
ичега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја те послушах — поче Ђ 
а устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби остадоше Ђурица и Станка. </p> <p>Погледаше се обоје, и 
S} Слуге зором одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око малога ручк 
тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами. </p> <p>— Ни ја не знам све, 
исаше кмет и одборници.{S} Писар и кмет остадоше у заседању да се, поверљиво, разговоре о други 
 </p> <p>Ђурица погледа Станку и очи му остадоше приковане на њој: откуд јој се поврати изгубље 
 <head>XVII</head> <p>Ђурица и Пантовац остадоше код Јова и на преноћишту.{S} Ђурица и Станка о 
ш на туђим колима, од чега му је такође остајала по нека пара.{S} Али, при свем том, није било  
му од похара много више, но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио после прве пија 
то помоћу жена, привеже Ђурицу за себе, остајаће му од похара много више, но што је Вују остаја 
нији.{S} Ако тебе, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после платити друг 
е било сумње да су опкољени потером.{S} Остаје им још само потес, где их је, на оној чистини, н 
виђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да чека.{S} Због тога је и избег 
гла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми да с 
њ му је оседлан — умеша се пандур, који остаје у канцеларији, да би тако сачувао свога коња од  
ек се живи још ово мало времена што нам остаје!...« и он осећаше како га Станка грчевито привла 
 шумовиту потоку, коме се он упутио.{S} Остала двојица иђаху право на њега, држећи пушке на руц 
 а после тога све по двојица у реду.{S} Остале крстоноше понеше шта је ко имао: неко икону, нек 
у вајат — викну писар и махну главом на остале. </p> <p>Писар уђе први унутра, па се одмах обрт 
и сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и остале потребе добре земљоделске куће.{S} Становници су 
 тргла и да му неће својевољно издавати остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Нови 
S} Но сад је лако.{S} Овај ће проказати остале. </p> <p>— Хм, богме ћете имати муку са њим.{S}  
 Али те они неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо таквим гла 
говоре о другим општинским пословима, а остали, заједно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и поле 
е знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и остали свет. </p> <p>Ђурица се подиже и погледа је зачу 
 — Викну Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали, само остаде на поду он, непомичан, непокретан.. 
 рече он, па седе за сто.{S} Поседаше и остали жандарми.{S} Један наточи свакоме по чашу ракије 
; осети да он није сад онакав, какви су остали људи.{S} Јанко га ћутећи уведе у собу, затвори в 
. </p> <p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разне стране) преко улиц 
а се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом. </p> <p>— Знаш... не 
 чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва стајаху на ногама — сад  
у колу... само се, истина, мање шали од осталих.{S} Али опет.... </p> <p>— Како то хајдук?...{S 
ких момака, већ је његов пут одвојио од осталих.{S} Ну имађаше он још других карактерних особин 
оју је Никола спремио за нове стаје.{S} Остало друштво заузело је друге вратнице, па једни чека 
м нападу било је тако јасно, да му није остало више никаква друга излаза. </p> <p>Ђурица је све 
 куд сам шта раздавао.{S} Мало је што и остало од оних двеста... </p> <p>— Каких двеста, кад је 
ривеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово место, 
»пријатељима, партнерима, суграђанима и осталој булументи нашега града«, како он то вељаше. — А 
а и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом тројицом станем пред врата и лупнем јако...{S}  
дан пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остане удовица — наставља Митар. — Удаће се она, не бри 
 га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са њом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш — рече му 
 опазе. </p> <p>— Зар није сигурније да останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Р 
p>— Код Јова Дикића, у нашем селу...{S} Остао је на спавању, и сутра ће преданити код њега.{S}  
} Сви спавају...{S} И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан пићем, наслонио главу 
се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. </p> <p>Ето, у такву се 
ргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} З 
што ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. </p> <p>— Па... добро — развуче Вујо 
/p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте ли? </p> <p>— Свршисмо. 
дмах жив... да живим, задуго, много, да остарим...{S} Шта је то робија, ништа!...{S} Слушам ја  
ко себе зачуђено, и не видевши никаквих остатака од ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли ј 
веома опрезно, али шта може међу људима остати тајно!{S} И његове везе почеше да избијају на ви 
о се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с краја 
е и бацајући их у недра. — Само хоће ли остати што другима? </p> <p>— Биће доста свима, само ме 
х обрадовао — рече она гневно. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... 
 пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа око кућ 
убићемо те на месту. </p> <p>Сви сељани осташе као приковани на своме месту; нико не смеде оком 
е.{S} Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах  
ва једноцевка, коју одмах познаде да је острагуша.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду 
, видевши Ђурицу и Пантовца с напереним острагушама.{S} Сретен, који бејаше напред, подиже косу 
више вароши.{S} Напред јахаше капетан с острагушом о рамену и револвером о бедрима, за њим Стан 
те раздели свој тројици.{S} Ђурици даде острагушу, револвер и нож, а преко рамена пребаци му ши 
ати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде не 
 </p> <p>— Ђуро, сутра се мора извршити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш. 
ји наилажаху на општу (ма и прикривену) осуду, сви они — поступци — изгледаху јој необично вели 
м на стакло. </p> <p>Кад помену капетан осуду, Ђурици заклецаше колена, обузе га зима свега, и  
 може валити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац... наместили се љу 
 па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу ти помиловање... </p> <p>— Немам ја п 
амо навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник.{S} Радован је, још док су били на ноћиш 
 имао респекта према Вују.{S} Двапут је осуђиван на робију за опасне крађе и, после брзога поми 
олициске, па су се сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, давали с 
ашљиво управљена у помрчину, отворених, осушених и врелих усана, онако као што болесник у врући 
 они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му се о 
 а у Милошевој ливади подигла се зелена отава.{S} По њој се поређали млади косачи, па једначито 
сочну траву.{S} Пријатан, заносан мирис отаве шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу м 
 си брате, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура 
е кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио...  
рет ђаков. </p> <p>После дугога читања, отац Симеон, држећи у рукама воштаницу, обрте се младен 
мавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p>  
 се мојој смрти радовао?...{S} Мајка... отац... другарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била 
их да ће учитељ имати највише право.{S} Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца 
 не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свачим 
склони обешчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и и 
 тиче она напомена о јаловици.{S} Његов отац, који умре пре десет месеца, често је лежао »надзо 
а њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет  
ћ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... </p> <p 
 досада је други за њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно  
анка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим  
 собом певање црквених песама.{S} То се отац Симеон слободи кроз клисуру, којом се долази до ма 
p>— Тако, соколе!{S} Оружје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </ 
 иронично осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако нагласи ову реч — ти б 
ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатаковао  
 ли и они његово мишљење. </p> <p>— Мој отац, као сељак, дао ми је васпитање како је могао — об 
нек ти мајка начини паприкаш« — рече му отац.{S} Он је учинио тако.{S} И кад му је после мајка  
руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба добро чувати туђих очију. — »На невидишу не 
мишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси  
осећа да су ови још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на г 
 и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на село и на све, што му је сад тако драг 
им непознато му до сад осећање, које му отвара нов поглед на свет...{S} Срећом, сад је заборави 
ишта.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S}  
е после заранака.{S} А тамо... пази!... отварај очи! </p> <p>Ђурица окрете ка Венчацу, а Новица 
се не би могло овуда провући! </p> <p>— Отварај! — викну капетан, и сва се она гомила крете за  
ита груб женски глас изнутра. </p> <p>— Отварај, море, озебох на овом кијамету — — одговори Ђур 
еко лакшим гласом кроз врата. </p> <p>— Отварај брже, хитно је... видиш: жена сам!.... </p> <p> 
њив глас: </p> <p>— Ко је то? </p> <p>— Отварај! — викну она гласно, сазнавајући умесност свога 
Пожури се, што брже можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо ј 
/p> <p>— Нису још гледали апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу... </p> <p>— Д 
ашио, као што се уплаши од овог обичног отварања врата; усред неме и дуготрајне тишине, којој с 
S} Истога тренутка, кад се врата почеше отварати, он скочи као електрисан и стаде насред апсане 
агано, тихо гурну...{S} Врата се почеше отварати...{S} Другови прихватише врата оздо, понеше их 
а, хладнога ноћнога ваздуха појури кроз отвор, право на њега, и он удахну свом снагом пуне груд 
ушчаних пружени... само се види округао отвор, као прстен, и унутра зија црна цев.... </p> <p>Н 
ак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да шушка око прозора, 
ема ни једнога човека, с киме је сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, помислим ти сто чуда...{ 
ед онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} 
спита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по по 
 Као одговор на његову зебњу зачу се из отворене собе сухо слабо кашљуцање и за њим се појави н 
 те опомену дућанџије да радње још нису отворене.{S} Овај велики скуп разби се у ситне гомилице 
м месту трагове пламена.{S} Очи му беху отворене, али готово испечене, услед чега цело лице виш 
огађају, али сад већ много слободније и отвореније, но на скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчавши 
брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију боју...{S} По плаву небу пролете јато задоцн 
 нем...{S} Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен Ђурица. 
огледа, страшљиво управљена у помрчину, отворених, осушених и врелих усана, онако као што болес 
но бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и отворено у оно сухо и смежурано лице, осветљено слабим  
ћао снаге и одважности да их слободно и отворено погледа.{S} Још ниједан момак не могаше поузда 
и за себе, никада му још нико није тако отворено у душу загледао...{S} И таква вера, такво пове 
уца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног и неочекиванога питања. </p> <p>— Само ти не  
уг, заблиста се шумна речица, затрепери отворенозеленкастим сјајем шибље и лишће око ње, и она  
адовану. </p> <p>Пантовац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, 
де мота цеви.{S} Не размишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом по 
 шкиље, као душа у јектичава старца.{S} Отвори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањи 
који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и један прозор на горњем спрату, из пандурске 
то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У  
куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, да се наужива и провесели...{S} Дивна 
ти.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па отвори једна врата на ходнику.{S} Истога тренутка отвор 
сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али 
та, стеже га...{S} За песму треба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се само крави.... 
анским. </p> <p>Радисав откључа браву и отвори врата широм.{S} Кроз ону рупу продираше светлост 
ш, побро, ове се не шале! ... </p> <p>И отвори се бесна, разуздана пијанка.{S} Жене се изопијаш 
у на кућним вратима, извуче је и полако отвори тешка растова врата...{S} Јово јој нешто рече, н 
 решетке.{S} Прозор се лагано и опрезно отвори.{S} Струја свежега, хладнога ноћнога ваздуха пој 
потом угледа како оно страшило необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па и 
м изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огроман утиц 
S} Хвала ти, попо, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким 
нска посла — ђавоља посла!{S} Мораћу ја отворити очи, јер ми може начинити сто чуда...« Сан га  
шпекулацији не страдате.{S} Може вам се отворити стециште због те кафе — узвикну апотекар, а ње 
дини човек, пред којим је слободно смео отворити душу, који га је заносио причама о хајдуковању 
оворио.{S} Само знам једно: треба добро отворити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па и 
Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слушај што  
и одговора задуго.{S} Лупнем опет...{S} Отворише се изнутра собна врата и нека жена виче: ко је 
окру даску.{S} После неколико тренутака отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по зем 
на врата на ходнику.{S} Истога тренутка отворише се према њима друга врата, на којима се указа  
... </p> <p>Кључаница шкрипну, врата се отворише и Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који те ђаво  
о браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред апсане, чини 
у — — одговори Ђурица. </p> <p>Врата се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина 
е вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа Милета са револве 
ватише врата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим...{S} Слаба, бледа светлост показа им у 
 поветарац.{S} Варош се буди... </p> <p>Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Р 
азмакоше, и у оном осенченом и урешеном отвору указа се он — предмет њених заносних мисли...{S} 
исао, јер угледа мртвога Новицу, где се отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили жандар 
е и опет да се пењу на косе, које су се отегле низа страну.{S} Бегање је било тешко и уморно, а 
е му руку. </p> <p>Утом се зачу из шуме отегнуто, јасно звиждање. </p> <p>Вујо напреже снагу, п 
хови бучја шуште и брује, певајући неку отегнуту и једначиту песму, а под њима журно корача уса 
ислим, чућеш послије. </p> <p>— Аа... — отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, з 
цај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже. </p> <p>— Хајде живо, да се разлазимо — рече Пан 
ћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно 
, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. </p> <p>Пантовац га пресече очима, те он ућута 
рос, кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — о 
 толико због глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падн 
сао! </p> <p>Ђурицу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно осећање другим, повољнијим: 
 Ова девојка сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја водим 
чиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али се одмах трже и уплаши од те  
а. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу за 
већ беше одлучио. </p> <p>Изјутра зором отиде Марко до свога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, 
аве злодјејања и да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« </p> <p 
 </p> <p>Старац, још снажан, поче да се отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{S} Ђур 
јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри, отимај!...« </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
пријатељи измамили у гору, терали их да отимају од народа за њихов рачун, па их после поубијали 
. а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики момци... да упропастим ’наку девојку!«.. 
, што их родитељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} 
ими помало врачала и бајала.{S} Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души  
 леђа. </p> <p>Симо се у почетку напада отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везу 
е и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица сл 
и у сну читав харем варошанака, које се отимљу о његово миловање...{S} Али кроз сан опрезно ухо 
ем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти 
 те препоручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми са 
нало. </p> <p>— Па... побегô од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни влас 
Симо? — упита га још на ходу. </p> <p>— Отишао је кући — одговори Ђурица, прилазећи му. </p> <p 
уздану добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од двеста дуката.{S} Знали 
аке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочеки 
роши? </p> <p>— Јесте, него да није куд отишао послом.{S} Он ти сад води трговину на своју руку 
село... </p> <p>— Знам, због тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станку, сет 
утало, дијете; заборавили су те, чим си отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакосник 
х сам поделио јатацима, криво му што си отишао без његова знања, чујем да те криви и за Радован 
их да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му после казати.{S}  
то звали у срез, и он је јамачно јутрос отишао.{S} Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим с 
аше.{S} Неко им потказао да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пред вече одјурише жандарми са писа 
даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и веселим сме 
у собу...{S} У последње време, нарочито откад је доведен из суда, променили су своје опхођење с 
 исти, какав је и у детињству био...{S} Откада памти за себе, никада му још нико није тако отво 
на се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђаше се овој својој необичној послушности.{S} 
е право овде, и не јављајући кмету!...« Откако је учинила први корак за ближе познанство са Ђур 
 </p> <p>— Зар ти први — продужи кмет — откако је наше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу 
ће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се заинтересова откивањем, па стаде г 
не би откивали...« И он се заинтересова откивањем, па стаде гледати како му ковач вешто одсеца  
ше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред ноге им.{S} Пон 
у, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио онај 
им к вратима апсанским. </p> <p>Радисав откључа браву и отвори врата широм.{S} Кроз ону рупу пр 
... мене!...{S} Да бежим!...{S} Сад сам откован, слободан... само да тргнем конопац, што га држ 
ну затим Сретену, који се очас пружи по откосу.{S} У руци Пантовчевој одједном се нађе витак др 
хати попару, па му не иде у рачун да му открива своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су рукама 
ервозно трзање виличних мишића, које је откривало усиљену и немирну унутрашњу борбу.{S} Таква г 
е све љуће и јаче, јер му сваки тек сад откриваше стид и срамоту његову... </p> <p>»Шта ми оно  
ад му је пре месец дана саопштила своје откриће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не з 
па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Постаде јој досадно ово запиткивање капетан 
рици и пружи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље, даље 
Ђурицу и обрадова му се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па  
рчаше Станка, погледајући чешће у лево, откуд се чуло викање и пуцњава.{S} Пантовац, тежак и тр 
 ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, нано, откуд то? </p> <p>— Кажу ми људи једнако режи на тебе ш 
 се поврати изгубљени сјај лепих очију, откуд ова чудна лепота целога стаса?..{S} Као да је ове 
м... — вели му писар. </p> <p>»Мајка... откуд она ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, с 
нку и очи му остадоше приковане на њој: откуд јој се поврати изгубљени сјај лепих очију, откуд  
ружи руку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} Откуд тако рано? </p> <p>— Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а 
 жена. </p> <p>»Шта то њима раде?...{S} Откуд тамо други хајдуци?« — помисли он, заборављајући  
ају никаква посла с поштеним кућама.{S} Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. </ 
о слабом осветљењу, не опази. </p> <p>— Откуд ти то знаш? — одговори он, и одмах се покаја што  
раше, али беше још опрезнији. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова сино 
у срце задрхта од те помисли. </p> <p>— Откуд теби, момче, ове ствари? — запита полицајац, дигн 
а, погледавши га право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је  
немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њен 
 Па ко га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад  
 не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде!{S} И напослетку, угледавши врата, ј 
обичне и нејасне, вире оздо... </p> <p>»Откуд овде ови људи?...{S} Шта је ово?...{S} Смрт!«...  
Ђурица стаде да прибира мисли. </p> <p>»Откуд ја ово идем?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, уби 
шљен, укочена погледа накрај видокруга, откуда се помаљаху ретке паучинасте кудеље сивих и бели 
но исто време, одвајају у засебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} И он им се прид 
 путник натичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </p> <p>Пролазе се 
раше се... »Шта ће мој попа овде?...{S} Откуда он...{S} Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо г 
е... </p> <p>»Ово је рака за мене...{S} Откуда она?...{S} Шта ће тај колац ту?...{S} Хоће да ме 
им се беше опасао преко паса. </p> <p>— Откуда овај пешкир код тебе? — запита он бабу. </p> <p> 
ако знаш, нико те неће питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да скрива св 
лажене.{S} Ђурица је не само добро знао откуда су те коже, ну је, заједно са целом кућом, проба 
исли он, седајући на земљу. — »А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло помиловање, п 
, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће  
 своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће га опе 
ead>XXII</head> <p>Како је тешко живети отпаднику из друштва! ... </p> <p>Кога год видиш, сваки 
ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од куће од родитеља, од села и целога света;  
ђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза му њиме руке, па га онда, ка 
а су им очи приковане за њих. </p> <p>— Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђур 
оври стаде се молити Богу.{S} Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе.{S} Поче ручак.{S} 
тоноше застају код записа, попа и Обрад отпевају што следује, урежу запис и крећу се сви даље.{ 
 снажан магнет, коме он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом 
т велим: наслеђе је важна чињеница... — отпоче апотекар да развија своју философску мисао... </ 
> <p>Ђурица се сети Новичина савета, па отпоче благо: </p> <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ј 
арм напомену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом...{S} Д 
/p> <p>— Па... готово и боље! </p> <p>— Отпре си волео. </p> <p>— Тхе... тек онако... не знам н 
 чини сумњив... па одох раније. </p> <p>Отпре би се Станка после таква одговора уплашила и стал 
танка изиђе, и мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.{ 
воја посла — одговара им онај с пушком, отресајући печен кукуруз и завијајући га у зелену шашу. 
 две ноге човечје, шљепкајући по блату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној, замешено 
аштићена оканца, уносећи собом и студ и отров...{S} И усред дана у таквој је улици помрчина, а  
трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову 
дна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога тренутка, кад је онако блесаво 
ху око њега.{S} Марко Радоњић не могаде отрпети срамоту своје куће, па се обрати за помоћ држав 
 га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и др 
 <p>Ђурица погледа Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. </p> <p> 
дио му чворке.{S} С најрадоснијим срцем отрчао је кући, однео своје лепе мале чворке и показао  
ску. </p> <p>— Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши? < 
{S} Прегледа кључаницу — стоји добро... отуд је поуздан.{S} Приђе прозору с истока, обрте обе з 
 томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Ос 
ењаче, па да ноћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам на другу страну, имам хитна посла, а код теб 
 паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по цел 
гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. </p> <p>Пред иконостасом 
у... то није; она је истурена, избачена отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Јед 
 нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему. 
е Станка замаче за шљивар испод куће па отуд оде право у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве б 
чке... </p> <p>»Ко зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине...{S} Краљ може.. 
 дувањару. </p> <p>— Има ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. </p> <p>— Из среза, велиш? 
народ улицом.{S} Не прође нико, само се отуд од кафане чујаше разговор, али се могло одмах опаз 
га ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је.  
преседластога превоја, којим се прелази отуд из Шумадије у руднички крај, бегунци се зауставише 
— Сад ћу, не улази овамо!... — одговори отуд женски глас. </p> <p>Побратими се вратише на своја 
ену на Ђуричину лицу, кад се он појавио отуд из вајата.{S} Размисли се мало, па се сети да је у 
пасно рањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је пр 
уздано уточиште, а сад му прва опасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго, упути се с Пантовцем, с 
 тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живеће 
/p> <p>У глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања... све се у њему згрудвало, смеша 
} Док сам ја жива, неће ме променити ни отурити, јер, Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ја с 
оје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми се куне срећом хајдучк 
потрчите муштерије, разграбише људи!{S} Ох, што је Масно--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о 
 не мари! ...{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је слатко протегнути се овако...{S} Звецну гво 
тко?...{S} Гле, слободно се дише!...{S} Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта је ово заковано? 
ветле очима и маши се чутуре. </p> <p>— Ох, сејо рођена и мајко миљена, ти си ми још понајверни 
, носио добош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насмеја апотекар. — Бандити, 
врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. </p> <p>— Каквог курјака, ’натема те не убила!  
!..« И при тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики 
чатити у души тај неми последњи одговор охладнела срца, које говори о неверству, погледа га још 
е куће, могла би се још и разумети њена охолост, али Марко беше веома танка стања, тек побегао  
девојке: беше у њој много неке необичне охолости и самосталности, неке ћудљиве тврдоглавости.{S 
 и неком, необичном за сељака, поносном охолошћу; али један такав Станкин поглед, у коме би он  
не смем никоме своме у очи погледати... оца наљутила...{S} Јест, то беше онда у забрану...{S} А 
их добру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да  
Јесте, синко, знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S}  
зимус почела досећати неким речима твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник многе људе уп 
 храм и очитах им велику молитву светог оца нашега Василија, иже јест на одержимих бјесом...{S} 
њива у планини — беше му све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се дови 
урица је и даље живео онако, како је од оца навикао.{S} Имања, може се рећи, и не имађаше.{S} Ј 
 она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и  
ква ми је, ваљад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од других, па... ето!... — одговори он уздахн 
ећу бригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгледаху као најсрећни 
 једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једем... </ 
рицом и Јовом.{S} Станку је оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар 
аучио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору толики његови вршњаци из се 
{S} Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: </p> <p>— Да 
ену. </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос отишао.{ 
а, слушала сам га боље, много боље него оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — под ноге! 
запита Ђурица живо. </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа св 
одио велико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то наставио и са сином.{S} Сваке недеље Ђур 
а ја сам све са њима, од детињства... с оцем... </p> <p>— Јесте, синко, знам ја.{S} Камо среће  
 лица, која рукују судбином народа; кад оцени праву разлику између строгих и сувих законских од 
е, кад својим оштрим и проницљивим умом оцени свет и околности око себе; кад проучи сва лица, к 
мачу једнога сиромашка, извео кмета, те оценио потру, па сад продаје крмачу.{S} Људи, позвани п 
d> <p>Као што после онога догађаја, при оцењивању потре пред кленовичком судницом, наступи у Ђу 
ом стешњеном и густом зеленилу, нејасно оцртава по који кров од стаје, по неки стог заостала се 
ом...{S} На истоку се јасно разликују и оцртавају врхови планински... развлачи се она прва блед 
 суд и, рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, јатацима не може, мојој кући... и горе!... 
амовоља, коју је вазда показивала према оцу, па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђу 
p>Станка претрча пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S}  
журише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе  
уку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу. </p> <p>Пантовац, који готово ништа не знађаше за  
да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурена, избачена отуд, па јој  
емац са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши свога 
нео своје лепе мале чворке и показао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка начини паприкаш« 
ања, све по такту, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се претво 
 се светли последњи пламичак наде, наде очајне, мученичке... </p> <p>»Ко зна... ако се покаже о 
атрпати и огњиште угасити — јекну Марко очајнички. — Оно је неко проклетство од Бога, само не з 
 опет продужи, не осврћући се на његово очајно запомагање.{S} Кад наврши тридесет удараца, одуј 
аслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. » 
 бре! — подвикну затим Сретену, који се очас пружи по откосу.{S} У руци Пантовчевој одједном се 
вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома носила о 
 </p> <p>Станка се не измени; као да је очекивала нешто горе, неповољније, па је ово и не зачуд 
S} Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа се неко ма 
ако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао.{S} Али време протицаше брзо... </p> <p>Одједн 
ђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту за ствари 
ем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати какву сјајну срећу?{S} Јад и немаштина били б 
 нада да ће преболети. </p> <p>Капетана очекиваху други неповољни гласови.{S} Писар га дочека п 
лепше није; и саме ове прилике, које је очекиваху, изгледаху јој заносне, пуне интереса...{S} Л 
А он је гледаше пуним жудње погледом, и очекиваше одговор не дишући. </p> <p>— Како ти кажеш... 
назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пр 
ко дана осећаше у својој близини и само очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном 
бљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна жена остаде на 
бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор. </p> <p>— Свршисмо, али Мита 
ао што живи звер, која свакога тренутка очекује громовито халакање потере.{S} Дању се спавало а 
из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — в 
пта она тихо, не дишући, као да сад тек очекује прави одговор, од кога јој зависи све. </p> <p> 
ћим делом, свима.{S} Ипак се нестрпљиво очекује писар Мита, који ће сав догађај испричати онако 
но извешће.{S} Кола са мртвим Пантовцем очекују се свакога часа, а појединости напада познате с 
дно, ватреним очима погледа свештеника, очекујући повољна одговора. </p> <p>— Знам шта мислиш,  
 ухвати руком дрвену ручицу на вратима, очекујући неће ли чути страсно кајање љубљенога човека, 
ало угажене траве и опет подигну главе, очекујући музару... </p> <p>Прве вратнице на огради од  
даше у мирно и благо свештениково лице, очекујући другу реч, која би ублажила или преиначила ту 
д мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.{S} У к 
и и благослов дати — рече му свештеник, очекујући жудно његов одговор. </p> <p>— Е, мој попо! . 
наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка да пиће учини своју дужност. 
 погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне своју грозну шалу. </p> <p>Ђури 
оже се више врдати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући даље заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и  
х се наместише Радован и Коста сами, не очекујући да их ко позове.{S} Калуђер их и не погледа,  
е било, кад си први пут нападао човека, очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се  
ше све муке и патње преживеле у туђини, очи им засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усе 
 две праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле необично и одлучно, и цело лице му иска 
ун...{S} Зелонобледо лице намршти се... очи се зачуђено раширише и одмах склопише... тело се др 
 мисли у глави...{S} Лице позеленело... очи се рашириле, да искоче из станишта... усне се скупи 
<p>Станка скочи, па стаде пред њега.{S} Очи јој севаху као живи пламен, сагореваху....{S} Она с 
казује иа том месту трагове пламена.{S} Очи му беху отворене, али готово испечене, услед чега ц 
д собом као са неке орловске висине.{S} Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица.{S} Њихо 
 погледа на онај прозор испред куће.{S} Очи му прелетеше преко некакве слике, која му је тако п 
нека пријатна топлина леже на груди.{S} Очи му се засветлеше неком необичном радошћу, и он глед 
, ваздушаста топлина по целоме телу.{S} Очи му у оној помрчини засјаше необичним сјајем и он, г 
народ вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први поглед, исказиваху неизмерну питомост и 
его да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </p> <p>— 
ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му некако чудновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобом, 
, па сад то остави — одговори Ђурица, а очи му плануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовнуо 
му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе.{S} Оваква задовољст 
е стегло, следило: окаменило се...{S} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, н 
је постати други човек.{S} Али такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује 
анка!...{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S}  
 спавам. </p> <p>Новица устаде, протрља очи, па, онако у помрчини, стаде да пипа око себе. </p> 
Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна кур 
 себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га в 
шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!...« </p> <p>Неколико пута је седао и одмах с 
наест.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи без педесет«...{S} У таквим мислима дочека свануће. 
а су ови још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима. 
 Наиђе му нека црвенкастосива тама пред очи, која му заклони собом све предмете и сва лица...{S 
бинама, које јој све више излажаху пред очи и биваху све примамљивије и интересније. </p> <p>—  
и, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. </p> <p>— Зар т 
и то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати.{S} Испи чашу,  
извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> <p>— Немој... остави то, молим те — рече Ђури 
а кошуљу да се припије уз тело и подиже очи... </p> <p>Ужас!...{S} Свих пет грлића пушчаних пру 
 или је и она заклопила уморне старачке очи?«...{S} Као одговор на његову зебњу зачу се из отво 
’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p>Свештеник га појми.{S} Па, хотећи да га ос 
Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати није смео.{S} Заносна ват 
у најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: </p> <p>— Хеј, мајковићу, зар је ова  
полагано преврте, погледа јој затворене очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша. </p> <p> 
 први пут у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају и сажижу као ватра... </p> <p>— Казаше 
p>Свет се окрете, ускомеша...{S} Све се очи упреше у шарену огромну масу народа, која се, талас 
 нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, ве 
 га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јест,  
помену Краљево име.{S} И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли 
и стаде на ноге. </p> <p>одједном му се очи раширише, узвераше се... »Шта ће мој попа овде?...{ 
ви неки бол, туга...{S} Он опет пренесе очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{ 
 како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити  
 трећи пут. — Кажи право, па иди куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти све каже 
рајеве око уста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак, исказујући неку лукаву препредено 
да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо опажа, како му се увлач 
 похаре и убиства. </p> <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помирише цв 
ву земљу преврнуо. </p> <p>Вују севнуше очи задовољно. </p> <p>— Што ће ти сад паре? </p> <p>—  
ринка на вересију. </p> <p>Вују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, 
дакле, није био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, д 
у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S 
рећа... </p> <p>Ђурица погледа Станку и очи му остадоше приковане на њој: откуд јој се поврати  
ми!.... </p> <p>Станка се прену, рашири очи и погледа га зачуђена. </p> <p>— Зар баш тако,? — р 
, стеже му се срце, раскида с... рашири очи... од пијанства ни трага... </p> <p>Сав народ углед 
чини непознат. </p> <p>Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу и 
о оно страшило необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис  
. </p> <p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. </p> <p> 
>— Па...шта велиш?... </p> <p>Она обори очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, која леж 
м пажљиво, болно, мученички... па обори очи, окрете се и полако пође к вратима...{S} Полако ухв 
{S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно при 
осећаше велико задовољство што не обори очи пред оним строгим, испитљивим погледом...{S} Као да 
једним тренутком погледа, па опет обори очи, гледајући у његове каљаве ципеле... </p> <p>Обоје  
, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбу 
ити против твоје воље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не  
.{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупка и 
а — ђавоља посла!{S} Мораћу ја отворити очи, јер ми може начинити сто чуда...« Сан га превари,  
} Само знам једно: треба добро отворити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па или моја и 
е чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слушај што ти говори 
 којих се овај намах расани и разрогачи очи од страха и чуда... </p> <p>Ђурица и Станка стадоше 
 Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се в 
заранака.{S} А тамо... пази!... отварај очи! </p> <p>Ђурица окрете ка Венчацу, а Новица пође ис 
е, што брже можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо још за ви 
у наперене пушчане грлиће, као да су им очи приковане за њих. </p> <p>— Отпасујте се, а ти, Јев 
 мене... да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. 
 ти, попо, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам по 
 пребледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, па, види  
илоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. </p> <p>— Море, много је то: неће сваки струк осећ 
е и потрча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га неописан страх од 
од самога ђавола.{S} Нарочито му паде у очи оно лукаво жмиркање малих и сјајних Радисављевих оч 
а разгледа око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једно 
срамотила се, те не смем никоме своме у очи погледати... оца наљутила...{S} Јест, то беше онда  
вако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи 
 више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати... и све то због њега.. и ако он воли да  
ица, зелених лукавих очију.{S} Падаше у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред истурена бр 
ћи одједном у све њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао у честару, међу  
века.{S} Један од њих нарочито падаше у очи целом својом спољашношћу и нарочитим држањем.{S} Бе 
потеса носе воду.{S} Одатле му падоше у очи неколико раденика у једној страни, и он познаде да  
нарочиту намеру.{S} И затим му падоше у очи широка Николина леђа, у сукнену јелеку, како су нео 
ити друкчије тамо, кад погледаш смрти у очи? </p> <p>— Ја ти рекох једном, па сад то остави — о 
, кад си први пут нападао човека, очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љ 
а седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се нећеш растављат 
им, да могу слободно погледати сваком у очи.{S} Што да ме називају свакојаком?{S} А кад ти буде 
 себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен к  
 <p>Ђурица застаде и погледа га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у  
{S} Она се исправи и погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p> <p 
ита Ђурица одсечно и погледа га право у очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не мораш знати. 
де? — запита она, погледавши га право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори о 
жјак и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде  
е к себи и, погледавши капетана право у очи, одговори одлучно: </p> <p>— Не знам, господине!... 
 достојанством погледа зликовца право у очи и одговори му: </p> <p>— Ово је место, где само ја  
оче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена опасна крађа Јован 
тање... да их, онако старински, смело у очи погледа..{S} И она зна да више никад, ни једној од  
на и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да му се лице мења,  
кидати, да мора погледати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега 
 коштуњава сувоњавост падала је одмах у очи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђаше увек пра 
 бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жандарм. </p>  
теде још једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми последњи о 
иш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело...{S} Хладна, мокра влага п 
ка све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми да су искочили из ланца и да су, 
раме. </p> <p>Радован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђор 
омак не могаше поуздано казати какве су очи у Станке Радоњића: црне или граорасте или, можда, з 
> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздрави сестру, Спасу... нека те бар он 
и се весело, светло, радосно... </p> <p>Очи се приковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа  
ају оне једва приметне боре око крајева очију, које издају лукаво и подмукло срце, и кад се чов 
ћности, која, истина, беше сакривена од очију јој, али први знаци беху тако неповољни, да јој с 
о се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа...{S} Јест,  
ја му је покривала скоро све лице испод очију на ниже. </p> <p>Нико од сељака није упамтио да ј 
мало боље загледа у оно необично севање очију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће 
 — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очију од Јуле. </p> <p>— Ја нисам с раскида, ако она хо 
трашан смрад, од кога му пођоше сузе из очију. </p> <p>Збуњен, уплашен, изненађен свим овим што 
шће, дршће...{S} И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене 
јући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>После десетак минута Ђуриц 
отера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке.{S} Тако су  
 стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно  
} Оно грозничаво дрхтање, необичан сјај очију, суве, запечене усне, нервозно трзање главе побуд 
дела свештеникова, од кога није одвајао очију.{S} И најзад сећа се да је тада све било тако леп 
 руку, стадоше му се стезати мишићи око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш 
старица, збрчкана лица, зелених лукавих очију.{S} Падаше у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, 
о жмиркање малих и сјајних Радисављевих очију, које ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо 
уо би му отац, треба добро чувати туђих очију. — »На невидишу нема кривице!« То значи: ма шта у 
, једним благим погледом својих великих очију, умео да прикрије ту особину.{S} Само га често из 
авојка, мало погурена, јасних и светлих очију, жива и страсна израза, устаде иза стола и пође н 
/p> <p>— Како ли је могла ићи завезаних очију? </p> <p>— Кроз сукњу се види лепо. </p> <p>— Гов 
аву. </p> <p>Готово плашљиво, раширених очију Ђурица погледа попа.{S} Ова страшна мисао, која м 
/p> <p>Симо све то посматраше раширених очију. </p> <p>— Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад,  
р с леђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше б 
 у страну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зв 
же опазити код људи зеленкастоплаветних очију.{S} Али кад се мало пажљивије разгледају оне једв 
куд јој се поврати изгубљени сјај лепих очију, откуд ова чудна лепота целога стаса?..{S} Као да 
за ово време, под утицајем каквих лепих очију, он се могао изменити, могао је постати други чов 
брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте позадружна, јади је убили, таман да з 
 прочељу, леже онако леђима, преврнутих очију, и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.{ 
 заливен.{S} Мајка му, напротив, стреља очима и по десети пут погледа писара, као да би хтела з 
 груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима, напреже се да прогута или да избаци то што га ст 
уди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се...{S} А терет озго све тежи 
S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она злокобна измаглица.{S} Докопа  
е, од кога му задрхта цело тело, а пред очима се ухвати, наиђе нека магла, од које се ништа не  
{S} Крв му појури живље по телу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и блага измаглица, 
ину...{S} Стаде да му се развиђава пред очима, спаде она тежина с главе... лепо види и разуме.. 
а.{S} Она му је непрестано стајала пред очима као нека црна тачкица у даљини, којом се он само  
 се сит науживати, јер — куршум је пред очима свакога дана!...« </p> <p>Тако му пролажаху дани, 
сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада она пијана мора... </p> <p>Писар 
} Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш б 
ито му је овај сурови човек стајао пред очима као нема загонетка, која те све више привлачи, шт 
престано за ове две године лебдело пред очима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће 
 мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се 
ном...{S} Окиде!...{S} Ватра прсну пред очима... за њом дим... оне слике нестаде... она се, одм 
урица собом донео.{S} Пантовац засветле очима и маши се чутуре. </p> <p>— Ох, сејо рођена и мај 
а, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за 
е, не брукај се! </p> <p>Ђурица прелете очима преко гомиле земље, што се издигла пред њим, угле 
ај отезати. </p> <p>Пантовац га пресече очима, те он ућута. </p> <p>Кад сви поседаше, Вујо поче 
ме црквени барјак. </p> <p>Ђурица иђаше очима за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда о 
м се мре! — одговори Пантовац, севајући очима бесно. — Подај и њој што у руку — рече он загушен 
у приковано — одговори кмет, показујући очима на ону објаву среске власти, која је прикована на 
, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?...{S} Јес’, 
Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. —  
о, које се раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из не 
не слике, које се мало час пред његовим очима изређаше, али се сад сећаше само Николиних речи и 
е, по чему... по свачему!{S} По његовим очима, по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја,  
вели онај с пушком и задовољно, светлим очима посматра како пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, 
е на спасење...{S} Али се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и црна нема помрчина, уле 
 јединца сина...{S} У старим исплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде неза 
и разбарушеном косом, сањивим надувеним очима, дугом и уском расом, изгледаше као страшило.{S}  
подиже и погледа је зачуђеним раширеним очима. </p> <p>»О чему то она говори?...{S} Причешће..  
ер нешто?... — и Ђурица жудно, ватреним очима погледа свештеника, очекујући повољна одговора. < 
гледа га мило, својим великим и сјајним очима. </p> <p>Неко неодољиво, страсно и грозничаво осе 
дарми певају одавно, сваки је засветлео очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи исп 
 пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. </p> <p>— Шта? — 
прозорче, те ходао по соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад  
м, па се кретоше крстоноше.{S} Кад попа очита последњу јектенију и Обрад му танко гласовито одг 
удше овде, па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог оца нашега Василија, иж 
де неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са мном.... < 
механама, намести се на предње седиште, ошину бичем и кола појурише.{S} Требало је на сваки нач 
ири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред очима, спаде  
тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч ошину преко срца као муња; задрхта сва, па, не знајући  
за потиљка.{S} Са планине пирка студен, оштар поветарац.{S} Варош се буди... </p> <p>Отворише с 
к са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан планински ветар зањиха лисје и врхове куку 
<p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љута гуја! </p> <p>Ђурица, полако и оп 
и шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </p> <p>Пролазе сељани, пешаци и  
е и саже се над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко средине уха, смешећи се: </p> <p>— Ов 
некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић.{S} Сад би могао убости противника, али су  
а овакову грубост, али их уздржа његова оштра збиља, иза које су опажале да сева нешто тајанств 
у твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незго 
 се за парчета гвожђа, што падају испод оштра длета... </p> <p>»А знам... хоће да врачају...{S} 
лази.{S} Понеки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле необично и  
 и расхлађује, а трава шушти и пада под оштрим челиком... </p> <p>Наједаред косачи се пренуше.{ 
е вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, па  
обеља из сиротиње.{S} После, кад својим оштрим и проницљивим умом оцени свет и околности око се 
овлаче бегунци, удара их својим леденим оштрим сечивом, па јури даље, преко глатке снежне равни 
 па једначито, као по команди, измахују оштрим косама и секу зелену сочну траву.{S} Пријатан, з 
капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакрити и она обична радозналост, са  
> <p>— Ђурђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена оп 
> <p>Кад уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакрити и она об 
послица, за мене није — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена,  
Жива била! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђ 
га знаш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, 
као жеравица.{S} Њихов поглед продираше оштро у саму душу човекову, и нема тога, који би пред т 
ше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, ал 
се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. </p> <p>Ђурица устаде нагло. </p> <p>— О томе не 
мачише његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је успомена и да 
 се уз Ђурицу, навлачећи све више танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо који месец  
} Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш,  
вадба, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... < 
кара, да избере име овога реформатора), па најзад Дарвин.{S} Разуме се, да је он морао објашњав 
ста (једнога трњака испод Дикића кућа), па даде знак.{S} Испред куће му одговорише да је све по 
ом звучношћу, веома импоновао паланци), па Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је руководило ап 
ад изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен о 
ки води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много. 
ржа.{S} Видео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез проговори: </p> <p>— Ев 
 иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. </p> <p>Наступио је после 
 јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. </p> <p>— Не може бити!  
кав чин треба много претходних послова, па онда се сети да треба и свештеник, који ће то изврши 
по два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. </p> <p>Јован скочи весео. </p> <p>— Е, ’вала 
 шта учини Марко, и он се заинтересова, па позва ковача да опет, истим начином, изиђе из апса.{ 
 те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанк 
ошину преко срца као муња; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати  
тачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава забол 
пазивши да се старац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова девојка 
ија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: </p> <p>— Оне раде те 
 да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но све ње 
овара на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, највише живела код Јова 
попу, који разгледа једнога по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p>  
пандуру рече да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А к 
Шта да чекам?{S} Да ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора ки 
 Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хладна...{S} После закопају у земљу и гото 
{S} Станка га једним тренутком погледа, па опет обори очи, гледајући у његове каљаве ципеле...  
овољно. </p> <p>Станка га само погледа, па прође напред и потрча тако брзо, да Пантовац, који т 
.{S} Угледавши Ђурицу, он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе,  
 косе, виђаше се црвена, испечена кожа, па једном месту напукла, па ту зија огромна спржена ран 
урица приђе, истрже му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. </p> <p>За тренутак сви ућу 
јесу ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, и 
 зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети опасност...{S} Кућа  
Кад стигне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта се ради.{S}  
>— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката,  
ло руменила.{S} Још неколико тренутака, па ће небесним плаветнилом прснути огњени зраци, од кој 
, данас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после платити други, који дође на твоје мес 
ле!{S} Оружје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ће 
 Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Же 
и...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па или моја или твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, 
вуда гори су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, 
о прво да вас стигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до 
p>— Не може бити! </p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он т 
.{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли не 
и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата се почеше отв 
мераваше ухом докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, заси 
зиђоше напоље.{S} Момчадија пребледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа је 
ите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па 
а су те обрлатили јатаци из твога села, па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по н 
ло, живо пролеће...{S} Гора се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће прелива под топло 
а светлост зорина... тама се проредила, па умире, гаси се...{S} Петлови почињу своју песму...{S 
иште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би  
ојан покров преко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети 
и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... </p> <p>— 
>— Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> <p>— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, 
испечена кожа, па једном месту напукла, па ту зија огромна спржена рана.{S} На лицу му не беше  
ици сјахаше, жандарми искочише из кола, па узеше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се са 
ри Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја  
аше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, једре образе.{S} Та 
танка. — Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њој је криво што седи 
ка се враћа из њиве с празним судовима, па удари опет преко забрана.{S} На истом, пређашњем мес 
p>— Хајде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — 
 макли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом. </p> <p>— Знаш... не могу пред 
ром и доктором.{S} Народ нагрну колима, па нити ко може приђи колима да што види, нити се може  
и сватове! </p> <p>Вујо слеже раменима, па одговори: </p> <p>— Чините, напослетку, како хоћете; 
е што треба гладним и жедним путницима, па се онда сви троје окретоше потоку и пожурише низ брд 
леда, већ само састави руке младенцима, па се обрте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и ж 
гох. </p> <p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све  
поуздано зна да сутра умире од куршума, па опет живи, једе, пије, спава, мисли...{S} Држао је д 
а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, понеси Јову«. </p> <p>— Па, узе ли? </p>  
та ти уради, соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе 
Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти  
о је њему.{S} Издржаће неколико година, па кући...{S} Свима је њима лако, свима је добро, нико  
 казну.{S} Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак  
... </p> <p>— Ево руке! — одговори она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђур 
/p> <p>Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву.{S} Пред иконом храмовн 
 часа.{S} Писар попуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо.{S} Иза куће стајаш 
сјајно црвенило, као од огромна пожара, па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза г 
.{S} Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина 
поседали пред њим.{S} Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. </p> <p>— Ене де, отку 
о јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: </p> <p>— Нека дође, па шта  
ован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа.{S} Подиже пуш 
н банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на поље. </p> <p>Истога тренутка 
ао ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђури 
. </p> <p>Испалио је већ оба револвера, па дохвати магацинку. </p> <p>А споља одједном престаде 
 а мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га 
лоном, која заклањаше половину прозора, па извади цео рам са хартијом.{S} Али уместо поља и шум 
бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договор 
 остале. </p> <p>Писар уђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први п 
сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, н 
згледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, 
Опасивао је око себе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра 
иснату букву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад требало доста времена да се поврати од умо 
 ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости...{S} Е ја... </p> <p>Писар окрете  
ци.{S} Нареди те изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од жи 
ељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђ 
</p> <p>Ђурица се сети Новичина савета, па отпоче благо: </p> <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S 
осом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необучен умешао се у гомилу.{S} Истрча и капет 
ном речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи 
 из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </p> <p>— Ко то каже? 
а вино.{S} Дохватише се печена јагњета, па га стадоше заливати старом румеником... </p> <p>Ђури 
виле се повеће групе на неколико места, па воде жив разговор. </p> <p>Највећа је гомила народа  
<p>— Ђуро! — зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора,  
т, кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби х 
ана потера, изиђе из срескога дворишта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и ако још бе 
ловини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни повратити.{S} Заиграше  
бирам.{S} Требаће ми сад повише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да 
 ја сам мислио да накупим много новаца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије...  
 не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, 
а вучеш за собом невољу... рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p 
местим твој покривач — одговори Новица, па оде те навуче поњаву преко сламнога јастука и врати  
 младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као  
а њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и општинска икона упоредо, а после тога 
</p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јово ме по 
е могу...{S} Спавај! — одговара Ђурица, па опет леже. </p> <p>У глави му читав хаос, живци већ  
<p>— Пст, не говори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге.{S} Перје кукурузно зашушта и зати 
и де, побратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе повезаним младићима, а Пантовац стаде да веже  
сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице, кресну палидр 
ао један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. </p> <p>После вечере 
вече ћемо се разговарати — рече Ђурица, па оде. </p> <p>»Погреших што слагах — стаде Вујо мисли 
 а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљано, поб 
ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајно шушкањ 
тра мирнија од овце!« — помисли Ђурица, па леже на њену постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Ст 
но, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све паж 
 док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угреја иглу и забоде је под други нокат. </p> < 
е наредити што имамо — одговори Ђурица, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. </p> <p 
Не брини, прећи ћемо — одговори Ђурица, па сви троје убрзаше корак. </p> <p>Кад стигоше потесу, 
 ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом. </p> <p>— Маро!... о Маро! 
обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{ 
 почела досећати неким речима твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник многе људе упропас 
ка принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој руку преко рамена. </p> <p>— 
.{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, мо 
Ено га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и 
а писар. </p> <p>Ђурица прекорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше р 
вога повереника, даде му некакав налог, па се упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу кова 
е.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си тако пора 
мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ сад, па жури. </p> <p>Ђурица окрете у шуму, али чим се толик 
реба одважно издржати овај први поглед, па застадоше, не мичући се и не пружајући руке један др 
 Ако ја застанем са њим, ти иди напред, па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад с попом? — п 
ле — рече Пантовац. — Снахо, ти напред, па потрчи! — викну он намрштивши се и промрмља нешто у  
 а Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде према Ђурици. </p> <p>— Шта ти уради, соколе:  
рце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му пруж 
ницима, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени са тим послом.{S} Развесел 
о није; она је истурена, избачена отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам 
сле казати.{S} Хтео сам... </p> <p>— Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја так 
о кроз ребра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још? </p 
че ти је био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете убити? </p> <p>— Јок, не море јо 
о, наслони пушку на постељу поред себе, па искапи прву чашу. </p> <p>Стадоше да се ређају чаше  
 као убоден, скочи и разгледа око себе, па се наже над Станком, која га погледа као кривац пока 
.{S} Једаред застаде, погледа око себе, па уздахну, као човек који не може да нађе излаза из не 
стане преплашен; погледа свуд око себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, потрчи напред  
/p> <p>Ђурица сиђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе на траву.{S} Митар извади мараму и 
 узвикну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену, али овог 
 и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бо 
м од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. </p> <p>Пред  
вори: </p> <p>— Оне раде тешке послове, па не могу мирисати као ви, што само седите и намештате 
а, као да се сама наслонила на лактове, па сакрива лице од некога...{S} Митар је полагано превр 
ма; затим му се одједном набраше обрве, па викну заповеднички и грубо </p> <p>— Излази! </p> <p 
ок се одлучивао, он је помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, до 
ви где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, како да објасни  
 ишао, кога си напао?...{S} И тако све, па мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо 
у је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... 
кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједн 
е и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака! 
аршију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију. </p> <p>Вују сев 
 му Митар с једним пандуром, те устаде, па га одведоше до једне постеље и наместише га да легне 
замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву с 
.{S} Ђурица пребацио руку преко суседе, па јој шапуће грубе изјаве, љуљајући се и поводећи глав 
} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ов 
, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за  
у неће својевољно издавати остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— 
 он неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} Само се чувај Матове браће,  
ом? </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотин 
ори мирним гласом: </p> <p>— Нека дође, па шта би? </p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год 
 Па ето, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срета за пурења 
 <p>— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје место, беш 
S} Јово два пут почињаше нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгод 
рица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих  
пребледе, осети како јој се срце стеже, па се с неким радозналим подсмехом обрати Јелици: </p>  
све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> <p>А горе у 
ок не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одоброво 
више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте 
а истегне, свако парче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да из 
? </p> <p>— Хе... како?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њ 
о стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p>— Једном се мре!... — п 
а је очекивала нешто горе, неповољније, па је ово и не зачуди. </p> <p>— А после.... шта ћеш по 
смо најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече 
S} Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p 
екавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон.{S} Са њима беше  
вно. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да  
на великом студенцу сабрале се девојке, па ћеретају и причају једна другој новости, за које се  
а.{S} Још једаред прегледаше магацинке, па их наслонише на рагастов... </p> <p>»Е сад још ако н 
авали су из раније за намере полициске, па су се сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту  
ачак церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те  
тпасавши му тканице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте на леђа. </p> <p>Си 
нема наде...{S} Помирише цвеће из руке, па опет стане да слуша пресуду... само да има чиме миса 
вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пус 
отесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у кол 
ђе прозору с истока, обрте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета ха 
 не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји  
ажа саучешће на њиховим лицима... »Гле, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S 
ово ноге ’вако тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да држе... све од пића!...{S} Није требало д 
барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај метак. </p> < 
загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, док беш 
 жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обично заметне шала и прича, која се продужи д 
 да гађа оне под прозором право у теме, па окиде...{S} Пуче револвер, али за њом сукну ватра на 
е Ђурици. </p> <p>— Натегни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучу 
 преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела  
им Станка са два жандарма с обе стране, па онда још три жандарма и два пандура.{S} Жандарми и п 
..{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — зав 
е платио...{S} Ево облигације код мене, па читајте... на њој то пише — одговори Никола и стаде  
 причати. — Једна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не р 
} Станка, у шали и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или разастре по врелу камењу да с 
ај, страшни корак: пушку преко средине, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако св 
ш доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђ 
ше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јов 
на?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стране власт, с друге они, к 
м. </p> <p>— Зар ти остави хајдуковање, па сад вребаш девојке? — рече му она слободно, смејући  
Што то?...{S} Да није дошло помиловање, па неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали.. 
} Попа већ позвао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од 
и он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђ 
а се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо уде 
догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека одговор. </p> <p> 
, веселијим животом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речицама веселије жубор 
 коњима како веругају кроз густо жбуње, па застане преплашен; погледа свуд око себе, па, видевш 
— Симо, ти сад окрени десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до В 
е, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Ј 
таје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« </p> <p>Напо 
а је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пандур...{S} Дошли смо полако  
S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.{S} Само треба с 
 му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим осмехом проговори: </p> <p>— Измак 
ући ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завоји 
 од кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упут 
обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало з 
...{S} Па кад прочитам указ, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа капетаница прве клас 
 и ја њој праштам...{S} Не послушах те, па ето... </p> <p>Свештеник се измаче и рече му нешто,  
} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе из собе полако 
то, са нама? </p> <p>— Са свима, брате, па... и с тобом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу 
и моји стари. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му жена. </p> <p>— Ћ 
’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« </p> <p>Пред подне Станка замаче за шљ 
 зобишту. </p> <p>— Потражи, моје дете, па пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу испод шљ 
ам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину. < 
 — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим  
мене да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе  
 се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду своје главе.. 
ни плашт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с 
ца одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кладу.{S} Пи 
е полако, као човек који не зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пред једном каваном нађе самога  
и — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се ра 
и.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде на свињац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у ку 
сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, нема се  
нка однеше поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под једном кржљаком, дивљаком, наместише постељу 
ћ не могаде отрпети срамоту своје куће, па се обрати за помоћ државној власти.{S} Услед тога по 
ова стана; разгледам прво положај куће, па ми се учини сумњиво једно прозорче, што стоји над са 
.{S} Бабу послаше да прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога легне. </p> <p>— Шта  
 Само да није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — одговори трећа. </p> <p>— А шта му м 
не би нико знао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога,  
ао к Вују и оставио код нега све новце, па се онда и он намести код Мата, леже и наскоро се учи 
камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, 
тало друштво заузело је друге вратнице, па једни чекају уговорени знак да упадну у кућу, а друг 
у ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно з 
а, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад му је прочитана пресуда на суду, ниј 
ла.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам на другу ст 
 донеше карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осм 
уди и ствари. </p> <p>— Овамо, синовче, па се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући р 
рт!...{S} Привежу за колац, као говече, па дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А после, шта би 
вцем, кога може убити последње циганче, па нико да му не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се 
 се он Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се 
»зарадити«, како он мишљаше — што више, па се после негде склонити и проживети мирно.{S} А да б 
 вечите њене прекоре, који му досадише, па узвикну: </p> <p>— Не звонцај ми ту, док ниси сад до 
има, мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од 
боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Каза 
жао ово опште нерасположење према себи, па се постепено и навикао сносити оне значајне и подруг 
шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом 
>— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се 
ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њихове замке, а после«... и не 
у којима су предвиђени разни случајеви, па сад безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не б 
и, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у г 
 </p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам још нек 
о пред судницом, стајаху неколико луди, па с чуђењем посматраху драму, која се одиграва пред њи 
слено у озбиљна лица ових простих људи, па му одједном пође нешто болно и мучно из груди и заст 
ј затворене очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S 
шири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило 
 послати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад разбирам.{S} Требаће ми  
урица извади револвер и даде га Станки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек што корачише дв 
p> <p>— Нисмо их, вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продавати, но узмите па једите — одгово 
дају кандидате, који су се ту поређали, па напослетку изиђоше напоље.{S} Момчадија пребледела,  
едам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскр 
 засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи у забран, Ђуриц 
лу. </p> <p>Ђурица се још више осоколи, па је погледа озбиљно и одговори: </p> <p>— Не шалим се 
слатко било мало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје...« </p> <p>— Ђуро, 
чима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна... може ј 
али се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: — Нека ње тамо у селу, није ми на одмет.... 
а лепим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па га запита: </p> <p>— Што ће ти толике паре? </p> <p> 
Немој да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори.{S} Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо 
у се разведри лице, примаче се постељи, па седе. </p> <p>— Него остави то — настави Ђурица — па 
снувши оком на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби остадоше Ђуриц 
{S} Потесом се растурили његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једн 
уд око себе, окрете се источној страни, па звизну учестано с прекидима. </p> <p>Не чувши никакв 
а је савладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па не брини! — одговори Новица, за кога то, као што изг 
нати на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. </p> <p>Ет 
ритет власти био на максималној висини, па су опет они чинили покоре.{S} А пре тога метали су и 
 Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... </p> <p>П 
пренесе разговор на неке обичне ствари, па се одмах и удаљи. </p> <p>Нашавши Станку на одређено 
и једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </p> <p>Чиновник плану.{S} Изнена 
дучка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па ћемо се после заложити и разговарати. </p> </div> <d 
 значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала  
 Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима нак 
а хоћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо  
у кажем? — Све једно, морамо раскидати, па онда не морам ни крити.« </p> <p>— Где ти нисам био! 
све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти знаш како прол 
 тако.{S} Ово ће се напослетку дознати, па онда ја немам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћ 
ли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима пандуре...{ 
ажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, сав 
да од његове намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових савета, к 
она нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо.{S} Него кажи што друго: има ли каква  
ку, која се још могла у сутону опазити, па се одједном окрете и потрча натраг к шуми...{S} За т 
бити Новица?...« стаде он опет мислити, па узвикну: </p> <p>— Онај што држи магазу...{S} Црного 
а свему, а сутра ја то морам преломити, па куд пукло! </p> <p>На томе се сврши разговор.{S} Жен 
а, запињући. — Сутра ћу овде преданити, па гледај да се пази... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад н 
ти слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заго 
треба и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизбежна повор 
ма, разгледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. < 
ла се сва оној заносној жудњи младости, па заборави на све друге обзире. </p> <p>Седе уз Ђурицу 
оји не беше вичан таквој препредености, па се издаде.{S} На лицу му се јасно могла читати мисао 
ко њему изгледаху, господске околности, па им се предао сав, не бринући се о крају свега тога.  
необични гласови о Ђуричиној храбрости, па сад ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој  
м у џепу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: 
ој ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити 
ци погледаше зачуђено, кнез се намршти, па приђе попу и шану му: </p> <p>— Зар из ’наке куће?!. 
ћути замишљена, по неки пут се намршти, па опет мисли и мисли...{S} Нема краја њеним мислима... 
 ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде 
урица се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и са 
ређа све механе путом, можете га стићи, па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо... — одговори 
{S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још зловољниј 
 боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душевно спусти на 
 подиже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места 
з кукуруз.{S} Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратни 
уначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Радован љутито,  
 небу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда обојица кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица б 
други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гла 
ке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па запита једнога на ухо: </p> <p>— Чује ли се што? </p 
и новац јатацима, оставити што и мајци, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, к 
ва.{S} По њој се поређали млади косачи, па једначито, као по команди, измахују оштрим косама и  
а из вароши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, ево нам тре 
 појми одмах на кога се односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по  
ам. </p> <p>Новица устаде, протрља очи, па, онако у помрчини, стаде да пипа око себе. </p> <p>— 
ећи махну главом. </p> <p>Станка скочи, па стаде пред њега.{S} Очи јој севаху као живи пламен,  
и за рамена Ђорђеву жену.{S} Она скочи, па закука: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега 
исице.{S} Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — ре 
во.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S 
.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. < 
 власт чекала да он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p 
узрока да скрива своје стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он  
 Капетан у мало речи појми њен положај, па хтеде да се користи оваким њеним стањем ради даље ис 
н ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, нано, от 
слетку. — »Видим да се приближује крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су најпоузданији моји људи  
жем ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. </p> <p>Станка 
рица истрча напред, приђе руци поповој, па оде Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу,  
нке плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујући од себе такву похвалу, додао 
 жандарме како се привлаче кроз воћњак, па искочи кроз прозор и побегне. </p> <p>— Добро те се  
појење стоке, подметула руку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, к 
} Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. </p> <p>— Заш 
е зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си јо 
ји се пружио иза вароши, пређоше поток, па стадоше уз једну ограду, која је једним крајем излаз 
 сваки случај... са њега право у поток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућа није са улице? </p> < 
старац и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онда окрете Ђурици. </p> <p>— Кад си сам потражио 
јка оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А  
 Ходи дер, синко, придржи.{S} Стар сам, па не могу сам... </p> <p>Радован га услужно скиде с ко 
м наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећ 
ару. </p> <p>— Све једно, хоћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде 
е... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дозна 
ћи сачекала поноћне петлове под осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна.{S} Мало зат 
али...« И он се заинтересова откивањем, па стаде гледати како му ковач вешто одсеца чивију, кој 
роз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђ 
елико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то наставио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би 
ма: </p> <p>— Хајде за мном! — рече им, па се окрену и пође око стола, певушећи неку песму кроз 
> <p>— Стако, чекај, болан, да напуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула за Ђурицу? </p> <p>— Шта? 
 </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онако твојски, зн 
некако у страну...{S} Пољуби се са њим, па се исправи. </p> <p>— Силази сад, доста је... </p> < 
д буде све готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> < 
>— Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна њ 
могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’вако као у 
тан напослетку безнадежно махну главом, па се пожури са спремањем.{S} При самом облачењу написа 
олико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па 
удара их својим леденим оштрим сечивом, па јури даље, преко глатке снежне равнице, преко белога 
их попрска неколико пута хладном водом, па онда полако пређе поток и ступи у поље. </p> <p>Ђури 
>— Мучила се зимус много са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обил 
</p> <p>Пантовац га само гурну леваком, па опет продужи, не осврћући се на његово очајно запома 
 </p> <p>Он пође, надвири се над раком, па стаде... </p> <p>»Шта бих имао још?... да продужим ј 
ласт дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимајући још ствар озбиљно, посла кмету наредбу 
ти у очи? </p> <p>— Ја ти рекох једном, па сад то остави — одговори Ђурица, а очи му плануше не 
 а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко средине уха, смешећи се 
наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но  
еће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила  
, док не видите шта је било са потером, па онда идите право Штуловићу. </p> <p>— Хоће ли нам он 
{S} Вујо их све почасти добром вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} Осим познатих н 
 моћи доцније послужити овим одговором, па се уздржа и запита: </p> <p>— Баш увек тако раде? </ 
сврши се спомен под општинским записом, па се кретоше крстоноше.{S} Кад попа очита последњу јек 
 десном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива...{S} Узима попину руку и два пут је љуби. 
поток.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прес 
ма.{S} Станка иђаше донекле са Јелицом, па се од потока, што протиче испод Радоњића кућа, одвој 
у се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погледати, 
 налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а 
рмља овај незадовољан, јер беше гладан, па хиташе на ручак. </p> <p>— Ништа, море, иди ти! — од 
упом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује пред сунчевим изласком.. 
 класе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружнога...{S} Је ли то на реду?...{S} Море, 
седе.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге... </p> <p>— Како ћемо сад 
{S} Него да ми сад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, крив 
мо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то о 
стаде необична граја.{S} Изиђе капетан, па кад му казаше шта учини Марко, и он се заинтересова, 
те...{S} Што ће вам то? — рече капетан, па изиђе пред кућу. </p> <p>Ђурицу изведоше, везаних ру 
Капетан изиђе у ходник, онако необучен, па видевши да лампа слабо шкиљи, обрте се пандуру: </p> 
о био раније и Пантовац, мало наквашен, па, видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. 
убљеној рупи, стоји један Кленовичанин, па избацује земљу гвозденом лопатом.{S} Већ је готов, с 
p> <p>— Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто.{S} Поседаше и остали жандарми.{S} Један 
ни са тим послом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица. 
р га заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После  
!...{S} Е то је друго... — одговори он, па приђе вратима, кроз која је ушла Станка, те их закљу 
удити.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па отвори једна врата на ходнику.{S} Истога тренутка от 
<p>— Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу. </p> <p>Преко њега прелете б 
оне ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног одборника. </p> <p 
их да отимају од народа за њихов рачун, па их после поубијали и узели велике уцене за њихове гл 
остан израз, који је могао значити: »О, па он није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђ 
а нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да напада 
> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром 
 Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно доч 
 а Радован таман превио рану и вечерао, па се спрема да легне...{S} Срећом, угледа жандарме как 
 <p>Сви разделише ову философску мисао, па чак и капетан, који дотле стајаше намрштена и озбиљн 
стио и једнако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан мома 
оји је бивао на твом месту, то покушао, па не иде.{S} После неколико месеца повуче га опет нека 
а грејући иглу трећи пут. — Кажи право, па иди куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, к 
.{S} Наједаред Пантовац погледа у лево, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: </p 
у, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« — помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пуш 
иси извршила са њим ниједно злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдић 
лан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? </p> <p>Одборници погле 
реба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о 
Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S 
ица и јагањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. < 
нопаца, што их је за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици,  
го оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна добра мат 
адост и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажна и моћна сила примам 
 главу око себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— П 
дборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а 
огледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, п 
о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, с 
 глас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа.{S} Станка  
у свећу. — Знаш... први сам те ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас 
не пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо н 
а нешто... биће, биће! — одговори Вујо, па, затварајући прозор, додаде: — Пожури, да стигнеш пр 
ли. </p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јар 
мем да мислим.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ћ 
ше од четвртине...{S} Боље му је овако, па неће ни пристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дај 
 су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ра 
знају да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?... </p 
ће на прозорима! ...{S} Да станем тако, па нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S 
овици. </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е ј 
рао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свеште 
и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и  
е!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> <p>— Не помињи 
ио отуд из вајата.{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио погрешку што је погледао у кров 
ору, извади из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. </p> <p>На извор долажаху почешће деч 
ра да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри, отимај!...« </p> </div> <div type="chapt 
 А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али  
а да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да и 
 излаза...{S} Падамо обоје и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје! 
наху — спреми нам часком што да једемо, па да идемо на посао. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, 
 да се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... </p> <p>У тај мах нешто шушну више њихо 
</p> <p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински 
его ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад  
о да проживимо који месец дана заједно, па после не марим, нек погинем. </p> <p>— И све овако д 
учка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. </p> <p>— Миљо, — зовну Ђ 
и.{S} Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и 
агна осећање, које му не беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са њим, ти иди напр 
 рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па подвикну: </p> <p>— Бабетино једна!{S} Надао дреку к 
му прво повади оружје. — Сад седи лепо, па ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. </p>  
ри поуздане куће, платићу људима добро, па ће нас чувати. </p> <p>— Е, мој соколе, није женско  
, прихвати шалу. </p> <p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— К 
м био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p> <p>Станка се прену, рашири  
оја посла — одговори му Радован љутито, па се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао  
сле је било доцкан... — рече он љутито, па после као да се присети нечему и повика: — А шта ми  
 сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. </p> <p>Ђурица изиђе из куће махинално, као  
око куће, разгледа свако сумњиво место, па се упути к високој розги, пободеној у градини, под к 
. цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок,  
и новаца у том завежљају. </p> <p>— Хо, па овде је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још оса 
</p> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p> <p>Ђуриц 
хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!...{S} Вала јој је и присело... једва,  
 Ти иди одмах; удари на Милетића чајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја 
а ће морати макар једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, прикриве 
Ђурица окрете револвер и на тај прозор, па окиде... </p> <p>Загрокташе пушке на оба прозора, ку 
де у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и забрави врата. </p> <p>Ово последње објашњењ 
{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. </p> <p>— Чекао си ме, је ли?  
у, нећу...{S} Тако би се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке. 
новичкој реци Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с Новицом  
ице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело...{S} Хладна, мо 
му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике. </p> <p>— Нађи, старч 
> <p>Упамтио је последњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради  
 рецимо, или упропашћујеш поштени свет, па дајеш њима, који су тебе упропастили...{S} А кад дођ 
, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи 
шћу, веома импоновао паланци), па Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је руководило апотекара,  
а! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, па, како се погледају, зацену се од смеха. </p> <p>— Шт 
 доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме к 
. као светац:...{S} А после, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слободан!. 
место зликовца, паде у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се о 
ауторитет међу сељанима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као на обичан занат,  
ао врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </ 
стини испод куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручио! — поми 
д једнога посла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!. 
мешећи се. </p> <p>Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, п 
чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога 
 стаде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а 
 врати стотину клипова, кад убере њиву, па квит посла — рече кмет. </p> <p>— Је л’ тако, Јоване 
 не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта ми 
о звиждање. </p> <p>Вујо напреже снагу, па звизну кратко, а затим повика из гласа: </p> <p>— По 
је телесне особине и своју ретку снагу, па је према томе подешавао и своје држање и одело.{S} К 
потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.{S} Његова необична о 
е, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, кој 
хом обрати Јелици: </p> <p>— А, белају, па што кријеш? </p> <p>— Море, оканите се... шала, каже 
 једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натра 
<p>А старац Симеон затвори се у ћелију, па, не скидајући се, стаде да пише два извешћа, духовно 
>Капетан оде са писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља извешће начелнику, а писари ст 
по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. </p> <p>— Па кад му то истиче  
те младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекиданих речи, услед  
за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно, као за себе, рече: </ 
 још јаче и страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни пог 
« — вели један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни  
дивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, пото 
Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго  
д се располаже новцем, онда пружи руку, па колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али  
ела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... не сећа се  
чећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} Али само док се докоп 
шта.{S} Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га  
ако рече попа, а после... пљус по челу, па узми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} 
, који плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто ос 
еде у једну собу, упали свећу на столу, па се огрте неком хаљином и седе на столицу. </p> <p>—  
 ни за корак.{S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти г 
ерила, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. </p> <p>— Море, девој 
то.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш з 
ема себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па преде ли преде...{S} А ја старац, кукавац, загребох  
провуче и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око себе.{S} Одмах му паде у очи леп 
алом куће и улице, притисла саму земљу, па стоји тако непокретна и суморна, као да се и не мисл 
аше косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме положају.{S} Једнога с 
то врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се о 
е други за њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се 
амо покварило.{S} Али сад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, 
вима потребно оружје, муницију и храну, па их, тако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући  
ш овако осрамоћену, понижену, уцвељену, па избачену напоље, избачену као исцеђен лимун, као неп 
оњавама, он опет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одговора, издиже секиру, корачи дв 
а стаде да слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено.  
ката сад, и после да се јавим за уцену, па од тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мен 
у напред, док измаче далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за п 
е тако ћутећи упирао поглед у помрчину, па напослетку махну руком и обори главу, као да и сам у 
аховито врискање.{S} Ђорђе сав претрну, па одлучно проговори: </p> <p>— Ако сте дошли код мене  
Пантовац лагано подиже главу и ослушну, па, кад се шуштање понови, он скочи и пружи пушку.{S} И 
нека стара вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде  
с два у заносном љубавном прижељкивању, па се растану; и он се враћа срећан, задовољан, опијен  
олако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десни 
олим — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла ножем и удари га по глави. </p> <p>Пљусну кр 
кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: </p> <p>— Ходи дер, синко, придрж 
ноћу, око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се разговори са њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S}  
вио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S}  
 нашљеди и њему ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да му открива своје работе.{S} Не  
е те прво послати на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш 
и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.{S} Чекала је три вечера узалуд 
равице.{S} Курјаци се приближише обору, па стадоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у о 
Зар ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p> <p>С 
— Па... побегô од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и  
заласка сунчева, претворила се у ватру, па блиста и трепери, заклањајући један део сунчаних зра 
иромашка, извео кмета, те оценио потру, па сад продаје крмачу.{S} Људи, позвани позивом, дошли  
е чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или отров; ако н 
ам због тебе окренула леђа целом свету, па нећу се шалити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, д 
на механџије, који се повио на кљусету, па труцка и одскаче од седла, по такту вранчева касања. 
гнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па му узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, к 
Вујо сачека Пантовца на уреченом месту, па с нестрпљењем запита: </p> <p>— Шта би? </p> <p>— Ни 
... здравља ми!...{S} Срели се на путу, па ме пратио до Главице...{S} Пита за све..{S} После уз 
д он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угле 
он гласно. </p> <p>Станка запали свећу, па седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњав 
таде још толико свести, те угаси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа за себе... </p> 
танка нехотично подвуче руке под одећу, па се учини још радозналија, али тако, као да се она не 
« Постоја још мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше,  
 Моја Марушка мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и с 
у, девојке то протумачише радозналошћу, па јој испричаше своју коб са Ђурицом. </p> <p>— Окупил 
а: да навуче младића на велику кривицу, па онда да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} 
 дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{ 
ер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је... </p> <p>— Јели тај из вароши? — з 
у, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано...{S} Руке  
. </p> <p>— Ја, знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај  
е друге обзире. </p> <p>Седе уз Ђурицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће речи милости, 
у са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока пр 
ља, коју је вазда показивала према оцу, па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: 
— Ми имамо друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </ 
е...{S} Једва се поврати.{S} Испи чашу, па заиска одмах другу. </p> <p>Жандарми, онако исто озб 
... </p> <p>— Стезали смо га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — рече један од људ 
 не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити жи 
рко. </p> <p>— Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом пр 
ер Митар напипа рукама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да нис 
ад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. </p> <p>Вују севнуше очи з 
бина...{S} Мало од оца, мало од других, па... ето!... — одговори он уздахнувши. </p> <p>— То је 
е уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На клено 
обро!{S} Дај сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> 
ће оваки гости! — одговори му Пантовац, па затим викну: — Седи!{S} Седи доле! — и замахну ножем 
 Лажеш, псино матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Н 
 ћутећи, живо привеза конопац за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом жандарма.. 
ко си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко Јеловичких планина и Качера, у Војко 
еци ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> 
 то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не разми 
 толике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми се куне срећо 
p>— Лези овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. </p> <p>Ђурици  
— Ђаво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнитају за тобом! </p> <p>— Ха-ха-ха... —  
>Пред оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се то све могло десити, и ако је ско 
S} Раскрсти с оним човјеком... знаш?... па да уживамо као цареви. </p> <p>— Р-р-раскрштам! — ви 
 <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже. </p> <p>— Хајде  
 се: »Знамо; зато се и зовете власт«... па погледаху где би се могао још који напад извршити. < 
</p> <p>— Све ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без испо 
 видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам...{S} Знаш, онога... пшеница м 
 знао...{S} Некако ми се чини сумњив... па одох раније. </p> <p>Отпре би се Станка после таква  
ваки делић ваздуха.... запара, смрад... па све то дави, заноси, опија... </p> <p>»Ала ли се про 
у?{S} Она зна да је разбојник, и све... па опет...{S} Хм... женска посла — ђавоља посла!{S} Мор 
ило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — помисли он, и таман да се окрене и да 
очине. </p> <p>»Шта хоће они од мене... па и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава в 
још једном пажљиво, болно, мученички... па обори очи, окрете се и полако пође к вратима...{S} П 
едну реч, коју чешће помињаше: бјеси... па се непрестано домишљаше шта Му ТО може значити. »Или 
ису раније знали? — Богме ће то бити... па сад продужују старо познанство.{S} Јест, то је.{S} А 
них мисли, које се само јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Пос 
 Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају 
 како он рече — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Бо 
т... </p> <p>»Смем га убити, по закону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Ње 
 још гледали апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би  
о му узабрах крушку испред носа! ...{S} Па кад прочитам указ, дигнем се, па право к Лени:{S} Са 
..{S} Видиш како он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго... < 
те — онда је тако, нема му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре!...{S} Смрт!...{S} Привежу за 
а зна ко је довео његове душмане!...{S} Па онда... шта буде, не марим!«... </p> <p>Кад одјахаше 
исам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад то капетан каже — а он зн 
 доба...{S} Можда скоро да сване?...{S} Па онда...{S} Шта оно још беше.. шта оно беше лепо?...{ 
веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здр 
..{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет 
је!{S} Хоће да буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првог 
 може онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>—  
а свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </ 
/p> <p>»А знам... хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде му поглед на једну младу жену, ко 
м, дођем, радим, све како ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не бих могао наћи себи друга?... 
 Ђуро, сутра се мора извршити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш.{S} Неки т 
 он не сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусн 
раха, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа н 
цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и златног одела свештеникова, о 
ане очи. </p> <p>Свештеник га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поз 
ће се у овом великом граду скривати.{S} Па као што ’но курјак, кога потерају са свих страна, тр 
алности, неке ћудљиве тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве богате куће, могла би се још и ра 
а је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, окренуше обоје  
у, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!...« </p> <p>Беше превалила по 
>— Имам хитна посла с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране 
 к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, па одмах б 
, али те они наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ра 
о правило, по коме се сви управљају.{S} Па зато га је и изненадила она напомена о јаловицама.{S 
сти ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?.. 
руге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме друг 
шао згодно место, он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио ноћу... кришом... не би нико з 
је разбојник, а младост хоће своје!...« па љутито угаси свећу, леже и стаде да размишља о овој  
S} Кад је она поменула, тако ће и бити« па одговори: </p> <p>— Јесте, из вароши је. </p> <p>— А 
 то знати...{S} Само затрпају земљом, — па као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим 
p> <p>»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја  
амо — вели нам — купајте се слободно« — па оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од сти 
 <p>— Него остави то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде? </p> <p 
о цене на товар жита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> < 
ко, но кажи одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам! </p> <p>— Дакл 
о да ти кажем, здравља ми!... </p> <p>— Па кажи ми овде. </p> <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S 
 јест...{S} Али тај живот?... </p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? < 
д седнем и проговорим реч?... </p> <p>— Па не мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих м 
{S} Сад ме остави, а после... </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> 
рио и чекао да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је било? </p> <p>— Ништа.{S} Стојим ја, вели чи 
ута. — Може на његову коњу... </p> <p>— Па добро, кад је већ оседлан.{S} Нека изводе коње! </p> 
залуд, нека се преда власти.. </p> <p>— Па шта вели он? </p> <p>— Ништа.{S} Кажи — вели — онима 
ја то; нек иде овај са мном«. </p> <p>— Па добро најпосле, кад ти је он казао... — одговори Ђур 
, па каже: »На, понеси Јову«. </p> <p>— Па, узе ли? </p> <p>— Узех, ја што ћу! </p> <p>— А ти,  
де они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, али што ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шт 
иђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради Вујо? </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа 
ло љутне, гори је од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш тако — одговори Пантовац, јер је 
ању не иду... </p> <p>— Нема. </p> <p>— Па... готово и боље! </p> <p>— Отпре си волео. </p> <p> 
зоре да посвршавам са људима. </p> <p>— Па... кад није друкче, оно... нека буде тако! — прошапт 
 — рече он, машајући се џепа. </p> <p>— Па... како хоћеш — одговори Новица овеселивши. — Поузда 
Пантовац стаде да веже Јевта. </p> <p>— Па, Сретене... — поче Ђурица — чујем да ме много тражиш 
.. баш сам остао без марјаша. </p> <p>— Па... добро — развуче Вујо, али се видело да му није пр 
о сатарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта мислиш? </p> <p>— Хоће да те убије, то ти је.{S 
ију, па се опет врати натраг. </p> <p>— Па кад му то истиче рок? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуч 
чини, стаде да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до Каменара, после ћу ја кући.  
нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— 
 мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се 
рам сад бацати на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. < 
а собом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало хајдукујеш? — рече старац, посм 
ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, че 
 данас нам враћају позајмице. </p> <p>— Па...шта велиш?... </p> <p>Она обори очи, поцрвене и ст 
е овако, па неће ни пристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тр 
и, док не стигне својој кући. </p> <p>— Па је ли све извршила? </p> <p>— Морала је, јадница.{S} 
не седим ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није лако... </p> <p>— А што са 
цају од смеха таквој досетци. </p> <p>— Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А  
два на струк — одговори овај. </p> <p>— Па зар у сто клипова товар жита!... — викну Ђурица. </p 
да сам пропао, пропао сасвим. </p> <p>— Па што онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропас 
етку, како хоћете; не браним. </p> <p>— Па кад велиш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо 
оном врелом блиставом ватром. </p> <p>— Па како ћемо, кад не може друкчије?{S} Ето, ниси могла  
то и тражи једнако — рече он. </p> <p>— Па лепо, болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућ 
То знам ја, али не зна закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим овако докле се може, а ка 
о? — запита Станка радознало. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја 
убио? — запита она радознало. </p> <p>— Па... побегô од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не 
 види у томе ништа неповољно. </p> <p>— Па како, болан: пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће л 
жао трлему, и мал’ није умро. </p> <p>— Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? </p> <p>—  
кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </ 
де и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није друкчије — одговори Ђурица забринуто 
кивана срећа, беше као у сну. </p> <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, не може бити горе. </p> < 
уз? — обрте се Ђурица Милошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два на струк — одговори овај. </p> <p 
кмета, кад се врати међу њих. </p> <p>— Па знаш... саветовао сам човеку да не пропада тако млад 
ао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли  
би нам сваки пурењак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа 
 даље истраге, те је прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> 
S} Пантовац упаде у разговор: </p> <p>— Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас  
>— Хоћеш и ти, Којо, са нама? </p> <p>— Па... морам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека п 
о и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не  
</p> <p>— Баш увек тако раде? </p> <p>— Па... готово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајућ 
 Остав’!...{S} Ко ти то рече? </p> <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стад 
, колико је теби досад давао? </p> <p>— Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо  
завлачите сваки у своје село? </p> <p>— Па... сигурнији смо овако.{S} Мене чувају моји сељани,  
ђурили, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица. </p> 
огледа га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p> 
о.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред 
и, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у  
а зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од  
нај што коси... </p> <p>— Бадава, своје па своје! </p> <p>— Знаш... ја сам мислио да накупим мн 
> <p>— Море лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. </p> 
са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могу 
ргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окрете и погледа иза с 
и, па их нећемо ни продавати, но узмите па једите — одговори стражар и даде им по један печен к 
одне Станка замаче за шљивар испод куће па отуд оде право у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакв 
мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас в 
о? </p> <p>— Покојни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Ду 
ве ствари из лончине, повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави и 
а му одузеде часовник и дувански прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, који му  
 кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету!...« Откако ј 
 ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је 
размишља о овој чудној појави. </p> <p>»Па каква је то девојка?...{S} Зацопала се у разбојника! 
да је мало света пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, заг 
лази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се могли заклонити читави батаљони. 
S} Ту, на једној већој завојици, леже у павитини С једне стране Радован и Коста, а с друге сам  
корака, наиђоше у један склоп, застрвен павитином.{S} Ђурица разгледа место и учини му се да Си 
p> <p>Неко пресече конопац.{S} Стаде да пада земља у раку...{S} Свршено је!{S} Правда је задово 
и одједном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p>После првих удараца С 
пе Војводине. </p> <p>Већ неколико дана пада киша над Београдом, те је и чистији део града пото 
рац пирка и расхлађује, а трава шушти и пада под оштрим челиком... </p> <p>Наједаред косачи се  
раше само да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачуне са  
но јесење јутро.{S} Са плава чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што 
 ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају испод оштра длета... </p> <p>»А знам... хоће да  
; напротив: његова коштуњава сувоњавост падала је одмах у очи свакоме.{S} Раста је био повисока 
 неку дубину, из које нема излаза...{S} Падамо обоје и пропадамо, па бар нек се живи још ово ма 
стити на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно за 
рнуо...{S} После се већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликовац 
дени млаз у ситне капљице, које прштећи падаху унаоколо. </p> <p>— Чусте ли за Ђурицу? — рече ј 
и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред ноге им.{S} Понегде куршум лупи у буково де 
ештеникових савета, који му веома тешко падаху, пренесе разговор на неке обичне ствари, па се о 
брчкана лица, зелених лукавих очију.{S} Падаше у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред ис 
нади, то му се познало на лицу, по коме падаше слаба светлост свећице.{S} Видевши да Ђурица нер 
ненади, видевши весела човека коме и не падаше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, 
редмет њених заносних мисли...{S} Сунце падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом  
и гледајући одједном у све њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао у честа 
са два човека.{S} Један од њих нарочито падаше у очи целом својом спољашношћу и нарочитим држањ 
омака, а на Ђуричино раме, као из неба, паде рука кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, да се 
Само испаде из онога дима нека прилика, паде на њега, стеже га и притисну целим телом... </p> < 
 видевши да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурн 
једна погурена старица приђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим рукама  
енчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву.{S} Трчао је више од часа, 
з хлеба никуд!... « </p> <p>— Хајдес... паде риба скочи месо; потрчите муштерије, разграбише љу 
се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако  
 <p>После свога необична венчања Ђурица паде у велику бригу због опасности, које се гомилаху ок 
 </p> <p>— Одврни ту лампу. </p> <p>Кад паде јака светлост на Станку, капетан је пажљиво разгле 
ујовој кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као д 
тац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка. </p> <p> 
 а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Да л 
 хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде му поглед на једну младу жену, која га посматраше  
руги прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... </p> <p>— Предај се, не гини лудо! — вик 
етпостављаше, пребаци се преко ограде и паде у кукуруз.{S} Одатле јурну напред, док измаче дале 
не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб,  
а...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли 
>Да ли у тим мислима Станка задрема или паде у оно несвесно стање пред сном, тек њој се одједар 
али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако ми деце!... 
 ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде мртав... </p> <p>Убице се окретоше и одоше кроз се 
 из куће и потрча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га неописан с 
нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде поглед на онај дуги планински венац, из кога се ве 
ашнији од самога ђавола.{S} Нарочито му паде у очи оно лукаво жмиркање малих и сјајних Радисављ 
стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљиво 
а узе да разгледа око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некакв 
мца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али истога тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе с 
ју светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту  
. завукао се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора,  
бе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је доб 
 подметну му ногу, те се овај саплете и падне.{S} За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у 
 обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад д 
 ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше...{S} Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба п 
дници из потеса носе воду.{S} Одатле му падоше у очи неколико раденика у једној страни, и он по 
ом какву нарочиту намеру.{S} И затим му падоше у очи широка Николина леђа, у сукнену јелеку, ка 
S} Досада је у нападима бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пан 
е да разгледа пред собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмова, он даде з 
астоплаветних очију.{S} Али кад се мало пажљивије разгледају оне једва приметне боре око крајев 
ађе и друге сличне »операције« врше што пажљивије... </p> <p>Са таквим појмовима о моралу Ђуриц 
нем!«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајно шушкање. </p> <p>—  
у и засипље њоме другу страну улице.{S} Пажљиво и опрезно корача момак, бојећи се и презајући о 
зе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку сакривену за леђима 
и он и поцрвене. </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: како он мисли 
ише да је све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућ 
аде јака светлост на Станку, капетан је пажљиво разгледа. </p> <p>— Јеси ли заиста ти Станка? < 
косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога над оним, кога је он 
в дати... </p> <p>Капетан је разгледаше пажљиво...{S} Оно грозничаво дрхтање, необичан сјај очи 
вори о неверству, погледа га још једном пажљиво, болно, мученички... па обори очи, окрете се и  
 мене?... — рече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </p> <p 
кога дворишта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше о 
иса молбу за помиловање, и он с великом пажњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога дана није ник 
 као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба 
жљивим гажењем, али на то није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у врућици... </p> <p> 
>I</head> <p>Први пут је сврнуо на себе пажњу целога села о крстоношама.{S} Тада се управо и за 
Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необична изјава његова...{S} Толико 
алиш! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне своју грозну шалу. </p>  
шља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдн 
ма, али се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новицу на искрен разговор. < 
 доста? </p> <p>— О-хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, болан... — рече он, у 
у. </p> <p>Кренуше се, полако, опрезно, пазећи на сваки корак, на сваки миг...{S} Жандарми ноша 
 Чекаћу те после заранака.{S} А тамо... пази!... отварај очи! </p> <p>Ђурица окрете ка Венчацу, 
д иди куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и  
ње тамо у селу, није ми на одмет....{S} Пази ме, знаш, много. </p> <p>— Ђаво ли си, побро, како 
! </p> <p>— Лакше сад — рече му писар — пази да опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу 
р ручак.{S} Једна жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са 
{S} Наместим ту Добросава и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом тројицом станем пред вр 
утра ћу овде преданити, па гледај да се пази... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам потера претре 
ажно и достојанствено, ступа кмет, који пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно гос 
дговорио: »Нека чини како зна, само нек пази на људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо пос 
ети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са 
ину кажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те остав 
м у врата...{S} Сва се кућа затресе... »Пази!« — неко викну пред вратима...{S} Груну још јачи у 
еће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки његов корак... </p> <p>— Добро велиш, Дм 
уће, довикнувши оној двојици: </p> <p>— Пазите! </p> <p>Жена се пробуди, за њом и деца...{S} Хт 
љад напоље и држати Јова. </p> <p>— Сад пазите добро! — рече им капетан, и ако није било места  
игнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се прикр 
се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога од он 
Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не помож 
це? </p> <p>— Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам  
Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића.{S} Разгледавши кроз плот, виде у дворишту некол 
 Колико их беше? </p> <p>— Петорица.{S} Пајо Станојчин, Јевто, Петар... </p> <p>— У здрављу! —  
е убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувам 
 од кога јој зависи све. </p> <p>Ђурица пак хтеде да крунише свој успех, јер му се учини да је  
и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа под 
истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} 
ме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.{S} Јелек му беше лепо срезан, приљ 
т загрокташе пушке, засипајући сву собу пакленом ватром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађ 
е оно попа под записом говорио о рају и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како л 
има...{S} Ври, трешти, пуши се... као у паклу!...{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одјед 
ога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, истина, обрадова м 
а твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник многе људе упропастио и побио.{S} Само га се ч 
.. засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо?...{S} Шта  
журим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. </p> <p>— Пожури се, што брже можеш.{S} Али 
ати муку са њим.{S} Не знаш га какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одати. </p> <p>— Хе — 
рда виђаху се само светњаци пред честим паланачким механама, који светлуцаху слабо и суморно у  
адник, а не би продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш... </p> < 
и малопрешњу срџбу. </p> <p>— Калауз из Паланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да л 
р је, својом звучношћу, веома импоновао паланци), па Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је рук 
 из јелека котур жуте воштанице, кресну палидрвце и упали свећу.{S} Затим извади једну иглу и н 
 ти ниси омирисао бајбок, а? — одговори Палилулац. </p> <p>— Та оно није да нисам, знаш... али  
за изгубљеним добром у свету... </p> <p>Палилулска улица претворила се у море блата и влаге.{S} 
/head> <p>У прљавој, каљавој, последњој палилулској улици, на крају Београда, поређани су сниск 
ио оне широке сукнене чакшире које носе Палилулци, а на леђима је имао кратак постављен капут,  
Београђанима добро познати земљорадници Палилулци, или вредни и сиромашни Војвођани, који се, с 
ехотице зауставише при улазу. </p> <p>— Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку 
е ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и 
по ли могах живети, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођо 
 под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка. </p> <p>Станка н 
ре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је  
страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благ 
амучило се...« </p> <p>И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњи слободни живо 
девши весела човека коме и не падаше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху г 
омисли.{S} И њему је долазило све то на памет, али он никад не беше у стању да истави такву мис 
p>— Царски ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему;  
но да утучеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте  
омислим да он тек ’нако задаје страх... паметан је пусник!...{S} Мислим, знаш, да он сад, после 
то и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S 
 се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја 
чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним гласом изрећи, а слуша 
ло лепо живети, само да беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би 
 у колико се он приближавао кући.{S} Из памети му не излажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је  
где ли...{S} А помиловање му не слази с памети никако... оно је једнако уз њега, поред сваке ми 
авнога детињства.{S} Једва их изазива у памети.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао,  
ју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, како да објасни човеку своје присуство  
воје сељане, нарочито му се издвајаше у памети једно лице, чије је мишљење за њега било претежн 
ко ми самога Бога!...« — понављаше он у памети последње Николине речи и изазиваше све оне страш 
е смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њим, и  
...{S} И сад му се ређаху и понављаху у памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће 
/p> <p>Ђурици беше пријатно слушати ове паметне речи; мило му беше седети овако и разговарати с 
<p>— Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети опасност. 
а Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са толиким новцем у џепу 
рипада... </p> <p>— Тако, соколе, то је паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти пог 
и старога новца.{S} То треба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радов 
 али чиме?...{S} Својом тајанственошћу, памећу, нарочито овом памећу, коју Ђурица уважаваше, је 
м тајанственошћу, памећу, нарочито овом памећу, коју Ђурица уважаваше, јер је у себи не осећаше 
какав је и у детињству био...{S} Откада памти за себе, никада му још нико није тако отворено у  
аш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене једро развијене руке 
за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој 
а, сестра му их извезла црвеним и црним памуком, и уз њих му спремила широке тканице са девет р 
ке тканице са девет разнобојних пруга и памучне подвезе за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А 
p> <p>— Није, али је опасно рањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остат 
ритвом. </p> <p>Настаде права гозба.{S} Пандур је често доносио разне понуде, постављао их на с 
 двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пандур...{S} Дошли смо полако до његова стана; разгледа 
писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који остаје у канцеларији, да би тако сачувао с 
— Што ће ти ноћас капетан? — обрецну се пандур срдито. </p> <p>— Треба ми, њему ћу казати... са 
ве, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију. </p> <p>За зеленим 
а једној постељи спава Митар, на другој пандур.{S} За столом седи и дрема Добросав...{S} Ноћ!.. 
обе, и на њему се појави други, бунован пандур.{S} Погледавши на улицу он се почеша по глави, з 
Писар седе на клупицу пред кућом, један пандур остаде код Ђурице и Марије, који стајаху пред вр 
енеш... — одговори Митар. </p> <p>Један пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру 
одговара Ђурица механички, и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. </p> <p>Настаде пра 
еб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и забрави врата. </p> <p>Ово последње  
 веселији. </p> <p>— Ено мотике — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. </p> <p> 
 ето, то хоћу... трчи, буди га! </p> <p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запита озбиљно:  
 лице, кад виде Ђуричин изглед. </p> <p>Пандур стаде копати и после неколико удараца узвикну ве 
 стране, па онда још три жандарма и два пандура.{S} Жандарми и пандури, као обично, беху наоруж 
на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату.{S} Дакле, пријате 
у куће, и одредио по једнога жандарма и пандура на један и толико исто на други прозор.{S} Три  
и на стоку, нико се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погледа... и он завидљиво гл 
ед вратима. </p> <p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници 
акар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће 
ао — одговори апотекар. </p> <p>— Дајте пандуре, поклаше се неки око јагњећих ногу — опет се чу 
ро.{S} Милисаве, пробуди све жандарме и пандуре.{S} Нека се живо обуку и нек спреме коње.{S} С  
осле му се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима како веругају кроз густо жбуње, па за 
тражом, добро везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше 
тренутак узбуни се цела среска кућа.{S} Пандури поизлеташе, како се који нашао у то време: неко 
еље. </p> <p>За један миг Ђурицу везаше пандури конопцем, повадише све ствари из лончине, повез 
и жандарма и два пандура.{S} Жандарми и пандури, као обично, беху наоружани »до грла«. </p> <p> 
а, променили су своје опхођење са њим и пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају са  
то је имао, изиђе пред судницу.{S} Он и пандури за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и 
е да дижу потеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури са наредбама у села. </p> <p>— Зна ли Радисав н 
махну главом кмету, који с одборницима, пандурима и бировом уђе у кућу. </p> <p>Писар седе на к 
ха пред Ђуричину кућицу срески писар са пандурима, кметом, бировом и два одборника.{S} Ђурица с 
} Он је све преко мене водио договор са пандурима из среза... </p> <p>— Добро, ми ћемо се разго 
 модра, скоро поцрнела лица, иђаше пред пандурима везан, носећи на леђима своје бешчашће.{S} Бе 
оше ноге...{S} Поможе му Митар с једним пандуром, те устаде, па га одведоше до једне постеље и  
 се и један прозор на горњем спрату, из пандурске собе, и на њему се појави други, бунован панд 
 сто, застрвен чистим, белим платном (с пандурске постеље), а на њему половак шљивове препечени 
ти, мучити и шта је још не може снаћи у пандурским рукама...{S} Тада се прене и, не гледећи ни  
 видевши да лампа слабо шкиљи, обрте се пандуру: </p> <p>— Одврни ту лампу. </p> <p>Кад паде ја 
ин са њим, да и њега затвори.{S} Једном пандуру рече да одмах одвоји три друга, па са њима да и 
ира. </p> <p>— Води га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу  
 о аранђеловском вашару узео педесет, о пантелијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за ј 
ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Последња Двојица полегали су у ко 
ну, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па подвикну: </p> <p>— Бабетин 
долази до манастира.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола и пође пешице поред старца, а кол 
га тренутка искочи, као звер разјарени, Пантовац у свом страшном наличју и, пруживши пушку прав 
. </p> <p>То беше чувени, у оном крају, Пантовац.{S} У свакој лоповској дружини или разбојнички 
ево, откуд се чуло викање и пуцњава.{S} Пантовац, тежак и тром, изостајаше све више од њих, али 
 шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантовац одмах извади пљоску и натеже. </p> <p>— Деде,  
 му широк кајас са наређаним мецима.{S} Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, об 
. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима.{S} Пантовац једнако ослушкиваше и одмераваше ухом докле се 
т дуката. </p> <p>Ђурица се намршти.{S} Пантовац упаде у разговор: </p> <p>— Па шта ћеш, море,  
ру вина, коју је Ђурица собом донео.{S} Пантовац засветле очима и маши се чутуре. </p> <p>— Ох, 
жљаком, дивљаком, наместише постељу.{S} Пантовац се завуче међу крстине више куће, а Јово са че 
Симо. </p> <p>— Шта је, Симо? </p> <p>— Пантовац једва жив побеже...{S} Јуче, чим се сазнало да 
 детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђурица и намршти се мало, 
Ђурица, па приђе повезаним младићима, а Пантовац стаде да веже Јевта. </p> <p>— Па, Сретене...  
, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену пушку, повика: </p> <p>— Оста 
вама, не би могао ухватити смисла.{S} А Пантовац, напрегнувши слух, могао му је ухватити само ј 
це... </p> <p>— Остави то! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шт 
, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самога М 
 па прође напред и потрча тако брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, стаде изостајати. </p> <p 
...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> <p>— Паре!...{S} Бацај паре! < 
довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах носе и закопају. < 
 раширених руку и опружених ногу, мртав Пантовац.{S} Страх га беше погледати.{S} Густа коса му  
од стотине корака до реке.{S} Наједаред Пантовац погледа у лево, па, видевши оно, чега се најви 
а устумараше.{S} Неко им потказао да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пред вече одјурише жандарм 
ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погледа га лукаво. </p> <p>Ђурица застаде и  
 друго...{S} Бадава, неће он!... — рече Пантовац одсечно, размисливши мало. — Не иде, све је у  
 Овуда се мора трчати; нема шале — рече Пантовац. — Снахо, ти напред, па потрчи! — викну он нам 
 Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душу му матору, нећ 
<p>— Хајде живо, да се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчац 
> <p>— Е, данас јевтино прођосмо — рече Пантовац, умеравајући ход. — Ха, снахо, душу ли му!...{ 
 видевши пружену пушку.{S} За њим иђаше Пантовац и још један човек, у коме после Ђурица познаде 
 <p>Другога дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друштвом, које им је Вујо спремио 
ина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг и 
971_C17"> <head>XVII</head> <p>Ђурица и Пантовац остадоше код Јова и на преноћишту.{S} Ђурица и 
астирских врата. </p> <p>Замало стиже и Пантовац са Симеоном. </p> <p>Врата на уласку у дворишт 
тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантовац, мало наквашен, па, видевши Ђурицу са девојком 
чину. </p> <p>За овим се обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљише низ равне ливаде, а пове 
ше њихове главе.{S} Они не опазише, али Пантовац лагано подиже главу и ослушну, па, кад се шушт 
идела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забринуто. </p> <p>— Не брини, прећи ћемо — од 
 Хајде, вала; једном се мре! — одговори Пантовац, севајући очима бесно. — Подај и њој што у рук 
 познаници.{S} Ха-ха-ха! ... — одговори Пантовац и стаде да савија цигару. </p> <p>Наста кратко 
је би се ти освртао око себе — одговори Пантовац, смешећи се. </p> <p>— Што, зар... </p> <p>— З 
 Па добро, кад ти велиш тако — одговори Пантовац, јер је научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја 
 Само пази да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спав 
p> <p>— Хајде да се измиче! — проговори Пантовац сасвим другим гласом, желећи да прекрати непри 
ма Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас  
 Ваљано, побро!{S} Дај сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да некога т 
нда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, који се одједном опусти, и некако необично се 
атно то питање или му је непријатан сам Пантовац. </p> <p>— Баш ја једнако мислим код куће, ник 
-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте ли? </p> <p>— Свршисмо.{S} Пласко 
наш шта хоће оваки гости! — одговори му Пантовац, па затим викну: — Седи!{S} Седи доле! — и зам 
 ти није све дао.... му његова! — викну Пантовац као с неким правом, налазећи да му је тим прич 
а их ту испитујеш... им њихова! — викну Пантовац — још им нађи адвоката...{S} Лези, бре! — подв 
 </p> <p>— Лажеш, псино матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по г 
еговим... </p> <p>— Ћути, попе! — викну Пантовац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио  
аћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — викну Пантовац. </p> <p>Он подиже новчаник и опет га пружи ун 
ам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла ножем и удари га  
!{S} Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му. </p> <p>Ђурица, видећи га онако 
гибох!{S} Не, кумим те Богом... </p> <p>Пантовац га само гурну леваком, па опет продужи, не осв 
љутито, не гледајући ни у кога. </p> <p>Пантовац, као чудећи се и сажаљевајући га, врати пљоску 
 он још на корак два пред њима. </p> <p>Пантовац се још више потуљи, обори главу и некако неодр 
 спушта косом, идући пред њима. </p> <p>Пантовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуб 
нека посла — поче овај отезати. </p> <p>Пантовац га пресече очима, те он ућута. </p> <p>Кад сви 
ене руке и обрте се к Радовану. </p> <p>Пантовац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта и 
. — врисну дете и потрча к оцу. </p> <p>Пантовац, који готово ништа не знађаше за себе, извади  
не паре. </p> <p>— Што он мене криви за Пантовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сатари 
војим корацима... </p> <p>А Вујо сачека Пантовца на уреченом месту, па с нестрпљењем запита: </ 
болан — прошапта он, бацајући поглед на Пантовца, чије се груди одизаху као мехови. — Знаш да ћ 
 Хоћу ја — одговори поп, осврћући се на Пантовца, који већ беше прошао. — Сиромах Илија изгуби  
во благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо (ако се може 
{S} Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, к 
ско двориште.{S} Жандарми одмах скидоше Пантовца и простреше га по зеленој ледини.{S} Народ се  
лаве и упрепастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с напереним острагушама.{S} Сретен, који бејаш 
да саслушава грађане, који су познавали Пантовца.{S} Прибравши довољно доказа да је овај мртвац 
18971_C16"> <head>XVI</head> <p>Нашавши Пантовца, који већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђ 
х опрема на посао.{S} Осим познатих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; једног 
, и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто јако пуче и њега 
дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на поље. </p> <p>Истога тренутка грмну пушка  
 добио тачно извешће.{S} Кола са мртвим Пантовцем очекују се свакога часа, а појединости напада 
 присете и не поврате. </p> <p>Ђурица с Пантовцем удари потоком, који протиче испод Дикића кућа 
д прети.{S} Не мислећи дуго, упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављаше, право  
ким животом, испричао јој много о Вују, Пантовцу и другим својим сарадницима, те сад, дошавши к 
 се знате обојица. </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу и рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти се доса 
е, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: </p> <p>— Ходи дер, синко, придржи.{S} Стар с 
ћање, које му не беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са њим, ти иди напред, па м 
стајао пред механџијом, сети се погледа Пантовчева и речи његових, сети се свега... и истога тр 
који се очас пружи по откосу.{S} У руци Пантовчевој одједном се нађе витак дреновак, који одјед 
 оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео сву косу и по  
им ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Панту? </p> <p>— Јок.{S} Шта је било. </p> <p>— Ништ’.{ 
--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ. </p> <p>— Дај пречњаке овамо! — викну неко испред  
ану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печ 
ах: стаде да преза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које постај 
Јок ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да подмеће ногу! — 
глед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим вр 
ем ја...{S} Али то није све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Је 
ло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се половина заклонила за високу гору, а 
штим прстима одваја један по један лист папира.{S} И сам Никола се забави тим послом и стаде да 
 јагњад, која су се позавлачила негде у папрати. </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се зар  
Пооткидај им главе, нек ти мајка начини паприкаш« — рече му отац.{S} Он је учинио тако.{S} И ка 
 Танасијо, пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, преко од канцеларије. </p 
 сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, најпре 
, од чега му је такође остајала по нека пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад се он н 
сам овако... ни у Београду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео мога 
и Новица овеселивши. — Поузданија ми је пара у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђурица се насмеја; о 
ем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« — помис 
ве ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара  
-ја!...{S} Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет с 
љаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} П 
>— Не, душе ти; само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. </p> <p>Зликовци је потераше пре 
</p> <p>— Ђуро, знаш... мени би требало пара.{S} Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле ове проклет 
 затвори прозор. </p> <p>— А има ли што пара? — запита Симо. </p> <p>— Има нешто... биће, биће! 
/p> <p>— Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, преко од канц 
 се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров. </p>  
бе што га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их сам поделио јатацима, криво му што си о 
а. </p> <p>— Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују  
 год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А како да изиђем одавд 
.{S} Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам с 
>— Како неће бити задовољни на оноликим парама!{S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си 
ма вери и цркви, рекао бих... </p> <p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да 
о... — упаде му учитељ у реч. </p> <p>— Пардон, не прекидај ме.{S} Је ли он непрестано, радећи  
ве дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђурица се злоћудо намршти и ув 
а, што си ономад примио од Никетића?{S} Паре овамо, или сад гинеш! — викну Ђурица. </p> <p>— Мо 
стоји пред њом с голим ножем. </p> <p>— Паре дај! — подвикну Ђурица и замахну ножем. </p> <p>—  
радио, да Пантовац не повика: </p> <p>— Паре!...{S} Бацај паре! </p> <p>Механџија извуче новчан 
а Радована што је погинуо. </p> <p>— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?. 
<p>— Нијеси требао.{S} Истина, он је за паре свачији, али не треба вјеровати ником, кад глава в 
да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казати све што зна?...{S 
Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ...{ 
у ти, чим стигне кукуруз. </p> <p>— Сад паре или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га  
 очи задовољно. </p> <p>— Што ће ти сад паре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, то знам.{S} А 
есет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, 
о затим деца се умирише. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Ра 
 могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре, које т 
и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити сам их давао.{S} А пр 
а га запита: </p> <p>— Што ће ти толике паре? </p> <p>— Требају ми, много су ми потребне, а пос 
 могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре. </p> <p>— Што он мене криви за Пантовца? </p> <p> 
ави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— Како?{S} Н 
и изручивали му у крило све до последње паре, што су по скупе жртве награбили.{S} Он им је од т 
ароду, браћо.{S} Раздао сам до последње паре, тако ми самога Бога... </p> <p>— Лажеш, псино мат 
е не тражим, јер су то крваве, проклете паре, које ти је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беш 
, у каквом склонитоме месту, па му узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не мог 
 казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и намршти се, не знају 
и по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то за новце? < 
. то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« </p> < 
} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти с 
 не повика: </p> <p>— Паре!...{S} Бацај паре! </p> <p>Механџија извуче новчаник, метну га на дл 
ад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, чим се 
шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; са 
м пивницом својим присним »пријатељима, партнерима, суграђанима и осталој булументи нашега град 
ко ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајте... </p> <p>Ђурица ра 
и хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио онај стид о 
а...{S} Сваку ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђав 
 беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, 
у руке поред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају испод оштра длета... </p> <p 
 рече Новица, чудећи се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} 
а се сети револвера...{S} Истрже га иза паса, наслони цев на чело старчево и окиде...{S} Тресну 
и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други његов покрет, Ђурица истога  
бу шибљику, дохвати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјур 
, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне вране, и од 
кљештима...{S} Најзад се некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић.{S} Сад би могао у 
ветан оному, којим се беше опасао преко паса. </p> <p>— Откуда овај пешкир код тебе? — запита о 
аслужио пороту, не чекај полицију...{S} Пасош ти можемо набавити.. </p> <p>— Имам пасош, али ку 
лажном, које му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О ч 
а? — викну Ђурица. </p> <p>— Имаш ли ти пасош?...{S} Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то ниј 
сош ти можемо набавити.. </p> <p>— Имам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посл 
</p> <p>— Зимус ми он не треба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу д 
о имену, разуме се лажном, које му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из  
месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има  
ој близини и само очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо целом својо 
се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и 
, јер да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се 
објегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле ва 
одержимих бјесом...{S} По томе им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјејања и да се покају 
порасте Милета, најстарији син, поче да пати многу стоку, која такође велики приход доноси.{S}  
уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама, и држи се тачно своје одлуке, идући за њим на  
 путници оживеше, заборавише све муке и патње преживеле у туђини, очи им засјаше живим веселим  
 гледа намрштено, презриво, у непомичну паћеницу.{S} У оку му сија израз задовољене освете, али 
рај видокруга, откуда се помаљаху ретке паучинасте кудеље сивих и беличастих облачака... </p> < 
и го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељ 
у, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ с 
 да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p> <p>— Ако 
но кретала путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згруд 
е више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак см 
 глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. 
ротежући се. </p> <p>— За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: 
учини своју дужност... </p> <p>Жандарми певају одавно, сваки је засветлео очима, а он не осећа  
... </p> <p>Врхови бучја шуште и брује, певајући неку отегнуту и једначиту песму, а под њима жу 
, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме или подвикујући на стоку, нико се не бој 
осле краткога времена зачуше пред собом певање црквених песама.{S} То се отац Симеон слободи кр 
рече им, па се окрену и пође око стола, певушећи неку песму кроз нос.{S} Кум и старојко домишља 
ку — колико сте струка нашли? </p> <p>— Педесет и три, брате, само педесет и три, а они то цене 
моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре, него х 
} Радисаву сад не смем изићи на очи без педесет«...{S} У таквим мислима дочека свануће. </p> </ 
. — Јеси ли о аранђеловском вашару узео педесет, о пантелијевском тридесет, а колико ти је дао  
и? </p> <p>— Педесет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Ј 
дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога нов 
дари још јаче...{S} У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко  
ке и, као крвожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина право к 
 сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу 
апотекар, који сеђаше са Живком Чапљом, пенсионованим писарем.{S} Видећи да је Вујо расположен, 
љен, уместо стаклета, дебелом хартијом, пенџерлијом.{S} Вуја приђе к прозору, одмаче дугачку кл 
и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S} Али једнога дана свих пет младих чворака бех 
морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су се отегле низа страну.{S} Бегање  
ајаху још уковрчени црни и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још страшнији, необичнији 
е руши, свега нестаде; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младости.« Како је он лепо замишљ 
ри други, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако почастили Маскарци 
’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам  
ху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше н 
... </p> <p>Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама.{S} На перилу — повећем виру на реци 
иђе Станка на перило са рубинама.{S} На перилу — повећем виру на реци — скупљаху се, четвртком  
ошапта Ђурица, па се подиже на ноге.{S} Перје кукурузно зашушта и затим се чу тихо звиждање, ко 
ачак и промукао глас: </p> <p>— Ево ме, Перо, сад ћу. </p> <p>Одмах затим појави се на вратима  
икну Ђурица. </p> <p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, н 
вога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— Што  
 чим дозна... </p> <p>— Каква власт!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи —  
 грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се от 
> <p>— Ако данас или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојк 
љда нећете бити тако бездушни, господин Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутате у поште 
} То је поштено и право. </p> <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако ш 
ти...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и готово... шта то њега кошт 
колико округа било је познато име Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два сина, с 
емена зачуше пред собом певање црквених песама.{S} То се отац Симеон слободи кроз клисуру, којо 
а, као она светла јуначка лица из наших песама, која нам буде топла осећања за себе.{S} Он је г 
 наслушам, макар из заклона, оних наших песама, да се напијем хладне воде са нашега студенца... 
ти онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо  
сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљив 
ај свет иде весело и слободно, певајући песме или подвикујући на стоку, нико се не боји полициј 
</p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и радознали варошани, да в 
 нешто му ипак смета, стеже га...{S} За песму треба да се отвори и раздрага цело срце, а његово 
нским речицама веселије жубори и шапуће песму нове среће, новога живота... </p> <p>И срце хајду 
ире, гаси се...{S} Петлови почињу своју песму...{S} Зора!... </p> <p>Одређена четворица заузеше 
 окрену и пође око стола, певушећи неку песму кроз нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да 
ује, певајући неку отегнуту и једначиту песму, а под њима журно корача усамљени бегунац, зверај 
 дебелога терзије. </p> <p>— Море каква песница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем ов 
, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море. 
<p>Како стаде пред врата, удари снажном песницом по њима...{S} Врата се затресоше, а ходник пот 
старешине... као светац:...{S} А после, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... 
? — прекиде га Јанко одсечно. </p> <p>— Пет стотина дуката. </p> <p>— Ништа не можемо учинити.. 
 — запита Ђурица. </p> <p>— Свега досад пет дуката. </p> <p>Ђурица се намршти.{S} Пантовац упад 
људи траже.{S} Само из твога села траже пет кућа:{S} Стојићи, Илија, Никола, Јово... </p> <p>—  
тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси пет стотина, они све разграбе, и још морам да молим њих 
ежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се плати јата 
та... </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу још више зачуди ово 
обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.{S} Опасивао је око себ 
ваљан, смањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, би 
 подиже очи... </p> <p>Ужас!...{S} Свих пет грлића пушчаних пружени... само се види округао отв 
лити о пењању.{S} Али једнога дана свих пет младих чворака беху у његовим недрима: што је за ње 
p>— Петорица.{S} Пајо Станојчин, Јевто, Петар... </p> <p>— У здрављу! — прекиде га Ђурица, обрт 
о дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове под осојем, па не видећи ништа, врати се кући з 
а се проредила, па умире, гаси се...{S} Петлови почињу своју песму...{S} Зора!... </p> <p>Одређ 
ужила главна и једина варошка улица.{S} Петлови ућуташе, после дуге јутарње дерњаве, и још се з 
а. </p> <p>— Из среза, велиш?{S} Тсс... петљају нешто... ено тамо на дувару приковано — одговор 
Баш бих те молио... знаш... скоро су ме петљали... </p> <p>— Знам ја да сви измичете леђа, кад  
ри пас никад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав твој... </p> <p>—  
омисли он, — и овом Сими морам дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи без педе 
ко. </p> <p>— Колико их беше? </p> <p>— Петорица.{S} Пајо Станојчин, Јевто, Петар... </p> <p>—  
јутра зором отиде Марко до свога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ак 
?{S} Види где је ударена. </p> <p>— Код Петра су завоји и стаклета — одговори Митар. — А, ево,  
} До те постеље стајаше мала четвртаста пећ, сандучара, добро загрејана, од чега сва собица беш 
дећи нигде столице, спусти се на под до пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и овако — одгов 
ицу, нађе му врата на стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разб 
ашне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постеље... </p> <p>Звекет ланац 
 послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ј 
ном планином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно 
— одговара им онај с пушком, отресајући печен кукуруз и завијајући га у зелену шашу.{S} Мало за 
е — одговори стражар и даде им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте сад о Сретену — р 
где их је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетина и добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би с 
оменише ракију на вино.{S} Дохватише се печена јагњета, па га стадоше заливати старом румеником 
и по поду беху разбацани комади хлеба и печена меса, неке крпе и стара поњава, раширена преко с 
те сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он? < 
, ну је, заједно са целом кућом, пробао печења и јаније, зготовљене од добрих јаловица.{S} Али  
и хладан ветар. </p> <p>Пролазе сељани, пешаци и коњаници, пролазе рабаџије с пуним и празним к 
а стигоше, Пантовац скочи с кола и пође пешице поред старца, а кола одјурише напред и за неколи 
х похара још није ни половини дао први »пешкеш«, који се обично сматра као ситница и за којим т 
. </p> <p>— Е тога нема... њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S} Нису н 
 Писар извади из свога капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. </p> <p>—  
пасао преко паса. </p> <p>— Откуда овај пешкир код тебе? — запита он бабу. </p> <p>— Знаш, ваља 
велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. </p> <p>— 
 кмет изиђе напоље носећи гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому 
две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти 
м. </p> <p>— У торби су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — 
 нагарављена и увезана широким, гаравим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S} Они ле 
итању — говораше апотекар пред Јанковом пивницом својим присним »пријатељима, партнерима, сугра 
ши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, ево нам трећега! — в 
ко хладно, суморно и пусто... </p> <p>— Пиј, море, шта си се побабио! — узвикује му Митар весел 
адржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај оч 
руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да  
вају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остане удовица — на 
и му се пред очима и полагано спада она пијана мора... </p> <p>Писар стаде више њега, разави ха 
 из кола, па узеше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, обар 
 улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно какав буковички лаутар св 
 дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. </p> <p>Ђурица се збуни 
езу. </p> <p>После вечере, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у со 
аху на поду, као и он, и спаваху тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беше тако загушљив, осећ 
вао.{S} Сваки га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла 
а се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и радознали вар 
пијанци и разврату.{S} Бесна необуздана пијанка занела је цело друштво, које је добило вољу да  
.. </p> <p>И отвори се бесна, разуздана пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, а побратими се једв 
 — Ова је моја... моја... </p> <p>...{S}Пијанка се продужи до пред саму зору. </p> <p>Напослетк 
} Од је сам, кад се пробудио после прве пијанке, саопштио неке мисли и Марушки. </p> <p>— Он се 
..{S} Ђурица слатко спава после синоћне пијанке, видећи у сну читав харем варошанака, које се о 
коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене и Новица лежаху на поду, као и он, 
p> <p>Напослетку одлучише да престану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S 
у, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано...{S} Руке му везане, али овлаш, те њима слободн 
 се срце, раскида с... рашири очи... од пијанства ни трага... </p> <p>Сав народ угледа на њему  
ло по читав дан у поверљиву разговору и пијанци...{S} У тој истој соби спремани су и васпитани  
а постељу, а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврату.{S} Бесна необуздана пијанка занела  
а умире од куршума, па опет живи, једе, пије, спава, мисли...{S} Држао је да тога дана могу бит 
лога око њега... </p> <p>Али зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у 
ке, које се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси 
и ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: до 
рек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{S}  
ећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке 
ју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и  
ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас п 
ао каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку друго?...{S} 
ена облога око њега... </p> <p>Али зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу... само  
ше његов одговор, а Маца затражи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако вече, частећи своју прија 
дна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај 
е... све од пића!...{S} Није требало да пијем, само сам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се 
} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод  
ај; сутра морамо ранити... да опет мало пијемо... </p> <p>Њему се не спава, зато је пробудио До 
та неповољно. </p> <p>— Па како, болан: пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шал 
.{S} Хоће ли која да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толи 
! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ни 
њига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пик и подели... </p> <p>После једнога часа прође улицом 
брзо утрвен пут њихову пријатељству.{S} Пило се и веселило свако вече... </p> <p>Смркло се.{S}  
вљао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати за 
чно. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се нећеш р 
има: слушао разне разговоре, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разговору ј 
тежина са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозни 
џију Радисава, с којим је неколико пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од са 
силази она тежина са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жед 
рља очи, па, онако у помрчини, стаде да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до Кам 
твори и наслони на њих дебелу кладу.{S} Пипајући зид и спотичући се по клизавој подстрешници, д 
пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипајући по мрачном ходнику. </p> <p>После неколико мин 
</p> <p>— И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли 
ебелом руком иза потиљка.{S} Са планине пирка студен, оштар поветарац.{S} Варош се буди... </p> 
ижиже у знојава леђа, јутрењи поветарац пирка и расхлађује, а трава шушти и пада под оштрим чел 
дигнутом руком, укочен, блед, нем...{S} Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на који 
уђе у кућу. </p> <p>Прође пола часа.{S} Писар попуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућ 
а очекиваху други неповољни гласови.{S} Писар га дочека пред среском кућом, и на његово питање: 
су, који потписаше кмет и одборници.{S} Писар и кмет остадоше у заседању да се, поверљиво, разг 
 не беху ни два налик један другому.{S} Писар извади из свога капута један нов пешкир и упореди 
 <p>— Добро јутро, момче! — поздрави га писар. </p> <p>Ђурица прекорачи праг, па стаде журно да 
уги, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако почастили Маскарци, бол 
} А-а... везали су, онако као онда Мита писар«...{S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ов 
главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а пре 
ше никога.{S} Уђоше сви у заседање, где писар састави протокол о свршеном претресу, који потпис 
 обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </p> <p>Одмах за 
м, свима.{S} Ипак се нестрпљиво очекује писар Мита, који ће сав догађај испричати онако, како ј 
ина! </p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша 
 из корова. </p> <p>— Копај овде — рече писар одлучно и погледа Ђурицу.{S} Разведри му се лице, 
</p> <p>— Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с одборницима, пандури 
о кмет донесе. </p> <p>— Није то — рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни.{S}  
необичне посете. </p> <p>— Ђурђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници ј 
, претрпану свежњевима хартија, стајаше писар Мита и разгледаше нека акта.{S} Чим капетан прого 
човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи писар. </p> <p>— Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вуј 
ору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са пандурима, кметом, бировом и два одборника.{S} 
— Где је ковач?...{S} Скидај!... — вели писар. — Седи Ђурице! </p> <p>»Ковач...{S} Шта ће му ко 
е он што одати. </p> <p>— Хе — одговори писар — имамо ми поуздан лек за то — и насмеши се знача 
ве су то трице и кучине! умеша се Живко писар, стари полицајац.{S} Какве прилике и воспитаније, 
>— Даска! </p> <p>— Лакше сад — рече му писар — пази да опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше малу 
јке, да се опростиш са њом... — вели му писар. </p> <p>»Мајка... откуд она ту?...« мисли он, об 
ја домаћица донела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. </p> <p>— Е тога нема... ње 
/p> <p>— Хеј, кмете, овамо сви! — викну писар. </p> <p>Изиђоше сви из куће. </p> <p>— Нема тамо 
/p> <p>— Хајде, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. </p> <p>Писар уђе први  
 нек пуцају кости...{S} Е ја... </p> <p>Писар окрете разговор на друге ствари и, свршивши што ј 
лагано спада она пијана мора... </p> <p>Писар стаде више њега, разави хартију и поче да чита пр 
S} Онда ми је то Стојка донела. </p> <p>Писар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене. </p> 
писар и махну главом на остале. </p> <p>Писар уђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посма 
су наши доктори скупи као ваши. </p> <p>Писар га прекиде: </p> <p>— Хајде, продужи посао. </p>  
овори баба гле дајући у страну. </p> <p>Писар од тог одговора поста још веселији. </p> <p>— Ено 
пандурима и бировом уђе у кућу. </p> <p>Писар седе на клупицу пред кућом, један пандур остаде к 
в, стреља очима и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шт 
бином, али га још више обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, господин-Мито, простота!...  
еш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева коња како чеше главу О врљике, за које беше пр 
 сеђаше са Живком Чапљом, пенсионованим писарем.{S} Видећи да је Вујо расположен, он лупну о ст 
 одмах да саставља извешће начелнику, а писари стадоше журно писати наредбе кленовичкој општини 
а за одгонетање. </p> <p>Капетан оде са писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља извешћ 
По подне стигоше кола са спроводницима, писаром и доктором.{S} Народ нагрну колима, па нити ко  
итом.{S} Пред вече одјурише жандарми са писаром право у Трешњевицу, а Радован таман превио рану 
говори она. </p> <p>— Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који ос 
мах одвоји три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрт 
м.{S} При самом облачењу написа наредбу писару да одмах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ак 
вешће начелнику, а писари стадоше журно писати наредбе кленовичкој општини, из које је Ђурица,  
ели кад старац последњи пут прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана  
еше сељак, као и други, само нешто мало писмен.{S} Угледавши Ђурицу, он зину од чуда, па стаде, 
 знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге уч 
трашних зверова. </p> <p>— Пст, да ниси писнуо!...{S} Полази напред! — викну један од нападача, 
 Јову и прошапута му: </p> <p>— Да ниси писнуо!...{S} Овде је капетан са целом војском: пропао  
 на путу, па ме пратио до Главице...{S} Пита за све..{S} После узе да комендија: »Доћи ћу, каже 
 задуго... </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пита га Добросав. </p> <p>— Не могу, ништа не могу...{S 
ицом. </p> <p>— Стражарите ли помало? — пита Ђурица смешећи се. </p> <p>— А ја... сеткаримо пом 
готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — пита капетан, мрштећи се. </p> <p>— Није ни мрднуо.{S}  
. </p> <p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све леп 
нко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти  
оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет д 
>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђ 
а си напао?...{S} И тако све, па мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо, робија.{ 
де ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај за Јулину биртију, код »Чокота«.{S} Нађи газдариц 
мој Ђуро, ни сам колико вредиш.{S} Чичу питај... </p> <p>После таква дочека Вујо би увео свога  
љнија.{S} Непрестано је потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрек 
 дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Добросава. </p> <p>— »Ја стојим, вели, под прозор 
и за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио 
/p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам нану. </p> <p>После неколико минута промоли се је 
сош?...{S} Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си заслужио поро 
<p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли.  
ника...{S} Истина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не зна 
 тај живот?... </p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p>— Видиш  
врата. </p> <p>Кад се изређаше она прва питања и узвици, који су обично без садржине, Ђурица од 
сао не могаше јавити, осим овог општега питања, које сам себи непрестано задаваше.{S} Онај огро 
урица.{S} Он се плашио само тога првога питања, страховао је само од почетка; а кад виде да му  
збуни од овог отвореног и неочекиванога питања. </p> <p>— Само ти не ваља што си се здружио с о 
по. </p> <p>Ђурица је у почетку стављао питања више из радозналости, тек да види шта ће она рећ 
рине — одговори Милош, и ако је знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај да  
 дочека пред среском кућом, и на његово питање: шта учини с Новицом, одговори му: </p> <p>— Пог 
пита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да му кажем? 
 само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на расположење повољан одговор, он дође к 
Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разговор. </p> <p>— Како је овде, ве 
 се намршти, јер не нађе одговора на то питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољан. 
аше прочитати да ли му је непријатно то питање или му је непријатан сам Пантовац. </p> <p>— Баш 
гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. </ 
ном мора кидати, да мора погледати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до п 
и важна чињеница у, тако рећи... у томе питању — говораше апотекар пред Јанковом пивницом своји 
 да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су те 
и преступ: живи како знаш, нико те неће питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао довољно уз 
</p> <p>— О томе немој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Н 
 више допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она је варошка, није за нас, сељаке људ 
>— А од онога нема ништа? </p> <p>— Што питаш? — одговори она осмехнувши се. — Знам да жене у т 
>VIII</head> <p>»Шта ово би са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи на мекој росној  
ко ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да н 
Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на руднички 
груби јуначина топио и постајао мекши и питомији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} 
звук његове меденице стаде разлегати по питомим лукама и дивљим голетима.{S} Руке му снажно али 
»распростирао научне философске идеје у питомој Шумадији«. </p> <p>— Је ли то онај, што вели да 
у, на први поглед, исказиваху неизмерну питомост и благост, неку болећиву доброћудност, која се 
ага измаглица, што наступа после јакога пића. </p> <p>Променише ракију на вино.{S} Дохватише се 
млитавиле, па не могу да држе... све од пића!...{S} Није требало да пијем, само сам се осрамоти 
 тако загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара, с 
ени ланац на ногама. </p> <p>Савлада га пиће сасвим... </p> <p>Жандарми се испретураше по соби, 
озничаво, очекујући свакога тренутка да пиће учини своју дужност... </p> <p>Жандарми певају ода 
ругао застрвен сто, препуњен јестивом и пићем. </p> <p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и да  
, заборавља на страх и загрева се јаким пићем. </p> <p>— Хо, младићу, та немој тако журно, — ос 
ји је остао да дежура, уморан, савладан пићем, наслонио главу на сто и заспао...{S} Ни гласа, н 
је, пије без мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не разбирајући шта ради...{S} 
тва... и капетан задовољно седа за сто, пише рапорт министру...{S} Затим јавна похвала у званич 
у ћелију, па, не скидајући се, стаде да пише два извешћа, духовној и полицијској власти.{S} У о 
ужајући Ђурици облигацију. — На њој све пише, све... </p> <p>— Што ти није све дао.... му његов 
 Му ТО може значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи! 
ације код мене, па читајте... на њој то пише — одговори Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, 
ихо звиждање, које највише подсећаше на пиштање ухваћена миша.{S} Ђурица дахну душом, одговори  
.{S} Вараше га куцање рођенога срца или пиштање уха.{S} Одједаред застане блед као смрт, стане  
{S} У ушима шум... и тамо шушти, удара, пишти...{S} Срце се стегло, следило: окаменило се...{S} 
тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нема кад — 
појас и за ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и још многе ствари, којима Ђурица не знађаше на 
рај пута, сеђаху два дечка са заденутим пиштољима за појасом и један човек осредњих година са п 
да прогутате у поштеној компанији једно пиштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах п 
 <p>Блиста се дивно јесење јутро.{S} Са плава чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми и  
о оком и задовољно развукао своје танке плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одб 
риближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. </p> <p>— 
густ, непробојан покров преко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не може разби 
оме се ношаху неколико сивих облака.{S} Плаветнило небесно трепери и блиста се у зрацима сунчан 
на, онако исто, као што се мења небесно плаветнило туробних јесењих дана.{S} Живело се од данас 
 Још неколико тренутака, па ће небесним плаветнилом прснути огњени зраци, од којих ће затрепери 
самљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови 
кова мења свакога часа, као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробој 
у глави...{S} Тако мислећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облака.{S} 
дан гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Једна плавојка, мало погурена, јасних и светлих очију, жива и 
ву, сјајнију и отворенију боју...{S} По плаву небу пролете јато задоцнелих птица, журећи се на  
о с поуздањем тврдити, да на души овога плавушкастога високога младића, који тако безазлено и б 
з главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у 
м преко крила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на други, а око 
атим извади једну иглу и наднесе је над пламен. </p> <p>Симо све то посматраше раширених очију. 
е пред њега.{S} Очи јој севаху као живи пламен, сагореваху....{S} Она се исправи и погледа га п 
ије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на коме душа заснива своју радњу... а њему сад  
ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се просу задах... </p 
исана, те показује иа том месту трагове пламена.{S} Очи му беху отворене, али готово испечене,  
час у ватрено црвенило, час у љубичасто пламено жутило.{S} И она густа измаглица, која се вазда 
хо летње вече.{S} Сунце се претворило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца 
новце? — запита Ђурица, држећи иглу над пламеном. </p> <p>— Шта ти је данас, јеси ли полудео!.. 
сухо и смежурано лице, осветљено слабим пламеном упаљене лојанице, и осећаше велико задовољство 
 у туђини, очи им засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна радост, блаженст 
о опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> <p>— Хм... неће бити 
к... тамно, ту робно... у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно...{S 
м је дошао... у њима се светли последњи пламичак наде, наде очајне, мученичке... </p> <p>»Ко зн 
ан, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. </p> <p>— Децо — поче он — сад имамо један тежак 
кнувши свећу, Вујо стаде да излаже свој план за напад на богата трговца у Поморављу.{S} На томе 
 трчећи, к општинском путу...{S} Грозан план севну јој само једаред у глави... севну и оде... о 
. </p> <p>Капетан је још путем саставио план напада, према Станкину опису куће, и одредио по је 
и да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осе 
у дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужит 
кривалом...{S} Гле, шушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једначито и тихо, слажући се у 
их, начичканих једно до другога, брда и планина.{S} Пред њима се засветли и зашарени она живопи 
зелени потес у даљину, чак до качерских планина, које су, овога јутра, завијене у густу белу ма 
а Венчац, па ће после, преко Јеловичких планина и Качера, у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу 
обично дебелом руком иза потиљка.{S} Са планине пирка студен, оштар поветарац.{S} Варош се буди 
 један часак Ђурица се спусти са високе планине и удари реком, која тече кроз потес кленовички. 
ад? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче 
ца са даном орања око ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао 
..{S} А над њом, над мрачном и суморном планином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у  
а му изворца, из кога се слеваше хладна планинска вода преко липова луба.{S} Напи се бистре вод 
хладну плочу степенице...{S} Задухну је планинска ноћна студен, и она се стресе од зиме... </p> 
у се јасно разликују и оцртавају врхови планински... развлачи се она прва бледа светлост зорина 
е.{S} У том му паде поглед на онај дуги планински венац, из кога се величанствено уздижу поносн 
е осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над  
и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речицама веселије жубори и шапуће песму нове 
, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мириса...« </p> <p>— Вала, право ми је, куд 
 удари најгушћом шумом и, дохвативши се планинскога венца, одјури за три часа у Брезовац. </p>  
е на Орловицу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске таласасте равнице 
.{S} Истина није он баш био без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и неодређено,  
да ће га Вујо сад распитивати за његове планове, обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан 
 иза трна покварио би и однео собом све планове и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих 
 брини ти: у мојим су рукама сви његови планови.{S} Него да ми сад одспавамо један сан, па посл 
 случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S} Требало је одмах пресећи ове путеве за пред 
она јави у мислима као препрека његовим плановима...{S} Незгодно му је што се понеки пут мора в 
оз село, договарајући се о даљим својим плановима. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад  
кецељом! </p> <p>— Шта ти говориш!... — плану Ђурица. </p> <p>— Немој да се љутиш, него добро р 
 некако ’нако... </p> <p>И таман Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: < 
ношу с празним судовима. </p> <p>Ђурица плану и погледа Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га т 
ра, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га права истина, коју му Станка рече,  
 двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пође журно, готово трчећи, к општинском путу...{ 
сом кресну жигица неколико пута, док не плану и осветли необично лице послушниково, који, са св 
ледњем догађају.{S} Старац се намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове млад 
 па сад шта хоћеш још? </p> <p>Чиновник плану.{S} Изненади га толика дрскост.{S} Био је уверен  
 удари га ножем у раме. </p> <p>Радован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну  
 се каже.{S} И ову похару извршио је по плану и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве 
м расом, изгледаше као страшило.{S} Кад плануше неколико свећа и храм се осветли, хајдуци приђо 
ве око уста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак, исказујући неку лукаву препреденост.  
д то остави — одговори Ђурица, а очи му плануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовнуо због ч 
{S} Свршисте ли? </p> <p>— Свршисмо.{S} Пласковчанин оде с раном, а и газда ће имати да се поле 
магластој тамнини кућа им изгледаше као пласт сена, развршен и развучен.{S} Примакоше се уз брв 
е, са којих се диже по неколико стотина пластова.{S} Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој 
еколико стотина пластова.{S} Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла се зелен 
н одговор. </p> <p>— Свршисмо, али Мита плати главом. </p> <p>— Их, болан брате! — одговори Вуј 
тотина дуката...{S} Али прво мора да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри, отимај!.. 
шао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као д 
 </p> <p>— А, е то јест... али није све платио...{S} Ево облигације код мене, па читајте... на  
аје ми он за дужника, па ће ми то после платити други, који дође на твоје место. </p> <p>Ђурица 
неколико села по две три поуздане куће, платићу људима добро, па ће нас чувати. </p> <p>— Е, мо 
резала дуге кошуље од убељена конопљана платна, сестра му их извезла црвеним и црним памуком, и 
 губере и шаренице, истресе једну трубу платна и из ње испаде један велики завезак. </p> <p>— Т 
угао велики сто, застрвен чистим, белим платном (с пандурске постеље), а на њему половак шљивов 
 И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали ср 
ари занат.{S} У крађи и нападима био је плаховит као олуја.{S} Јуришао је без размишљања, као б 
иси рђав човек... </p> <p>Одједном, као плаховит поводањ, по Ђурици се разли нека нежна и слатк 
ладније вршити посао.{S} Због те његове плаховите одважности, Вујо га је ценио и чувао више од  
ше да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није гр 
, дрвеће, све...{S} Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету... </p> <p>Палилулск 
оме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севну 
д сваке живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета г 
е нови опак... </p> <p>»Ово он сад мене плаши — помисли Ђурица — само да му робујем, али нећеш! 
 пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви!...«  
и куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све мис 
војке су га избегавале, као и момци.{S} Плашио их је највише његов рђав глас у народу, али је и 
Хвала Богу!« — помисли Ђурица.{S} Он се плашио само тога првога питања, страховао је само од по 
стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто  
а, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то? </p> <p>— Шта сте полегали к 
p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, с 
и и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрачном и  
 се лепо... — рече он, ступајући напред плашљиво и збуњено. </p> <p>Утом деда завришташе, а у к 
сад? — рече Ђурица бледећи, осврћући се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на Ст 
стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопи 
а доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запита: </p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће  
му уцену за твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво, раширених очију Ђурица погледа попа.{S} Ова с 
ашња од свакога секунда који протицаше, плашња општа од свачега, од самога пространства, стаде  
и му.{S} Оно старо осећање — грозничава плашња од свакога секунда који протицаше, плашња општа  
устио да мало промисли под утисцима оне плашње. — Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре 
јник, који преза од сваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене злочине. </p> <p>»Шта хоће они од  
ила, влажна магла завила у свој суморни плашт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди  
 које су подигнуте око записа.{S} Свако племе имало је своју совру — четири дирека, по бодена у 
оређане су друге за седење.{S} Имућнија племена дизала су над совром кров, а около седишта ужље 
. </p> <p>Ђурица не имађаше ни совре ни племена.{S} Он, са неколико вршњака, који не беху гладн 
— стаде Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га  
рушке под осојем, ту их заустави Јелица Плескоњића, која им причаше о дрекавцу. </p> <p>— Ето,  
тобом ашиковао? — обрте се једна Јелици Плескоњићевој. </p> <p>Станка пребледе, осети како јој  
ке, носе се... као да их носи на својим плећима цела она маса.. </p> <p>Стигоше...{S} Свет глед 
 али снаге необичне.{S} Његовим широким плећима и снажним мишицама позавидели би многи атлети о 
 стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене санте, чији се лом и суморно п 
љку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљана кошуља, извезена по недрима  
на група у средини необично иде, као да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарм 
е, оно лепо што сам мислио?...{S} Облак плива... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — 
 кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим плећ 
 простору, а они облачци тихо и нечујно пливају по високу недогледу и ублажују ватру сунчаних з 
помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда обојица кр 
рабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој површ 
и на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{ 
ишће види један бео усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он  
, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа како промиче кроз благу шумску хла 
газде Јанка Пајића.{S} Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену 
леда и чека... не дише... </p> <p>Груну плотун...{S} Зелонобледо лице намршти се... очи се зачу 
..{S} Само се чује потмуо топот коњских плоча, по неки пут фркне ражљућени коњиц, а ветар звижд 
мука, уздисаја...{S} И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи усп 
ћни праг и стаде босим ногама на хладну плочу степенице...{S} Задухну је планинска ноћна студен 
ток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S 
но до другога.{S} Пантовац одмах извади пљоску и натеже. </p> <p>— Деде, побратиме; не знаш как 
 као чудећи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говораше: »Ја не 
 тек претурио двадесету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p>  
о за уморна човека — рече он, пружајући пљоску Ђурици. </p> <p>— Море остави ме, није ми сад до 
ше, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе — шт 
аше на њега. </p> <p>— А што ми резилиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да и 
 до густога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па узми још сто двеста дуката уцене за мо 
то пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} А јутро 
<p>Наједаред трже се из сна; разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће, у 
са Ђурицом. </p> <p>— Окупила ме Живана пљускати — поче Јелица — те искочих из вира...{S} Кад ђ 
итла ножем и удари га по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као  
а, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погинути.{S} Како је онда  
е имало је своју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко којих су н 
 кљусету, па труцка и одскаче од седла, по такту вранчева касања...{S} Некаква суморна тежина,  
, мора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке жив 
; расплинуло се блато по свима улицама, по двориштима, по праговима и уласцима у куће...{S} Са  
 блато по свима улицама, по двориштима, по праговима и уласцима у куће...{S} Са стреха и из нат 
све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико ј 
ему... по свачему!{S} По његовим очима, по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја  
 речи да проговори: све ћути замишљена, по неки пут се намршти, па опет мисли и мисли...{S} Нем 
о у село.{S} Али је најгоре што је она, по његовој наредби, морала тако проћи кроз цело село, и 
, иде...{S} Одвоји се по која гомилица, по један и по двојица потрче напред и опет се стопе с в 
амо се чује потмуо топот коњских плоча, по неки пут фркне ражљућени коњиц, а ветар звижди поред 
<p>Станка запали свећу, па седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До те пост 
оше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке.{S} Наје 
 и непрегледне, покошене зелене ливаде, по којима се белуцају чопори стоке и разлеже онај једна 
 нејасно оцртава по који кров од стаје, по неки стог заостала сена, тамни се понегде кровина иа 
 изласком... </p> <p>А тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, ч 
један другом дисање. </p> <p>— Камо се, по Богу си?... полудех од муке — рече он. </p> <p>— Е,  
Мато, као и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гост 
о чему ти то мислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... по свачему!{S} По његовим очима, по говору.. 
и десети пут... </p> <p>»Смем га убити, по закону; па још могу узети уцену, ако су га већ уцени 
 крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} По врху 
</p> <p>Одједном, као плаховит поводањ, по Ђурици се разли нека нежна и слатка топлина, а уз гр 
} Тако мислећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облака.{S} Плаветнило  
је је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, по законима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи  
свет.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S} Па зато га је и изненадила 
ти, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, б 
 виде жена своју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућута.{S} Увече и 
брва, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде обрисана, те показује иа том месту трагове пла 
а бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве вес 
н им је од тога одвајао, као милостињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајн 
 се изненади, то му се познало на лицу, по коме падаше слаба светлост свећице.{S} Видевши да Ђу 
а не мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{ 
о мислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... по свачему!{S} По његовим очима, по говору... по чему г 
чему!{S} По његовим очима, по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам,  
Ђурица Милошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два на струк — одговори овај. </p> <p>— Па зар у сто 
</p> <p>— Хе, по чему... по свачему!{S} По његовим очима, по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко 
ти.« </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S} По варошима.....{S} У Београду највише. </p> <p>Вујо се 
ија, иже јест на одержимих бјесом...{S} По томе им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјеја 
 нову, сјајнију и отворенију боју...{S} По плаву небу пролете јато задоцнелих птица, журећи се  
евој ливади подигла се зелена отава.{S} По њој се поређали млади косачи, па једначито, као по к 
1_C5"> <head>V</head> <p>Свиће зора.{S} По целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, ма 
, пређашњем месту, сачека је Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку. 
су се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошу 
и и смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима селима одредише се чувари, који су стражарили  
деш крива. </p> <p>Станка се зачуди.{S} По своме поимању, она није до сад сматрала себе за крив 
стајати... </p> <p>Беше скоро поноћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и ш 
предмети се сасвим јасно распознају.{S} По ваздуху још трепери она беличаста измаглица, али се  
е оно разногласно, у разним тоновима, а по једном такту, звецкање јасних прапораца... трес-трес 
е густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда об 
а.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и з 
 снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледило... </p> </div> <div 
ри, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстаре жандар 
ару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... по  
еном и густом зеленилу, нејасно оцртава по који кров од стаје, по неки стог заостала сена, тамн 
и одмах скидоше Пантовца и простреше га по зеленој ледини.{S} Народ се окупи уоколо. </p> <p>На 
оји то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S} Деде,  
ва светињу, па завитла ножем и удари га по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он ист 
 Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јагањац 
 над њим, повуче за покривач и зовну га по имену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није ни  
упрло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи ку 
сви, громове им њихове!{S} Кажи једнога по имену, шта ти један вели... шта хоће сваки?... </p>  
заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово,  
едном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p>После првих удараца Сретен 
ном сав мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше други чов 
би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тражећи заклонитије место, а видело се да т 
м животом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речицама веселије жубори и шапуће 
до велике тековине, каква се ретко виђа по селима.{S} У неколико округа било је познато име Ђор 
о се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали што седиш сам 
Што ће ти? — одговори Станка. — Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш 
м колима, од чега му је такође остајала по нека пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад 
ше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и б 
а у души његовој.{S} Станка га је знала по разговорима других девојака и гледала је на њега као 
 ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три поуздане куће, платићу људима добро, па ће н 
отиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљана кошуља, извезена по недри 
ше човекове, која управља тим одредбама по својој ништавној вољи; кад виде како један бистар од 
е повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се д 
 <p>Пред зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлач 
има.{S} Бела конопљана кошуља, извезена по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више 
е разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме телу.{S} Очи му у оној помрчини засјаше необи 
/p> <p>Станка није била толико необична по лепоти, колико по нарави својој.{S} Беше то тако сам 
е сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> <p>— Море, децо, гледајте своја посла — о 
од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим селима.{S} Кад му порасте Милета, најстарији с 
е у гору. </p> <p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} Све досад сматрао је ту мисао некако онако, 
а главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше ништа ра 
 те је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. </p> <p>— А, е то јест... али није све п 
аша из Београда, који се враћаше с пута по југозападним окрузима.{S} Ђурица га пресрете и нађе  
уге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом лицу нагарављена и увезана широким, гаравим пе 
 код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и забо 
али и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Де 
ур.{S} Погледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још ста 
рнија...{S} Повија се у напред и натраг по томе, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој с 
 га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> 
 га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало хајдукујеш? — рече старац, посматрајући га озби 
ласи Ђурицу за хајдука; растури наредбе по свима општинама да се строго мотри на његова кретања 
арађивао.{S} Радио је све сеоске радове по скупој надници, а кад настане ново жито, куповао га  
апита Станка, избегавајући да их назове по имену. </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су ти оца нешто  
ам, он стаде после да га цепа на делове по његовим представницима.{S} Најпре — Бакон (тај се на 
свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, 
ма наступи читава свирка од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне 
штинска икона упоредо, а после тога све по двојица у реду.{S} Остале крстоноше понеше шта је ко 
 постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. </p> <p>Ђурици се стеже срце од 
здинске велике ливаде, са којих се диже по неколико стотина пластова.{S} Сад су већ пластови зд 
 му се каже.{S} И ову похару извршио је по плану и наговору Вујову, али није ни сањао да ће ова 
диш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S 
ста измаглица, али се на истоку указује по мало руменила.{S} Још неколико тренутака, па ће небе 
посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно оданде удар 
ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој површини брзе вод 
p>— Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. </p> <p>— Лево!{S} Страном!{S}  
е шареним подвезама, о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже о 
нији и веселији.{S} Крв му појури живље по телу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и  
стали жандарми.{S} Један наточи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше:  
иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање по прашини.{S} Он се трже, и умало не скочи од страха,  
 ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацима, мора  
едан бео усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над 
S} А како се лепо возе они путници горе по друму... товни коњици грабе хитрим ногама, за њима л 
н месец, те просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире 
ине, па их повеша по грању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готов 
 да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, као да  
сти. </p> <p>Кленовичка шума пружила се по једној дугој страни, која је испресецана јаругама и  
 </p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врат 
њиве, окићене росним капљицама, које се по брежуљцима већ стапаху и испараваху.{S} Испод судниц 
отока што пресеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно к 
ишта не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва стајаху на ногама 
косачи, не двоумећи много, разбегоше се по кукурузима, бојећи се да се разбојници не присете и  
лика, која се носи, иде...{S} Одвоји се по која гомилица, по један и по двојица потрче напред и 
— рече Ђурица и намршти се мало, али се по његову изразу не могаше прочитати да ли му је неприј 
, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад 
у кладу.{S} Пипајући зид и спотичући се по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну 
Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима, прелећу с једне кровињар 
зликовце, трже се и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан.{S} Истога тренутка до 
 — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Беспослица!{S}  
 да пробудим Марушку само да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна д 
издао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по изгледу, са заметнутом косом на рамену, иђаше средин 
ослетку, кад се сви изопијаше, полегаше по застртом поду.{S} Где се ко нашао, тако се и спустио 
самљености заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући несвесно, заборављају 
ад њима са пушком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шт 
рљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{S} Станка дохвати секиру, навуче на себе губе 
свим... </p> <p>Жандарми се испретураше по соби, неки се докотураше до постеље...{S} И Ђурица п 
, док то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било 
други? </p> <p>— Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. </p> <p 
а нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка не пође на њихов по 
што наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, не 
р жандарм, одважан момак, стаде први, и по упуству капетанову покуша да види јесу ли закључана  
лободно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и не 
.{S} Мајка му, напротив, стреља очима и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати 
али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар с 
 Одвоји се по која гомилица, по један и по двојица потрче напред и опет се стопе с великом масо 
лаву дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се просу задах... </p> <p>Како осети смрад спаљ 
м високом, окресаном бресту.{S} Месец и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се л 
 друга напред, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тражећ 
у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печена меса, неке 
руди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Она 
 — викну капетан. </p> <p>Погледаше сви по дворишту. </p> <p>— Да није оно... — рече Митар, вид 
стајући понегде да разгледа шта се ради по њивама.{S} Спаде му велики терет са срца, нестаде он 
ак и неколико година гледам шта се ради по овој околини...{S} И знаш ли још шта?{S} За ове моје 
пише — одговори Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђурици обли 
викну затим Сретену, који се очас пружи по откосу.{S} У руци Пантовчевој одједном се нађе витак 
се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем ићи. </p> <p>— Стој! —  
њу осврте и виде да су обојица прилегли по самом потоку. </p> <p>Тога часа и Ђурица јој махну р 
 одговори му апотекар. — Кад су беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторите 
не може ме нанишанити...« — помисли они по гледа онамо у страну. </p> <p>— Предај се!{S} Не гин 
 замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим костима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђу 
зо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакр 
ен, са неколико момака, једнако крстари по селу, с намером да га убије или ухвати.{S} Ово га не 
ни звук његове меденице стаде разлегати по питомим лукама и дивљим голетима.{S} Руке му снажно  
и.{S} Ја ћу се после са њима накусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Ј 
њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли доста теби четвртина? </p> <p>— А 
ака...{S} Тако се носи и мисао младости по пучини недогледа, лутајући под притиском бурних ветр 
се у зрацима сунчаним, који су разасути по бескрајном простору, а они облачци тихо и нечујно пл 
ре, много је то: неће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. </p>  
влаче туде две ноге човечје, шљепкајући по блату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној 
 рече Тима, излазећи из собе и пипајући по мрачном ходнику. </p> <p>После неколико минута Ђурич 
 чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што се протегла између Букуље и 
се и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и ш 
ђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад кад прођ 
ањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не помаже, јер знају да те сел 
 му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — 
ће. </p> <p>»За јечам?...{S} Раздао сам по народу, тако ми самога Бога!...« — понављаше он у па 
 па једите — одговори стражар и даде им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте сад о Ср 
 рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, море, ономад грдно обрука! —  
ља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се вр 
ирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска  
уцаше јадник једнако, претурајући руком по појасу. </p> <p>Ђурица приђе, истрже му рубац и разв 
никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави го 
 к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{ 
таде пред врата, удари снажном песницом по њима...{S} Врата се затресоше, а ходник потмуло одје 
ко Ђурица невештим прстима одваја један по један лист папира.{S} И сам Никола се забави тим пос 
ма.{S} Стадоше да се купе, најпре један по један, а после гомилама, радознали и буновни грађани 
и радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то м 
 — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до последње паре, тако  
адесет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет 
д седите сви. </p> <p>Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, с 
оређали млади косачи, па једначито, као по команди, измахују оштрим косама и секу зелену сочну  
а полегали су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлов 
рица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога над оним, кога је он убио.{S 
тановао у суседству.{S} Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки 
{S} У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари...{S} У ушима шум.. 
еде обрнуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су 
а, према Станкину опису куће, и одредио по једнога жандарма и пандура на један и толико исто на 
 Радисава, с којим је неколико пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од самога 
вече, частећи своју пријатељицу, трошио по неколико динара, те је могао израчунати, ако непрест 
 била толико необична по лепоти, колико по нарави својој.{S} Беше то тако самовољна и ћудљива н 
S} Ту би се, у затвореној соби, провело по читав дан у поверљиву разговору и пијанци...{S} У то 
ом бригом. </p> <p>Ђурицу су знали само по имену, разуме се лажном, које му је у пасошу означен 
ду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао је другога човека, који ће 
 се никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му бил 
раво што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад,  
иткој прљавој маси; расплинуло се блато по свима улицама, по двориштима, по праговима и уласцим 
устога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па узми још сто двеста дуката уцене за моју гл 
ишô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} А јутрос, ка 
о блату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној, замешеној и расплинулој житкости.{S} Ти 
 одмах, а ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти. 
} А он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето, док 
тражити, кад још сад имам на сваки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја не могу живети без тебе... 
 већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он 
 плове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разно 
 да је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол; осети с 
ашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама... </p> <p>— Ко си ти? — запита је неко лакш 
се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко је то? — запита груб жен 
руштво је распустио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер га бе 
и радник, а не би продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш... </p 
у, а они облачци тихо и нечујно пливају по високу недогледу и ублажују ватру сунчаних зрака...{ 
а изви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим 
аде да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту, као да и њега интересује колико ће с 
ај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и, нашавши све у реду ос 
дини необично иде, као да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, а 
јвернија друга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђурици. < 
му у крило све до последње паре, што су по скупе жртве награбили.{S} Он им је од тога одвајао,  
ојна ноћ... </p> <p>Шта се то вере ноћу по житкој тештавој маси непоплочане улице?...{S} Ни нај 
које се, у дугом низу година, смењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре му је то био посао од невоље,  
 скриње, а одборници са бировом тражаху по кући.{S} После краткога тражења кмет изиђе напоље но 
аздарице, које се још по мало протезаху по душеку поред гојазна и флегматична господара.{S} Фењ 
тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по хладној, росној трави, не осећајући ни хладноће ни у 
рилазећи поњавама, он опет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одговора, издиже секиру, 
и. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... </p> <p>— Коли 
 </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа.{S} Данас немам више 
аш свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклона, а она не м 
ају воду за љуте газдарице, које се још по мало протезаху по душеку поред гојазна и флегматична 
да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости својој Вујо представљаше неку необичну с 
и онако, како је у истини било. </p> <p>По подне стигоше кола са спроводницима, писаром и докто 
пусто... </p> <p>— Пиј, море, шта си се побабио! — узвикује му Митар весело. — Кад си умео хајд 
— запита она радознало. </p> <p>— Па... побегô од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма 
аза. </p> <p>— Зар ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан општини да је ха 
се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну стран 
, али Марко беше веома танка стања, тек побегао од сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се 
 искочили из ланца и да су, према томе, побегли од опасности. </p> <p>Кроз четврт часа хајдуци  
 окован и имао је довољно могућности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су д 
гим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — проговори она после краћега ћутања. </p> <p>— 
че кроз воћњак, па искочи кроз прозор и побегне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; и 
м мислио да накупим много новаца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије... али са 
равих; те не знам како напуних судове и побегох. </p> <p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за  
 збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње осећање.{S} Једаред  
ини се гужва, гомила...{S} Савладан је, побеђен... </p> <p>И мозак, и срце, и крв, све се следи 
 је, Симо? </p> <p>— Пантовац једва жив побеже...{S} Јуче, чим се сазнало да је Мита погинуо, о 
е свога стражара како прескочи врљике и побеже кроз кукуруз.{S} Дадоше знак онима у кући, па ју 
 прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се двадесет пута кр 
довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — помисли он,  
олац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели му 
е онај пакосник многе људе упропастио и побио.{S} Само га се чувај... </p> <p>— Знам ја то, нан 
ме долазили су му на ум они, које је он побио!... </p> <p>У тој грозничавој безразложној нади п 
жу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум да 
 се свагда мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко спомене име Ђуричино.{S} У први мах је  
иво место, па се упути к високој розги, пободеној у градини, под којом је Мато обично спавао.{S 
док није црква набавила звоно, сазивала побожне хришћане на молитву, а сад се употребљује само  
ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности.{S} Народ господа, корача, прескаче  
 право душевно задовољство, помешано са побожном збиљом, сија на сваком лицу...{S} Само Ђурица  
 видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа. </p> <p>Ђурица приђе ономе др 
 уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ј 
/p> <p>— Вала, мени је право, како хоће побратим.{S} С мојом пушком сигуран сам на сваком месту 
 видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе 
и рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вр 
ше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обој 
је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником?...{S} Вујо би  
а се хајдук. — Море ти си жешћа од мога побратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу на похару. </p> < 
 викну он, кад је опази. — Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја  
ћи шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе повезаним мл 
извади пљоску и натеже. </p> <p>— Деде, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна човека — 
 је овамо! — викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону 
пи, пружи је Ђурици. </p> <p>— Натегни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — р 
а пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на столицама.{S} Чаше звече...  
.. — одговори отуд женски глас. </p> <p>Побратими се вратише на своја места, а мало затим уђе у 
ча и смеје се. </p> <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђурица одједном. </p> <p>— Хоћу, бане 
 весела, прихвати шалу. </p> <p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> 
апред и удесно. </p> <p>— Која је боља, побро?...{S} Знаш?... — на мигну му Новица, махнувши гл 
, дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђ 
запита Ђурица устајући. </p> <p>— Брже, побро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Радован 
то сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је  
а, осмехнувши се. </p> <p>— Ехеј, море, побро, да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је сн 
 бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... да није њега, друкчије би се ти освртао око с 
арија од њега«. </p> <p>— Ево ти снахе, побро — рече му Новица. — Деде послужи ђевера, кад си м 
 ме, знаш, много. </p> <p>— Ђаво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнитају за тобом 
са њим. </p> <p>— Је ли ти се досадило, побро, чекајући? — запита га овај. </p> <p>— Богме јест 
а ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљано, побро!{S} Дај сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се 
заједничку и пољубише се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам ис 
а ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p>Вујо се  
намести до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро, ове се не шале! ... </p> <p>И отвори се бесна, р 
Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — обрте се  
е, запечене усне, нервозно трзање главе побуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи. </p> 
е Ђурица дрешећи му руке, пошто му прво повади оружје. — Сад седи лепо, па ми испричај све како 
 другоме је ишло лако; други се попео и повадио му чворке.{S} С најрадоснијим срцем отрчао је к 
дан миг Ђурицу везаше пандури конопцем, повадише све ствари из лончине, повезаше их добро па об 
ђе кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа 
 Радован окиде пушку и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и претури се... </p> <p>— Тајо!.. ку 
 <p>Нашавши Станку на одређеноме месту, поведе је к селу, али она, чувши за неуспех код попа, н 
рица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.{S} Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричино 
<p>Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаше, 
ће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му с 
, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за њега!...{S} К 
и жешћа од мога побратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу на похару. </p> <p>Ђурица се насмеја и по 
д си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па 
 одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад нас ти поведи на ону страну, где није његова соба... да нас не 
ази, вели, хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут. </p 
јављају, и он већ види пред собом жива, повезана хајдука...{S} Он му одаје све своје јатаке, пр 
м округу.{S} Носио је вазда доколенице, повезане шареним подвезама, о којима су висиле по три к 
ла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p>Свештеник га појми.{S} Па, хотећи 
полагано се удаљише низ равне ливаде, а повезани косачи, не двоумећи много, разбегоше се по кук 
 ближе. </p> <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад б 
ратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе повезаним младићима, а Пантовац стаде да веже Јевта. </ 
нопцем, повадише све ствари из лончине, повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице 
није обраћао за обавештења, никоме није поверавао своје тајне; сам је смишљао како ће се у овом 
из једне јаружице, изиђе пред њега онај повереник. </p> <p>— Нађе ли га? — запита Вујо. </p> <p 
<p>Истога дана Вујо дозва једнога свога повереника, даде му некакав налог, па се упути у варош. 
да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, којих је било без броја и који су га све ви 
душу загледао...{S} И таква вера, такво поверење у њега, разбојника!...{S} Човек говори пред њи 
гледа последње средство да буде потпуно поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му искрено, готово 
Писар и кмет остадоше у заседању да се, поверљиво, разговоре о другим општинским пословима, а о 
шка, Ђурица се наже к Новици и стаде му поверљиво шаптати. </p> <p>— Знаш... ја сам и тамо, у Б 
затвореној соби, провело по читав дан у поверљиву разговору и пијанци...{S} У тој истој соби сп 
усти облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено ш 
а црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је покривала ск 
} Сунце прижиже у знојава леђа, јутрењи поветарац пирка и расхлађује, а трава шушти и пада под  
иљка.{S} Са планине пирка студен, оштар поветарац.{S} Варош се буди... </p> <p>Отворише се врат 
 из кленовичке општине.{S} Саставиле се повеће групе на неколико места, па воде жив разговор. < 
а на перило са рубинама.{S} На перилу — повећем виру на реци — скупљаху се, четвртком или субот 
ка, у шали и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или разастре по врелу камењу да се суше 
 сад дође још тежа, још суморнија...{S} Повија се у напред и натраг по томе, како се коњ у скак 
се дела маса радознала на рода таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница под снажни 
 Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пу 
храма, који се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини.{S} Први кораци одјекнуше не 
е једва одржа на ногама, које клецаху и повијаху се од умора и слабости.{S} Ушавши у собу, леже 
 не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никак 
ном циганском лицу беше усађен орловски повијен, на крају раширен нос, који издаваше велику срч 
сок, снажан младић, широка чела, густих повијених обрва, испод којих севају два зеленкаста ока, 
ва метка.{S} Коста, који беше последњи, повика: </p> <p>— Погибох, браћо, не дајте! </p> <p>Хај 
видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: </p> <p>— Лези!{S} Лези! </p> <p>Станка не појм 
бом, а Пантовац, видевши пружену пушку, повика: </p> <p>— Остав’!...{S} Ко ти то рече? </p> <p> 
абише људи!{S} Ох, што је Масно--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ. </p> <p>— Дај пречњ 
зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> <p>— Паре!...{S} Бацај паре! </p> <p>Механ 
то, па после као да се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где 
апреже снагу, па звизну кратко, а затим повика из гласа: </p> <p>— Помагај! </p> <p>Ђурица се у 
ва три пута, а озго више провалије неко повика из свега гласа: </p> <p>— Ено их!{S} Пуцај! </p> 
му танко гласовито одговори: амин, кмет повика: </p> <p>— Господајте, људи! </p> <p>А крстоноше 
аред косачи се пренуше.{S} Неко иза њих повика: </p> <p>— Стој! </p> <p>Подизаше главе и упрепа 
овека. </p> <p>— Далеко му лепа кућа! — повикаше девојке и стадоше да се разлазе са студенца. < 
, кажем ви! </p> <p>— Причај, причај! — повикаше девојке. </p> <p>— Море ништа... здравља ми!.. 
— Хоће да се кладе!{S} Бравос, Марко! — повикаше радознали гледаоци. </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал 
ите људи? </p> <p>— Нек му је срећно! — повикаше одборници, и Сретен, весео и задовољан, приђе  
љикама. </p> <p>— Она је, убијена!... — повикаше други. </p> <p>Капетан и Митар приђоше врљикам 
јици. </p> <p>— Стој!...{S} Пуцај!... — повикаше они за Милутином, и Коста, искочивши из заседе 
апетан. </p> <p>— Шта, ми нисмо чули? — повикаше радознали слушаоци. </p> <p>— Једна сељанка, к 
ти му капут Милутина механџије, који се повио на кљусету, па труцка и одскаче од седла, по такт 
је одмах у очи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посматрај 
 велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да н 
а нешто сад разбирам.{S} Требаће ми сад повише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </ 
ога ћутања. — Знаш како је.{S} Уцена је повишена одмах после оног убиства.{S} Сад ће се све дић 
човек... </p> <p>Одједном, као плаховит поводањ, по Ђурици се разли нека нежна и слатка топлина 
 јој шапуће грубе изјаве, љуљајући се и поводећи главом напред и удесно. </p> <p>— Која је боља 
да му само питање ставља на расположење повољан одговор, он дође к себи и, погледавши капетана  
ним очима погледа свештеника, очекујући повољна одговора. </p> <p>— Знам шта мислиш, синко.{S}  
а од себе то непријатно осећање другим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу 
{S} Испред куће му одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше кроз шибљак 
мља нешто у себи, што не беше за Станку повољно. </p> <p>Станка га само погледа, па прође напре 
је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како је он желео.{S} Али његово пр 
ше на ум кумови, девери и сва неизбежна поворка људи, који су потребни у такву послу.{S} Ове ми 
ећи се да се разбојници не присете и не поврате. </p> <p>Ђурица с Пантовцем удари потоком, који 
S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмереније. </p>  
е влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати.{S} Испи чашу, па заиска одмах другу. </p> <p>Ж 
а му је сад требало доста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о даљим својим  
остадоше приковане на њој: откуд јој се поврати изгубљени сјај лепих очију, откуд ова чудна леп 
а шта ће пре, пуне му руке посла: треба повратити Станку и завити јој рану, треба позвати општи 
 смеха, па нити се може дале смејати ни повратити.{S} Заиграше јој усне грчевито, осети бол у њ 
ти бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога насмејанога положаја. »То, дакле, ни 
на њу.{S} Тако се још нису ни видели од повратка. </p> <p>Ђурица осећаше јасно да у њему нема в 
 је да те убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не могнем сад, онда после, пошто му пр 
 Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон.{S} Са њима беше и Станка.{ 
сузе низ образе...{S} То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад р 
 и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — рече један од људи. </p> <p>Ђурица се освести 
на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде на свињац.{S} Слуге зором одоше на посао 
е по замрзлу путу, као чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разногласно, у р 
ом и јасном светлошћу сунчевом.{S} Жиле повукле у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гр 
треба добро отворити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па или моја или твоја глава!...« 
 да Мато спава.{S} Сагнувши се над њим, повуче за покривач и зовну га по имену. </p> <p>Мато ск 
} Да има бар с ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе опет звецну.{S} Добросав се трж 
мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и готово... шта то ње 
ао, па не иде.{S} После неколико месеца повуче га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомил 
 пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. </p> <p>— Јеси ли луд?...{S} О 
хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко повуче из ћилибарске муштикле. </p> <p>— Варате се, гос 
д њом.{S} Нека беспредметна радозналост повуче га тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок  
е, увлачи се и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне рос 
 ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред  
p>Станка не зна шта се у њему збива, не погађа мисли које се у њему роје.{S} Она види само да ј 
и свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од четврти 
 кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, или онај шт 
ој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне стране.{S} Све то је 
..{S} Зар толике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми се к 
ик, а осећа.{S} Чудновато!...{S} Баш је поган овај човек: овамо је разбојник, а младост хоће св 
— То му је, брате, у крви... така му је погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} 
а неке мајсторије. </p> <p>— Хоће, хоће поганац, знам ја њега...{S} Сваку ће жилу да истегне, с 
ецну: </p> <p>— Даље од мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да 
 Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо чинити, ако  
>— Зар нећеш чекати, тајо, да се испече погача? </p> <p>— Море, дај што било.{S} Имамо посла. < 
и на нас.{S} Камо ти Радован? </p> <p>— Погибе.{S} Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и испри 
нути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо  
слим, знаш, да он сад, после Радованове погибије, нема ни једнога човека, с киме је сасвим отво 
ађе утешну реч овој праведној, страшној погибији! </p> <p>— Ето их, иду! — Викну неко. </p> <p> 
, који беше последњи, повика: </p> <p>— Погибох, браћо, не дајте! </p> <p>Хајдуци га прихватише 
ошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу н 
вега гласа: </p> <p>— Јаој, кукавац, ђе погибох!{S} Не, кумим те Богом... </p> <p>Пантовац га с 
 се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не  
Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљивије д 
 Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници 
ец дана заједно, па после не марим, нек погинем. </p> <p>— И све овако да сија месец, да пирка  
 бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Мислила сам, к 
учини с Новицом, одговори му: </p> <p>— Погинуо је. </p> <p>— Како! ...{S} Ко га уби? — викну к 
е...{S} Јуче, чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше.{S} Неко им потказа 
p>— Ништа ново.{S} Један је од нападача погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам само шта ће 
м се освестио. </p> <p>— Зар није Ђорђе погинуо? </p> <p>— Није, али је опасно рањен...{S} Панд 
 чујем да те криви и за Радована што је погинуо. </p> <p>— За паре знам да се љути, али шта сам 
куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо.{S} Него кажи што друго: има ли каква начина да 
иким новцем у џепу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је  
вога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погинути.{S} Како је онда лудо срљао у пропаст, како је 
јест, више нема нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце не 
> <p>»Та неће ме, ваљад’, стићи... нећу погинути?« — мисли он, и ова страшна мисао даје му нову 
иковче, изабрао си и оружје од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му руку. </p> <p>Утом  
к кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа  
енади се, само јој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан и присебан.{S} Кад му се прибл 
га на чистој коси, са које му се отвара поглед на село и на све, што му је сад тако драго и так 
беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде на месту и обори главу. </p> <p>— Шта с 
гледима већине девојака и момака, такав поглед не би поднео, он би га уништио или довео до луди 
јући га, врати пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опасност и 
ам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је о 
о му до сад осећање, које му отвара нов поглед на свет...{S} Срећом, сад је заборавио на своје  
м и једрим церићима.{S} Зато се и попов поглед заустави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Бол 
као угаљ, сјајне као жеравица.{S} Њихов поглед продираше оштро у саму душу човекову, и нема тог 
излаза из неке невоље.{S} У том му паде поглед на онај дуги планински венац, из кога се величан 
иновник? — рече срески шумар, и пренесе поглед преко својих слушалаца, да би се уверио: деле ли 
е сад.{S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обор 
рају као на зејтину.{S} Очи му, на први поглед, исказиваху неизмерну питомост и благост, неку б 
е светлост унутра, те се одмах, на први поглед, могло видети да је апсана празна.{S} Пред рупом 
, омалену, доста лепушкасту.{S} На први поглед могло се опазити, да су обе женске од онога реда 
рте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше не 
али да треба одважно издржати овај први поглед, па застадоше, не мичући се и не пружајући руке  
е...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово; поузда 
ме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурц 
и ма где, само да избегне онај поносити поглед, који уништава човека. </p> <p>Ђурица је имао на 
p>— Како, болан — прошапта он, бацајући поглед на Пантовца, чије се груди одизаху као мехови. — 
Еј!«... узвикне он болно и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво и мирно ћутећи корача п 
! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед дужином зида, одједаред застаде и узвикну: </p>  
огледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{ 
еда га некако у косо, необично... и тај поглед не обећаваше никаква добра... </p> <p>И као да с 
а Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му зас 
, разумеде његов узвик и управи дуг нем поглед на величанствену слику пред собом. </p> <p>— Ја  
осном охолошћу; али један такав Станкин поглед, у коме би он могао прочитати оне исте изразе, к 
о нарочити разлог, са кога је избегавао поглед Станкин.{S} Свачије друго туђење он је враћао од 
 мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упирао поглед у помрчину, па напослетку махну руком и обори гл 
 врачају...{S} Па нека их...« и паде му поглед на једну младу жену, која га посматраше не дишућ 
та ћеш ту, бре? </p> <p>Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрву присебности и  
расла воћем и житом, брдашца, што су му поглед миловала још од детињства му; маме га оне равне  
та хартија.{S} Извадивши половину рама, погледа напоље и сва му се крв следи, окамени се...{S}  
и викну... — Стој! </p> <p>Човек стаде, погледа у пружену пушку, која се још могла у сутону опа 
 унутрашње осећање.{S} Једаред застаде, погледа око себе, па уздахну, као човек који не може да 
а. </p> <p>Полицајац, онако од прилике, погледа у једну страну крова и рече: </p> <p>— Дед’, Ђу 
некога...{S} Митар је полагано преврте, погледа јој затворене очи, прислони ухо на груди, па ст 
 очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој ме 
а.{S} Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — следи се... </p> <p>Там 
хладнела срца, које говори о неверству, погледа га још једном пажљиво, болно, мученички... па о 
ш.... </p> <p>Станка стеже зубима усну, погледа га некако у косо, необично... и тај поглед не о 
> <p>Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гласом, који 
кроз густо жбуње, па застане преплашен; погледа свуд око себе, па, видевши да га обмањује рођен 
га необичнога предосећања и зебње...{S} Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њ 
ави на вратима суха увенула старица.{S} Погледа их својим немим старачким погледом, и наједаред 
ко пријатно... </p> <p>Она се прену.{S} Погледа око себе зачуђено, и не видевши никаквих остата 
о од истине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он  
о себе, па се наже над Станком, која га погледа као кривац покајник. </p> <p>— Стале, тако ти с 
 одговори он и поцрвене. </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: како  
зати цело своје осећање. </p> <p>Она га погледа, разумеде његов узвик и управи дуг нем поглед н 
жући рам са хартијом. </p> <p>Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да  
лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радисав га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, звец 
, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне...  
олу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакрити  
ваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме. </p 
ад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то био там 
 полиције ни пандура, не боји се туђега погледа... и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе  
нестаде онога обичног, подмуклолукавога погледа, и на лицу јој, први пут после дугих година зас 
Вујо оде...{S} Нема више онога грознога погледа, који сече као ножем, од кога су стрепили најве 
душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да по 
ором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка. </p> <p>Станка није била  
то?... — и Ђурица жудно, ватреним очима погледа свештеника, очекујући повољна одговора. </p> <p 
е као зубни бол...{S} Он иђаше узверена погледа, страшљиво управљена у помрчину, отворених, осу 
обом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погледа накрај видокруга, откуда се помаљаху ретке пауч 
Готово плашљиво, раширених очију Ђурица погледа попа.{S} Ова страшна мисао, која му досад не до 
ст, блаженство, срећа... </p> <p>Ђурица погледа Станку и очи му остадоше приковане на њој: отку 
ћи да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро за 
 записом говорио о рају и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се живи?...{ 
p> <p>Ђурица се још више осоколи, па је погледа озбиљно и одговори: </p> <p>— Не шалим се, срећ 
? — запита она брзо. </p> <p>Капетан је погледа. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу погодити?... 
клонише се у гложјак и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ об 
ој! — викну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још  
ући да их ко позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само састави руке младенцима, па се обрте  
блесаво стајао пред механџијом, сети се погледа Пантовчева и речи његових, сети се свега... и и 
 прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако  
вршисте ли? — запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор. </p> 
ше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, да о 
 на похару. </p> <p>Ђурица се насмеја и погледа Станку. </p> <p>— Она то и тражи једнако — рече 
 <p>— Како ти кажеш... — прошапта она и погледа га мило, својим великим и сјајним очима. </p> < 
Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. </p> <p>— Море, много је то: неће сва 
 </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, 
еда га лукаво. </p> <p>Ђурица застаде и погледа га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p 
остали свет. </p> <p>Ђурица се подиже и погледа је зачуђеним раширеним очима. </p> <p>»О чему т 
а и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. </p> <p>— Зар си још овде? — запит 
 да скочим!...« и он се полако окрете и погледа иза себе... двојица држе конопац чврсто.... </p 
ну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшно зликовачко лице. </p> <p>— Прво ти  
.{S} Ђурица се издиже полако на прсте и погледа на онај прозор испред куће.{S} Очи му прелетеше 
таде у срцу...{S} Окрете главу навише и погледа Митра...{S} Све му је сад јасно... </p> <p>— Ди 
мен, сагореваху....{S} Она се исправи и погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, р 
. </p> <p>Станка се прену, рашири очи и погледа га зачуђена. </p> <p>— Зар баш тако,? — рече му 
ече му Вујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p> <p>— Не помињи ми то, молим те. 
С таквим изразом појави се пред кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препредености 
{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа какав су утисак учиниле његове страшне речи. </ 
д ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, заносн 
еле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене једро развијене руке. </p> <p>Станка нехот 
о?{S} Кажи ми слободно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. </p> <p>— Што?.. 
сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу раз 
 </p> <p>— Жива била! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци. — Сад можемо т 
{S} Иза једнога жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је  
орио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погледа га право у очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, 
 <p>— Копај овде — рече писар одлучно и погледа Ђурицу.{S} Разведри му се лице, кад виде Ђуричи 
Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гл 
разним судовима. </p> <p>Ђурица плану и погледа Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао 
ј кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. </p> <p> 
ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погледа га лукаво. </p> <p>Ђурица застаде и погледа га  
олицајци! ... — рече он као уз реч, али погледа Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чича, к 
... да их, онако старински, смело у очи погледа..{S} И она зна да више никад, ни једној од њих, 
еда...{S} Јест, баш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не волим о 
, и са неким светитељским достојанством погледа зликовца право у очи и одговори му: </p> <p>— О 
е свлачи.{S} Станка га једним тренутком погледа, па опет обори очи, гледајући у његове каљаве ц 
и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онда, првих дана...{ 
 Станку повољно. </p> <p>Станка га само погледа, па прође напред и потрча тако брзо, да Пантова 
p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снуждено погледа Станку. </p> <p>— Да идеш, за ноћас, код Јова — 
 и одважности да их слободно и отворено погледа.{S} Још ниједан момак не могаше поуздано казати 
 луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер  
е последњи тренутак.{S} Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху сакривени другови, и там 
опрезност... </p> <p>Наједаред случајно погледа низ равно поље, и крв му се следи од страха, шт 
ш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, без с 
лонио. </p> <p>Она подиже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али виде 
 напротив, стреља очима и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати му у душу и в 
е корака до реке.{S} Наједаред Пантовац погледа у лево, па, видевши оно, чега се највише сад бо 
таци. </p> <p>— Ене де! — узвикну кмет, погледав новце. </p> <p>»Пропао!... пропао!... робија.. 
/p> <p>— Зар си још овде? — запита она, погледавши га право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да с 
и. </p> <p>— То је мука, — рече Ђурица, погледавши мимогред Станку — али опет, да покушамо.{S}  
лан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавши је страсно. </p> <p>— Видео си да смо радили 
жење повољан одговор, он дође к себи и, погледавши капетана право у очи, одговори одлучно: </p> 
 се, море, негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. </p> <p>— Од муке, мој старче, 
, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледавши случајно у двориште, угледа тамо два човека, 
 да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледавши још једаред Ђурицу и видевши га добро распол 
ему се појави други, бунован пандур.{S} Погледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро  
и ме мало! — одговори она збуњено и, не погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака. < 
 устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и  
, пошто се напи воде из крчага. </p> <p>Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опа 
ујући неку лукаву препреденост. </p> <p>Погледавши младића, баба се наже над ведрицу, захвати в 
евојке се све дале у кикот, па, како се погледају, зацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђав 
{S} За њим, све у стопу, трчаше Станка, погледајући чешће у лево, откуд се чуло викање и пуцњав 
само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледајући само навише уз пут, од куда је имао доћи ос 
е баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим 
т луди, који га до јуче нису честито ни погледали.{S} Он није заборављао ни то, да је ова послу 
идим Добросава, где скаче у поток...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за рук 
па се сети да је учинио погрешку што је погледао у кров, кад се обратио Ђурици.{S} Нареди те из 
ао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању у очи, али се старао да не мисли  
живео.{S} Она, која га није хтела досад погледати, сад се разговара са њим и још како: шали се. 
 ногу, мртав Пантовац.{S} Страх га беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на место ње  
је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати није смео.{S} Заносна ватра љубавне страсти о 
 ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погледати, кад се навикне на ове варошке...{S} Али неће 
отила се, те не смем никоме своме у очи погледати... оца наљутила...{S} Јест, то беше онда у за 
е никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати... и све то због њега.. и ако он воли да се ш 
лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — помисли Ђуриц 
љене на њега, и више их никад није смео погледати.{S} Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хва 
</p> <p>— Хоћу, велим, да могу слободно погледати сваком у очи.{S} Што да ме називају свакојако 
: »Знамо; зато се и зовете власт«... па погледаху где би се могао још који напад извршити. </p> 
{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у очи? </p> <p>— Ја ти рекох једном, па  
у се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље 
ати други човек.{S} Али такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под ч 
ружи пушку.{S} И они обоје поустајаше и погледаше уплашено из свога заклона.{S} Шуштање долажаш 
е кнезу: — Шта велиш? </p> <p>Одборници погледаше зачуђено, кнез се намршти, па приђе попу и ша 
 соби остадоше Ђурица и Станка. </p> <p>Погледаше се обоје, и док им се погледи не састаше, миш 
 Камо девојке? — викну капетан. </p> <p>Погледаше сви по дворишту. </p> <p>— Да није оно... — р 
викао сносити оне значајне и подругљиве погледе сеоске младежи, који се њега тицаху.{S} Он се с 
ква друга излаза. </p> <p>Ђурица је све погледе обрнуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, 
а јој на лицу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и  
S} Та она је тако лепо видела оне чудне погледе, који се не могу ни снити ни замислити. — Бар о 
</p> <p>Погледаше се обоје, и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети једно к друг 
ко његове главе, наступише у њему други погледи на његов живот, задатке и поступке.{S} Досада ј 
S} А куд одоше они... с онаким страшним погледима?...{S} Нема их, ово су други«... </p> <p>Људи 
 прочитати оне исте изразе, које чита у погледима већине девојака и момака, такав поглед не би  
е уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погледом, и очекиваше одговор не дишући. </p> <p>— Како 
обори очи пред оним строгим, испитљивим погледом...{S} Као да су обојица осећали да треба одваж 
расну природу, али је он, једним благим погледом својих великих очију, умео да прикрије ту особ 
у. </p> <p>Ђурица застаде; једним брзим погледом разгледа положај и, не мислећи више ни о чему, 
а.{S} Погледа их својим немим старачким погледом, и наједаред јој прелете радост преко лица, ко 
оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. </p> <p>— Зар ти остави хајдуковање, па сад в 
ледајући да се не сусретне са Ђуричиним погледом. </p> <p>»Овај готово не крије шта хоће — поми 
! ... — одзива се он, лутајући нејасним погледом преко гомиле глава, окренутих к њему. </p> <p> 
човекову, и нема тога, који би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се ва 
знало, и опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </p> <p>— Стезали смо га и за гушу, 
ковце, трже се и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан.{S} Истога тренутка дохва 
епечене свињетине.{S} Идући путом, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, као и д 
 стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђаше пред п 
бу ради њихове користи. </p> <p>Ђурица, погнуте главе и бледа лица, слушаше ове необичне речи,  
о ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други панд 
ми слободно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. </p> <p>— Што?...{S} Шта ће 
пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опанака 
 да га мора примити без размишљања, без поговора; јер он сам не може ништа смислити, а добро ув 
ћу се после са њима накусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и  
викну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој н 
 свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p>Вујо се насмеја,  
о севање очију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним трагом свих сеоски 
с, где их је, на оној чистини, најлакше погодити из пушке, и река која кривуда између потеса и  
ићу, ма око барјака се никако не могоше погодити.{S} Извириваше сви редом на прозор да разгледа 
а Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио.{S} Није му ни првина, не бо 
леда. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она поменула, тако ће и бити« па 
оварати — рече Ђурица, па оде. </p> <p>»Погреших што слагах — стаде Вујо мислити, — Сад ће он с 
змисли се мало, па се сети да је учинио погрешку што је погледао у кров, кад се обратио Ђурици. 
можете!{S} Дакле, случајно учинио једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бо 
да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то  
а зликовца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. </p> 
овек, издиже гомила влажне земље, једна погурена старица приђе тој хумци, паде на свежу меку зе 
урица уђе. </p> <p>Једна плавојка, мало погурена, јасних и светлих очију, жива и страсна израза 
а Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало погурена старица, збрчкана лица, зелених лукавих очију. 
сли он, обрће главу и види слабу, суху, погурену старицу где му прилази... »Што је овака?...{S} 
 </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и постај 
им женским светом.{S} Још за ово време, под утицајем каквих лепих очију, он се могао изменити,  
ећања и зебње...{S} Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пре 
очи. </p> <p>»Ух, бруке!...« узвикну и, под утиском разноврсна осећања: стида, срџбе, бола — не 
сети пут, лежећи на мекој росној трави, под зеленим и густим наткриљем букова лисја.{S} Груди м 
 Добросава. </p> <p>— »Ја стојим, вели, под прозором и чекам... ћутим тако, док он одједанпут и 
и к високој розги, пободеној у градини, под којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до позната  
необичним сјајем и он, готово несвесно, под утицајем овога лепог осећања, пође ближе к прозору  
>После пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам  
као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је седео. </p> <p>— Мора да су црвљиве ове ка 
еше поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под једном кржљаком, дивљаком, наместише постељу.{S} Па 
здаваше велику срчаност и одважност.{S} Под ниским, испупченим челом, сијаху два црна ватрена о 
чинила сам све што је он хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна добра мати, како с 
ајући густе, прогрушале брке. </p> <p>— Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој стар 
јући неку отегнуту и једначиту песму, а под њима журно корача усамљени бегунац, зверајући око с 
 тамо у магловиту недоглед... </p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћн 
њено нежно, зелено, младо лишће прелива под топлом и јасном светлошћу сунчевом.{S} Жиле повукле 
ирка и расхлађује, а трава шушти и пада под оштрим челиком... </p> <p>Наједаред косачи се прену 
ошама, к судници. </p> <p>Кад се изређа под записом сва читанија, народ заседе у совре, које су 
смехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. </p> <p>— Води га! — викну капетан  
аковано?...{S} Руке и ноге приковане за под, за шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... ве 
буде сину на терету.{S} Лети се наимала под надницу на лакше радове, зими гребенала, прела, тка 
вако? — рече Станка и седе крај њега на под. </p> <p>— Што, Стале? — одговори он и пребаци свој 
зор са дворишта, рам се скрха и паде на под... </p> <p>— Предај се, не гини лудо! — викну неко  
</p> <p>Станка запали свећу, па седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До те 
а не видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и овако  
рата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде према Ђурици. </p> <p>— Шта ти уради, сок 
} Где се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S} Новици остаде још толико свести, те уг 
 мисли, поздрави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погледа на 
но мора бити, јер знам, кад је оно попа под записом говорио о рају и паклу, он све погледа у не 
/p> <p>Одређена четворица заузеше места под прозорима.{S} Још једаред прегледаше магацинке, па  
ли се он много више бавио давањем новца под интерес.{S} То је од вајкада најпоузданији начин бо 
а са стране у страну, као добра пшеница под снажним ветром.{S} Велику муку имађаше среска послу 
превелика усрђа, беху позавлачили главе под клупе.{S} Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху ногама 
на је две ноћи сачекала поноћне петлове под осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна. 
а, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву.{S} Трчао је више од часа, па м 
Ђурица, па опет угреја иглу и забоде је под други нокат. </p> <p>— Што не говориш, псино једна, 
. </p> <p>Станка нехотично подвуче руке под одећу, па се учини још радозналија, али тако, као д 
 причају.{S} Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелица Плескоњића, која им п 
волвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором право у теме, па окиде...{S} Пуче револвер 
ка, и спаја село са потесом.{S} Саже се под један трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волове,  
p> <p>Сунце беше давно изгрејало, те се под његовим зрацима преливаху и блистаху поља и њиве, о 
аме, која пријатно шушкаше и угибаше се под теретом његова тела.{S} Тако пролежа без једне мисл 
их кровињара, завејаних снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровова снежну 
лајаше пси, који беху везани испод куће под амбаром. </p> <p>— Опет је јунад у кукурузу — рече  
 видевши кроз мрак човека, који стајаше под прозором. </p> <p>— Ја сам...{S} Симо. </p> <p>— Шт 
} Нисам се шалила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрамотила своју кућу и име, кад сам  
ка у годинама; једнога је знао цео срез под именом Мите Сремца.{S} Он се наимао у сваком селу н 
ића у своме домашају потраже, ухвате, и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу«.{S} Панд 
 га је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне плашње. — Ја морам сад знати на чему с 
ам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском ових необичних догађаја, који се све више г 
 да ме нико не види!...« И разумевајући под тим »нико« своје сељане, нарочито му се издвајаше у 
 младости по пучини недогледа, лутајући под притиском бурних ветровитих осећања... </p> <p>Да л 
 ти мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шта ти говориш!... — плану Ђуриц 
литију потребне ствари; сврши се спомен под општинским записом, па се кретоше крстоноше.{S} Кад 
, коју врши кмет.{S} Онај сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. </p> <p>—  
 изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке.{S} 
ајао од друштва и огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас по 
лице. </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима.{S} Нешто ми се ноћас једнако причињаваше 
А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше  
 на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа 
 корито за појење стоке, подметула руку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне 
ну Симову руку и забоде му усијану иглу под нокат једнога прста. </p> <p>Симо стаде грчевито тр 
 би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитна посла до газ 
ече Митар, видевши неку црношарену масу под врљикама. </p> <p>— Она је, убијена!... — повикаше  
млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; звецкају огрли 
лу на средини храма, где стајаше старац под епитрахиљем и преврташе журно неку велику књигу. </ 
који је израстао пред судницом. </p> <p>Под записом, великим брестом што се разгранао пред судн 
, као по команди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, стојећи, извади дувањару и стаде да 
виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему половину од добити, јер сад је зима на пра 
овори Пантовац, севајући очима бесно. — Подај и њој што у руку — рече он загушеним гласом, глед 
ојићи, Илија, Никола, Јово... </p> <p>— Подај им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи 
е он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S 
е, које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, па с 
лавом на густо гложје, које се раширило подаље од стазе, на којој они стајаху. </p> <p>— Што ћу 
д би то било потребно ради статистичких података, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{ 
о је вазда доколенице, повезане шареним подвезама, о којима су висиле по три кићанке, а преко д 
це са девет разнобојних пруга и памучне подвезе за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђур 
оседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, стојећи, извади дувањару 
 нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурн 
још им нађи адвоката...{S} Лези, бре! — подвикну затим Сретену, који се очас пружи по откосу.{S 
ом с голим ножем. </p> <p>— Паре дај! — подвикну Ђурица и замахну ножем. </p> <p>— Хоћу, брате, 
њен у раме, Пантовац опсова страшно, па подвикну: </p> <p>— Бабетино једна!{S} Надао дреку као  
 Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— Доле косе! </p> <p>Све косе попадаш 
е весело и слободно, певајући песме или подвикујући на стоку, нико се не боји полиције ни панду 
заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајд 
азвијене руке. </p> <p>Станка нехотично подвуче руке под одећу, па се учини још радозналија, ал 
 ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а он 
аке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: а 
ели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пик и подели... </p> <p>После једнога часа прође улицом Симо  
 нам шиљати преко Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну он одј 
{S} Жао му оноликих пара, што си их сам поделио јатацима, криво му што си отишао без његова зна 
о рубац.{S} Према такву стасу Ђурица је подешавао и своје покрете.{S} Корачао је брзо и лако, а 
е и своју ретку снагу, па је према томе подешавао и своје држање и одело.{S} Као сиромах није с 
о се у страну и наслонио леђа на Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу 
 пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла се зелена отава.{S} По њој се поређали млади ко 
те бар она гледа...{S} И, ако можете... подигните ми један камен на гробу... </p> <p>— Јединче  
авиле, штрбну мало угажене траве и опет подигну главе, очекујући музару... </p> <p>Прве вратниц 
читанија, народ заседе у совре, које су подигнуте око записа.{S} Свако племе имало је своју сов 
а се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у пространу дворишту кошеви за кукуруз, ст 
трашило, које се помаљаше из те таме са подигнутим ножем.{S} То је страшило добро познао и разу 
очео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнутом руком, укочен, блед, нем...{S} Писар скочи с 
с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица по 
S} Један наточи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у 
Жандарми, онако исто озбиљно и свечано, подигоше другу чашу. </p> <p>— Ова друга за лаку земљу. 
 ме — вели му загушеним гласом. </p> <p>Подигоше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге је 
 после дужега разговора. </p> <p>Станку подиђе нека топла језа, и осети како јој се мења лице,  
>Ђурица се саже уз дувар испод прозора, подиже руку са револвером и окрете цев тако, да гађа он 
агушама.{S} Сретен, који бејаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да с 
отераше пред собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и шаренице, истресе једну трубу плат 
...{S} Као да није ни капи сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На једној постељи спава Митар, на друг 
скочи у страну од разјаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу 
се из сна; разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку.{ 
е, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — ок 
оје се дотле беше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пош 
 на улицу, а другим на поток.{S} Новица подиже један проштац, те се провукоше кроз ограду обоји 
ознајете господина Миту? </p> <p>Ђурица подиже главу и јетко се насмеши. </p> <p>— Тсс... позна 
ст, не говори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге.{S} Перје кукурузно зашушта и затим се ч 
, он даде знак као и јуче.{S} Новица се подиже испод једнога дрвета и махну му руком. </p> <p>— 
им, кô и остали свет. </p> <p>Ђурица се подиже и погледа је зачуђеним раширеним очима. </p> <p> 
 и тресну о земљу...{S} Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. 
нце одскочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се положају у коме се нађе, али 
он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. </p> <p>— Доле ту кустуру! — цикну 
а рукама кошуљу да се припије уз тело и подиже очи... </p> <p>Ужас!...{S} Свих пет грлића пушча 
рата.{S} Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано 
им нову светлост на овај догађај.{S} Он подиже главу, и са неким светитељским достојанством пог 
— Дижи то! — викну Пантовац. </p> <p>Он подиже новчаник и опет га пружи унапред. </p> <p>Ђурица 
{S} Они не опазише, али Пантовац лагано подиже главу и ослушну, па, кад се шуштање понови, он с 
оварамо с тобом! — викну Радован и опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по н 
иза њих повика: </p> <p>— Стој! </p> <p>Подизаше главе и упрепастише се, видевши Ђурицу и Панто 
је нешто опасно — рече Радован. </p> <p>Подизаше се и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при 
ста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који мени помажу. </p> < 
и се своје слабости, и у исто време као подлежући душевном и физичком умору, који га је савлада 
зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му се одговор тако допаде, да већ по 
гао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подметач, који су сигурно његови претходници, ради исто 
, он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне.{S} За тре 
код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, подметнули? </p> <p>— Не знам, господине... </p> <p>— Д 
p> <p>— Не знам ја.{S} То су ми зацело, подметнули они што ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица 
стила на дрвено корито за појење стоке, подметула руку под точак, па гледа како се разбија воде 
пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. </p>  
око крајева очију, које издају лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно н 
{S} Одједном јој нестаде онога обичног, подмуклолукавога погледа, и на лицу јој, први пут после 
оје дете, па то му је!...« </p> <p>Пред подне Станка замаче за шљивар испод куће па отуд оде пр 
ји владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознати.{S} Капци, на  
, Радован одлучи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао  
нако, како је у истини било. </p> <p>По подне стигоше кола са спроводницима, писаром и доктором 
е девојака и момака, такав поглед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица 
а.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе толико нечувено унижење, које би стајало у сушт 
какво издавање!{S} Али ко ће ’наке муке поднети? </p> <p>— Ти их немој подносити, ко те гони да 
а беше страх од самоће.{S} Кад окретоше подножјем Венчаца, оном шумовитом страном, зачуше пред  
носи туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусно јело од те стоке...{S} То га је вукло на 
аке муке поднети? </p> <p>— Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... </p> <p>— Како...  
 је у младим годинама, испитујући своје подобности, носио добош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо 
еска врати у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да с 
рочито заостаде од њих, док не измакоше подоста.{S} Напунивши ведрице, она их, као какву играчк 
хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка 
тепено и навикао сносити оне значајне и подругљиве погледе сеоске младежи, који се њега тицаху. 
</p> <p>Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— О, бр 
егаваше сваку помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога непрестано и ок 
рови сјајна сунца!... </p> <p>Ови зраци подсетише га да размисли о положају своје апсане.{S} Ус 
затим се чу тихо звиждање, које највише подсећаше на пиштање ухваћена миша.{S} Ђурица дахну душ 
се срце стеже, па се с неким радозналим подсмехом обрати Јелици: </p> <p>— А, белају, па што кр 
Пипајући зид и спотичући се по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну мало и куцн 
.{S} Дигоше се и остали, само остаде на поду он, непомичан, непокретан... </p> <p>»Шта се ово в 
пијанке.{S} Обе жене и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешким пијаним сном.{S} Вазду 
та и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко је то? — запита груб женски глас изн 
 се сви изопијаше, полегаше по застртом поду.{S} Где се ко нашао, тако се и спустио на под и за 
ећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печена меса, неке кр 
ибере задуго... </p> <p>Али, пролежавши подуже време, поче се опорављати.{S} Сети се воде, јер  
па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с Новицом у село, право Матовој кући. </p> <p>»А о 
на раме и, мислећи о свему што је чула, пође кући. </p> <p>»То је човек — размишљаше она уз пут 
>Јово, видевши да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко д 
есно, под утицајем овога лепог осећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се мо 
> <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, застајући понегде да разгледа шта се р 
ожају своје апсане.{S} Устаде са сламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и — о ср 
 повуче га тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, претрча сеоски пут и заву 
ћи, не размишљајући више о своме плану, пође журно, готово трчећи, к општинском путу...{S} Гроз 
</p> <p>Ђурица разумеде шта се ради.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заиг 
Ђурицу дарну ова кметова осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се з 
јдемо унутра — рече Вујо и окрете се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде наредити што имамо  
ђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође кући, загледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђу 
 рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд 
> <p>Ђурица окрете ка Венчацу, а Новица пође истим правцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, сад си на 
се докотураше до постеље...{S} И Ђурица пође једној постељи, али га издадоше ноге...{S} Поможе  
} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед дужином зида, одједаред за 
 по шибљу да беру лешњике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} 
авлачећи јелече од сукна. — Боље што не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, па,  
Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола и пође пешице поред старца, а кола одјурише напред и за н 
ва и страсна израза, устаде иза стола и пође насусрет Ђурици. </p> <p>— Где си, Мишо; камо се?  
траву.{S} Митар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> <p>— Немој... остави то, моли 
 </p> <p>— Шта зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не 
Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом. </p> <p>— Маро!... о Маро!.... — викну 
ка где му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он ста 
чувши никаква одговора, покупи оружје и пође напред.{S} После неколико минута опет звизну, и да 
, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се н 
о протиче испод Радоњића кућа, одвоји и пође сама.{S} Путом само Јелица весело причаше, а Станк 
p>— Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што пара? —  
своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе р 
ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома  
ајде за мном! — рече им, па се окрену и пође око стола, певушећи неку песму кроз нос.{S} Кум и  
шум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од куће од родитеља, од  
 лица ових простих људи, па му одједном пође нешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S}  
 неочекиванога поздрава. </p> <p>Сретен пође уз њу. </p> <p>— Ја, знаш, обилазио пшеницу, па ви 
итар и гледа некуд у страну. </p> <p>Он пође, надвири се над раком, па стаде... </p> <p>»Шта би 
чки... па обори очи, окрете се и полако пође к вратима...{S} Полако ухвати руком дрвену ручицу  
а нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заго 
 очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. </p> <p>»Шта ово ја чиним?« — по 
евари, и он заспа. </p> <p>Изјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде код Вуја. </p> <p>— Да ми одвој 
 око поноћи, узнемири се стока.{S} Овце пођоше и окретоше главе низа страну.{S} Станка се полак 
раму и метну у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше сви к општинској судници.{S} Баба Мара затвори с 
 Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше сузе из очију. </p> <p>Збуњен, уплашен, изненађе 
ути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом упорношћу. 
 и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скам 
јави се сјајно црвенило, као од огромна пожара, па му се зраци размицаху све више и све даље, д 
анка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачком округу, где му допадоше још триста дуката. 
незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. </p> < 
Вујо, па, затварајући прозор, додаде: — Пожури, да стигнеш пре сванућа. </p> <p>Легнувши у пост 
е наплатим с оним пакосником. </p> <p>— Пожури се, што брже можеш.{S} Али добро отварај очи: он 
бишту. </p> <p>— Потражи, моје дете, па пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу испод шљива 
 ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — проговори она после краће 
 својевољно издавати остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Новиц 
послетку безнадежно махну главом, па се пожури са спремањем.{S} При самом облачењу написа наред 
71_C13"> <head>XIII</head> <p>Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем дога 
, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Врбљане, пред 
мо чупавим крилима...{S} Он се стресе и пожури уз брдо... </p> </div> <div type="chapter" xml:i 
p> <p>— Та ма’ни, човече!{S} Само се ти пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипајући по мра 
ао велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. < 
 обрте се капетан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли јахати? 
p>— Доћи ће и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта 
ујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се пожурио!{S} Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад 
о било.{S} Имамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с  
шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, који 
 па се онда сви троје окретоше потоку и пожурише низ брдо. </p> <p>— Само да пређемо потес пре  
ам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хладна...{S} После закопају у земљу и готово! 
овим широким плећима и снажним мишицама позавидели би многи атлети од заната.{S} Ушавши у собу, 
е може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила негде у папрати. </p> <p>Непомузене овце бл 
днути, а неки, из превелика усрђа, беху позавлачили главе под клупе.{S} Кад одоше хајдуци, ови  
дех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте позадружна, јади је убили, таман да загреје ’ваке старц 
 Ништа не можемо учинити...{S} Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми поште 
 ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице. </p> <p>— Па...шта велиш?... </p> <p>Она обо 
а учини Марко, и он се заинтересова, па позва ковача да опет, истим начином, изиђе из апса.{S}  
 потру, па сад продаје крмачу.{S} Људи, позвани позивом, дошли да присуствују продаји, коју врш 
ише. </p> <p>— Како нема?{S} Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. </p> <p 
е се искупило доста народа.{S} Попа већ позвао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко ће  
вратити Станку и завити јој рану, треба позвати општинску власт и Станкине родитеље, треба виде 
цу, збуни га, те не умеде одговорити на поздрав, ни понудити госта да седне. </p> <p>— Хо, људи 
веома изненадила од овога неочекиванога поздрава. </p> <p>Сретен пође уз њу. </p> <p>— Ја, знаш 
есно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без поздрава: </p> <p>— Где ти је мајка? </p> <p>Ђурицу дар 
а га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица ост 
баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је нежним осмехом, затури главу весело и прође 
риближи. </p> <p>— Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добра ти сре 
Ђурица. </p> <p>— Добро јутро, момче! — поздрави га писар. </p> <p>Ђурица прекорачи праг, па ст 
руштво и седе. </p> <p>— Добро јутро! — поздрави се капетан, седајући за сто. — Чујем ја још из 
еке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздрави сестру, Спасу... нека те бар она гледа...{S} И 
 нам је најпотребније — рече он, чим се поздрави с Јовом, који се изненади његову доласку. </p> 
та«.{S} Нађи газдарицу Јулу и кажи јој: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ниш 
кло ракије. </p> <p>— Послао ти Митко и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те  
.. — рече он, дижући своју »шлафкапу« и поздрављајући капетана, који нешто туробна изгледа дође 
/p> <p>Ниједне мисли у глави...{S} Лице позеленело... очи се рашириле, да искоче из станишта... 
оше хајдуци, ови само мрдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу, показујући тим да се не и 
еру лешњике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јо 
едбе државне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће 
е то шала...{S} Шта је било, јесу ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра морам  
па сад продаје крмачу.{S} Људи, позвани позивом, дошли да присуствују продаји, коју врши кмет.{ 
ости, иначе би му ово ново осећање само позледило ране и муке му увећало... </p> </div> <div ty 
он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође пр 
е нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе оружј 
«, али он одмах разумеде њено значење и позна глас онога, који је рече.{S} У другој прилици он  
аметне шала и прича, која се продужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра рубине, па 
тан стаде да саслушава грађане, који су познавали Пантовца.{S} Прибравши довољно доказа да је о 
оји би га издао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по изгледу, са заметнутом косом на рамену, иђ 
<p>— Откуд ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те зове да идеш 
скочи с места, и као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му се. </p> <p>— Гле, откуд т 
, вичним оком, љубопитно посматраше.{S} Познаде главног апсанџију Радисава, с којим је неколико 
, Ђуро, од Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? < 
 суднице и закључаше... </p> <p>Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... </ 
 с којим су се морали срести.{S} Ђурица познаде попа. </p> <p>— Поп! — рече он, и сенка некога  
 и још један човек, у коме после Ђурица познаде Вујова синовца, младића. </p> <p>— Шта је? — за 
ачу се глас испред куће. </p> <p>Ђурица познаде глас Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче, не чу 
И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже на гру 
о зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, који се одје 
неколико раденика у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних ж 
етњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па га запита: </p> <p>— Што ће ти 
е отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вујо, ја сам... — прошапт 
 се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспосленог апотекара. </p> <p>— Б 
ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да је острагуша.{S} Обе стајаху наслоњене уз ду 
 ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Твоје  
ко те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} Само се чув 
разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја... </p> <p> 
 по једну каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </p>  
бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p> <p>Одједном, као 
ву и јетко се насмеши. </p> <p>— Тсс... познајемо — проговори махнувши главом у лево, хотећи ти 
, шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ познајете господина Миту? </p> <p>Ђурица подиже главу и 
— запита га старац. </p> <p>— Зар ме не познајеш, газда Јанко?{S} Догонио сам ти ономлане мерте 
</p> <p>— Јок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена,  
и друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p> <p>— Сад 
че он. </p> <p>— Е, синовче, на муци се познају јунаци...{S} Није то шала...{S} Шта је било, је 
издизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« 
ише. </p> <p>Вујо се изненади, то му се познало на лицу, по коме падаше слаба светлост свећице. 
ица и насмеја се пријатељски, као стари познаник. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па 
итивао, и ако је сваки од његових нових познаника могао с поуздањем тврдити, да на души овога п 
се да не заклиноше. </p> <p>— Стари смо познаници.{S} Ха-ха-ха! ... — одговори Пантовац и стаде 
проведе мало обична разговора са својим познаницима, он омекша.{S} Кад је, мало пре, излетео из 
« Откако је учинила први корак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на дог 
ме ће то бити... па сад продужују старо познанство.{S} Јест, то је.{S} Али опет: који ђаво њу с 
</p> <p>»Боље што се чини невешт старом познанству, сад ми је то лакше и згодније... баш га не  
о срдито, узимајући гарабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на н 
им се ја... </p> <p>— А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ  
/p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. </p> <p>— Зар ни 
осећао у себи раније, пре него што је и познао Вуја... још онда, кад је почео да размишља о све 
дигнутим ножем.{S} То је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежну стра 
{S} Журно улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља на с 
шао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладна планинска 
ом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} Сагн 
ше преко некакве слике, која му је тако позната и тако блиска, али се он не зауставља на њој, в 
еприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава.{S} Неки пут је и сам бивао принуђен да  
у се свакога часа, а појединости напада познате су, већим делом, свима.{S} Ипак се нестрпљиво о 
у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му црте строга и одлучна лица, он не изгуби ниш 
 чопори стоке и разлеже онај једначити, познати му звон меденица, који му душу разгаљује...{S}  
ца!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрву при 
црно кљусе и на њему онај сигави, добро познати му капут Милутина механџије, који се повио на к 
е махом они типски и Београђанима добро познати земљорадници Палилулци, или вредни и сиромашни  
шене похаре, неким нарочитим, само њему познатим начином, ставио до знања капетану, да су похар 
о познато.{S} Не може сит да се нагледа познатих му места, као да је годинама од њих био одвоје 
да стаде да их опрема на посао.{S} Осим познатих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека у год 
по селима.{S} У неколико округа било је познато име Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђ 
ом шумовитом страном, зачуше пред собом познато звиждање, знак њихових јатака.{S} Обојица се за 
на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа познатих му места 
у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи. </p> <p>Сунце се тек рађало, кад се Ђури 
ван и Коста сами, не очекујући да их ко позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само састави ру 
 збуњено. </p> <p>И поп их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, немаде куд,  
е Никола враћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћ 
 узбуни се цела среска кућа.{S} Пандури поизлеташе, како се који нашао у то време: неко босоног 
би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би 
азуме шта значе руке за човека, сад тек поима њихову праву драгоцену вредност. </p> <p>Одмарају 
. </p> <p>Станка се зачуди.{S} По своме поимању, она није до сад сматрала себе за кривца. »Ко ч 
е!« Само апотекар показиваше, да га ова појава не зачуђава, јер његово лице доби израз као да ј 
м оквиру, изгледаше јој као ванземаљска појава, као она светла јуначка лица из наших песама, ко 
м приликама.{S} Беше то стасита и ретка појава.{S} Висок, снажан младић, широка чела, густих по 
уричино.{S} У први мах је ова загонетна појава наљути, али пошто се неколико пута понови, стаде 
, а ово му је већ обична, добро позната појава.{S} Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљу 
, и не видевши никаквих остатака од ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било 
ајући од свакога звука, од сваке људске појаве на улици.{S} Журно улази у кавану и, видевши сва 
да, кад вранац устукну испред изненадне појаве Ђуричине. </p> <p>— Доле с коња! — викну Ђурица  
ена.{S} Видео је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао и ишао им на руку, но ј 
 неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.{S} Његова необична озбиљност уп 
е на дворишту пред кућом.{S} Иза Букуље појави се сјајно црвенило, као од огромна пожара, па му 
} У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, д 
на, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, он претходно направи значајан израз л 
е се врата на среској кући и на њима се појави Радисав.{S} Стаде лено пред вратима, завуче руку 
{S} Отвори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично дебелом руком  
е собе сухо слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима суха увенула старица.{S} Погледа их с 
p>Ђурица му исприча.{S} За онога што се појави из шуме, не могоше смислити ко је. </p> <p>— Бић 
спрату, из пандурске собе, и на њему се појави други, бунован пандур.{S} Погледавши на улицу он 
ао да и нема ничега необичног у његовој појави. </p> <p>А Станка му задаваше највећу бригу.{S}  
 леже и стаде да размишља о овој чудној појави. </p> <p>»Па каква је то девојка?...{S} Зацопала 
о ме, Перо, сад ћу. </p> <p>Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То б 
што је дуго тражио.{S} С таквим изразом појави се пред кућом и погледа Ђурицу, који не беше вич 
.{S} Прљаво слушче са масном запрегачом појави се на вратима. </p> <p>— Дај нам Дарвина! </p> < 
јну промену на Ђуричину лицу, кад се он појавио отуд из вајата.{S} Размисли се мало, па се сети 
 све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш 
це и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним 
 све јој мисли беху заузете овом чудном појавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.{S} Нароч 
што се више она старала да ову необичну појаву себи објасни, у толико је више мислила о томе и  
офијом.{S} Кад је утврдио тај генерални појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим п 
у беху извешани револвери, фишеклије за појас и за ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и још м 
 рече он загушеним гласом, гледајући на појас Ђуричин. </p> <p>Ђурица извади револвер и даде га 
де у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од Станке, 
з друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на Марка. </p> <p>Станка леже сва на ту  
чно.{S} Опасивао је око себе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, н 
 сад... — муцаше он, вадећи рубац испод појаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Рук 
ту и белу кошуљицу и потпасала га новим појасићем... обула му нове црвене ишаране чарапе и опан 
аху два дечка са заденутим пиштољима за појасом и један човек осредњих година са пребаченом шеш 
тима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ г 
ше јадник једнако, претурајући руком по појасу. </p> <p>Ђурица приђе, истрже му рубац и развеза 
 пред судницу.{S} Он и пандури за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском  
ога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако... </p> <p>— Шта си окупио једнако с тим 
им Пантовцем очекују се свакога часа, а појединости напада познате су, већим делом, свима.{S} И 
S} Она се наместила на дрвено корито за појење стоке, подметула руку под точак, па гледа како с 
о јаловица и јагањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара му  
, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један се во узнемирио од оба 
 он креснувши оком на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби остадош 
у ми повезане очи. </p> <p>Свештеник га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој  
д законом не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од његове намере не може ништа бити, па, да б 
> <p>— Лези!{S} Лези! </p> <p>Станка не појми одмах на кога се односе те речи, па се у трчању о 
шке гађају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате  
ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало речи појми њен положај, па хтеде да се користи оваким њеним  
женство и таква страст, да она одједном појми све.{S} Весео и срећан осмех заигра јој на лицу,  
ће да ме убију... да ме убију....« и он појми значај те мисли, опет му пројури нека електрина к 
ову, исказану мисао, она га уплаши, јер појми да је мисао истинита и правилна. »Јест, зацело, ј 
е иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побе 
ма озбиљна ствар. </p> <p>Капетан одмах појми, да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беш 
ма уздржа да не изазове младића, јер је појмио његово душевно стање.{S} Он му само рече озбиљно 
ло дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека  
 само могао досећати, али га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисли он. — Пфуј,  
врше што пажљивије... </p> <p>Са таквим појмовима о моралу Ђурица је ступио у свет.{S} Он је др 
ошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш ли уст 
труја свежега, хладнога ноћнога ваздуха појури кроз отвор, право на њега, и он удахну свом снаг 
таде разговорнији и веселији.{S} Крв му појури живље по телу, а пред очима стаде да се хвата он 
е на предње седиште, ошину бичем и кола појурише.{S} Требало је на сваки начин да стигну калуђе 
ега тицаху.{S} Он се стараше само да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране дав 
 мученичке... </p> <p>»Ко зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине...{S} Краљ 
 Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S} Ради тога Новица ће се сакрити, 
а тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући се 
а. </p> <p>— Стани дер, зликовче, да ти покажем како се заводе поштене девојке! </p> <p>Станка  
Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S} Издржи та 
вратнице отворише се нагло и на њима се показа Милета са револвером.{S} Видевши зликовце у гоми 
аве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те он не пропусти нијед 
S} Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа руком на стакло. </p> <p>Кад помену капетан осуд 
е може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико о 
ко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раширило подаље  
рише сасвим...{S} Слаба, бледа светлост показа им унутрашњост куће, опазише одмах место, где че 
згледаше где би још ударио.{S} Јатак му показа трговачкога вересијаша из Београда, који се враћ 
је кући, однео своје лепе мале чворке и показао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка начин 
нији од жандарма.{S} Ономадашњи догађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада је први п 
стара јогунаста самовоља, коју је вазда показивала према оцу, па, нашавши се увређена у дубини  
бични гости: и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили, као кртице,  
 да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га ова појава не зачуђава, јер његово ли 
стајаше црна гар, по негде обрисана, те показује иа том месту трагове пламена.{S} Очи му беху о 
овела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му  
мо на дувару приковано — одговори кмет, показујући очима на ону објаву среске власти, која је п 
огама, на позив својих суседа да изиђу, показујући тим да се не интересују оним, што је иза њих 
<p>— Ђуро, пољуби овај свети крст...{S} Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа  
д ти то знаш? — одговори он, и одмах се покаја што овако лакомислено запита. — Шта имам да ти к 
ли — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих,  
Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов дати — рече му свештеник, 
е се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао би се вратити, јер му ни кривица још ни 
се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те 
над Станком, која га погледа као кривац покајник. </p> <p>— Стале, тако ти свега што ти је најм 
 поуку: да се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао м 
сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S} Али сад то на страну, па ми реци шта мисл 
је ни било места: један куршум иза трна покварио би и однео собом све планове и жеље...{S} Исти 
есан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље  
>Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа и пе 
вори апотекар. </p> <p>— Дајте пандуре, поклаше се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас оно 
азирати небо, које се, као црн џиновски поклопац, надвило над овом шумовитом котлином.{S} Тишин 
 не зна како изгледа то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чи 
 Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на кмето 
одупирао, клонуше, што је значило да се покорава и слуша.{S} Митар одвоји један од конопаца, шт 
брак, те такав човек, велим, чини онаке покоре и злочинства и на ономадашњој и јучерашњој похар 
ксималној висини, па су опет они чинили покоре.{S} А пре тога метали су и на точак, и тада је б 
га изненади и ублажи ова попустљивост и покорност његовој вољи.{S} То беше за њега новина, нешт 
ва му; маме га оне равне и непрегледне, покошене зелене ливаде, по којима се белуцају чопори ст 
ер иза паса.{S} Не чекајући други његов покрет, Ђурица истога тренутка баци своју дугу пушку, с 
 помисли он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После дугога читања, отац Симеон, 
значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмис 
е посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сваку особину чуднога јој стаса.{S} Кад би је о 
о ћутање.{S} Ни једне мисли, ни једнога покрета!... </p> <p>Наједаред, усред тога гробнога ћута 
ута.{S} Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који би га издао.{S} Неки сељак, кога он позна 
.{S} Тако пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро 
једнако уз њега, поред сваке мисли му и покрета... </p> <p>Али сад, кад угледа она четири жанда 
.{S} Тишина! ...{S} Ни једнога звука ни покрета... </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до кућ 
рише и одмах склопише... тело се дрмну, покрете се од ударца куршумâ... зацрвени се кошуља на г 
 се! — викну једна глава, и челична цев покрете се... </p> <p>Ђурица се саже уз дувар испод про 
такву стасу Ђурица је подешавао и своје покрете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при том нека 
ваки кутић, стаде да чини неке необичне покрете: час мрдне једним раменом или пружи руку у напр 
S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не д 
и натраг по томе, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом се она ба 
нежне равнице, преко белога бескрајнога покривала, тамо у магловиту недоглед... </p> <p>А под њ 
есмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све лице испод очију на ниже. </p> <p>Н 
влажна магла, те заогрнула својим лаким покривалом целу ону долину, којом се, у дужину, пружила 
крила и заклонила својим моћним зеленим покривалом...{S} Гле, шушти и бруји ту та планина, носи 
 местанце, заогрнула својим непробојним покривалом куће и улице, притисла саму земљу, па стоји  
пава.{S} Сагнувши се над њим, повуче за покривач и зовну га по имену. </p> <p>Мато скочи с мест 
ече он. </p> <p>— Чек’ да наместим твој покривач — одговори Новица, па оде те навуче поњаву пре 
з икаква реда разбацане беле, ћерамидом покривене кућице; оне вире и једва се распознају у густ 
а месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђурица, пребаци 
га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених, кућица, што тону у зелену мору од воћњака,  
овом главом: навуче се густ, непробојан покров преко бескрајна плаветнила, па ти се чини да ник 
има. </p> <p>Не чувши никаква одговора, покупи оружје и пође напред.{S} После неколико минута о 
е наже сунце ниско над заходом, девојке покупише рубине и разиђоше се у село разним путовима.{S 
на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз прозор, али се на стак 
S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти све 
мисли Ђурица, па леже на њену постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, 
ак, стаде први, и по упуству капетанову покуша да види јесу ли закључана врата.{S} Стаде на пра 
ћи да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па га запи 
е се она предаде сва, без протеста, без покушаја да размисли о свом стању.{S} После онаква живо 
одитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину самовољу.{S} Видели су д 
— Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти п 
гледавши мимогред Станку — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе за њега, 
аки је, који је бивао на твом месту, то покушао, па не иде.{S} После неколико месеца повуче га  
 курјака где се привлаче обору.{S} Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се у 
 <p>Кмет опет уђе у кућу. </p> <p>Прође пола часа.{S} Писар попуши неколико цигара, па устаде и 
а дугу и страшну причу... </p> <p>После пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше 
ро се учини да је заспао. </p> <p>После пола часа Мато устаде и зовну га полако. </p> <p>— Ђуро 
а сакрива лице од некога...{S} Митар је полагано преврте, погледа јој затворене очи, прислони у 
 у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада она пијана мора... </p> <p>Писар стаде в 
<p>За овим се обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљише низ равне ливаде, а повезани косачи 
сти« — сети се он попових речи и, идући полагано уз поток, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја 
а. </p> <p>— Пст, да ниси писнуо!...{S} Полази напред! — викну један од нападача, и Никола осет 
убрадачу... </p> <p>...{S}Из груди опет полази нешто врело и необично... јури кроз грло, али не 
 истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица се т 
— Сутра, ја како.{S} Али нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба сти 
р? </p> <p>— Љута гуја! </p> <p>Ђурица, полако и опрезно, оде пред кућу.{S} Беше све мирно.{S}  
е вичан томе послу. </p> <p>Кренуше се, полако, опрезно, пазећи на сваки корак, на сваки миг... 
ли, метни ми руку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочека 
окрете се и полако пође к вратима...{S} Полако ухвати руком дрвену ручицу на вратима, очекујући 
а, али се она више не обрте назад...{S} Полако обиђе прочевље, око кога спаваху чељад, напипа к 
рисуство човечје с оне стране капка.{S} Полако, тресући руком, одговори на куцање.{S} Капак лаг 
ам играча, некако се необично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде да 
ти, господски син, богаташ... </p> <p>— Полако-те, море, ви одосте на друго, — проговори месни  
>После пола часа Мато устаде и зовну га полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну га он неколико пута, па 
ка неколико пута хладном водом, па онда полако пређе поток и ступи у поље. </p> <p>Ђурица скочи 
ерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав кра 
жиш другу... </p> <p>Јово изиђе из собе полако. </p> <p>— Море, прођи се комедије, кад ти кажем 
е карата.{S} Кад сврши игру, он се диже полако, као човек који не зна куд ће, па се упути улицо 
p>Шта ли ће сад?...{S} Ђурица се издиже полако на прсте и погледа на онај прозор испред куће.{S 
кретоше главе низа страну.{S} Станка се полако придиже испод губера и, после кратког чекања, уг 
> <p>Кад се друштво заговори, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење, које га је више пр 
 ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окрете и погледа иза себе... двојица држе конопа 
м своје вреле, једре образе.{S} Тако се полако издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, к 
ључаницу на кућним вратима, извуче је и полако отвори тешка растова врата...{S} Јово јој нешто  
 мученички... па обори очи, окрете се и полако пође к вратима...{S} Полако ухвати руком дрвену  
p>— А, Ново? — обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да 
ицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њихове замке, а после«... и не доврши  
кајте. </p> <p>— Пандур...{S} Дошли смо полако до његова стана; разгледам прво положај куће, па 
 Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. </p> <p>— Добро — одговори онај из помрчи 
е сад — рече му писар — пази да опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она  
 не може тако.{S} Морам ја то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да 
 Пантовац и Новица.{S} Последња Двојица полегали су у корову, што је израстао по ђубрету близу  
ш. </p> <p>— Како то? </p> <p>— Шта сте полегали кâ зечеви, кад су људи далеко од нас. </p> <p> 
p> <p>Напослетку, кад се сви изопијаше, полегаше по застртом поду.{S} Где се ко нашао, тако се  
 лепу мученицу«. </p> <p>Тада сви троје полегаше и ућуташе. </p> <p>Ђурица, легнувши на леђа, у 
едно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и полегаше на меку зелену траву. </p> <p>— ’Натема вас би 
а и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне вране, и од крештања безазлене свраке...{ 
им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена 
иза себе и он напреже сву своју снагу и полети низ поље, као на крилима.{S} Већ се приближио пр 
н оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — рече Вујо и окрете с 
на срамота.{S} Ту још може помоћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пу 
 су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно 
Откуд теби, момче, ове ствари? — запита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинск 
е и кучине! умеша се Живко писар, стари полицајац.{S} Какве прилике и воспитаније, какви бакрач 
епрестано у врх својих опанака. </p> <p>Полицајац, онако од прилике, погледа у једну страну кро 
о да се сад путује, док спавају господа полицајци! ... — рече он као уз реч, али погледа Ђурицу 
рошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно учинити »физ 
о дознао? </p> <p>— Распитивала је јуче полиција за тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, али и они  
и подвикујући на стоку, нико се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погледа... и он  
оћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ова младеж не чува! </p> 
ем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми имамо друштва у Смедереву и Шап 
, стаде да пише два извешћа, духовној и полицијској власти.{S} У оба извешћа старац исприча опш 
} Али, ако си заслужио пороту, не чекај полицију...{S} Пасош ти можемо набавити.. </p> <p>— Има 
ли.{S} Дознавали су из раније за намере полициске, па су се сложно старали да их осујете.{S} Ак 
е београдске. </p> <p>Кад дође чиновник полициски да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану  
оскудици здраве душевне хране наслађују полициским билетенима, којима их ваше господство тако р 
м столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, претрпану свежњевима хартија, стајаше писар Мит 
латном (с пандурске постеље), а на њему половак шљивове препеченице, која игра у стаклету као к 
овина заклонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, прелива 
х и сјајних ватрених паоца, од којих се половина заклонила за високу гору, а друга половина бли 
амо је тај један прозор зазидан више од половине.{S} То знам добро, запазио сам толико пута...« 
што одсеца чивију, којом су спојене обе половине карике...{S} Неки људи пружају руке поред њего 
>Ђурица скочи и помоли се из заклона до половине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на другој зав 
 се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста о 
довољити: од толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш«, који се обично сматра као с 
а убила! </p> <p>Станки застаде осмех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се мо 
гачку клупу са наслоном, која заклањаше половину прозора, па извади цео рам са хартијом.{S} Али 
 коме је разапета хартија.{S} Извадивши половину рама, погледа напоље и сва му се крв следи, ок 
ле га мораш заваравати.{S} Подај и њему половину од добити, јер сад је зима на прагу.... треба  
застаде; једним брзим погледом разгледа положај и, не мислећи више ни о чему, потрча из све сна 
 довољно узрока да скрива своје стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, ни 
ек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио је на звер, коју непрестано, с места на  
Јест, знам то — рече Ђурица, схватајући положај хајдука, који се удаљи од свога посла. </p> <p> 
ома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као на обичан занат, који је, истина опасан, ал 
ајући несвесно, заборављајући и на свој положај и на сваку опрезност... </p> <p>Наједаред случа 
 догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да ови 
 концу.{S} Тада је потпуно схватио свој положај, јер дотле му је све још изгледало обично: виђа 
гађај.{S} Капетан у мало речи појми њен положај, па хтеде да се користи оваким њеним стањем рад 
 полако до његова стана; разгледам прво положај куће, па ми се учини сумњиво једно прозорче, шт 
 за дуго повратити из онога насмејанога положаја. »То, дакле, није био сан?«... помисли она, и  
е прилике наведоше га на мисао: да овим положајем осигура себи и своме другу будућност.{S} Сад  
укуљу, па брижно мишљаше о себи и своме положају.{S} Једнога се зла опрости, а стотине других,  
 Због тога је и избегавао мисли о своме положају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизве 
И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бур 
се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пија 
 се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица п 
<p>Ови зраци подсетише га да размисли о положају своје апсане.{S} Устаде са сламе, пође к прозо 
 десној, опруженој низа се руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши револвер, прескака 
овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?...  
а је гомила народа крај пута, на једној положитој рудини, са које се лепо види цела варошица са 
</p> <p>— Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се са 
шено. </p> <p>— Шта је то? — запита она полугласно, осврћући се око себе. </p> <p>— Пст, не гов 
p> <p>— О, ала ово смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи воде из крчага. </p> <p>Погле 
не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно, као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да је мој  
</p> <p>— Јово, јеси ли ти? — запита он полугласно, кад се они из кукуруза приближише. </p> <p> 
ном. </p> <p>— Шта ти је данас, јеси ли полудео!...{S} О каквом убиству ти говориш? — одговори  
е. </p> <p>— Ђуро, шта је ово?{S} Ја ћу полудети!...{S} Докле ће се овако? — рече Станка и седе 
/p> <p>— Камо се, за невољу?...{S} Хоћу полудети ’вако сам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} 
сање. </p> <p>— Камо се, по Богу си?... полудех од муке — рече он. </p> <p>— Е, синовче, на муц 
сту, поседаше. </p> <p>— Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавши је страсн 
Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то п 
укао своје танке плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујући од себе такву п 
 човека, који необично изгледаху у овој полутами.{S} Ђурицу нехотице обузе језа; он опружи пушк 
{S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и п 
а и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. </p> <p>— Ене де! — узвикну кмет, погледав но 
ће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> </div> <div type="chapter"  
грла«. </p> <p>Кад се дохватише чистога поља, потераше брзим каријером...{S} Само се чује потму 
преко улица, преко стогова, преко чиста поља...{S} Ђурица слатко спава после синоћне пијанке, в 
вади цео рам са хартијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога пр 
} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је  
ра има још какво одељење. — Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепљено хартијом; 
а шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке.{S} Прозор се лагано и опрез 
од његовим зрацима преливаху и блистаху поља и њиве, окићене росним капљицама, које се по брежу 
цу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на во 
н шатор, израсла хладовита китина...{S} Поље се прелива и трепери јасно зеленило младе траве, к 
е га у недра, па искочи са Пантовцем на поље. </p> <p>Истога тренутка грмну пушка код великих в 
, извади рам из окна и промоли главу на поље. </p> <p>— Ко је то? — запита лагано, видевши кроз 
и на ново склониште, окренуше обоје низ поље ка Брезовцу. </p> <p>Ђурица је још раније, за врем 
он напреже сву своју снагу и полети низ поље, као на крилима.{S} Већ се приближио првим шумарци 
 један део сунчаних зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворен 
<p>Наједаред случајно погледа низ равно поље, и крв му се следи од страха, што му изазва ова из 
шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније.{S} Тако стиж 
м спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље, које пресеца поток, угледаше коњаника, с којим су 
м, па онда полако пређе поток и ступи у поље. </p> <p>Ђурица скочи из заседе и, зверајући десно 
де, не дроби ту — одговори Станка и оде пољем, ступајући замишљено и узбуђено... </p> <p>...{S} 
ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се пружа више вароши.{S} Напред јахаше капе 
Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се лепо чуо  
у једини гласници дана, који владаше на пољу срећноме свету.{S} Како су мили и драги сужњу ови  
ва густа и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видело,  
 никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било е 
га јој стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где,  
о се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су радили сељани му, а увече је 
али су да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. 
 га обузима стид, ужас. </p> <p>— Ђуро, пољуби овај свети крст...{S} Покај се бар сад, пред ови 
 опет иде и гледа некако у страну...{S} Пољуби се са њим, па се исправи. </p> <p>— Силази сад,  
а мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он потресеним гласом. </p> <p>Свеште 
е бих! </p> <p>Испише чашу заједничку и пољубише се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да проб 
тко, а затим повика из гласа: </p> <p>— Помагај! </p> <p>Ђурица се уплаши.{S} Стадоше да му дрш 
ку да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочито Сретен.{S} И сам 
<p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разне стране) преко улице и пот 
 он.{S} Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив пред законом.{S} Крив 
се из народа. </p> <p>— Доста, бабо, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђурице и предаје дру 
 твој корак по селу, али им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чу 
тио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђаво помаже!« — помисли капетан, улазећи у двориште. »Али не 
одједнако дели међу све људе, који мени помажу. </p> <p>— То је, вала, право...{S} И ако хоћеш  
истину? — запита и кмет. </p> <p>— Тхе, помало...{S} Јутрос малко почесмо.{S} Него, хоћете ли в 
смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам 
у од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад’, стићи...  
 се са Ђурицом. </p> <p>— Стражарите ли помало? — пита Ђурица смешећи се. </p> <p>— А ја... сет 
ла по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се отимала од немаштин 
смешећи се. </p> <p>— А ја... сеткаримо помало, ет’ ... </p> <p>— Продајте нам два пурењака. </ 
 се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и 
ена погледа накрај видокруга, откуда се помаљаху ретке паучинасте кудеље сивих и беличастих обл 
та, осим једно једино страшило, које се помаљаше из те таме са подигнутим ножем.{S} То је страш 
трани собе, у којој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, олепљен, уместо стаклета, дебелом хартиј 
ас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше,  
— и показа руком на стакло. </p> <p>Кад помену капетан осуду, Ђурици заклецаше колена, обузе га 
а ређа његове злочине... </p> <p>Кад се помену његово разбојништво, извршено над Сретеном у лив 
!... — узвикну Ђурица, кад се у пресуди помену Краљево име.{S} И одједном му се очи обртоше низ 
и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лиц 
{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она поменула, тако ће и бити« па одговори: </p> <p>— Јесте, 
ца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни организатор и управник свих хајду 
јица ћуте као заливени, само им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају на прсте...{S}  
ка. </p> <p>А Ђурица остаде са некаквим помешаним осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и 
 <p>Весеље и право душевно задовољство, помешано са побожном збиљом, сија на сваком лицу...{S}  
 А где ли је Станка?...{S} У селу, кажу помилована... а, то је оно лепо... помиловање!...{S} Да 
 робију за опасне крађе и, после брзога помиловања, које су му »пријатељи« умели испословати, п 
кажу помилована... а, то је оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми 
 тамо... иза њега негде, где ли...{S} А помиловање му не слази с памети никако... оно је једнак 
да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и ка 
 те му, на име мајчино, написа молбу за помиловање, и он с великом пажњом испрати молбу на пошт 
а суду да не будеш осуђена, израдићу ти помиловање... </p> <p>— Немам ја посла са судом...{S} Н 
кује....{S} Што то?...{S} Да није дошло помиловање, па неће још да каже?...{S} Али онда ме не б 
како помишљао о смрти и упорно се надао помиловању.{S} Чудан је и тај разлог његову надању.{S}  
уше сложно: </p> <p>— Господи, Господи, помилуј нас! </p> <p>Напред иђаше крст и са њим упоредо 
ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — вич 
 је ухватити само једну реч, коју чешће помињаше: бјеси... па се непрестано домишљаше шта Му ТО 
а њим и погледа га љутито. </p> <p>— Не помињи ми то, молим те.{S} Хтео сам се после изести од  
теме претвориле у девојку. </p> <p>— Не помињи зло, молим те, — рече она крстећи се. </p> <p>—  
што му над главом стајаше, и он се лако помири са својим стањем.{S} Овај састанак пред судницом 
низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће из руке, па опет стане да слуша пресуду. 
{S} Како му је далека и страшна била та помисао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад је слуш 
 канџе дочепа.{S} А он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше посл 
положаја. »То, дакле, није био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} Видећи је он 
убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме користити?...{S} У том  
арије. </p> <p>»Ала живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не ра 
шуму. </p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чистини, него у соби 
млаз низ потиљак. </p> <p>»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препо 
а гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљивије да ослушкује оно 
, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар ц 
огао појмити. »Зар и то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојник, а осећа. 
</p> <p>»Ја црна живота, мајко моја!« — помисли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, 
и пред једном. </p> <p>»Баш сам луд!« — помисли он, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да  
 </p> <p>»Као да им сам ђаво помаже!« — помисли капетан, улазећи у двориште. »Али нека, имам у  
ратиће се она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђурица, па леже на њену постељу и покуша да зас 
се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« — помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пушку за напад. 
м Ђурица стаде. </p> <p>»Хвала Богу!« — помисли Ђурица.{S} Он се плашио само тога првога питања 
пре суда....{S} Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. < 
дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а не 
.{S} Сад видим да ми је пријатељ....« — помисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је сва 
На коњу је, не може ме нанишанити...« — помисли они по гледа онамо у страну. </p> <p>— Предај с 
гледати, а већ после... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходни 
 им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и нека мучна зебња обузе јој душу. — »Он 
рица — хајдук!{S} Како то може бити?« — помисли она.{S} Пре две недеље су заједно на моби копал 
аде?...{S} Откуд тамо други хајдуци?« — помисли он, заборављајући да је мало час сам видео двој 
 за њима. </p> <p>»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђурица. »Венчање...{S} Прате ме робијаши! ...{S 
Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш  
веде човека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пред собом и  
чна радост. »То је оно!{S} Почиње се« — помисли она, обузета великим узбуђењем због ових необич 
ећи, па макар га заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков. </ 
сад нећемо као јутрос, зацело нећемо« — помисли он и задовољно се осмехну.... </p> <p>Тако дође 
ном. </p> <p>»Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно надање испуни му ду 
у, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна — помисли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S 
ће... </p> <p>»Да ли је жива, јадница — помисли он за мајку — или је и она заклопила уморне ста 
а га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље?« Али кад 
ких морала је бити Станка. »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на из 
 груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум  
/p> <p>»Овај готово не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или 
p> <p>»Нисам могла веровати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш, истина је.{S} Допадају му 
пак... </p> <p>»Ово он сад мене плаши — помисли Ђурица — само да му робујем, али нећеш!...« </p 
</p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој  
сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнаест.{S} Р 
 стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказ 
м...{S} А сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа могу одузети и одвести то ј 
оје исказиваху и неке његове најтајније помисли.{S} И њему је долазило све то на памет, али он  
ли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. </p> <p>— Откуд теби, момче, ове ствари? — зап 
аде на памет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово с 
ста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу  
е сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна његове рачуне и кр 
<p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако задаје страх... паметан је пус 
ва. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, али опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô в 
је било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако 
 посвећен у тајну, никад не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још какво одељење. — 
ања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замоли 
господине! — одговори он и седе за сто, помичући и намештајући тешко гвожђе, којим су му ноге о 
ше звече... смеј, кикотање... нико и не помишља на опасност.{S} Ђурица пребацио руку преко сусе 
 све то друкчије изгледало онда, док се помишљало.{S} Сад, кад се нашао пред стварношћу, изгуби 
себе као хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућење, на рад 
ити.{S} Истина, док се одлучивао, он је помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије и 
ишта. </p> <p>Али старац, види се, није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориште, пре него ш 
о нерадина и пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође 
? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Радован? </ 
у на пошту.{S} Од тога дана није никако помишљао о смрти и упорно се надао помиловању.{S} Чудан 
Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!...{S} Робија! о 
урице... — вели Митар и сагиње се да му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако тешње?...{S} Ом 
.{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру са Станко 
ној постељи, али га издадоше ноге...{S} Поможе му Митар с једним пандуром, те устаде, па га одв 
и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима.{S} Пантовац једнако ослушкиваше и одм 
{S} Ствари су код тебе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они неће оставити, док не издаш  
нам не умакне у ћелију.{S} После нам не поможе ништа. </p> <p>Али старац, види се, није помишља 
не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које 
куд, но продужи право к њима. </p> <p>— Помози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. 
ља се и викну обичним гласом: </p> <p>— Помози Бог, снахо! </p> <p>Жена, окрећући се к нему, пр 
корака од њега.{S} Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњани 
ени знак: — Пст! </p> <p>Ђурица скочи и помоли се из заклона до половине.{S} Обрнувши главу уз  
иће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво. </p> <p>— Јок, море,  
 необичан.{S} Најпре није смео ни главе помолити из собе.{S} Станка је излазила и набављала нај 
аћајући се са крваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин и један нападач допадоше тешких  
 свој план за напад на богата трговца у Поморављу.{S} На томе разговору затече их зора. </p> </ 
вши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе с 
ети срамоту своје куће, па се обрати за помоћ државној власти.{S} Услед тога постаде Ђурици неп 
 са њим ниједно злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу ти помилов 
 коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, 
ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да чека 
ви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо 
 Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} С 
о ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... </p> <p>— Како?...{S} Хвала ти, попо, до неба 
ежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђурица, прескачући лаким еласт 
 чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветника... 
, то је свега.{S} И кад овако, нарочито помоћу жена, привеже Ђурицу за себе, остајаће му од пох 
у, испод Јовове куће, беше се разредила помрчина, али се још није добро видело.{S} Тек се могло 
има тихо носи и веје хладна и црна нема помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... < 
е; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у собу. </p 
 Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једност 
ов...{S} И усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, који је д 
том. </p> <p>— Добро — одговори онај из помрчине и нестаде га. </p> <p>Ђурица с Новицом окрете  
оплина по целоме телу.{S} Очи му у оној помрчини засјаше необичним сјајем и он, готово несвесно 
ли-де видело, ослепићу у овој проклетој помрчини. </p> <p>— Што ће ти? — одговори Станка. — Как 
 нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини.{S} Први кораци одјекнуше необично у овом мрач 
Новица устаде, протрља очи, па, онако у помрчини, стаде да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да 
узверена погледа, страшљиво управљена у помрчину, отворених, осушених и врелих усана, онако као 
{S} Дуго је тако ћутећи упирао поглед у помрчину, па напослетку махну руком и обори главу, као  
срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен страшном јавом, у којој се он налазио. »Шта сам 
од себе сама...{S} И сад му се ређаху и понављаху у памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га шиб 
м по народу, тако ми самога Бога!...« — понављаше он у памети последње Николине речи и изазиваш 
ше на знак.{S} И с једне и друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мр 
ејо рођена и мајко миљена, ти си ми још понајвернија друга — рече он гладећи чутуру по боку и н 
рдио је да је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљи 
аса, или око њива, или око студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића.{ 
ас у народу, али је и у његову држању и понашању било нечега, што их одбијаше од њега. </p> <p> 
ране, које лако падаху пред ноге им.{S} Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном за 
е, по неки стог заостала сена, тамни се понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом том г 
ији но икад, пође даље реком, застајући понегде да разгледа шта се ради по њивама.{S} Спаде му  
се ноћас што год на земљи променило.{S} Понека врата зашкрипе, понеки точак на бунару заклопара 
ки неокречени кућерци од набоја.{S} Око понеке кућице нема ни толико дворишта, да се човек слоб 
ишта, да се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у пространу дворишту кошеви за куку 
љи променило.{S} Понека врата зашкрипе, понеки точак на бунару заклопара: то буновни и сањиви ш 
се, као и да не опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва  
, нејасно...{S} У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где  
о душа у јектичава старца.{S} Отвори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава,  
м плановима...{S} Незгодно му је што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му зг 
нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, реко 
 Јелица весело причаше, а Станка се тек понекипут осмехне, не знајући ни има ли места томе смех 
в картама — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике мршти, назва их философијом.{S} Кад ј 
м више белих сеоских кошуља, угледаше и понеку пушку.{S} Сад није било сумње да су опкољени пот 
ра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар оса 
н од конопаца, што их је за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној дв 
еће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас могу и гладова 
</p> <p>Једним лаким скоком, као ветром понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоумећи, не ра 
а се ухвати.{S} Само пролећу као искре, понесене бесним ветром....{S} У темену нешто игра једна 
дну хартију, пуну дувана, па каже: »На, понеси Јову«. </p> <p>— Па, узе ли? </p> <p>— Узех, ја  
нчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му новчаник. </p> 
ти...{S} Другови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим...{S} Слаба, бледа 
крете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда невољу свога газде, о 
 по двојица у реду.{S} Остале крстоноше понеше шта је ко имао: неко икону, неко свећицу, неко к 
усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше до места; спустише га више 
 зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, мучила се као ниједна друга!...{S} Оставих до 
 старице, да је видиш овако осрамоћену, понижену, уцвељену, па избачену напоље, избачену као ис 
ка. </p> <p>— Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада значајно. </p> <p>— Ножа н 
 душак... </p> <p>— Једном се мре!... — понови он своју стару лозинку, коју му сад жандарм напо 
јава наљути, али пошто се неколико пута понови, стаде да размишља о њој.{S} Досада је важила ме 
иже главу и ослушну, па, кад се шуштање понови, он скочи и пружи пушку.{S} И они обоје поустаја 
 и одговарајући на знак.{S} Звиждање се понови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрез 
се претворио у слух, кад се куцање опет понови.{S} Сад је, чини му се, осећао присуство човечје 
и за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра и тако редом...{S} А сад  
 Митар. </p> <p>— Лака ти земља била! — поновише жандарми и искапише чаше. </p> <p>— Хвала ви,  
и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у сво 
 </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикује он поново, прекидајући слабо и монотоно читање пресуде. </ 
ху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћности, да не беш 
 сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, који уништава човека. </p> <p>Ђурица ј 
ено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и јасика.. 
 венац, из кога се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по  
резирањем и неком, необичном за сељака, поносном охолошћу; али један такав Станкин поглед, у ко 
је и тражио!...« </p> <p>Беше превалила поноћ, кад Ђурица стиже с Новицом пред колебу у Матову  
е од ње растајати... </p> <p>Беше скоро поноћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци, отежући се  
да ми сад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чуј 
ао у бунилу, у врућици... </p> <p>После поноћи стиже пред среску кућу.{S} Умор је савладао јако 
 вечера узалуд.{S} Четвртог вечера, око поноћи, узнемири се стока.{S} Овце пођоше и окретоше гл 
p>— Које ли је доба? </p> <p>— Нема још поноћи, сигурно...{S} Лези, спавај; сутра морамо ранити 
 неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове под осојем, па не видећи ништа, врати с 
гозба.{S} Пандур је често доносио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пи 
едеш.{S} Неки трговци одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво. 
рво да вас стигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Но 
 наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће 
 уведе у собу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало х 
, те не умеде одговорити на поздрав, ни понудити госта да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово се 
 хлеба и печена меса, неке крпе и стара поњава, раширена преко сламе.{S} Тада беше јасно, какав 
се Мато са секиром у руци.{S} Прилазећи поњавама, он опет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши н 
 под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До те постеље стајаше мала четвртаста пећ, с 
а преноћишту.{S} Ђурица и Станка однеше поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под једном кржљаком 
, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе месту, гд 
вач — одговори Новица, па оде те навуче поњаву преко сламнога јастука и врати се за розгу. </p> 
 Ђурицу, навлачећи све више танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо који месец дана з 
оје лепе мале чворке и показао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка начини паприкаш« — реч 
а да почну играти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диж 
ашао што згоднију реч за своју мисао. — Поп има право, кажем ја...{S} Али то није све.{S} Него  
ести.{S} Ђурица познаде попа. </p> <p>— Поп! — рече он, и сенка некога детињега стида прелете м 
вој. </p> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p> <p> 
и! — одговори Ђурица збуњено. </p> <p>И поп их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају  
</p> <p>— Ти отимаш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што  
ла или преиначила ту страшну мисао, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубљ 
му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако  
вештеника. </p> <p>— Хоћу ја — одговори поп, осврћући се на Пантовца, који већ беше прошао. — С 
ије...{S} Крстоноше застају код записа, попа и Обрад отпевају што следује, урежу запис и крећу  
p> <p>Беше се искупило доста народа.{S} Попа већ позвао одборнике у заседање, па одлучује са њи 
а плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица носи  
лашљиво, раширених очију Ђурица погледа попа.{S} Ова страшна мисао, која му досад не дође на па 
лу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. </p> <p>— Како?{S} Кога то?  
аписом, па се кретоше крстоноше.{S} Кад попа очита последњу јектенију и Обрад му танко гласовит 
е к селу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни 
 су се морали срести.{S} Ђурица познаде попа. </p> <p>— Поп! — рече он, и сенка некога детињега 
о, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез прогов 
урице!{S} Болан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? </p> <p>Одб 
јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па узми још сто двеста д 
ио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чудно је то срде, које се  
чи раширише, узвераше се... »Шта ће мој попа овде?...{S} Откуда он...{S} Гле, и крст!...{S} Те  
е не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} Чим народ з 
јој соври стаде се молити Богу.{S} Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе.{S} Поче руча 
— Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа под записом говорио о рају и паклу, он све погледа 
ам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба добро отворити  
 ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} Због тога се м 
ије се тако радовала. </p> <p>После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, а к 
ар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гласом. </p> <p>Он преноси воштаницу и ц 
 куће?!... </p> <p>— Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи 
лука...{S} Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге  
а са зебњом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, ал 
: </p> <p>— Доле косе! </p> <p>Све косе попадаше, а косачи, пребледели од страха, гледаху зачуђ 
га грудима и стежући му руке... </p> <p>Попадоше на њега још тројица, четворица... начини се гу 
 Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да му открива своје работе 
трају именом његовим... </p> <p>— Ћути, попе! — викну Пантовац — за то ти нисам дошао.{S} Него  
ах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор.{S} У оним пукотинама, кроз које 
ици, ради истога циља, ту наместили.{S} Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред  
тим драгоцене мисли уваженога господина попе, мени се чини... ја бих рекао да он навраћа воду н 
емогуће, другоме је ишло лако; други се попео и повадио му чворке.{S} С најрадоснијим срцем отр 
у и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подметач, који су с 
е пред крстом, па га целива...{S} Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички 
, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто руча и н 
уцене за њихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Знаш ли. 
врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? </p> <p>— Само један прави пут имаш пред собом: д 
ајнички дршће.... </p> <p>— Опрости ми, попо!... — шапуће он нарочито, да га нико други не може 
моћи... </p> <p>— Како?...{S} Хвала ти, попо, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се са 
шко... </p> <p>— Мили ми се још живети, попо! </p> <p>— Јадан ти је такав живот, синко! </p> <p 
ти, болан брајко? </p> <p>— То не знам, попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не знам.{S}  
а да нисам рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није та 
аилази на лице. </p> <p>— Хоћеш у село, попо? — рече он благо, као обичан сељак, који је, идући 
... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{S} П 
и изгледао друкчији... </p> <p>— Е, мој попо... шта ћу, таква ми је, ваљад’ судбина...{S} Мало  
и жудно његов одговор. </p> <p>— Е, мој попо! ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем на к 
 правим и једрим церићима.{S} Зато се и попов поглед заустави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{ 
 с друге онај што носи кадионицу.{S} За поповим коњем, важно и достојанствено, ступа кмет, који 
орбу, ради њихове користи« — сети се он попових речи и, идући полагано уз поток, стаде да мисли 
/p> <p>Ђурица истрча напред, приђе руци поповој, па оде Обраду клисару, те узе од нега велику м 
и Сретен, весео и задовољан, приђе руци поповој. </p> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га  
а гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дворишту 
 чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад с попом? — промрмља овај незадовољан, јер беше гладан, па 
И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> <p>— Јок, не може! — одсече кнез. </p>  
манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити бе 
ак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онда полако пре 
е тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, веома волео и поштовао 
аше зачуђено, кнез се намршти, па приђе попу и шану му: </p> <p>— Зар из ’наке куће?!... </p> < 
авали ноћу, око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се разговори са њим.{S} Видећеш, он ће пристат 
едела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, па, види се, ни 
о убиство; али га изненади и ублажи ова попустљивост и покорност његовој вољи.{S} То беше за ње 
 узвикну апотекар, а његови слушаоци да попуцају од смеха таквој досетци. </p> <p>— Па добро, д 
кућу. </p> <p>Прође пола часа.{S} Писар попуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унао 
ели му озго један. — Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је он 
 мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свешт 
на постељу. </p> <p>— Што ли је то Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго... </p> <p>— И  
е госта, застаде. </p> <p>— Куд си тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђу 
p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта вел 
чин богаћења по нашим селима.{S} Кад му порасте Милета, најстарији син, поче да пати многу сток 
и, и видео да ће насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је било тако право и високо, да се ниј 
амети никако... оно је једнако уз њега, поред сваке мисли му и покрета... </p> <p>Али сад, кад  
а што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — продужи 
 Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио се велики број  
Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са јелом. 
.{S} И још тамо, на самом крају вароши, поред потока што пресеца главну улицу, чује се по неки  
ласје жита или струкове бела лука...{S} Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с 
а њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се лепо чуо разговор  
ку, која трпељиво и мирно ћутећи корача поред њега. </p> <p>Станка не зна шта се у њему збива,  
ише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. </p> <p>— Наопако, шта учинисте! ...{S} А н 
.{S} Како се тамни!... </p> <p>— А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </p> <p>— 
> <p>Седнувши на столицу и посадивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону ме 
ине карике...{S} Неки људи пружају руке поред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што па 
бивало.{S} Само кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколик 
ше, Пантовац скочи с кола и пође пешице поред старца, а кола одјурише напред и за неколико мину 
p>А Станка само слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој сад до 
т фркне ражљућени коњиц, а ветар звижди поред ушију... </p> <p>Капетан се осећа као ловац, који 
/p> <p>Смркло се.{S} Ђурица се провлачи поред сниских кровињара, завејаних снегом; грчи се под  
е к потоку.{S} Већ види како му се онај поред потока нагло приближује, чини му се да чује коњск 
и главу и некако неодређено махну руком поред уха, што се могло узети као да скида капу, а могл 
 баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би радио...{S} Проклето д 
икну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји 
ред сунчевим изласком... </p> <p>А тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелени потес 
p>Ђурица и Станка стадоше напред, једно поред другога, а иза њих се наместише Радован и Коста с 
које се још по мало протезаху по душеку поред гојазна и флегматична господара.{S} Фењери пред к 
а седе за сто, наслони пушку на постељу поред себе, па искапи прву чашу. </p> <p>Стадоше да се  
} У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шеварице, са којих опадоше неколи 
но бледило. </p> <p>Ђурица спусти свећу поред себе, узе једну Симову руку и забоде му усијану и 
ких стрела, које досад срећно пролетаху поред ње, једна се закачи и убоде је.{S} Она сама опажа 
удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магнет,  
остојанствено, ступа кмет, који пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно господа.{S} 
и подигла се зелена отава.{S} По њој се поређали млади косачи, па једначито, као по команди, из 
 да разгледају кандидате, који су се ту поређали, па напослетку изиђоше напоље.{S} Момчадија пр 
 њих се ставља јело; около ових треница поређане су друге за седење.{S} Имућнија племена дизала 
ј палилулској улици, на крају Београда, поређани су сниски неокречени кућерци од набоја.{S} Око 
озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне своју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још више о 
, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један се во узнеми 
ије наш обичај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не чекај полицију...{S} Пасош ти можемо набавит 
ледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш са другима, кад стане 
е јамачно јутрос отишао.{S} Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па на 
ре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да је посао свршен успешно, да су нашли новаца  
А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи?  
па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чистини,  
 да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жандарм. </p> <p>—  
насмеја, а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад беше т 
и чуђење. </p> <p>Седнувши на столицу и посадивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да 
ја...{S} Кад треба трчати и спремати за посао, кад треба што ујдурисати код власти и дознати, о 
еш дуго, не бој се.{S} Сутра, зором, на посао! </p> <p>Ђурицу нешто ледну, али он отера од себе 
ођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? </p> <p>— Мораћеш; нема ко други.{S} За овај пос 
ко.{S} Боље идите заједно. </p> <p>— На посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} 
 вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} Осим познатих нам Пантовца и Косте, ту беху д 
ве путеве за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче и 
S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. 
ослао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотина дуката, која  
 оде на свињац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би 
ад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од реда. 
ам часком што да једемо, па да идемо на посао. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да се испече п 
 десет дуката.{S} Морамо ускоро опет на посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи тра 
еш!...« </p> <p>— Јеси ли спремио какав посао?{S} Сад нам свима треба.... </p> <p>— Треба, исти 
је с Вујом, но му је само поручио да је посао свршен успешно, да су нашли новаца више но што су 
штву.{S} Унапред је већ одређен свакоме посао.{S} Стражарима су одређена места на вратницама дв 
 да сад тек засуче рукаве и почне прави посао. </p> <p>— Симо, ти сад окрени десно на Копљаре,  
д дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену 
ар га прекиде: </p> <p>— Хајде, продужи посао. </p> <p>— Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш.{ 
 који ће га стишавати и хладније вршити посао.{S} Због те његове плаховите одважности, Вујо га  
<p>— Мораћеш; нема ко други.{S} За овај посао требају ми поуздани људи — одговори Вујо одсечно, 
ји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. </p> <p>Постепен 
е Јово. — Зар она не може да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то... она само пр 
 за те ствари.{S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.{ 
/p> <p>Кога год видиш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, сваки чини оно што хоће и шт 
н био сељак, као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободно по  
{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18971 
е он — сад имамо један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Т 
у по Шумадији.{S} Изнајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше др 
о ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> <p>Старац се пр 
и о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, ако пристане Ра 
{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све леп 
Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да  
то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где си био целе 
, ја велим... како ћу рећи.. кад свршиш посао, немој нам шиљати преко Вуја, него нам ти сам под 
 прозор, као и овај изнутра.{S} Ко није посвећен у тајну, никад не би могао ни помислити, да из 
љиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично, и 
сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. </p> <p>— Па... кад није друкче,  
и, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. </p> <p>— За 
 За неколико дана нећу долазити, док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо чинити  
да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим.{S} Најзад се прибра, па приђе Ђурици 
 у забран, те у једном склонитом месту, поседаше. </p> <p>— Где си, болан; полудех од муке — ре 
 опрости! — рече он, па седе за сто.{S} Поседаше и остали жандарми.{S} Један наточи свакоме по  
савлада.{S} Завукоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантовац одмах извади пљо 
ече очима, те он ућута. </p> <p>Кад сви поседаше, Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста је било ч 
ти судити.{S} А сад седите сви. </p> <p>Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге под 
а места на вратницама дворишта, која ће посести споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изи 
 искаже и неко чуђење ради ове необичне посете. </p> <p>— Ђурђе — поче писар, гледајући га оштр 
и... </p> <p>Једаред га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору.{S} Беху прошли божићни празни 
/p> <p>Једаред Ђурица опази да се млађи посетиоци ове каване, увек у једно исто време, одвајају 
 беше никаква неповољност. — Хоћу ли га посјећ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да не пуца 
сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише се реке. </p> <p> 
а над овим тихим самостаном.{S} Хајдуци поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом...  
 Народ се диже, као на команду.{S} Људи поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Б 
 у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизги 
ом, па, не узимајући још ствар озбиљно, посла кмету наредбу, да девојку »одмах стражарно спрове 
и Јанко после краткога ћутања — траљава посла!{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не мо 
о да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос пр 
 чуда. </p> <p>— Хајдуци немају никаква посла с поштеним кућама.{S} Откуд се ти нађе с оном дев 
ромуца: </p> <p>— Море ништа.... његова посла! </p> <p>— Како ништа; то мора да се зна.{S} Ја с 
ћу му много, врло много од овога првога посла, само да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за пар 
положај хајдука, који се удаљи од свога посла. </p> <p>— Једини ти је пут, синко, да се вратиш  
сам. </p> <p>— Е видиш, само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!.. 
себе. </p> <p>— Што ћу, кад немам друга посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вировима! </ 
<p>— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дво 
ићу ти помиловање... </p> <p>— Немам ја посла са судом...{S} Нисам ником никакво зло учинила... 
у! </p> <p>— Море, децо, гледајте своја посла — одговара им онај с пушком, отресајући печен кук 
/p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође још корак натраг 
е да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Радован љутито, па се окрете и оде  
{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. </p> <p>Пантовац га пресече  
ик, и све... па опет...{S} Хм... женска посла — ђавоља посла!{S} Мораћу ја отворити очи, јер ми 
 опет...{S} Хм... женска посла — ђавоља посла!{S} Мораћу ја отворити очи, јер ми може начинити  
 Отуд морам на другу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица обори главу, 
S} А којим добром? </p> <p>— Имам хитна посла с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори в 
 шљивом, па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му д 
шчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату.{S} Дакле, п 
двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које  
атељи. </p> <p>Ђурица је имао пуне руке посла.{S} Требало је разделити новац јатацима, оставити 
Капетан не зна шта ће пре, пуне му руке посла: треба повратити Станку и завити јој рану, треба  
ли Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са великом, организованом дружином, којој је доса 
, не бери Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. </p> <p>— Ама јест то, него зн 
куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми имамо друштва у Смедер 
се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </p> <p>— Не бојим се код тебе  
у се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи 
«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо посла пред њега човека, који је имао на сваки начин да  
 </p> <p>— Море, дај што било.{S} Имамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, а Милош оде у подрум,  
<p>— Ништа, Ђуро... ето малко... вршимо посла — промуца кмет, пошто се прибра од првог утиска.  
округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скоро посла? </p> <p>— Мораћемо, ја како.{S} Сви смо се добро 
тотину клипова, кад убере њиву, па квит посла — рече кмет. </p> <p>— Је л’ тако, Јоване? — запи 
пет он добро напредује. </p> <p>Кад оде посланик за Новицу, њих двојица седоше да ручају и да с 
 чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— Послао ти Митко и поздравио те.{S} Вели: догонио си му  
ослао да се прикрада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прођ 
а срете свога Кленовичанина, кога му је послао јатак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше као у грозн 
тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп  
— Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти  
уја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p> <p>— Послао сам га  
и потиљак. </p> <p>— Потера!...{S} Вујо послао овога... — одговори Јово. </p> <p>— Казао ти чик 
 требати.{S} И онима у Војковцима треба послати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S}  
а и преобуке. </p> <p>— Све ћу ти сутра послати, а сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу дола 
реке... </p> <p>— Зар ти знаш куд ће ме послати? </p> <p>— Знам, ићи ћете у смедеревску Мораву. 
 те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. </ 
с мало проведеш.{S} Неки трговци одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти пра 
могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога од оних младића, да се прикрије у кукур 
јо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа око куће, па јој рекоше да и она по 
ше да приступе послу и раније.{S} Уходу послаше да се прикрије негде око куће, да би могао пази 
 збуни, не знаде шта да каже.{S} Једва, после дужега ћутања, промуца: </p> <p>— Море ништа....  
релом у мишљењу и осећању, тако и сада, после ових бурних и необичних догађаја, који се на брзо 
ле стајаше намрштена и озбиљна изгледа, после ове напомене значајно махну главом, као да би рек 
 да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, после онога необичнога састанка на реци, стаде са чуђењ 
C25"> <head>XXV</head> <p>Другога дана, после заласка сунчева, Ђурица иђаше косом, која везује  
>— Па хајде да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. </p> <p>— Зар ти нећеш са мном? </p>  
на, само нек пази на људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо посла пред њега човека, који ј 
 пусник!...{S} Мислим, знаш, да он сад, после Радованове погибије, нема ни једнога човека, с ки 
аливена. </p> <p>— Знаш шта, господине, после ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да  
само на литијама. </p> <p>Момчадија се, после барјака, највише граби за меденицу и кадионицу, а 
рах, још тежи бол... </p> <p>Најзад се, после тешких напора и страха, бегунци нађоше у Смедерев 
ени. </p> <p>— То ти је казао прекјуче, после састанка са Новицом? </p> <p>— Јесте...{S} Претио 
дина варошка улица.{S} Петлови ућуташе, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гран 
танка се полако придиже испод губера и, после кратког чекања, угледа два велика курјака где се  
е осуђиван на робију за опасне крађе и, после брзога помиловања, које су му »пријатељи« умели и 
а пут. </p> <p>Зора већ забелела, а он, после оволиких злочина, још није ни тренуо.{S} Морао се 
ута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим н 
шом, одговори истим знаком и задовољно, после безузрочна страха, седе на постељу. </p> <p>— Што 
_C9"> <head>IX</head> <p>Државна власт, после неколико дана, прогласи Ђурицу за хајдука; растур 
После онаква живота у родитељском Дому, после необуздане самовоље, којом је обележавала сваки с 
и сваки зец!...« </p> <p>У такву стању, после непрекиднога јурења целога часа, стиже Вујовој ку 
ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? </p> <p>— Ни једнога 
а идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </p> <p>Капетан је разгле 
 Јока, бледа, па пожутела, хладна...{S} После закопају у земљу и готово!...{S} Ништа, као да ни 
у кутлачу и сркао докле год траје...{S} После је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључк 
 довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизати и падати, док не дође до кра 
ратио до Главице...{S} Пита за све..{S} После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те  
и како куршум звижди и улеће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњ 
о, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— 
говора, покупи оружје и пође напред.{S} После неколико минута опет звизну, и далеко пред њим у  
лазила и набављала најпрече потребе.{S} После се упозна са Тимом Банаћанином, који је становао  
а твом месту, то покушао, па не иде.{S} После неколико месеца повуче га опет нека сила у гору,  
о, већ зна се... они мене у томруке.{S} После испитуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, к 
а начина да се искобеља из сиротиње.{S} После, кад својим оштрим и проницљивим умом оцени свет  
 тренуо.{S} Морао се негде одморити.{S} После краћега двоумљења оде к Јову. </p> </div> <div ty 
дборници са бировом тражаху по кући.{S} После краткога тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу  
 боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После је одлежао трлему, и мал’ није умро. </p> <p>— Па 
и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} После неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне пе 
ве везе почеше да избијају на видик.{S} После три недеље опази их прво Станкина мати.{S} Кад ви 
врата, онда им је сав труд узалудан.{S} После краткога времена зачуше пред собом певање црквени 
а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину корака, наиђоше у један склоп, застрвен п 
ко све, па мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не 
ро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не поможе ништа. </p> <p>Али старац, види се, 
у мало и куцну лагано о мокру даску.{S} После неколико тренутака отворише се собна врата и зачу 
з покушаја да размисли о свом стању.{S} После онаква живота у родитељском Дому, после необуздан 
ади виђења, а после не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћеш — одговори Станка, осмехнувши се. 
ст...{S} Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добр 
ајпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав вид 
е руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћеш — одгов 
к не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па узми још сто двеста дуката уц 
/head> <p>Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје, у коме и власт и хајду 
 откриће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху говор о томе.{S} Станка је мр 
а ћемо полако размрсити њихове замке, а после«... и не доврши мисао, јер угледа мртвога Новицу, 
p>— Требају ми, много су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути зашто су ми требале. </p> <p 
еш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, 
— Не могу, не могу!{S} Сад ме остави, а после... </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађ 
>— Каква власт!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. </ 
 удари на Милетића чајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Ј 
ше да се купе, најпре један по један, а после гомилама, радознали и буновни грађани.{S} Сакупи  
да црквена и општинска икона упоредо, а после тога све по двојица у реду.{S} Остале крстоноше п 
ад ти кажем.{S} Најпре сам заборавио, а после је било доцкан... — рече он љутито, па после као  
 сваком своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно из 
мо све старешине... као светац:...{S} А после, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем  
 дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А после, шта бива после?...{S} Ко ће то знати...{S} Само  
а њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без теб 
ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вре 
хом принуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом главом...  
ије, па је ово и не зачуди. </p> <p>— А после.... шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли... 
ко чиста поља...{S} Ђурица слатко спава после синоћне пијанке, видећи у сну читав харем варошан 
ово, свршило се...{S} А после, шта бива после?...{S} Ко ће то знати...{S} Само затрпају земљом, 
штине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </p> <p>— Ко то каже? </p>  
у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко  
глас говорио да је сад све свршено и да после Касације нема шта чекати...{S} Окупи некога практ 
на повратку, ако ли не могнем сад, онда после, пошто му предаш новце...{S} Мени је страшно прет 
се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} Има ли он својих људи, који би га светили? 
одох раније. </p> <p>Отпре би се Станка после таква одговора уплашила и стала би распитивати и  
ne unit="subSection" /> <p>Другога дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друштвом,  
C3"> <head>III</head> <p>Четвртога дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђур 
д бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора. </p> <p>Станку подиђе нека топл 
огледа око куће, па јој рекоше да и она после тога легне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га 
ри да он куд не побегне — проговори она после краћега ћутања. </p> <p>— Е, не може тако.{S} Мор 
хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вер 
стегне, свако парче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извад 
Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.{S} Само треба срце 
слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговор 
 Него да ми сад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво к 
а проживимо који месец дана заједно, па после не марим, нек погинем. </p> <p>— И све овако да с 
 је било доцкан... — рече он љутито, па после као да се присети нечему и повика: — А шта ми ту  
руги за њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се ка 
н у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угледа  
пријатна и блага измаглица, што наступа после јакога пића. </p> <p>Променише ракију на вино.{S} 
е утврдио тај генерални појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим представницима.{S 
 се задовољи свака жеља...{S} Опазио је после само једно: да га Новица добро чува и да све ово  
ц.{S} Он је учинио тако.{S} И кад му је после мајка донела куване чворке, он се чудио: чему се  
... а он окупио о неким ситницама, које после тога немају, како она мишљаше, никаква смисла...{ 
ан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погледати, кад се навикне на ове варошке...{S} 
ђаше Пантовац и још један човек, у коме после Ђурица познаде Вујова синовца, младића. </p> <p>— 
> <head>II</head> <p>Прођоше две године после ових крстоноша.{S} Ђурица постаде најкршнији мома 
ити«, како он мишљаше — што више, па се после негде склонити и проживети мирно.{S} А да би мога 
ов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, 
 помињи ми то, молим те.{S} Хтео сам се после изести од муке.{S} Сад је све друкчије, не брини. 
ези сад, те се добро одмори, па ћемо се после заложити и разговарати. </p> </div> <div type="ch 
, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусурати по нашој погодби, али им ти не 
ше Војковића кућа, знам...{S} Чекаћу те после заранака.{S} А тамо... пази!... отварај очи! </p> 
ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко Јеловичких планина и Качера, у Војковце.{S 
и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — рече после дужега ћутања. </p> <p>— Шта? — насмеја се она. < 
 је обећао? </p> <p>— Сто дуката сад, и после да се јавим за уцену, па од тога новца њему осамд 
на оно последње, на свршетак свега... и после тога настаје тама... крај света... општа пропаст. 
ко су необично одскочила од земље.{S} И после се одједном нађе над њим неко други, као да је ви 
лона, а она не може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа уц 
н изглед. </p> <p>Пандур стаде копати и после неколико удараца узвикну весело: </p> <p>— Даска! 
е у почетку напада отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну  
S} Тако скиде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико мом 
 ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце? — запита Ђурица, држећи и 
 одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </p> <p>Ђурица му о 
 послове и док не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу! — рече им и оде. </p> <p>»А ш 
бично сматра као ситница и за којим тек после долази право разрачунавање, које мора имати неке  
 <p>— Како је овде, велиш.... — рече он после краткога ћутања. — Знаш како је.{S} Уцена је пови 
ту невољу...{S} Еј-хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их 
охарао бистричкога механџију, није хтео после похаре да се састаје с Вујом, но му је само поруч 
остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио после прве пијанке, саопштио неке мисли и Марушки. </p> 
. </p> <p>— Хе, момче, — одговори Јанко после краткога ћутања — траљава посла!{S} Најбоље је, д 
м — проговори младић брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео с 
другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слобод 
оре лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ал 
и му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} Новица вели да је то одре 
у, остаје ми он за дужника, па ће ми то после платити други, који дође на твоје место. </p> <p> 
P18971_C15"> <head>XV</head> <p>Као што после онога догађаја, при оцењивању потре пред кленович 
, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки прст по ј 
кавога погледа, и на лицу јој, први пут после дугих година засија израз невине среће и радости. 
.. баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, пог 
удова, који ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише одлуку Касације, беше као уб 
о отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му после казати.{S} Хтео сам... </p> <p>— Е, па онда се ми 
и зашто су ми требале. </p> <p>— Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} 
знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах после извршене похаре, неким нарочитим, само њему позна 
наш како је.{S} Уцена је повишена одмах после оног убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само 
ња и без икаква сажаљења. </p> <p>Одмах после венчања нађе неколико поузданих кућа у разним сел 
отимају од народа за њихов рачун, па их после поубијали и узели велике уцене за њихове главе... 
е зачуди. </p> <p>— А после.... шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли... — прошапта она ти 
ml:id="SRP18971_C6"> <head>VI</head> <p>После неколико дана освануше на општинској судници и на 
ћ оседлан.{S} Нека изводе коње! </p> <p>После неколико минута крену се оружана потера, изиђе из 
кар нађе осмицу пик и подели... </p> <p>После једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши с 
а је као у бунилу, у врућици... </p> <p>После поноћи стиже пред среску кућу.{S} Умор је савлада 
колико вредиш.{S} Чичу питај... </p> <p>После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, 
а слуша дугу и страшну причу... </p> <p>После пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо с 
тинска — није се тако радовала. </p> <p>После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену  
да мотри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После дугога читања, отац Симеон, држећи у рукама вошта 
де да пада по Сретену као град. </p> <p>После првих удараца Сретен се само увијаше, бледећи и м 
гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После неколико минута врати се Мато са секиром у руци.{ 
 изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>После десетак минута Ђурица разгледа свуд око себе, окр 
ичајући о догађају са Сретеном. </p> <p>После ручка донесе Станка чутуру вина, коју је Ђурица с 
 наскоро се учини да је заспао. </p> <p>После пола часа Мато устаде и зовну га полако. </p> <p> 
тари лисац, знам ја њега добро. </p> <p>После овога изиђоше обојица к друштву.{S} Вујо им разда 
наслони пушку и седе за трпезу. </p> <p>После вечере, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вуј 
 и пипајући по мрачном ходнику. </p> <p>После неколико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђуриц 
из којих се више не враћа њему. </p> <p>После свога необична венчања Ђурица паде у велику бригу 
 знам где је.{S} Да питам нану. </p> <p>После неколико минута промоли се једна проседа мушка гл 
лећи о сутрашњем дану, не бринући се за последак... </p> <p>Изненади се веома, кад нађе Станку  
ва, не разбирајући ни за прилике, ни за последице, ни за шта на свету... </p> <p>У вече Радован 
 Вујову, али није ни сањао да ће овакве последице наступити.{S} Истина, док се одлучивао, он је 
ја би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога непрестано и око себе и на себи самом.{S 
рикривени Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Последња Двојица полегали су у корову, што је израстао  
 учинити.{S} Али он се одлучи да огледа последње средство да буде потпуно поверљив са газда Јан 
 калуђера код сваке механе редом, и код последње, пред манастиром, казаше им да је старац мало  
н, а Ђурица и Станка остављаху иза себе последње куће београдске. </p> <p>Кад дође чиновник пол 
амога Бога!...« — понављаше он у памети последње Николине речи и изазиваше све оне страшне слик 
, тако рећи, зликовцем, кога може убити последње циганче, па нико да му не суди. </p> <p>Станка 
речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред пушком не тренувши — све то 
, па изиђе и забрави врата. </p> <p>Ово последње објашњење као да није ни било потребно, јер чи 
о к њему и изручивали му у крило све до последње паре, што су по скупе жртве награбили.{S} Он и 
здао по народу, браћо.{S} Раздао сам до последње паре, тако ми самога Бога... </p> <p>— Лажеш,  
а њеним душевним стањем: она иде на оно последње, на свршетак свега... и после тога настаје там 
буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно последње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад,  
најугледнијим човеком...{S} Та он је, у последње време, могао разговарати само с онима, који га 
пом. </p> <p>Уђе капетан у собу...{S} У последње време, нарочито откад је доведен из суда, пром 
али се сад сећаше само Николиних речи и последњега свога дела: кад је пружио, скоро наслонио, п 
али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.{S} У себи је желео да се оно никак 
ожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} Старац се намршти и плану гневом 
ио на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је овај  
атим и цео коњаник. </p> <p>Наступио је последњи тренутак.{S} Ђурица случајно погледа на врзину 
м вукло срце његово. </p> <p>Упамтио је последњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим са 
че време тихо, нечујно...{S} Примичу се последњи тренуци...{S} Ноћ пролази... </p> </div> <div  
а испали два метка.{S} Коста, који беше последњи, повика: </p> <p>— Погибох, браћо, не дајте! < 
таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке 
пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пламичак наде, наде очајне, мученичке... </p>  
као да хтеде запечатити у души тај неми последњи одговор охладнела срца, које говори о неверств 
ани, да виде како проводи зликовац свој последњи дан.{S} Улазећи у собу, сваки се изненади, вид 
у погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, скочи  
запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете убити 
це.« </p> <p>Зора већ забели кад старац последњи пут прочита оба писма, сави их, запечати и диж 
д сви највећи зликовци, од којих је, за последњих тридесетак година, дрхтала цела Шумадија. </p 
 <head>XX</head> <p>У прљавој, каљавој, последњој палилулској улици, на крају Београда, поређан 
он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беше веома узб 
 мироваху..{S} Власт је сматрала да је, последњом потером, извршила своју дужност: »Видите шта  
се кретоше крстоноше.{S} Кад попа очита последњу јектенију и Обрад му танко гласовито одговори: 
да угуши такву мисао, која му одузима и последњу кап присуства духа. </p> <p>»Знам ја што је то 
ј познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрву присебности и одважности.{S} Он, за трену 
мо што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. </p> <p>— Аа... — отеже Ђурица и лице му се ра 
 да за такав чин треба много претходних послова, па онда се сети да треба и свештеник, који ће  
ио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и  
а нећу долазити, док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у 
зати.{S} Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. </p> <p>— Зар опет сам? </p> <p> 
 ли он непрестано, радећи своје сељачке послове, замишљао себе као хајдука? — Није.{S} А да ли  
иљно одговори: </p> <p>— Оне раде тешке послове, па не могу мирисати као ви, што само седите и  
оверљиво, разговоре о другим општинским пословима, а остали, заједно са Ђурицом, изиђоше пред с 
ти.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђурица, запињући. — Сутра ћу овде  
да... има их он много.{S} Наишао ваљада послом, да му што јави. </p> <p>Тако проседеше у разгов 
е упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити право занимање.{S}  
— Вујо поче стално да се занима реченим послом. </p> <p>Кад му се растури прва дружина, он стад 
о сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите чељад на миру.{S} Кажите сад о 
уд, па и расходи који су спојени са тим послом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца 
т папира.{S} И сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по ј 
/p> <p>— Јесте, него да није куд отишао послом.{S} Он ти сад води трговину на своју руку. </p>  
о стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу.{S} Тако се још нису ни видели 
омени, јер сваки од њих беше вичан томе послу. </p> <p>Кренуше се, полако, опрезно, пазећи на с 
о згодан тренутак, одлучише да приступе послу и раније.{S} Уходу послаше да се прикрије негде о 
адована ни за корак.{S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{ 
чекиваној срећи, па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дан 
тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замје 
видиш... сад можемо да се разговарамо о послу — рече Вујо, прилазећи му и седајући до њега на т 
се десно раме и рука једнако налазила у послу.{S} Сва ова забуна потраја само један тренутак, ј 
 поворка људи, који су потребни у такву послу.{S} Ове мисли он саопшти Станци. </p> <p>— Јок, б 
м ветром.{S} Велику муку имађаше среска послуга, док уведе кола у среско двориште.{S} Жандарми  
аста жена средњих година, носећи у руци послужавник с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад се пре 
сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки случај... са њега право у поток, па у  
и снахе, побро — рече му Новица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послушна. </p> <p>— Не в 
али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, па се уздржа и запита: </p> < 
 девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њим друго 
ничка труба, само мало тањега гласа.{S} Послуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.{ 
о слатко насмеје и нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кикотање... да их, онако с 
ми опрости... и ја њој праштам...{S} Не послушах те, па ето... </p> <p>Свештеник се измаче и ре 
а остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја те послушах — поче Ђурица. — Прво тебе потражих, као што с 
. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послушна. </p> <p>— Не вичи, море, имам гошћу — одговор 
аде да лупа, док једва разбуди успавана послушника.{S} За то време Радован исприча Ђурици како  
а, док не плану и осветли необично лице послушниково, који, са својим дугом и разбарушеном косо 
сле... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека  
ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно седе.{S} Само би један миг био довољан, па да  
{S} Он није заборављао ни то, да је ова послушност из чистога страха, али тек њему мило беше ви 
 веома је годила ова безусловна, ропска послушност луди, који га до јуче нису честито ни поглед 
.{S} Допадала ми се она његова радост и послушност уз мене...{S} Од њега стрепе сви људи, а он  
откаже, чуђаше се овој својој необичној послушности.{S} Идући са њим, само извуче своју руку из 
први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе 
нај с пушком и задовољно, светлим очима посматра како пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је 
рица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сваку осо 
олико редова; све се пропиње на прсте и посматра неку необичну работу.{S} Ту се копа рака, вечн 
 да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична човека. </p> <p>— Не бој се, снахо; 
ка, а иђаше увек право, затурене главе, посматрајући све пред собом као са неке орловске висине 
кноте. </p> <p>За тренутак сви ућуташе, посматрајући како Ђурица невештим прстима одваја један  
 сад по мало хајдукујеш? — рече старац, посматрајући га озбиљно и радознало. </p> <p>— Тсс... ш 
а обична радозналост, са којом први пут посматрамо свакога човека, за кога нам се каже да је зл 
ом, стајаху неколико луди, па с чуђењем посматраху драму, која се одиграва пред њима.{S} Милош  
дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину лицу сину  
 му поглед на једну младу жену, која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да 
анџино, који га, вичним оком, љубопитно посматраше.{S} Познаде главног апсанџију Радисава, с ко 
несе је над пламен. </p> <p>Симо све то посматраше раширених очију. </p> <p>— Је ли ти казао Ву 
еома, кад нађе Станку код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама 
и по тврдим костима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге 
...{S} Знаш да је пост. </p> <p>— Какав пост? </p> <p>— Божићњи, зар не знаш...{S} Хоћу да се п 
 ћу јести?...{S} Хлеба...{S} Знаш да је пост. </p> <p>— Какав пост? </p> <p>— Божићњи, зар не з 
у страну. </p> <p>Писар од тог одговора поста још веселији. </p> <p>— Ено мотике — викну пандур 
} Пандур је често доносио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђ 
е Палилулци, а на леђима је имао кратак постављен капут, купљен од једнога Сремца, и на глави м 
а лишћа, које постаје од његова трчања, постаде као права зверка која се спасава од велике хајк 
 у стању да размисли о овом открићу.{S} Постаде јој досадно ово запиткивање капетаново, које се 
за помоћ државној власти.{S} Услед тога постаде Ђурици непоуздано и његово село, јер Марко само 
 године после ових крстоноша.{S} Ђурица постаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед не дон 
репеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији.{S} Крв му појури живље 
га, што се Ђурици веома допадало.{S} Он постаде опет онај стари, одважни младић, који срља у оп 
стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви опасни разбојник, који преза о 
VI</head> <p>Нашавши Пантовца, који већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим д 
а се брзо са свима женскима, а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељица.{S} Он  
 се севањем овај груби јуначина топио и постајао мекши и питомији од сваке девојке.{S} Чудна бе 
де да дршће од шуштања суха лишћа, које постаје од његова трчања, постаде као права зверка која 
вет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме мало потесни око врата, он дом 
ђутим власт, видевши да Ђуричини напади постају све опаснији и смелији, стаде да га гони живље. 
се засити, занесе... </p> <p>Сад је већ постала провидна Новичина намера: он је желео да придоб 
дмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тога, изгуби сваку  
танка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам од њег 
Да је школован, он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или велики чиновник, једном ре 
ред у глави... севну и оде... она се не постара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишл 
ајко моја!« — помисли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му одузима и последњ 
 је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од куће од родитеља, од села и целога 
х очију, он се могао изменити, могао је постати други човек.{S} Али такве га очи не погледаше.  
 авети, која га пече, студени, скаче са постеље... </p> <p>Звекет ланаца суморно одјекну, а он  
урица виде лепо намештену собицу са две постеље и миндерлуком, а на средини стоји округао застр 
рвен чистим, белим платном (с пандурске постеље), а на њему половак шљивове препеченице, која и 
ром, те устаде, па га одведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S} Занесе се и заспа о 
у прострте неке прљаве поњаве.{S} До те постеље стајаше мала четвртаста пећ, сандучара, добро з 
ретураше по соби, неки се докотураше до постеље...{S} И Ђурица пође једној постељи, али га изда 
м кроз прозор напоље?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди с 
нако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За јечам?...{S} Раздао 
/p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у руке...{S} Ослушну... не чуј 
адите како знате — викну он, скочивши с постеље. </p> <p>Ђурица се сети Новичина савета, па отп 
ећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. </p> <p>Станка угаси свећу, али не леже.{S} Ос 
p> <p>Вују се разведри лице, примаче се постељи, па седе. </p> <p>— Него остави то — настави Ђу 
сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На једној постељи спава Митар, на другој пандур.{S} За столом сед 
е до постеље...{S} И Ђурица пође једној постељи, али га издадоше ноге...{S} Поможе му Митар с ј 
ао на тавану, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврат 
врати се у собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте  
вољно, после безузрочна страха, седе на постељу. </p> <p>— Што ли је то Јово поранио? — рече он 
е се чуло озго, од дворишта.{S} Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И Станка  
ема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па о 
<p>Ђурица седе за сто, наслони пушку на постељу поред себе, па искапи прву чашу. </p> <p>Стадош 
од једном кржљаком, дивљаком, наместише постељу.{S} Пантовац се завуче међу крстине више куће,  
стигнеш пре сванућа. </p> <p>Легнувши у постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди он 
урица се провуче и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око себе.{S} Одмах му паде  
бости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушака на ње 
вце!« — помисли Ђурица, па леже на њену постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до огр 
ом забрањена.{S} За ово му није требала постепена навика: у томе је одрастао... </p> <p>Другова 
од свега, најтеже ишао од руке. </p> <p>Постепеним током догађаја Ђурица се већ навикао на свој 
акође велики приход доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до велике тековине, каква се ретко виђ 
о опште нерасположење према себи, па се постепено и навикао сносити оне значајне и подругљиве п 
 јер му се учини да је с оним одговором постигао циљ. </p> <p>— Што ћу их тражити, кад још сад  
ваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спремио...{ 
вам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Постоја још мало на своме прозорчићу, па, кад виде да н 
раво.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} 
чи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се сви могу по  
Ђурица пропусти друга напред, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по  
} Због свега тога и он сам измени своје поступке према другима.{S} Досада је у нападима бивао п 
други погледи на његов живот, задатке и поступке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао ка 
пшту (ма и прикривену) осуду, сви они — поступци — изгледаху јој необично велики, примамљиви и  
све што је слушала о Ђурици, сви његови поступци, који стајаху у битној противности са животом  
о, зар... </p> <p>— Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама 
, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не мо 
..{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S}  
е...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали...{S} А она матор 
секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе месту, где је треб 
доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, 
 смејући се и чешући потиљак. </p> <p>— Потера!...{S} Вујо послао овога... — одговори Јово. </p 
и пред њима. </p> <p>Пантовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да с 
>После неколико минута крену се оружана потера, изиђе из срескога дворишта, па, да се не би обр 
е на тебе сав свијет. </p> <p>— Да није потера? </p> <p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: да с 
 ослушкиваше и одмераваше ухом докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све више ост 
у били много поузданији, но да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био доб 
де у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду своје главе... </p> <p>— Шта ћ 
евојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Н 
/p> <p>— Јавиће он све.{S} Кад се сврши потера, вели, биће најзгодније да одмах почнете оно што 
зи... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам потера претресе цело село... </p> <p>— Знам, због тога  
 за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаш 
ml:id="SRP18971_C10"> <head>Х</head> <p>Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично з 
кривати.{S} Па као што ’но курјак, кога потерају са свих страна, тражи најгушћу шуму и завлачи  
 </p> <p>Кад се дохватише чистога поља, потераше брзим каријером...{S} Само се чује потмуо топо 
а, ено их у вајату. </p> <p>Зликовци је потераше пред собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке гу 
к да је она била у великој опасности од потере. </p> <p>— Где сам била!...{S} Сад си ме се сети 
 и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само  
t="subSection" /> <p>Другога дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друштвом, које и 
ога тренутка очекује громовито халакање потере.{S} Дању се спавало а ноћу живело.{S} И живот је 
а Корушцу, док не видите шта је било са потером, па онда идите право Штуловићу. </p> <p>— Хоће  
.{S} Сад није било сумње да су опкољени потером.{S} Остаје им још само потес, где их је, на оно 
.{S} Власт је сматрала да је, последњом потером, извршила своју дужност: »Видите шта ми можемо, 
 Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S} Једва си чекао, 
...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, 
опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, п 
ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. </p> <p>— Не може бити! </p> <p>— Јест, вала, п 
 Добро је.{S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p 
Шта Има још? </p> <p>— Сутра ће да дижу потеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури са наредбама у се 
е планине и удари реком, која тече кроз потес кленовички.{S} Потесом се растурили његови сељани 
јем договору са Новицом, кроз јагњилски потес, домишљајући се како би се до забрана одвојио од  
, по дну саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских планина, које су, овог 
анама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мравињ 
опкољени потером.{S} Остаје им још само потес, где их је, на оној чистини, најлакше погодити из 
ише низ брдо. </p> <p>— Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пант 
ориту речном, те са њега сви радници из потеса носе воду.{S} Одатле му падоше у очи неколико ра 
ти из пушке, и река која кривуда између потеса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере ве 
еди се... </p> <p>Тамо далеко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле 
те да већ постаје обичај: чим коме мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гор 
ом, која тече кроз потес кленовички.{S} Потесом се растурили његови сељани, па раде журно као м 
а прелази преко потока, и спаја село са потесом.{S} Саже се под један трн и стаде да чека.{S} С 
се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму к 
путом, па ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде н 
роје убрзаше корак. </p> <p>Кад стигоше потесу, беше већ свануло.{S} Сад се морало ићи чистином 
о, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, пође 
и страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак. </p> <p>»Гле, с 
 заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак. </p> <p>»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се 
чеве — рече Радован смејући се и чешући потиљак. </p> <p>— Потера!...{S} Вујо послао овога... — 
ва глава, са необично дебелом руком иза потиљка.{S} Са планине пирка студен, оштар поветарац.{S 
и је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} 
замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, ви 
 они се из среза устумараше.{S} Неко им потказао да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пред вече о 
цана растављена врата и за њима одјекну потмула празнина пусте куће... </p> <p>»Да ли је жива,  
њима...{S} Врата се затресоше, а ходник потмуло одјекну...{S} Не чу се никакав други глас...{S} 
јне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљен 
раше брзим каријером...{S} Само се чује потмуо топот коњских плоча, по неки пут фркне ражљућени 
 тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се мо 
м крајем излазила на улицу, а другим на поток.{S} Новица подиже један проштац, те се провукоше  
Кад изиђоше на чисто поље, које пресеца поток, угледаше коњаника, с којим су се морали срести.{ 
ећ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брз 
јажљиво осврташе око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од неког 
ута хладном водом, па онда полако пређе поток и ступи у поље. </p> <p>Ђурица скочи из заседе и, 
чић, који се пружио иза вароши, пређоше поток, па стадоше уз једну ограду, која је једним краје 
прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток... </p> <p>Протрчавши потоком, кроз шибље и трњак 
е није могло на коњима, и он окрете низ поток обичним кораком.{S} Више није ни могао трчати. </ 
.{S} А ја старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде р 
у Радован љутито, па се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, кад пређ 
се он попових речи и, идући полагано уз поток, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам 
уло.{S} Сад се морало ићи чистином, јер поток, кривудајући кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ри 
ди одмах; удари на Милетића чајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу б 
 има ли места томе смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у  
ише и за неколико секунада сјурише се у поток.{S} Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лак 
мо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав га 
лужи за сваки случај... са њега право у поток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућа није са улице? 
 моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода!... </p> <p>— Зацело згода! — одговори 
де она, сагињући се да дохвати камен са потока... </p> <p>— Хајде да се измиче! — проговори Пан 
 још тамо, на самом крају вароши, поред потока што пресеца главну улицу, чује се по неки пут ве 
току.{S} Већ види како му се онај поред потока нагло приближује, чини му се да чује коњски топо 
анка иђаше донекле са Јелицом, па се од потока, што протиче испод Радоњића кућа, одвоји и пође  
> <p>— Ја, вала, у једном забрану, више потока.{S} Сретох једну ручконошу с празним судовима. < 
иђоше се на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто,  
ку стрмен, и, кад потрча другом страном потока, виде да је спасен.{S} За њим се није могло на к 
 воли сеоска путања, која прелази преко потока, и спаја село са потесом.{S} Саже се под један т 
S} Већ се приближио првим шумарцима над потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда њ,  
врате. </p> <p>Ђурица с Пантовцем удари потоком, који протиче испод Дикића кућа, где је оставио 
ком оде низ поток... </p> <p>Протрчавши потоком, кроз шибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица  
иво једно прозорче, што стоји над самим потоком.{S} Наместим ту Добросава и кажем му да пази до 
утницима, па се онда сви троје окретоше потоку и пожурише низ брдо. </p> <p>— Само да пређемо п 
и више ни о чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поред потока нагло  
 и виде да су обојица прилегли по самом потоку. </p> <p>Тога часа и Ђурица јој махну руком, те  
 се кроз трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их н 
иш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да 
 марим!«... </p> <p>Кад одјахаше коње у потоку, испод Јовове куће, беше се разредила помрчина,  
аче у поток...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је б 
згреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сачека њихов ухода 
јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио.{S} Остала двојица иђаху прав 
 глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој меку намирисану кос 
и исприча му цео догађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега с 
рана и још зловољнија.{S} Непрестано је потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни 
сле оде тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угледа како оно страшило необично отвори и рашири 
 се журно. </p> <p>Станка изиђе, и мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда поја 
ад Београдом, те је и чистији део града потонуо у житкој прљавој маси; расплинуло се блато по с 
ј истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих је, за послед 
а утрвен, насут пут, прелазила је преко поточића, преко камењара, убадала се, убијала ногу непа 
} Народ господа, корача, прескаче преко поточића, јендека и врзина...{S} Ђурица то исто чини, н 
у, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим појасићем... обула му нове црвене иш 
тави протокол о свршеном претресу, који потписаше кмет и одборници.{S} Писар и кмет остадоше у  
а којом је тако дуго жудео, сад његова, потпуно његова, и да се више неће од ње растајати... </ 
: комад проје и главица лука задовољава потпуно њене потребе и навике. </p> <p>Ђурица је лети,  
учи да огледа последње средство да буде потпуно поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му искрено 
а свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпуно схватио свој положај, јер дотле му је све још и 
: »да Ђурицу Дражовића у своме домашају потраже, ухвате, и под јаком стражом, добро везана, амо 
 потражим још горе у зобишту. </p> <p>— Потражи, моје дете, па пожури, — викну Никола, сагињући 
увши и као размишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту. </p> <p>— Потражи, моје де 
.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију. </p> <p>Вују севнуше о 
нда окрете Ђурици. </p> <p>— Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} Теш 
— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд био, што си  
 те послушах — поче Ђурица. — Прво тебе потражих, као што си ми казао. </p> <p>— Добро си учини 
тише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. </p> <p>— Миљо, — зовну Ђорђе снах 
ако налазила у послу.{S} Сва ова забуна потраја само један тренутак, један миг.{S} Ђурица напре 
што после онога догађаја, при оцењивању потре пред кленовичком судницом, наступи у Ђурици извес 
мени би требало пара.{S} Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле ове проклете дације... </p> <p>— Зн 
о ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси човјек, неба ми 
анизованом дружином, којој је досад био потребан јаван одметник од закона, и она га је нашла у  
, сена и шаше, кошаре за стоку и остале потребе добре земљоделске куће.{S} Становници су ове ул 
 и главица лука задовољава потпуно њене потребе и навике. </p> <p>Ђурица је лети, кад је хтео р 
да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Тако је цедио и становнике и своју дружину, 
Станка је излазила и набављала најпрече потребе.{S} После се упозна са Тимом Банаћанином, који  
 ухода из истога села, који им даде сва потребна обавештења.{S} Према његову саопштењу, Радован 
 били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којима су предвиђени разни случајеви 
паре? </p> <p>— Требају ми, много су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути зашто су ми треб 
несење.{S} Раздадоше и друге, за литију потребне ствари; сврши се спомен под општинским записом 
и и сва неизбежна поворка људи, који су потребни у такву послу.{S} Ове мисли он саопшти Станци. 
ече јој Новица. — А мени је његов живот потребнији но њему самом. </p> <p>— Зар баш толико? </p 
као лисица: могао је, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева,  
ица к друштву.{S} Вујо им раздаде свима потребно оружје, муницију и храну, па их, тако опремљен 
адаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла ум 
 држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно велико друштво: неколико људи за нападе и три  
к глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одговори: </p> <p>— Ако ће, ак 
 последње објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смра 
одредити право занимање, кад би то било потребно ради статистичких података, али иначе знала су 
кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, да се наужива и провесели. 
>— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вујо,  
дај ми руку да је пољубим — одговори он потресеним гласом. </p> <p>Свештеник се изненади; засја 
 је био присебнији и одлучнији, није га потресла проливена крв: напротив, он се спремао да сад  
толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку. </p> 
днога сиромашка, извео кмета, те оценио потру, па сад продаје крмачу.{S} Људи, позвани позивом, 
раво.{S} Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору толики 
и поведе коло.{S} Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричино коло.{S} Љуља се леса млађаних и весе 
ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену, али овога загради трострука леса 
а положај и, не мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види како му се он 
S} Свирала одјекну... </p> <p>Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ  
 — викну жандарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча још брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршум фијук 
уму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страном потока, виде да је спасен.{S} За  
анка га само погледа, па прође напред и потрча тако брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, стад 
Тајо!.. куку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу. </p> <p>Пантовац, који готово ништа не зн 
сутону опазити, па се одједном окрете и потрча натраг к шуми...{S} За тренут ока нестаде га...  
и врата, једним скоком испаде из куће и потрча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потрча 
</p> <p>Марко окрете гарабиљ кундачки и потрча на њега. </p> <p>— Стани дер, зликовче, да ти по 
еда, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу је, не може ме наниша 
првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га неописан страх од самоће, од с 
 »стој!... стој!«... и пуче пушка...{S} Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток... 
рчаше из све снаге, онако, као што може потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ног 
руштво, на које је он био заборавио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима 
ном забели влажно дрво. </p> <p>Бегунци потрчаше из све снаге, онако, као што може потрчати чов 
по која гомилица, по један и по двојица потрче напред и опет се стопе с великом масом... </p> < 
а, видевши да га обмањује рођени страх, потрчи напред што више може. </p> <p>»Ја црна живота, м 
— рече Пантовац. — Снахо, ти напред, па потрчи! — викну он намрштивши се и промрмља нешто у себ 
p> <p>— Хајдес... паде риба скочи месо; потрчите муштерије, разграбише људи!{S} Ох, што је Масн 
пред њима. </p> <p>Пантовац се још више потуљи, обори главу и некако неодређено махну руком пор 
ече јој. </p> <p>— Нећу више тако да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с  
корак, наједаред настаде прелом: она се потчини утицају другога, али и у том потчињавању она се 
— човек, који влада масом и коме се сви потчињавају.{S} Он није био крупна и развијена стаса; н 
е видети да му се овако безусловно људи потчињавају.{S} Услед тога, а и због оне неодољиве жудњ 
ман утицај на сву околину: сви су му се потчињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа бо 
се потчини утицају другога, али и у том потчињавању она се руководила својим начелом — самовољо 
и без онога пређашњег узбуђења: само се потчињаваше оној неодољивој тежњи, која је тамо снажно  
апред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с 
е чу његово питање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо раскида 
у од народа за њихов рачун, па их после поубијали и узели велике уцене за њихове главе... </p>  
леда кључаницу — стоји добро... отуд је поуздан.{S} Приђе прозору с истока, обрте обе закачке,  
/p> <p>— Хе — одговори писар — имамо ми поуздан лек за то — и насмеши се значајно. </p> <p>Кмет 
.{S} Наћи ћу у неколико села по две три поуздане куће, платићу људима добро, па ће нас чувати.  
 како ће они? </p> <p>— Ови наши одавде поуздани су ти сви, а они су из других села сви његови. 
а ко други.{S} За овај посао требају ми поуздани људи — одговори Вујо одсечно, не остављајући н 
о хоћеш — одговори Новица овеселивши. — Поузданија ми је пара у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђур 
} Све једно, опет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« </p> <p>И Ђурица одлучн 
ити. </p> <p>— Што ћеш ми ти? </p> <p>— Поузданије је кад смо двојица... треба се чувати... — о 
ко би он заузео Вујово место, али много поузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S} Нови 
p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што ми је он поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, данас убију, остаје ми 
ени дохвате реке.{S} Тако су били много поузданији, но да их опази потера и да се крене одмах з 
p> <p>Одмах после венчања нађе неколико поузданих кућа у разним селима, где је могао склањати С 
S} Чудио се срцу жива човека, који зна, поуздано зна да сутра умире од куршума, па опет живи, ј 
а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако, а после в 
 се ко макне у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, после о 
погледа.{S} Још ниједан момак не могаше поуздано казати какве су очи у Станке Радоњића: црне ил 
рао себи станиште, усамљено, склоњено и поуздано... завукао се у своју јазбину и чекао да падне 
газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је ономад наплатио једну облигацију од шест 
ди.{S} Сматрао је своје село као једино поуздано уточиште, а сад му прва опасност отуд прети.{S 
в да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклона, а она не може свуда с тобом.{S} И п 
а свакога тренутка.{S} И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да нап 
ваки од његових нових познаника могао с поуздањем тврдити, да на души овога плавушкастога висок 
иш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово најпоузданији 
S} Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти рекла: кад раздајеш шт 
бјесом...{S} По томе им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они 
 он скочи и пружи пушку.{S} И они обоје поустајаше и погледаше уплашено из свога заклона.{S} Шу 
 ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свачим »што ти до руке  
 привеже Ђурицу за себе, остајаће му од похара много више, но што је Вују остајало.{S} Од је са 
 је то одређено за данас, чим се изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са мном«. 
 свима и свакога задовољити: од толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш«, који се  
ачином, ставио до знања капетану, да су похаране ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо  
C19"> <head>XIX</head> <p>Кад је Ђурица похарао бистричкога механџију, није хтео после похаре д 
жи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилском забрану, знаш онај више  
 пази на људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо посла пред њега човека, који је имао на св 
ку меру.{S} За два дана две разбојничке похаре! — рече свештеник. </p> <p>— И јуче изјутра онај 
 бистричкога механџију, није хтео после похаре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да  
е знао да је Вујо, одмах после извршене похаре, неким нарочитим, само њему познатим начином, ст 
ead> <p>Враћајући се са крваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин и један нападач допадо 
сте — рече он, кад стадоше да се ређају похаре и убиства. </p> <p>И опет обрће очи низ пут, али 
лочинства и на ономадашњој и јучерашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и о 
ена, а не можеш сутра или прекосутра на похару. </p> <p>— Све једно, хоћу да идем, па шта буде. 
обратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу на похару. </p> <p>Ђурица се насмеја и погледа Станку. </p 
, али ми мораш казати, с ким си извршио похару.{S} Ноћас се добро промисли...{S} Али не заборав 
о извршити оно што му се каже.{S} И ову похару извршио је по плану и наговору Вујову, али није  
} Само ће те прво послати на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти т 
 пише рапорт министру...{S} Затим јавна похвала у званичним новинама... орден... класа... »Онај 
 видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), да је узела хајдучку пушку и ни 
а би онда, као одбацујући од себе такву похвалу, додао: </p> <p>— Прођи се, чича, здравља ти!.. 
елика загонетка, коју кад би одгоненуо, похватао би све конце у своје руке.{S} Али онај што је  
> <p>Једне недеље дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад ви 
...шта велиш?... </p> <p>Она обори очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше у 
 Знаш... да си тешка... — одговори он и поцрвене. </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да беше р 
исар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски, ђе ме орезили! 
 на оно оданде, услед чега Станка намах поцрвене. </p> <p>— Чујеш, болан... хајдемо те малко ов 
и пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и у њ 
 да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко спомене име Ђуричино.{S} У 
, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђаше пред пандурима везан, носећи на ле 
во ти, брате — рече му комшија, изневши поцрнелу од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, 
егови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...{ 
цу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито општинска — није се тако радовала. </ 
 прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добром вечером, па онда стаде да их опрема на п 
је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако почастили Маскарци, болан? — рече неки непознати. </p>  
. </p> <p>Али, пролежавши подуже време, поче се опорављати.{S} Сети се воде, јер осећаше страшн 
 га рукама. </p> <p>Старац, још снажан, поче да се отима, трудећи се само да принесе руку к пој 
 Кад му порасте Милета, најстарији син, поче да пати многу стоку, која такође велики приход дон 
тпева тропар, испи чашу вина и седе.{S} Поче ручак.{S} Свирала одјекну... </p> <p>Момчадија пот 
ћ — оно... </p> <p>— Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли 
с тобом, господине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш  
ну капетан. </p> <p>— Шта је вајде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласо 
 веже Јевта. </p> <p>— Па, Сретене... — поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... вел 
/p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа 
у новчаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти 
 </p> <p>— Море, докле ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим неколико чаша. — Што ти ме 
ри трећа. </p> <p>— А шта му манишеш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није право што је хајдук? 
 очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућност?...{S} Све се 
 тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. </p> <p>Пантовац га пресече очима, т 
ај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. </p> <p>Ђурица се збуни, не знад 
ене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади  
 ове необичне посете. </p> <p>— Ђурђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушн 
 </p> <p>— Окупила ме Живана пљускати — поче Јелица — те искочих из вира...{S} Кад ђернух оком  
аже свој »ратни план«. </p> <p>— Децо — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао.{S} Ак 
ик. </p> <p>— Ми морамо леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми  
сами у соби. </p> <p>— Ја те послушах — поче Ђурица. — Прво тебе потражих, као што си ми казао. 
...{S} Казао сам једном. </p> <p>Станка поче да нишани...{S} Истога тренутка зачу се иза њених  
окаљаш нашу свету славу! </p> <p>Ђурица поче долазити к себи. </p> <p>— Јок ја, оногај... видео 
ао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плах 
тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико због глади, колико ради жељ 
 Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледавши случајно у двориште, 
Писар стаде више њега, разави хартију и поче да чита пресуду. </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикн 
>Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га  
му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио је  
би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље причати. — Једна све окупила око мене, па ми  
сутон.{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девој 
же онако леђима, преврнутих очију, и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али истог 
н ућута. </p> <p>Кад сви поседаше, Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста је било чекања, треба да 
 може да влада ученима и неукима — Вујо поче стално да се занима реченим послом. </p> <p>Кад му 
момци, нарочито Сретен.{S} И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигд 
 овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. </p> <p>Капета 
уство на овом месту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад 
опак душманин...{S} Ја сам се тек зимус почела досећати неким речима твог оца, па сад тек видим 
нађе.{S} Кад су најпоузданији моји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али  
, — проговори месни свештеник. — Ми смо почели о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те човек, к 
Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели тамо. </p> <p>— Нека их — смеши се Ђурица, нудећ 
га Ђуру. </p> <p>— Ако данас или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми 
е на целу зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега м 
рника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђу 
то је и познао Вуја... још онда, кад је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му ота 
и је становао у суседству.{S} Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљал 
фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнутом рук 
p>— Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. </p> <p>— Што, није он ваљада Турчин! </p>  
она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — викну ћато. </p> <p>— Велиш то истину? — запит 
/p> <p>— Тхе, помало...{S} Јутрос малко почесмо.{S} Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажит 
ога првога питања, страховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на располо 
а умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку те једва истерах из овога ћилера, ниси смео да  
 ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у почетку стављао питања више из радозналости, тек да вид 
ладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо се у почетку напада отимао и бранио, али после, кад стаде Ђу 
ру и стаде да савија цигару.{S} Његовом почетничком самољубљу веома је годила ова безусловна, р 
у за мене. </p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се 
чи, буди га! </p> <p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запита озбиљно: </p> <p>— Ама ко си 
ан пандур.{S} Погледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који  
ено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку с 
девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, које с 
редао.{S} Истога тренутка, кад се врата почеше отварати, он скочи као електрисан и стаде насред 
у људима остати тајно!{S} И његове везе почеше да избијају на видик.{S} После три недеље опази  
 онда лагано, тихо гурну...{S} Врата се почеше отварати...{S} Другови прихватише врата оздо, по 
таде да руча. </p> <p>На извор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне судове, умију се, 
а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то време...{S} Наживело се, настраховало се 
је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, море, починио тамо у Трбушници? — проговори капетан, чим Ђури 
<p>Наста кратко ћутање.{S} Јово два пут почињаше нешто да каже, па се тргне, као да се домишља  
ј засја необична радост. »То је оно!{S} Почиње се« — помисли она, обузета великим узбуђењем збо 
 терет озго све тежи, све мучнији...{S} Почиње губити свест... </p> <p>— Готово! — Викну Митар  
ако ни због чега!...{S} Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... </p> <p>— Синовче, гово 
 а Митар, видевши да се неко од спавача почиње дизати, притрча и притисну га озго. </p> <p>— Ко 
 немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да  
пис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати звоном и — мислити... </p> <p>Мислио је о 
е још доћи одговор...{S} И срце се опет почиње растапати... </p> <p>— Хвала, господине! — одгов 
да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осећати како куршум звижди и улеће у њег 
редила, па умире, гаси се...{S} Петлови почињу своју песму...{S} Зора!... </p> <p>Одређена четв 
том.{S} Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, д 
то оружје. </p> <p>— Све сам прегледао, почистио, наредио сваку као сат. </p> <p>— Дај — дер ов 
А Ђурица све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто 
ма никаква ћара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш и 
 нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и по 
>Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из б 
н се спремао да сад тек засуче рукаве и почне прави посао. </p> <p>— Симо, ти сад окрени десно  
о важну околност. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси сркну 
потера, вели, биће најзгодније да одмах почнете оно што сте уговарали.{S} И то ће јавити. </p>  
 да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад 
ликим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: </p> <p>— Ништа ти н 
 и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде на м 
е дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме изда 
 он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке 
га дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... 
ву декламацију. </p> <p>— Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко ашчи 
дука? — Није.{S} А да ли је помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућење, на рад? — Одреците 
 кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишт 
о не разумем.{S} Маркова је кућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је поштена; па сад 
поштена — како он рече — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нису раније зн 
 зликовче, да ти покажем како се заводе поштене девојке! </p> <p>Станка претрча пред Ђурицу, ок 
 не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене куће — одговори Ђурица, мењајући се у лицу. </p 
ини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се можеш вратити слоб 
ти.{S} Убијаш, рецимо, или упропашћујеш поштени свет, па дајеш њима, који су тебе упропастили.. 
/p> <p>— Хајдуци немају никаква посла с поштеним кућама.{S} Откуд се ти нађе с оном девојком? — 
ају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити хајд 
Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право. </p> <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — ак 
отово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао одједном 
рећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној компанији једно пиштољче — чуо се глас од кава 
а реда, који не држи много на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, пр 
.{S} Ето, то је оно!...{S} Првога дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу остав 
е ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти 
Море, докле ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш 
оплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и 
говарати — рече Ђурица дрешећи му руке, пошто му прво повади оружје. — Сад седи лепо, па ми исп 
атку, ако ли не могнем сад, онда после, пошто му предаш новце...{S} Мени је страшно претио, а о 
казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце? — запита Ђурица, држећи иглу над 
ти што и мајци, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут. </p> < 
. </p> <p>Учини јој се да он проговори, пошто се затворише врата, али се она више не обрте наза 
</p> <p>— Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под утисци 
ла ово смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи воде из крчага. </p> <p>Погледавши на ону 
 кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се искашља и протрља међу прстима свој дебео злат 
. — Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! — рече Ђурица 
о малко... вршимо посла — промуца кмет, пошто се прибра од првог утиска. </p> <p>— Јоване — обр 
 да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено високом тарабом, им 
мах је ова загонетна појава наљути, али пошто се неколико пута понови, стаде да размишља о њој. 
е му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, те  
 дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стишавајући 
иморао калуђера да изврши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ничег 
>У неко доба ноћи стиже Новица. </p> <p>Пошто се засад нису морали бојати ничега, Јово оде да с 
ем! — викну Марко и пружи руку. </p> <p>Пошто се руковаше, Марко леже пред рупу, пружи једну ру 
стина опасан, али носи собом неку врсту поштовања, респекта и у опште нечега, што се Ђурици вео 
ога је, још из детињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом 
латимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз 
 и он с великом пажњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога дана није никако помишљао о смрти и у 
ећ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... права битка!... </p> <p>Испалио је већ оба револвера, п 
псу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га права истина, коју му Станка рече, и на коју он не мога 
и, занесени...{S} Младост ступа у своја права, не разбирајући ни за прилике, ни за последице, н 
а бурек кривом бритвом. </p> <p>Настаде права гозба.{S} Пандур је често доносио разне понуде, п 
ро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам од њега. </p> < 
е постаје од његова трчања, постаде као права зверка која се спасава од велике хајке.{S} Вараше 
ета пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно надање 
 негде у близини засвира труба, али баш права војничка труба, само мало тањега гласа.{S} Послуш 
сли, нити беше у могућности да ма какав правац да својим мислима.{S} Час се сећао села, своје к 
е мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, неразговетне слике, што  
 пада земља у раку...{S} Свршено је!{S} Правда је задовољена, закон је извршен! </p> <p>Кад оде 
>— Шта је вајде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласова: </p> <p>— Нису  
<p>— Нема, нема човек... душе ми нема — правдаше Никола и себе и свога дужника. </p> <p>— Остав 
куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле необ 
онуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијом — и  
теху...{S} И ко да нађе утешну реч овој праведној, страшној погибији! </p> <p>— Ето их, иду! —  
/p> <p>— Не бери бриге — одговори кмет, правећи тајанствени израз на лицу. — Све ћу ја њему јав 
ној гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, 
 тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити капетана за  
тихо, не дишући, као да сад тек очекује прави одговор, од кога јој зависи све. </p> <p>Ђурица п 
премао да сад тек засуче рукаве и почне прави посао. </p> <p>— Симо, ти сад окрени десно на Коп 
и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки живот.{S} Његово учешће у оном нападу би 
м, научи ме, попо? </p> <p>— Само један прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш 
то ви, море, не идете дању заједно, као прави хајдуци, него се завлачите сваки у своје село? </ 
омандовао неограничено, самовласно, као прави деспот.{S} Они, који су с голим јатаганима јуриша 
 тражите, па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим људима, а 
плаши, јер појми да је мисао истинита и правилна. »Јест, зацело, ја радим, а они све односе и ж 
ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S} Па зато га је и и 
о бор, који је израстао у честару, међу правим и једрим церићима.{S} Зато се и попов поглед зау 
у да разговара с овим лудима. </p> <p>— Правите ко пуши — рече он, пруживши дувањару. </p> <p>Б 
епрестано слуша овакве одговоре од свих правих криваца, те увиђа, да за овај мах не може што др 
ђе у затвору, »лишен слободе« како веле правници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној полута 
оји мени помажу. </p> <p>— То је, вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је св 
 планинскога мириса...« </p> <p>— Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у ово 
, с којим се сад ни дању не растављаше, право у село. </p> <p>Сунце беше давно изгрејало, те се 
смејемо се... </p> <p>— Кажи ми, болан, право, која ти се више допада: она или ја? </p> <p>— Шт 
дговора од Вуја, пође с Новицом у село, право Матовој кући. </p> <p>»А овај ништа не упита шта  
нога ноћнога ваздуха појури кроз отвор, право на њега, и он удахну свом снагом пуне груди овога 
да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право кажеш: мари ти он за њине претње.{S} Не убија се  
вољни и упутише се изласку... </p> <p>— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Па 
 имао одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао 
тајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да на 
што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу, осе 
во. </p> <p>Ђурица застаде и погледа га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја,  
ваху....{S} Она се исправи и погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! 
м? — запита Ђурица одсечно и погледа га право у очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не мора 
и још овде? — запита она, погледавши га право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — од 
е да послужи за сваки случај... са њега право у поток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућа није с 
се у гложјак и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи  
је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} 
 згоднију реч за своју мисао. — Поп има право, кажем ја...{S} Али то није све.{S} Него је пао у 
, он дође к себи и, погледавши капетана право у очи, одговори одлучно: </p> <p>— Не знам, госпо 
де, враћали су се са својих пустоловина право к њему и изручивали му у крило све до последње па 
{S} Па кад прочитам указ, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа капетаница прве класе,  
 зид и окруне мало земље, која се осипа право на њега...{S} Чим он испали на један прозор, са д 
итељским достојанством погледа зликовца право у очи и одговори му: </p> <p>— Ово је место, где  
« То је све... </p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{S} С 
право! </p> <p>— Пустићу те, ако ми све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то пот 
ик, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију. </p> <p>За зеленим столом сеђаше с 
, не гледећи ни на какве опасности, иде право к њој.{S} Али на њиховим састанцима сад нема оне  
замаче за шљивар испод куће па отуд оде право у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и  
ро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јаружице, изиђе пред 
и пут. </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера.{S} Ђури 
а сам дошао? — одговори он и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, заносне очи, што  
и пушку, узе Станку за руку и одведе је право својој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погл 
дговори Ђурица. </p> <p>— Вала, мени је право, како хоће побратим.{S} С мојом пушком сигуран са 
 знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд т 
ш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пр 
 развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће! </p> <p>— Све, к 
а чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету!...« Откако је учинила 
тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало  
е шта је било са потером, па онда идите право Штуловићу. </p> <p>— Хоће ли нам он шиљати још ко 
ећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће право!...{S} О, како је страшно кажњена детиња непослуш 
цу рекао бих да ће учитељ имати највише право.{S} Отац га је научио злу, а он се потрудио да пр 
уца општински биров... </p> <p>Весеље и право душевно задовољство, помешано са побожном збиљом, 
и, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право. </p> <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једн 
урђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена опасна кра 
>Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да ра 
мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли дос 
у ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли сви право овамо? — запита Ђурица, тражећи око себе капу, ос 
 ти сад окрени десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. 
пази да су ударили оним путем који води право к судници. </p> <p>Пред општинском кућом не беше  
у Ђурица грејући иглу трећи пут. — Кажи право, па иди куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш у 
е морају срести, немаде куд, но продужи право к њима. </p> <p>— Помози Бог, децо! — рече он још 
као ситница и за којим тек после долази право разрачунавање, које мора имати неке сразмере са д 
 неповољност. — Хоћу ли га посјећ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти 
p> <p>— Ама, среће ти хајдучке, кажи ми право! </p> <p>— Пустићу те, ако ми све право кажеш...{ 
есту, па му узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, 
вим послом, нити му је ко знао одредити право занимање.{S} Сваки дан је проводио у граду; ту је 
>Рекосмо да му нико не би умео одредити право занимање, кад би то било потребно ради статистичк 
 састане.{S} Али тога ради морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позове к  
рчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши 
а говори. </p> <p>— Не брини, само стој право... </p> <p>Он се брзо исправља, истурује груди на 
{S} Раста је био повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посматрајући све пред собом као  
 </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Н 
 Пред вече одјурише жандарми са писаром право у Трешњевицу, а Радован таман превио рану и вечер 
рете цев тако, да гађа оне под прозором право у теме, па окиде...{S} Пуче револвер, али за њом  
ђеш на саму косу; онда окрени све косом право мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да  
увеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необучен умешао се у гомилу.{ 
ево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда окрени све косо 
етети кад порасту.{S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S 
овара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше до места; с 
 Марко леже пред рупу, пружи једну руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи ни 
 </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајући се, проговори: < 
свом страшном наличју и, пруживши пушку право у груди механџине, дрекну: — Доле! </p> <p>Милути 
ага... </p> <p>Сав народ угледа на њему право самртничко, зелено бледило... </p> <p>»Шта је ово 
е се он упутио.{S} Остала двојица иђаху право на њега, држећи пушке на руци, које одсјаиваху пр 
синовца. </p> <p>— Вујо те зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те 
е новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусурати по наш 
му његова! — викну Пантовац као с неким правом, налазећи да му је тим причињена хотимична штета 
 која рукују судбином народа; кад оцени праву разлику између строгих и сувих законских одредаба 
че руке за човека, сад тек поима њихову праву драгоцену вредност. </p> <p>Одмарајући се на слам 
 се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и од ње 
 што им прилази по мраку, знао којим ће правцем ићи. </p> <p>— Стој! — рече Ђурица лагано, кад  
гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — следи се... </p> <p>Тамо далеко, на крају п 
 окрете ка Венчацу, а Новица пође истим правцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду ти, В 
ди јесу ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрип 
ња сеоској момчадији. </p> <p>Кад пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и немилим јо 
е чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни праг и стаде босим ногама на хладну плочу степенице...{ 
рави га писар. </p> <p>Ђурица прекорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му  
ато по свима улицама, по двориштима, по праговима и уласцима у куће...{S} Са стреха и из натмур 
 половину од добити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш. 
оштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишту. </p> <p>— А она...{S} Станка, шта ћу с 
После неколико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе последње к 
панци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свиње 
 први поглед, могло видети да је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни једне цигље, н 
на.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза  
 ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, па води куд 
 у стаклету као кристал.{S} Около стоје празни тањири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром  
 и коњаници, пролазе рабаџије с пуним и празним колима и саонама, јуре господа на санкама, и са 
ога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с празним судовима, па удари опет преко забрана.{S} На ис 
ише потока.{S} Сретох једну ручконошу с празним судовима. </p> <p>Ђурица плану и погледа Вуја.  
тављена врата и за њима одјекну потмула празнина пусте куће... </p> <p>»Да ли је жива, јадница  
ма, рано у зору.{S} Беху прошли божићни празници.{S} Око прозора звижди и бесни студени ветар,  
уморно и дивљачно, све јој улеваше неки празноверни страх, коме се она не могаше противити.{S}  
ме му беше новчаник, али је опет извуче празну и истога тренутка је опет завуче...{S} И ко зна  
ције нема шта чекати...{S} Окупи некога практиканта, те му, на име мајчино, написа молбу за пом 
о зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине...{S} Краљ може...« </p> <p>— Живе 
ила не може разбити и разнети оно густо прамење.{S} Али само неколико часака, и озго засија рад 
има, а по једном такту, звецкање јасних прапораца... трес-трес... трес-трес... </p> <p>— Благо  
иним?« — помисли Ђурица. »Венчање...{S} Прате ме робијаши! ...{S} А како сам некада лепо сањао  
 Увече исприча Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да 
го један. — Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловиц 
 уживање.{S} Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као ве 
да ћеш одовуд, од станице.{S} Зар те не прати Симо? </p> <p>Ђурица му исприча малопређашњи дога 
равља ми!...{S} Срели се на путу, па ме пратио до Главице...{S} Пита за све..{S} После узе да к 
ећу — одговори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па ш 
 из куће махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна — помисли он — можда 
} Све се руши, свега нестаде; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младости.« Како је он лепо 
леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; звецкају  
 викну неко...{S} Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури... »Мил 
се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине...{S} Краљ може...« </p> <p>— Живео Краљ!... —  
и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко...{S} 
 Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање по прашини.{S} Он се трже, и умало не скочи од страха, кад 
рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жив 
адна ветра, који скида с кровова снежну прашину и засипље њоме другу страну улице.{S} Пажљиво и 
удска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима и њ 
 Кажи Станки нек ми опрости... и ја њој праштам...{S} Не послушах те, па ето... </p> <p>Свештен 
траха једва стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад  
 грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. </p> <p>— Лево!{S} 
него добро размисли, па ми одговори.{S} Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити  
сви прву чашу у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђур 
ају врхови планински... развлачи се она прва бледа светлост зорина... тама се проредила, па уми 
њима врата. </p> <p>Кад се изређаше она прва питања и узвици, који су обично без садржине, Ђури 
то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми  
из поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њ 
ченим послом. </p> <p>Кад му се растури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је упра 
 као једино поуздано уточиште, а сад му прва опасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго, упути се  
о свом положају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, усле 
 и Коста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом лицу нагарављена и увезана шир 
во к Лени:{S} Сад си госпођа капетаница прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за о 
та велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити  
има ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не могош 
ло.{S} Од је сам, кад се пробудио после прве пијанке, саопштио неке мисли и Марушки. </p> <p>—  
игну главе, очекујући музару... </p> <p>Прве вратнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њи 
одмуклолукавога погледа, и на лицу јој, први пут после дугих година засија израз невине среће и 
ошао? — одговори он и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају 
. </p> <p>— Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров. </p> <p>— Нем 
хартије велику воштану свећу. — Знаш... први сам те ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти с 
м варијацијама, већ неколико година.{S} Први пут је апотекар дао назив картама — јеванђеље, али 
дизаху и повијаху у густој помрчини.{S} Први кораци одјекнуше необично у овом мрачном простору  
к, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе.{S} Кад  
 јављајући кмету!...« Откако је учинила први корак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој  
да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први поглед, исказиваху неизмерну питомост и благост, н 
дираше светлост унутра, те се одмах, на први поглед, могло видети да је апсана празна.{S} Пред  
стару, омалену, доста лепушкасту.{S} На први поглед могло се опазити, да су обе женске од онога 
хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијац 
 <p>Митар жандарм, одважан момак, стаде први, и по упуству капетанову покуша да види јесу ли за 
еру лешњике, па их при повратку застаде први сутон.{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се 
хну главом на остале. </p> <p>Писар уђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће 
а свету... </p> <p>У вече Радован стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши,  
у је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси 
Био је уверен у несумњиви успех, јер је први пут добро опазио ону значајну промену на Ђуричину  
платићемо се!...« </p> <p>Кад се навуче први сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вујове кућ 
стина, беше сакривена од очију јој, али први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце сте 
 си и заборавио како ти је било, кад си први пут нападао човека, очи у очи, усред бела дана.{S} 
е на месту као укопан. </p> <p>— Зар ти први — продужи кмет — откако је наше село закопано, да  
жише курјаке, те се један од њих залети први и скочи на чатал.{S} У исти мах севну секира према 
 А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да узму  
ах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледа 
 осећали да треба одважно издржати овај први поглед, па застадоше, не мичући се и не пружајући  
p>— То су, брате, свиње — одговори онај први — а свињче... истина јесте, у неку руку, како ћу к 
рити и она обична радозналост, са којом први пут посматрамо свакога човека, за кога нам се каже 
х, али гледајући одједном у све њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао у  
толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш«, који се обично сматра као ситница и за к 
леди, чим ко спомене име Ђуричино.{S} У први мах је ова загонетна појава наљути, али пошто се н 
га у затвор, одрешише му руке, којима у први мах не могаше ни макнути — осећаше јаке болове виш 
xml:id="SRP18971_C1"> <head>I</head> <p>Први пут је сврнуо на себе пажњу целога села о крстонош 
ml:id="SRP18971_C4"> <head>IV</head> <p>Први пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слоб 
ље, као на крилима.{S} Већ се приближио првим шумарцима над потоком, али је и онај близу, само  
лих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже своје осећа 
годити шта је он смислио.{S} Није му ни првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше 
 сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} И капетан је сад промењен, овај је нови опак 
огледа и да се онако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за б 
пада по Сретену као град. </p> <p>После првих удараца Сретен се само увијаше, бледећи и мрштећи 
 </p> <p>Ђурица је још раније, за време првих састанака, упознао Станку са својим хајдучким жив 
; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — њег 
ш.{S} И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро у 
p> <p>— Ја те послушах — поче Ђурица. — Прво тебе потражих, као што си ми казао. </p> <p>— Добр 
 оно страшно зликовачко лице. </p> <p>— Прво ти мени кажи: шта хоћеш ти са мном? </p> <p>— Ништ 
мина лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало... </p> <p>...{S}Ћути хајдук у мрач 
дворе и послужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при крају  
ће да те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати на коју масну похару, па ће ти ту бити кра 
да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: 
од њега.{S} Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. </p> 
и смо полако до његова стана; разгледам прво положај куће, па ми се учини сумњиво једно прозорч 
ожемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да 
о је последњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради морао је ић 
лепа прошлост, девојаштво њено, заузело прво место... </p> <p>Ветар брише и звижди преко голих  
вим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити  
— рече Ђурица дрешећи му руке, пошто му прво повади оружје. — Сад седи лепо, па ми испричај све 
 упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не раздв 
 на видик.{S} После три недеље опази их прво Станкина мати.{S} Кад виде жена своју несрећу, не  
осла — промуца кмет, пошто се прибра од првог утиска. </p> <p>— Јоване — обрте се Ђурица оном с 
икако не може.{S} Ето, то је оно!...{S} Првога дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је  
.{S} Даћу му много, врло много од овога првога посла, само да га придобијем.{S} Видиш, цркао је 
мисли Ђурица.{S} Он се плашио само тога првога питања, страховао је само од почетка; а кад виде 
једним скоком испаде из куће и потрча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потрчавши мало, 
 се само срце стеже од те слутње.{S} На првом кораку у нови живот, она задрхта... </p> </div> < 
ађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао само то, да за такав чи 
о склањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Срет 
чи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Божју. 
 пушку на постељу поред себе, па искапи прву чашу. </p> <p>Стадоше да се ређају чаше са препече 
ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је и познао Вуја... још онда, кад је почео 
љао на бегство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ 
ати никуд на другу страну.{S} Случајно, пре овог изасланика, Ђурица срете свога Кленовичанина,  
бразе...{S} То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадн 
} Како то може бити?« — помисли она.{S} Пре две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — 
хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, вол 
за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћи 
ини, па су опет они чинили покоре.{S} А пре тога метали су и на точак, и тада је било оваких ра 
ћ!... </p> <p>»Већ се смркло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити?...{S} Ко зна које је до 
удио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S} Он с 
д колебу у Матову бостаништу, где је од пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше никога, је 
.{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, само нек се зна рачун између мене и тебе...{S} Сва 
се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана саопштила своје откриће, баш тада га ода 
на о јаловици.{S} Његов отац, који умре пре десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен с 
с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђуриц 
пред каване. </p> <p>— Молим, ја сам се пре абоновао — одговори апотекар. </p> <p>— Дајте панду 
хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} 
и речи... </p> <p>Капетан не зна шта ће пре, пуне му руке посла: треба повратити Станку и завит 
— Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова четири наша села и 
} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После 
ћи на знак.{S} Звиждање се понови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. </p> <p 
е на овом свету, је л’ истина што си ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му засја в 
— Е, не може тако.{S} Морам ја то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, п 
ападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђ 
истина је.{S} Али како ти мислиш... као пре? </p> <p>— Сви бисмо најволели да ти кажеш шта је т 
 сина, старијега Милету, који се оженио пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ осамнаест г 
 тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добро јут 
познаницима, он омекша.{S} Кад је, мало пре, излетео из шибљака, држао је насигурно да ће изврш 
— Ко то каже? </p> <p>— Грујица... мало пре дође озго. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако 
ујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загонетка решена.{S} Видео је да о 
воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро м 
манастиром, казаше им да је старац мало пре измакао.{S} Младић, који је силазио с кола и распит 
 се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — викну ћато. </ 
ла до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, који су у другом округу 
ече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај,  
ре не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових савета, који му веома тешк 
ари.{S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.{S} Само тр 
ући ни хладноће ни умора...{S} Само што пре, само да се стигне на време!...{S} Наишла је на утр 
з брдо. </p> <p>— Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац з 
на крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, 
/p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?... </p> <p>— А ко ти је крив, ш 
ћи прозор, додаде: — Пожури, да стигнеш пре сванућа. </p> <p>Легнувши у постељу, он се опет дад 
 Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </p> <p>Капет 
онај матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чу 
коју он никад у себи не претпостављаше, пребаци се преко ограде и паде у кукуруз.{S} Одатле јур 
вши ведрице, она их, као какву играчку, пребаци обрамицом на раме и, мислећи о свему што је чул 
трагушу, револвер и нож, а преко рамена пребаци му широк кајас са наређаним мецима.{S} Пантовац 
ица се разнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој руку преко рамена. </p> <p>— Ти си мени све 
. </p> <p>— Што, Стале? — одговори он и пребаци своју руку преко њена рамена. </p> <p>— Не знам 
овори она осмехнувши се. </p> <p>Он јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само јо 
и у кукурузу, је ли? — одговори Ђурица, пребацивши руку преко ње. </p> <p>— Јест, све тако. </p 
ико и не помишља на опасност.{S} Ђурица пребацио руку преко суседе, па јој шапуће грубе изјаве, 
устим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пушком преко крила...{S} Она се не зачуди, н 
ојасом и један човек осредњих година са пребаченом шешаном преко крила.{S} Пред њима гори ватра 
ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу 
и сад добила што тражиш! </p> <p>Станка пребледе, али се не маче с места, а он, прибравши се, п 
на Јелици Плескоњићевој. </p> <p>Станка пребледе, осети како јој се срце стеже, па се с неким р 
и видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца престадоше играти и занемеше, не знај 
p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже се и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан.{S 
напослетку изиђоше напоље.{S} Момчадија пребледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који 
е! </p> <p>Све косе попадаше, а косачи, пребледели од страха, гледаху зачуђено у наперене пушча 
еизбежну страшну смрт, без устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи то страшило,  
прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети. </p> <p>Капетана очекиваху други неповољни г 
 груди. </p> <p>— Јадница, сумњам да ће преболети...{S} Што уби ову девојку, несрећниче! — обрт 
ти, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо заса 
! — рече му Ђурица. </p> <p>— Лако ћемо пребројати, но деде причај. </p> <p>— Море број то, да  
сад... то је и тражио!...« </p> <p>Беше превалила поноћ, кад Ђурица стиже с Новицом пред колебу 
ер ми може начинити сто чуда...« Сан га превари, и он заспа. </p> <p>Изјутра, кад пођоше, Ђуриц 
рећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече 
 нико не смеде оком мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху позавлачили главе под клупе.{S} К 
ром право у Трешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па се спрема да легне...{S} Срећ 
p>Кад дођоше испод голога преседластога превоја, којим се прелази отуд из Шумадије у руднички к 
 више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. </p> <p>Вују севнуше очи задовољно. </p> <p>— 
 у ватру на прочељу, леже онако леђима, преврнутих очију, и он поче разумевати да је то он убио 
а, где стајаше старац под епитрахиљем и преврташе журно неку велику књигу. </p> <p>— Дајте млад 
ном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшно зликовачко лице. </p> <p> 
 искрете, бела као хартија, а једно око преврте се, страшно, необично. </p> <p>Жандарми искриви 
 лице од некога...{S} Митар је полагано преврте, погледа јој затворене очи, прислони ухо на гру 
чи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајду 
ица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко средине уха, смешећи се: </p> 
ности. </p> <p>Кроз четврт часа хајдуци прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише се густ 
по осећа да неко стоји пред вратима.{S} Прегледа кључаницу — стоји добро... отуд је поуздан.{S} 
p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тражах 
тавио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети. </p> 
Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и, нашавши све у реду остави их. </p> <p>— Так 
и у собу, не стаде на једном месту, већ прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке необич 
</p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p 
а спремамо то оружје. </p> <p>— Све сам прегледао, почистио, наредио сваку као сат. </p> <p>— Д 
дети шта ће са Јовиним укућанима, треба прегледати кућу... </p> <milestone unit="subSection" /> 
овао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледати сад — одговори Радисав.{S} Он је већ у друго 
еше места под прозорима.{S} Још једаред прегледаше магацинке, па их наслонише на рагастов... </ 
секунада сјурише се у поток.{S} Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Па 
> <p>— Одмакни де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољно, светлим очима 
{S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклона,  
му груди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се...{S} А терет озго све 
 бистричкога механџију усред бела дана, пред десетином сељана, који се случајно затекоше у меха 
овај свети крст...{S} Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гласом.  
рће опрезније.{S} Тако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића.{S} Разгледавши к 
код сваке механе редом, и код последње, пред манастиром, казаше им да је старац мало пре измака 
<p>Другова не имађаше.{S} Једини човек, пред којим је слободно смео отворити душу, који га је з 
нцеларију.{S} То беху врата на ходнику, пред станом капетановим. </p> <p>Како стаде пред врата, 
ти, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p>Свршило се читање... </p> <p>— Ђури 
ке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, г 
а са пребаченом шешаном преко крила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога 
<p>Капетан и Митар приђоше врљикама.{S} Пред њима лежаше Станка, обрнута лицем к земљи, савијен 
д, могло видети да је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога в 
их једно до другога, брда и планина.{S} Пред њима се засветли и зашарени она живописна котлина, 
е доведе у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом се само претварао да није ни знао за њен д 
азао да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пред вече одјурише жандарми са писаром право у Трешњеви 
и не зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пред једном каваном нађе самога Сима. </p> <p>— Има ли? 
ња, па се одмах упутише сви у цркву.{S} Пред иконом храмовном светлуцаше »неугасима лампада«, т 
ади.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она злокобна измаглица.{S} До 
а срце, од кога му задрхта цело тело, а пред очима се ухвати, наиђе нека магла, од које се ништ 
лији.{S} Крв му појури живље по телу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и блага измаг 
ња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред очима, спаде она тежина с главе... лепо види и раз 
ењем посматраху драму, која се одиграва пред њима.{S} Милош одборник ухватио у свом кукурузу кр 
и Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> <p>Пантовац се још више потуљи, обори г 
мисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу  
p>Кад Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му црте строга и одлучна лица, 
 <p>Загледавши се кроз трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порож 
же се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, 
 стаде као укопан.{S} На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Заглед 
и неповољни гласови.{S} Писар га дочека пред среском кућом, и на његово питање: шта учини с Нов 
д дела.{S} Она му је непрестано стајала пред очима као нека црна тачкица у даљини, којом се он  
чима преко гомиле земље, што се издигла пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње...{S} Трже 
Али сад, после друге похаре, Вујо посла пред њега човека, који је имао на сваки начин да га дов 
е.{S} Наиђе му нека црвенкастосива тама пред очи, која му заклони собом све предмете и сва лица 
ашу.{S} Мало затим зашушта кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци 
пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде.{S} Сиђе опет на своју слам 
се могло одмах опазити да је мало света пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ права ноћ« — помисл 
вога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са пандурима, кметом, 
поштене девојке! </p> <p>Станка претрча пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да 
иком, помаже му, чува га — и он је крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где се налази раз 
ућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то  
 сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица 
право, затурене главе, посматрајући све пред собом као са неке орловске висине.{S} Очи му беху  
а.{S} Докопа пушку и, као холуј, испаде пред запис. </p> <p>— Шта то радите! — викну он, узевши 
 главом. </p> <p>Станка скочи, па стаде пред њега.{S} Очи јој севаху као живи пламен, сагоревах 
 огради, претрча преко дворишта и стаде пред једна врата над степеницама, за која је држала да  
 станом капетановим. </p> <p>Како стаде пред врата, удари снажном песницом по њима...{S} Врата  
! </p> <p>Ђурица, полако и опрезно, оде пред кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, као и сви јатаци 
и ону хартију за мене. </p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу ха 
о.{S} На путу, из једне јаружице, изиђе пред њега онај повереник. </p> <p>— Нађе ли га? — запит 
е ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судницу.{S} Он и пандури за часак појахаше коње, у 
 му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, веома волео и пош 
Што ће вам то? — рече капетан, па изиђе пред кућу. </p> <p>Ђурицу изведоше, везаних руку, на дв 
</p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну  
. </p> <p>Пошто се руковаше, Марко леже пред рупу, пружи једну руку право напред и на њу метну  
ћи се на коњу испод шљива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} По 
у врућици... </p> <p>После поноћи стиже пред среску кућу.{S} Умор је савладао јако, али она не  
до да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, 
ле ћу се сит науживати, јер — куршум је пред очима свакога дана!...« </p> <p>Тако му пролажаху  
утито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да с 
 јаблан, па трепери и весело одсјајкује пред сунчевим изласком... </p> <p>А тамо поред реке, по 
. </p> <p>— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора 
е мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је нежним осмехом, затури главу весел 
а задрема или паде у оно несвесно стање пред сном, тек њој се одједаред засија део видокруг, за 
уку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива...{S} Узима попину руку и два 
сле онога догађаја, при оцењивању потре пред кленовичком судницом, наступи у Ђурици извесан пре 
му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p> <p>— Што? </p>  
о тражио.{S} С таквим изразом појави се пред кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој  
и би давао наде на спасење...{S} Али се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и црна нема 
младачком заносу.{S} Наједаред, жбун се пред њом заниха, гране му се размакоше, и у оном осенче 
а се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада она пијана мора... </p> <p> 
 мисли...{S} Сунце падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој 
лаве, модра, скоро поцрнела лица, иђаше пред пандурима везан, носећи на леђима своје бешчашће.{ 
о и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са улице. </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вам 
аше сви напред ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта 
 у вајату. </p> <p>Зликовци је потераше пред собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и ша 
, а остали, заједно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и полегаше на меку зелену траву. </p> <p>— 
 почео да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, 
Венчаца, оном шумовитом страном, зачуше пред собом познато звиждање, знак њихових јатака.{S} Об 
лудан.{S} После краткога времена зачуше пред собом певање црквених песама.{S} То се отац Симеон 
чи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. < 
лушао разне разговоре, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разговору је био  
аму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.{S} И  
так кућица, и он се напослетку заустави пред једном. </p> <p>»Баш сам луд!« — помисли он, заста 
рима, једнако, али она непрестано лебди пред њим, меша се с оним другим мислима и ствара једну  
уково живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, обузима га нека светла ми 
, већ се унапред јављају, и он већ види пред собом жива, повезана хајдука...{S} Он му одаје све 
мен земље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спремио...{S} Кад б 
ође према судници, угледа неколико људи пред њом.{S} Нека беспредметна радозналост повуче га та 
и преплашено гледа зликовца, који стоји пред њом с голим ножем. </p> <p>— Паре дај! — подвикну  
ој, и најзад ово последње, где он стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако необично за  
рукчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред вратима.{S} Прегледа кључаницу — стоји добро... от 
час у њега час у људе, који су поседали пред њим.{S} Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи  
еволвером.{S} Видевши зликовце у гомили пред вратницама, Милета испали два метка.{S} Коста, кој 
...{S} Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се кака  
руги свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђуриц 
.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од 
азна и флегматична господара.{S} Фењери пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичава старц 
 у њега, разбојника!...{S} Човек говори пред њим оно, за што би могао изгубити главу... »али зн 
о лисје буково, које се раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као да је  
 и коњаник, који се спушта косом, идући пред њима. </p> <p>Пантовац чекаше да потера сиђе у дол 
S} Озго са брда виђаху се само светњаци пред честим паланачким механама, који светлуцаху слабо  
аше велико задовољство што не обори очи пред оним строгим, испитљивим погледом...{S} Као да су  
»Баш сам луд!« — помисли он, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се вр 
мири са својим стањем.{S} Овај састанак пред судницом био је од велика утицаја на њега.{S} Он о 
— рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. </p> <p>Ето, у такву се девојку з 
ро...{S} Онда с осталом тројицом станем пред врата и лупнем јако...{S} Не би одговора задуго.{S 
 цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше  
алила поноћ, кад Ђурица стиже с Новицом пред колебу у Матову бостаништу, где је од пре неколико 
} Вечито му је овај сурови човек стајао пред очима као нема загонетка, која те све више привлач 
а тренутка, кад је онако блесаво стајао пред механџијом, сети се погледа Пантовчева и речи њего 
писом, великим брестом што се разгранао пред судницом, стајаху неколико луди, па с чуђењем посм 
 и завуче се у шибљак, који је израстао пред судницом. </p> <p>Под записом, великим брестом што 
 док се помишљало.{S} Сад, кад се нашао пред стварношћу, изгубио се сав.{S} Само зна једно: да  
... </p> <p>...{S}Пијанка се продужи до пред саму зору. </p> <p>Напослетку, кад се сви изопијаш 
 му изазва ова изненадна коб.{S} Далеко пред њим касаху на коњима три жандарма.{S} Они су га оп 
е неколико минута опет звизну, и далеко пред њим у шуми зачу се такво исто звиждање.{S} Мало за 
је непрестано за ове две године лебдело пред очима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад 
беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном...{S} Окиде!...{S} Ватра прсну пред очима. 
аше средином пута, гледајући неодређено пред собом.{S} Коса махаше за његовим леђима, а он одми 
а њима се појави Радисав.{S} Стаде лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као чове 
ни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше ов 
ћи... у томе питању — говораше апотекар пред Јанковом пивницом својим присним »пријатељима, пар 
путнике. </p> <p>...{S}Звер!...{S} Звер пред хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобода, у 
новни грађани.{S} Сакупи се велики збор пред канцеларијом.{S} Капетан разгледа проваљено место; 
све оне страшне слике, које се мало час пред његовим очима изређаше, али се сад сећаше само Ник 
да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Н 
пут с кметом. </p> <p>— Знаш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад 
и дуг нем поглед на величанствену слику пред собом. </p> <p>— Ја — одговори она — само кад дожи 
леђа неко звиждукање.{S} Она баци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким скоком прес 
. </p> <p>Деца се окупила у једном углу пред вајатом, цепкају и забадају иверје у земљу, забора 
се кућа затресе... »Пази!« — неко викну пред вратима...{S} Груну још јачи ударац... врата излет 
 нишаном...{S} Окиде!...{S} Ватра прсну пред очима... за њом дим... оне слике нестаде... она се 
 чељадима, као обично, леже на дворишту пред кућом.{S} Иза Букуље појави се сјајно црвенило, ка 
ла, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. </p> <p>— Далеко му лепа кућа! — по 
њих, откидајући гране, које лако падаху пред ноге им.{S} Понегде куршум лупи у буково дебло, и  
м особинама, које јој све више излажаху пред очи и биваху све примамљивије и интересније. </p>  
стаде код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима. </p> <p>Кмет уђе с двојицом пандура у соб 
е у кућу. </p> <p>Писар седе на клупицу пред кућом, један пандур остаде код Ђурице и Марије, ко 
по? </p> <p>— Само један прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да  
х обузима обоје, и они заспаше. </p> <p>Пред зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе 
 отуд, као да је пун храм људи. </p> <p>Пред иконостасом кресну жигица неколико пута, док не пл 
утем који води право к судници. </p> <p>Пред општинском кућом не беше никога.{S} Уђоше сви у за 
дадоше наредбе, одјурише трком. </p> <p>Пред оном рупом окупила се дела варош, па се домишља ка 
ам своје дете, па то му је!...« </p> <p>Пред подне Станка замаче за шљивар испод куће па отуд о 
де са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо врата споља! — ре 
чнога предосећања и зебње...{S} Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где  
Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. </p> <p> 
м, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са стране.{S} Сад добро ч 
ано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јест,  
да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. </p> <p>— Па шта вели он? </p> <p>— Ништ 
е погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази.{S} Понеки пу 
вуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде  
.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемел 
 а сад знам...{S} Варошке, море, играју преда мном кâ на тањиру, још какве варошке!... кâ молов 
ри за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту. </p> </div> <div type 
о, бурно и заносно осећање, коме се она предаде сва, без протеста, без покушаја да размисли о с 
} И у тој злослутној суморности, она се предаде црним мислима о себи и својој будућности, која, 
е.{S} Сиђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли...{S} Та 
иров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим  
и већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе, одјурише трком. </p> <p>Пред оном ру 
рам се скрха и паде на под... </p> <p>— Предај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозор 
 извуче цео рам и испусти га. </p> <p>— Предај се! — викну једна глава, и челична цев покрете с 
 они по гледа онамо у страну. </p> <p>— Предај се!{S} Не гини! — викну жандарм с коња. </p> <p> 
днога тренутка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зликовац, кога зацел 
же! — вели Митар, одваја је од Ђурице и предаје другом жандарму, који је одводи... </p> <p>— Гд 
 Требало је одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђ 
, услед тога, изгуби сваку могућност за предају. </p> <p>Истога дана Вујо дозва једнога свога п 
дубоко и страсно предала своме осећању, предала му се свом силом заносне младости, разумевајући 
тежњи, која је тамо снажно привлачи.{S} Предала се сва оној заносној жудњи младости, па заборав 
обичним опхођењем са њом, Станка се сва предала својим мислима, у којима је лепа прошлост, дево 
> <p>А она се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећању, предала му се свом силом заносне 
— Ђурица...{S} Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! </p> <p>П 
оја или твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели, власти« — стаде опет мислити. — »Али како 
ошла? </p> <p>— Чуо си...{S} Хоћу да ти предам Ђурицу. </p> <p>— Чудо то?..{S} Ти живиш са њим. 
да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, 
о да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце? — запита Ђурица, држећи иглу над пламеном 
у њему нема више оне топлине, оне чисте предане љубави према Станки; угасило се оно бурно ватре 
овори Ђурица, запињући. — Сутра ћу овде преданити, па гледај да се пази... </p> <p>— Не брини.{ 
у...{S} Остао је на спавању, и сутра ће преданити код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га у 
</p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом провођењу, нала 
аћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаше више о послу 
 и дуготрајне тишине, којој се беше сав предао.{S} Истога тренутка, кад се врата почеше отварат 
згледаху, господске околности, па им се предао сав, не бринући се о крају свега тога. </p> <p>— 
 привлачило к Вују, те му се тако слепо предао....{S} Вечито му је овај сурови човек стајао пре 
} Али то неће још, можеш се ти слободно предати... </p> <p>— Доћи ће и та наредба, не бој се.{S 
 је савладао јако, али она не стаде, не предахну...{S} Прође кроз вратнице на огради, претрча п 
 један прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грех 
 и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? </p> <p 
 ли не могнем сад, онда после, пошто му предаш новце...{S} Мени је страшно претио, а обећао ми. 
ца весело, коме се допаде што је Новица предвидео тако важну околност. </p> <p>— Деде сад да по 
не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у животу... </p> <p 
Ђурици сва потребна упуства у којима су предвиђени разни случајеви, па сад безбрижно седи и чек 
 себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па преде ли преде...{S} А ја старац, кукавац, загребох низ 
игрлило је кô снаша кудељу, па преде ли преде...{S} А ја старац, кукавац, загребох низ поток да 
говарао је све речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитвама, не би  
енченом и урешеном отвору указа се он — предмет њених заносних мисли...{S} Сунце падаше косо на 
ама пред очи, која му заклони собом све предмете и сва лица...{S} Он не виђаше више ништа, осим 
вно је свануло.{S} Звезде се угасиле, и предмети се сасвим јасно распознају.{S} По ваздуху још  
. </p> <p>Свануло је, виде се јасно сви предмети... </p> <p>— Камо девојке? — викну капетан. </ 
 и распитивао у механама, намести се на предње седиште, ошину бичем и кола појурише.{S} Требало 
оз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајући се, проговори: </p> <p>— Ја се не шалим; 
 стеже јој се срце од некога необичнога предосећања и зебње...{S} Погледа преда се и, под једни 
ра бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — наставља Мирков сусед, Цвет 
 близу једне јаруге обрасле шумом, која представљаше живу згоду за курјачке ноћне нападе.{S} Чи 
јом. </p> <p>По спољашњости својој Вујо представљаше неку необичну силу, која не зна ни за какв 
е после да га цепа на делове по његовим представницима.{S} Најпре — Бакон (тај се назив држао н 
вској дружини или разбојничким и другим предузећима, он беше или вођ или један од главних сарад 
ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предузимало.{S} Изгледа, као да је и сама власт чекала  
 сарадника.{S} Вујо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи, највише имао респект 
аше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само се потчињаваше оној неодољивој 
 удари опет преко забрана.{S} На истом, пређашњем месту, сачека је Ђурица.{S} По лицу јој се мо 
ично и примамљиво.{S} И сад јој се онај пређашњи живот чињаше сјајнији од сунца и лепши од свег 
ође на памет оно време, кад је остављао пређашњи слободни живот, кад се одвајао од друштва и ог 
нужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко позн 
оста већ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину 
ту, бојажљиво осврташе око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од 
 осећања сеоској момчадији. </p> <p>Кад пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и неми 
лико пута хладном водом, па онда полако пређе поток и ступи у поље. </p> <p>Ђурица скочи из зас 
 њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтави 
ји су обично без садржине, Ђурица одмах пређе на главно. </p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли 
 и пожурише низ брдо. </p> <p>— Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозб 
е забранчић, који се пружио иза вароши, пређоше поток, па стадоше уз једну ограду, која је једн 
гоцен сваки тренутак. </p> <p>Сви троје пређоше реку, дохватише се густе кленовичке шуме, која  
ци оживеше, заборавише све муке и патње преживеле у туђини, очи им засјаше живим веселим пламен 
ао унапред осетити све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио на та 
{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему  
ом уђе у њега неописани страх: стаде да преза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од шушт 
путом и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вер 
онај неповерљиви опасни разбојник, који преза од сваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене злочи 
иво и опрезно корача момак, бојећи се и презајући од свакога звука, од сваке људске појаве на у 
Зар није све једно: зар ме није и досад презирала!{S} Све је пропало, и младост, и они лепи сно 
чије друго туђење он је враћао одсудним презирањем и неком, необичном за сељака, поносном охоло 
 <p>»Шта ли ће она рећи кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако м 
рици. </p> <p>А Ђурица гледа намрштено, презриво, у непомичну паћеницу.{S} У оку му сија израз  
екујући другу реч, која би ублажила или преиначила ту страшну мисао, али поп нарочито застаде,  
е би ове меденице, како се родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали срце...{S 
е му учитељ у реч. </p> <p>— Пардон, не прекидај ме.{S} Је ли он непрестано, радећи своје сељач 
>— Живео Краљ!... — узвикује он поново, прекидајући слабо и монотоно читање пресуде. </p> <p>—  
еш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед. </p> <p>Сви ућуташ 
им у Војковце... </p> <p>— Остави то! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути.  
 Јевто, Петар... </p> <p>— У здрављу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Л 
осподине... </p> <p>— Добро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам 
а глави... </p> <p>— Колико ти треба? — прекиде га Јанко одсечно. </p> <p>— Пет стотина дуката. 
ти... </p> <p>— Каква ти је то гошћа? — прекиде је Новица. </p> <p>— Сестричина ми... удовица ј 
љујемо зид... </p> <p>— Који Радисав? — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ва 
... </p> <p>— Иди ти то причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. 
емој, знам шта ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. </p> <p>.. 
ти, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слушај што ти говорим!{S}  
, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радован, настављајући своју мисао гласно — а 
Ако данас или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да с 
... — поче Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласова: </p> <p>— Нису још гледали апс 
октори скупи као ваши. </p> <p>Писар га прекиде: </p> <p>— Хајде, продужи посао. </p> <p>— Слав 
тава свирка од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне.{S} Беше зин 
м њеним стањем ради даље истраге, те је прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио  
чним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шт 
е источној страни, па звизну учестано с прекидима. </p> <p>Не чувши никаква одговора, покупи ор 
ојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. </p> <p>— Ја бруке  
 ни кренути на пут, или ће бар окренути преким путом, преко села.{S} Стога му ни ово чекање не  
ећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечите њене прекоре, који му досади 
е...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га...{S} З 
S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од жи 
 кад је стала на ноге... </p> <p>Станци прекипе.{S} Врати јој се она стара јогунаста самовоља,  
но друго мени. </p> <p>— То ти је казао прекјуче, после састанка са Новицом? </p> <p>— Јесте... 
и помагачи разиђоше се на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осет 
ене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јавити? </p> <p>— Не бери бриге — одгово 
ијуком јури преко улица, преко стогова, преко чиста поља...{S} Ђурица слатко спава после синоћн 
, досадни, тешки... </p> <p>Једаред га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору.{S} Беху прошли 
ра јалову паприку — викну Митко ашчија, преко од канцеларије. </p> <p>»Ала живе ова господа! —  
 по бодена у земљу и спојена пречагама, преко којих су намештене уздуж две широке тренице; на њ 
!.... — викну Новица на другим вратима, преко од њихове собе. — Устани, дијете, испеци нам каву 
насут пут, прелазила је преко поточића, преко камењара, убадала се, убијала ногу непажљивим гаж 
вљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стогова, преко чиста поља...{S} Ђурица слатко спа 
д становника своје улице.{S} Ђурица је, преко гломазних војничких цокула, носио оне широке сукн 
екô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко Јеловичких планина и Качера, у Војковце.{S} Тамо  
м леденим оштрим сечивом, па јури даље, преко глатке снежне равнице, преко белога бескрајнога п 
јури даље, преко глатке снежне равнице, преко белога бескрајнога покривала, тамо у магловиту не 
 пут, или ће бар окренути преким путом, преко села.{S} Стога му ни ово чекање не беше тако мучн 
ца је опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но 
ху још страшнији, необичнији изглед.{S} Преко целога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада 
а, о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; збо 
 опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, не 
урици даде острагушу, револвер и нож, а преко рамена пребаци му широк кајас са наређаним мецима 
 морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи. </p> <p>Сунце се тек 
з кога се слеваше хладна планинска вода преко липова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то 
брукај се! </p> <p>Ђурица прелете очима преко гомиле земље, што се издигла пред њим, угледа руп 
але веселе деце...{S} И сећа се балвана преко реке, којим су прешли, и како је жмурио, док га ј 
еса, неке крпе и стара поњава, раширена преко сламе.{S} Тада беше јасно, какав се становник скр 
 Прође кроз вратнице на огради, претрча преко дворишта и стаде пред једна врата над степеницама 
авом: навуче се густ, непробојан покров преко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква си 
? — рече срески шумар, и пренесе поглед преко својих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они  
 хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио договор са пандурима из среза... </p>  
а је на утрвен, насут пут, прелазила је преко поточића, преко камењара, убадала се, убијала ног 
био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на 
волвери, фишеклије за појас и за ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и још многе ствари, којим 
ад у себи не претпостављаше, пребаци се преко ограде и паде у кукуруз.{S} Одатле јурну напред,  
сти.{S} Народ господа, корача, прескаче преко поточића, јендека и врзина...{S} Ђурица то исто ч 
неко промешкољи...{S} Двојица претрчаше преко прочевља и стадоше на врата собна, а Митар, видев 
прозор испред куће.{S} Очи му прелетеше преко некакве слике, која му је тако позната и тако бли 
а, који се на брзо изређаше и претурише преко његове главе, наступише у њему други погледи на њ 
о место... </p> <p>Ветар брише и звижди преко голих чукара, куда се провлаче бегунци, удара их  
а туда воли сеоска путања, која прелази преко потока, и спаја село са потесом.{S} Саже се под ј 
зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стогова, преко чиста поља...{S} Ђури 
ћи.. кад свршиш посао, немој нам шиљати преко Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећ 
дзива се он, лутајући нејасним погледом преко гомиле глава, окренутих к њему. </p> <p>Кола стад 
еда њега где седи, са пребаченом пушком преко крила...{S} Она се не зачуди, не изненади се, сам 
к осредњих година са пребаченом шешаном преко крила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се весело  
еко из народа — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!... </p> <p>Сви разделише о 
рча и капетан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногама.{S} Стадоше да се 
ка, Станка прескакута с камена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се 
е истоветан оному, којим се беше опасао преко паса. </p> <p>— Откуда овај пешкир код тебе? — за 
њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. </p> <p>— Биће то  
мо да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.{S} Све, што се тицало тога, стаја 
 њиве с празним судовима, па удари опет преко забрана.{S} На истом, пређашњем месту, сачека је  
огледом, и наједаред јој прелете радост преко лица, које се развуче у весео осмејак. </p> <p>—  
над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко средине уха, смешећи се: </p> <p>— Ово, знаш, да  
дговори Новица, па оде те навуче поњаву преко сламнога јастука и врати се за розгу. </p> <p>— Л 
ехнувши се. </p> <p>Он јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори  
 ли? — одговори Ђурица, пребацивши руку преко ње. </p> <p>— Јест, све тако. </p> <p>— Е, Стале, 
омекша, па јој приђе и пребаци јој руку преко рамена. </p> <p>— Ти си мени све добро моје!{S} А 
ља на опасност.{S} Ђурица пребацио руку преко суседе, па јој шапуће грубе изјаве, љуљајући се и 
але? — одговори он и пребаци своју руку преко њена рамена. </p> <p>— Не знам, али ја овако не м 
о Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку преко средине, па у гору!...{S} Само да ме нико не види 
 сенка некога детињега стида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше 
а се изненади; лако црвенило прелете му преко лица, али то Станка, при онако слабом осветљењу,  
вориш? — одговори Симо зачуђено, али му преко лица прелете смртно бледило. </p> <p>Ђурица спуст 
е могу живети. </p> <p>Ова је реч ошину преко срца као муња; задрхта сва, па, не знајући шта би 
е пушке на оба прозора, куршуми прелећу преко његове главе, ударају у зид и окруне мало земље,  
 он, па окрете; навише уз косу. </p> <p>Преко њега прелете буљина, машући тихо и немо чупавим к 
шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« као муње ређаху му се ми 
ницу на децу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни праг и стаде босим ногама на хла 
че! — поздрави га писар. </p> <p>Ђурица прекорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, али за 
теде да прекине одједном те вечите њене прекоре, који му досадише, па узвикну: </p> <p>— Не зво 
 — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задовољни сви? </p> <p>— Како неће б 
уги. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прекосутра, свакога часа...{S} И ми ћемо за тобом сви.. 
 знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме хладна је 
да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на похару. </p> <p>— Све једно, хоћу да идем 
антовац сасвим другим гласом, желећи да прекрати непријатан спор у овакву времену, где је драго 
у окована и пијана Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, обарајући главу млитаво... </p>  
аш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи за од 
, нека гори данас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је. </p> <p>— Нека ти Бог опрости!  
 одговара му Мићо. </p> <p>— Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. </p> <p>— Што, ниј 
ше знатно истурен напред, те испољаваше преку и страсну природу, али је он, једним благим погле 
адницу на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помал 
опази, да туда воли сеоска путања, која прелази преко потока, и спаја село са потесом.{S} Саже  
 голога преседластога превоја, којим се прелази отуд из Шумадије у руднички крај, бегунци се за 
!...{S} Наишла је на утрвен, насут пут, прелазила је преко поточића, преко камењара, убадала се 
а има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нак 
ете; навише уз косу. </p> <p>Преко њега прелете буљина, машући тихо и немо чупавим крилима...{S 
 рече он, и сенка некога детињега стида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које 
говори Симо зачуђено, али му преко лица прелете смртно бледило. </p> <p>Ђурица спусти свећу пор 
е на ноге, не брукај се! </p> <p>Ђурица прелете очима преко гомиле земље, што се издигла пред њ 
мим старачким погледом, и наједаред јој прелете радост преко лица, које се развуче у весео осме 
p> <p>Ђурица се изненади; лако црвенило прелете му преко лица, али то Станка, при онако слабом  
а на онај прозор испред куће.{S} Очи му прелетеше преко некакве слике, која му је тако позната  
 вију се по кривим и тесним сокачићима, прелећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у с 
агрокташе пушке на оба прозора, куршуми прелећу преко његове главе, ударају у зид и окруне мало 
 израсла хладовита китина...{S} Поље се прелива и трепери јасно зеленило младе траве, која је,  
, па се њено нежно, зелено, младо лишће прелива под топлом и јасном светлошћу сунчевом.{S} Жиле 
 блиста и пршти ватром уз небесни свод, преливајући се час у ватрено црвенило, час у љубичасто  
но изгрејало, те се под његовим зрацима преливаху и блистаху поља и њиве, окићене росним капљиц 
ала сваки свој корак, наједаред настаде прелом: она се потчини утицају другога, али и у том пот 
чком судницом, наступи у Ђурици извесан прелом у мишљењу и осећању, тако и сада, после ових бур 
чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити, па куд пукло! </p> <p>На томе се сврши разго 
етан је још путем саставио план напада, према Станкину опису куће, и одредио по једнога жандарм 
ач допадоше тешких рана, Ђурица окрете, према ранијем договору са Новицом, кроз јагњилски потес 
кривен...« И он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади из торбе што имаде за јело,  
ну му Новица, махнувши главом у страну, према шуми. </p> <p>— Ова, брате варошка... миром мириш 
 појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од опасности. </p> <p>Кроз четврт ч 
х к њему. </p> <p>Кола стадоше на путу, према коцу, који вири из рупе.{S} Коњаници сјахаше, жан 
оји им даде сва потребна обавештења.{S} Према његову саопштењу, Радован одлучи да се напад извр 
гова џепа је спреда висио бео рубац.{S} Према такву стасу Ђурица је подешавао и своје покрете.{ 
аста самовоља, коју је вазда показивала према оцу, па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте 
чи на чатал.{S} У исти мах севну секира према месечини и лупи у курјачку главу, која беше насло 
је, од свих људи, највише имао респекта према Вују.{S} Двапут је осуђиван на робију за опасне к 
 више лаката.{S} Али ипак то није ништа према ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} 
амести земљани свећњак на под, па стаде према Ђурици. </p> <p>— Шта ти уради, соколе: дуну једн 
 полако издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. </p> 
ице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, угледа неколико људи пред њом.{S} Нека б 
есне особине и своју ретку снагу, па је према томе подешавао и своје држање и одело.{S} Као сир 
ега тога и он сам измени своје поступке према другима.{S} Досада је у нападима бивао присебан,  
урица је опажао ово опште нерасположење према себи, па се постепено и навикао сносити оне знача 
ходнику.{S} Истога тренутка отворише се према њима друга врата, на којима се указа разбарушена  
е оне топлине, оне чисте предане љубави према Станки; угасило се оно бурно ватрено осећање, кој 
, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађују четири жандарма с пушкама... </p>  
е могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији тон.{S} Сад му је Ђ 
 да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... </p> <p>— Пардон! — ви 
, море, шта је било.{S} Нашло дете цуру према себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па преде ли п 
нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два 
, држећи пушке на руци, које одсјаиваху према заходу сунчеву. </p> <p>Ђурица застаде; једним бр 
 одмах из собе. </p> <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не сме 
 угаси свећу, али не леже.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи недовршене мисли, које јој беху  
снаћи у пандурским рукама...{S} Тада се прене и, не гледећи ни на какве опасности, иде право к  
ешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и никад, чини  
 к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен Ђурица. </p> <p>— Добро јутро, момче! — позд 
вих савета, који му веома тешко падаху, пренесе разговор на неке обичне ствари, па се одмах и у 
к буде чиновник? — рече срески шумар, и пренесе поглед преко својих слушалаца, да би се уверио: 
едном јави неки бол, туга...{S} Он опет пренесе очи на ону слику и коса му се диже на глави од  
одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Крстоноше застај 
ри му попа узбуђеним гласом. </p> <p>Он преноси воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном  
урица и Пантовац остадоше код Јова и на преноћишту.{S} Ђурица и Станка однеше поњаве у кукуруз  
ушку, па стаде да слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи упл 
а сад шта ћеш ми!.... </p> <p>Станка се прену, рашири очи и погледа га зачуђена. </p> <p>— Зар  
 лепо и тако пријатно... </p> <p>Она се прену.{S} Погледа око себе зачуђено, и не видевши никак 
куцање о капак на прозору.{S} Ђурица се прену.{S} Читава бура осећања пробуди се у њему, и за ј 
платимо, па да идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, неко 
 челиком... </p> <p>Наједаред косачи се пренуше.{S} Неко иза њих повика: </p> <p>— Стој! </p> < 
дошло овако... треба јој купити одела и преобуке. </p> <p>— Све ћу ти сутра послати, а сад мора 
ске постеље), а на њему половак шљивове препеченице, која игра у стаклету као кристал.{S} Около 
е сад да почнемо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси сркнуо досад. </p> <p>Ђурица седе за 
у. </p> <p>Стадоше да се ређају чаше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постаде разгов 
о веругају кроз густо жбуње, па застане преплашен; погледа свуд око себе, па, видевши да га обм 
 испод прочеља, дигла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који стоји пред њом с голим  
о мислити, — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта  
још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, те сад изгледаше  
ескачући лаким еластичним скоковима све препоне, које му беху на путу.{S} У десној, опруженој н 
у себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непознату му до сад снагу самоод 
па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи до Шапца, нег 
лануше за часак, исказујући неку лукаву препреденост. </p> <p>Погледавши младића, баба се наже  
гледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препредености, па се издаде.{S} На лицу му се јасно мог 
осаду, кад му се она јави у мислима као препрека његовим плановима...{S} Незгодно му је што се  
срчана природа, која не зна ни за какве препреке.{S} Марко се само чудио и вртео главом. </p> < 
 необичну силу, која не зна ни за какве препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке сумње, по 
 на средини стоји округао застрвен сто, препуњен јестивом и пићем. </p> <p>— Сједи, брате, да с 
{S} Као да је ове чаробне горе одједном преродише!... </p> <p>— Стале! — узвикну он блажен, раз 
.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари.. 
 умору. </p> <p>Кад дођоше испод голога преседластога превоја, којим се прелази отуд из Шумадиј 
труд и сви планови.{S} Требало је одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао. 
чак.{S} Кад изиђоше на чисто поље, које пресеца поток, угледаше коњаника, с којим су се морали  
на самом крају вароши, поред потока што пресеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик п 
 поче овај отезати. </p> <p>Пантовац га пресече очима, те он ућута. </p> <p>Кад сви поседаше, В 
ћи се у гомиле, јури на ниже страном да пресече пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над прова 
исписано је на тим лицима. </p> <p>Неко пресече конопац.{S} Стаде да пада земља у раку...{S} Св 
у пушку, а у левој, стегнувши револвер, прескакаше рупе и камење низ јаругу, док не окрете реко 
чи, не размишљајући ни тренутка, Станка прескакута с камена на камен преко воде, приђе му и узе 
е свечаности.{S} Народ господа, корача, прескаче преко поточића, јендека и врзина...{S} Ђурица  
е могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђурица, прескачући лаким еластичним скоковима све препоне, које 
ким скоком, као ветром понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о 
пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток... </p> < 
, обрте се хитро и једним мушким скоком прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на по 
 и хајдуци угледаше свога стражара како прескочи врљике и побеже кроз кукуруз.{S} Дадоше знак о 
} Улетео бих онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само о 
 по југозападним окрузима.{S} Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динара. </p> <p 
ати магацинку. </p> <p>А споља одједном престаде ватра... </p> <p>Шта ли ће сад?...{S} Ђурица с 
 наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца престадоше играти и занемеше, не знајући да ли да бегај 
 и врзина...{S} Ђурица то исто чини, не престајући звонити једначито и снажно, али га тај једна 
иви!...« </p> <p>Напослетку одлучише да престану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к  
уштву се радозналост сматрала за велики преступ: живи како знаш, нико те неће питати ко си, ни  
рце, па стеже...{S} Кад му је прочитана пресуда на суду, није се изненадио и саслушао је мирно: 
 <p>— Ћути, не сметај сад... чита ти се пресуда — вели му Митар. </p> <p>Пресуда ређа његове зл 
 ти се пресуда — вели му Митар. </p> <p>Пресуда ређа његове злочине... </p> <p>Кад се помену ње 
во, прекидајући слабо и монотоно читање пресуде. </p> <p>— Ћути, не сметај сад... чита ти се пр 
вео Краљ!... — узвикну Ђурица, кад се у пресуди помену Краљево име.{S} И одједном му се очи обр 
околности, у којима човек егзистира, од пресуднијега, тако рећи... утицаја... </p> <p>— Шта ту  
ише њега, разави хартију и поче да чита пресуду. </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикну Ђурица, кад 
е цвеће из руке, па опет стане да слуша пресуду... само да има чиме мисао занимати, да не мисли 
за овај случај.{S} Пред Ђурицом се само претварао да није ни знао за њен долазак. </p> <p>— Кој 
која се вазда виђа око заласка сунчева, претворила се у ватру, па блиста и трепери, заклањајући 
ром у свету... </p> <p>Палилулска улица претворила се у море блата и влаге.{S} Читави облаци гу 
ог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> <p>— Не помињи зло, молим те 
p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Сунце се претворило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајних в 
и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита китина 
 да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови.{S} Сад је, 
амо се чувај Матове браће, они ти много прете. </p> <p>— Ја, истина... шта му ради жена...{S} М 
едно лице, чије је мишљење за њега било претежније од мишљења цела света. </p> <p>»Шта ли ће он 
ц га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору толики његови вршњ 
 до зла, јер може бити свашта... — и он претећи махну главом. </p> <p>Станка скочи, па стаде пр 
о уточиште, а сад му прва опасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго, упути се с Пантовцем, с који 
танка са Новицом? </p> <p>— Јесте...{S} Претио ми је да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га пит 
о му предаш новце...{S} Мени је страшно претио, а обећао ми... </p> <p>— Колико ти је обећао? < 
p> <p>— Право кажеш: мари ти он за њине претње.{S} Не убија се лако ’наки човек — прихвати друг 
амршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко познаде шта о 
а леђима своје бешчашће.{S} Беше толико претоварен овим неочекиваним и тешким ударцима, да је в 
гу самоодбране, коју он никад у себи не претпостављаше.{S} Наиђе му нека црвенкастосива тама пр 
риродном силом, коју он никад у себи не претпостављаше, пребаци се преко ограде и паде у кукуру 
сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика философија. </p> <p>— Не замерите скром 
озналост.{S} Скупљаху се у гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бит 
/p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам потера претресе цело село... </p> <p>— Знам, због тога сам и о 
, где писар састави протокол о свршеном претресу, који потписаше кмет и одборници.{S} Писар и к 
злеже страховито врискање.{S} Ђорђе сав претрну, па одлучно проговори: </p> <p>— Ако сте дошли  
 сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, претрпану свежњевима хартија, стајаше писар Мита и разг 
ишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у шибљак, који је израст 
ну...{S} Прође кроз вратнице на огради, претрча преко дворишта и стаде пред једна врата над сте 
 заводе поштене девојке! </p> <p>Станка претрча пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, ж 
сну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са не 
еније, но на скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разн 
 се да се неко промешкољи...{S} Двојица претрчаше преко прочевља и стадоше на врата собна, а Ми 
... ево сад... — муцаше јадник једнако, претурајући руком по појасу. </p> <p>Ђурица приђе, истр 
и сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? </p> <p>Ђурица најпре беше оборио  
т на сламу.{S} Седнувши на месту, стаде претурати сламу и ослушкивати неће ли се опет што чути  
 у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше над њима с 
и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и претури се... </p> <p>— Тајо!.. куку, тајо! ... — врисн 
ли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.{S} Све, што се тицало тога, стајаше иза њега  
А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и  
лаве ти, Ђурица, немој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брат 
их догађаја, који се на брзо изређаше и претурише преко његове главе, наступише у њему други по 
ао само то, да за такав чин треба много претходних послова, па онда се сети да треба и свештени 
а неки подметач, који су сигурно његови претходници, ради истога циља, ту наместили.{S} Попе се 
.{S} А да би могао зарадити, требало је претходно да зајази стотину других страна; требало је д 
S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, он претходно направи значајан израз лица, као кад човек на 
Пантовац забринуто. </p> <p>— Не брини, прећи ћемо — одговори Ђурица, па сви троје убрзаше кора 
ири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко којих су намештене уздуж две широке тр 
да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.{S} Све му се чини да ће са 
ко, лупајући ножем о пањ. </p> <p>— Дај пречњаке овамо! — викну неко испред каване. </p> <p>— М 
непознатога. </p> <p>— Молићемо, ово су пречњаци, а ноге се бацају таквима — одговори му апотек 
ога часа. </p> <p>— Е њихова је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојничке похар 
 И сећа се балвана преко реке, којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела...{S} 
/head> <p>Као што после онога догађаја, при оцењивању потре пред кленовичком судницом, наступи  
о прелете му преко лица, али то Станка, при онако слабом осветљењу, не опази. </p> <p>— Откуд т 
е такође остајала по нека пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као 
у главом, па се пожури са спремањем.{S} При самом облачењу написа наредбу писару да одмах, чим  
све више је обузимала нека слатка зебња при тим мислима.{S} Све чешће овлада њоме неки душевни  
рете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао ноге унапред, те му се 
обуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи. </p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси 
и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, управо две провалије.{S} Више 
ловно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколи 
тору и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу. </p> <p>— Палите свеће, море; хоћемо да поло 
и?...{S} А, јест, убио сам човека!..« И при тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му п 
коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђ 
ом силом заносне младости, разумевајући при том добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила и 
.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон.{S} Са њима беше и Стан 
 ли се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му. </p> <p>Ђурица, видећи га онако весела,  
 Њих двојица стадоше да ручају. </p> <p>При крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод 
авио га, уништио...{S} Није могао да се прибере задуго... </p> <p>Али, пролежавши подуже време, 
само једно молим: не иди к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, нарачун 
д овако? — прошапта Станка, грчећи се и прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи све више танку оштр 
а беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху једно уз друго, али им са лица не силажаше он 
ачној шумској хладовини Ђурица стаде да прибира мисли. </p> <p>»Откуд ја ово идем?...{S} Шта ов 
 која је расла све више, у колико се он приближавао кући.{S} Из памети му не излажаху Симове ре 
ицала жандарма... </p> <p>Кроз кукурузе приближаваху се и провлачаху се три човека, који необич 
асови у ћутању, те је већ изгубио сваки приближан рачун о времену... </p> <p>Наједаред зачу се  
 забављао, али ето, сад му се »тачкица« приближи муњевитом брзином и, као неко чудовиште, обухв 
слови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добро јутро, чича! — поздрави га Ђу 
војој љубави.{S} А сад, одједном јој се приближи та злокобна слутња, а она не беше у стању да ј 
ити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те се 
 беше слободан и присебан.{S} Кад му се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи глед 
о се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он стаде изненађен. </p> <p>— Камо 
ети низ поље, као на крилима.{S} Већ се приближио првим шумарцима над потоком, али је и онај бл 
а он полугласно, кад се они из кукуруза приближише. </p> <p>— Ми смо, наши смо... — убрза Јово  
о како је то необично. </p> <p>И они се приближише једно другоме, да тако удружени лакше сносе  
 светла ока као жеравице.{S} Курјаци се приближише обору, па стадоше да разгледају стоку, јер и 
рече он себи напослетку. — »Видим да се приближује крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су најпоуз 
...« </p> <p>Угледавши човека где му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се  
.{S} Застаде и ослушну...{S} Неко му се приближује.{S} А, јест, то је друштво, на које је он би 
изу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са стране.{S} Сад добро чује тутњаву од коњс 
види како му се онај поред потока нагло приближује, чини му се да чује коњски топот иза себе и  
 Марушки. </p> <p>— Он се до синоћ мало прибојавао од мене.{S} Лудак! — рече јој Новица. — А ме 
p>Ђурица му одузеде часовник и дувански прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, к 
који су поседали пред њим.{S} Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. </p> <p>— Ене  
. вршимо посла — промуца кмет, пошто се прибра од првог утиска. </p> <p>— Јоване — обрте се Ђур 
ја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. 
сети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: </p> <p>— Нека дође, 
енства и среће.{S} Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај с 
пребледе, али се не маче с места, а он, прибравши се, проговори лакшим гласом: </p> <p>— Јеси ч 
грађане, који су познавали Пантовца.{S} Прибравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Панто 
.{S} И кад овако, нарочито помоћу жена, привеже Ђурицу за себе, остајаће му од похара много виш 
на намера: он је желео да придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му др 
, онда.... да се мре!...{S} Смрт!...{S} Привежу за колац, као говече, па дум! ...{S} Готово, св 
/p> <p>Митар остави мараму ћутећи, живо привеза конопац за колац, па узе пушку и стаде у ред с  
 како чеше главу О врљике, за које беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе у кућу. </p> <p>Прође п 
у мору од воћњака, винограда и пшенице; привлаче га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашц 
екања, угледа два велика курјака где се привлаче обору.{S} Овце покушаше да искачу, али врљике  
е...{S} Срећом, угледа жандарме како се привлаче кроз воћњак, па искочи кроз прозор и побегне.  
узе језа; он опружи пушку и стаде да се привлачи крушци. </p> <p>— Јово, јеси ли ти? — запита о 
ма као нема загонетка, која те све више привлачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је њега прив 
ј неодољивој тежњи, која је тамо снажно привлачи.{S} Предала се сва оној заносној жудњи младост 
.« и он осећаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и заборави све бриге и опасности овога 
 и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана! — викну јед 
<p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао....{S} Ве 
то је мање разумеш...{S} И Вујо је њега привлачио, али чиме?...{S} Својом тајанственошћу, памећ 
оћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде другом руком гладити главу 
је било.{S} Нашло дете цуру према себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па преде ли преде...{S} А 
> <p>Али је опет, још јаче и страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, к 
 нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче о  
ма лампада«, те својом слабом светлошћу придаваше још суморнији изглед мрачним сводовима храма, 
 главе низа страну.{S} Станка се полако придиже испод губера и, после кратког чекања, угледа дв 
 све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова у највећем степену.{S} Кад није  
ровидна Новичина намера: он је желео да придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од  
много од овога првога посла, само да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда ће ми 
} Тихо се провлачи задоцнели становник, придржавајући се рукама за мокре зидове блатних кућица  
те Пантовцу: </p> <p>— Ходи дер, синко, придржи.{S} Стар сам, па не могу сам... </p> <p>Радован 
ише не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> <p>Тамо, куда уведоше Ђурицу, увек сеђах 
меденицу. </p> <p>Ђурица истрча напред, приђе руци поповој, па оде Обраду клисару, те узе од не 
рескакута с камена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неки 
одборници, и Сретен, весео и задовољан, приђе руци поповој. </p> <p>— Срећно да Бог да! — рече  
колини, ниједнога знака од живота...{S} Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше испуцана растављен 
..{S} Ослушну... не чује се ништа...{S} Приђе к вратима, слуша...{S} Нешто се необично догађа у 
цу — стоји добро... отуд је поуздан.{S} Приђе прозору с истока, обрте обе закачке, па тихо, тих 
ва...{S} И капетан га погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра 
 дебелом хартијом, пенџерлијом.{S} Вуја приђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, која 
ори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мо 
ивши да се старац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова девојка са 
едали пред њим.{S} Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд т 
е, побратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе повезаним младићима, а Пантовац стаде да веже Јев 
погледаше зачуђено, кнез се намршти, па приђе попу и шану му: </p> <p>— Зар из ’наке куће?!...  
.{S} Е то је друго... — одговори он, па приђе вратима, кроз која је ушла Станка, те их закључа  
ла влажне земље, једна погурена старица приђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухи 
врши тридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче оштар ножић 
обољех, не радећи ништа. </p> <p>Ђурица приђе ономе другоме, те се рукова и са њим. </p> <p>— Х 
 добро се знате обојица. </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу и рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти с 
урајући руком по појасу. </p> <p>Ђурица приђе, истрже му рубац и развеза, па стаде да броји бан 
ца иђаше очима за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно, као за 
н, блед, нем...{S} Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен 
} Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан га погле 
»Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскравих;  
љенога јединца.{S} Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну 
ела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој руку преко рамена. </p> <p>— Ти си  
 — одговори она одлучно. </p> <p>Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутах 
нажним рукама, као утегом.{S} Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито рит 
нео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па запита једнога на ухо: </p> <p>— 
урица врло пристојно скиде капу, смерно приђе руци свештениковој и осети како му опет малопрешњ 
 црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештенику. </p> <p>— Не смем ти тражити благосло 
ре, ходи да се опростимо. </p> <p>Митар приђе... опет иде и гледа некако у страну...{S} Пољуби  
p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јово ме послао.{ 
он, пруживши дувањару. </p> <p>Биров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету.{S} Км 
S} Народ нагрну колима, па нити ко може приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле 
колико свећа и храм се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини храма, где стајаше старац по 
повикаше други. </p> <p>Капетан и Митар приђоше врљикама.{S} Пред њима лежаше Станка, обрнута л 
е и проведу час два у заносном љубавном прижељкивању, па се растану; и он се враћа срећан, задо 
да их се надишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у знојава леђа, јутрењи поветарац пирка и расхл 
јата, али она продужи и даље нарицати и призивати за сведоке цело село и све светитеље. </p> <p 
ри, и ти ћеш одмах у окове.{S} Твоје ми признање не треба ништа, али ми мораш казати, с ким си  
се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} Она само махну главом у страну и јо 
им косама и секу зелену сочну траву.{S} Пријатан, заносан мирис отаве шири се уоколо, те не мог 
дарају на зној... ха... ха... </p> <p>— Пријатан мирис... </p> <p>Ђурици би криво што тако рђав 
ва однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ....« — помисли он и хтеде да легне опет, али с 
и дан апса... </p> <p>Такав беше једини пријатељ и саветник Ђуричин. </p> <p>Једне недеље дође  
p>После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена чутура вин 
 смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и лепо...{S} А гле сад 
Ја знам десетину људи, које су ти твоји пријатељи измамили у гору, терали их да отимају од наро 
 њега. </p> <p>Растадоше се као најбољи пријатељи. </p> <p>Ђурица је имао пуне руке посла.{S} Т 
>— Кад буде време само ми јави. </p> <p>Пријатељи се руковаше и растадоше. </p> </div> <div typ 
и, после брзога помиловања, које су му »пријатељи« умели испословати, продужавао је стари занат 
 пред Јанковом пивницом својим присним »пријатељима, партнерима, суграђанима и осталој булумент 
 му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељица.{S} Он није жалио новаца, а она је тако рас 
с људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за овакову грубост, али их  
 <p>Ђурица је свако вече, частећи своју пријатељицу, трошио по неколико динара, те је могао изр 
ше шуме -— одговори Ђурица и насмеја се пријатељски, као стари познаник. </p> <p>— А, ти ли си  
Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то наставио и с 
илоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријатељству.{S} Пило се и веселило свако вече... </p>  
у Танасијеву башчу за салату.{S} Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву деклама 
само дваестину динара. </p> <p>— Е, мој пријатељу — рече му присебан, неки весељак, вересијаш — 
еђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже на груди.{S} Очи му се засветлеше 
елу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и блага измаглица, што наступа после јакога пи 
а затекне курјака на легалу...{S} Разне пријатне слике из напада, који ће следовати, већ се уна 
е је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{S} У глави нека тежина, али не мари! ...{S 
у се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угибаше се под теретом његова тела.{ 
он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са њим, т 
им си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше пријатно слушати ове паметне речи; мило му беше седети  
ше собом све, што беше тако лепо и тако пријатно... </p> <p>Она се прену.{S} Погледа око себе з 
воли су... — одговори он и би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље причати. — Једна с 
нутка само једно једино осећање беше му пријатно: што су му сад руке слободне.{S} Уводећи га у  
у Мораву.{S} Али ништа, састаћемо се ми прије тога. </p> <p>Обојица изиђоше из куће и, неопажен 
село, светло, радосно... </p> <p>Очи се приковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разу 
ма на ону објаву среске власти, која је прикована на судници. </p> <p>— Шта зар има? — рече Ђур 
 шта је ово заковано?...{S} Руке и ноге приковане за под, за шта ли... ни мрднути се не може... 
Ђурица погледа Станку и очи му остадоше приковане на њој: откуд јој се поврати изгубљени сјај л 
перене пушчане грлиће, као да су им очи приковане за њих. </p> <p>— Отпасујте се, а ти, Јевто,  
на месту. </p> <p>Сви сељани осташе као приковани на своме месту; нико не смеде оком мрднути, а 
... петљају нешто... ено тамо на дувару приковано — одговори кмет, показујући очима на ону обја 
— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те нађе, п 
 она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од овога неочек 
орчића, између којих има добре згоде за прикривање свакојаких људи и ствари. </p> <p>— Овамо, с 
амо да је видим, макар из какве заседе, прикривен...« И он седе ту у један шибљак, према самом  
е стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добром в 
а вратницама, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Последња Двоји 
 околине, који наилажаху на општу (ма и прикривену) осуду, сви они — поступци — изгледаху јој н 
 погледом својих великих очију, умео да прикрије ту особину.{S} Само га често издаваше нервозно 
 послаше једнога од оних младића, да се прикрије у кукурузу, који је одмах испод куће, да прима 
 послу и раније.{S} Уходу послаше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта се тамо 
 наиђете на Качер...{S} Казао вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је било са пот 
дмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече он. </p> 
 овом месту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђур 
вичи, море, имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђурици. — Како си, дешо?...{S} А овај ми не р 
 <p>— Отишао је кући — одговори Ђурица, прилазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он  
 А ја те чекам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одовуд, од станице.{S 
 да се разговарамо о послу — рече Вујо, прилазећи му и седајући до њега на троножац. </p> <p>Ус 
ута врати се Мато са секиром у руци.{S} Прилазећи поњавама, он опет зовну Ђурицу по имену, па,  
з некоме...{S} Ено, брадата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и опет му се чини да в 
е са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, повезô све  
нављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем ићи. </p> <p>—  
ди слабу, суху, погурену старицу где му прилази... »Што је овака?...{S} Ово није она...{S} Какв 
се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по самом потоку. </p> <p>Тога часа и Ђурица јо 
 — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи у забран, Ђурица пропусти дру 
ској судници и на вратима Ђуричине куће прилепљене наредбе државне власти, у којима се Ђурица п 
ке...{S} Само испаде из онога дима нека прилика, паде на њега, стеже га и притисну целим телом. 
а великим узбуђењем због ових необичних прилика. </p> <p>Радован обеси торбу, у коју је још син 
омцима, као што би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и ретка појава.{S} Висок, 
 учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прилике и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спр 
упа у своја права, не разбирајући ни за прилике, ни за последице, ни за шта на свету... </p> <p 
их опанака. </p> <p>Полицајац, онако од прилике, погледа у једну страну крова и рече: </p> <p>— 
 Живко писар, стари полицајац.{S} Какве прилике и воспитаније, какви бакрачи!{S} Ехе... кажем.. 
 чињаше да нигде лепше није; и саме ове прилике, које је очекиваху, изгледаху јој заносне, пуне 
ри?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, као што видим, налази да 
ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако  
 већ навикао на свој положај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положајем осигура 
и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S} Ради тога Новица  
ега града«, како он то вељаше. — Али су прилике и околности, у којима човек егзистира, од пресу 
сподине капетане, част нам је... и овом приликом, као и сваком... — рече он, дижући своју »шлаф 
ба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом приликом разговараху се девојке о дрекавцу.{S} Беху изи 
знао човека, који је то извршио.{S} Том приликом заподену се занимљив спор између Марка ковача  
о и његово село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху р 
њили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно време. </p> <p>— Кад буде вр 
</p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> <p>— Ти разбирај и спремај 
ојковцима треба послати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад разбирам. 
 а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад онакав, какви су 
а глас онога, који је рече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S}  
канијама.{S} Јелек му беше лепо срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним гајтаном; из његова џеп 
е опазише како се нађоше једно уз друго приљубљени, загрљени, занесени...{S} Младост ступа у св 
 кукурузу, који је одмах испод куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапр 
ице на решетку.{S} Беху се обојица тако примакли, да су могли чути један другом дисање. </p> <p 
као пласт сена, развршен и развучен.{S} Примакоше се уз брвна, неки наслонише ухо: тишина... св 
.{S} И опет је нека снажна и моћна сила примамљиваше тамо, опет јој се чињаше да нигде лепше ни 
 увек сеђаху три младе женске, здраве и примамљиве, обучене онако, као што се носе девојке у ње 
ступци — изгледаху јој необично велики, примамљиви и налажаху, у души јој, оправдања за себе.{S 
све више излажаху пред очи и биваху све примамљивије и интересније. </p> <p>— Докле ћемо ми ова 
чно и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она старала да ову необичн 
ега, што јој се дотле чињаше необично и примамљиво.{S} И сад јој се онај пређашњи живот чињаше  
 осећа чудно задовољство у овом новом и примамљивом стању...{S} Није он ни Станку омрзнуо.{S} С 
{S} Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљује жене својим работницима, а овим му је бар за 
нути.... </p> <p>Вују се разведри лице, примаче се постељи, па седе. </p> <p>— Него остави то — 
тајемо, да се склонимо где, или тако на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ватреним очима погле 
 се мало пажљивије разгледају оне једва приметне боре око крајева очију, које издају лукаво и п 
нахо! </p> <p>Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се  
ењу написа наредбу писару да одмах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који одрасл 
оних шест стотина дуката, што си ономад примио од Никетића?{S} Паре овамо, или сад гинеш! — вик 
 да ће то бити једини излаз, да га мора примити без размишљања, без поговора; јер он сам не мож 
ново листа зелена гора, која ће га опет примити у своја нема наручја... </p> <p>Живео је као шт 
сови, протиче време тихо, нечујно...{S} Примичу се последњи тренуци...{S} Ноћ пролази... </p> < 
рним гуњевима и јелецима, како се журно примичу к селу.{S} Види се и коњаник, који се спушта ко 
ме Радован исприча Ђурици како је једва приморао калуђера да изврши венчање, и то пошто му обећ 
к сети огромне жртве, коју му је Станка принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој приђе и пре 
н, поче да се отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради 
а велику кривицу, па онда да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зн 
 ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} С тога је и и 
јим жељама.{S} Али га последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, н 
ову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: он није н 
 сиромах.{S} Ово вечно безизлазно стање принуђавало га је да се лати и таквих средстава, која с 
ната појава.{S} Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљује жене својим работницима, а овим  
д нек се зна унапред колико коме од нас припада... </p> <p>— Тако, соколе, то је паметно — узви 
уди напред; намешта рукама кошуљу да се припије уз тело и подиже очи... </p> <p>Ужас!...{S} Сви 
Ја се само мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!...{S} Вала ј 
сам стотина банака и, зарезавши му нос, припретише: </p> <p>— Ако чујемо да опет мучиш сиротињу 
ви, увиђаше да му је много више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све 
де, куће, дрвеће, све...{S} Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету... </p> <p>П 
} Видели су да је то необуздана, срчана природа, која не зна ни за какве препреке.{S} Марко се  
S} Али ту би се већ морао борити против природе и против себе сама.{S} Жудио је за лепим женски 
ној вољи; кад виде како један бистар од природе ум може да влада ученима и неукима — Вујо поче  
н напред, те испољаваше преку и страсну природу, али је он, једним благим погледом својих велик 
леде, али му се по погледу видело да је присебан.{S} Истога тренутка дохвати нож, којим је сека 
ље закуца, а поглед јој беше слободан и присебан.{S} Кад му се приближи, он се диже и осмехну с 
 другима.{S} Досада је у нападима бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да л 
а. </p> <p>— Е, мој пријатељу — рече му присебан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да  
е; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не хтед 
и...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S} И ето, дочекао је да вид 
непрестано иђаше уз њега.{S} Сад је био присебнији и одлучнији, није га потресла проливена крв: 
.{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност и одлучност, која је расла све више, у колик 
н не изгуби ништа од своје одлучности и присебности, као што је досад обично бивало.{S} Ђурица  
оглед и глас одузе Ђурици последњу мрву присебности и одважности.{S} Он, за тренутак, заборави  
у, Никола угледа снаху како је необично присела код завале испод прочеља, дигла руке више главе 
п, па код капетана!...{S} Вала јој је и присело... једва, кажу, остаде жива...{S} И опет, како  
курузима, бојећи се да се разбојници не присете и не поврате. </p> <p>Ђурица с Пантовцем удари  
оња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, 
.. — рече он љутито, па после као да се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и 
устаде са столице, као да се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два ду 
 Новица!...{S} Који то беше? — рече као присећајући се. </p> <p>Станка ућута као заливена. </p> 
а њих.{S} Ђурица се ослободи од Станке, прискочи старцу и стеже га својим снажним рукама, као у 
 револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. </p> <p>— Јеси ли л 
ано преврте, погледа јој затворене очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша. </p> <p>— Чин 
 апотекар пред Јанковом пивницом својим присним »пријатељима, партнерима, суграђанима и осталој 
е Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је приспео у град, никоме се није обраћао за обавештења, н 
 а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица пристаде.{S} Легоше да спавају, а њему не излазе из гла 
.{S}Овака варошка, згодна као молована, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе (само не у 
ти — слушаћете Радована.{S} Ко на то не пристаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете одавде, не м 
вори му газда Мита. — А ја, напослетку, пристајем за оку вина. </p> <p>— Пристајем! — викну Мар 
летку, пристајем за оку вина. </p> <p>— Пристајем! — викну Марко и пружи руку. </p> <p>Пошто се 
да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам! </p> <p>— Дакле, сигурно? </p> <p>— 
 могу.{S} Треба да зарађујем. </p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> 
<p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош, да живи 
о, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... </p> <p>— Ко 
ајпаметније сам урадио, што нисам јуче: пристао да идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је па 
 се разговори са њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо по 
тине...{S} Боље му је овако, па неће ни пристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да 
и. — Али, душу му матору, неће он на то пристати.{S} Овако он односи три дела, а један дели сви 
да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно скиде капу, смерно приђе руци свештениковој и 
 се указао згодан тренутак, одлучише да приступе послу и раније.{S} Уходу послаше да се прикриј 
у мисао, која му одузима и последњу кап присуства духа. </p> <p>»Знам ја што је то« — продужи д 
и одговор, како да објасни човеку своје присуство на овом месту.{S} А механџија већ поче да при 
т понови.{S} Сад је, чини му се, осећао присуство човечје с оне стране капка.{S} Полако, тресућ 
ачу.{S} Људи, позвани позивом, дошли да присуствују продаји, коју врши кмет.{S} Онај сиромашак  
амо? — запита га она неким радозналим и притворновеселим гласом. </p> <p>— Знаш... они наши. </ 
 велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости...{S} Е ја... </p> <p 
м... </p> <p>— Овамо!... — Викну Митар, притискивајући га грудима и стежући му руке... </p> <p> 
дости по пучини недогледа, лутајући под притиском бурних ветровитих осећања... </p> <p>Да ли у  
двало, смешало, следило...{S} Дави га и притискује она црна, најстрашнија мисао, коју никако не 
им непробојним покривалом куће и улице, притисла саму земљу, па стоји тако непокретна и суморна 
ећа, не мисли, не живи...{S} Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пред о 
 нека прилика, паде на њега, стеже га и притисну целим телом... </p> <p>— Овамо!... — Викну Мит 
еко од спавача почиње дизати, притрча и притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушк 
ад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо целом својом страховитом тежином и — како му  
ши да се неко од спавача почиње дизати, притрча и притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекн 
 натраг, а неки страшни и необични људи притрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше из з 
те напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаш 
</p> <p>Ђурица, видећи га онако весела, прихвати шалу. </p> <p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А  
етње.{S} Не убија се лако ’наки човек — прихвати друга.. </p> <p>— Вала и јесте одвојио од друг 
} Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже ре 
ох, браћо, не дајте! </p> <p>Хајдуци га прихватише и за неколико секунада сјурише се у поток.{S 
 Врата се почеше отварати...{S} Другови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отворише са 
да пати многу стоку, која такође велики приход доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до велике т 
... </p> <p>Ђурица једнако маше рукама, прича и смеје се. </p> <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — 
ука...{S} Он му одаје све своје јатаке, прича о целој организацији великога зликовачкога друштв 
у девојкама као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодит 
о рубље, па се ту обично заметне шала и прича, која се продужи до позна доба.{S} Станка, у шали 
лан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вуј 
се... шала, кажем ви! </p> <p>— Причај, причај! — повикаше девојке. </p> <p>— Море ништа... здр 
 викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме  
оканите се... шала, кажем ви! </p> <p>— Причај, причај! — повикаше девојке. </p> <p>— Море ништ 
 Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати док се  
</p> <p>— Лако ћемо пребројати, но деде причај. </p> <p>— Море број то, да видимо колико има. < 
довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је би 
S} Мој тата вели... </p> <p>— Иди ти то причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чешће  
не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину. </p> 
вештицама, које се у то време најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту и 
денцу сабрале се девојке, па ћеретају и причају једна другој новости, за које се знало.{S} Међу 
а домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о догађају са Сретеном. </p> <p>После ручка д 
па дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут како се јуначки држи. »Као да му је срц 
па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, п 
 </p> <p>— Море, шта кријем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... </p> <p>—  
етен увређен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој та 
 смео отворити душу, који га је заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} О 
 хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> <p>— Море, децо, гледајте своја п 
у је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му ј 
 и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па ба 
есту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. </p> <p>—  
доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац... намести 
ко пријатно то сећање, да сам поче даље причати. — Једна све окупила око мене, па ми даје да пи 
, ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? — обрте се једн 
 — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа није дос 
ке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти причаш... </p> <p>— Ко, зар Јевђовић?...{S} Хеј, мој со 
 их заустави Јелица Плескоњића, која им причаше о дрекавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га 
 пође сама.{S} Путом само Јелица весело причаше, а Станка се тек понекипут осмехне, не знајући  
ше једна уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, које се у то време најра 
ко се здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...{S} Чудио се срцу жива човек 
м. </p> <p>— Е онда га морам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па отвори једна врата на  
 или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесен 
м... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чујем Добросава где в 
деш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам...{S} Знаш, онога... пшеница ми много добра: б 
— Божићњи, зар не знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и остали свет. </p> <p>Ђурица се подиже и 
 И никад га више не одведоше цркви и не причестише. </p> <p>— Јеси ли често бивала у цркви и на 
а. </p> <p>»О чему то она говори?...{S} Причешће.. .{S}Какво причешће!..{S} И наједаред стадоше 
 она говори?...{S} Причешће.. .{S}Какво причешће!..{S} И наједаред стадоше да му се проносе у м 
поведа.{S} Због тога се моји никад нису причешћивали. </p> <p>— И ја ћу се исповедити...{S} Нис 
 <p>— Јеси ли често бивала у цркви и на причешћу? — запита је он мекшим радозналим гласом. </p> 
тавши љут на неуспех и на стид, који му причини весели путник. </p> <p>Међутим власт, видевши д 
прозорима.{S} Нешто ми се ноћас једнако причињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну  
о с неким правом, налазећи да му је тим причињена хотимична штета. </p> <p>— Нема, нема човек.. 
ину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. </p> <p>— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђ 
и, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... </p> <p>После пола ноћи, неко лупну на прозор, 
а ти за то не тражим.{S} Само и ти мене причувај — рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти за то — одгово 
. </p> <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Н 
и и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица трагове ужасних злочина, мука, уздисаја...{ 
седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До те постеље стајаше мала четвртаста 
 је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче са масном запрегачом појави се на вратима 
је и чистији део града потонуо у житкој прљавој маси; расплинуло се блато по свима улицама, по  
id="SRP18971_C20"> <head>XX</head> <p>У прљавој, каљавој, последњој палилулској улици, на крају 
је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити и затвор 
брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја т 
те коже, ну је, заједно са целом кућом, пробао печења и јаније, зготовљене од добрих јаловица.{ 
сност или љутњу, због које не бих могао пробати овако лепу мученицу«. </p> <p>Тада сви троје по 
 тренутка удари га Новица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде мртав... </p> <p>Убице се 
мо све... </p> <p>— Добро.{S} Милисаве, пробуди све жандарме и пандуре.{S} Нека се живо обуку и 
 да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање, које се чуло озг 
друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капетан Ст 
а писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи 
Ђурица се прену.{S} Читава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору.{S} С 
јици: </p> <p>— Пазите! </p> <p>Жена се пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их са 
 <p>Кад сунце одскочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се положају у коме се 
и, спава — одговори биров, па отрча, те пробуди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и други, само  
еко ново, досад успавано осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол.. 
. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну каву.{S} Н 
ецну.{S} Добросав се трже. </p> <p>— А, пробудио си се! </p> <p>— Које ли је доба? </p> <p>— Не 
мо... </p> <p>Њему се не спава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао уморна човека, коме  
 је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио после прве пијанке, саопштио неке мисли и Мару 
у.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, ако пристане Радисав,  
т зликовцима и да их стигне.{S} Али над провалијама застају сви и, у оном узбуђењу, не могући т 
ре при врху имала два крака, управо две провалије.{S} Више саставака опазише најпре једну, зати 
 што корачише два три пута, а озго више провалије неко повика из свега гласа: </p> <p>— Ено их! 
е се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а други се вр 
јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то веома о 
длучио да бега.{S} Из тога што су други провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће 
ед застаде и узвикну: </p> <p>— Ене де, проваљен зид!... </p> <p>— Шта велиш, море? — викну она 
 пред канцеларијом.{S} Капетан разгледа проваљено место; рупа беше мала: изгледаше да се не мож 
му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати зид, кад Ђурица није још био окован и имао  
S} Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... </p> <p>— Који Радисав? — прекиде га 
е нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика загонетка, коју кад би 
амоћи, не мислећи и не осећајући ништа, проведе неколико дугих часова.{S} Сунце удараше готово  
одом, који се сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... </p> <p>Ђурица не имађаше ни совре  
д тога, а и због оне неодољиве жудње да проведе мало обична разговора са својим познаницима, он 
_C26"> <head>XXVI</head> <p>Четири дана проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је спавао  
к, те он не пропусти ниједно вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, веома необично 
и је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. </p> <p>Растадоше  
{S} Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш.{S} Неки трговци одавде послаће ти понуде, а е 
ви, заноси, опија... </p> <p>»Ала ли се проведосмо! ...{S} Никад нисам овако... ни у Београду.{ 
ође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељкивању, па се 
ајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соби, провело по читав дан у поверљиву разговору и пијанци... 
е, у коме је безазлену и срећну младост провео.{S} Сад му све изгледаше друкчије.{S} Тужна и се 
и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и један прозор на гор 
цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе... </p> 
бу да отвори цело срце, да се наужива и провесели...{S} Дивна ли живота!... </p> <p>»...{S}Али  
и, занесе... </p> <p>Сад је већ постала провидна Новичина намера: он је желео да придобије, да  
</p> <p>Кроз кукурузе приближаваху се и провлачаху се три човека, који необично изгледаху у ово 
ше и звижди преко голих чукара, куда се провлаче бегунци, удара их својим леденим оштрим сечиво 
, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајући по блату, от 
ћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, провлачи се. </p> <p>Ђурица се провуче и стаде на готов 
вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђурица се провлачи поред сниских кровињара, завејаних снегом; грч 
еној и расплинулој житкости.{S} Тихо се провлачи задоцнели становник, придржавајући се рукама з 
рица већ беше побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се двадесет пута кроз оно прозорче, те ходао  
у.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење 
ђоше и радознали варошани, да виде како проводи зликовац свој последњи дан.{S} Улазећи у собу,  
му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврату.{S} Бесна необуз 
воме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су радили сеља 
S} Море с каквом сам се варошком ономад проводио, ниси јој ни за мали прст... — насмеја се он,  
дредити право занимање.{S} Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господ 
и тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу твој 
сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен 
вде пропадам, а ти тражиш девојке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ја шта си ти мислила? — одг 
предао се сав овом безбрижном и веселом провођењу, налазећи да тако и треба хајдук да живи.{S}  
се весело, као да је то што је казала о провођењу, доиста весели и занима. </p> <p>Ђурица се из 
p>— Хе, душу ли му, није то... она само проврти, а чутура удари клин. </p> <p>— Море чувај се д 
.{S} Новица подиже један проштац, те се провукоше кроз ограду обојица и уђоше у двориште.{S} Ђу 
е све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где и 
згледаше да се не може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, зевајући и протежући се. </p> 
... </p> <p>— Дете се не би могло овуда провући! </p> <p>— Отварај! — викну капетан, и сва се о 
ори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, спремај се! </p> <p>—  
аред...{S} И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Настаде необична граја.{S} Изи 
 ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо 
} Хајде, провлачи се. </p> <p>Ђурица се провуче и стаде на готову меку постељу, па узе да разгл 
 то није тек ’нако... </p> <p>— Како се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô 
тим начином, изиђе из апса.{S} Марко се провуче опет. </p> <p>Зборисање се продужи, док сунце д 
ица, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни глава ти, бр 
 <p>Државна власт, после неколико дана, прогласи Ђурицу за хајдука; растури наредбе по свима оп 
ок не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за хајдука.{S} Али то неће још, можеш се ти  
 осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога ле 
гима, кад станем лутати као обешчашћена прогнаница!... </p> <p>»Али како ћу сад?...{S} Да га уб 
амо такве мајсторије, од којих и мутави проговоре... — заврши капетан, и тако се значајно осмех 
во у груди му и, као предомишљајући се, проговори: </p> <p>— Ја се не шалим; ти знаш мене.{S} Г 
се не маче с места, а он, прибравши се, проговори лакшим гласом: </p> <p>— Јеси чула, овако се  
и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори неодлучно: </p> <p>— Можете сад говорити што  
ковача, свога главног агента из вароши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе 
тока... </p> <p>— Хајде да се измиче! — проговори Пантовац сасвим другим гласом, желећи да прек 
 Полако-те, море, ви одосте на друго, — проговори месни свештеник. — Ми смо почели о Ђурици.{S} 
и ти, море, починио тамо у Трбушници? — проговори капетан, чим Ђурица стаде. </p> <p>»Хвала Бог 
во рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — 
ма, а сад пожури да он куд не побегне — проговори она после краћега ћутања. </p> <p>— Е, не мож 
е на Корушац сви троје, чим вас нађем — проговори младић брзо, дишући нагло после уморна и дуга 
/p> <p>— Лакше, не мора баш тако брзо — проговори он. </p> <p>Не остаде им више од стотине кора 
е насмеши. </p> <p>— Тсс... познајемо — проговори махнувши главом у лево, хотећи тим начином да 
S} И најгоре је то, што неће ни речи да проговори: све ћути замишљена, по неки пут се намршти,  
ну и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица носи цркве 
решава, па стаде да чека.{S} У том кнез проговори: </p> <p>— Ево Милошева Срете.{S} Шта велите  
доносећи му сатљик ракије.{S} Тако му и проговори, оним обичним гласом: </p> <p>— А гле!...{S}  
ше уза се, па са неким злурадим осмехом проговори: </p> <p>— Измакни се малко натраг. </p> <p>О 
 и разгледаше нека акта.{S} Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к столу. </p> <p>Кад уђ 
е из собе... </p> <p>Учини јој се да он проговори, пошто се затворише врата, али се она више не 
скање.{S} Ђорђе сав претрну, па одлучно проговори: </p> <p>— Ако сте дошли код мене оним вашим  
ли оно што ја знам!« И доиста, он одмах проговори: </p> <p>— Е, нисте видели ви у Штајнбруху: у 
о колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши га, оде у другу со 
 горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу. </p 
м!..{S} Да ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... </p> <p>— Па не мораш баш све, али т 
.. — насмеја се хајдук, сукајући густе, прогрушале брке. </p> <p>— Под кецељом, је ли? </p> <p> 
у га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брад 
лу.{S} Он затрепта очима, напреже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му се в 
слабим рукама ту кобну грудву, која јој прогута јединца сина...{S} У старим исплаканим очима не 
н Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној компанији једно пиштољче — чуо се  
, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много.{S} Наишао ваљада послом, да м 
био би користан државни радник, а не би продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитање је, ак 
, вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продавати, но узмите па једите — одговори стражар и дад 
ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду своје главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече Ђ 
а, извео кмета, те оценио потру, па сад продаје крмачу.{S} Људи, позвани позивом, дошли да прис 
, позвани позивом, дошли да присуствују продаји, коју врши кмет.{S} Онај сиромашак сео под запи 
... сеткаримо помало, ет’ ... </p> <p>— Продајте нам два пурењака. </p> <p>— Нисмо их, вала, ни 
едну облигацију од шест стотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће  
у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај метак. </p> <p>— Хоћ 
опљени, и само неколико сјајних зракова продираху кроз пукотине стара дрвета.{S} То му беху јед 
хватио дебео слој леда, кроз који једва продираше слаба светлост зимње зоре. </p> <p>— Види-де  
љ, сјајне као жеравица.{S} Њихов поглед продираше оштро у саму душу човекову, и нема тога, који 
 и отвори врата широм.{S} Кроз ону рупу продираше светлост унутра, те се одмах, на први поглед, 
 ситна роса, која обухвата цела човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму ср 
зе, цело тело...{S} Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна ма 
ећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кроз малена незаштићена оканца, уносе 
ја се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма ј 
је су му »пријатељи« умели испословати, продужавао је стари занат.{S} У крађи и нападима био је 
> <p>Писар га прекиде: </p> <p>— Хајде, продужи посао. </p> <p>— Славе ти, Ђурица, немој да нас 
ашње расположење, ово »нетицање ничега« продужи што више може. </p> <p>У таквој тишини, у тој з 
вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи писар. </p> <p>— Чича, ти делиш — обрте се апот 
тва духа. </p> <p>»Знам ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам го 
о живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, п 
 замерите скромним и мирним грађанима — продужи апотекар — што се у оскудици здраве душевне хра 
сту као укопан. </p> <p>— Зар ти први — продужи кмет — откако је наше село закопано, да окрвави 
ега тога, сећа јела. »Што ти је човек — продужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!... « 
аве«... </p> <p>— Ти отимаш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њ 
кну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати и призивати за сведоке цело сел 
ту обично заметне шала и прича, која се продужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра 
оја... моја... </p> <p>...{S}Пијанка се продужи до пред саму зору. </p> <p>Напослетку, кад се с 
о се провуче опет. </p> <p>Зборисање се продужи, док сунце добро не угреја, те опомену дућанџиј 
раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи играње карата.{S} Кад сврши игру, он се диже по 
било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут. </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде право у с 
. </p> <p>— Јест, али опет... </p> <p>И продужи се шала и задиркиване, нарочито на Јеличин рачу 
вши да се морају срести, немаде куд, но продужи право к њима. </p> <p>— Помози Бог, децо! — реч 
Пантовац га само гурну леваком, па опет продужи, не осврћући се на његово очајно запомагање.{S} 
p>Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки живот.{S} Његово учешћ 
ли су бити опрезни, јер да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p> <p>Четвртога д 
аде... </p> <p>»Шта бих имао још?... да продужим још мало...« </p> <p>— Митре, ходи да се опрос 
ки скуп разби се у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али са 
ије знали? — Богме ће то бити... па сад продужују старо познанство.{S} Јест, то је.{S} Али опет 
ко, али она не стаде, не предахну...{S} Прође кроз вратнице на огради, претрча преко дворишта и 
га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотина дуката, која је могла б 
, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка зима!... </p> <p>— У наш Кленовик, је 
љно. </p> <p>Станка га само погледа, па прође напред и потрча тако брзо, да Пантовац, који трча 
 и подели... </p> <p>После једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако 
држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— Доле косе! < 
> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим 
p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срета за 
да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не прође нико, само се отуд од кафане чујаше разговор, али 
е нежним осмехом, затури главу весело и прође... </p> <p>Једнога дана сиђе Станка на перило са  
е ту све реши.{S} У таквој неизвесности прође му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо 
а ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву разговору, смрче се, а они још имађаху мн 
, врати се кући зловољна.{S} Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио,  
огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник.{S} То се Никола враћа с пута.{S} Они из  
. </p> <p>Кмет опет уђе у кућу. </p> <p>Прође пола часа.{S} Писар попуши неколико цигара, па ус 
о изиђе из собе полако. </p> <p>— Море, прођи се комедије, кад ти кажем.{S} Најпре сам заборави 
од себе такву похвалу, додао: </p> <p>— Прођи се, чича, здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и  
ише се реке. </p> <p>— Е, данас јевтино прођосмо — рече Пантовац, умеравајући ход. — Ха, снахо, 
 накривљено прошће дугих дворишта...{S} Прођоше једна... друга... десетак кућица, и он се напос 
 <p>Тако проседеше у разговору дуго.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не 
за харамбашу.{S} Читаве десетине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не забол 
ати са грешне земље.... </p> <p>Другови прођоше забранчић, који се пружио иза вароши, пређоше п 
ml:id="SRP18971_C2"> <head>II</head> <p>Прођоше две године после ових крстоноша.{S} Ђурица пост 
овори Радован и оде за Ђурицом. </p> <p>Прођоше неколико дана, а Радован не опази ништа сумњиво 
се стаде кајати што дође овамо. </p> <p>Прођоше мрачно двориште и кроз некаква сниска вратанца  
 разноврсних мисли, које се само јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом открић 
 осећаше се јак задах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара, смрад... па све  
 <p>У тој грозничавој безразложној нади проживео је до данас, а сад одједном изводе га на бели  
 што више, па се после негде склонити и проживети мирно.{S} А да би могао зарадити, требало је  
танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па после не марим, н 
 га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовч 
н изиђе из собе. </p> <p>— Ево, Ђуро! — прозбори Митар, вадећи из хартије велику воштану свећу. 
тес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забринуто. </p> <p>— Не брини, прећи  
му сија израз задовољене освете, али не прозбори ни речи... </p> <p>Капетан не зна шта ће пре,  
</p> <p>Станка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} После неколико дана она је две ноћ 
Одмах затим разлеже се пуцањ и више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал усамљеној и  
мештен с поља, иза гвоздене решетке.{S} Прозор се лагано и опрезно отвори.{S} Струја свежега, х 
уче револвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и загрме други јачи пуц 
ори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одг 
ше погодити.{S} Извириваше сви редом на прозор да разгледају кандидате, који су се ту поређали, 
о шта се ради на улици, попе се опет на прозор.{S} У оним пукотинама, кроз које му данас допира 
ао у паклу!...{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне  
 </p> <p>После пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, изв 
ање кочија од оне стране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, 
ма.{S} Покуша да разгледа двориште кроз прозор, али се на стаклету ухватио дебео слој леда, кро 
тим тако, док он одједанпут излети кроз прозор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па к 
се привлаче кроз воћњак, па искочи кроз прозор и побегне. </p> <p>— Добро те се није дао да га  
о сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз  
г с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати 
пандура на један и толико исто на други прозор.{S} Три жандарма одредио је да упадну у кућу, од 
тога тренутка нешто груну на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... </p>  
у јектичава старца.{S} Отвори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава, са необ 
обе, у којој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, олепљен, уместо стаклета, дебелом хартијом, пен 
ожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што пара? — запита Симо. </p 
е, на коме беше само један, овакав исти прозор, као и овај изнутра.{S} Ко није посвећен у тајну 
 биће! — одговори Вујо, па, затварајући прозор, додаде: — Пожури, да стигнеш пре сванућа. </p>  
здиже полако на прсте и погледа на онај прозор испред куће.{S} Очи му прелетеше преко некакве с 
</p> <p>Ђурица окрете револвер и на тај прозор, па окиде... </p> <p>Загрокташе пушке на оба про 
во на њега...{S} Чим он испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бо 
овео у дубоку сну.{S} Отвори се и један прозор на горњем спрату, из пандурске собе, и на њему с 
о је она на углу, јер само је тај један прозор зазидан више од половине.{S} То знам добро, запа 
<p>Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца 
киде... </p> <p>Загрокташе пушке на оба прозора, куршуми прелећу преко његове главе, ударају у  
, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. </p> <p>Ђурица окрете револвер и на тај прозор 
 Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема прозора. </p> <p>Капетан је још путем саставио план нап 
тране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђурица веома благим  
. </p> <p>Ђурица се саже уз дувар испод прозора, подиже руку са револвером и окрете цев тако, д 
S} Беху прошли божићни празници.{S} Око прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу 
.{S} Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке. 
његова соба... да нас не може опазити с прозора. </p> <p>— Знам ја, само ти хајде за мном...{S} 
p> <p>— Шта велиш, море? — викну онај с прозора. </p> <p>— Зови људе, буди капетана! — викну Ра 
пу са наслоном, која заклањаше половину прозора, па извади цео рам са хартијом.{S} Али уместо п 
падоше...{S} Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пуши се... к 
 кад угледа наслоњене пушчане грлиће на прозорима! ...{S} Да станем тако, па нека види, нека зн 
<p>Одређена четворица заузеше места под прозорима.{S} Још једаред прегледаше магацинке, па их н 
. </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима.{S} Нешто ми се ноћас једнако причињаваше нек 
росава. </p> <p>— »Ја стојим, вели, под прозором и чекам... ћутим тако, док он одједанпут излет 
ером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором право у теме, па окиде...{S} Пуче револвер, ал 
евши кроз мрак човека, који стајаше под прозором. </p> <p>— Ја сам...{S} Симо. </p> <p>— Шта је 
 удараше готово хоризонтално у капке на прозору, на улици се народ живо креташе, зврјање кола и 
обуди се у њему, и за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угушујући своје рођено диса 
као са другога света, куцање о капак на прозору.{S} Ђурица се прену.{S} Читава бура осећања про 
тоји добро... отуд је поуздан.{S} Приђе прозору с истока, обрте обе закачке, па тихо, тихо стад 
 хартијом, пенџерлијом.{S} Вуја приђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, која заклања 
воје апсане.{S} Устаде са сламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! —  
цајем овога лепог осећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети го 
Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепљено хартијом; кад се уђе у собу, види се  
! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још више зач 
ава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки случај... са њега пра 
 с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене де, одкуд ти т 
ожај куће, па ми се учини сумњиво једно прозорче, што стоји над самим потоком.{S} Наместим ту Д 
и, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од нестр 
{S} Провлачио се двадесет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, разгледао и очистио све пуш 
 у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два про 
што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење 
ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре згоде за прикривање  
сад заспати!« Постоја још мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге г 
 ништа распознати.{S} Капци, на једином прозорчићу, беху заклопљени, и само неколико сјајних зр 
помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би радио.. 
ог — сеоској души не треба много: комад проје и главица лука задовољава потпуно њене потребе и  
..« и он појми значај те мисли, опет му пројури нека електрина кроз главу, кроз тело, и застаде 
е; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? </p> <p>— Још нисам то  
ош ништа.{S} Но сад је лако.{S} Овај ће проказати остале. </p> <p>— Хм, богме ћете имати муку с 
твоје паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре, које ти је сатана дао у руке. </p> <p>Св 
 Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле ове проклете дације... </p> <p>— Знам ја, не бери Ти бригу. 
>— Хоћу ја, али на лисице.{S} Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам. </p> <p> 
м са собом. </p> <p>— И није за бољега, проклетница једна — од говори Марко срдито, узимајући г 
 њега, само да видим шта би радио...{S} Проклето дериште!...« </p> <p>И она већ не могаше ни о  
> <p>— Упали-де видело, ослепићу у овој проклетој помрчини. </p> <p>— Што ће ти? — одговори Ста 
 — јекну Марко очајнички. — Оно је неко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја или  
а иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да ј 
ама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху дани... </p> <p>Међутим Ђурица је и даље живе 
м ћутању, без једне мисли...{S} Тако му пролажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ из 
очима свакога дана!...« </p> <p>Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки... </p> <p>Једаред 
/p> <p>Кад се навуче први сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше се сам 
 се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се лепо чуо разговор с леве стране, 
уги«... </p> <p>Људи се растурају, дају пролаз некоме...{S} Ено, брадата, суха глава прилази му 
> <p>Пролазе сељани, пешаци и коњаници, пролазе рабаџије с пуним и празним колима и саонама, ју 
мања од трунке«. </p> <p>— Ти знаш како пролазе они, који раде против моје воље...{S} Ено ти Ма 
, ври... без реда, без свезе... </p> <p>Пролазе минути и часови, протиче време тихо, нечујно... 
а га бије оштар и хладан ветар. </p> <p>Пролазе сељани, пешаци и коњаници, пролазе рабаџије с п 
ра бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не прође нико, само се отуд 
едаше преда се, као и да не опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две праве, оштре боре и 
оме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу 
} Примичу се последњи тренуци...{S} Ноћ пролази... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
о, тако много, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега збивало.{S} Само кад би кр 
му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном са 
аше се под теретом његова тела.{S} Тако пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо 
ао да се прибере задуго... </p> <p>Али, пролежавши подуже време, поче се опорављати.{S} Сети се 
ј: од толиких стрела, које досад срећно пролетаху поред ње, једна се закачи и убоде је.{S} Она  
у и отворенију боју...{S} По плаву небу пролете јато задоцнелих птица, журећи се на ноћиште...  
 <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’ва 
 <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум је  
вац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег 
ad> <p>Пролеће је; светло, весело, живо пролеће...{S} Гора се развила, па се њено нежно, зелено 
d="SRP18971_C23"> <head>XXIII</head> <p>Пролеће је; светло, весело, живо пролеће...{S} Гора се  
оже ниједна мисао да се ухвати.{S} Само пролећу као искре, понесене бесним ветром....{S} У теме 
рисебнији и одлучнији, није га потресла проливена крв: напротив, он се спремао да сад тек засуч 
 гори да оживи.{S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и  
и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако ж 
p> <p>— Тако... виђећеш.{S} И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди 
који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. </ 
и један миг био довољан, па да се одмах промене улоге... </p> <p>— Како ћемо сад, кад ниједан н 
штише одлуку Касације, беше као убијен, промени се, снужди се... али му у души остаде још нека  
} Одједном Никола седе; нити му се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само  
Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разговор. </p> <p>— Како је овде, велиш.... — р 
еме, нарочито откад је доведен из суда, променили су своје опхођење са њим и пандури и чиновниц 
егове каљаве ципеле... </p> <p>Обоје су променили ношњу; удесили су да се оделом не разликују о 
рити: није ли се ноћас што год на земљи променило.{S} Понека врата зашкрипе, понеки точак на бу 
е ово не свиди.{S} Он ми се нешто много променио.{S} Требало би видети шта он ради тамо. </p> < 
— Онако знаш...{S} Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре  
ли неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме променити ни отурити, јер, Бога ми, онда може бити сваш 
 што наступа после јакога пића. </p> <p>Променише ракију на вино.{S} Дохватише се печена јагњет 
лео.{S} Али његово проницљиво око опази промену на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може  
р је први пут добро опазио ону значајну промену на Ђуричину лицу, кад се он појавио отуд из вај 
.. није нам првина.{S} И капетан је сад промењен, овај је нови опак... </p> <p>»Ово он сад мене 
ви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно време. < 
де чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{S} Двојица претрчаше преко прочевља и ста 
јо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне плашње. — Ја морам сад знати  
им си извршио похару.{S} Ноћас се добро промисли...{S} Али не заборави да ми овде имамо такве м 
</p> <p>— Видим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима... </p> <p>— Баш т 
а мора бити тако; он је, јамачно, добро промислио.{S} Али зашто тако одмах, зашто нема могућнос 
ти, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлучио. </ 
лисје над њим плови, и чисто осећа како промиче кроз благу шумску хладовину. </p> <p>»Ала би ле 
там нану. </p> <p>После неколико минута промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разг 
} Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. </p> <p>— Ко је то? — запита лаг 
шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад с попом? — промрмља овај незадовољан, јер беше гладан, па хиташе н 
, па потрчи! — викну он намрштивши се и промрмља нешто у себи, што не беше за Станку повољно. < 
жа.{S} У том се зачу из куће слабачак и промукао глас: </p> <p>— Ево ме, Перо, сад ћу. </p> <p> 
. </p> <p>— Доле с коња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом, који се и самом њему учини 
да каже.{S} Једва, после дужега ћутања, промуца: </p> <p>— Море ништа.... његова посла! </p> <p 
 <p>— Како... зар то може да буде?... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко... да је то, шт 
жа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га од 
 ако те не мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као стидећи се своје слабости, и у исто врем 
та, Ђуро... ето малко... вршимо посла — промуца кмет, пошто се прибра од првог утиска. </p> <p> 
 и радознало. </p> <p>— Тсс... шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног и 
е од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу.{S} Читаве десет 
 дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те он не пропусти ниједно вече да не провед 
сиротиње.{S} После, кад својим оштрим и проницљивим умом оцени свет и околности око себе; кад п 
н онако како је он желео.{S} Али његово проницљиво око опази промену на Ђурици, и он се стаде д 
ешће!..{S} И наједаред стадоше да му се проносе у мислима светле и слатке слике давнога детињст 
, чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи  
— Па знаш... саветовао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. </p> < 
а ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нема излаза...{S} Падамо 
брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потру,  
робовати за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S} Мој 
? — рече му загушеним гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш девојке те се проводиш са њима! < 
је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пропадам, због чега упропашћујем толики свет, зар због  
з које нема излаза...{S} Падамо обоје и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало времена што  
у... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово пропаде! ...{S} Море, добро је њему.{S} Издржаће неколи 
 Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, пропала жена, и Новица је много рачунао на њу, кад се о 
ар ме није и досад презирала!{S} Све је пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, све, 
а мислим...{S} Само знам да сам пропао, пропао сасвим. </p> <p>— Па што онда веза онаку девојку 
ет, погледав новце. </p> <p>»Пропао!... пропао!... робија... окови...{S} Сад одмах окови... јер 
..{S} Овде је капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш. </p> <p>Јовове руке, којима се од 
, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да чека.{S} Због тога 
е смем да мислим...{S} Само знам да сам пропао, пропао сасвим. </p> <p>— Па што онда веза онаку 
 још није тако огромна, и у том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S} Требало је о 
а лицу му се јасно могла читати мисао: »Пропао сам, нашао је!...« </p> <p>— Хеј, кмете, овамо с 
 узвикну кмет, погледав новце. </p> <p>»Пропао!... пропао!... робија... окови...{S} Сад одмах о 
ога настаје тама... крај света... општа пропаст... — или тако нешто... а он окупио о неким ситн 
 погинути.{S} Како је онда лудо срљао у пропаст, како је лакомислено ступао на кобну стазу, кој 
једнога места у неколико редова; све се пропиње на прсте и посматра неку необичну работу.{S} Ту 
легне. </p> <p>Улазећи у забран, Ђурица пропусти друга напред, коме овај поступак не би по вољи 
оказа као драгоцен проналазак, те он не пропусти ниједно вече да не проведе у овом новом и, за  
арати се.{S} Ходи овамо — рече старац и пропусти га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши  
а прва бледа светлост зорина... тама се проредила, па умире, гаси се...{S} Петлови почињу своју 
е.{S} Мало затим указа се Новица између проређених грмових дебала. </p> <p>— А ја те чекам на о 
>После неколико минута промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука,  
да послом, да му што јави. </p> <p>Тако проседеше у разговору дуго.{S} Прођоше два часа ноћи, н 
мендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај  
шке на руци, готови да свакога тренутка проспу смртоносну ватру на изненаднога нападача или бег 
 <p>Очи се приковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, 
 знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман Ђурица плану и  
ан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се већ зна, немо 
 ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне стране.{S} Све то јесте тако као шт 
ца гледа бесмислено у озбиљна лица ових простих људи, па му одједном пође нешто болно и мучно и 
унчаним, који су разасути по бескрајном простору, а они облачци тихо и нечујно пливају по висок 
ораци одјекнуше необично у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу.  
сара. </p> <p>— Шта ћеш, господин-Мито, простота!... </p> <p>— Гледај, море, да не наиђеш још н 
аше, плашња општа од свачега, од самога пространства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет п 
одно обрне, а око понеке подигнути су у пространу дворишту кошеви за кукуруз, стогови сламе, се 
јао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, 
е.{S} Жандарми одмах скидоше Пантовца и простреше га по зеленој ледини.{S} Народ се окупи уокол 
 издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде се  
али свећу, па седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До те постеље стајаше м 
ио пламен, згорео сву косу и по кући се просу задах... </p> <p>Како осети смрад спаљене косе, Ђ 
за горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и брегов 
ни зраци по шуми и косој падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи,  
 се још спава!...{S} Ох, како је слатко протегнути се овако...{S} Звецну гвожђе...{S} Шта је то 
ерњаве, и још се задржаваху на гранама, протежући устојане ноге и крила, или опружајући шију к  
ва провући.{S} Људи се чуде, зевајући и протежући се. </p> <p>— За то мени синоћ пева лево уво  
 за љуте газдарице, које се још по мало протезаху по душеку поред гојазна и флегматична господа 
урбом, бојећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње мучење остаде на души му и д 
о осећање, коме се она предаде сва, без протеста, без покушаја да размисли о свом стању.{S} Пос 
p>— Ти знаш како пролазе они, који раде против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече о 
би се већ морао борити против природе и против себе сама.{S} Жудио је за лепим женским светом.{ 
 год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи се од њ 
ушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природе и против себе сама.{S} Жудио је за лепим 
разноверни страх, коме се она не могаше противити.{S} И у тој злослутној суморности, она се пре 
али оштар ножић.{S} Сад би могао убости противника, али су му руке више лактова стегнуте јако,  
 оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена земљом и закречена.{S} 
 његови поступци, који стајаху у битној противности са животом њене околине, који наилажаху на  
увено унижење, које би стајало у суштој противности са целим његовим осећањем, са свима његовим 
, како је он сам очекивао.{S} Али време протицаше брзо... </p> <p>Одједном, кад сунце изгреја,  
озничава плашња од свакога секунда који протицаше, плашња општа од свачега, од самога пространс 
езе... </p> <p>Пролазе минути и часови, протиче време тихо, нечујно...{S} Примичу се последњи т 
>Ђурица с Пантовцем удари потоком, који протиче испод Дикића кућа, где је оставио Станку на бор 
онекле са Јелицом, па се од потока, што протиче испод Радоњића кућа, одвоји и пође сама.{S} Пут 
Уђоше сви у заседање, где писар састави протокол о свршеном претресу, који потписаше кмет и одб 
 могу да спавам. </p> <p>Новица устаде, протрља очи, па, онако у помрчини, стаде да пипа око се 
 рече Дмитар књижар, пошто се искашља и протрља међу прстима свој дебео златан ланац о врату. — 
 брзим кораком оде низ поток... </p> <p>Протрчавши потоком, кроз шибље и трњак, за један пушком 
 </p> <p>Ђурици би криво што тако рђаво протумачише његов израз, и још више што тако оштро исме 
S} Видећи је онако зачуђену, девојке то протумачише радозналошћу, па јој испричаше своју коб са 
 Па кажи ми овде. </p> <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало — рече он,  
екô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ови људи прегледа 
 </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не може проћи — одговара терзија. </p> <p>— Колико даш, де? </p 
људи могу...{S} Једном речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарав 
је она, по његовој наредби, морала тако проћи кроз цело село, и ником није смела допустити да ј 
ом оцени свет и околности око себе; кад проучи сва лица, која рукују судбином народа; кад оцени 
ромешкољи...{S} Двојица претрчаше преко прочевља и стадоше на врата собна, а Митар, видевши да  
 више не обрте назад...{S} Полако обиђе прочевље, око кога спаваху чељад, напипа кључаницу на к 
ко је необично присела код завале испод прочеља, дигла руке више главе и преплашено гледа злико 
 по земљи, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.{S 
 некако необично седе и леже у ватру на прочељу, леже онако леђима, преврнутих очију, и он поче 
то оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. < 
Зора већ забели кад старац последњи пут прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробу 
. </p> <p>Ђурица је оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да 
нувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене. </p> <p>Ћато оде пред  
абрах крушку испред носа! ...{S} Па кад прочитам указ, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си го 
ати само срце, па стеже...{S} Кад му је прочитана пресуда на суду, није се изненадио и саслушао 
мало, али се по његову изразу не могаше прочитати да ли му је непријатно то питање или му је не 
акав Станкин поглед, у коме би он могао прочитати оне исте изразе, које чита у погледима већине 
 да лучи свиње. </p> <p>— Све једно.{S} Прошао један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони  
ст и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажна и моћна сила примамљив 
ем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га 
, кад му је требало да се извести ко је прошао путом, има ли какве нове наредбе, где се налази  
 осврћући се на Пантовца, који већ беше прошао. — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А ко ти је 
 </p> <p>— Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ. </p> <p>Људи наставише да иск 
вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко је то прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади малопр 
олеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новиц 
е око себе. </p> <p>— Пст, не говори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге.{S} Перје кукуруз 
д није друкче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњено. </p> <p>— Нећу тако, но кажи о 
после?...{S} Да нађеш другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући, као да сад тек очекује пр 
чији је. </p> <p>— Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони лице на  
не дишући. </p> <p>— Како ти кажеш... — прошапта она и погледа га мило, својим великим и сјајни 
у, је л’ истина што си ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерн 
размишљање. </p> <p>— Да се одметнем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. < 
аха. </p> <p>— Што није свакад овако? — прошапта Станка, грчећи се и прибијајући се уз Ђурицу,  
а, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан — прошапта он, бацајући поглед на Пантовца, чије се груди 
та и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да ниси писнуо!...{S} Овде је к 
 <p>— Мак’ се отале, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она про 
вих хајдука, који су »кроз његове руке« прошли. </p> <p>— Ево ти дружине, харамбашо! — рече Вуј 
чаја, посети Тима, рано у зору.{S} Беху прошли божићни празници.{S} Око прозора звижди и бесни  
то се сад сећати свега тога, кад је све прошло...{S} И зар се могао чему бољем надати, зар је м 
 нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба малога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с  
о може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибох, брат 
редала својим мислима, у којима је лепа прошлост, девојаштво њено, заузело прво место... </p> < 
гај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он 
другим на поток.{S} Новица подиже један проштац, те се провукоше кроз ограду обојица и уђоше у  
зидове блатних кућица или за накривљено прошће дугих дворишта...{S} Прођоше једна... друга... д 
о пред нишаном...{S} Окиде!...{S} Ватра прсну пред очима... за њом дим... оне слике нестаде...  
о тренутака, па ће небесним плаветнилом прснути огњени зраци, од којих ће затреперити и засјати 
...{S} А он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето 
у их тражити, кад још сад имам на сваки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја не могу живети без те 
у, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, 
ом ономад проводио, ниси јој ни за мали прст... — насмеја се он, као у шали. </p> <p>— Је ли то 
абоде му усијану иглу под нокат једнога прста. </p> <p>Симо стаде грчевито трзати руку, стадоше 
та у неколико редова; све се пропиње на прсте и посматра неку необичну работу.{S} Ту се копа ра 
е сад?...{S} Ђурица се издиже полако на прсте и погледа на онај прозор испред куће.{S} Очи му п 
ерају, одскачу од земље и опет стају на прсте...{S} Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљ 
 кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!...{S} Па то, онда. 
жени... само се види округао отвор, као прстен, и унутра зија црна цев.... </p> <p>Ниједне мисл 
ше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима за крај рупца, али никако не може да га извуче, 
 Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. </p> <p>— Нека ти је срећна друга мајка, гора  
таше, посматрајући како Ђурица невештим прстима одваја један по један лист папира.{S} И сам Ник 
књижар, пошто се искашља и протрља међу прстима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађ 
де испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље...{S} Е 
 — запита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца. </p> <p>— Не знам ј 
ила широке тканице са девет разнобојних пруга и памучне подвезе за дизлуке са кићанкама од вуни 
ухо доба, окретоше одмах пољем, које се пружа више вароши.{S} Напред јахаше капетан с острагушо 
 зликовац, који ме је упропастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као да нис 
ене обе половине карике...{S} Неки људи пружају руке поред његових ногу и грабе се за парчета г 
е ово добро за уморна човека — рече он, пружајући пљоску Ђурици. </p> <p>— Море остави ме, није 
поглед, па застадоше, не мичући се и не пружајући руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну десни 
тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђурици облигацију. — На њој све пише, све...  
деницу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито општинска — није се т 
е знајући шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Радовану. </p> <p>Пантовац уз 
 наоружани људи.{S} Једни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се  
<p>Ужас!...{S} Свих пет грлића пушчаних пружени... само се види округао отвор, као прстен, и ун 
скочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... </p> <p>Механџија се беше нешто веом 
мо... — убрза Јово с одговором, видевши пружену пушку.{S} За њим иђаше Пантовац и још један чов 
, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену пушку, повика: </p> <p>— Остав’!...{S} Ко ти то 
 — Стој! </p> <p>Човек стаде, погледа у пружену пушку, која се још могла у сутону опазити, па с 
} Како си? — одговори Ђурица и стеже му пружену руку. </p> <p>— Добро...{S} Како ти?...{S} Хајд 
на Марка. </p> <p>Станка леже сва на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну га у страну.{S}  
 ће да буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајући се,  
ру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђурици. </p> <p>— Натегни, побратиме, па да ви 
ошто се руковаше, Марко леже пред рупу, пружи једну руку право напред и на њу метну главу, а др 
ну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе 
ц. </p> <p>Он подиже новчаник и опет га пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све то време гледаше,  
и Вујо, а кад се располаже новцем, онда пружи руку, па колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли 
/p> <p>Из шуме трчаше неко...{S} Ђурица пружи пушку и викну... — Стој! </p> <p>Човек стаде, пог 
! </p> <p>— Е, дај руку! </p> <p>Ђурица пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и ст 
га Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча  
заповедати.{S} Он је радостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо 
м, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, дође ли?... </p> <p>— 
дброја сто банкнота из крвава завеска и пружи их Новици. </p> <p>— Је ли доста? </p> <p>— О-хој 
и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу...{S} Исекоше конопце, извадише онога из р 
аци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на Марка. </p> <p>Станка леже сва на ту пружену р 
бро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} Откуд тако ран 
{S} Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} З 
, па, кад се шуштање понови, он скочи и пружи пушку.{S} И они обоје поустајаше и погледаше упла 
ија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник 
а. </p> <p>— Пристајем! — викну Марко и пружи руку. </p> <p>Пошто се руковаше, Марко леже пред  
а не знађаше за себе, извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у 
 леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.{S} Иза једн 
е покрете: час мрдне једним раменом или пружи руку у напред и тргне је истога тренутка, као да  
лико свести, те угаси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа за себе... </p> <p>Кад сун 
 — подвикну затим Сретену, који се очас пружи по откосу.{S} У руци Пантовчевој одједном се нађе 
ином, и Коста, искочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони га с 
апред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, дваред...{S} И  
аву и наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша ду 
, не изменивши гласа ни држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно целива. </p> <p>— Ако ми 
ни, Пантовац у свом страшном наличју и, пруживши пушку право у груди механџине, дрекну: — Доле! 
чио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са 
а. </p> <p>— Правите ко пуши — рече он, пруживши дувањару. </p> <p>Биров му приђе бојажљиво, уз 
ом целу ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и једина варошка улица.{S} Петлови ућута 
ваке опасности. </p> <p>Кленовичка шума пружила се по једној дугој страни, која је испресецана  
атише се густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохват 
езали га за колац... наместили се људи, пружили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак п 
А тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских плани 
их речи и последњега свога дела: кад је пружио, скоро наслонио, пушку на слепо око и окинуо.{S} 
уке.{S} Али онај што је загоненуо, није пружио довољно материјала за одгонетање. </p> <p>Капета 
> <p>Другови прођоше забранчић, који се пружио иза вароши, пређоше поток, па стадоше уз једну о 
ед и непомичан као кип.{S} Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. </p> <p>— Натраг, 
а с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака об 
збија водени млаз у ситне капљице, које прштећи падаху унаоколо. </p> <p>— Чусте ли за Ђурицу?  
 високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, преливајући се час у ватр 
, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И по 
а да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненад 
} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости...{S} Е ја... </p> <p>Писар ок 
.{S} Мато, као и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни 
дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу 
срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми се куне срећом хајдучком — Друго  
крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га в 
, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то награде 
дну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио дру 
ју. </p> <p>При крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод куће под амбаром. </p> <p>— 
, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Св 
тако ми самога Бога... </p> <p>— Лажеш, псино матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и  
 други нокат. </p> <p>— Што не говориш, псино једна, него се мучиш због онога зликовца, коме св 
а распознати, зачу се условљени знак: — Пст! </p> <p>Ђурица скочи и помоли се из заклона до пол 
власти ових страшних зверова. </p> <p>— Пст, да ниси писнуо!...{S} Полази напред! — викну један 
гласно, осврћући се око себе. </p> <p>— Пст, не говори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге 
м у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </p> <p>Ђурица му одузеде часовник и д 
} По плаву небу пролете јато задоцнелих птица, журећи се на ноћиште... </p> <p>Деца се окупила  
 жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није сигурније да останем 
— јеванђеље, али видећи да се понеко из публике мршти, назва их философијом.{S} Кад је утврдио  
} Разуме се, да је он морао објашњавати публици значај свакога имена, те је тиме како он говора 
је било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно безизлазно стање принуђавало 
, а сутра ја то морам преломити, па куд пукло! </p> <p>На томе се сврши разговор.{S} Жена не хт 
о да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи. </p> 
лици, попе се опет на прозор.{S} У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беше там 
неколико сјајних зракова продираху кроз пукотине стара дрвета.{S} То му беху једини гласници да 
мшија, изневши поцрнелу од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, само наспи новога барута 
ише и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост најпре по врх 
p>Ђурица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са  
и о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. </p> <p>Пред иконостасом кресну жигица н 
них бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљивога и б 
зире. </p> <p>Седе уз Ђурицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће речи милости, да га гле 
рунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пуши се... као у паклу!... 
 поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полут 
ну у ортачини...{S} Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда по 
је је очекиваху, изгледаху јој заносне, пуне интереса...{S} Лакомислена и бурна младост не може 
и... </p> <p>Капетан не зна шта ће пре, пуне му руке посла: треба повратити Станку и завити јој 
p> <p>Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да б 
 право на њега, и он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — з 
јбољи пријатељи. </p> <p>Ђурица је имао пуне руке посла.{S} Требало је разделити новац јатацима 
, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погледом, и очекиваше одговор не дишући. </ 
, пешаци и коњаници, пролазе рабаџије с пуним и празним колима и саонама, јуре господа на санка 
елу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђурица се свакад збуњиваше  
намене. </p> <p>— Ето ти оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се д 
ах све лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, понеси Јову«. </p> <p>— Па,  
а да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад  
 задовољно, светлим очима посматра како пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да  
ало, ет’ ... </p> <p>— Продајте нам два пурењака. </p> <p>— Нисмо их, вала, ни ми куповали, па  
и ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Кос 
руги, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака обрће и надгледа. </p> < 
о ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још страшнији, нео 
ри очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете 
он тек ’нако задаје страх... паметан је пусник!...{S} Мислим, знаш, да он сад, после Радованове 
} А после, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слободан!...{S} Идем, дођем, 
рата и за њима одјекну потмула празнина пусте куће... </p> <p>»Да ли је жива, јадница — помисли 
дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо опажа, како му се 
>Ђурица, опазивши да се старац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе је за руку. </p> <p>— О 
дузеде часовник и дувански прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, који му причин 
укњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је она, по  
а ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: </p> <p>— Ход 
прича малопређашњи догађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. </p> <p>— Нијеси требао.{S} И 
{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </p> <p>— Ко то каже? </p> <p>— Г 
вори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне плашње. — Ја м 
и јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се приближи Ђу 
е ти хајдучке, кажи ми право! </p> <p>— Пустићу те, ако ми све право кажеш...{S} Ја све знам, а 
оја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... </p> <p>— Пиј, море, шта си се побабио! — узви 
ч и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина право к њему и изручивали му у крило све до 
а усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједног 
га целива...{S} Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... </p> <p 
ква одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по оно 
/p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Јово два пут почињаше нешто да каже, па се тргне, као да се доми 
: не иди к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, па 
у: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макли с 
ста! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом. </p> <p>— Знаш... не могу пред онима да т 
о нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а он, после оволиких зл 
 је, да се механџија неће ни кренути на пут, или ће бар окренути преким путом, преко села.{S} С 
јурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, тврдећи да  
и радник, али те они наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у  
рагом свих сеоских момака, већ је његов пут одвојио од осталих.{S} Ну имађаше он још других кар 
 од свога посла. </p> <p>— Једини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — робија.{S} 
гомиле, јури на ниже страном да пресече пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над провалијама з 
ме.{S} И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пламич 
и убиства. </p> <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће из р 
/p> <p>»То је човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога 
 леже мирно, погледајући само навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник.{S} Радован је 
клона до половине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на другој завојици црно кљусе и на њему онај 
 право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити њега на згоду овде.« Т 
ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па му узми паре и оружј 
чи ме, попо? </p> <p>— Само један прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на су 
лолукавога погледа, и на лицу јој, први пут после дугих година засија израз невине среће и радо 
 — одговори он и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају и са 
ијацијама, већ неколико година.{S} Први пут је апотекар дао назив картама — јеванђеље, али виде 
узе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе.{S} Кад пређе 
-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама 
 да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о ко 
е уверен у несумњиви успех, јер је први пут добро опазио ону значајну промену на Ђуричину лицу, 
 заборавио како ти је било, кад си први пут нападао човека, очи у очи, усред бела дана.{S} Не з 
и она обична радозналост, са којом први пут посматрамо свакога човека, за кога нам се каже да ј 
d="SRP18971_C1"> <head>I</head> <p>Први пут је сврнуо на себе пажњу целога села о крстоношама.{ 
="SRP18971_C4"> <head>IV</head> <p>Први пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе«  
ху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајт 
ити, мора јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!.. 
ест динара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров. </p> <p>— Немој, Милоше, д 
ро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... како хоћеш.{S} Само сад не могу 
 Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут. </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и ст 
ћ обична, добро позната појава.{S} Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљује жене својим р 
/p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако задаје страх... паметан је 
ка, с киме је сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна његове 
 гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — пр 
 проговори: све ћути замишљена, по неки пут се намршти, па опет мисли и мисли...{S} Нема краја  
ује потмуо топот коњских плоча, по неки пут фркне ражљућени коњиц, а ветар звижди поред ушију.. 
о пресеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно какав бук 
ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад имаш св 
у суседству.{S} Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необичн 
 и да не опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи 
вима...{S} Незгодно му је што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније  
роменио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што  
кроз висок густ кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у шибљак, који је израстао пред судницо 
 <p>Зора већ забели кад старац последњи пут прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да п 
знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали сведоке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко ка 
 озбиљан, мислећи о истој ствари десети пут... </p> <p>»Смем га убити, по закону; па још могу у 
 му, напротив, стреља очима и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати му у душу 
 са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи на мекој росној трави, под зеленим и густим 
о!... — викну Ђурица грејући иглу трећи пут. — Кажи право, па иди куд те очи воде. </p> <p>— За 
 највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио.{S} Остала дво 
д те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило. 
ла чари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријатељству.{S} Пило се и веселило свако ве 
време!...{S} Наишла је на утрвен, насут пут, прелазила је преко поточића, преко камењара, убада 
опају. </p> <p>Увече је, украј срескога пута, израстао нов хум влажне земље, као једини спомени 
 једна мисао и њом се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упрепашћена, кад угле 
 брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео срез осим наших села. 
 ишли далеко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјај 
 <p>Четвртога дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески п 
а би тако сачувао свога коња од заморна пута. — Може на његову коњу... </p> <p>— Па добро, кад  
е и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио се велики број сељана 
скочи од страха, кад виде човека насред пута.{S} Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који  
 дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... </p> <p>Механџија се беше не 
лу, где не мора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они путници горе по дру 
 необична изјава његова...{S} Толико је пута она слушала од момака разне изјаве — разуме се љуб 
гом к реци.{S} Тек што корачише два три пута, а озго више провалије неко повика из свега гласа: 
ху и испараваху.{S} Испод суднице, крај пута, сеђаху два дечка са заденутим пиштољима за појасо 
. </p> <p>Највећа је гомила народа крај пута, на једној положитој рудини, са које се лепо види  
етнутом косом на рамену, иђаше средином пута, гледајући неодређено пред собом.{S} Коса махаше з 
p> <p>— О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери к 
 саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онда полако пређе поток и ступи  
Пред иконостасом кресну жигица неколико пута, док не плану и осветли необично лице послушниково 
апсанџију Радисава, с којим је неколико пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији  
тову бостаништу, где је од пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше никога, јер је бостан в 
на појава наљути, али пошто се неколико пута понови, стаде да размишља о њој.{S} Досада је важи 
 </p> <p>— Ђуро! — зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика у 
 сме на очи изићи!...« </p> <p>Неколико пута је седао и одмах скакао, не могући умирити своја у 
е.{S} То знам добро, запазио сам толико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце 
ео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. </p> <p>— Славе ти, шта  
а глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, али опет некако сагнем главу и ћутим.{S} 
и«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. </p> <p>— Чујем — одгово 
 прође коњаник.{S} То се Никола враћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да 
ресијаша из Београда, који се враћаше с пута по југозападним окрузима.{S} Ђурица га пресрете и  
начетили жандарми, који су се вратили с пута. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18971_ 
од нестрпљења.{S} Провлачио се двадесет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, разгледао и о 
рица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази преко потока, и спаја село са поте 
ланови.{S} Требало је одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свег 
 тога тренутка опази да су ударили оним путем који води право к судници. </p> <p>Пред општинско 
ле нема прозора. </p> <p>Капетан је још путем саставио план напада, према Станкину опису куће,  
 Благо вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући шубару на леву страну, откуда га бије о 
успех и на стид, који му причини весели путник. </p> <p>Међутим власт, видевши да Ђуричини напа 
ше уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник.{S} Радован је, још док су били на ноћишту у шум 
 завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. </p> <p>...{S}Звер!...{S} Звер пред хајком!... 
 од пута!...{S} А како се лепо возе они путници горе по друму... товни коњици грабе хитрим нога 
д милога јој завичаја... </p> <p>Уморни путници оживеше, заборавише све муке и патње преживеле  
премљено све што треба гладним и жедним путницима, па се онда сви троје окретоше потоку и пожур 
пише рубине и разиђоше се у село разним путовима.{S} Станка иђаше донекле са Јелицом, па се од  
д Радоњића кућа, одвоји и пође сама.{S} Путом само Јелица весело причаше, а Станка се тек понек 
 која се, таласајући се, лагано кретала путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола,  
ле, како онај Мокролужанин слободно иде путом и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од чег 
 из вароши.{S} Док он изређа све механе путом, можете га стићи, па са њим заједно у манастир.{S 
соли и бут непечене свињетине.{S} Идући путом, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда 
 се спреми и оде у своје село.{S} Идући путом сети се да ономад, кад је ноћио код Јова, није ни 
нути на пут, или ће бар окренути преким путом, преко села.{S} Стога му ни ово чекање не беше та 
оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђури 
у је требало да се извести ко је прошао путом, има ли какве нове наредбе, где се налази кмет... 
ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. </p> <p>— Добро — одговори онај из помрчине и не 
о, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јаружице, изиђе пред њега онај повереник 
 Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу још више зачуди ово надлагивање се 
журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На кленовичкој реци 
 ништа... здравља ми!...{S} Срели се на путу, па ме пратио до Главице...{S} Пита за све..{S} По 
ренутих к њему. </p> <p>Кола стадоше на путу, према коцу, који вири из рупе.{S} Коњаници сјахаш 
 опширно како су га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђ 
сељака из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се вратити, че 
 скоковима све препоне, које му беху на путу.{S} У десној, опруженој низа се руци, држаше полож 
рити и засјати цела околина. </p> <p>На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојц 
пође журно, готово трчећи, к општинском путу...{S} Грозан план севну јој само једаред у глави.. 
лаву из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше ништа распо 
амо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које 
њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој површини брзе воде, и само с 
.{S} Хо мај... како је згодно да се сад путује, док спавају господа полицајци! ... — рече он ка 
ези, маши крилима и уживај...{S} Куд ли путује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај и 
 шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </p> <p>Ђурица му одузеде 
ли заранци. </p> <p>...{S} Три часа већ путују необични сватови на двојим колима.{S} Распитиваш 
ама... орден... класа... »Онај качерски пући ће од муке, што му узабрах крушку испред носа! ... 
ола, збрисали и скинули рукама изгорели пухор косе, виђаше се црвена, испечена кожа, па једном  
ка из свега гласа: </p> <p>— Ено их!{S} Пуцај! </p> <p>Одмах затим разлеже се пуцањ и више њих  
 трећој завојици. </p> <p>— Стој!...{S} Пуцај!... — повикаше они за Милутином, и Коста, искочив 
 делим стопалом на скоковима. </p> <p>— Пуцај!{S} Не дај!{S} Уа! — вичу стотине грла. </p> <p>— 
 леђа загрме страховити глас: </p> <p>— Пуцај, небеса му његова, шта га чекаш! </p> <p>Истога т 
{S} Говори, хоћу ли да цуцам? </p> <p>— Пуцај!...{S} Казао сам једном. </p> <p>Станка поче да н 
рече? </p> <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже. </p> < 
љу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...{ 
а, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости...{S} Е ја... </p> <p>Писар окрете разгово 
и право у чело? </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љута гуја! </p> < 
} Пуцај! </p> <p>Одмах затим разлеже се пуцањ и више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше си 
 саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} Истога тренутка нешто груну на онај други п 
 и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.{S} Иза једнога жбуна издиже се Марко и погледа н 
в на чело старчево и окиде...{S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђу 
ица потрча још брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шеварице, с 
 Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и в 
јући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— Около!{S} Заобилази! — вичу км 
ку, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, море, негде наквасио! — рече  
сед, Цветко опанчар — једнако ми сепија пуцка: окрени овако, она — цак! окрени с друге стране,  
тлим очима посматра како пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало во 
ога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака обрће и на 
ћи чешће у лево, откуд се чуло викање и пуцњава.{S} Пантовац, тежак и тром, изостајаше све више 
д прозором право у теме, па окиде...{S} Пуче револвер, али за њом сукну ватра на прозор, више с 
росава где викну: »стој!... стој!«... и пуче пушка...{S} Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где 
 оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, некако необично, у косо, спусти на земљу и леже.. 
овца.{S} Али истога тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га 
...{S} Тако се носи и мисао младости по пучини недогледа, лутајући под притиском бурних ветрови 
тељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе 
зоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пуши се... као у паклу!...{S} Ђурица обрте пушку на про 
ара с овим лудима. </p> <p>— Правите ко пуши — рече он, пруживши дувањару. </p> <p>Биров му при 
ко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са мном.... </p> < 
е сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осећати к 
и пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан.{S} То није обичан чо 
а где викну: »стој!... стој!«... и пуче пушка...{S} Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скач 
 на поље. </p> <p>Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога ст 
знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати пушку  
 према коцу упарађују четири жандарма с пушкама... </p> <p>Све досад, до овога тренутка, он је  
ац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са јелом. </p>  
ом ватром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми да ови  
 ходао по соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није има 
ни људи.{S} Једни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте ма 
све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће,  
ђу њих нека нејасна група, из које вире пушке окренуте у врх...{S} Још неколико тренутака... и  
</p> <p>— Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. </p> <p>— Лево!{S} Страно 
ка, без речи... </p> <p>Опет загрокташе пушке, засипајући сву собу пакленом ватром...{S} Ђурица 
 прозор, па окиде... </p> <p>Загрокташе пушке на оба прозора, куршуми прелећу преко његове глав 
олико гранчица.{S} Истога часа загрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ ду 
 Обојица се заклонише за дрва, спремише пушке и одговорише на знак.{S} И с једне и друге стране 
теше, обртоше се и падоше...{S} Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, т 
, на оној чистини, најлакше погодити из пушке, и река која кривуда између потеса и шуме.{S} Али 
 за колац... наместили се људи, пружили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине,  
змишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушко 
јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи 
 све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он 
ала двојица иђаху право на њега, држећи пушке на руци, које одсјаиваху према заходу сунчеву. </ 
ен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голо 
у, повезô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — одговори  
е топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...{S} А у  
рак, на сваки миг...{S} Жандарми ношаху пушке на руци, готови да свакога тренутка проспу смртон 
а не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу је, не може  
.. </p> <p>А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их з 
 најзад ово последње, где он стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако необично за њу, д 
 са њим и још како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али ј 
— Даље, даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону харти 
ласти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} П 
е право, како хоће побратим.{S} С мојом пушком сигуран сам на сваком месту — рече Радован. </p> 
врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... </p> <p>Механџија се беше нешто веома замисли 
ем, угледа њега где седи, са пребаченом пушком преко крила...{S} Она се не зачуди, не изненади  
уђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим костима.{S} Станк 
 тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољно, светлим очима посматра како пурењак 
едајте своја посла — одговара им онај с пушком, отресајући печен кукуруз и завијајући га у зеле 
е прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. </p> <p>— Шта је то? — запита о 
и потоком, кроз шибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица наједаред стаде као укопан.{S} На два  
га дела: кад је пружио, скоро наслонио, пушку на слепо око и окинуо.{S} Одједном Никола седе; н 
оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку преко средине, па у гору!...{S} Само да ме нико н 
еле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. < 
вац, који ме је упропастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на  
p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га траж 
аигра она злокобна измаглица.{S} Докопа пушку и, као холуј, испаде пред запис. </p> <p>— Шта то 
ча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... </p> <p>Глава се Ђуричина искрете, бела као ха 
паде, али истога тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и претури с 
 страну од разјаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак 
лиже, момче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа,  
, живо привеза конопац за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом жандарма... </p>  
ена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим осме 
и се... као у паклу!...{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише и стегоше дв 
помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно истин 
у, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ м 
че му комшија, изневши поцрнелу од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, само наспи новог 
 буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајући се, прогов 
лаву, наиђе на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе права 
>Из шуме трчаше неко...{S} Ђурица пружи пушку и викну... — Стој! </p> <p>Човек стаде, погледа у 
кад се шуштање понови, он скочи и пружи пушку.{S} И они обоје поустајаше и погледаше уплашено и 
и Коста, искочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом,  
} Ђурицу нехотице обузе језа; он опружи пушку и стаде да се привлачи крушци. </p> <p>— Јово, је 
ад. </p> <p>Ђурица седе за сто, наслони пушку на постељу поред себе, па искапи прву чашу. </p>  
аићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. </p> <p>После вечере, Радован,  
 њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.{S}  
д дворишта.{S} Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И Станка се прену, па виде 
то је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану и овој девојци,  
ресле, и он се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да  
њених леђа неко звиждукање.{S} Она баци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким скоко 
 прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на Марка. </p 
 <p>— Шта то радите! — викну он, узевши пушку на руку. </p> <p>Сељани занемеше, кмет најпре ско 
вац у свом страшном наличју и, пруживши пушку право у груди механџине, дрекну: — Доле! </p> <p> 
 гарабиља. </p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе је право својој кући 
 наређаним мецима.{S} Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с рак 
 Ђурица истога тренутка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом обори га на  
белих сеоских кошуља, угледаше и понеку пушку.{S} Сад није било сумње да су опкољени потером.{S 
лити (себи самој), да је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно 
овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и, нашавши све у реду остави их.  
опруженој низа се руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши револвер, прескакаше рупе и 
убрза Јово с одговором, видевши пружену пушку.{S} За њим иђаше Пантовац и још један човек, у ко 
и га собом, а Пантовац, видевши пружену пушку, повика: </p> <p>— Остав’!...{S} Ко ти то рече? < 
 </p> <p>Човек стаде, погледа у пружену пушку, која се још могла у сутону опазити, па се одједн 
... </p> <p>А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што је брже могао.{S} На лицу му 
дмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно  
шена, упрепашћена, кад угледа наслоњене пушчане грлиће на прозорима! ...{S} Да станем тако, па  
 од страха, гледаху зачуђено у наперене пушчане грлиће, као да су им очи приковане за њих. </p> 
... </p> <p>Ужас!...{S} Свих пет грлића пушчаних пружени... само се види округао отвор, као прс 
»Зар и то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојник, а осећа.{S} Чудновато! 
у, дај да причекам...{S} Знаш, онога... пшеница ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљив 
 и повија са стране у страну, као добра пшеница под снажним ветром.{S} Велику муку имађаше срес 
у у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; привлаче га она китњаста, обрасла воћем и жито 
ође уз њу. </p> <p>— Ја, знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па в 
... па да уживамо као цареви. </p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, а 
.. шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар!.. — стад 
ели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... го 
. па да уживамо као цареви. </p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али 
 шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар!.. — стаде  
и? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горс 
 осећа, не мисли, не живи...{S} Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пре 
лазе сељани, пешаци и коњаници, пролазе рабаџије с пуним и празним колима и саонама, јуре госпо 
а му не иде у рачун да му открива своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су рукама сви његови пл 
ивао принуђен да примамљује жене својим работницима, а овим му је бар заштеђен труд, па и расхо 
опиње на прсте и посматра неку необичну работу.{S} Ту се копа рака, вечна кућа Ђуричина.{S} Сва 
ала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега сва Србија, ја  
ловала још од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, покошене зелене ливаде, по којима  
он и Пантовац и полагано се удаљише низ равне ливаде, а повезани косачи, не двоумећи много, раз 
ивом, па јури даље, преко глатке снежне равнице, преко белога бескрајнога покривала, тамо у маг 
ом венцу, који дели шумадиске таласасте равнице од рудничких, начичканих једно до другога, брда 
около. </p> <p>На благој, мало нагнутој равници лежаше раширених руку и опружених ногу, мртав П 
 </p> <p>Наједаред случајно погледа низ равно поље, и крв му се следи од страха, што му изазва  
 <p>— Јест, јест, брате... сто двадесет равно...{S} Нема више. </p> <p>— Како нема?{S} Урош те  
кад ти је он казао... — одговори Ђурица равнодушно.{S} Морамо да се одморимо у забрану. </p> <p 
регледаше магацинке, па их наслонише на рагастов... </p> <p>»Е сад још ако не буду закључали вр 
о посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње. 
поштен живот, на женидбу, на кућење, на рад? — Одреците му то, ако можете!{S} Дакле, случајно у 
философију свршили, молићемо, и који је рад кориснији за народ, мој или ваш?... </p> <p>— Зар с 
 соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих је, за последњих три 
ступке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које се мењају свакога д 
 се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. </p> <p>— Што, није он ваљада Турчин! </p> <p>— К 
 <p>Она га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: како он мисли о томе, да ли се рад 
аго, као обичан сељак, који је, идући с рада, срео свога свештеника. </p> <p>— Хоћу ја — одгово 
вратима са улице. </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима.{S} Нешто ми се ноћас једнако 
љи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате 
 кући закука жена. </p> <p>»Шта то њима раде?...{S} Откуд тамо други хајдуци?« — помисли он, за 
 Потесом се растурили његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну г 
>— Па како, болан: пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </p> <p>— Пију дос 
 да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него  
де да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад никакве опасности нема.{S} Видећи 
а у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да л 
мршти и озбиљно одговори: </p> <p>— Оне раде тешке послове, па не могу мирисати као ви, што сам 
</p> <p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господа? < 
у... куд год се окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах живети, само д 
 до Рудника?... </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину 
/p> <p>— Ти знаш како пролазе они, који раде против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — р 
у кућу обилази далеко! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли си чула? — запита Станка, избегавајући 
су најпоузданији моји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не да 
ине и двадесет! </p> <p>— Тако они увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, они каж 
здржа и запита: </p> <p>— Баш увек тако раде? </p> <p>— Па... готово увек — одговори Вујо, ваде 
зиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но  
оду.{S} Одатле му падоше у очи неколико раденика у једној страни, и он познаде да је то њива Ма 
не прекидај ме.{S} Је ли он непрестано, радећи своје сељачке послове, замишљао себе као хајдука 
ја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа. </p> <p>Ђурица приђе ономе другоме, те се 
е саже, наслони ухо. </p> <p>— Жива је, ради јој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где је уд 
ач, који су сигурно његови претходници, ради истога циља, ту наместили.{S} Попе се на њега и ос 
 ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи в 
кад му она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. </p> <p>— После нећу и д 
 </p> <p>»Мораш да мећеш главу у торбу, ради њихове користи« — сети се он попових речи и, идући 
о прилике да им покаже своје намере.{S} Ради тога Новица ће се сакрити, али ће се ипак налазити 
p>— Вујо те зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је и 
 прво да се са њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи право у своје село, да га преко сигур 
гу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити.« </p> </div> <div typ 
о се у оном узбуђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође кући, загледајући кундак од гараби 
у дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, за  
 па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају Мата, д 
ваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После неколико минута врати се Ма 
исав га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му се одједн 
ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овде неу 
 и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради Вујо? </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека  
најући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, умерише корак.{S} У оно 
.. само сипа у грло, не разбирајући шта ради...{S} То му је једини лек од оне страшне бољке, ко 
 ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онако твојски, знаш? </p> <p>—  
тине питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљано, побро!{S} Дај сва 
арочито сада буде присебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о т 
 шта ради Вујо? </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар  
 свега има, као каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку 
пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{ 
јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чудна 
ећи тим начином да искаже и неко чуђење ради ове необичне посете. </p> <p>— Ђурђе — поче писар, 
 <p>— Доста је било чекања, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не зарађујемо...{S} Су 
може — Радован ће знати шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви 
о будућности, све, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спрем 
ући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— Около 
м, застајући понегде да разгледа шта се ради по њивама.{S} Спаде му велики терет са срца, неста 
ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта се ради.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му  
риестак и неколико година гледам шта се ради по овој околини...{S} И знаш ли још шта?{S} За ове 
ај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор.{S} У оним пукоти 
, не слушајући шта се око њега говори и ради.{S} Само му једна мисао беше светла и мила: да је  
 Креће се нешто у њој: или дише или јој ради срце... </p> <p>Капетан се саже, наслони ухо. </p> 
 ми, онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њега оставила све... осрамотила се, те не смем ник 
хтеде да се користи оваким њеним стањем ради даље истраге, те је прекиде: </p> <p>— Па велиш: о 
 мира. </p> <p>— Зар Вујо?...{S} Шта он ради? </p> <p>— Састајала сам се са твојим људима, ишла 
у к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га 
о променио.{S} Требало би видети шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да видимо? </p> <p>— Иди 
дно јести, не толико због глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, д 
ваш?... </p> <p>— Зар се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник? — рече срески шумар, 
ко куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога од оних младића, да се п 
право занимање, кад би то било потребно ради статистичких података, али иначе знала су и деца о 
о цео потес и село...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађа 
>Нашавши Пантовца, који већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена ме 
да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи. </p> <p>Ђурица, погнуте главе и бл 
о прете. </p> <p>— Ја, истина... шта му ради жена...{S} Матова? </p> <p>— Мучила се зимус много 
> <p>— Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> <p>—  
дмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. </p> <p>Ђурици се стеже срце од љутине, али он  
и је страсно. </p> <p>— Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили. 
а није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу с 
одио време у пољу око њива, у којима су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуј 
ем кући... слободан!...{S} Идем, дођем, радим, све како ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не 
 живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да радим. </p> <p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти при 
ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам намес 
, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? </p> <p>— Само један прави пут и 
њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, 
 истинита и правилна. »Јест, зацело, ја радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p> < 
њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </ 
руго, не мислећи ништа и не знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врат 
 брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се криј 
..{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао б 
кад је хтео радити, добро зарађивао.{S} Радио је све сеоске радове по скупој надници, а кад нас 
— Није.{S} Је ли... </p> <p>— Ја шта је радио, но се спремао... — упаде му учитељ у реч. </p> < 
куршум поред њега, само да видим шта би радио...{S} Проклето дериште!...« </p> <p>И она већ не  
.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још ре 
ујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам 
пет завуче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> <p>— Паре!...{S} Бац 
, какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатаковао и од дру 
и све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да 
ићемо те лако.{S} Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... </p> <p>— Који Радиса 
петан. </p> <p>— Шта је вајде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласова: < 
ата на среској кући и на њима се појави Радисав.{S} Стаде лено пред вратима, завуче руку у недр 
да не проваљујемо зид... </p> <p>— Који Радисав? — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Твој апсанџија, 
и са наредбама у села. </p> <p>— Зна ли Радисав на који ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, али  
>— Шта ћеш је прегледати сад — одговори Радисав.{S} Он је већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви 
а лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па в 
 <p>— Зови људе, буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знају 
болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед дужином зида, одје 
ете за њим к вратима апсанским. </p> <p>Радисав откључа браву и отвори врата широм.{S} Кроз ону 
ораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радисав га погледа онако узверена и, ваљда ради већег е 
осматраше.{S} Познаде главног апсанџију Радисава, с којим је неколико пута пио по каванама, али 
очи оно лукаво жмиркање малих и сјајних Радисављевих очију, које ћутећи, али веома речито говор 
p> <p>— Добро.{S} Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач за 
и овом Сими морам дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи без педесет«...{S} У  
почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са улице. </p>  
ем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само г 
е, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши с постеље. </p>  
уј, испаде пред запис. </p> <p>— Шта то радите! — викну он, узевши пушку на руку. </p> <p>Сељан 
 сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува г 
чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи  
!...{S} Е, нећемо више тако.{S} Мора се радити како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вуј 
а мало забави, а код Вуја се морало или радити или спавати. </p> <p>»А најпаметније сам урадио, 
ке. </p> <p>Ђурица је лети, кад је хтео радити, добро зарађивао.{S} Радио је све сеоске радове  
{S} Нашао је другога човека, који ће му радити боље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће 
..{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он,  
 </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у 
те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће т 
Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p>—  
 <p>— Хе, мој синко... да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{ 
ио... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут.{S} Па сад мо 
 свршио школу и био би користан државни радник, а не би продавао чивит и соду по паланкама.{S}  
ш је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, 
н у самом кориту речном, те са њега сви радници из потеса носе воду.{S} Одатле му падоше у очи  
обро не угреја, те опомену дућанџије да радње још нису отворене.{S} Овај велики скуп разби се у 
одавно изишао на глас због своје велике радње са шљивама и свињама, али се он много више бавио  
онај пламен, на коме душа заснива своју радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му  
и људи звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки  
у као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задовољавајући се његовим обичн 
 ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и а 
аст — нарочито општинска — није се тако радовала. </p> <p>После већ попа даде једноме кадионицу 
и седе за трпезу. </p> <p>После вечере, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица ост 
 обавештења.{S} Према његову саопштењу, Радован одлучи да се напад изврши око подне, чим се ука 
 да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и прерушити, да их ник 
од куда је имао доћи осуђени путник.{S} Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђури 
паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбо 
ко може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради.{S} Сутра ће он б 
е силажаше с лица. — А други? </p> <p>— Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мр 
рицом. </p> <p>Прођоше неколико дана, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде 
<p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко је 
ндарми са писаром право у Трешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па се спрема да ле 
.{S} Зликовац паде, али истога тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе се зањиха, поведе се у стра 
едох ни шамар да му опалим — прекиде је Радован, настављајући своју мисао гласно — а баш сам ми 
 сам ја крив за Радована?...{S} Мени је Радован више требао но њему... </p> <p>— Не знам, то ће 
уди успавана послушника.{S} За то време Радован исприча Ђурици како је једва приморао калуђера  
авојици, леже у павитини С једне стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су  
е, ни за шта на свету... </p> <p>У вече Радован стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше врат 
ци!{S} Ви’ш како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заг 
ушу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Радован смејући се и чешући потиљак. </p> <p>— Потера!. 
ежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. </p> <p>Подизаше се и журно сиђоше у јаружицу, 
шком сигуран сам на сваком месту — рече Радован. </p> <p>— Не ваља тако.{S} Боље идите заједно. 
о поред другога, а иза њих се наместише Радован и Коста сами, не очекујући да их ко позове.{S}  
же бити.{S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радован излажаху из свога ноћишта, Вујо их задржа. </p> 
<p>— Могу, вала, залудан сам — одговори Радован и оде за Ђурицом. </p> <p>Прођоше неколико дана 
шљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Радован? </p> <p>— Погибе.{S} Једва и ја изнех главу —  
p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а 
 па да гледаш своја посла — одговори му Радован љутито, па се окрете и оде уз поток.{S} Коста в 
<p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њима. </p> <p>Нови 
амо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав 
 </p> <p>— Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао.{S} Старче, кажем 
о да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о свод 
еру. </p> <p>— Једва га укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно. </p> <p>—  
{S} Стар сам, па не могу сам... </p> <p>Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише св 
ем због ових необичних прилика. </p> <p>Радован обеси торбу, у коју је још синоћ спремљено све  
иковца и удари га ножем у раме. </p> <p>Радован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у 
 могао још који напад извршити. </p> <p>Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом 
 оде журно из куће. </p> <p>Вујо задржа Радована. </p> <p>— Чујеш, мени се ово не свиди.{S} Он  
знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени је Радован више требао но њему...  
ез његова знања, чујем да те криви и за Радована што је погинуо. </p> <p>— За паре знам да се љ 
 Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак.{S} Он је луд у том послу, па хоће 
и док се он мало не извешти — слушаћете Радована.{S} Ко на то не пристаје, нек ми каже сад; јер 
к!...{S} Мислим, знаш, да он сад, после Радованове погибије, нема ни једнога човека, с киме је  
днога гласа. </p> <p>— Јок, једни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће 
ражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстаре жандарми свакога дан 
што си се здружио с оним зликовцем... с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо главу изгубити. </p> <p> 
ближње шуме, дајући још нека обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој кући. </p> <p 
 ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то за новце? </p> <p>— Јесам.{S} А на ов 
е новчаник са пружене руке и обрте се к Радовану. </p> <p>Пантовац узе новчаник, отвори га и ст 
 памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме овде че 
 се чудио: чему се досад толико надао и радовао? — Ничему... рекао је тада сам у себи.{S} И сад 
 пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац т 
 томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао?...{S} Мајка... отац... другарице?...{S} Не би, 
ремца.{S} Он се наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је  
добро зарађивао.{S} Радио је све сеоске радове по скупој надници, а кад настане ново жито, купо 
S} Лети се наимала под надницу на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим кућам 
може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са стране у страну, к 
ајпре један по један, а после гомилама, радознали и буновни грађани.{S} Сакупи се велики збор п 
 се кладе!{S} Бравос, Марко! — повикаше радознали гледаоци. </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал’ он неће 
/p> <p>— Шта, ми нисмо чули? — повикаше радознали слушаоци. </p> <p>— Једна сељанка, која је не 
јанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи зликовац свој  
подвуче руке под одећу, па се учини још радозналија, али тако, као да се она не љути ни на шта  
м си то био тамо? — запита га она неким радозналим и притворновеселим гласом. </p> <p>— Знаш... 
и како јој се срце стеже, па се с неким радозналим подсмехом обрати Јелици: </p> <p>— А, белају 
ви и на причешћу? — запита је он мекшим радозналим гласом. </p> <p>— Како да нисам, кад сам се  
адата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу сау 
— А зар га виђаш често? — запита Станка радознало. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки дан иск 
 кад није још никога убио? — запита она радознало. </p> <p>— Па... побегô од власти, отишô у го 
 рече старац, посматрајући га озбиљно и радознало. </p> <p>— Тсс... шта ћу — промуца Ђурица, и  
дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радознало, необично; чак се опажа саучешће на њиховим л 
те! — одговори Вујо, али му нестрпељива радозналост не силажаше с лица. — А други? </p> <p>— Ра 
за хајдука. </p> <p>Сељане обузе велика радозналост.{S} Скупљаху се у гомилице, те претресаху о 
ико људи пред њом.{S} Нека беспредметна радозналост повуче га тамо, и он, не размишљајући, пође 
 оштрине не могаше сакрити и она обична радозналост, са којом први пут посматрамо свакога човек 
 е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се радозналост сматрала за велики преступ: живи како знаш, 
ица је у почетку стављао питања више из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да је 
 онако зачуђену, девојке то протумачише радозналошћу, па јој испричаше своју коб са Ђурицом. </ 
ти, које се гомилаху око њега.{S} Марко Радоњић не могаде отрпети срамоту своје куће, па се обр 
еће од њене милоште...{S} Болан, Станка Радоњића! ...{S} Улетео бих онда кроз кишу од куршума,  
трани, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских морала је бити Станка 
чешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у какав шибљак, рачунао је 
ита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој мног 
цом, па се од потока, што протиче испод Радоњића кућа, одвоји и пође сама.{S} Путом само Јелица 
е поуздано казати какве су очи у Станке Радоњића: црне или граорасте или, можда, зеленкасте?... 
ице се окретоше и одоше кроз село.{S} У Радоњића забрану седоше.{S} Ђурица одброја осамдесет ба 
 живећемо, Стале!... </p> <p>Загрљени и радосни сиђоше у село, загледајући од жеље у свако дрво 
де ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, застајући понегде д 
аја сунчева и зелени се весело, светло, радосно... </p> <p>Очи се приковале за ту лепоту, коју  
тишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за 
Али само неколико часака, и озго засија радосно и светло небо... </p> </div> <div type="chapter 
е и гледа, гледа и целива...{S} Топи се радосно срце мајчино, капљу вреле сузе низ образе...{S} 
да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа 
ве више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми да су искочили из ланца и да су, пре 
о, соколе, то је паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш  
а од њега.{S} Допадала ми се она његова радост и послушност уз мене...{S} Од њега стрепе сви љу 
ади; засја му у оку необична родитељска радост, али он, не изменивши гласа ни држања, само му п 
 пламеном, у душу им се усели бескрајна радост, блаженство, срећа... </p> <p>Ђурица погледа Ста 
дговори она, а у оку јој засја необична радост. »То је оно!{S} Почиње се« — помисли она, обузет 
ачким погледом, и наједаред јој прелете радост преко лица, које се развуче у весео осмејак. </p 
ну. </p> <p>— Баш добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да  
 у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и п 
 он бар неће онако заповедати.{S} Он је радостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни  
о би опазити како на Ђуричину лицу сину радостан израз, који је могао значити: »О, па он није н 
стру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све ве 
угих година засија израз невине среће и радости. </p> <p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти т 
S} Очи му се засветлеше неком необичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнул 
.{S} Знали су да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом р 
 срце...{S} И чудно је то срде, које се радује меденици на црквеној литији, и у исто време мисл 
унапред: како он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана сао 
е објашњење неке страшне мисли, која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину  
уди позове к себи. </p> <p>Сунце се тек рађало, кад се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, висо 
рости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи 
гом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли је то тако?« — м 
 ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа како да га з 
 топот коњских плоча, по неки пут фркне ражљућени коњиц, а ветар звижди поред ушију... </p> <p> 
 мора... </p> <p>Писар стаде више њега, разави хартију и поче да чита пресуду. </p> <p>— Живео  
ихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.{S} Извадивши половину рама, погледа н 
испра рубине, па их повеша по грању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, које б 
и блиста се у зрацима сунчаним, који су разасути по бескрајном простору, а они облачци тихо и н 
ма њима друга врата, на којима се указа разбарушена сањива глава.{S} То беше капетан. </p> <p>— 
е послушниково, који, са својим дугом и разбарушеном косом, сањивим надувеним очима, дугом и ус 
сна котлина, у којој су без икаква реда разбацане беле, ћерамидом покривене кућице; оне вире и  
њаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печена меса, неке крпе и стара 
, а повезани косачи, не двоумећи много, разбегоше се по кукурузима, бојећи се да се разбојници  
 разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад 
 још нису отворене.{S} Овај велики скуп разби се у ситне гомилице, које продужише и даље да већ 
метула руку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, које прштећи падах 
не и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.{S} Овога  
ад извршена опасна крађа Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и однесене су неке ствари.{S} Влас 
ју прилику још ове недеље. </p> <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — одгов 
и...{S} Младост ступа у своја права, не разбирајући ни за прилике, ни за последице, ни за шта н 
а сласти у пићу... само сипа у грло, не разбирајући шта ради...{S} То му је једини лек од оне с 
у, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад разбирам.{S} Требаће ми сад повише новаца, па ако испад 
, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети оно густо прамење.{S} Али само неколи 
? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојник, а осећа.{S} Чудновато!...{S} Баш је поган ов 
во њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... па опет...{S} Хм... женска посла —  
..{S} Баш је поган овај човек: овамо је разбојник, а младост хоће своје!...« па љутито угаси св 
.{S} Крив је сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: 
он опет постаде онај неповерљиви опасни разбојник, који преза од сваке сенке и у Тој плашњи чин 
е му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тога, изгуби сваку могућност за п 
S} И таква вера, такво поверење у њега, разбојника!...{S} Човек говори пред њим оно, за што би  
аква је то девојка?...{S} Зацопала се у разбојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разуме 
ли су и на точак, и тада је било оваких разбојника.{S} Али шта је одвело у хајдучију и Јевђовић 
и крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив пред зак 
егоше се по кукурузима, бојећи се да се разбојници не присете и не поврате. </p> <p>Ђурица с Па 
з Грабовца.{S} Никола је био на путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се вратити, чекаху га  
 као ножем, од кога су стрепили највећи разбојници...{S} Али се на његово место већ јавља други 
р. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојници — на страном језику.{S} А уваженој господи б 
т прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојничке похаре! — рече свештеник. </p> <p>— И јуче  
овац.{S} У свакој лоповској дружини или разбојничким и другим предузећима, он беше или вођ или  
злочине... </p> <p>Кад се помену његово разбојништво, извршено над Сретеном у ливади, ОН узвикн 
... само сам га ровашио...{S} Зар је то разбојништво?... </p> <p>— Е то јесте — рече он, кад ст 
ма... </p> <p>Наједаред трже се из сна; разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз гус 
ена, те старац стаде да лупа, док једва разбуди успавана послушника.{S} За то време Радован исп 
 Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} 
рече писар одлучно и погледа Ђурицу.{S} Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед. </p> <p>П 
би знао ни окренути.... </p> <p>Вују се разведри лице, примаче се постељи, па седе. </p> <p>— Н 
 <p>— Аа... — отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то с 
</p> <p>Ђурица приђе, истрже му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. </p> <p>За тренута 
сходи који су спојени са тим послом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко 
мо ми њега не дирајте... </p> <p>Ђурица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, з 
о да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред очима, спаде она тежина с главе... лепо  
 важна чињеница... — отпоче апотекар да развија своју философску мисао... </p> <p>Међутим догађ 
ви потчињавају.{S} Он није био крупна и развијена стаса; напротив: његова коштуњава сувоњавост  
аменима, а цело му тело држаху необично развијене и еластичне ноге. </p> <p>Ђурица је веома цен 
амук — одговори он и погледа њене једро развијене руке. </p> <p>Станка нехотично подвуче руке п 
тло, весело, живо пролеће...{S} Гора се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће прелива  
зликују и оцртавају врхови планински... развлачи се она прва бледа светлост зорина... тама се п 
необично...{S} А иза тога распламтео се разврат, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно зад 
 а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврату.{S} Бесна необуздана пијанка занела је цело др 
мнини кућа им изгледаше као пласт сена, развршен и развучен.{S} Примакоше се уз брвна, неки нас 
 <p>А Ђурица би севнуо оком и задовољно развукао своје танке плаве брчиће у некакав полуосмејак 
ао без марјаша. </p> <p>— Па... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему  
 јој прелете радост преко лица, које се развуче у весео осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S} Гле мога 
о — и насмеши се значајно. </p> <p>Кмет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај с 
им изгледаше као пласт сена, развршен и развучен.{S} Примакоше се уз брвна, неки наслонише ухо: 
и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чудно је то срде, које се радује м 
 познати му звон меденица, који му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чароб 
и гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће, разгледа свако сумњиво место, па се упути к високој роз 
 раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде на свињац.{S} Слуге зором одоше 
Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз прозор, али се на стаклету ухват 
/p> <p>Одмарајући се на слами, стаде да разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, који влада 
тупак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тражећи заклонитије место, а видел 
 — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је седео. </p> <p>— Мора да  
сећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе  
ања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад до 
, пође даље реком, застајући понегде да разгледа шта се ради по њивама.{S} Спаде му велики тере 
стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоцевка 
на кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће да разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно издубље 
чне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрес 
{S} Нареди те изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од живин 
ан склоп, застрвен павитином.{S} Ђурица разгледа место и учини му се да Симо вади револвер иза  
ми. </p> <p>После десетак минута Ђурица разгледа свуд око себе, окрете се источној страни, па з 
 раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет 
мам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па се наже над Станком, која га погл 
ико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, па, види се, ни сам не мож 
p>Ђурица застаде; једним брзим погледом разгледа положај и, не мислећи више ни о чему, потрча и 
лики збор пред канцеларијом.{S} Капетан разгледа проваљено место; рупа беше мала: изгледаше да  
 и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку сакривену за леђима. </p> < 
 светлост на Станку, капетан је пажљиво разгледа. </p> <p>— Јеси ли заиста ти Станка? </p> <p>— 
једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: </p> <p>— Ходи дер ближе 
ед кућу чувенога газде Јанка Пајића.{S} Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у  
јаци се приближише обору, па стадоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има во 
и.{S} Извириваше сви редом на прозор да разгледају кандидате, који су се ту поређали, па напосл 
них очију.{S} Али кад се мало пажљивије разгледају оне једва приметне боре око крајева очију, к 
p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не видећи нигде  
..{S} Дошли смо полако до његова стана; разгледам прво положај куће, па ми се учини сумњиво јед 
 не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...«  
та кроз оно прозорче, те ходао по соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло 
ако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у главу!.. 
 се неће жив дати... </p> <p>Капетан је разгледаше пажљиво...{S} Оно грозничаво дрхтање, необич 
вежњевима хартија, стајаше писар Мита и разгледаше нека акта.{S} Чим капетан проговори, он се о 
да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе опет звецну.{ 
џбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудима. </p> <p>— Правите ко пуши — ре 
а га није хтела досад погледати, сад се разговара са њим и још како: шали се. »Нишани ме пушком 
 је све још изгледало обично: виђа се и разговара слободно са својим сељанима, виђају га и по д 
 </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже нож. 
ар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да 
<p>— Е, тако, видиш... сад можемо да се разговарамо о послу — рече Вујо, прилазећи му и седајућ 
 Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја такве ствари не вршим без њега. </p> <p 
тавру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћемо се разговарати — рече Ђурица, па оде. </p> <p>»Погреших шт 
из среза... </p> <p>— Добро, ми ћемо се разговарати — рече Ђурица дрешећи му руке, пошто му прв 
бро одмори, па ћемо се после заложити и разговарати. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
ор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи овамо — рече старац и пропусти  
метне речи; мило му беше седети овако и разговарати се лепо са најугледнијим човеком...{S} Та о 
..{S} Та он је, у последње време, могао разговарати само с онима, који га чувају... </p> <p>— Н 
, што их Јелица сад каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових  
оди одери га... </p> <p>Другом приликом разговараху се девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да бе 
усту хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. </p> <p>— Море, девојке, ако сад бане 
ће групе на неколико места, па воде жив разговор. </p> <p>Највећа је гомила народа крај пута, н 
е знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним гласом изрећи 
та, који му веома тешко падаху, пренесе разговор на неке обичне ствари, па се одмах и удаљи. </ 
ости...{S} Е ја... </p> <p>Писар окрете разговор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе 
ође нико, само се отуд од кафане чујаше разговор, али се могло одмах опазити да је мало света п 
ерадо одговара на то питање, он промени разговор. </p> <p>— Како је овде, велиш.... — рече он п 
 па куд пукло! </p> <p>На томе се сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распитује шта мисли чи 
диграли дан раније и који изазваше овај разговор, беху веома страшни. </p> <milestone unit="sub 
у, а огледа да изазове Новицу на искрен разговор. </p> <p>— Знаш, брате Ново, досадило ми се ро 
куће не пролажаше нико, али се лепо чуо разговор с леве стране, од Јанкове каване, која је одма 
>Ђурица се намршти.{S} Пантовац упаде у разговор: </p> <p>— Па шта ћеш, море, не зна човек куд  
 још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде.{S} Сиђе опет на  
ас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора. </p> <p>Станку подиђе нека топла језа, и осе 
 неодољиве жудње да проведе мало обична разговора са својим познаницима, он омекша.{S} Кад је,  
та ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он 
т остадоше у заседању да се, поверљиво, разговоре о другим општинским пословима, а остали, заје 
а господом и са грађанима: слушао разне разговоре, картао се, пио и пред вече се свакад враћао  
око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се разговори са њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја о 
А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} Само се чувај Матове браће, они ти много  
 души његовој.{S} Станка га је знала по разговорима других девојака и гледала је на њега као на 
а. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, да се разговоримо. </p> <p>Ђурица зину од чуда и стаде на мес 
А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p>Разговорише се још о зимовању, али је Ђурица своју прав 
цом све чешће и чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији.{S} Крв му појури живље по телу 
 богата трговца у Поморављу.{S} На томе разговору затече их зора. </p> </div> <div type="chapte 
и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао 
а му што јави. </p> <p>Тако проседеше у разговору дуго.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се гус 
 соби, провело по читав дан у поверљиву разговору и пијанци...{S} У тој истој соби спремани су  
 рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву разговору, смрче се, а они још имађаху много да кажу је 
г њих...{S} Донеси пет стотина, они све разграбе, и још морам да молим њих за који дукат.{S} И  
де риба скочи месо; потрчите муштерије, разграбише људи!{S} Ох, што је Масно--о-о! — повика Мит 
 <p>Под записом, великим брестом што се разгранао пред судницом, стајаху неколико луди, па с чу 
...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао.{S} Мало је што и остало од оних двеста... </p 
а изиђоше обојица к друштву.{S} Вујо им раздаде свима потребно оружје, муницију и храну, па их, 
и општинску икону Спасово Вазнесење.{S} Раздадоше и друге, за литију потребне ствари; сврши се  
И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. 
дати на њега.{S} Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да 
p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволиким п 
оље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« </p> <p>Опет се зачу звижда 
 бежи од куће. </p> <p>»За јечам?...{S} Раздао сам по народу, тако ми самога Бога!...« — понављ 
то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до последње паре, тако ми самога Бога... </p 
изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до последње паре 
 постанем права жена, па после да се не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! — вик 
не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те раздели свој тројици.{S} Ђурици даде острагушу, револве 
па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем, ја...{S} Ка 
 је имао пуне руке посла.{S} Требало је разделити новац јатацима, оставити што и мајци, па онда 
о меса, а ет’ ... мртав!... </p> <p>Сви разделише ову философску мисао, па чак и капетан, који  
 га...{S} За песму треба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се само крави.... силом се 
. </p> <p>— Стале! — узвикну он блажен, раздраган, и у том једном узвику као да хтеде исказати  
ј лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и расположен... </p> <p>А ко се у такву весељ 
рица. — Само брзо! </p> <p>За један миг разиђоше се сви на разне стране. </p> <p>Ђурица удари н 
, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у пот 
 над заходом, девојке покупише рубине и разиђоше се у село разним путовима.{S} Станка иђаше дон 
ца, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разне стране) преко улице и потока, дохв 
/p> <p>Истога тренутка искочи, као звер разјарени, Пантовац у свом страшном наличју и, пруживши 
очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, 
ућа! — повикаше девојке и стадоше да се разлазе са студенца. </p> <p>Станка нарочито заостаде о 
а да отеже. </p> <p>— Хајде живо, да се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пр 
кад се јасни звук његове меденице стаде разлегати по питомим лукама и дивљим голетима.{S} Руке  
е! — и замахну ножем. </p> <p>У кући се разлеже страховито врискање.{S} Ђорђе сав претрну, па о 
се могао тиме користити?...{S} У том се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{ 
е, по којима се белуцају чопори стоке и разлеже онај једначити, познати му звон меденица, који  
— Ено их!{S} Пуцај! </p> <p>Одмах затим разлеже се пуцањ и више њих прозвижда куршум.{S} Као да 
ном, као плаховит поводањ, по Ђурици се разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође н 
тим прибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђу 
це као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме телу.{S 
 у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледило... </p> </div> <div type="chap 
рукују судбином народа; кад оцени праву разлику између строгих и сувих законских одредаба и жив 
 мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје, 
енили ношњу; удесили су да се оделом не разликују од становника своје улице.{S} Ђурица је, прек 
 јутрењим сном...{S} На истоку се јасно разликују и оцртавају врхови планински... развлачи се о 
ко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство,  
сар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за врачање...{S}  
човека. </p> <p>Ђурица је имао нарочити разлог, са кога је избегавао поглед Станкин.{S} Свачије 
 се надао помиловању.{S} Чудан је и тај разлог његову надању.{S} Састојао се у једној мисли: »Н 
ити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради Вујо? </p> <p>— Знаш  
д, жбун се пред њом заниха, гране му се размакоше, и у оном осенченом и урешеном отвору указа с 
у, кад се он појавио отуд из вајата.{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио погрешку што  
на се не постара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је  
а!... </p> <p>Ови зраци подсетише га да размисли о положају своје апсане.{S} Устаде са сламе, п 
даде сва, без протеста, без покушаја да размисли о свом стању.{S} После онаква живота у родитељ 
јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Постаде јој досадно ово зап 
на да се поврати од умора и да хладније размисли о даљим својим корацима... </p> <p>А Вујо саче 
</p> <p>— Немој да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори.{S} Прва је мука: где ћеш је?. 
а, неће он!... — рече Пантовац одсечно, размисливши мало. — Не иде, све је у његовим рукама...  
а такво венчање не би ништа вредело, но размисливши увиде и сам да је најбоље договорити се са  
, као од огромна пожара, па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива  
 нема могућности да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да з 
пошто се неколико пута понови, стаде да размишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама као  
 па љутито угаси свећу, леже и стаде да размишља о овој чудној појави. </p> <p>»Па каква је то  
ознао Вуја... још онда, кад је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси  
нка прескочи врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пође журно, готово трч 
ш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не размишљајући ни тренутка, Станка прескакута с камена на 
на радозналост повуче га тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, претрча сео 
 игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште.{S 
аве ми! — рече малишан застанувши и као размишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишт 
ош ужасније, и он некако механички, без размишљања, онако исто као што се удављеник грчевито хв 
он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио да  
е плаховит као олуја.{S} Јуришао је без размишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне домове;  
ти једини излаз, да га мора примити без размишљања, без поговора; јер он сам не може ништа смис 
дважни младић, који срља у опасност без размишљања... </p> <p>»Хе, одсад нећемо као јутрос, зац 
га грозно, не остављајући му времена за размишљање. </p> <p>— Да се одметнем? — прошапта он као 
чула, пође кући. </p> <p>»То је човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни влас 
да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њихове замке, а после«... и не доврши мисао,  
енуо да затекне курјака на легалу...{S} Разне пријатне слике из напада, који ће следовати, већ  
S} Толико је пута она слушала од момака разне изјаве — разуме се љубавне — али све то не беше о 
с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па 
</p> <p>За један миг разиђоше се сви на разне стране. </p> <p>Ђурица удари најгушћом шумом и, д 
ма и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, картао се, пио и пред вече се свакад в 
права гозба.{S} Пандур је често доносио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је све јел 
е, коју му је Станка принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој руку преко 
 чини да никаква сила не може разбити и разнети оно густо прамење.{S} Али само неколико часака, 
потребна упуства у којима су предвиђени разни случајеви, па сад безбрижно седи и чека. </p> <p> 
ке покупише рубине и разиђоше се у село разним путовима.{S} Станка иђаше донекле са Јелицом, па 
рви пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико година.{S} Први пут ј 
воде, и само се чује оно разногласно, у разним тоновима, а по једном такту, звецкање јасних пра 
 венчања нађе неколико поузданих кућа у разним селима, где је могао склањати Станку.{S} Тако ск 
тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један  
њих му спремила широке тканице са девет разнобојних пруга и памучне подвезе за дизлуке са кићан 
>»Ух, бруке!...« узвикну и, под утиском разноврсна осећања: стида, срџбе, бола — не знађаше шта 
д у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних мисли, које се само јаве и прођу... па и не 
 површини брзе воде, и само се чује оно разногласно, у разним тоновима, а по једном такту, звец 
 две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још зловољнија.{S} Непрестано је потом мис 
тница и за којим тек после долази право разрачунавање, које мора имати неке сразмере са државно 
ње у потоку, испод Јовове куће, беше се разредила помрчина, али се још није добро видело.{S} Те 
ечи, услед којих се овај намах расани и разрогачи очи од страха и чуда... </p> <p>Ђурица и Стан 
не шале! ... </p> <p>И отвори се бесна, разуздана пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, а побрати 
 </p> <p>Ђурицу су знали само по имену, разуме се лажном, које му је у пасошу означено; а пасош 
вога реформатора), па најзад Дарвин.{S} Разуме се, да је он морао објашњавати публици значај св 
та она слушала од момака разне изјаве — разуме се љубавне — али све то не беше овако речено. —  
а ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће на 
 на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад успавано осећање у њему про 
 брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухватити смисла.{S} А П 
спаде она тежина с главе... лепо види и разуме... </p> <p>»Ово је рака за мене...{S} Откуда она 
 док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе руке за човека, сад тек поима њихову п 
 да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио је на звер, 
дала му се свом силом заносне младости, разумевајући при том добро шта чини и куда иде.{S} Она  
: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под тим »нико« своје сељане, нарочито му с 
ти.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао, и сад се сећа само као кроз сан...{S} Мајка  
ако леђима, преврнутих очију, и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али истога тре 
 своје осећање. </p> <p>Она га погледа, разумеде његов узвик и управи дуг нем поглед на величан 
е и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта се ради.{S} Пође му нека љутина уз груди,  
амо једна реч: »јаловица«, али он одмах разумеде њено значење и позна глас онога, који је рече. 
а!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је кућа заиста поштена — како он ре 
ножем.{S} То је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежну страшну смрт, 
из какве богате куће, могла би се још и разумети њена охолост, али Марко беше веома танка стања 
 која те све више привлачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је њега привлачио, али чиме?...{S} 
{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Под 
ј облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно  
у ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, б 
 сам мислио?...{S} Облак плива... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извес 
о зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса  
{S} Облак плива... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви ста 
, кад је оно попа под записом говорио о рају и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, 
тра неку необичну работу.{S} Ту се копа рака, вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће да разгле 
. лепо види и разуме... </p> <p>»Ово је рака за мене...{S} Откуда она?...{S} Шта ће тај колац т 
.{S} Исекоше конопце, извадише онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што 
ати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p>— Једном се мре 
ш да живи, задуго... </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пита га Добросав. </p> <p>— Не могу, ништа не 
еда у својој механи, доносећи му сатљик ракије.{S} Тако му и проговори, оним обичним гласом: </ 
ка, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— Послао ти Митко и поздравио те.{S} Ве 
ндарми.{S} Један наточи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: </p> <p> 
ве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа руком на стакло. </p> <p>Кад помену  
ош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је о 
 а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са јелом. </p> <p>— У торби су вам нага 
е части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хвала им — одговара Ђурица меха 
 механџија у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, з 
па после јакога пића. </p> <p>Променише ракију на вино.{S} Дохватише се печена јагњета, па га с 
 Милутин иде сутра у Жабаре да капарише ракију — одговори Симо. </p> <p>— Кад? </p> <p>— Зором. 
о стоје празни тањири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом. </p> <p>Уђе капетан  
...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујућ 
 није то лако надавати. </p> <p>— Знам, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених руку.{S} 
/p> <p>— А што ми резилиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши тај поса 
страну. </p> <p>Он пође, надвири се над раком, па стаде... </p> <p>»Шта бих имао још?... да про 
<p>Митар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... </p> <p>Глава се Ђуричина искрете 
есече конопац.{S} Стаде да пада земља у раку...{S} Свршено је!{S} Правда је задовољена, закон ј 
груну на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... </p> <p>— Предај се, не г 
бе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.{S} Извадивши половину 
ујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. </p> <p>— Ко је то 
колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. </p> <p>Ђурица га погледа зачуђено. »Ш 
{S} Смрт!«... и он нехотично извуче цео рам и испусти га. </p> <p>— Предај се! — викну једна гл 
клањаше половину прозора, па извади цео рам са хартијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би свак 
разапета хартија.{S} Извадивши половину рама, погледа напоље и сва му се крв следи, окамени се. 
вати обрамицу с рубинама и затури је на раме.{S} Ђурица се зачуди: </p> <p>— Шта је?{S} Куд ћеш 
као какву играчку, пребаци обрамицом на раме и, мислећи о свему што је чула, пође кући. </p> <p 
, спуштајући му своју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђури 
а благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра се мора извршити осуда.{S}  
ди трострука леса момака, а на Ђуричино раме, као из неба, паде рука кметова. </p> <p>— Стан’ д 
е може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила у послу.{S} Сва ова забуна 
р, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. </p> <p>Радован плану, севнуше му очи као у тигра 
аше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па подвикну: </p> <p>— Б 
е да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.{S} Она скочи, па закука: </p> <p>— 
вори он и пребаци своју руку преко њена рамена. </p> <p>— Не знам, али ја овако не могу.{S} Хоћ 
ек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може од 
даде острагушу, револвер и нож, а преко рамена пребаци му широк кајас са наређаним мецима.{S} П 
и, фишеклије за појас и за ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и још многе ствари, којима Ђури 
и се. </p> <p>Он јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, 
, па јој приђе и пребаци јој руку преко рамена. </p> <p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове в 
и га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се на ногама. — Ова је моја... моја... < 
и чула одговор: само га погледа и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то био тамо? — запита га о 
ем ти, купи сватове! </p> <p>Вујо слеже раменима, па одговори: </p> <p>— Чините, напослетку, ка 
ава беше усађена међу широким и снажним раменима, а цело му тело држаху необично развијене и ел 
неке необичне покрете: час мрдне једним раменом или пружи руку у напред и тргне је истога трену 
улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи играње  
ваше по изгледу, са заметнутом косом на рамену, иђаше средином пута, гледајући неодређено пред  
S} Напред јахаше капетан с острагушом о рамену и револвером о бедрима, за њим Станка са два жан 
чистој белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, улепљена усиреном и запеченом крвљу. </p> <p>— Шт 
 те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и 
сту напукла, па ту зија огромна спржена рана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ нам 
домаћин и један нападач допадоше тешких рана, Ђурица окрете, према ранијем договору са Новицом, 
е би му ово ново осећање само позледило ране и муке му увећало... </p> </div> <div type="chapte 
 — оглашени зликовац, кога зацело чека, раније или доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и она с 
 скупиле, стегле... као да се спрема за раније да издржи ударце куршума...{S} Гледа и чека... н 
нати, па онда ја немам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка 
 се ревносно чували.{S} Дознавали су из раније за намере полициске, па су се сложно старали да  
 тренутак, одлучише да приступе послу и раније.{S} Уходу послаше да се прикрије негде око куће, 
укло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је и познао Вуја... још онда, кад  
њима три жандарма.{S} Они су га опазили раније, то је јасно, јер се један одвојио и у највећем  
ђутим догађаји, који су се одиграли дан раније и који изазваше овај разговор, беху веома страшн 
што виде тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантовац, мало наквашен, па, видевши Ђурицу са 
а; па сад како то?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па сад продужују ст 
{S} Некако ми се чини сумњив... па одох раније. </p> <p>Отпре би се Станка после таква одговора 
поље ка Брезовцу. </p> <p>Ђурица је још раније, за време првих састанака, упознао Станку са сво 
адоше тешких рана, Ђурица окрете, према ранијем договору са Новицом, кроз јагњилски потес, доми 
игурно...{S} Лези, спавај; сутра морамо ранити... да опет мало пијемо... </p> <p>Њему се не спа 
Једаред га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору.{S} Беху прошли божићни празници.{S} Око пр 
твртога дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар с 
ин. </p> <p>Једне недеље дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, 
 да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламењача оп 
</p> <p>— Добра ти срећа!{S} Откуд тако рано? </p> <p>— Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а и соли ми  
ања досад су крили од њега...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, свет 
p> <p>— Свршисмо.{S} Пласковчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајде 
урише се у поток.{S} Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсо 
ла: треба повратити Станку и завити јој рану, треба позвати општинску власт и Станкине родитеље 
во у Трешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па се спрема да легне...{S} Срећом, угл 
p> <p>— Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. </p> <p>— Наопак 
у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлин 
 прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па подвикну: </p 
 погинуо? </p> <p>— Није, али је опасно рањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с извешћем, вели 
p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? </p> <p>— Ни једнога нисам мојом руком д 
. и капетан задовољно седа за сто, пише рапорт министру...{S} Затим јавна похвала у званичним н 
киданих речи, услед којих се овај намах расани и разрогачи очи од страха и чуда... </p> <p>Ђури 
а Ђурица механички, и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. </p> <p>Настаде права гозб 
{S} Он није жалио новаца, а она је тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихов 
 она четири жандарма, стеже му се срце, раскида с... рашири очи... од пијанства ни трага... </p 
аше очију од Јуле. </p> <p>— Ја нисам с раскида, ако она хоће... </p> <p>— Не можемо ми трезне  
»Да ли да му кажем? — Све једно, морамо раскидати, па онда не морам ни крити.« </p> <p>— Где ти 
тела...{S} Кад си и зашто си са Ђурицом раскинула? </p> <p>Станка му исприча укратко, испрекида 
е ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскравих; те не знам како напуних судове и побегох. </ 
ирише. </p> <p>— Кажем ли ти ја! ...{S} Раскрсти с оним човјеком... знаш?... па да уживамо као  
на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачини...{S}  
па да уживамо као цареви. </p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али г 
ави ова присебност и одлучност, која је расла све више, у колико се он приближавао кући.{S} Из  
ста, гледао како су се легли, хранили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно одлетети кад 
 сањивим надувеним очима, дугом и уском расом, изгледаше као страшило.{S} Кад плануше неколико  
 </p> <p>Кад дође чиновник полициски да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена, у п 
</p> <p>— Да ниси што дознао? </p> <p>— Распитивала је јуче полиција за тебе...{S} Знаш... ми с 
ао.{S} Младић, који је силазио с кола и распитивао у механама, намести се на предње седиште, ош 
е Трешње.{S} О чему другом није га нико распитивао, и ако је сваки од његових нових познаника м 
ори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитивати за његове планове, обрте се одмах и оде. </ 
осле таква одговора уплашила и стала би распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као 
у необични сватови на двојим колима.{S} Распитиваше за калуђера код сваке механе редом, и код п 
 сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још ни 
ложај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се интересује ту 
ново, грубо и необично...{S} А иза тога распламтео се разврат, обухватио му душу и срце, и он о 
ео града потонуо у житкој прљавој маси; расплинуло се блато по свима улицама, по двориштима, по 
ући се опет по растопљеној, замешеној и расплинулој житкости.{S} Тихо се провлачи задоцнели ста 
м покривене кућице; оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се  
 </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се над целом оном масом жандарми  
 се угасиле, и предмети се сасвим јасно распознају.{S} По ваздуху још трепери она беличаста изм 
ред те узбуђености, кад не могаше ништа распознати, зачу се условљени знак: — Пст! </p> <p>Ђури 
 било тек подне — не могаше скоро ништа распознати.{S} Капци, на једином прозорчићу, беху закло 
сти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онда пружи руку, па колико ти дамо... 
ели свет, који је исто тако раздраган и расположен... </p> <p>А ко се у такву весељу нађе увређ 
ионованим писарем.{S} Видећи да је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче са масном  
и још једаред Ђурицу и видевши га добро расположена, он се одлучи. </p> <p>— Ђуро, знаш... мени 
 а кад виде да му само питање ставља на расположење повољан одговор, он дође к себи и, погледав 
к беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово »нетицање ничега« продужи што више мож 
гледа.{S} Нека суморна сета и замишљено расположење овлада њиме од онога тренутка, кад му до уш 
тељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди оних четири стотине и двадесет дуката, што их 
пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледавши случајно у двориште, угледа там 
га имена, те је тиме како он говораше, »распростирао научне философске идеје у питомој Шумадији 
још иђаше као у грозници.{S} Друштво је распустио, давши сваком другу по десет дуката, само ост 
авост падала је одмах у очи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђаше увек право, затурене гла 
стезаху у осмејак, гледаху крвнички.{S} Раста беше малена, али снаге необичне.{S} Његовим широк 
али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега.{S} Најзад се и 
е ли?... </p> <p>— Казао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — о 
 с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављаше, право у село. </p> <p>Сунце беше давно изгр 
вратима и гурну их; зашкрипаше испуцана растављена врата и за њима одјекну потмула празнина пус 
и јави. </p> <p>Пријатељи се руковаше и растадоше. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
де у Београду, тајио и од њега. </p> <p>Растадоше се као најбољи пријатељи. </p> <p>Ђурица је и 
потпуно његова, и да се више неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро поноћ.{S} По небу јуре  
 друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на пример нешто 
у заносном љубавном прижељкивању, па се растану; и он се враћа срећан, задовољан, опијен слашћу 
ам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ва 
дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца... </p> <p>Врхови буч 
оћи одговор...{S} И срце се опет почиње растапати... </p> <p>— Хвала, господине! — одговори он  
псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунк 
иваше и одмераваше ухом докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза 
а ватрена ока, која и онда, кад се усне растезаху у осмејак, гледаху крвнички.{S} Раста беше ма 
дговори Ђурица тако наивно, да одједном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље 
ратима, извуче је и полако отвори тешка растова врата...{S} Јово јој нешто рече, навлачећи шаре 
лату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној, замешеној и расплинулој житкости.{S} Тихо  
вички лаутар својим монотоним циликањем растресао загрејане живце...{S} Мрачна и влажна ноћ нав 
ма их, ово су други«... </p> <p>Људи се растурају, дају пролаз некоме...{S} Ено, брадата, суха  
јата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке.{S} Наједаред узвикну 
олико дана, прогласи Ђурицу за хајдука; растури наредбе по свима општинама да се строго мотри н 
анима реченим послом. </p> <p>Кад му се растури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме 
че кроз потес кленовички.{S} Потесом се растурили његови сељани, па раде журно као мрави, а он  
 и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка не пође н 
знојава леђа, јутрењи поветарац пирка и расхлађује, а трава шушти и пада под оштрим челиком...  
а, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени са тим послом.{S} Развесели се  
ше дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. </p> <p>— Децо — поче он — сад имамо један 
сада је важила међу девојкама као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, ш 
је.{S} Али, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њој: од толиких стрела, које досад 
 потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе 
, као што смо и од пре, само нек се зна рачун између мене и тебе...{S} Свакад нек се зна унапре 
терали их да отимају од народа за њихов рачун, па их после поубијали и узели велике уцене за њи 
дно му је што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S}  
тању, те је већ изгубио сваки приближан рачун о времену... </p> <p>Наједаред зачу се тихо, као  
шала и задиркиване, нарочито на Јеличин рачун. </p> <p>Кад се наже сунце ниско над заходом, дев 
 ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да му открива своје работе.{S} Не брини ти: у мој 
 »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. </p> <p> 
 Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па до 
е.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на велику кривицу, па онда да 
е узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт  
е ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар  
ића.{S} Чим се ко макне у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Стан 
арушки, пропала жена, и Новица је много рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан  
ребало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли доста т 
ом?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. </p> <p 
ге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми  
слим ти сто чуда...{S} Ко ти зна његове рачуне и крајеве. </p> <p>— Знаш... и ја тако мислим.{S 
и, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут. </p> <p>Зора већ за 
 а већ са своје стране давно је реситио рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себи и најтајнију жу 
ам? — одговори Никола, чудећи се тачном рачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то,  
 беше усађен орловски повијен, на крају раширен нос, који издаваше велику срчаност и одважност. 
 печена меса, неке крпе и стара поњава, раширена преко сламе.{S} Тада беше јасно, какав се стан 
Ђурица се подиже и погледа је зачуђеним раширеним очима. </p> <p>»О чему то она говори?...{S} П 
а твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво, раширених очију Ђурица погледа попа.{S} Ова страшна мис 
На благој, мало нагнутој равници лежаше раширених руку и опружених ногу, мртав Пантовац.{S} Стр 
 пламен. </p> <p>Симо све то посматраше раширених очију. </p> <p>— Је ли ти казао Вујо да ме уб 
та ћеш ми!.... </p> <p>Станка се прену, рашири очи и погледа га зачуђена. </p> <p>— Зар баш так 
андарма, стеже му се срце, раскида с... рашири очи... од пијанства ни трага... </p> <p>Сав наро 
 њему учини непознат. </p> <p>Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђ 
еда како оно страшило необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте 
у глави...{S} Лице позеленело... очи се рашириле, да искоче из станишта... усне се скупиле, сте 
 показа главом на густо гложје, које се раширило подаље од стазе, на којој они стајаху. </p> <p 
да зелено и густо лисје буково, које се раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгл 
аде на ноге. </p> <p>одједном му се очи раширише, узвераше се... »Шта ће мој попа овде?...{S} О 
ледо лице намршти се... очи се зачуђено раширише и одмах склопише... тело се дрмну, покрете се  
е букових грана, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А на 
 сумњај!{S} И ситније ствари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст по селу; 
 и момци.{S} Плашио их је највише његов рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању 
} Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p> <p>Одједном, као плаховит поводањ, п 
гао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш како ми је т 
рис... </p> <p>Ђурици би криво што тако рђаво протумачише његов израз, и још више што тако оштр 
ће остати жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе ка 
убиство.{S} И напослетку, другови су се ревносно чували.{S} Дознавали су из раније за намере по 
етенима, којима их ваше господство тако ревносно снабдева.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шт 
свој тројици.{S} Ђурици даде острагушу, револвер и нож, а преко рамена пребаци му широк кајас с 
ом руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на Марка. </p> <p>Станка ле 
 другога прозора. </p> <p>Ђурица окрете револвер и на тај прозор, па окиде... </p> <p>Загрокташ 
зором право у теме, па окиде...{S} Пуче револвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме њ 
згледа место и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други његов покрет, Ђ 
готово ништа не знађаше за себе, извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуч 
на појас Ђуричин. </p> <p>Ђурица извади револвер и даде га Станки, па онда окретоше јаругом к р 
ка леже сва на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удар 
ше положену пушку, а у левој, стегнувши револвер, прескакаше рупе и камење низ јаругу, док не о 
ва битка!... </p> <p>Испалио је већ оба револвера, па дохвати магацинку. </p> <p>А споља одједн 
у руке, задрхта сав...{S} Једва се сети револвера...{S} Истрже га иза паса, наслони цев на чело 
оњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и за ношење преко рамена, 
 се нагло и на њима се показа Милета са револвером.{S} Видевши зликовце у гомили пред вратницам 
 уз дувар испод прозора, подиже руку са револвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором  
 јахаше капетан с острагушом о рамену и револвером о бедрима, за њим Станка са два жандарма с о 
прекидно господа.{S} За њим, као што је ред, гегуца општински биров... </p> <p>Весеље и право д 
 угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и ретка пој 
онопац за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом жандарма... </p> <p>— Митре, моли 
, али напослетку, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она  
е се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга... </p> <p>— А 
ивописна котлина, у којој су без икаква реда разбацане беле, ћерамидом покривене кућице; оне ви 
о се опазити, да су обе женске од онога реда, који не држи много на чедност и поштење...{S} Гош 
ном... тргује!{S} Хоће да буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много од  
ом надању...{S} Све се роји, ври... без реда, без свезе... </p> <p>Пролазе минути и часови, про 
 и сиромашни Војвођани, који се, сви из реда, именују Банаћанима, и ако их има из свих крајева  
 могао склањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да 
 код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p> <p>На вратницама, куда ће Никола доћи, бе 
 нагомилао око једнога места у неколико редова; све се пропиње на прсте и посматра неку необичн 
>— Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи корак ближе. </p> <p>За ч 
аспитиваше за калуђера код сваке механе редом, и код последње, пред манастиром, казаше им да је 
о не могоше погодити.{S} Извириваше сви редом на прозор да разгледају кандидате, који су се ту  
то поновити и сутра и прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме хладна језа кад помисли, да 
ем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једв 
, па сад за окружнога...{S} Је ли то на реду?...{S} Море, срећан сам ја, бадава!«... </p> <p>А  
стељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. </p> <p>Ђурици се стеже срце од љу 
 упоредо, а после тога све по двојица у реду.{S} Остале крстоноше понеше шта је ко имао: неко и 
 пушку, те их прегледа и, нашавши све у реду остави их. </p> <p>— Тако, соколе!{S} Оружје ти је 
} Она сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се 
оше на посао, а у кући остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око малога ручка, вратише се Ђор 
ресуда — вели му Митар. </p> <p>Пресуда ређа његове злочине... </p> <p>Кад се помену његово раз 
Е то јесте — рече он, кад стадоше да се ређају похаре и убиства. </p> <p>И опет обрће очи низ п 
искапи прву чашу. </p> <p>Стадоше да се ређају чаше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица 
прекољем овог кмета зубима...« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што јо 
нај стид од себе сама...{S} И сад му се ређаху и понављаху у памети сви јутрошњи тренуци, и сва 
ткуд то? </p> <p>— Кажу ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, 
/p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта... </p> <p>— Кажу да си јутрос  
ело гледаше на њега. </p> <p>— А што ми резилиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар она не м 
рим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чин 
ава га убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. </p> <p 
, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко Јеловичк 
 чистини, најлакше погодити из пушке, и река која кривуда између потеса и шуме.{S} Али ко зна д 
га хајдуци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише се 
није при себи. </p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Боле 
ок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... </p> <p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако  
овиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица трагове ужасних зло 
те...{S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према 
сад толико надао и радовао? — Ничему... рекао је тада сам у себи.{S} И сад се сетио чворкова... 
Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонет 
помене значајно махну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га ова  
еда данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«...{S}  
 добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, 
ам ти само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што с 
 у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право.{S} Отац га  
 господина попе, мени се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, 
ик. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим 
ако се тамни!... </p> <p>— А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </p> <p>— Сад н 
нчевим изласком... </p> <p>А тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелени потес у даљ 
 за мном.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. </p> <p>— Добро — одговори он 
оскакаше и за један тренут дохватише се реке. </p> <p>— Е, данас јевтино прођосмо — рече Пантов 
з очију, те да се они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много поузданији, но да их опази  
> <p>— Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нама све 
те у јагњилском забрану, знаш онај више реке... </p> <p>— Зар ти знаш куд ће ме послати? </p> < 
>Не остаде им више од стотине корака до реке.{S} Наједаред Пантовац погледа у лево, па, видевши 
на да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: или да о 
селе деце...{S} И сећа се балвана преко реке, којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајк 
ђемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забринуто. </p> <p>— Не брини, 
. </p> <p>— Море лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. 
недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоћену, пон 
им болом, одговори: </p> <p>— Истину си рекла.{S} Шта ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи, з 
о смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако 
; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама и зат 
ије и одмереније. </p> <p>Куд ће сад? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш  
ем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што о 
ица весео, радоснији но икад, пође даље реком, застајући понегде да разгледа шта се ради по њив 
 још само два начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или да се завуку т 
рупе и камење низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, која беше обрасла густим шибљем и  
ица се спусти са високе планине и удари реком, која тече кроз потес кленовички.{S} Потесом се р 
ла је и од неких других узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео одредити право занимање,  
да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми  
се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха. 
’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти замиј 
ца, прилазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте ли?  
д погледаш смрти у очи? </p> <p>— Ја ти рекох једном, па сад то остави — одговори Ђурица, а очи 
 ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти Бог оп 
бу послаше да прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога легне. </p> <p>— Шта то дроб 
 Немаш, веле, ни једне лаке... како ’но рекоше: олакшање, како ли?...{S} То му кажу, значи да н 
јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — 
аки тренутак. </p> <p>Сви троје пређоше реку, дохватише се густе кленовичке шуме, која се пружи 
ца, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак  
ачајно шушкање. </p> <p>— Да бегамо низ реку — рече он готово нехотично, тек само да што каже и 
купајте се слободно« — па оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— Што 
 Е, ђаволи!{S} Ја оно оданде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — одговори он, удар 
>— Је ли то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи писар. </p> <p>— Чича, ти 
ко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себи и најта 
н, али носи собом неку врсту поштовања, респекта и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало 
ао, а он је, од свих људи, највише имао респекта према Вују.{S} Двапут је осуђиван на робију за 
обичним приликама.{S} Беше то стасита и ретка појава.{S} Висок, снажан младић, широка чела, гус 
да накрај видокруга, откуда се помаљаху ретке паучинасте кудеље сивих и беличастих облачака...  
вету.{S} Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјајна сунца!... </p 
е да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде.{S} Сиђе 
је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у истом 
и ћудљива нарав, каква се и међу људима ретко налази.{S} Још из детињства она беше чудновата и  
ено, дошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима.{S} У неколико округа било је позн 
ати.{S} Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматра са стране, да  
о доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, мио обратиме!{S} 
ка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Разлило би м 
ома ценио своје телесне особине и своју ретку снагу, па је према томе подешавао и своје држање  
 велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму па 
Презреће ме, грдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!...{S} Назваће ме лопужом и св 
евојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора. </p> <p>Станку по 
из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен оз 
љења цела света. </p> <p>»Шта ли ће она рећи кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви друг 
са њом сада, кад јој може много што шта рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине одједн 
!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву разговору, смрче 
да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без икаква 
ко је од оца навикао.{S} Имања, може се рећи, и не имађаше.{S} Једна кућица са даном орања око  
 се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зу 
шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја са 
како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!...« </p> <p>Не 
отекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојници — на страном језику.{S} А уваженој госп 
и велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек 
е ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако задаје страх 
главу!... </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће право!...{S} О 
р његово лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И д 
 човек егзистира, од пресуднијега, тако рећи... утицаја... </p> <p>— Шта ту дробиш — упаде му ж 
} Шта ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи, зликовцем, кога може убити последње циганче, па н 
оја, велика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питању — говораше апотекар пред Јанковом 
газда Јанко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S}  
Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата. 
јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад свршиш посао, немој нам шиљати преко Вуја, н 
друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађене?{S} И 
ководило апотекара, да избере име овога реформатора), па најзад Дарвин.{S} Разуме се, да је он  
 ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми 
во у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псето — по 
други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да је п 
нка, после онога необичнога састанка на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у ли 
убинама.{S} На перилу — повећем виру на реци — скупљаху се, четвртком или суботом, девојке и же 
кварило.{S} Али сад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта т 
а Вујов одговор. </p> <p>На кленовичкој реци Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква од 
е га Станки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек што корачише два три пута, а озго више про 
це, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу  
знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да  
, што ми је он поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми  
 питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, јатацима н 
о ли би то изгледало?{S} Намести је он, рецимо, код... где би то могло?... све једно, Новица би 
би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упропашћујеш поштени свет, па дајеш њима, к 
 стаде опет мислити. — »Али како?...{S} Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се... они мене  
а је свему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драгановићи моји, са чега толики други  
 у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих,  
е.{S} До Ђуричина уха долете само једна реч: »јаловица«, али он одмах разумеде њено значење и п 
без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч ошину преко срца као муња; задрхта сва, па, не знај 
господа полицајци! ... — рече он као уз реч, али погледа Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’вала ти 
</p> <p>— Море није то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не је 
 зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије  
ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... </p> <p>— Па не мораш баш све, али тек... ’нако 
же, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети он 
о, но се спремао... — упаде му учитељ у реч. </p> <p>— Пардон, не прекидај ме.{S} Је ли он непр 
> <p>— Шта ту дробиш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који се, док апотекар састављаше свој 
 за мене није — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после 
 </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да  
боље васпитао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уредно свршио школу и био би користан држав 
ац, јер је научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не  
лаго свештениково лице, очекујући другу реч, која би ублажила или преиначила ту страшну мисао,  
 мало искашља, да би нашао што згоднију реч за своју мисао. — Поп има право, кажем ја...{S} Али 
и слух, могао му је ухватити само једну реч, коју чешће помињаше: бјеси... па се непрестано дом 
речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч овој праведној, страшној погибији! </p> <p>— Ето их 
 обори главу и полугласно, као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да је мој тата одборник, било би др 
мет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, на пут. </p> 
одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам 
и требао ни да вучеш за собом невољу... рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије 
 поповој. </p> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p 
p>— Ти се, море, ономад грдно обрука! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим и погледа га љут 
 </p> <p>— Закључај брзо врата споља! — рече му он тихим гласом. </p> <p>— Закључао сам, ево кљ 
ите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом. </p> <p> 
таде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђурици облигацију. — На њој све пише, 
 </p> <p>— Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љубити. — Благ 
} За два дана две разбојничке похаре! — рече свештеник. </p> <p>— И јуче изјутра онај случај у  
лику књигу. </p> <p>— Дајте младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких  
леда и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — рече после дужега ћутања. </p> <p>— Шта? — насмеја се о 
жи. </p> <p>— Е јеси човјек, неба ми! — рече Новица, чудећи се. — А они матори пас никад ми не  
е? </p> <p>— Нема их нигде, славе ми! — рече малишан застанувши и као размишљајући где ли су. — 
а почне. </p> <p>— Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има  
 ма’ни, човече!{S} Само се ти пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипајући по мрачном ходни 
ли је. </p> <p>— Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто.{S} Поседаше и остали жандарми. 
ак и баци му у крила. </p> <p>— Број! — рече му Ђурица. </p> <p>— Лако ћемо пребројати, но деде 
којим ће правцем ићи. </p> <p>— Стој! — рече Ђурица лагано, кад опази човека близу себе. — Ко с 
оћ мало прибојавао од мене.{S} Лудак! — рече јој Новица. — А мени је његов живот потребнији но  
 младенцима: </p> <p>— Хајде за мном! — рече им, па се окрену и пође око стола, певушећи неку п 
ехом. </p> <p>— Ја бруке наше, болан! — рече јој Јелица, навлачећи јелече од сукна. — Боље што  
 <p>— Ти си се, море, негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. </p> <p>— Од муке,  
д има тога зла. </p> <p>— О, те како! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у свима државама 
одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она одлучно и устаде са столице. </p> <p>— Чекај,  
у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама 
} Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива била! — одговор 
е. </p> <p>— О, ала ово смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи воде из крчага. </p> <p> 
ати Јова. </p> <p>— Сад пазите добро! — рече им капетан, и ако није било места опомени, јер сва 
у земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — рече Митар. </p> <p>— Лака ти земља била! — поновише жа 
о к њима. </p> <p>— Помози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> <p>Пантовац се 
 </p> <p>— Ево ти дружине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти би 
} Ђурица познаде попа. </p> <p>— Поп! — рече он, и сенка некога детињега стида прелете му преко 
ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Ста 
о дознам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим.{S} Кажи онима тамо не 
лика срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече д 
нако... не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. </p> <p>Станк 
емо ни мрднути. </p> <p>— То је мука, — рече Ђурица, погледавши мимогред Станку — али опет, да  
у. </p> <p>— Не помињи зло, молим те, — рече она крстећи се. </p> <p>— Добро те њој ниси ништа  
пљоску с ракијом. </p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као  
 А што ми резилиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши тај посао! </p>  
је воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа какав су утисак учиниле његове страшн 
дговори Митар. — А, ево, у груди! ... — рече он, угледавши крв на десној страни груди. </p> <p> 
е, док спавају господа полицајци! ... — рече он као уз реч, али погледа Ђурицу значајно. </p> < 
слободан. </p> <p>— Онда... ништа!... — рече он уздахнувши. </p> <p>— Тешко ми је, Ђуро, што ти 
то је друго...{S} Бадава, неће он!... — рече Пантовац одсечно, размисливши мало. — Не иде, све  
ор. </p> <p>— Како је овде, велиш.... — рече он после краткога ћутања. — Знаш како је.{S} Уцена 
 хтела новаца, но онако... као ја?... — рече Станка, а усне јој се скупише и заиграше од усиљен 
 Ђурицом.... </p> <p>— Зар Новица?... — рече она и трже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да  
и, да ти не сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео  
 <p>— Беспослица!{S} Какво венчање... — рече Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. 
а баш тако..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али се одмах трже и уплаши од те мисли, па нас 
е... и овом приликом, као и сваком... — рече он, дижући своју »шлафкапу« и поздрављајући капета 
 заборавио, а после је било доцкан... — рече он љутито, па после као да се присети нечему и пов 
ио...{S} Како да није доста, болан... — рече он, узимајући новце и бацајући их у недра. — Само  
и Ђуричиној. </p> <p>— Чујеш, Ново... — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим рук 
по дворишту. </p> <p>— Да није оно... — рече Митар, видевши неку црношарену масу под врљикама.  
ј се, молим те, наредићемо се лепо... — рече он, ступајући напред плашљиво и збуњено. </p> <p>У 
га зачуђена. </p> <p>— Зар баш тако,? — рече му загушеним гласом. — Ја овде пропадам, а ти траж 
и тамо частите са некаквим девојкама? — рече она и насмеја се весело, као да је то што је казал 
на на судници. </p> <p>— Шта зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} 
елика неизмерна жудња. </p> <p>— Шта? — рече она зачуђено. </p> <p>— Знаш... да си тешка... — о 
</p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се састаше. </p> <p>— Шта ће ми бити?  
 зачу звиждање. </p> <p>— Шта је сад? — рече Ђурица, заклањајући се и одговарајући на знак.{S}  
воје главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече Ђурица бледећи, осврћући се плашљиво око себе. — В 
икрио Новица. </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече он. </p> <p>— Чек’ да наместим твој покривач — одг 
и хајдуковање, па сад вребаш девојке? — рече му она слободно, смејући се као за себе. </p> <p>— 
 Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он гласно. </p> <p>Станка запали свећу, па седе на 
ици. </p> <p>— Где си, Мишо; камо се? — рече она, спуштајући му своју белу облу руку на раме и  
</p> <p>— Новица!...{S} Који то беше? — рече као присећајући се. </p> <p>Станка ућута као залив 
јој они стајаху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да т 
мо ради тога, да човек буде чиновник? — рече срески шумар, и пренесе поглед преко својих слушал 
p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. </p> <p>— Па... како хоћеш — 
су те тако почастили Маскарци, болан? — рече неки непознати. </p> <p>— У стању смо умирити вашу 
 </p> <p>— Што ли је то Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго... </p> <p>— И ја мишљах.. 
е. </p> <p>— Чудо се ниси опет напио? — рече она, осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у 
ћу полудети!...{S} Докле ће се овако? — рече Станка и седе крај њега на под. </p> <p>— Што, Ста 
 одговор. </p> <p>— Што ти није мило? — рече он чудећи се. </p> <p>— Зар смо ми за то... и нашт 
. </p> <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђурица одједном. </p> <p>— Хоћу, бане, с такијем с 
а лице. </p> <p>— Хоћеш у село, попо? — рече он благо, као обичан сељак, који је, идући с рада, 
ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — рече капетан, па изиђе пред кућу. </p> <p>Ђурицу изведо 
сет дуката!{S} Камо ти још осамдесет? — рече Ђурица. </p> <p>— Јест, јест, брате... сто двадесе 
аоколо. </p> <p>— Чусте ли за Ђурицу? — рече једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш оде у хајдуке.  
— Па тако: ти сад по мало хајдукујеш? — рече старац, посматрајући га озбиљно и радознало. </p>  
 <p>— Докле ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. </p> <p> 
е за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће др 
омилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи напослетку. — »Видим да се приближује крај 
псани. </p> <p>»Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.{S 
 главе, нек ти мајка начини паприкаш« — рече му отац.{S} Он је учинио тако.{S} И кад му је посл 
гле Ђурице!{S} Болан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? </p> < 
е пожурио!{S} Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох 
 би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стишавајући се. </p> <p>Марко окрете  
</p> <p>— Да идеш, за ноћас, код Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу више тако да се потуцам — одго 
/p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе повезаним младићима, а Пантовац с 
љена, ти си ми још понајвернија друга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се н 
 оно... ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђурица и намршти се мало, али се по његову изразу  
смркне, само нам нађи још кога човека — рече Ђурица. </p> <p>— Готово тамо вам је најсигурније. 
аш како је ово добро за уморна човека — рече он, пружајући пљоску Ђурици. </p> <p>— Море остави 
липова, кад убере њиву, па квит посла — рече кмет. </p> <p>— Је л’ тако, Јоване? — запита Ђуриц 
а се полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — рече Вујо и окрете се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и 
чуперци!{S} Ви’ш како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан изра 
, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — рече један од људи. </p> <p>Ђурица се освести.{S} Намрш 
 </p> <p>— Даска! </p> <p>— Лакше сад — рече му писар — пази да опкопаш полако. </p> <p>Кад диг 
ро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Радован смејући се и чешући потиљак. </p> <p>— Пот 
 вири из корова. </p> <p>— Копај овде — рече писар одлучно и погледа Ђурицу.{S} Разведри му се  
Све до једнога. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме ч 
 <p>— Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице,  
 до мрака!{S} То нам је најпотребније — рече он, чим се поздрави с Јовом, који се изненади њего 
мо се, по Богу си?... полудех од муке — рече он. </p> <p>— Е, синовче, на муци се познају јунац 
> <p>— Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавши је страсно. </p> <p>— Видео 
 <p>— Овуда се мора трчати; нема шале — рече Пантовац. — Снахо, ти напред, па потрчи! — викну о 
Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Шта ћемо мерити, 
/p> <p>— Немој... остави то, молим те — рече Ђурица, махнувши везаном руком. </p> <p>Митар оста 
 да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му комшија, изневши поцрнелу од чађи пушку — пун ј 
вљу. </p> <p>— Што ти је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом преко мес 
у је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди —  
разбојништво?... </p> <p>— Е то јесте — рече он, кад стадоше да се ређају похаре и убиства. </p 
че, па се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. </p> <p>Ђурица га по 
едно.{S} Прошао један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. </p> <p 
 <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душу му матору 
на покајање, могу ти и благослов дати — рече му свештеник, очекујући жудно његов одговор. </p>  
>— Јок.{S} Довече ћемо се разговарати — рече Ђурица, па оде. </p> <p>»Погреших што слагах — ста 
p> <p>— Добро, ми ћемо се разговарати — рече Ђурица дрешећи му руке, пошто му прво повади оружј 
како са њима, нећемо ли се договорити — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да ник 
есту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се. </p> <p>Ђурица оборио главу, па, чи 
е, брате, па не зна; треба је научити — рече му жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; к 
ло од оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одговори оби 
вим лудима. </p> <p>— Правите ко пуши — рече он, пруживши дувањару. </p> <p>Биров му приђе боја 
не тражим.{S} Само и ти мене причувај — рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти за то — одговори Ђурица.  
ко... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина, море, какве су то девој 
 ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. </p> <p> 
зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али 
 ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му новчаник. </p> <p>— Ама шта ово  
кири и једна крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа!  
а столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, који га појми, па у 
ка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па  
а чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем, ја...{S} Кад треба трч 
нку. </p> <p>— Она то и тражи једнако — рече он. </p> <p>— Па лепо, болан.{S} Ето, ја ћу кидиса 
ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаше тако непоуздан, тако непоз 
сести и разговарати се.{S} Ходи овамо — рече старац и пропусти га на врата. </p> <p>Ђурица се з 
ку као сат. </p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и 
.{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи Ђурицу. </p 
нам. </p> <p>— Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с одборницима, па 
</p> <p>— Хајде живо, да се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш В 
. </p> <p>— Е, данас јевтино прођосмо — рече Пантовац, умеравајући ход. — Ха, снахо, душу ли му 
 се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. </p> <p>Подизаше се и журно сиђоше у јару 
 ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби  
ако нећемо... јок!... </p> <p>— Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па с 
 Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан. 
 њега«. </p> <p>— Ево ти снахе, побро — рече му Новица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако п 
 поштено и право. </p> <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са 
имње зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. </p> <p>Станка изиђе 
ма што кмет донесе. </p> <p>— Није то — рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни 
 и... ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђурица, схватајући положај хајдука, који се удаљи  
уд.{S} Мораш је водити на друго место — рече му он, кад му саопшти новост о наредби. </p> <p>—  
p>— Погибе.{S} Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића.{S} Пот 
м. </p> <p>— Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште у 
</p> <p>— А ја те чекам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одовуд, од с 
шушкање. </p> <p>— Да бегамо низ реку — рече он готово нехотично, тек само да што каже и да гов 
очима бесно. — Подај и њој што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући на појас Ђуричин. < 
да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станк 
 сад можемо да се разговарамо о послу — рече Вујо, прилазећи му и седајући до њега на троножац. 
ну динара. </p> <p>— Е, мој пријатељу — рече му присебан, неки весељак, вересијаш — зар ти не з 
</p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се искашља и протрља међу прс 
 </p> <p>— Ви говорасте сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући их шаком у  
да га морам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па отвори једна врата на ходнику.{S} Истог 
ом пушком сигуран сам на сваком месту — рече Радован. </p> <p>— Не ваља тако.{S} Боље идите зај 
се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје куће. < 
д дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру са Станком. </p> <p> 
вако са њом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли 
ј се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на кл 
 Наљути га права истина, коју му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправдања.{S} Своја к 
тко било мало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје...« </p> <p>— Ђуро, сп 
а осећање, које му не беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са њим, ти иди напред, 
ца, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. </p> <p> 
ено значење и позна глас онога, који је рече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али  
е и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, 
ци. — Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p>— Каква ти ј 
гај.{S} Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе три бан 
прилике, погледа у једну страну крова и рече: </p> <p>— Дед’, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да ј 
анка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у  
па ето... </p> <p>Свештеник се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо пр 
и те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, има нек 
 <p>— Јесам... онако узгред.{S} Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мен 
ављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а а 
учинити сто чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па гр 
аркова је кућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} Ха 
. окови...{S} Сад одмах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре с 
и упутише се изласку... </p> <p>— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац 
Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} Како оно рече: може, вели, 
к... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па узми још сто две 
? </p> <p>— Па... морам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. </ 
ио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме ме 
мио његово душевно стање.{S} Он му само рече озбиљно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ће то да изг 
и срамоту његову... </p> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{ 
о рече да ме може убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!... 
овика: </p> <p>— Остав’!...{S} Ко ти то рече? </p> <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко 
ешка растова врата...{S} Јово јој нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа.. 
м, да и њега затвори.{S} Једном пандуру рече да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писар 
ом, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>—  
неукима — Вујо поче стално да се занима реченим послом. </p> <p>Кад му се растури прва дружина, 
е се љубавне — али све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре 
 агента из вароши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, ево н 
се наљути, али се опазило да јој се ове речи коснуше самога срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се 
сти, па сад ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где о 
 нико не чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као  
ући.{S} Из памети му не излажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убијем!...« Излазећи из 
, час гудећи басом.{S} Изговарао је све речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се р 
..{S} И знаш ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би м 
S} Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч овој правед 
понављаше он у памети последње Николине речи и изазиваше све оне страшне слике, које се мало ча 
јој неправо све, а највише оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каза.{S} Девојке се разговараху 
урици беше пријатно слушати ове паметне речи; мило му беше седети овако и разговарати се лепо с 
ју, а њему не излазе из главе загонетне речи Новичине. </p> <p>»Он много зна, а неће сад ништа  
лаве и бледа лица, слушаше ове необичне речи, које исказиваху и неке његове најтајније помисли. 
 какав су утисак учиниле његове страшне речи. </p> <p>Станка се не измени; као да је очекивала  
нка не појми одмах на кога се односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилег 
 стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинам 
пусти на земљу и леже... без јаука, без речи... </p> <p>Опет загрокташе пушке, засипајући сву с 
 оволиким парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби 
еханџијом, сети се погледа Пантовчева и речи његових, сети се свега... и истога тренутка скочи. 
ољну...{S} И најгоре је то, што неће ни речи да проговори: све ћути замишљена, по неки пут се н 
з задовољене освете, али не прозбори ни речи... </p> <p>Капетан не зна шта ће пре, пуне му руке 
ка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} После неколико дана она је две ноћи сачекала п 
на се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с на 
а да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не размишљајући ни тренутка, Станка прескакута с  
занемеше, згледаше се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку... 
p> <p>Вујо устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо  
м на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу. </p> <p>— Овде је к 
 што год у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже своје осећање и чуђење. </p> <p>Седнувши 
има, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало речи појми њен положај, па хтеде да се користи оваким њ 
ди њихове користи« — сети се он попових речи и, идући полагано уз поток, стаде да мисли о томе. 
му добаци неколико кратких испрекиданих речи, услед којих се овај намах расани и разрогачи очи  
еђаше, али се сад сећаше само Николиних речи и последњега свога дела: кад је пружио, скоро насл 
ажем... </p> <p>Ђурица се изненади овим речима, али се учини да није на њих обратио пажњу, а ог 
 сам се тек зимус почела досећати неким речима твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник м 
рац се намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, јер је појмио њего 
исављевих очију, које ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радис 
роз коју кривуда, тихо жуборећи, малена речица, надвила се бела влажна магла, те заогрнула свој 
 засија део видокруг, заблиста се шумна речица, затрепери отворенозеленкастим сјајем шибље и ли 
вотиње, па и вода по бистрим планинским речицама веселије жубори и шапуће песму нове среће, нов 
е хитро и једним мушким скоком прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где 
 војсковођа или велики чиновник, једном речју — човек, који влада масом и коме се сви потчињава 
 кад, ето, други људи могу...{S} Једном речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девој 
изворца, који је ископан у самом кориту речном, те са њега сви радници из потеса носе воду.{S}  
д се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез проговори: </p> 
као мало пре..{S} Сад му беше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне обичне појаве, које 
, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке.{S} Прозор се лагано и опрезно отвори.{S} Струј 
шћући као у грозници, и наслони лице на решетку.{S} Беху се обојица тако примакли, да су могли  
да упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесности прође му дуго време. </p 
ба никуд!... « </p> <p>— Хајдес... паде риба скочи месо; потрчите муштерије, разграбише људи!{S 
шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се од 
це који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са 
кажи јој: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да  
ра да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Т 
у крви и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, 
е да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: </p> <p>— Даље од мене, кучко, не пога 
ајући кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово  
.{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, јатацима не може,  
в новце. </p> <p>»Пропао!... пропао!... робија... окови...{S} Сад одмах окови... јер он рече »о 
Ухватише... то је оно; сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само 
о, кад су ствари код мене нађене!...{S} Робија! окови!...{S} Или... или шта? оно што Вујо хоће, 
синко, да се вратиш међу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се можеш вратити слободан. </p> <p>— 
ц или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима с 
ека куршум. </p> <p>— Тхе... куршум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти  
дуго, много, да остарим...{S} Шта је то робија, ништа!...{S} Слушам ја тамо све старешине... ка 
помисли Ђурица. »Венчање...{S} Прате ме робијаши! ...{S} А како сам некада лепо сањао о овоме ч 
ељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет шест 
та према Вују.{S} Двапут је осуђиван на робију за опасне крађе и, после брзога помиловања, које 
>— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S}  
та је ово?...{S} Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око 
> <p>— Знаш, брате Ново, досадило ми се робовати за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај сваког 
мо је напред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода!...  
ене плаши — помисли Ђурица — само да му робујем, али нећеш!...« </p> <p>— Јеси ли спремио какав 
 се мучиш због онога зликовца, коме сви робујемо!... — викну Ђурица грејући иглу трећи пут. — К 
 </p> <p>— То није ништа... само сам га ровашио...{S} Зар је то разбојништво?... </p> <p>— Е то 
з гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са стране у страну, као добра пшен 
ма.{S} И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разг 
ђе за њим, постати отпадница од куће од родитеља, од села и целога света; знала је да тога часа 
еће, којој се одаваху, док она беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху једно уз друго,  
реба позвати општинску власт и Станкине родитеље, треба видети шта ће са Јовиним укућанима, тре 
његови вршњаци из села?{S} Зато, што их родитељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, ш 
е нађе девојка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да са 
ик се изненади; засја му у оку необична родитељска радост, али он, не изменивши гласа ни држања 
 о свом стању.{S} После онаква живота у родитељском Дому, после необуздане самовоље, којом је о 
 и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, пропала жена, и Новица је много рачунао 
на за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочито Сретен.{S} И сама власт п 
 се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби не трабуња штогод онај  
p> <p>— Хеј, мајковићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што п 
ма и маши се чутуре. </p> <p>— Ох, сејо рођена и мајко миљена, ти си ми још понајвернија друга  
уд око себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, потрчи напред што више може. </p> <p>»Ја  
ако. </p> <p>— Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, него за невољу, за ве 
ору.{S} Стаде да слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од  
ва од велике хајке.{S} Вараше га куцање рођенога срца или пиштање уха.{S} Одједаред застане бле 
ко сумњиво место, па се упути к високој розги, пободеној у градини, под којом је Мато обично сп 
таде Мата, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. </p> <p>— Шта ћемо с 
ву преко сламнога јастука и врати се за розгу. </p> <p>— Лијепо сам намјестио, као да спаваш та 
камењена... </p> <p>....{S} Ври у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и шушти то  
че да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} Тако мислећи загледа се у плав 
у збива, не погађа мисли које се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у великој  
 држи у грозничавом надању...{S} Све се роји, ври... без реда, без свезе... </p> <p>Пролазе мин 
и натраг. </p> <p>— Па кад му то истиче рок? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је био последњи 
сти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огласити за  
мољубљу веома је годила ова безусловна, ропска послушност луди, који га до јуче нису честито ни 
рено сребрнаста неба сипи и капље ситна роса, која обухвата цела човека, продире му до тела и,  
аздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па за 
еливаху и блистаху поља и њиве, окићене росним капљицама, које се по брежуљцима већ стапаху и и 
дноће, а ноге журно ступаху по хладној, росној трави, не осећајући ни хладноће ни умора...{S} С 
е Ђурица двадесети пут, лежећи на мекој росној трави, под зеленим и густим наткриљем букова лис 
 ево на, ево сад... — муцаше он, вадећи рубац испод појаса, али му нешто сметаше да га одмах из 
ном; из његова џепа је спреда висио бео рубац.{S} Према такву стасу Ђурица је подешавао и своје 
појасу. </p> <p>Ђурица приђе, истрже му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. </p> <p>За 
p>Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама.{S} На перилу — повећем виру на реци — скупљах 
екла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама и затури је на раме.{S} Ђурица се зачуди: </p> 
 доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или разастре по врелу кам 
нце ниско над заходом, девојке покупише рубине и разиђоше се у село разним путовима.{S} Станка  
војке и жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обично заметне шала и прича, која се пр 
но, светлим очима посматра како пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш  
а народа крај пута, на једној положитој рудини, са које се лепо види цела варошица са околином. 
.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти, а лисиц 
Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И та 
ја, којим се прелази отуд из Шумадије у руднички крај, бегунци се зауставише на једној стрмој к 
оји дели шумадиске таласасте равнице од рудничких, начичканих једно до другога, брда и планина. 
Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, који су у другом округу, где ће, бе 
ше гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огранака. </p> </div> <div type="chapter" xml 
како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вала, јо 
и: </p> <p>— Хеј, мајковићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му,  
сети да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза 
, а на Ђуричино раме, као из неба, паде рука кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, да се разг 
ну о земљу...{S} Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. </p> < 
 да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек он једнако са 
одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила у послу.{S} Сва ова забуна потрај 
 ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама с 
тну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он з 
против, он се спремао да сад тек засуче рукаве и почне прави посао. </p> <p>— Симо, ти сад окре 
 се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидевши од љутине и узб 
па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. </p> <p>Старац, још снажан, поче да се отима, т 
 држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше до места; спустише га више коца... </p> 
ак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошап 
справља, истурује груди напред; намешта рукама кошуљу да се припије уз тело и подиже очи... </p 
 три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком неприродном силом, коју о 
и задоцнели становник, придржавајући се рукама за мокре зидове блатних кућица или за накривљено 
умеником... </p> <p>Ђурица једнако маше рукама, прича и смеје се. </p> <p>— Хоћеш ли да се побр 
и га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изгорели пухор косе, виђаше се црвена, испечена  
свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудву, која јој прогута јединца сина.. 
сливши мало. — Не иде, све је у његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути. </p> <p>— Т 
и шта је још не може снаћи у пандурским рукама...{S} Тада се прене и, не гледећи ни на какве оп 
зникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Ник 
искочи старцу и стеже га својим снажним рукама, као утегом.{S} Станка им приђе и хтеде да ослоб 
 да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... — муцаше јадник једн 
?...{S} Каква је ово тежина у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе ру 
ле дугога читања, отац Симеон, држећи у рукама воштаницу, обрте се младенцима: </p> <p>— Хајде  
у собу, и мало затим врати се, носећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се облачи и уједно хте 
, улазећи у двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо  
строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. </p> <p 
воје работе.{S} Не брини ти: у мојим су рукама сви његови планови.{S} Него да ми сад одспавамо  
ати!...{S} А шта је ово заковано?...{S} Руке и ноге приковане за под, за шта ли... ни мрднути с 
 гомиле народа бесмислено, пијано...{S} Руке му везане, али овлаш, те њима слободно креће и маш 
по питомим лукама и дивљим голетима.{S} Руке му снажно али механично замајиваху звоно, усађено  
му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{ 
— Тхе... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене једро раз 
 старчево и окиде...{S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица скоч 
присела код завале испод прочеља, дигла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који стоји 
осећање беше му пријатно: што су му сад руке слободне.{S} Уводећи га у затвор, одрешише му руке 
е овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. </p> <p>Постепеним током догађаја Ђурица се већ н 
му дугачак церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задуж 
кама, тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... оп 
м: пропао си ако мрднеш. </p> <p>Јовове руке, којима се одупирао, клонуше, што је значило да се 
е од свих хајдука, који су »кроз његове руке« прошли. </p> <p>— Ево ти дружине, харамбашо! — ре 
 натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу испод суднице и закључаше... 
 као кип.{S} Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. </p> <p>— Натраг, коме је живот 
обамрло... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се,  
етрча пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, об 
дгоненуо, похватао би све конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо, није пружио довољно 
о село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Лети се наимала под 
д чудовишта, а мати шири слабе старачке руке, обухвата и стеже своју милу јогуницу, целива је и 
.{S} Отпасавши му тканице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте на леђа. </p> 
ецање... затим се склапају сухе, хладне руке око његова врата, и на грудима види црну нову убра 
во сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. </p> <p>После сво 
и шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Радовану. </p> <p>Пантовац узе новчан 
овори он и погледа њене једро развијене руке. </p> <p>Станка нехотично подвуче руке под одећу,  
а око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све 
одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{S} Само испаде из онога дима нека прилика, паде 
 пријатељи. </p> <p>Ђурица је имао пуне руке посла.{S} Требало је разделити новац јатацима, ост 
 везане.{S} О, сад тек разуме шта значе руке за човека, сад тек поима њихову праву драгоцену вр 
 руке. </p> <p>Станка нехотично подвуче руке под одећу, па се учини још радозналија, али тако,  
а већ нема наде...{S} Помирише цвеће из руке, па опет стане да слуша пресуду... само да има чим 
х је за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па запита јед 
луђер их и не погледа, већ само састави руке младенцима, па се обрте столу и стаде да чита.{S}  
ви. </p> <p>Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину самовољу.{S 
ће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје место, беше већ донесена 
 застадоше, не мичући се и не пружајући руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, ш 
се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе 
устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мр 
 ни с ким другим, знаш... </p> <p>— Ево руке! — одговори она, па му се усхићена и весела баци н 
да се треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба доб 
ошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. </p> <p>— Биће то који д 
рица скочи с постеље и дохвати оружје у руке...{S} Ослушну... не чује се ништа...{S} Приђе к вр 
ли...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини... </p> <p>— Царски ћ 
 проклете паре, које ти је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изговорено таквим гласом, од 
мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, 
половине карике...{S} Неки људи пружају руке поред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, ш 
> <p>Капетан не зна шта ће пре, пуне му руке посла: треба повратити Станку и завити јој рану, т 
не.{S} Уводећи га у затвор, одрешише му руке, којима у први мах не могаше ни макнути — осећаше  
се разговарати — рече Ђурица дрешећи му руке, пошто му прво повади оружје. — Сад седи лепо, па  
 притискивајући га грудима и стежући му руке... </p> <p>Попадоше на њега још тројица, четворица 
ри Ђурица махнувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене. </p> <p>Ћ 
ишта према ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе руке з 
д би могао убости противника, али су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод  
урица се уплаши.{S} Стадоше да му дршћу руке, задрхта сав...{S} Једва се сети револвера...{S} И 
... не види ништа и не мисли... </p> <p>Руке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да  
p> <p>Ђурица приђе ономе другоме, те се рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, Којо, са нама? < 
бојица. </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу и рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти се досадило, побро 
реме само ми јави. </p> <p>Пријатељи се руковаше и растадоше. </p> </div> <div type="chapter" x 
ну Марко и пружи руку. </p> <p>Пошто се руковаше, Марко леже пред рупу, пружи једну руку право  
другога, али и у том потчињавању она се руководила својим начелом — самовољом. </p> <p>А она се 
 Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је руководило апотекара, да избере име овога реформатора), 
 га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли с 
 и ја те частим овом ракијом — и показа руком на стакло. </p> <p>Кад помену капетан осуду, Ђури 
... довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, 
лако пође к вратима...{S} Полако ухвати руком дрвену ручицу на вратима, очекујући неће ли чути  
.. — муцаше јадник једнако, претурајући руком по појасу. </p> <p>Ђурица приђе, истрже му рубац  
 с оне стране капка.{S} Полако, тресући руком, одговори на куцање.{S} Капак лагано шкрипну, и Ђ 
ако заболе, да се мораде ухватити левом руком за чело, које обузимаше све већа ватра... </p> <p 
 је привуче к себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мис 
 како ћу сад?...{S} Да га убијем својом руком... не могу, нећу...{S} Тако би се смирио за час,  
глава? </p> <p>— Ни једнога нисам мојом руком дирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не зна закон. < 
ома и сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка.{S} Са планине пирка студен, оштар по 
олим те — рече Ђурица, махнувши везаном руком. </p> <p>Митар остави мараму ћутећи, живо привеза 
и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појас 
ш. </p> <p>Симо се исправи, машући оном руком, која је бодена. </p> <p>— Ништа, среће ми, само  
лачи одећу, тако и остаде са подигнутом руком, укочен, блед, нем...{S} Писар скочи с коња и при 
асу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио 
 подиже испод једнога дрвета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече Нов 
у. </p> <p>Тога часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе 
, обори главу и некако неодређено махну руком поред уха, што се могло узети као да скида капу,  
 поглед у помрчину, па напослетку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још 
кри своје узбуђење, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увеч 
ај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Добросава. </p> <p 
и посадивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци 
. </p> <p>Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само  
, пусти га, па приђе Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова девојка сад нема куд, кад си је ти  
о.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао 
се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се в 
Ђурица, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе је право својој кући.{S} Мајка га дочека  
о.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — викну она. </p> <p 
рвено корито за појење стоке, подметула руку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у  
е, које је и сам одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њега осећање 
лони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена... </p> <p>....{S} Ври у гла 
 то радите! — викну он, узевши пушку на руку. </p> <p>Сељани занемеше, кмет најпре скочи љутито 
p> <p>Ђурица пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прсти 
 мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам т 
 се саже уз дувар испод прозора, подиже руку са револвером и окрете цев тако, да гађа оне под п 
 да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. </p> <p>— Доле ту кустуру! — цикну кмет.  
да се отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком 
сав.{S} Стаде лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ пр 
 уплашено, док се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче 
ко њему чинило, тек он једнако савијаше руку, машући њоме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови  
, а кад се располаже новцем, онда пружи руку, па колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S 
 је требало да личи на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, дође ли?... </p> <p>— Дођох 
тро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} Откуд тако рано? </p 
> <p>— Пристајем! — викну Марко и пружи руку. </p> <p>Пошто се руковаше, Марко леже пред рупу,  
ете: час мрдне једним раменом или пружи руку у напред и тргне је истога тренутка, као да се оже 
зменивши гласа ни држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно целива. </p> <p>— Ако ми долаз 
на мени еве:{S} Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!, 
 га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он потресеним гласом. </p 
ста. </p> <p>Симо стаде грчевито трзати руку, стадоше му се стезати мишићи око очију и уздахну  
а осмехнувши се. </p> <p>Он јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више о 
у, је ли? — одговори Ђурица, пребацивши руку преко ње. </p> <p>— Јест, све тако. </p> <p>— Е, С 
p>— Шта кажеш? — викну Станка, тргнувши руку испод млаза. </p> <p>— Зар ниси чула?{S} Ђурица по 
но? </p> <p>— Сигурно! </p> <p>— Е, дај руку! </p> <p>Ђурица пружи своју хладну као лед руку, к 
жи и омекша, па јој приђе и пребаци јој руку преко рамена. </p> <p>— Ти си мени све добро моје! 
помишља на опасност.{S} Ђурица пребацио руку преко суседе, па јој шапуће грубе изјаве, љуљајући 
вајући очима бесно. — Подај и њој што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући на појас Ђур 
 <p>Он преноси воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, п 
усти свећу поред себе, узе једну Симову руку и забоде му усијану иглу под нокат једнога прста.  
аво напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, дваред...{ 
ић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... не се 
ом.{S} Он ти сад води трговину на своју руку. </p> <p>— Истина? ...{S} Може се још обогатити. < 
сти.{S} Идући са њим, само извуче своју руку из његове, јер јој то веома сметаше, забуњиваше је 
о, Стале? — одговори он и пребаци своју руку преко њена рамена. </p> <p>— Не знам, али ја овако 
први — а свињче... истина јесте, у неку руку, како ћу казати... као човек, али опет није човек. 
рече она, спуштајући му своју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. </p> 
ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му руку. </p> <p>Утом се зачу из шуме отегнуто, јасно звиж 
на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. </p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Остави то!  
д се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} Здраво мир 
а погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра се мора извршити ос 
ваше, Марко леже пред рупу, пружи једну руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пру 
Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку сакривену за леђима. </p> <p>— Чији си ти, море? — 
и наслонио леђа на Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у г 
и? — одговори Ђурица и стеже му пружену руку. </p> <p>— Добро...{S} Како ти?...{S} Хајде у собу 
. </p> <p>Станка леже сва на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну га у страну.{S} Марко, в 
крстом, па га целива...{S} Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће. 
 тако се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву на 
е свакад збуњиваше од ових нежних белих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуцима, не 
ље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} Али само док се 
 кућу. </p> <p>Ђурицу изведоше, везаних руку, на двориште.{S} Двојица држаху конопац којим је в 
 мало нагнутој равници лежаше раширених руку и опружених ногу, мртав Пантовац.{S} Страх га беше 
ли опет... нисте ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту 
њен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — о 
Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, в 
сти око себе; кад проучи сва лица, која рукују судбином народа; кад оцени праву разлику између  
 јагњета, па га стадоше заливати старом румеником... </p> <p>Ђурица једнако маше рукама, прича  
глица, али се на истоку указује по мало руменила.{S} Још неколико тренутака, па ће небесним пла 
м.{S} Капетан разгледа проваљено место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глав 
лачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се радозналост сматра 
у левој, стегнувши револвер, прескакаше рупе и камење низ јаругу, док не окрете реком дубока ко 
адоше на путу, према коцу, који вири из рупе.{S} Коњаници сјахаше, жандарми искочише из кола, п 
обичну...{S} Доле, у довољно издубљеној рупи, стоји један Кленовичанин, па избацује земљу гвозд 
гло видети да је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога већега 
едбе, одјурише трком. </p> <p>Пред оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се то с 
 земље, што се издигла пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га му 
> <p>Пошто се руковаше, Марко леже пред рупу, пружи једну руку право напред и на њу метну главу 
 си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Настаде необична граја.{S} Изиђе капетан, па к 
браву и отвори врата широм.{S} Кроз ону рупу продираше светлост унутра, те се одмах, на први по 
 кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене де, 
ти њима.{S} Дохватио је прстима за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта  
ца иђаху право на њега, држећи пушке на руци, које одсјаиваху према заходу сунчеву. </p> <p>Ђур 
ваки миг...{S} Жандарми ношаху пушке на руци, готови да свакога тренутка проспу смртоносну ватр 
вати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу 
аде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој меку намириса 
цу. </p> <p>Ђурица истрча напред, приђе руци поповој, па оде Обраду клисару, те узе од нега вел 
ици, и Сретен, весео и задовољан, приђе руци поповој. </p> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, п 
јо и погледа је оштро, кад му она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. < 
врло пристојно скиде капу, смерно приђе руци свештениковој и осети како му опет малопрешње црве 
на путу.{S} У десној, опруженој низа се руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши револ 
укоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с леђа! — подви 
ену, који се очас пружи по откосу.{S} У руци Пантовчевој одједном се нађе витак дреновак, који  
а с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао си и оружје од ког 
номањаста жена средњих година, носећи у руци послужавник с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад с 
олико минута врати се Мато са секиром у руци.{S} Прилазећи поњавама, он опет зовну Ђурицу по им 
из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. </p> <p>На извор долажаху почешће дечаци и девојч 
 ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров 
 и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. </p> <p>— Миљо, — зовну Ђорђе снаху — спреми на 
есена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да ручају. </p> <p>При крају ручка им залајаше пси, који б 
естише са домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о догађају са Сретеном. </p> <p>После 
сланик за Новицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразговарају. </p> <p>— Е, сад казуј шт 
дем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори други, за кога није било сумње да је П 
адовољан, јер беше гладан, па хиташе на ручак. </p> <p>— Ништа, море, иди ти! — одговори Ђурица 
 тропар, испи чашу вина и седе.{S} Поче ручак.{S} Свирала одјекну... </p> <p>Момчадија потрча у 
радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице. </p>  
.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље, које пресеца поток 
у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна жена остаде напољу да пази неће ли ко и 
кључана врата.{S} Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их он 
ратима...{S} Полако ухвати руком дрвену ручицу на вратима, очекујући неће ли чути страсно кајањ 
ично замајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечано 
едаред. </p> <p>Беше прошло доба малога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с празним судовима, п 
не да редују. </p> <p>Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потра 
и о догађају са Сретеном. </p> <p>После ручка донесе Станка чутуру вина, коју је Ђурица собом д 
им друго и треће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе  
ца стадоше да ручају. </p> <p>При крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод куће под  
м забрану, више потока.{S} Сретох једну ручконошу с празним судовима. </p> <p>Ђурица плану и по 
У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица  
А младост?... а будућност?...{S} Све се руши, свега нестаде; одоше, кâ прах и пепео, они лепи с 
{S} Познаде главног апсанџију Радисава, с којим је неколико пута пио по каванама, али му се сад 
анове погибије, нема ни једнога човека, с киме је сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, помисли 
 које пресеца поток, угледаше коњаника, с којим су се морали срести.{S} Ђурица познаде попа. </ 
ва.{S} Зато је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S} Ста 
се у гомилу.{S} Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногам 
 уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу.{S} За поповим коњем, в 
 Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате  
 Ђурица одједном. </p> <p>— Хоћу, бане, с такијем соколом, зашто не бих! </p> <p>Испише чашу за 
ту. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне стране.{S} Све то јесте тако као што ви сви вел 
{S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да ј 
} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога краја 
ње не треба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио похару.{S} Ноћас се добро промисли...{ 
 Не мислећи дуго, упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављаше, право у село. </p 
 После испитуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?...{S} И тако све, па мучи 
жај: личио је на звер, коју непрестано, с места на место, гони велика хајка.{S} Због свега тога 
а то ти је!...{S} С једне стране власт, с друге они, који треба највише да ме чувају... куд год 
колико момака, једнако крстари по селу, с намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично на 
а дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друштвом, које им је Вујо спремио, ударише  
. а ја сам све са њима, од детињства... с оцем... </p> <p>— Јесте, синко, знам ја.{S} Камо срећ 
ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво.. 
а лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким страшним погледима?...{S} Нема их, ово су друг 
а што си се здружио с оним зликовцем... с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо главу изгубити. </p> < 
ш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стране власт, с друге они, који треба највише д 
 други се попео и повадио му чворке.{S} С најрадоснијим срцем отрчао је кући, однео своје лепе  
више добијаше изглед обичне трупине.{S} С леве стране груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мал 
ека се живо обуку и нек спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{S} А ти, Станка, ходи овамо. </p> <p 
, мени је право, како хоће побратим.{S} С мојом пушком сигуран сам на сваком месту — рече Радов 
овек нађе нешто, што је дуго тражио.{S} С таквим изразом појави се пред кућом и погледа Ђурицу, 
инудити да му отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огроман утицај на сву околину: сви су  
гу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> <p>— Са свима, брате, па... и  
 га погледа и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то био тамо? — запита га она неким радозналим  
итини С једне стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом ли 
да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо 
га капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. </p> <p>— Није то — рече писар 
 свет!... — виче му Митар, скидајући га с кола. </p> <p>— Свет...{S} Шта свет! ... — одговара Ђ 
 га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да 
 под натисцима хладна ветра, који скида с кровова снежну прашину и засипље њоме другу страну ул 
ири жандарма, стеже му се срце, раскида с... рашири очи... од пијанства ни трага... </p> <p>Сав 
ава и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом тројицом станем пред врата и лупнем јако...{S 
поузданога заклона, а она не може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се одређивати све  
овори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више да живимо, него 
има гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају м 
земљу...{S} Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А 
Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучно. </p> <p>Он јој приђе бл 
рши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. </p> <p>— Чујем — одго 
 </p> <p>— Хајдуци немају никаква посла с поштеним кућама.{S} Откуд се ти нађе с оном девојком? 
/p> <p>— Е видиш, само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> 
ојим добром? </p> <p>— Имам хитна посла с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата п 
а те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </p> <p>— Не бојим се код тебе ничега 
и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и  
же.{S} Тиме му одузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} Одмах зат 
ка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отпасавши м 
 бедрима, за њим Станка са два жандарма с обе стране, па онда још три жандарма и два пандура.{S 
мо према коцу упарађују четири жандарма с пушкама... </p> <p>Све досад, до овога тренутка, он ј 
 развиђава пред очима, спаде она тежина с главе... лепо види и разуме... </p> <p>»Ово је рака з 
на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво 
ред судницом, стајаху неколико луди, па с чуђењем посматраху драму, која се одиграва пред њима. 
о сачека Пантовца на уреченом месту, па с нестрпљењем запита: </p> <p>— Шта би? </p> <p>— Ништа 
су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и не 
та, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудима. </p> <p>— Правите ко пуши — рече он, пру 
еди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица трагове ужасних злочина, мука, уздисаја.. 
ишљајући ни тренутка, Станка прескакута с камена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, кој 
их прође коњаник.{S} То се Никола враћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше главе ослушкујући,  
 га уби? — викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу го 
 чим уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пус 
репастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с напереним острагушама.{S} Сретен, који бејаше напред, 
з помрчине и нестаде га. </p> <p>Ђурица с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац,  
не присете и не поврате. </p> <p>Ђурица с Пантовцем удари потоком, који протиче испод Дикића ку 
д застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини 
 паде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пан 
 и мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.{S} Његова не 
 чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз? — обрте се 
о зло у свима државама... </p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза  
некако чудновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобом, господине, зар моје дете!... — поче да нариче  
, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> <p> 
рица веома благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је да 
— упаде јој Станка у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа. 
; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица 
о не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може онако, з 
 А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? — обрте се једна Јелици Плескоњићевој 
p>— А јесу ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, за 
одговори она. </p> <p>— Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који  
ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад с попом? — промрмља овај незадовољан, јер беше гладан,  
тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште и б 
ац за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом жандарма... </p> <p>— Митре, молим те 
 рањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је прошао  
алога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с празним судовима, па удари опет преко забрана.{S} На  
шким скоком прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним 
рдну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у во 
чем кроз прозор напоље?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди 
је могао склањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му  
сам... </p> <p>Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву.{S} Пред иконом 
љу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике ливаде, с 
</p> <p>— Свршисмо.{S} Пласковчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хај 
 с поштеним кућама.{S} Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. </p> <p>Ђурица уста 
шљива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледавши случајно у  
 добивши никаква одговора од Вуја, пође с Новицом у село, право Матовој кући. </p> <p>»А овај н 
 стајаху пред вратима. </p> <p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње,  
>Беше превалила поноћ, кад Ђурица стиже с Новицом пред колебу у Матову бостаништу, где је од пр 
унише свој успех, јер му се учини да је с оним одговором постигао циљ. </p> <p>— Што ћу их траж 
у, није хтео после похаре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да је посао свршен успеш 
ни, пешаци и коњаници, пролазе рабаџије с пуним и празним колима и саонама, јуре господа на сан 
е, чини му се, осећао присуство човечје с оне стране капка.{S} Полако, тресући руком, одговори  
ненадне појаве Ђуричине. </p> <p>— Доле с коња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом, кој 
о, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи  
о двојица потрче напред и опет се стопе с великом масом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ  
 ја не могу живети без тебе....{S} Море с каквом сам се варошком ономад проводио, ниси јој ни з 
 не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајући по б 
де, осети како јој се срце стеже, па се с неким радозналим подсмехом обрати Јелици: </p> <p>— А 
 она непрестано лебди пред њим, меша се с оним другим мислима и ствара једну збрку, из које се  
туд прети.{S} Не мислећи дуго, упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављаше, прав 
, дрекну: — Доле! </p> <p>Милутин слете с коња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те  
 онако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За јечам?...{S} Разд 
</p> <p>Станка пребледе, али се не маче с места, а он, прибравши се, проговори лакшим гласом: < 
вши да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: д 
му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к в 
 му нестрпељива радозналост не силажаше с лица. — А други? </p> <p>— Радован и Коста добише по  
вересијаша из Београда, који се враћаше с пута по југозападним окрузима.{S} Ђурица га пресрете  
ама? </p> <p>— Са свима, брате, па... и с тобом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја?  
ужасних злочина, мука, уздисаја...{S} И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре м 
ремише пушке и одговорише на знак.{S} И с једне и друге стране понављаше се звиждање, да би она 
ињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стого 
> <p>Он коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. </p> 
ели: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу 
 из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си ми п 
 и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> <p>— Стако, ч 
ајпотребније — рече он, чим се поздрави с Јовом, који се изненади његову доласку. </p> <p>— Нов 
ојасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га обор 
н се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки живот.{S} Његово учешће у оном 
, где ли...{S} А помиловање му не слази с памети никако... оно је једнако уз њега, поред сваке  
— рече писар и махну главом кмету, који с одборницима, пандурима и бировом уђе у кућу. </p> <p> 
ив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурн 
то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се з 
е начетили жандарми, који су се вратили с пута. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1897 
 Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кмето 
чати!... </p> <p>Станка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} После неколико дана она ј 
но...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </p> <p>— Ево руке! — одговори он 
 ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора  
 пуцка: окрени овако, она — цак! окрени с друге стране, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја 
 једној већој завојици, леже у павитини С једне стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. < 
же да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... — муцаше јадник је 
та, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} А 
ом кућом, и на његово питање: шта учини с Новицом, одговори му: </p> <p>— Погинуо је. </p> <p>— 
и пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, неразговетне 
а само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи п 
досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свакога часа. </p> <p>— Е њих 
 кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си 
ити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; 
е његова соба... да нас не може опазити с прозора. </p> <p>— Знам ја, само ти хајде за мном...{ 
p> <p>— Кажем ли ти ја! ...{S} Раскрсти с оним човјеком... знаш?... па да уживамо као цареви. < 
 <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам само који ли је то од његових долиј 
благо, као обичан сељак, који је, идући с рада, срео свога свештеника. </p> <p>— Хоћу ја — одго 
вара има још какво одељење. — Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепљено хартијо 
, па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама и затури је на рам 
 </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у руке...{S} Ослушну... не ч 
и зовну га по имену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обра 
ом, укочен, блед, нем...{S} Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше п 
тира.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола и пође пешице поред старца, а кола одјурише напр 
а скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разне стране) п 
 радите како знате — викну он, скочивши с постеље. </p> <p>Ђурица се сети Новичина савета, па о 
ло тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољно, светлим очима посматра како пурењ 
гледајте своја посла — одговара им онај с пушком, отресајући печен кукуруз и завијајући га у зе 
аше њоме и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу...{S} Исекоше конопце, извадише о 
</p> <p>— Шта велиш, море? — викну онај с прозора. </p> <p>— Зови људе, буди капетана! — викну  
едњих година, носећи у руци послужавник с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена сп 
и.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми п 
ајаше очију од Јуле. </p> <p>— Ја нисам с раскида, ако она хоће... </p> <p>— Не можемо ми трезн 
p>— Море, шта кријем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... </p> <p>— Па не м 
<p>— Мени је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оста 
 ја остављала своју кућу, него да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оном врелом  
у једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драм 
реба још да промислим и да се договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај како било, те је јо 
у да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека  
а се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. </p> <p>— Пожури се, што брже можеш. 
ено гледа зликовца, који стоји пред њом с голим ножем. </p> <p>— Паре дај! — подвикну Ђурица и  
 Предај се!{S} Не гини! — викну жандарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча још брже.{S} У тај мах гр 
а више вароши.{S} Напред јахаше капетан с острагушом о рамену и револвером о бедрима, за њим Ст 
 да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке.{S} Прозор се лагано и опр 
јчино, написа молбу за помиловање, и он с великом пажњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога дан 
 сваки од његових нових познаника могао с поуздањем тврдити, да на души овога плавушкастога вис 
дао.... му његова! — викну Пантовац као с неким правом, налазећи да му је тим причињена хотимич 
нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све  
уги убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... </p> <p>— Зар Новица?... — рече она и трж 
 а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необучен умешао се у гомилу.{S} Ист 
> <p>— Ми смо, наши смо... — убрза Јово с одговором, видевши пружену пушку.{S} За њим иђаше Пан 
 <p>— Само ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо гл 
пре измакао.{S} Младић, који је силазио с кола и распитивао у механама, намести се на предње се 
за њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погледа га право у о 
ћи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне.{S} 
овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’в 
нако... </p> <p>— Шта си окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар са 
дија. </p> <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости својој Вујо пре 
рже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже нож. </p> <p>— В 
гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део а 
 последње време, могао разговарати само с онима, који га чувају... </p> <p>— Немој да се наљути 
 сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. </p> <p>— Славе ти, шта каже, какав изгледа?  
не намере. </p> <p>— Хајде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њима, нећемо л 
 се источној страни, па звизну учестано с прекидима. </p> <p>Не чувши никаква одговора, покупи  
ку и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задовољавајући се његовим обичним опхођењем 
са, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе опет 
руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа лиц 
 га издадоше ноге...{S} Поможе му Митар с једним пандуром, те устаде, па га одведоше до једне п 
ролажаше нико, али се лепо чуо разговор с леве стране, од Јанкове каване, која је одмах до срес 
 — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом. </p> <p>— Знаш... не могу пред онима да ти ка 
та. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у Локву с косачима — одговори дечко. </p> <p>— Колико их беше?  
 се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. </p> <p>— Шта је то? — запита 
а јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу.{ 
илош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је 
од не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом упорношћу.{S} И капетан напослетку безнадежн 
одмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. </p> <p>— Доле ту кустуру! — цикну кмет. </p>  
 се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочит 
дам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље  
 што нисам јуче: пристао да идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... наведе човека на  
</p> <p>Напослетку одлучише да престану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима. 
ро... отуд је поуздан.{S} Приђе прозору с истока, обрте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вад 
асно, као прави деспот.{S} Они, који су с голим јатаганима јуришали на имућне становнике и, као 
у. </p> <p>— А она...{S} Станка, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али напослетку 
 по кривим и тесним сокачићима, прелећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове к 
 рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама и затури је на раме.{S} Ђурица се зачуди: </ 
ж, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са јелом. </p> <p>— У торби су вам на 
 више потока.{S} Сретох једну ручконошу с празним судовима. </p> <p>Ђурица плану и погледа Вуја 
p> <p>— Истину си рекла.{S} Шта ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи, зликовцем, кога може уб 
на, као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако как 
е тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја знам, и знам за 
обра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такву ст 
оји је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем. </p> </div> <div type="chapter" 
ки сто, застрвен чистим, белим платном (с пандурске постеље), а на њему половак шљивове препече 
Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и  
дба, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p 
на коме се појави трома и сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка.{S} Са планине пи 
ећањем, са свима његовим лепим сновима, са једином светлом и слатком страном живота његова.{S}  
 врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се  
</p> <p>Ђурица је имао нарочити разлог, са кога је избегавао поглед Станкин.{S} Свачије друго т 
 <p>У Локви су газдинске велике ливаде, са којих се диже по неколико стотина пластова.{S} Сад с 
слима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. </p> <p>Кад се изређа под за 
фијукну поред њега и одлете у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица.{S} Истога часа загр 
ориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком неприродном силом, коју он никад у себи не пре 
м густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пушком преко крила...{S} Она се не зачуди 
ветли необично лице послушниково, који, са својим дугом и разбарушеном косом, сањивим надувеним 
} Али реците ви мени, драгановићи моји, са чега толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите  
о, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S}  
 крај пута, на једној положитој рудини, са које се лепо види цела варошица са околином.{S} Наро 
Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на село и на све, што му је 
 противности са целим његовим осећањем, са свима његовим лепим сновима, са једином светлом и сл 
Опазио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и досећао се да је то због тога,  
после два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, једнако крстари по селу, с намером  
 не имађаше ни совре ни племена.{S} Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше з 
вога заклона.{S} Шуштање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега они закључише,  
а и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, Којо, са нама? </p> <p>— Па... морам...{S} Вујо тако рече, а  
 се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> <p>— Са свима, брате, па... и с тобом нај 
га...{S} Чим он испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... пра 
огаше сакрити и она обична радозналост, са којом први пут посматрамо свакога човека, за кога на 
ки сељак, кога он познаваше по изгледу, са заметнутом косом на рамену, иђаше средином пута, гле 
орче може да послужи за сваки случај... са њега право у поток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућ 
а, по праговима и уласцима у куће...{S} Са стреха и из натмурено сребрнаста неба сипи и капље с 
 необично дебелом руком иза потиљка.{S} Са планине пирка студен, оштар поветарац.{S} Варош се б 
жио с оним зликовцем... с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, 
 их при повратку застаде први сутон.{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нем 
ad> <p>Блиста се дивно јесење јутро.{S} Са плава чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми 
нином, који је становао у суседству.{S} Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су  
</p> <p>— С киме то, са нама? </p> <p>— Са свима, брате, па... и с тобом највише. </p> <p>— Ене 
ста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради... 
све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте,  
у белу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђурица се свакад збуњива 
морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— 
ве ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} З 
 маса радознала на рода таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница под снажним ветро 
е! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и радознали варошани, д 
у и револвером о бедрима, за њим Станка са два жандарма с обе стране, па онда још три жандарма  
То ти је казао прекјуче, после састанка са Новицом? </p> <p>— Јесте...{S} Претио ми је да ће ме 
од суднице, крај пута, сеђаху два дечка са заденутим пиштољима за појасом и један човек осредњи 
.. </p> <p>— Одистине, зар би ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у село, нег 
ба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њим ниједно злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду д 
напослетку добио тачно извешће.{S} Кола са мртвим Пантовцем очекују се свакога часа, а поједино 
ини било. </p> <p>По подне стигоше кола са спроводницима, писаром и доктором.{S} Народ нагрну к 
 помиловање... </p> <p>— Немам ја посла са судом...{S} Нисам ником никакво зло учинила...{S} Ка 
ицу, он одмах закључи да ће имати посла са великом, организованом дружином, којој је досад био  
 идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми имамо друштва у Смедереву и  
 Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и  
ре... </p> <p>А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажаше по мало дима, гледаше и 
Радисаву, који још стајаше пред вратима са улице. </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозори 
ла најпрече потребе.{S} После се упозна са Тимом Банаћанином, који је становао у суседству.{S}  
а појасом и један човек осредњих година са пребаченом шешаном преко крила.{S} Пред њима гори ва 
аје, јер му никако не силази она тежина са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију н 
сви... </p> <p>Одједном му спаде тежина са груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше још дост 
дуру рече да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како 
 и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим осмехом проговори: </p> <p>— Измакни  
а све механе путом, можете га стићи, па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо... — одговори Ву 
хтела досад погледати, сад се разговара са њим и још како: шали се. »Нишани ме пушком, као да с 
 жудње да проведе мало обична разговора са својим познаницима, он омекша.{S} Кад је, мало пре,  
етко хватао.{S} Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сваку особину чудн 
ише се нагло и на њима се показа Милета са револвером.{S} Видевши зликовце у гомили пред вратни 
у искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... </p> <p>Механџија се беше нешто в 
ча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевицом Станком, која својом драгом вољом иде за ње 
у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p> <p>На вратницама, куда ће Никола 
арактерних особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те испољаваше пр 
ао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га у 
 се рећи, и не имађаше.{S} Једна кућица са даном орања око ње и једна њива у планини — беше му  
ини, са које се лепо види цела варошица са околином.{S} Народ се нагомилао око једнога места у  
адозналошћу, па јој испричаше своју коб са Ђурицом. </p> <p>— Окупила ме Живана пљускати — поче 
ледње средство да буде потпуно поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му искрено, готово наивно,  
је кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац.{S} Узе га у 
лазио за паметно да се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђурица погинути, 
ћеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хладно и одлучно. — А 
досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с оцем... </p> <p>— Јесте, син 
нога необичнога састанка на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрв 
е иза шумарака. </p> <p>А Ђурица остаде са некаквим помешаним осећањем: беше ту чуђења и страха 
е почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнутом руком, укочен, блед, нем...{S} Писар скоч 
исли о положају своје апсане.{S} Устаде са сламе, пође к прозору, који беше виши од његове глав 
рукчије! — узвикну он одједном и устаде са столице, као да се сад нечему присети. — Јест, нећу  
.. хајдемо! — рече она одлучно и устаде са столице. </p> <p>— Чекај, брате, нису још људи готов 
ини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије там 
ти.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах се могло опазити, да је сад В 
ој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаше, како н 
пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од ње 
— Дошла, господине, она девојка што иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да преда Ђурицу. </p> 
јала за одгонетање. </p> <p>Капетан оде са писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља изв 
наших песама, да се напијем хладне воде са нашега студенца... </p> <p>— Да седнемо у странама,  
у.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... </p> < 
аћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби остадоше Ђурица и Станка. </p> < 
 Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за један 
 љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога трњака испод Дикића ку 
ећи јелече од сукна. — Боље што не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, па, како  
овикаше девојке и стадоше да се разлазе са студенца. </p> <p>Станка нарочито заостаде од њих, д 
, истина, обрадова меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави про 
»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио, али 
— Ја сам Станка... чуо си... она што је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... — одговори 
и убоде је.{S} Она сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад  
 па у шуму... </p> <p>— А ова кућа није са улице? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо је напред магаза  
ад не иде преда њ, већ му се приближује са стране.{S} Сад добро чује тутњаву од коњских копита  
 убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, ха 
озвао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од прве кметов 
е у кеси? </p> <p>— Он однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без  
јних пруга и памучне подвезе за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва  
азним путовима.{S} Станка иђаше донекле са Јелицом, па се од потока, што протиче испод Радоњића 
 од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, 
а донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусурати по нашој погодби, али им ти не дај н 
о страшило, које се помаљаше из те таме са подигнутим ножем.{S} То је страшило добро познао и р 
 беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је та 
а хоће... </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Ма 
но досетиле, да се сачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатимо у једној вароши, то одмах 
бори главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним погледом. </p> <p>»Овај готово не крије шт 
нда узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, 
са своје стране давно је реситио рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себи и најтајнију жудњу за  
 изишао на глас због своје велике радње са шљивама и свињама, али се он много више бавио давање 
ен из суда, променили су своје опхођење са њим и пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гл 
чунавање, које мора имати неке сразмере са државном уценом.{S} Али се ипак он надао, неком магл 
p> <p>Ђурица приђе Пантовцу и рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти се досадило, побро, чекајући 
њи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи право у с 
ће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} Само се чувај Матове браће, они ти 
у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше подос 
 наљутимо — одговори Пантовац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече он кресну 
не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варо 
 Девојке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у шибљ 
и гледа некако у страну...{S} Пољуби се са њим, па се исправи. </p> <p>— Силази сад, доста је.. 
 занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </p> <p>— Стражарите ли помало? — пита Ђури 
баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен 
 </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач 
увиде и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, ок 
C24"> <head>XXIV</head> <p>Враћајући се са крваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин и ј 
S} Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати.. 
Шта он ради? </p> <p>— Састајала сам се са твојим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му  
леда сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се  
ен, уплашен, изненађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније н 
клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина право к њему и изручивали му у кр 
ји је ископан у самом кориту речном, те са њега сви радници из потеса носе воду.{S} Одатле му п 
 </p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек  
 ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — рече она и насмеја се весело,  
 </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три поуздане 
S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S} Можда 
 Станкине родитеље, треба видети шта ће са Јовиним укућанима, треба прегледати кућу... </p> <mi 
ом, и уз њих му спремила широке тканице са девет разнобојних пруга и памучне подвезе за дизлуке 
рне авети, која га пече, студени, скаче са постеље... </p> <p>Звекет ланаца суморно одјекну, а  
ложен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче са масном запрегачом појави се на вратима. </p> <p>— Да 
 трећега! — викну апотекар, који сеђаше са Живком Чапљом, пенсионованим писарем.{S} Видећи да ј 
чашу. </p> <p>Стадоше да се ређају чаше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постаде раз 
нас пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чич 
ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о до 
цу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за 
{S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак.  
 на овај догађај.{S} Он подиже главу, и са неким светитељским достојанством погледа зликовца пр 
ица приђе ономе другоме, те се рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, Којо, са нама? </p> <p>—  
ио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, кар 
Шуштање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега они закључише, да горе иду људи  
 је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, картао се, пио и  
а.{S} Он је водио велико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то наставио и са сином.{S} Сва 
 дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне  
 са Ђуричиним оцем, па је то наставио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па  
омилуј нас! </p> <p>Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквен 
је вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за харамб 
1_C8"> <head>VIII</head> <p>»Шта ово би са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи на м 
Кад пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде 
ђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој пр 
аком другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад ок 
д... ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства.{S} Једаред оп 
ији...{S} Отвара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радо 
е на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти 
е мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? </p> <p>— Мо 
иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. </p> <p>По 
и си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив пред  
 Моји људи, који ме чувају, и они, који са мном мећу главу у торбу, добију од њега коју банку к 
ољно. </p> <p>— Па како, болан: пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </p>  
ца, да се онако слатко насмеје и нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кикотање...  
, господине!...{S} Шта су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако п 
а Митом.{S} Пред вече одјурише жандарми са писаром право у Трешњевицу, а Радован таман превио р 
ш не беше начисто ни са самим собом, ни са својим мислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, као  
</p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са својим мислима.{S} Од мисли је он 
синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, к 
еђен труд, па и расходи који су спојени са тим послом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира П 
орист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој може много што шта рећи, што иначе 
 ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш 
над главом стајаше, и он се лако помири са својим стањем.{S} Овај састанак пред судницом био је 
.{S} Иди ти нашем попу, па се разговори са њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те  
ога главног агента из вароши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе«. </p> <p 
у потеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури са наредбама у села. </p> <p>— Зна ли Радисав на који ћ 
у безнадежно махну главом, па се пожури са спремањем.{S} При самом облачењу написа наредбу писа 
то што си хтела...{S} Кад си и зашто си са Ђурицом раскинула? </p> <p>Станка му исприча укратко 
као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му новчаник. </p> <p>— А 
а ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — одгово 
p> <p>— Прво ти мени кажи: шта хоћеш ти са мном? </p> <p>— Ништа, брате...{S} Шта је теби?... < 
и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и п 
орна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p> <p>Другови прођоше забранчић,  
 Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, В 
а био у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, море, ономад грдно обр 
љ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> <p>Станци прек 
упци, који стајаху у битној противности са животом њене околине, који наилажаху на општу (ма и  
е, које би стајало у суштој противности са целим његовим осећањем, са свима његовим лепим снови 
</p> <p>За један часак Ђурица се спусти са високе планине и удари реком, која тече кроз потес к 
се нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њима. </p> <p>Новица и Коста утрча 
е може друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосу 
 својој необичној послушности.{S} Идући са њим, само извуче своју руку из његове, јер јој то ве 
а прегледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тражаху по кући.{S} После краткога тражења к 
 слободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгледаху као најсрећнији тренуци у животу.{S} О 
 и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на поље. </p> <p>Истога тренутка грмну пуш 
.{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са мном«. </p> <p>— Па добро најпосле, кад ти је он каз 
Напослетку власт дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимајући још ствар озбиљно, посла к 
а за себе. </p> <p>— Стој! — викну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај ци 
} Не знајући шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Радовану. </p> <p>Пантовац 
бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан план 
 говори Марко срдито, узимајући гарабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад ј 
а чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. </p> <p>— Па... кад није друкче, оно... нека 
о тешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> <p>— Са сви 
ко ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. </p> <p>Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ћ 
аше половину прозора, па извади цео рам са хартијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би сваки оч 
и Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Т 
 мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, 
 ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, не брини се ти.{ 
но, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са њим, ти иди напред, па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Ш 
вољавајући се његовим обичним опхођењем са њом, Станка се сва предала својим мислима, у којима  
ш више прибијаху једно уз друго, али им са лица не силажаше она суморна брига, онај опрезни, не 
а нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољега, проклетница једна 
ом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, с 
.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме,  
ску конђу, убрађену црвенкастом марамом са белим цветићима.{S} И више се ничега није сећао... < 
— Да ниси писнуо!...{S} Овде је капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш. </p> <p>Јовове  
 друго што је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не м 
одаде она, сагињући се да дохвати камен са потока... </p> <p>— Хајде да се измиче! — проговори  
, а ако се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега затвори.{S} Једном пандуру рече да од 
шака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угибаше се под т 
главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: </p> <p>— Истину си ре 
<p>Наједаред зачу се тихо, као сан, као са другога света, куцање о капак на прозору.{S} Ђурица  
 главе, посматрајући све пред собом као са неке орловске висине.{S} Очи му беху црне као угаљ,  
руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.{S} И затим му падоше у оч 
та да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од реда...{S}  
 Неко им потказао да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пред вече одјурише жандарми са писаром пра 
е завуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту пред кућом.{S 
 учинила први корак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека з 
 </p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само светњаци пред честим паланачким  
Матова? </p> <p>— Мучила се зимус много са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} 
зио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам...{S} Знаш, оно 
ма необичном друштву.{S} Упозна се брзо са свима женскима, а једна му постаде блиска, веома мил 
еме. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито падаше у очи це 
држа, јер му беше тешко да остане овако са њом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се д 
о с твојим људима, па да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — рече му она. </p> <p 
ји нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио пра 
— Предај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. </p> <p>Ђурица окрете револвер и на 
капетаново, које се никако није слагало са њеним душевним стањем: она иде на оно последње, на с 
која прелази преко потока, и спаја село са потесом.{S} Саже се под један трн и стаде да чека.{S 
е на Корушцу, док не видите шта је било са потером, па онда идите право Штуловићу. </p> <p>— Хо 
 Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини како зна,  
 а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p> <p>— Овуда се мора трчати; нема шале  
> <p>Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама.{S} На перилу — повећем виру на реци — скуп 
.{S} Сунце се претворило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се 
е и право душевно задовољство, помешано са побожном збиљом, сија на сваком лицу...{S} Само Ђури 
 знао откуда су те коже, ну је, заједно са целом кућом, пробао печења и јаније, зготовљене од д 
ви тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту, као да и њега инте 
општинским пословима, а остали, заједно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и полегаше на меку зел 
ло обично: виђа се и разговара слободно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и св 
беше седети овако и разговарати се лепо са најугледнијим човеком...{S} Та он је, у последње вре 
 се јако спава...{S} Видиш како он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава... он има још да жи 
 <p>После неколико минута врати се Мато са секиром у руци.{S} Прилазећи поњавама, он опет зовну 
неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи догађаји принудише 
ојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са пандурима, кметом, бировом и два одборника.{S} Ђуриц 
 тањири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом. </p> <p>Уђе капетан у собу...{S} У 
ах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па  
.{S} Он је све преко мене водио договор са пандурима из среза... </p> <p>— Добро, ми ћемо се ра 
енутка нешто груну на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... </p> <p>— Пр 
, а преко рамена пребаци му широк кајас са наређаним мецима.{S} Пантовац узе само пушку и нож,  
опшивене црним гајтаном, и велики тунос са кићанком.{S} Тако одевен дође на крстоноше. </p> <p> 
ади по њивама.{S} Спаде му велики терет са срца, нестаде онога вечнога страшила, што му над гла 
 не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачуне са друштвом.{S} 
пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са јелом. </p> <p>— У торби су вам нагарављени пешкири  
ко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... иза њега негде, где  
новници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и досећао се да је то 
стадоше да ручају, причајући о догађају са Сретеном. </p> <p>После ручка донесе Станка чутуру в 
S} Па као што ’но курјак, кога потерају са свих страна, тражи најгушћу шуму и завлачи се у непр 
а време првих састанака, упознао Станку са својим хајдучким животом, испричао јој много о Вују, 
ле. </p> <p>— Хм, богме ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је паксијан...{S} Мучно да  
аже уз дувар испод прозора, подиже руку са револвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозор 
д собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну  
ми га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати с 
а приђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, која заклањаше половину прозора, па извади 
еш — рече Ђурица и исприча своју намеру са Станком. </p> <p>Свештеник се и уплаши и наљути, кад 
, Ђурица окрете, према ранијем договору са Новицом, кроз јагњилски потес, домишљајући се како б 
ак пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може други?...{S} 
ећу и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постеље и миндерлуком, а на средини стоји округа 
 и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове  
овац, мало наквашен, па, видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побр 
и је оно јаловица и јагањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одгов 
да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Мислил 
д љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим кос 
 врата. </p> <p>Замало стиже и Пантовац са Симеоном. </p> <p>Врата на уласку у двориште беху за 
синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из све 
е ушла Станка, те их закључа и узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам будити.{S} Причекај 
ену и поругану главу... да ми се смејеш са другима, кад станем лутати као обешчашћена прогнаниц 
 држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилском забрану, знаш онај ви 
осле ћу ја кући. </p> <p>— Зар ти нећеш са мном? </p> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да  
урицу. </p> <p>— Чудо то?..{S} Ти живиш са њим. </p> <p>— Казаћу ти на само све... </p> <p>— До 
дам, а ти тражиш девојке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ја шта си ти мислила? — одговори он, 
 себе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац 
 ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите сви.  
>— Ђурице, ево ти мајке, да се опростиш са њом... — вели му писар. </p> <p>»Мајка... откуд она  
" /> <p>Тек увече стиже капетан у варош са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку је оставио код оц 
перације« врше што пажљивије... </p> <p>Са таквим појмовима о моралу Ђурица је ступио у свет.{S 
ик, окупио се велики број сељана, читав сабор...{S} Највише их је из кленовичке општине.{S} Сас 
а само њега, виновника овога необичнога сабора...{S} А он се затурио у колима, накренуо се у ст 
м. </p> <p>...{S} А на великом студенцу сабрале се девојке, па ћеретају и причају једна другој  
јица испуњених веселим народом, који се сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... </p> <p>Ђ 
ог апотекара. </p> <p>— Батали, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спре 
ан... </p> <p>И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа как 
есетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав твој... </p> <p>— Није он ни мени давао више — одго 
о сеђаше у свом куту непомичан, укочен, сав удубљен у своје немо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисл 
 Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете 
својој осрамоћеној, исмејаној кћери!{S} Сав свет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати ши 
> <p>Станка не могаше више да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино, бурно и заносно  
и тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти с 
и.{S} Стадоше да му дршћу руке, задрхта сав...{S} Једва се сети револвера...{S} Истрже га иза п 
веђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угледа како оно страшило нео 
 </p> <p>— Како, море... дигоше на тебе сав свијет. </p> <p>— Да није потера? </p> <p>— Ноћас с 
љена, закон је извршен! </p> <p>Кад оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив 
е разлеже страховито врискање.{S} Ђорђе сав претрну, па одлучно проговори: </p> <p>— Ако сте до 
ет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа.{S} Да 
м затворе манастирска врата, онда им је сав труд узалудан.{S} После краткога времена зачуше пре 
и. </p> <p>— Јок ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да по 
е снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаше више о п 
Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом провођењу, налазећи да та 
ад се нашао пред стварношћу, изгубио се сав.{S} Само зна једно: да је могао унапред осетити све 
 нестрпљиво очекује писар Мита, који ће сав догађај испричати онако, како је у истини било. </p 
неме и дуготрајне тишине, којој се беше сав предао.{S} Истога тренутка, кад се врата почеше отв 
а и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме или  
ајавати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови.{S}  
 нестаде.{S} Сиђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли.. 
тако огромна, и у том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S} Требало је одмах пресе 
е ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан планински ветар зањиха ли 
врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико 
у, господске околности, па им се предао сав, не бринући се о крају свега тога. </p> <p>— Море,  
им и тешким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна мисао у гла 
довољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган 
очи... од пијанства ни трага... </p> <p>Сав народ угледа на њему право самртничко, зелено бледи 
{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. 
во. </p> <p>Упамтио је последњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тог 
остеље. </p> <p>Ђурица се сети Новичина савета, па отпоче благо: </p> <p>— Немој, брате, да се  
, каквим било начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити м 
 би се што пре уклонио од свештеникових савета, који му веома тешко падаху, пренесе разговор на 
.. </p> <p>Такав беше једини пријатељ и саветник Ђуричин. </p> <p>Једне недеље дође му Ђурица р 
оћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветника...{S} Истина, ја и заборавих да те питам: зна 
се врати међу њих. </p> <p>— Па знаш... саветовао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, не 
од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветника...{S} Ист 
дном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја само знам да м 
 старац последњи пут прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, к 
 на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. </p> <p>— И 
е о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </p> <p>Одмах затим пођ 
зе дувањару и предаде је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Би 
ца, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цигару.{S} Његовом почетничком самољубљу веома ј 
-ха! ... — одговори Пантовац и стаде да савија цигару. </p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Јово два 
или се тако њему чинило, тек он једнако савијаше руку, машући њоме десно и лево. </p> <p>Кмет г 
а лежаше Станка, обрнута лицем к земљи, савијена, као да се сама наслонила на лактове, па сакри 
ли унапред о томе.{S} Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша узнем 
ја се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње осећање. 
дморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у густ шибљак и поседаше једно  
ржава гвоздени ланац на ногама. </p> <p>Савлада га пиће сасвим... </p> <p>Жандарми се испретура 
ећ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину самовољу.{S} Видели су да је то необ 
росав, који је остао да дежура, уморан, савладан пићем, наслонио главу на сто и заспао...{S} Ни 
ворица... начини се гужва, гомила...{S} Савладан је, побеђен... </p> <p>И мозак, и срце, и крв, 
и душевном и физичком умору, који га је савладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па не брини! — одгов 
ноћи стиже пред среску кућу.{S} Умор је савладао јако, али она не стаде, не предахну...{S} Прођ 
 леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива...{S} Узима попину рук 
...{S} Устани, Ђурице... — вели Митар и сагиње се да му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако 
, моје дете, па пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу испод шљива.{S} Кад стиже пред врат 
жем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са потока... </p> <p>— Хај 
Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хај 
енкасте?...{S} Ђурица их је само једном сагледао, кад оне не беху управљене на њега, и више их  
ваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: </p> <p>— Хе 
ху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена и забринута лица, оборише глав 
м то сто пута помислио, али опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим  
ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} Сагнувши се над њим, повуче за покривач и зовну га по и 
и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, једре обра 
ега.{S} Очи јој севаху као живи пламен, сагореваху....{S} Она се исправи и погледа га право у о 
и, и тамо спази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту искочи из 
мо очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо целом својом страховитом т 
ад тек разуме шта значе руке за човека, сад тек поима њихову праву драгоцену вредност. </p> <p> 
 у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} 
амо да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру с 
подоста, Вујо га заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и п 
а један сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим.{S} К 
ају и да се наразговарају. </p> <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта ве 
стим правцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрсти 
 миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.{S} Тиме му одузе могућност да се ма с  
на, која га није хтела досад погледати, сад се разговара са њим и још како: шали се. »Нишани ме 
...{S} Шта је теби?... </p> <p>— Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из је 
отвара нов поглед на свет...{S} Срећом, сад је заборавио на своје околности, иначе би му ово но 
 осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе руке за човека, сад тек поима  
да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, потпуно његова, и да се више неће од ње рас 
 промукао глас: </p> <p>— Ево ме, Перо, сад ћу. </p> <p>Одмах затим појави се на вратима баба М 
 Опет ће се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код В 
а товар жита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није 
ни, којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица« приближи муњевитом брзином и, као н 
е што се чини невешт старом познанству, сад ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао по 
ити... онако без ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у  
ади његову доласку. </p> <p>— Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар н 
та буде«... </p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо да се разговарамо о послу — рече Вујо, прила 
шевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо 
а тамо ништа.{S} На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се. < 
и кажем. </p> <p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме остави, а после... </p> <p>— Па добро, брате; ал 
д потере. </p> <p>— Где сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси мог 
Да убију... мене!...{S} Да бежим!...{S} Сад сам откован, слободан... само да тргнем конопац, шт 
а сваки прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе дру 
ао!... пропао!... робија... окови...{S} Сад одмах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо к 
и, само да беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао;  
ћање, које их је бацило у загрљај...{S} Сад се место њега јавило неко ново, грубо и необично... 
ш више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису о 
! </p> <p>— Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко Јеловичких планин 
е диже по неколико стотина пластова.{S} Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подиг 
е повишена одмах после оног убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ће 
Сима, који непрестано иђаше уз њега.{S} Сад је био присебнији и одлучнији, није га потресла про 
други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте какву сте уцену добили за главу  
>— Добро те њој ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то мо 
 одаваху, док она беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху једно уз друго, али им са лиц 
.. — рече она и трже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чувати оне људе, који су њу ч 
лазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. </p> <p>Ђурица изи 
S} Хтео сам се после изести од муке.{S} Сад је све друкчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, д 
 док не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја с 
а њ, већ му се приближује са стране.{S} Сад добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га  
хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ....« — помисли он и хтеде д 
о у слух, кад се куцање опет понови.{S} Сад је, чини му се, осећао присуство човечје с оне стра 
даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав твој... </p> <p>— Није он ни мени дав 
 <p>— Само једном, кад сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш 
нак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти кажем... </p> <p>Ђурица се изненад 
враћати, јер је овим зарадио куршум.{S} Сад ти знаш како ћеш... </p> <p>— Не бригај.{S} Играће  
под куће па отуд оде право у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег 
а хајдуку други, много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати  
е безазлену и срећну младост провео.{S} Сад му све изгледаше друкчије.{S} Тужна и сетна усамљен 
 смо га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — рече један од људи. </p> <p>Ђурица се  
је изгледало онда, док се помишљало.{S} Сад, кад се нашао пред стварношћу, изгубио се сав.{S} С 
ад стигоше потесу, беше већ свануло.{S} Сад се морало ићи чистином, јер поток, кривудајући кроз 
цим каменом одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад нас ти поведи на ону страну, где није његова соба.. 
сигура себи и своме другу будућност.{S} Сад му живот беше милији но икада, а опасности се нагом 
аса, одакле истрже мали оштар ножић.{S} Сад би могао убости противника, али су му руке више лак 
ких кошуља, угледаше и понеку пушку.{S} Сад није било сумње да су опкољени потером.{S} Остаје и 
 Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« </p> <p>Напослетку одлучише да п 
ам указ, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа капетаница прве класе, кажем ја, а она:{ 
p> <p>— Јеси ли спремио какав посао?{S} Сад нам свима треба.... </p> <p>— Треба, истина је.{S}  
еших што слагах — стаде Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу н 
му руке, пошто му прво повади оружје. — Сад седи лепо, па ми испричај све како ти је казао да м 
омисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«. </p>  
леда је оштро, кад му она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. </p> <p>— 
оји од страха једва стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа. 
 Добро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: 
ратни план«. </p> <p>— Децо — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао.{S} Ако га изврш 
и чељад напоље и држати Јова. </p> <p>— Сад пазите добро! — рече им капетан, и ако није било ме 
виле се тамо и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умрем. </p> <p>— Море, живећемо, Стале! 
 се где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десетом округу.{S} Склонили 
атићу ти, чим стигне кукуруз. </p> <p>— Сад паре или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да 
ознају га деца, кад ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! — вели један кадровац. </p> < 
е, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја 
ога то? — запита Ђурица живо. </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он 
ани, дијете, испеци нам каву. </p> <p>— Сад ћу, не улази овамо!... — одговори отуд женски глас. 
 запита: </p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док о 
ја у мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ сад, па жури. </p> <p>Ђурица окрете у шуму, али чим се  
а?...{S} До сад нисам никад боловала, а сад... све једно!. ..{S} Трчала сам, журила сам се мног 
осле ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — проговори она после к 
ило онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је ви 
 бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напада  
узе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} И 
?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море, играју преда мном кâ на т 
ера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не 
је село као једино поуздано уточиште, а сад му прва опасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго, уп 
ош су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла  
е. </p> <p>— Све ћу ти сутра послати, а сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док н 
 <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; 
ове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно;  
} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с т 
зразложној нади проживео је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле с 
сазивала побожне хришћане на молитву, а сад се употребљује само на литијама. </p> <p>Момчадија  
е срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако уд 
лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке...« </p> <p>— Опет си се зам 
о осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам...{ 
сутра и прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога ча 
и ништа и не знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта 
 мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му ј 
и светлим мислима о својој љубави.{S} А сад, одједном јој се приближи та злокобна слутња, а она 
иквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се с 
 са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите сви. </p> <p>Поседаше сви, као по команди, а 
ао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши,  
сам намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После не 
па с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица  
. </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново осећање, 
си чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p> <p>Станку  
 пут куповали сведоке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се др 
ко ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи савет 
 — прошапта она тихо, не дишући, као да сад тек очекује прави одговор, од кога јој зависи све.  
 Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним вар 
 </p> <p>Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као 
оливена крв: напротив, он се спремао да сад тек засуче рукаве и почне прави посао. </p> <p>— Си 
а и даде их Новици. </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми кажи.  
 да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p>— Е ви 
p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед 
! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и нека мучна зебња обузе јој душ 
и узе је за руку. </p> <p>— Ова девојка сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не 
аво к њој.{S} Али на њиховим састанцима сад нема оне веселе, непомућене и безбрижне среће, којо 
чела досећати неким речима твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник многе људе упропастио 
е да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се 
</p> <p>— Зар ти остави хајдуковање, па сад вребаш девојке? — рече му она слободно, смејући се  
ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим сам 
ишта.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш 
ојима су предвиђени разни случајеви, па сад безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше 
едном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </p> <p>Чиновник плану.{S} Изненади  
м само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, савету 
бични гласови о Ђуричиној храбрости, па сад ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој сам 
тку. — »Видим да се приближује крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су најпоузданији моји људи поч 
у очи? </p> <p>— Ја ти рекох једном, па сад то остави — одговори Ђурица, а очи му плануше нерво 
асе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружнога...{S} Је ли то на реду?...{S} Море, ср 
оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна добра мати,  
ио!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p> <p>Станка се прену, рашири очи 
машка, извео кмета, те оценио потру, па сад продаје крмачу.{S} Људи, позвани позивом, дошли да  
 раније знали? — Богме ће то бити... па сад продужују старо познанство.{S} Јест, то је.{S} Али  
ко он рече — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Богме 
 не сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; 
а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!...« </p> <p>Беше превалила поноћ 
ли те они наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради  
е и нашао на сваки прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу.. 
лико ти је обећао? </p> <p>— Сто дуката сад, и после да се јавим за уцену, па од тога новца њем 
ајвише оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а она не мо 
 дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: л 
.. </p> <p>— Подај им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војк 
, само да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо испричај... то што си хтела...{S} Кад с 
 да каже, а попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу. </p> <p>Ђу 
 их наслонише на рагастов... </p> <p>»Е сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад је  
део тако важну околност. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице нијес 
и му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. < 
а.{S} Ко на то не пристаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете одавде, не може се више врдати. </ 
ху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у  
урицу.{S} Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији то 
му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације нема шта чекати...{ 
Опет се зачу звиждање. </p> <p>— Шта је сад? — рече Ђурица, заклањајући се и одговарајући на зн 
ндује туђом главом... </p> <p>Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било на 
рте и седе на столицу. </p> <p>— Где је сад Ђурица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем селу...{ 
а наредио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је она код  
а га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> <p>— Готов 
ну, чим осети опасност...{S} Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам  
</p> <p>— Тако, соколе!{S} Оружје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у гла 
ати... није нам првина.{S} И капетан је сад промењен, овај је нови опак... </p> <p>»Ово он сад  
— па да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где си био целе зиме? — запита га В 
дмах пређе на главно. </p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутало,  
г ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла.  
ћемо те препоручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи м 
кву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад требало доста времена да се поврати од умора и да х 
 навише и погледа Митра...{S} Све му је сад јасно... </p> <p>— Дигни ме — вели му загушеним гла 
вара поглед на село и на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Не може сит да се наг 
овој прилици неумесно; осети да он није сад онакав, какви су остали људи.{S} Јанко га ћутећи ув 
ло, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке...« </p>  
а од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђ 
умови, па све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мора 
мисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} Новиц 
д?... </p> <p>— Морам ићи.{S} Остави ме сад, молим те! </p> <p>— Немој, болан.{S} Што?{S} Седи  
ри Ђурица слабим гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На северној страни собе, у к 
а...{S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад  
 па... и с тобом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право 
хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у главу!... — одговори Ђурица тако н 
е на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би се дига 
м сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. </p> <p>— Па.. 
одједном и устаде са столице, као да се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепц 
иш, оставила све... </p> <p>И као да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка принела,  
ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад путује, док спавају господа полицајци! ... — рече о 
ао и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства.{S} Једаред опази да се легу чворци  
час пред његовим очима изређаше, али се сад сећаше само Николиних речи и последњега свога дела: 
ла онда? — запита он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере. < 
се зимус много са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази далеко 
 дуго, упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављаше, право у село. </p> <p>Сунце  
ао своју будућност!...{S} Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло...{S} И зар се 
еколико пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од самога ђавола.{S} Нарочито му 
идећи ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је нат 
.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, ш 
антовцу и другим својим сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Станку не изненади ништа што виде  
реполови добит, опет му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио.{S} Јатак му показа трг 
, проговори неодлучно: </p> <p>— Можете сад говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то м 
да ми оставите чељад на миру.{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђу 
н печен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печена зрна и баца 
и сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жб 
стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га овакова,  
т’.{S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ова м 
а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече 
а — одговори она. </p> <p>— Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, к 
и хладније и одмереније. </p> <p>Куд ће сад? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а то  
наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у дру 
ном престаде ватра... </p> <p>Шта ли ће сад?...{S} Ђурица се издиже полако на прсте и погледа н 
Новичине. </p> <p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном. 
 лево, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: </p> <p>— Лези!{S} Лези! </p> <p>Ста 
есело: </p> <p>— Даска! </p> <p>— Лакше сад — рече му писар — пази да опкопаш полако. </p> <p>К 
ца, који му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан...  
 тако мали, да је мало што разумевао, и сад се сећа само као кроз сан...{S} Мајка му обукла нов 
ети се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству 
у врх...{S} Још неколико тренутака... и сад се види како она група у средини необично иде, као  
м угушио онај стид од себе сама...{S} И сад му се ређаху и понављаху у памети сви јутрошњи трен 
атити, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никол 
ичему... рекао је тада сам у себи.{S} И сад се сетио чворкова... </p> <p>Али је опет, још јаче  
отле чињаше необично и примамљиво.{S} И сад јој се онај пређашњи живот чињаше сјајнији од сунца 
оне тамне, неразговетне слике, што га и сад необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глави. 
ших села... још синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли сви право овам 
траховало се, намучило се...« </p> <p>И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњ 
пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоћену, 
одно, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мора  
е данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, с 
оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S} А 
 последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете убити? </p> <p>— Јок, не море још — одговори 
 себе и свога дужника. </p> <p>— Остави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за 
вде.« То је све... </p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{ 
јеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало 
са њим, па се исправи. </p> <p>— Силази сад, доста је... </p> <p>Ђурица сиђе, окрете се око себ 
о и сигурно, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па ћемо се после заложити и ра 
га звука ни покрета... </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станку.  
врћући се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад вели 
 Ђурица. </p> <p>— Можете ме убити, али сад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — викну Пантовац 
ати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеж 
ој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, па ст 
аље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободније и отвореније, но на скупу... < 
де далеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је то н 
от, синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и 
ако зна, само нек пази на људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо посла пред њега човека, к 
ко, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу 
во срце не би се само покварило.{S} Али сад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако 
мени давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба м 
сваке мисли му и покрета... </p> <p>Али сад, кад угледа она четири жандарма, стеже му се срце,  
 примио од Никетића?{S} Паре овамо, или сад гинеш! — викну Ђурица. </p> <p>— Можете ме убити, а 
ебе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овог 
укама сви његови планови.{S} Него да ми сад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш к њему 
рици. </p> <p>— Море остави ме, није ми сад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у 
 И ја нешто сад разбирам.{S} Требаће ми сад повише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро 
оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна... може још доћ 
 леђа целом свету, па нећу се шалити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље пр 
ђе, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу  
пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледа 
у: </p> <p>— Не звонцај ми ту, док ниси сад добила што тражиш! </p> <p>Станка пребледе, али се  
и почне прави посао. </p> <p>— Симо, ти сад окрени десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу 
нуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало хајдукујеш? — рече старац, посматрајући га  
 знам... добро! — одговори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, 
, да се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам  
 </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледа 
ао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ип 
би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Постоја још мало на своме прозорчићу, па, 
нуше очи задовољно. </p> <p>— Што ће ти сад паре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, то знам.{ 
.. </p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти  
его да није куд отишао послом.{S} Он ти сад води трговину на своју руку. </p> <p>— Истина? ...{ 
изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледати сад — одговори Радисав.{S} Он је већ у другом округу. < 
тање пресуде. </p> <p>— Ћути, не сметај сад... чита ти се пресуда — вели му Митар. </p> <p>Прес 
, али је кмет прекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{ 
ју и гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, још суморнија...{S} Повија се у напр 
њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних м 
кајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази пре 
ибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад откриваше стид и срамоту његову... </p> <p>»Шта ми  
 Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — реч 
ло? — викну он, кад је опази. — Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова  
 знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву з 
нас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и  
сли под утисцима оне плашње. — Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са љ 
ишта не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гл 
огнем сад на повратку, ако ли не могнем сад, онда после, пошто му предаш новце...{S} Мени је ст 
азао ми је да те убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не могнем сад, онда после, пошт 
 мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам наместио мо 
и главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни  
ане. </p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво. </p>  
ан је пусник!...{S} Мислим, знаш, да он сад, после Радованове погибије, нема ни једнога човека, 
н, овај је нови опак... </p> <p>»Ово он сад мене плаши — помисли Ђурица — само да му робујем, а 
а пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем. </p>  
у, брате, хоћу, молим те... ево на, ево сад... — муцаше он, вадећи рубац испод појаса, али му н 
а да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... — муцаше јадник једнако, претурајући руком по по 
 ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До сад нисам никад боловала, а сад... све једно!. ..{S} Тр 
 и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} 
ачуди.{S} По своме поимању, она није до сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одгова 
 душу неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, које му отвара нов поглед на свет...{S} Ср 
 препороди, ули му неку непознату му до сад снагу самоодбране, коју он никад у себи не претпост 
грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад  
дговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитивати за његове планове, обрте се одмах и оде 
р и причу. </p> <p>— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега  
т, без устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи то страшило, онда... онда ће бити 
овога тренутка, он је оно, што је имало сад да се изврши, сматрао као нешто што је још далеко.. 
</p> <p>— Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} После на 
 над потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са стране.{S}  
 </p> <p>— Добро... како хоћеш.{S} Само сад не могу... </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се  
одаду своје главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече Ђурица бледећи, осврћући се плашљиво око се 
беше прикрио Новица. </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече он. </p> <p>— Чек’ да наместим твој покрива 
о већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш  
 <p>— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њега немој.{ 
ј Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђ 
ах промене улоге... </p> <p>— Како ћемо сад, кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћато? < 
руге учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је лако.{S} Овај ће проказати остале. </p> <p>— Хм, 
о и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њи 
азала за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћем 
>Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље?« А 
ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрн 
 му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што то сад? </p> <p>— Тако... виђећеш.{S} И кад се на прољеће  
 пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно седе.{S} Само би један миг б 
ити све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак. </p> 
илику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад разбирам.{S} Требаће ми сад повише новаца, па ако и 
љуби овај свети крст...{S} Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гла 
S} Подај и њему половину од добити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без 
ми морам дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи без педесет«...{S} У таквим ми 
 <p>— Ђурица...{S} Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! </p>  
ели да може. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи 
ава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао уморна човека, коме се јако спава...{S} Видиш к 
 својом страховитом тежином и — како му сад изгледаше — смлавио га, уништио...{S} Није могао да 
 понови он своју стару лозинку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче  
ино осећање беше му пријатно: што су му сад руке слободне.{S} Уводећи га у затвор, одрешише му  
коме душа заснива своју радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба...{S} Д 
јој женски, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је о 
 Јест, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... п 
>— Е, сад морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док 
каква песница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни гл 
лио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пак 
, али не зна закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђ 
оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме  
ена прогнаница!... </p> <p>»Али како ћу сад?...{S} Да га убијем својом руком... не могу, нећу.. 
а... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима 
мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам ј 
а гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату.{S} Дакл 
е тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледавши још једаред Ђурицу 
> <p>— Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце? — запита Ђурица, 
 па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад с попом? — промрмља овај незадовољан, јер беше глад 
се зачуди: </p> <p>— Шта је?{S} Куд ћеш сад?... </p> <p>— Морам ићи.{S} Остави ме сад, молим те 
 Ха, снахо, душу ли му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више о 
љ. </p> <p>— Што ћу их тражити, кад још сад имам на сваки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја не  
 живот после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} Док сам ишла за њим ка 
е мере, да се засити, занесе... </p> <p>Сад је већ постала провидна Новичина намера: он је желе 
уката, која је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну 
зачуђено, не могући појмити шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, беху оваки ист 
гме!{S} Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником 
 са својим мислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све т 
есан прелом у мишљењу и осећању, тако и сада, после ових бурних и необичних догађаја, који се н 
з ове срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој може много што шта рећи, што иначе не би  
буњиваше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала је ради чега је он води, а 
 се могло лепо живети, само да беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; р 
м.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово »нетицање ничега« продужи што  
рва питања и узвици, који су обично без садржине, Ђурица одмах пређе на главно. </p> <p>— Како  
човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га погледа благо.{S} Приђе му  
кога. </p> <p>Пантовац, као чудећи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу.{S} Његов поглед  
д није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. </p> <p>Одмах после венчања нађе неколико поу 
 стаде да чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном вод 
еко потока, и спаја село са потесом.{S} Саже се под један трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји  
чна цев покрете се... </p> <p>Ђурица се саже уз дувар испод прозора, подиже руку са револвером  
или јој ради срце... </p> <p>Капетан се саже, наслони ухо. </p> <p>— Жива је, ради јој срце.{S} 
на ми... удовица јадна — одговори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричи 
десет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко с 
 дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се 
у оне чудне, заносне очи, што опијају и сажижу као ватра... </p> <p>— Казаше људи што дођоше из 
која је, док није црква набавила звоно, сазивала побожне хришћане на молитву, а сад се употребљ 
 </p> <p>— Отварај! — викну она гласно, сазнавајући умесност свога захтева. </p> <p>Опет зашкри 
вац једва жив побеже...{S} Јуче, чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше. 
з њих је севао такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који би ос 
чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, п 
 ти мени свакад да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене т 
 готово наивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљи 
 по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где  
стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђуро... ето м 
внуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за руку и уведе  
као да се сама наслонила на лактове, па сакрива лице од некога...{S} Митар је полагано преврте, 
и својој будућности, која, истина, беше сакривена од очију јој, али први знаци беху тако непово 
случајно погледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, која га 
лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна нек 
 га пажљиво разгледа, држећи једну руку сакривену за леђима. </p> <p>— Чији си ти, море? — запи 
своје намере.{S} Ради тога Новица ће се сакрити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричиној. < 
 оштро, али се иза те оштрине не могаше сакрити и она обична радозналост, са којом први пут пос 
и Ђурица забринуто. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго сел 
милама, радознали и буновни грађани.{S} Сакупи се велики збор пред канцеларијом.{S} Капетан раз 
сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату.{S} Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишчита апоте 
лице замрачи. </p> <p>— Ако си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш ме 
ења, никоме није поверавао своје тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати 
ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S} Морам се томе домис 
диш, само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти 
<p>— Како нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови  
е немој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од г 
знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће  
истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно време. </p> <p>— Кад буд 
аже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да  
за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио је чохани јел 
 цело село... </p> <p>— Знам, због тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станк 
е гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не вол 
н и би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље причати. — Једна све окупила око мене, па 
 сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. < 
 зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, па т 
ају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели кад стара 
м, не смем да мислим...{S} Само знам да сам пропао, пропао сасвим. </p> <p>— Па што онда веза о 
о се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш дозна 
ако: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пус 
а си окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само  
ешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чи 
ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради Вујо? < 
ене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. </p 
{S} Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих људи«... </p> <p>— Новица!  
право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, први пут у 
најући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно,  
ао и радовао? — Ничему... рекао је тада сам у себи.{S} И сад се сетио чворкова... </p> <p>Али ј 
ва овом женом?... </p> <p>»Истина, онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће б 
повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне! 
ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао 
неко испред каване. </p> <p>— Молим, ја сам се пре абоновао — одговори апотекар. </p> <p>— Дајт 
 познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони 
а, своје па своје! </p> <p>— Знаш... ја сам мислио да накупим много новаца, па да побегнемо нег 
поверљиво шаптати. </p> <p>— Знаш... ја сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А ш 
..{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па сам 
-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. </p> < 
Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њега оставила све... осрамотила се, те не смем 
ре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек зимус почела досећати неким речима твог оца, 
} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као ха 
>— Како ништа; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с к 
/p> <p>— Махни се тога, најпосле.{S} Ја сам ти само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја  
ко.{S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно  
мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брат 
> <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побегао, јер не знам куд ћу: ја 
 научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду в 
Да није каква варанција... </p> <p>— Ја сам Станка... чуо си... она што је са њим. </p> <p>— Аа 
који стајаше под прозором. </p> <p>— Ја сам...{S} Симо. </p> <p>— Шта је, Симо? </p> <p>— Панто 
овека близу себе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, Ђуро, од Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђ 
 Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. </ 
Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, ск 
Нико ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с оцем... </p> <p>— Је 
вети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са  
и долазити — одговори му Станка. — А ја сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не см 
веру му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџиј 
ам, господине, он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што је те 
им ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ја о 
огао — обрте се учитељ апотекару — и ја сам учио онолико, колико је кадро било једно сељачко им 
и, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, али опет некако сагнем главу  
ам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S}  
...{S} Шта он ради? </p> <p>— Састајала сам се са твојим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме 
вала, а сад... све једно!. ..{S} Трчала сам, журила сам се много, само да стигнем на време. </p 
S} Волела сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље него оца, учинила сам све што ј 
рате, ништа нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета 
!...{S} Шта је то смрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хладна...{S} Пос 
а делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље н 
бих, кад би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} 
м га боље, много боље него оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>» 
.. све једно!. ..{S} Трчала сам, журила сам се много, само да стигнем на време. </p> <p>— Е сад 
Састајала сам се са твојим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ћ 
м окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо 
— Отварај брже, хитно је... видиш: жена сам!.... </p> <p>Кључаница шкрипну, врата се отворише и 
о и једнако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{ 
већу. — Знаш... први сам те ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас —  
> <p>— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени је Радован више тре 
да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, 
шном јавом, у којој се он налазио. »Шта сам ја?...{S} Зликовац! крвник!... а чекам да ме она за 
потекара. </p> <p>— Батали, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила 
м се ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрамотила своју кућ 
ила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрамотила своју кућу и име, кад сам због тебе окре 
ад сам осрамотила своју кућу и име, кад сам због тебе окренула леђа целом свету, па нећу се шал 
Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S 
им гласом. </p> <p>— Како да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— Само једно 
{S} А ти?... </p> <p>— Само једном, кад сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти,  
бију... мене!...{S} Да бежим!...{S} Сад сам откован, слободан... само да тргнем конопац, што га 
 више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав твој... </p> <p>— Није он ни мени давао в 
и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоће 
 ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао.{S} Мало је што и остало од оних двест 
ај да спремамо то оружје. </p> <p>— Све сам прегледао, почистио, наредио сваку као сат. </p> <p 
ивела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S 
једне стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом лицу нагар 
вако на чистини, него у соби...{S} Овде сам слободнији...« </p> <p>Угледавши човека где му се п 
ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ет 
икој опасности од потере. </p> <p>— Где сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за  
обиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ће 
.{S} Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос по 
више, но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио после прве пијанке, саопштио неке  
ом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. </p> < 
ти или спавати. </p> <p>»А најпаметније сам урадио, што нисам јуче: пристао да идем к њему с он 
 јавити, осим овог општега питања, које сам себи непрестано задаваше.{S} Онај огромни терет, ко 
ђи се комедије, кад ти кажем.{S} Најпре сам заборавио, а после је било доцкан... — рече он љути 
једва држе, али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полаган 
е снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: 
ове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја от 
ујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« — помисли Ђурица у с 
иње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави своје кћери. </p> <p>Једаред наиђоше н 
арију. </p> <p>За зеленим столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, претрпану свежњевима ха 
ликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негда црни,  
, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким пи 
одваја један по један лист папира.{S} И сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, зајед 
себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митк 
тку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском ов 
ше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио 
д другова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је 
и ништа вредело, но размисливши увиде и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо  
а ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље и 
 добро позната појава.{S} Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљује жене својим работницим 
 хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, па се уздржа 
у се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. </p> <p>Капетан се је 
 каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари  
шти новост о наредби. </p> <p>— Видим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људ 
еруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати 
је велику воштану свећу. — Знаш... први сам те ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, 
 два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби досад давао? </p> <p>— Па тако... с 
 и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он стаде изненађен. </p> <p>— Камо ти Симо? 
 <p>— Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не 
м и свакојаким именима...{S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: 
 и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу ку 
е ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Радован 
сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко н 
ица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до последње  
лачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо 
ене... па и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кида 
еда једнога по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше,  
 попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се зак 
братим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш.{S} Чичу питај... </p> <p>После таква 
иљате...{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од 
аха, кад виде човека насред пута.{S} Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који би га издао. 
о било тако нејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељама.{S} Али га после 
тује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} Али се Марко в 
ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се не  
се онда окрете Ђурици. </p> <p>— Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} 
а ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега 
емој нам шиљати преко Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну он 
е је прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, госпо 
и?... </p> <p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, нећ 
олике паре нити сам имао одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, н 
и поштено враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти  
овце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ће сад, знам, одмах у п 
ок сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао  
.{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети другу...{S} Зар толике моје му 
а ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме променити ни отурити, јер, Бога ми 
ош сад на сваки прст по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву ду 
ђем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> 
а.{S} На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се. </p> <p>Ђури 
 му наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђаво помаже!« — помисли капетан, улазећи у двориште 
у дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам дос 
гу живети без тебе....{S} Море с каквом сам се варошком ономад проводио, ниси јој ни за мали пр 
ки, знаш? </p> <p>— Могу, вала, залудан сам — одговори Радован и оде за Ђурицом. </p> <p>Прођош 
туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме уби 
оће побратим.{S} С мојом пушком сигуран сам на сваком месту — рече Радован. </p> <p>— Не ваља т 
пријатно то питање или му је непријатан сам Пантовац. </p> <p>— Баш ја једнако мислим код куће, 
S} Је ли то на реду?...{S} Море, срећан сам ја, бадава!«... </p> <p>А Станка само слуша како ве 
ју и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други уби 
а га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> <p>Ђу 
ше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао.{S} Али време протицаше брзо... </p> <p>Од 
и велика хајка.{S} Због свега тога и он сам измени своје поступке према другима.{S} Досада је у 
етињству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S} Откад 
ти без размишљања, без поговора; јер он сам не може ништа смислити, а добро увиђа да је без пом 
апетан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да п 
еђу њих. </p> <p>— Па знаш... саветовао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се пред 
да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Дед 
д куће. </p> <p>»За јечам?...{S} Раздао сам по народу, тако ми самога Бога!...« — понављаше он  
 сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до последње паре, тако ми самога Бога... </p> <p>—  
 да цуцам? </p> <p>— Пуцај!...{S} Казао сам једном. </p> <p>Станка поче да нишани...{S} Истога  
 господине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта 
а се прикрада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам в 
 то удесио онај матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, 
и их два дана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — ј 
 на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је ономад наплатио једну облигацију од  
о, узимајући гарабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге...  
ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да подмеће ногу! — узв 
му се јасно могла читати мисао: »Пропао сам, нашао је!...« </p> <p>— Хеј, кмете, овамо сви! — в 
 је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар не бих ја ум 
’ ми што чусмо за тебе. </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам р 
 му он тихим гласом. </p> <p>— Закључао сам, ево кључа. </p> <p>Капетан изиђе у ходник, онако н 
 тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за свак 
иковца... </p> <p>— Није то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> 
аним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p>  
<p>— Не помињи ми то, молим те.{S} Хтео сам се после изести од муке.{S} Сад је све друкчије, не 
 зна.{S} То ћу му после казати.{S} Хтео сам... </p> <p>— Е, па онда се ми не можемо више о томе 
и. </p> <p>— Море, не знам ни ја... био сам луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш  
 где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p> <p>С 
?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам човека!..« И при тој мисли стеже му се срце и охлад 
пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нек 
 од половине.{S} То знам добро, запазио сам толико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и п 
м био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене м 
 јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« </p> <p>Пред подне Ста 
ме не познајеш, газда Јанко?{S} Догонио сам ти ономлане мертеке из наше шуме -— одговори Ђурица 
ису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он 
м те ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећу, пре 
 ће и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си 
p> <p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли уважено 
е, за невољу?...{S} Хоћу полудети ’вако сам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зором,  
ма тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док с 
но ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после?...{ 
...{S} Прате ме робијаши! ...{S} А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољу греје 
да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно; осети да он 
ставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. </p> <p>— Виде ли је чија је 
пића!...{S} Није требало да пијем, само сам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држат 
звикну: </p> <p>— То није ништа... само сам га ровашио...{S} Зар је то разбојништво?... </p> <p 
 ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако 
а и врати се за розгу. </p> <p>— Лијепо сам намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо  
, и од тога сам погледа утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед!{S} Бољ 
 ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу 
м, кад глава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад 
 <p>— Знам ја то, нано, одавно.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта м 
залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p 
павам. </p> <p>— Немој да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад мис 
раду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као горска  
говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобом! — о 
се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив. 
ва човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, з 
.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Облак плива... иде у рај, а јест, о р 
може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општину? </p> <p>— Је 
ије, то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се напла 
 ја сад од збиље тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p>— Е видиш, само од једнога посла с тобом д 
као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једем... </p> <p>— Море није то,  
ом сврши, оде, нестаде је...{S} Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, мучила се  
 <p>— Ходи дер, синко, придржи.{S} Стар сам, па не могу сам... </p> <p>Радован га услужно скиде 
а мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} Али с 
омисли он, заборављајући да је мало час сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу, Никола углед 
слове, а ти седи ту. </p> <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му не одговори ништа, но изиђе одмах  
синко, придржи.{S} Стар сам, па не могу сам... </p> <p>Радован га услужно скиде с коња, па се о 
кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, нема се куд.{S} Мораш  
мрднуо.{S} Ено га у дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће му наместио стражу. </p> <p>»К 
, не ваља се... </p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ 
ом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица скочи 
шаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их сам поделио јатацима, криво му што си отишао без његова 
етири стотине и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и 
а нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. </p> <p>— Па... добро — развуче  
Па... морам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. </p> <p>Пантов 
настављајући своју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђаше  
етку заустави пред једном. </p> <p>»Баш сам луд!« — помисли он, застанувши пред вратима, двоуме 
ен муцајући и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ б 
и он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а к 
, беше као у сну. </p> <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То знам, 
Станка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухв 
 што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи ш 
а, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро,  
 ње, једна се закачи и убоде је.{S} Она сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да није 
није — куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од куће од род 
 ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.{S} Св 
рао борити против природе и против себе сама.{S} Жудио је за лепим женским светом.{S} Још за ов 
зе га неописан страх од самоће, од себе сама и од онога вечерњега сутона..{S} Застаде и ослушну 
и таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S} И сад му се ређаху и понављаху у памети сви  
елика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он јој не да 
ере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, мо 
тиче испод Радоњића кућа, одвоји и пође сама.{S} Путом само Јелица весело причаше, а Станка се  
а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху дани 
нута лицем к земљи, савијена, као да се сама наслонила на лактове, па сакрива лице од некога... 
ад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше обојица у собу, она се трже и 
аци и неки момци, нарочито Сретен.{S} И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дај 
та предузимало.{S} Изгледа, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек онда 
 увребао? — запита Станка, смејући се и сама. </p> <p>— Ђурица, слава га убила! </p> <p>Станки  
. </p> <p>»Видиш, њој је криво што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву 
и на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} Беше јој неправо све, а нај 
ко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати  
вори Станка. — Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њој је криво шт 
увати.« </p> <p>— Шта ти вали што седиш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он 
се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли, тиштала га је нека унутарња грижа, и он је  
 али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} Исто 
ет јој се чињаше да нигде лепше није; и саме ове прилике, које је очекиваху, изгледаху јој зано 
ица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на руд 
ом... </p> <p>А тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак до к 
 а иза њих се наместише Радован и Коста сами, не очекујући да их ко позове.{S} Калуђер их и не  
мет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами. </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да је капет 
 право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је ли м 
ји, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа око куће, па ј 
во оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја те послушах — поче Ђурица. —  
е да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им пок 
 они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. </p> <p>»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђур 
расно. </p> <p>— Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А д 
лаженством, задрхта им цело тело, и они сами не опазише како се нађоше једно уз друго приљубљен 
.{S} И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остав 
> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са својим мислима.{S} Од мисли је он и  
и сумњиво једно прозорче, што стоји над самим потоком.{S} Наместим ту Добросава и кажем му да п 
ад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси човјек, неба ми! — рече  
ра труба, али баш права војничка труба, само мало тањега гласа.{S} Послуша тренутак други и нај 
лила, па нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би радио...{S} Проклето дериште!...«  
ђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, само ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони главу на хладно гв 
чки. — Оно је неко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— 
е опазити с прозора. </p> <p>— Знам ја, само ти хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу,  
ного, врло много од овога првога посла, само да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} 
га.{S} И њему је тешко, нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пр 
то другима? </p> <p>— Биће доста свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад  
к му је одговорио: »Нека чини како зна, само нек пази на људе«.{S} Али сад, после друге похаре, 
, али он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно целива. </p> <p> 
ио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоћ 
 пушку — пун је још од лањскога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписл 
 јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зло! ...{S} Д 
мљу гвозденом лопатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље 
јица сами. </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достав 
убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првин 
 да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, који уништава чов 
оћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да чека.{S} Због тога је и избегавао мисли о своме 
онда је најбоље да идемо чим се смркне, само нам нађи још кога човека — рече Ђурица. </p> <p>—  
Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, само нек се зна рачун између мене и тебе...{S} Свакад н 
и хладноће ни умора...{S} Само што пре, само да се стигне на време!...{S} Наишла је на утрвен,  
..{S} Она се не зачуди, не изненади се, само јој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан  
 нашли? </p> <p>— Педесет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одгов 
 <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се ха 
ми и искапише чаше. </p> <p>— Хвала ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!... </p> <p 
та. </p> <p>То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.{S} Угледавши Ђурицу, он зину од 
 Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали, само остаде на поду он, непомичан, непокретан... </p> < 
а је бодена. </p> <p>— Ништа, среће ми, само је задуго говорио како те мора убити, а за ово ми  
 посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута по 
 земљу...{S} Обојица ћуте као заливени, само им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају 
не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој право... </p> <p>Он се брзо исправља, истуруј 
колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као  
ања!...{S} А како се могло лепо живети, само да беше ове садање памети...{S} Сад би он био сеља 
} Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах живети, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја 
о за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе М 
е?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не 
на мисао даје му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знајући више ништа за себе. </p> <p>— Сто 
p> <p>— Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши? </p> <p> 
е од пића!...{S} Није требало да пијем, само сам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро  
необичној послушности.{S} Идући са њим, само извуче своју руку из његове, јер јој то веома смет 
ако с тобом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја с 
после извршене похаре, неким нарочитим, само њему познатим начином, ставио до знања капетану, д 
/p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу,  
 ..{S} Трчала сам, журила сам се много, само да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо и 
лази ли народ улицом.{S} Не прође нико, само се отуд од кафане чујаше разговор, али се могло од 
а своју дужност: »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хтели!«... — као да говораше она хајдуци 
ини... </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мисли 
рцима над потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са стране 
Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно време. </p> <p>— Кад буде време само  
чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе п 
 старога оца, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S}  
ненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се не може овако.. 
свим своју... </p> <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S}  
а да зарађујем. </p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је  
ивела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца 
закука: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже г 
 <p>— Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо,  
? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p>— Е видиш, само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па како б 
во!...{S} Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље...{S} Јадна Јока, ка 
орати макар једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...«  
 ОН узвикну: </p> <p>— То није ништа... само сам га ровашио...{S} Зар је то разбојништво?... </ 
...{S} Ниједне мисли не беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном...{S} Окиде!...{S} 
{S} Свих пет грлића пушчаних пружени... само се види округао отвор, као прстен, и унутра зија ц 
. </p> <p>— Треба ми, њему ћу казати... само њему... </p> <p>— Е, снашо, тако би могао сваки лу 
жим!...{S} Сад сам откован, слободан... само да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да  
му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ј 
 теби досад давао? </p> <p>— Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили 
руке, па опет стане да слуша пресуду... само да има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, ш 
ваки сељак — копа добро, игра у колу... само се, истина, мање шали од осталих.{S} Али опет....  
 без мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не разбирајући шта ради...{S} То му ј 
бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само се потчињаваше оној неодољивој тежњи, која је тамо 
/p> <p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени ла 
и је човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе  
е да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако удесити д 
 нађе се Сретен увређен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!.. 
о, али сад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то 
руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела в 
о сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. </p> <p> 
 Ђурица. </p> <p>— Та ма’ни, човече!{S} Само се ти пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипа 
и у мал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S 
ништа, као да није ни капи испио!...{S} Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе гр 
: пушку преко средине, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?.. 
 ћемане једначито и весело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину 
не осећајући ни хладноће ни умора...{S} Само што пре, само да се стигне на време!...{S} Наишла  
се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка зима!... </p> <p>— У наш Клен 
хватише и стегоше две снажне руке...{S} Само испаде из онога дима нека прилика, паде на њега, с 
, него овако, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти 
 бива после?...{S} Ко ће то знати...{S} Само затрпају земљом, — па као да ниси ни био...« </p>  
ти и не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам да сам пропао, пропао сасвим. </p> <p>— Па шт 
га поља, потераше брзим каријером...{S} Само се чује потмуо топот коњских плоча, по неки пут фр 
{S} Не знам више ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајте... </p> <p>Ђурица разви завезак 
ожном збиљом, сија на сваком лицу...{S} Само Ђурица необично изгледа.{S} Нека суморна сета и за 
истити свачим »што ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба добро чувати туђих 
 што ти треба? </p> <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити 
а се слободно смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему  
сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега да браните, п 
ш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже  
шао пред стварношћу, изгубио се сав.{S} Само зна једно: да је могао унапред осетити све ово што 
што сад овако мирно и послушно седе.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене у 
а њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онако твојски, знаш? </p> <p>— Могу, вала, залудан 
вима нашим људима дао, а људи траже.{S} Само из твога села траже пет кућа:{S} Стојићи, Илија, Н 
/p> <p>— Хоће да те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати на коју масну похару, па ће ти  
е зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а  
ли не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не мог 
ајући шта се око њега говори и ради.{S} Само му једна мисао беше светла и мила: да је она, за к 
аје те људе, па се са њим разговори.{S} Само се чувај Матове браће, они ти много прете. </p> <p 
 не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Само пролећу као искре, понесене бесним ветром....{S} У 
после да ти умеш другима заповедати.{S} Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S}  
д хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мене причувај — рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти 
је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме ник 
жудњу за друштвом и његовим животом.{S} Само једно није могао угушити.{S} Али ту би се већ мора 
за Пантовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао не 
осник многе људе упропастио и побио.{S} Само га се чувај... </p> <p>— Знам ја то, нано, одавно. 
 сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба добро отворити очи...{S} Ча-Вујо 
ролазио, ни шта се око њега збивало.{S} Само кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, г 
 човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова четири наша села имамо тридесет таких људи,  
ању...{S} Није он ни Станку омрзнуо.{S} Само осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима ка 
 очију, умео да прикрије ту особину.{S} Само га често издаваше нервозно трзање виличних мишића, 
<p>— Вала и јесте одвојио од других.{S} Само да није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? 
ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... д 
 пут? </p> <p>— Добро... како хоћеш.{S} Само сад не могу... </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица д 
болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Само ми је једно тешко — што не могу често да се виђам  
ну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га ова појава не зачуђава, 
зимајући новце и бацајући их у недра. — Само хоће ли остати што другима? </p> <p>— Биће доста с 
ваки на своју страну! — викну Ђурица. — Само брзо! </p> <p>За један миг разиђоше се сви на разн 
ед собом. </p> <p>— Ја — одговори она — само кад доживех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, в 
во он сад мене плаши — помисли Ђурица — само да му робујем, али нећеш!...« </p> <p>— Јеси ли сп 
 ова господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од  
е бројала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— Само једном, кад сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S 
реног и неочекиванога питања. </p> <p>— Само ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с 
на, а глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, здравља ми!... </p> <p>— Па кажи ми о 
м умору, који га је савладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па не брини! — одговори Новица, за кога  
амо где ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај за Јулину биртију, код »Чокота«.{S} Нађи газ 
е потоку и пожурише низ брдо. </p> <p>— Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке 
жећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. </p> <p>— Како? 
шта да радим, научи ме, попо? </p> <p>— Само један прави пут имаш пред собом: да се предаш влас 
, кад нема никаква ћара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти 
ше за Станку повољно. </p> <p>Станка га само погледа, па прође напред и потрча тако брзо, да Па 
нас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми пр 
ити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, 
 и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S 
, кумим те Богом... </p> <p>Пантовац га само гурну леваком, па опет продужи, не осврћући се на  
 И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он  
.{S} Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динара. </p> <p>— Е, мој пријатељу — реч 
 оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једем... </p> <p>— Море није то, него ја тако уз р 
р на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише собом све, што  
маса.. </p> <p>Стигоше...{S} Свет гледа само њега, виновника овога необичнога сабора...{S} А он 
аветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу 
 за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој са 
зила у послу.{S} Сва ова забуна потраја само један тренутак, један миг.{S} Ђурица напреже вољу  
ан сам ја, бадава!«... </p> <p>А Станка само слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову  
на њу и дубоко хукну.{S} Овога тренутка само једно једино осећање беше му пријатно: што су му с 
Ти живиш са њим. </p> <p>— Казаћу ти на само све... </p> <p>— Добро.{S} Милисаве, пробуди све ж 
? </p> <p>— Имам хитна посла с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с о 
вати од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се г 
давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву 
/p> <p>— Хе, душу ли му, није то... она само проврти, а чутура удари клин. </p> <p>— Море чувај 
, доста оваквих призора гледала.{S} Она само махну главом у страну и још више набра своје збрчк 
едаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођо 
да је мало што разумевао, и сад се сећа само као кроз сан...{S} Мајка му обукла нову, сасвим но 
вара једну збрку, из које се ипак осећа само она...{S} И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз с 
ије му лако.{S} У Сретенову колу остаде само десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота 
дговори му: </p> <p>— Ово је место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не  
дија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У таквим мислима обиђе  
ас са наређаним мецима.{S} Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу  
амо му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под тим »ни 
лити својој незгоди. </p> <p>Опазила је само једно: све што је слушала о Ђурици, сви његови пос 
том завежљају. </p> <p>— Хо, па овде је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још осамдесет? — р 
гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу  
гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« као муње ређаху  
акупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво мора  
удио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би и д 
лепши од свега на свету...{S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих другарица, да 
о само тога првога питања, страховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на 
 срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му св 
е, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неколико капи хладне бистре воде!...{S} Наједаред, 
вић?...{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би  
 похаре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да је посао свршен успешно, да су нашли но 
, можда, зеленкасте?...{S} Ђурица их је само једном сагледао, кад оне не беху управљене на њега 
 у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он 
ишћане на молитву, а сад се употребљује само на литијама. </p> <p>Момчадија се, после барјака,  
довољи свака жеља...{S} Опазио је после само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини и 
 бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онда, прв 
 згодно време. </p> <p>— Кад буде време само ми јави. </p> <p>Пријатељи се руковаше и растадоше 
— Е, нисте видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру измеђ 
њихову тавану налажене.{S} Ђурица је не само добро знао откуда су те коже, ну је, заједно са це 
околности, иначе би му ово ново осећање само позледило ране и муке му увећало... </p> </div> <d 
је вратнице, то су одређени за стражаре само она два младића, а сви други требало је да уђу зај 
>»Ала ме издаде онда крвнички!{S} Ја се само мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-т 
еде са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђаше се ово 
ше.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, напро 
устуру! — цикну кмет. </p> <p>Ђурица се само одмаче неколико корака. </p> <p>— Доле нож, кад ти 
е читав хаос разноврсних мисли, које се само јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о 
е и необичније за њега осећање, коме се само могао досећати, али га није могао појмити. »Зар и  
оз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност и одлучност, која ј 
о би сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S} Али сад то на страну, па ми реци шта 
ош снажан, поче да се отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта 
ви знаци беху тако неповољни, да јој се само срце стеже од те слутње.{S} На првом кораку у нови 
стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом се само претварао да није ни знао за њен долазак. </p> <p> 
. </p> <p>После првих удараца Сретен се само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, 
кидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, обарајући главу млитаво...  
твори и раздрага цело срце, а његово се само крави.... силом се топи ледена облога око њега...  
е зна ни за какве препреке.{S} Марко се само чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знат 
али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде!{S} И напослетку, угледавш 
беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само светњаци пред честим паланачким механама, који све 
у...{S} И доста је. </p> <p>— Е онда те само једно молим: не иди к њему, док не прибереш све за 
— сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду  
м жандарма... </p> <p>— Митре, молим те само немојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећ 
ње и шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само једна реч: »јаловица«, али он одмах разумеде њено  
, није за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако  
 или ваш?... </p> <p>— Зар се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник? — рече срески ш 
, који се њега тицаху.{S} Он се стараше само да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје 
говим очима изређаше, али се сад сећаше само Николиних речи и последњега свога дела: кад је пру 
, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав исти прозор, као и овај изнутра.{S}  
ожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. </p> <p>— Откуд теб 
 чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разногласно, у разним тоновима, а по ј 
 једином прозорчићу, беху заклопљени, и само неколико сјајних зракова продираху кроз пукотине с 
еколико дана осећаше у својој близини и само очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одј 
је он поведе (само не у село) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} Намести 
ве под клупе.{S} Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу, по 
</p> <p>— Немој, болан.{S} Што?{S} Седи само да ти кажем. </p> <p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме 
 мисли које се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и иде з 
роким, гаравим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледајући сам 
ити и разнети оно густо прамење.{S} Али само неколико часака, и озго засија радосно и светло не 
, па још ’нако намучен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овако, б 
: и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и с 
е туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су знали само по имену, разуме се лажном, које му је у пасошу оз 
е знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична човека. </p> <p>— Не 
а, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај за  
сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, ал 
говорио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонито 
ржао је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у  
 </p> <p>— Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, в 
гнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и уживај...{S} Куд ли путује он 
ам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} О 
мамо друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </p> <p> 
— Махни се тога, најпосле.{S} Ја сам ти само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу 
а зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад му је прочитана пресуда н 
је, у последње време, могао разговарати само с онима, који га чувају... </p> <p>— Немој да се н 
ури га ономе страшилу у груди.{S} Осети само како нож удари у неку мекоту, као кад он у јесен ц 
 напрегнувши слух, могао му је ухватити само једну реч, коју чешће помињаше: бјеси... па се неп 
ђу грдна срамота.{S} Ту још може помоћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мор 
ео лица.{S} Они леже мирно, погледајући само навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник 
се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога пута: »Само 
инском путу...{S} Грозан план севну јој само једаред у глави... севну и оде... она се не постар 
из реку — рече он готово нехотично, тек само да што каже и да говором одагна страх, који га обу 
урицу скоро скинути с врата.{S} Не знам само који ли је то од његових долијао. </p> <p>— Шта, и 
нуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свакога часа 
не груди ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се  
пезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севах 
њића кућа, одвоји и пође сама.{S} Путом само Јелица весело причаше, а Станка се тек понекипут о 
нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица« приближи му 
 му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да 
ом главом... </p> <p>Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, ја 
у.{S} У првом тренутку дође му на мисао само то, да за такав чин треба много претходних послова 
ре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} И ову похару изврш 
огу!« — помисли Ђурица.{S} Он се плашио само тога првога питања, страховао је само од почетка;  
ици непоуздано и његово село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему  
орђево, ограђено високом тарабом, имало само двоје вратнице, то су одређени за стражаре само он 
 све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали сведоке. </p> <p>— Ет 
ослове, па не могу мирисати као ви, што само седите и намештате се за нас људе. </p> <p>Без сум 
 завуче је вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S} Господине мој, шта мисл 
ице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један прозор зазидан више од половине.{S} Т 
 То нећу — одговори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— 
позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само састави руке младенцима, па се обрте столу и стаде 
део, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега.{S} Најзад се иза врзине п 
обро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те  
може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и готово... ш 
? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. </p> 
и човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђурица, прескач 
ао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на расположење повољан одговор, он д 
е појмио његово душевно стање.{S} Он му само рече озбиљно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ће то д 
 те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели 
задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p> <p>На вратницама 
 их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Хе- 
 зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао је другога човека, ко 
 сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, где су могли  
а су опкољени потером.{S} Остаје им још само потес, где их је, на оној чистини, најлакше погоди 
е слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у  
је да иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за њега!...{S} Како ли б 
себи, спремајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је све јед 
мисао и њом се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упрепашћена, кад угледа насл 
 је управљао и командовао неограничено, самовласно, као прави деспот.{S} Они, који су с голим ј 
пе.{S} Врати јој се она стара јогунаста самовоља, коју је вазда показивала према оцу, па, нашав 
та у родитељском Дому, после необуздане самовоље, којом је обележавала сваки свој корак, наједа 
олико по нарави својој.{S} Беше то тако самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу људима ретко 
вању она се руководила својим начелом — самовољом. </p> <p>А она се, доиста, дубоко и страсно п 
 од свих покушаја да савладају Станкину самовољу.{S} Видели су да је то необуздана, срчана прир 
 протицаше, плашња општа од свачега, од самога пространства, стаде да му се увлачи у душу, и он 
че у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси морао ни дол 
х, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чво 
} Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла завила у свој  
ма, али му се сад он учини страшнији од самога ђавола.{S} Нарочито му паде у очи оно лукаво жми 
ав излаз, он је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да г 
ути улицом.{S} Пред једном каваном нађе самога Сима. </p> <p>— Има ли? — запита га лагано. </p> 
и се опазило да јој се ове речи коснуше самога срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те 
ц не гурну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, узе новчан 
S} Раздао сам до последње паре, тако ми самога Бога... </p> <p>— Лажеш, псино матора! — викну П 
ам?...{S} Раздао сам по народу, тако ми самога Бога!...« — понављаше он у памети последње Никол 
мјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода!... </p> <p>— Зацело згода! — о 
и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), да је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у 
е и слободне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред пушком  
а савија цигару.{S} Његовом почетничком самољубљу веома је годила ова безусловна, ропска послуш 
...« И он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади из торбе што имаде за јело, па ста 
у вароши није угасио.{S} И још тамо, на самом крају вароши, поред потока што пресеца главну ули 
 промуклим, узбуђеним гласом, који се и самом њему учини непознат. </p> <p>Механџија рашири очи 
це тога непрестано и око себе и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње рас 
авом, па се пожури са спремањем.{S} При самом облачењу написа наредбу писару да одмах, чим прим 
осврте и виде да су обојица прилегли по самом потоку. </p> <p>Тога часа и Ђурица јој махну руко 
Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, те са њега сви радници из потеса н 
 мени је његов живот потребнији но њему самом. </p> <p>— Зар баш толико? </p> <p>— А да како, ј 
де другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли је то тако 
} Али није ни то...{S} Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећа 
, ули му неку непознату му до сад снагу самоодбране, коју он никад у себи не претпостављаше.{S} 
тако је и он, неким неодређеним нагоном самоодржања, изабрао себи станиште, усамљено, склоњено  
ше у њој много неке необичне охолости и самосталности, неке ћудљиве тврдоглавости.{S} Па да је  
е шуме, која се склопила над овим тихим самостаном.{S} Хајдуци поскакаше у кола и одјурише кроз 
и са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад окретоше подножјем Венчаца, оном шумовит 
рчавши мало, обузе га неописан страх од самоће, од себе сама и од онога вечерњега сутона..{S} З 
а непојмљива зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. </p> <p>Пр 
аквој тишини, у тој затупљеној укоченој самоћи, не мислећи и не осећајући ништа, проведе неколи 
дино занимање у овој тешкој и необичној самоћи. </p> <p>Одавно она већ није више она Станка, ко 
то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— Мили ми се јо 
оме, да тако удружени лакше сносе тешку самоћу... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
 </p> <p>Сав народ угледа на њему право самртничко, зелено бледило... </p> <p>»Шта је ово?...{S 
ојним покривалом куће и улице, притисла саму земљу, па стоји тако непокретна и суморна, као да  
а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда окрени све косом право мојој кући, али  
/p> <p>...{S}Пијанка се продужи до пред саму зору. </p> <p>Напослетку, кад се сви изопијаше, по 
 И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она  
му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе, појур 
вица.{S} Њихов поглед продираше оштро у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погле 
а у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма један свет 
 очи, јер ми може начинити сто чуда...« Сан га превари, и он заспа. </p> <p>Изјутра, кад пођоше 
отимљу о његово миловање...{S} Али кроз сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, и ка 
 разумевао, и сад се сећа само као кроз сан...{S} Мајка му обукла нову, сасвим нову, чисту и бе 
 би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{ 
нови.{S} Него да ми сад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, 
... </p> <p>Наједаред зачу се тихо, као сан, као са другога света, куцање о капак на прозору.{S 
мејанога положаја. »То, дакле, није био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} Вид 
та ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавала...{S} Т 
после неке тешке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше. </p> <p>П 
те постеље стајаше мала четвртаста пећ, сандучара, добро загрејана, од чега сва собица беше вре 
азним колима и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући 
итрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој површини бр 
јући на моћним плећима безбројне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси бе 
а само чисту искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да 
ра... наведе човека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пред  
ти. — Бар она досад није никад тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, кој 
по плану и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве последице наступити.{S} Истина, док  
робијаши! ...{S} А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољу греје топло сунце, св 
е види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Крстоноше застају код записа, попа и Обр 
е избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S} Станка га је зна 
шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко је то? </p> <p>— Отварај! — ви 
умешао се у гомилу.{S} Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папучама на боси 
урицу, он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали 
а врата, на којима се указа разбарушена сањива глава.{S} То беше капетан. </p> <p>— Шта је то т 
онеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка.{S} 
точак на бунару заклопара: то буновни и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдарице, које се  
, са својим дугом и разбарушеном косом, сањивим надувеним очима, дугом и уском расом, изгледаше 
А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S}  
азе рабаџије с пуним и празним колима и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде ве 
ва потребна обавештења.{S} Према његову саопштењу, Радован одлучи да се напад изврши око подне, 
потребни у такву послу.{S} Ове мисли он саопшти Станци. </p> <p>— Јок, брате, ништа нам то не т 
ити на друго место — рече му он, кад му саопшти новост о наредби. </p> <p>— Видим и сам, али тр 
у је криво?{S} Кад му је пре месец дана саопштила своје откриће, баш тада га одазваше некуд, а  
ам, кад се пробудио после прве пијанке, саопштио неке мисли и Марушки. </p> <p>— Он се до синоћ 
 судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише одлуку Касације, беше као убијен, промени се, 
ако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне.{S} За тренут ока умукоше и цигани и св 
а, он беше или вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо без њега није ништа предузимао, а он 
 много о Вују, Пантовцу и другим својим сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Станку не изненади 
 Кад су беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максимал 
не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не  
жа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, које му отвара нов  
ао кроз сан...{S} Мајка му обукла нову, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим 
еома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју... </p> <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекам 
бије, нема ни једнога човека, с киме је сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, помислим ти сто ч 
 дође на твоје место. </p> <p>Ђурица се сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме 
ло.{S} Звезде се угасиле, и предмети се сасвим јасно распознају.{S} По ваздуху још трепери она  
анац на ногама. </p> <p>Савлада га пиће сасвим... </p> <p>Жандарми се испретураше по соби, неки 
ата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим...{S} Слаба, бледа светлост показа им унутрашњос 
, неко чудно ново осећање, које му баци сасвим нову светлост на овај догађај.{S} Он подиже глав 
ху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде.{S} Сиђе опет на своју сламу и сав се пр 
м...{S} Само знам да сам пропао, пропао сасвим. </p> <p>— Па што онда веза онаку девојку за себ 
ајде да се измиче! — проговори Пантовац сасвим другим гласом, желећи да прекрати непријатан спо 
>Свештеник се и уплаши и наљути, кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш на 
другом своје утиске, а капетан стаде да саслушава грађане, који су познавали Пантовца.{S} Прибр 
дборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није друк 
на пресуда на суду, није се изненадио и саслушао је мирно: знао је да има још судова, који ће г 
ва крака, управо две провалије.{S} Више саставака опазише најпре једну, затим више белих сеоски 
, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га познају.. 
е.{S} Калуђер их и не погледа, већ само састави руке младенцима, па се обрте столу и стаде да ч 
ога.{S} Уђоше сви у заседање, где писар састави протокол о свршеном претресу, који потписаше км 
Највише их је из кленовичке општине.{S} Саставиле се повеће групе на неколико места, па воде жи 
а прозора. </p> <p>Капетан је још путем саставио план напада, према Станкину опису куће, и одре 
 Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачини...{S} Тек година, нема ни  
аборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, како да објасни човеку своје 
писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља извешће начелнику, а писари стадоше журно писа 
реч месни учитељ, који се, док апотекар састављаше своју научну фразу, иронично осмехиваше. — Д 
 Зар Вујо?...{S} Шта он ради? </p> <p>— Састајала сам се са твојим људима, ишла сам и до њега.{ 
 <head>XII</head> <p>Ђурица и Станка се састајаху свакога дана.{S} Крили су се веома опрезно, а 
механџију, није хтео после похаре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да је посао сврш 
 ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђује 
изик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они  
е лако помири са својим стањем.{S} Овај састанак пред судницом био је од велика утицаја на њега 
<p>Ђурица је још раније, за време првих састанака, упознао Станку са својим хајдучким животом,  
 Тиме му одузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} Одмах затим беш 
чин савет, па је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи право у своје се 
/p> <p>А Станка, после онога необичнога састанка на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се сваг 
/p> <p>— То ти је казао прекјуче, после састанка са Новицом? </p> <p>— Јесте...{S} Претио ми је 
у јој се могло видети да се надала овом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко у забран, те у јед 
к је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгледаху као најсрећнији тренуци у жив 
сти, иде право к њој.{S} Али на њиховим састанцима сад нема оне веселе, непомућене и безбрижне  
ете у смедеревску Мораву.{S} Али ништа, састаћемо се ми прије тога. </p> <p>Обојица изиђоше из  
ледаше се обоје, и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад с 
ан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се састаше. </p> <p>— Шта ће ми бити? </p> <p>— Како, море 
, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и др 
Чудан је и тај разлог његову надању.{S} Састојао се у једној мисли: »Није то шала, болан, живот 
 лицу. — Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! — рече Ђ 
 прегледао, почистио, наредио сваку као сат. </p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну 
су то крваве, проклете паре, које ти је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изговорено такв 
 </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерена злата 
емерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта мислиш? < 
о га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије.{S} Тако му и проговори, оним обичним гла 
е? </p> <p>— Хоћу ја, али на лисице.{S} Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам 
 Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} И кап 
едају радознало, необично; чак се опажа саучешће на њиховим лицима... »Гле, па то су обични људ 
 опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </p> <p>— Стезали смо га и за гушу, па се о 
а га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и досећао се да је то због тога, што га сви  
 забрана.{S} На истом, пређашњем месту, сачека је Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се  
даљим својим корацима... </p> <p>А Вујо сачека Пантовца на уреченом месту, па с нестрпљењем зап 
оведе« срескоме месту.{S} Кмет нарочито сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему с 
 у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сачека њихов ухода из истога села, који им даде сва пот 
{S} После неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове под осојем, па не видећи ништа 
 ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутра сачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до Каменара ко 
{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </p> <p>Станка ућута и  
су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатимо у је 
бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p> <p>Готов 
 дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ 
, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.{S} Мар 
, који остаје у канцеларији, да би тако сачувао свога коња од заморна пута. — Може на његову ко 
 — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешн 
ш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штогод на мене?...  
 искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он пре 
а мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. </p> <p>— Па 
, као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе... »Пази!« — неко викну пред вратим 
аме и рука једнако налазила у послу.{S} Сва ова забуна потраја само један тренутак, један миг.{ 
равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега сва Србија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А на великом ст 
ећ, сандучара, добро загрејана, од чега сва собица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се свлач 
ле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радос 
 реч ошину преко срца као муња; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дох 
ихов ухода из истога села, који им даде сва потребна обавештења.{S} Према његову саопштењу, Рад 
 и заносно осећање, коме се она предаде сва, без протеста, без покушаја да размисли о свом стањ 
а и пружи на Марка. </p> <p>Станка леже сва на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну га у с 
ислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе са 
вим обичним опхођењем са њом, Станка се сва предала својим мислима, у којима је лепа прошлост,  
 је тамо снажно привлачи.{S} Предала се сва оној заносној жудњи младости, па заборави на све др 
успаваној гори да оживи.{S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше д 
! </p> <p>— Отварај! — викну капетан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p 
? — насмеја се она. </p> <p>— Коса... и сва миришеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ваше девојке 
вадивши половину рама, погледа напоље и сва му се крв следи, окамени се...{S} Две челичне цеви  
и, која му заклони собом све предмете и сва лица...{S} Он не виђаше више ништа, осим једно једи 
ти, па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизбежна поворка људи, који су потребни у такву по 
ш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја ми 
к су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којима су предвиђени разни случа 
и свет и околности око себе; кад проучи сва лица, која рукују судбином народа; кад оцени праву  
ици.{S} Журно улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља  
ници. </p> <p>Кад се изређа под записом сва читанија, народ заседе у совре, које су подигнуте о 
се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из којих се  
 реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко спо 
ица се није бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад му је требало да се извести ко је прошао пу 
p> <p>— Нађи, старче, и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му његов,  
, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си — одг 
ело се од данас до сутра, избегавала се свака одређенија мисао о будућности, јер јој није ни би 
па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је после само једно: да га Нови 
к се зна рачун између мене и тебе...{S} Свакад нек се зна унапред колико коме од нас припада... 
а, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у ј 
.{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо возе 
га душевнога страха. </p> <p>— Што није свакад овако? — прошапта Станка, грчећи се и прибијајућ 
а пуно страсне жудње. </p> <p>Ђурица се свакад збуњиваше од ових нежних белих руку, и обично му 
азговоре, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разговору је био врло опрезан  
на мене? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути. 
ело и тако, то могу...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јав 
> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па 
 идите заједно. </p> <p>— На посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је 
 оцем, па је то наставио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у гост 
</p> <p>— Кажем ја теби да код чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од оне твоје апсане 
никако... оно је једнако уз њега, поред сваке мисли му и покрета... </p> <p>Али сад, кад угледа 
ећи се и презајући од свакога звука, од сваке људске појаве на улици.{S} Журно улази у кавану и 
верљиви опасни разбојник, који преза од сваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене злочине. </p>  
им и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж  
у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Лети се наима 
на топио и постајао мекши и питомији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је с 
 колима.{S} Распитиваше за калуђера код сваке механе редом, и код последње, пред манастиром, ка 
препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или велики чиновн 
м округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности. </p> <p>Кленовичка шума пружила се по  
не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не помаже, је 
подајте, људи! </p> <p>А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно: </p>  
и гледа свој посао, који му је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} Коме се 
ност... </p> <p>Жандарми певају одавно, сваки је засветлео очима, а он не осећа још ништа, као  
ц свој последњи дан.{S} Улазећи у собу, сваки се изненади, видевши весела човека коме и не пада 
из друштва! ... </p> <p>Кога год видиш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, сваки чини  
ам шта мислиш, синко.{S} То не може.{S} Сваки је, који је бивао на твом месту, то покушао, па н 
 је ко знао одредити право занимање.{S} Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацим 
 те неће питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да скрива своје стање и по 
 <p>Једаред наиђоше на село курјаци.{S} Сваки, ко имађаше стоке, мораде ноћивати у обору и тору 
, носећи у руци послужавник с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад  
ове, али се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није 
дознало. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва ск 
 као да му црева испадају!... </p> <p>— Сваки на своју страну! — викну Ђурица. — Само брзо! </p 
з, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти, болан, још ни  
 дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега ду 
 видиш: ово прозорче може да послужи за сваки случај... са њега право у поток, па у шуму... </p 
 му свештеник. — То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће бити 
обуздане самовоље, којом је обележавала сваки свој корак, наједаред настаде прелом: она се потч 
ако, опрезно, пазећи на сваки корак, на сваки миг...{S} Жандарми ношаху пушке на руци, готови д 
после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно 
бичем и кола појурише.{S} Требало је на сваки начин да стигну калуђера, јер кад се за њим затво 
кви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После дугога читања, отац С 
>Кренуше се, полако, опрезно, пазећи на сваки корак, на сваки миг...{S} Жандарми ношаху пушке н 
 Што ћу их тражити, кад још сад имам на сваки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја не могу живети  
хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки његов корак... </p> <p>— Добро велиш, Дмитре — од 
посла пред њега човека, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати н 
шу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме 
— и он је крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави 
ругом није га нико распитивао, и ако је сваки од његових нових познаника могао с поуздањем тврд 
ју као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га погледа благо. 
о, као прави хајдуци, него се завлачите сваки у своје село? </p> <p>— Па... сигурнији смо овако 
 очи. </p> <p>— Море, много је то: неће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет клипов 
по имену, шта ти један вели... шта хоће сваки?... </p> <p>— Махни се тога, најпосле.{S} Ја сам  
ављаху у памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад о 
а.{S} Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} 
о, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такву стању, после непрекидног 
едно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само се, истин 
е, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— Оно, јест...{S} Али тај живот?... </p> 
ао на команду.{S} Људи поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу.{S} Утом попа 
уго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне д 
ијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа се н 
 три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S 
в, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђ 
ео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сваку особину чуднога јој стаса.{S} К 
p>— Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је виде 
е на једном месту, већ прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке необичне покрете: час м 
 спор у овакву времену, где је драгоцен сваки тренутак. </p> <p>Сви троје пређоше реку, дохвати 
лагах — стаде Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} С 
му... </p> <p>— Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} Не см 
ајни часови у ћутању, те је већ изгубио сваки приближан рачун о времену... </p> <p>Наједаред за 
â бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао ж 
 се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је то извршио.{S}  
тан, и ако није било места опомени, јер сваки од њих беше вичан томе послу. </p> <p>Кренуше се, 
е се јак задах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара, смрад... па све то дави 
ло, загледајући од жеље у свако дрво, у сваки камен. </p> <p>Стигоше Ђуричиној кући.{S} Хајдуку 
сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад откриваше стид и срамоту његову... </p> < 
ја њега...{S} Сваку ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу  
совре, које су подигнуте око записа.{S} Свако племе имало је своју совру — четири дирека, по бо 
S} Ђурица обиђе свуд око куће, разгледа свако сумњиво место, па се упути к високој розги, побод 
тане, те разгледа једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према су 
 затражи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако вече, частећи своју пријатељицу, трошио по неколи 
од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на коме душ 
</p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђор 
ову пријатељству.{S} Пило се и веселило свако вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђурица се провлачи  
ни сиђоше у село, загледајући од жеље у свако дрво, у сваки камен. </p> <p>Стигоше Ђуричиној ку 
ауставља дуго, она му је тешка убија му свако друго осећање, изазивајући ужасан страх.{S} И уср 
и знамо шта нас чека сутра, прекосутра, свакога часа...{S} И ми ћемо за тобом сви... </p> <p>Од 
ада, коме се, и ако вероваху у околину, свакога часа надаху. — Ко се скрива и бега, њему се неп 
е први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпуно схватио с 
кво црно страшило, које је готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избегава 
јући тачно кад ће се вратити, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су ишли на поуздану добит, ј 
андарми ношаху пушке на руци, готови да свакога тренутка проспу смртоносну ватру на изненаднога 
/p> <p>Живео је као што живи звер, која свакога тренутка очекује громовито халакање потере.{S}  
т науживати, јер — куршум је пред очима свакога дана!...« </p> <p>Тако му пролажаху дани, дуги, 
мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа, као што се мења плаво небо над његовом гл 
њега неописани страх: стаде да преза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања суха  
но старо осећање — грозничава плашња од свакога секунда који протицаше, плашња општа од свачега 
 корача момак, бојећи се и презајући од свакога звука, од сваке људске појаве на улици.{S} Журн 
врјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту не 
{S} Кола са мртвим Пантовцем очекују се свакога часа, а појединости напада познате су, већим де 
о шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свакога часа. </p> <p>— Е њихова је дрскост прешла свак 
 је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: од толиких похара још није ни полов 
ржао на опрезу.{S} Сељани су га сретали свакога часа, или око њива, или око студенаца, а понајч 
ванову селу стадоше да крстаре жандарми свакога дана. </p> <p>Сеоских стражара Ђурица се није б 
 гутао је жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка да пиће учини своју дужност... </p> <p 
за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, к 
 је он морао објашњавати публици значај свакога имена, те је тиме како он говораше, »распростир 
дозналост, са којом први пут посматрамо свакога човека, за кога нам се каже да је зликовац. </p 
едао као на случајности, које се мењају свакога дана, онако исто, као што се мења небесно плаве 
а обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа могу одузети и одвести то једино његово бл 
сецана јаругама и косама.{S} Бегунци су свакога часа морали да слазе у јаружице и опет да се пе 
</head> <p>Ђурица и Станка се састајаху свакога дана.{S} Крили су се веома опрезно, али шта мож 
није женско срце као твоје.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до к 
ше чувени, у оном крају, Пантовац.{S} У свакој лоповској дружини или разбојничким и другим пред 
 му и треба!...{S} Назваће ме лопужом и свакојаким именима...{S} Ех, луд ли сам што се ја о мом 
еђу којих има добре згоде за прикривање свакојаких људи и ствари. </p> <p>— Овамо, синовче, па  
ати сваком у очи.{S} Што да ме називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори 
о, помешано са побожном збиљом, сија на сваком лицу...{S} Само Ђурица необично изгледа.{S} Нека 
е. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> <p>Ђурица 
ратим.{S} С мојом пушком сигуран сам на сваком месту — рече Радован. </p> <p>— Не ваља тако.{S} 
 се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком кораку, као његова сенка.{S} И за ту велику жртв 
, част нам је... и овом приликом, као и сваком... — рече он, дижући своју »шлафкапу« и поздрављ 
Хоћу, велим, да могу слободно погледати сваком у очи.{S} Што да ме називају свакојаком?{S} А ка 
м не бије.{S} Али, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њој: од толиких стрела, кој 
розници.{S} Друштво је распустио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собом Нови 
емо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... ви 
д именом Мите Сремца.{S} Он се наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{ 
</p> <p>Жандарми искривили доње вилице, свакоме игра усница. </p> <p>У народу свачије лице блед 
у се копа рака, вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће да разгледа ту кућу необичну...{S} Доле 
мео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио ду 
туњава сувоњавост падала је одмах у очи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђаше увек право,  
даше и остали жандарми.{S} Један наточи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и  
носи друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме посао.{S} Стражарима су одређена места на вратн 
ећега парчета од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је м 
те за то? </p> <p>— Не смију, богме!{S} Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљао побрати 
ра са стране, да уочи сваки њен покрет, сваку особину чуднога јој стаса.{S} Кад би је опазио гд 
 Хоће, хоће поганац, знам ја њега...{S} Сваку ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије,  
{S} Какво венчање... — рече Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је 
адава.{S} Не смем ја будити капетана за сваку ситницу... морам знати зашто. </p> <p>— Ђурица... 
ећа само она...{S} И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и в 
а. </p> <p>— Е њихова је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојничке похаре! — ре 
о, заборављајући и на свој положај и на сваку опрезност... </p> <p>Наједаред случајно погледа н 
овица би јој нашао згодно место, он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио ноћу... кришом. 
ас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа.{S} Станка је  
Ђурица тако наивно, да одједном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су х 
говори Пантовац, јер је научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он т 
 своје канџе дочепа.{S} А он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаш 
сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непрес 
аван разбојник и да, услед тога, изгуби сваку могућност за предају. </p> <p>Истога дана Вујо до 
>— Све сам прегледао, почистио, наредио сваку као сат. </p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и 
о зна које је доба...{S} Можда скоро да сване?...{S} Па онда...{S} Шта оно још беше.. шта оно б 
уљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош 
и нагло после уморна и дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео срез осим наших села... још синоћ 
реме, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, за невољу?.. 
 хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </p> </d 
18971_C7"> <head>VII</head> <p>Давно је свануло.{S} Звезде се угасиле, и предмети се сасвим јас 
к. </p> <p>Кад стигоше потесу, беше већ свануло.{S} Сад се морало ићи чистином, јер поток, крив 
 држаху конопац којим је везан. </p> <p>Свануло је, виде се јасно сви предмети... </p> <p>— Кам 
розор, додаде: — Пожури, да стигнеш пре сванућа. </p> <p>Легнувши у постељу, он се опет даде у  
 педесет«...{S} У таквим мислима дочека свануће. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
ју пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...{S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и види 
а бих слушао.{S} Старче, кажем ти, купи сватове! </p> <p>Вујо слеже раменима, па одговори: </p> 
 дошли. </p> <p>— Ваљано, побро!{S} Дај сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби 
с му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер б 
 <p>...{S} Три часа већ путују необични сватови на двојим колима.{S} Распитиваше за калуђера ко 
 и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу веч 
е моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, али што ти кријеш од мене? 
секунда који протицаше, плашња општа од свачега, од самога пространства, стаде да му се увлачи  
ице, како се родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чудно је т 
ислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... по свачему!{S} По његовим очима, по говору... по чему год  
са кога је избегавао поглед Станкин.{S} Свачије друго туђење он је враћао одсудним презирањем и 
, свакоме игра усница. </p> <p>У народу свачије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђење испи 
Нијеси требао.{S} Истина, он је за паре свачији, али не треба вјеровати ником, кад глава виси о 
е често поучавао: да се треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би  
!...{S} Како оно рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам  
и отурити, јер, Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њега оставила све... осрамотил 
мој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи махну главом. </p> <p>Станка с 
 ушима наступи читава свирка од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде очајавати да не загл 
ођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети  
еђен... </p> <p>И мозак, и срце, и крв, све се следило, умртвило... ништа не осећа, не мисли, н 
 напослетку, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи  
ст, и они лепи снови о будућности, све, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, 
ац одсечно, размисливши мало. — Не иде, све је у његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрд 
знак... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко...{S} Освртоше 
агле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све...{S} Као да цела природа плаче за изгубљеним добро 
} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S} Тако... смејемо се... </p> <p>— Кажи 
и Ђурици облигацију. — На њој све пише, све... </p> <p>— Што ти није све дао.... му његова! — в 
их зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију боју...{S} По 
и тамни се...{S} А терет озго све тежи, све мучнији...{S} Почиње губити свест... </p> <p>— Гото 
младост, и они лепи снови о будућности, све, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам су 
ежао »надзор« и био вођен среској кући, све због неких кожа, које су на њихову тавану налажене. 
... слободан!...{S} Идем, дођем, радим, све како ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не бих мо 
сла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше Станка, погледајући чешће у лево, о 
дио, њој изгледаше и необично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више  
{S} Све око ње беше суморно и дивљачно, све јој улеваше неки празноверни страх, коме се она не  
ажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад то капетан 
Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо 
ебацивши руку преко ње. </p> <p>— Јест, све тако. </p> <p>— Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за 
<p>— Знаш... ја сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно вар 
овде чека«... </p> <p>И мисао за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо  
 он, рецимо, код... где би то могло?... све једно, Новица би јој нашао згодно место, он зна сва 
уз брвна, неки наслонише ухо: тишина... све спава здравим јутрењим сном...{S} На истоку се јасн 
аос, живци већ отупели од страховања... све се у њему згрудвало, смешало, следило...{S} Дави га 
} До сад нисам никад боловала, а сад... све једно!. ..{S} Трчала сам, журила сам се много, само 
 ти је човек — продужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!... « </p> <p>— Хајдес... паде 
..{S} Омлитавиле, па не могу да држе... све од пића!...{S} Није требало да пијем, само сам се о 
е је то, што неће ни речи да проговори: све ћути замишљена, по неки пут се намршти, па опет мис 
незгоди. </p> <p>Опазила је само једно: све што је слушала о Ђурици, сви његови поступци, који  
е, — рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе недеље тренуо? </p> < 
ао око једнога места у неколико редова; све се пропиње на прсте и посматра неку необичну работу 
нађаше намене. </p> <p>— Ето ти оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка.{S} Лези сад,  
 Момчадија пребледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, 
већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом чудном појавом, која јо 
едно: зар ме није и досад презирала!{S} Све је пропало, и младост, и они лепи снови о будућност 
а...{S} И овде је онај други поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово; поузданије је, ал 
ели? </p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!...{S} Све је тако... то је истина, али ти не мореш с оним кур 
исли. »А младост?... а будућност?...{S} Све се руши, свега нестаде; одоше, кâ прах и пепео, они 
 насигурно да ћу ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим 
.{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...«  
рете главу навише и погледа Митра...{S} Све му је сад јасно... </p> <p>— Дигни ме — вели му заг 
из ње извуку безброј нових живота...{S} Све оживело новим, светлијим, веселијим животом, и биље 
 </p> <p>Свет се окрете, ускомеша...{S} Све се очи упреше у шарену огромну масу народа, која се 
рестано држи у грозничавом надању...{S} Све се роји, ври... без реда, без свезе... </p> <p>Прол 
а нека слатка зебња при тим мислима.{S} Све чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чеш 
жаху, у души јој, оправдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и не 
те, али, простићете, с једне стране.{S} Све то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате пр 
, нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, 
, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{S} Све је то удесио онај матори угурсуз.{S} Знао сам ја јо 
а супрот какву другу светлију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљачно, све јој улеваше нек 
о је од јутрос преко главе претурио.{S} Све, што се тицало тога, стајаше иза њега као какво црн 
а кад — прече га мисли сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да пл 
 јутра, завијене у густу белу маглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и зелени се весело, светло 
p> <p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} Све досад сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку 
акад да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити 
ли, хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут. </p> <p>—  
т, правећи тајанствени израз на лицу. — Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам. </p>  
е и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, и они, који  
рица мало поћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо раскидати, па онда не морам ни крити. 
а. »Што ти је човек — продужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!... « </p> <p>— Хајдес. 
— Баш ови старци... — уплете се трећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо 
 где он стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинте 
А њему си казао све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће по 
љда горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то трице и кучине! умеша се Живко писар, стари п 
ти намирити? — запита Ђурица. </p> <p>— Све до једнога. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гла 
го дај да спремамо то оружје. </p> <p>— Све сам прегледао, почистио, наредио сваку као сат. </p 
 јој купити одела и преобуке. </p> <p>— Све ћу ти сутра послати, а сад морам ићи.{S} За неколик 
е низ Јасеницу да лучи свиње. </p> <p>— Све једно.{S} Прошао један, наићи ће други — рече Ђуриц 
тра или прекосутра на похару. </p> <p>— Све једно, хоћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је при 
 сад овуда, говоре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутало, дијете; заборавили су те, чим си отишао 
м љут на тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки сл 
ко ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. </p>  
Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!...{S} Он  
жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце ниј 
осна ватра љубавне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто ш 
е, којих је било без броја и који су га све више, својим захтевима и услугама, обавезивали и сп 
да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па се онда и он намести код Мата, леже и нас 
елиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. </p 
и општинска икона упоредо, а после тога све по двојица у реду.{S} Остале крстоноше понеше шта ј 
амо једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљаше 
кленом ватром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми да  
о очију.{S} И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је било доста  
де се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе путом, можете га стићи, па са њим заједно у  
, па ме пратио до Главице...{S} Пита за све..{S} После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јес 
пет га пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, до 
 као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> <p>Старица се одистине обрадо 
ићу те, ако ми све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све исп 
 јутро, нано! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, об 
ера растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер п 
 састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали...{S} А он 
 новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад тек сети огромне жртве,  
 свашта...{S} Ја сам ради њега оставила све... осрамотила се, те не смем никоме своме у очи пог 
а присебност и одлучност, која је расла све више, у колико се он приближавао кући.{S} Из памети 
, прескачући лаким еластичним скоковима све препоне, које му беху на путу.{S} У десној, опружен 
усамљени бегунац, зверајући око себе на све стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси,  
шку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. </p> <p>— Биће то који други, а он сад не с 
а које му се отвара поглед на село и на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Не мож 
заносној жудњи младости, па заборави на све друге обзире. </p> <p>Седе уз Ђурицу, па стаде, пун 
то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју при 
на, док се одлучивао, он је помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онд 
ћање, да сам поче даље причати. — Једна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке  
а и Качера, у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ће са 
е овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица. 
ад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове,  
а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глав 
ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опаз 
и делић ваздуха.... запара, смрад... па све то дави, заноси, опија... </p> <p>»Ала ли се провед 
стаде да разгледа пред собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмова, он да 
... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожење 
, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му  
е неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације нема шта чекати...{S} О 
ли робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души теш 
 не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не го 
— Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он су 
нак.{S} Испред куће му одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше кроз ши 
никаква друга излаза. </p> <p>Ђурица је све погледе обрнуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео  
на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло...{S} И зар се могао чему бољем надати, зар  
не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«.  
 сам се после изести од муке.{S} Сад је све друкчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си о 
S} Мало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све по 
 он баш био без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам није б 
е помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, док се помишљало.{S} Са 
ешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваши. </p> <p>Писар 
 ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио договор са пандурима из среза... < 
асом, час гудећи басом.{S} Изговарао је све речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко  
нуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је бил 
ео радити, добро зарађивао.{S} Радио је све сеоске радове по скупој надници, а кад настане ново 
и, наместити њега на згоду овде.« То је све... </p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те  
о схватио свој положај, јер дотле му је све још изгледало обично: виђа се и разговара слободно  
ива, повезана хајдука...{S} Он му одаје све своје јатаке, прича о целој организацији великога з 
ији. </p> <p>— А, е то јест... али није све платио...{S} Ево облигације код мене, па читајте... 
 све пише, све... </p> <p>— Што ти није све дао.... му његова! — викну Пантовац као с неким пра 
п има право, кажем ја...{S} Али то није све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате, углед влас 
то се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад презирала!{S} Све је про 
по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг. 
... има још времена...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, али то још не доводи у везу 
p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нема излаза...{ 
што не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, па, како се погледају, зацену се од с 
, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.{S} У крајњем случају веровао је, 
 одмах после оног убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати 
тиском ових необичних догађаја, који се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече  
ника и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згрудвало, спојило се у једноставну ма 
 Знаш... и ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је 
 пред очима као нема загонетка, која те све више привлачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је  
он надао, неком магловитом надом, да ће све то некако изравнати и задовољити другове и себе.{S} 
 Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде испод грмова и чека, а В 
исебан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито 
сви јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад откриваше стид и  
мети последње Николине речи и изазиваше све оне страшне слике, које се мало час пред његовим оч 
.{S} Пантовац, тежак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим с 
ити левом руком за чело, које обузимаше све већа ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну с 
махаше за његовим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици, не изгу 
олако и опрезно, оде пред кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, није држао псе, п 
> <p>Уморни путници оживеше, заборавише све муке и патње преживеле у туђини, очи им засјаше жив 
урицу везаше пандури конопцем, повадише све ствари из лончине, повезаше их добро па обесише о Ђ 
и, не мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поред п 
рачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе месту, где је требала да буд 
лажно дрво. </p> <p>Бегунци потрчаше из све снаге, онако, као што може потрчати човек, који беж 
е к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... па опет...{S} Хм... женска посла — ђавоља посла! 
ној од њих, не сме у очи погледати... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима 
о, стара мајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, 
осле не марим, нек погинем. </p> <p>— И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо 
 сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гл 
на.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као 
асни, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка зебња при тим мислима 
ра, па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те  
алу шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све жене из те улице, носила халине од неке загасите ву 
цати и призивати за сведоке цело село и све светитеље. </p> <p>За један миг Ђурицу везаше панду 
аборави где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, како да обј 
к у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, ко 
тка, коју кад би одгоненуо, похватао би све конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо, н 
ле неколико карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год т 
 баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и п 
па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари  
 да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох ова 
ка грчевито привлачи к себи, и заборави све бриге и опасности овога света. </p> </div> <div typ 
а загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица 
. </p> <p>— Добро.{S} Милисаве, пробуди све жандарме и пандуре.{S} Нека се живо обуку и нек спр 
 стигне својој кући. </p> <p>— Па је ли све извршила? </p> <p>— Морала је, јадница.{S} Чекало б 
p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и необично, да не знађаше 
 разне изјаве — разуме се љубавне — али све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се уве 
, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја 
да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо испричај... то што си хтела...{S} Кад си и заш 
 ми право! </p> <p>— Пустићу те, ако ми све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то 
 газдински.{S} Моја Марушка мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у  
о и таква страст, да она одједном појми све.{S} Весео и срећан осмех заигра јој на лицу, као од 
руку преко рамена. </p> <p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... </p> <p>Ст 
 кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје...« </p> <p>— Ђуро, спаваш ли? </p> <p>— 
власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш кр 
док не изиђеш на саму косу; онда окрени све косом право мојој кући, али жури што више можеш, и  
 због њих...{S} Донеси пет стотина, они све разграбе, и још морам да молим њих за који дукат.{S 
равилна. »Јест, зацело, ја радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш 
екује прави одговор, од кога јој зависи све. </p> <p>Ђурица пак хтеде да крунише свој успех, је 
егни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледају 
ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њим н 
е. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти све кажем? </p> <p>— Што да те убијам, лудаче, кад ми т 
ојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за  
 И после тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће 
а паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то  
ред.{S} Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нем 
 зна једно: да је могао унапред осетити све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би с 
е и прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи све више танку оштру поњаву. — Да ми је овако да прожив 
 забадају иверје у земљу, заборављајући све друго што је иза њих.{S} Један малишан са врха брда 
век право, затурене главе, посматрајући све пред собом као са неке орловске висине.{S} Очи му б 
 једну пушку, те их прегледа и, нашавши све у реду остави их. </p> <p>— Тако, соколе!{S} Оружје 
оружје. — Сад седи лепо, па ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. </p> <p>Симо се испр 
 ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово пропад 
 да се диви његовим особинама, које јој све више излажаху пред очи и биваху све примамљивије и  
н пружајући Ђурици облигацију. — На њој све пише, све... </p> <p>— Што ти није све дао.... му њ 
е на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. </p> <p>Ђурици се стеже срц 
> <p>— Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи корак ближе. </p> <p> 
 педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу све љ 
х двојица сами. </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је д 
</p> <p>— Ја, па ми рече да сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, има неке мајсторије. </p> < 
 ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с оцем... </p> <p>— Јесте, 
 боље, много боље него оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>»А ма 
 ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} 
 склонише одмах; Тимина лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало... </p> <p>...{S 
ј, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним све... свега има, као каква госпођа: ништа не ради, јед 
о чекаху, склопише се и заклонише собом све, што беше тако лепо и тако пријатно... </p> <p>Она  
ва тама пред очи, која му заклони собом све предмете и сва лица...{S} Он не виђаше више ништа,  
ршум иза трна покварио би и однео собом све планове и жеље...{S} Истина није он баш био без ика 
 је.{S} Она сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад текло,  
адоше да се ређају чаше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постаде разговорнији и весе 
 под записом говорио о рају и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се живи? 
 пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гл 
он шиљати још кога? </p> <p>— Јавиће он све.{S} Кад се сврши потера, вели, биће најзгодније да  
— А да како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим.. 
ело да му није право. — А њему си казао све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми ти рекô.{S} Сад 
не би умела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каз 
.{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси пет стотина, они све разграбе 
ешто сева и тамни се...{S} А терет озго све тежи, све мучнији...{S} Почиње губити свест... </p> 
њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? </p> <p>— Зн 
, те ходао по соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није 
ше живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје. 
им си ишао, кога си напао?...{S} И тако све, па мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, р 
јтајније помисли.{S} И њему је долазило све то на памет, али он никад не беше у стању да истави 
на право к њему и изручивали му у крило све до последње паре, што су по скупе жртве награбили.{ 
виш са њим. </p> <p>— Казаћу ти на само све... </p> <p>— Добро.{S} Милисаве, пробуди све жандар 
 то робија, ништа!...{S} Слушам ја тамо све старешине... као светац:...{S} А после, пет, шест,  
 јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни  
у и наднесе је над пламен. </p> <p>Симо све то посматраше раширених очију. </p> <p>— Је ли ти к 
од стида. </p> <p>— Што болан, биле смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али опет... </p> <p>И п 
е видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не бисмо могл 
се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад п 
си торбу, у коју је још синоћ спремљено све што треба гладним и жедним путницима, па се онда св 
ругла брада, која му је покривала скоро све лице испод очију на ниже. </p> <p>Нико од сељака ни 
а види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одгово 
се дела варош, па се домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро зна 
 траљава посла!{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Ву 
им се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p> < 
ко једнако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, т 
 и одевенијих, али гледајући одједном у све њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је 
него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који мени помажу. </p> <p>— То је, вала, прав 
пасности нема.{S} Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — следи се... 
аст, видевши да Ђуричини напади постају све опаснији и смелији, стаде да га гони живље.{S} По с 
же срце и ућута.{S} Увече исприча Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце. </p>  
лава као псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања 
лену и срећну младост провео.{S} Сад му све изгледаше друкчије.{S} Тужна и сетна усамљеност шир 
око ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а м 
 му радити боље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дука 
у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.{S} У себи је желео да се он 
ненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесности прође му дуго време. 
!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво... </p> <p>— 
и но икада, а опасности се нагомилаваху све више.{S} Требало је, дакле, наотимати — »зарадити«, 
јој све више излажаху пред очи и биваху све примамљивије и интересније. </p> <p>— Докле ћемо ми 
громна пожара, па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан 
бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па ка 
 био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добром вечером, па онда стаде да их опрема  
ворим реч?... </p> <p>— Па не мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да зна 
сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са  
о молим: не иди к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, нарачунај се са  
аш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо тво 
ад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p>Разговорише се још о зимовању, али је Ђури 
 подвикну: </p> <p>— Доле косе! </p> <p>Све косе попадаше, а косачи, пребледели од страха, глед 
ју четири жандарма с пушкама... </p> <p>Све досад, до овога тренутка, он је оно, што је имало с 
пет се стопе с великом масом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се 
, које ти је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци  
ост?... а будућност?...{S} Све се руши, свега нестаде; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови м 
има да мисли!...{S} Ја јој чиним све... свега има, као каква госпођа: ништа не ради, једе и пиј 
Вујо ономад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега досад пет дуката. </p> <p>Ђурица се намршти.{S} П 
ином и, као неко чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, не остављајући му времена за ра 
 Ђурици заклецаше колена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже... 
та на место, гони велика хајка.{S} Због свега тога и он сам измени своје поступке према другима 
га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — продужи мисли 
ше да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. </p> <p>Постепеним током д 
 једначити звон сугестује, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сања 
зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље него оца, учинил 
реза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необична изјава њег 
 страшне бољке, које се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако осећање у се 
вот чињаше сјајнији од сунца и лепши од свега на свету...{S} Да јој је само још једном да стане 
едан велики завезак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару.. 
ди за нападе и три четири јатака, то је свега.{S} И кад овако, нарочито помоћу жена, привеже Ђу 
редају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерч 
 из девојаштва, увидела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично и примамљиво.{S 
леда Пантовчева и речи његових, сети се свега... и истога тренутка скочи. </p> <p>»Ух, бруке!.. 
а! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вујо, ја сам.. 
а, а озго више провалије неко повика из свега гласа: </p> <p>— Ено их!{S} Пуцај! </p> <p>Одмах  
лом убоден, клече на колена и закука из свега гласа: </p> <p>— Јаој, кукавац, ђе погибох!{S} Не 
ара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцр 
ем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и 
има.{S} Час се сећао села, своје куће и свега онога што му беше тамо најмилије; час стане да ми 
ивац покајник. </p> <p>— Стале, тако ти свега што ти је најмилије на овом свету, је л’ истина ш 
дућност!...{S} Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло...{S} И зар се могао чему 
вршава се, долази крај...{S} Је ли крај свега.... смрт?{S} Не знам!...{S} Шта је то смрт?{S} Зн 
м: она иде на оно последње, на свршетак свега... и после тога настаје тама... крај света... опш 
 кући имаш што ти треба? </p> <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба  
им се предао сав, не бринући се о крају свега тога. </p> <p>— Море, докле ћемо ми овако? — поче 
кући због тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако... </p> <p>— Шта си окупио је 
 продужи и даље нарицати и призивати за сведоке цело село и све светитеље. </p> <p>За један миг 
а ето само за тебе смо три пут куповали сведоке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми  
 да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помог 
р се лагано и опрезно отвори.{S} Струја свежега, хладнога ноћнога ваздуха појури кроз отвор, пр 
м капетан, а уз једну полицу, претрпану свежњевима хартија, стајаше писар Мита и разгледаше нек 
гурена старица приђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну 
..{S} Све се роји, ври... без реда, без свезе... </p> <p>Пролазе минути и часови, протиче време 
кође остајала по нека пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пук 
тлошћу сунчевом.{S} Жиле повукле у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и за не 
ила.{S} Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити, па куд пукло! </p 
, а учитељ, као што видим, налази да је свему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драг 
.. још онда, кад је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, 
но, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао само то, да 
 пребаци обрамицом на раме и, мислећи о свему што је чула, пође кући. </p> <p>»То је човек — ра 
ше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изјутр 
е тежи, све мучнији...{S} Почиње губити свест... </p> <p>— Готово! — Викну Митар и устаде.{S} Д 
д и заспао.{S} Новици остаде још толико свести, те угаси свећу, па се и он пружи, не знајући ви 
</p> <p>— Ја, вала, ништа.{S} Кажем ти: свет... </p> <p>— А јесу ли се сви ови заклели ономад с 
а цела она маса.. </p> <p>Стигоше...{S} Свет гледа само њега, виновника овога необичнога сабора 
у Митар, скидајући га с кола. </p> <p>— Свет...{S} Шта свет! ... — одговара Ђурица и усиљава се 
но кажњена детиња непослушност!...{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће ово да буде најпосле?...{S} Је 
.. кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и Ст 
ледамо цео потес и село...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и п 
д осећање, које му отвара нов поглед на свет...{S} Срећом, сад је заборавио на своје околности, 
ући га с кола. </p> <p>— Свет...{S} Шта свет! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу  
ој осрамоћеној, исмејаној кћери!{S} Сав свет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири с 
, закон је извршен! </p> <p>Кад оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив чов 
обро, запазио сам толико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љ 
вље. </p> <p>— Море, Ђуро, надлагује се свет — одговори Сретен муцајући и бледећи. — Ја, вала,  
 драгановићи моји, са чега толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај 
 се јуначки, мајковићу; гледа те толики свет!... — виче му Митар, скидајући га с кола. </p> <p> 
хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Д 
пропадам, због чега упропашћујем толики свет, зар због себе? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми 
..{S} Хоћу да се причестим, кô и остали свет. </p> <p>Ђурица се подиже и погледа је зачуђеним р 
 одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и расположен... </p>  
бијаш, рецимо, или упропашћујеш поштени свет, па дајеш њима, који су тебе упропастили...{S} А к 
 својим оштрим и проницљивим умом оцени свет и околности око себе; кад проучи сва лица, која ру 
ама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме или подвикуј 
је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката... 
м појмовима о моралу Ђурица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се сви  
ри и да улети тамо, у онај непознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцниј 
<p>— Ето их, иду! — Викну неко. </p> <p>Свет се окрете, ускомеша...{S} Све се очи упреше у шаре 
 и заборави све бриге и опасности овога света. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18971 
д зачу се тихо, као сан, као са другога света, куцање о капак на прозору.{S} Ђурица се прену.{S 
а од куће од родитеља, од села и целога света; знала је да тога часа укопава своју младост и бу 
за њега било претежније од мишљења цела света. </p> <p>»Шта ли ће она рећи кад чује?...{S} През 
{S} Једном речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави. </p> <p>Р 
га... и после тога настаје тама... крај света... општа пропаст... — или тако нешто... а он окуп 
, али се могло одмах опазити да је мало света пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ права ноћ« —  
 црнога застора и да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде на спасење...{S} Али се 
{S} Слушам ја тамо све старешине... као светац:...{S} А после, пет, шест, па и десет година пус 
стид, ужас. </p> <p>— Ђуро, пољуби овај свети крст...{S} Покај се бар сад, пред овим гробом...  
у за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог оца нашега 
..{S} Има ли он својих људи, који би га светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он чати,  
ш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла ножем и удари га по глави. </p> <p> 
о десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Неки пут по 
 и призивати за сведоке цело село и све светитеље. </p> <p>За један миг Ђурицу везаше пандури к 
догађај.{S} Он подиже главу, и са неким светитељским достојанством погледа зликовца право у очи 
би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима и њега... </p> < 
обом неку нејасну наду, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: х 
 страшило, трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано држи у грозни 
аше јој као ванземаљска појава, као она светла јуначка лица из наших песама, која нам буде топл 
ори и ради.{S} Само му једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео,  
олазе.{S} Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.{S} Курјаци се приближише обору 
аред стадоше да му се проносе у мислима светле и слатке слике давнога детињства.{S} Једва их из 
..{S} Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнел 
ше низ пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пламичак наде, наде очајне, мученичке.. 
ње јутро.{S} Са плава чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што се про 
ј нових живота...{S} Све оживело новим, светлијим, веселијим животом, и биље и животиње, па и в 
њу да јој истакне на супрот какву другу светлију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљачно,  
егоре — вели онај с пушком и задовољно, светлим очима посматра како пурењак руди и пуцка. — А т 
 она га је вазда заглушивала страсним и светлим мислима о својој љубави.{S} А сад, одједном јој 
Једна плавојка, мало погурена, јасних и светлих очију, жива и страсна израза, устаде иза стола  
ри од сјаја сунчева и зелени се весело, светло, радосно... </p> <p>Очи се приковале за ту лепот 
ако грејало, као тада што је... сјајно, светло, слатко...{S} И никад га више не одведоше цркви  
C23"> <head>XXIII</head> <p>Пролеће је; светло, весело, живо пролеће...{S} Гора се развила, па  
непокретан... </p> <p>»Шта се ово враћа светло, слатко?...{S} Гле, слободно се дише!...{S} Ох,  
еколико часака, и озго засија радосно и светло небо... </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
свима његовим лепим сновима, са једином светлом и слатком страном живота његова.{S} Зато је изб 
е познало на лицу, по коме падаше слаба светлост свећице.{S} Видевши да Ђурица нерадо одговара  
ј леда, кроз који једва продираше слаба светлост зимње зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — рече  
ну и отворише сасвим...{S} Слаба, бледа светлост показа им унутрашњост куће, опазише одмах мест 
планински... развлачи се она прва бледа светлост зорина... тама се проредила, па умире, гаси се 
 Одврни ту лампу. </p> <p>Кад паде јака светлост на Станку, капетан је пажљиво разгледа. </p> < 
врата широм.{S} Кроз ону рупу продираше светлост унутра, те се одмах, на први поглед, могло вид 
 ново осећање, које му баци сасвим нову светлост на овај догађај.{S} Он подиже главу, и са неки 
сплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после 
е »неугасима лампада«, те својом слабом светлошћу придаваше још суморнији изглед мрачним сводов 
младо лишће прелива под топлом и јасном светлошћу сунчевом.{S} Жиле повукле у себе свемоћну вла 
ше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На средини стоји округао велики сто, за 
 Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, неј 
и пред честим паланачким механама, који светлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме ј 
е сви у цркву.{S} Пред иконом храмовном светлуцаше »неугасима лампада«, те својом слабом светло 
заспала.{S} Озго са брда виђаху се само светњаци пред честим паланачким механама, који светлуца 
у свети храм и очитах им велику молитву светог оца нашега Василија, иже јест на одержимих бјесо 
себе сама.{S} Жудио је за лепим женским светом.{S} Још за ово време, под утицајем каквих лепих  
е сјајнији од сунца и лепши од свега на свету...{S} Да јој је само још једном да стане у друштв 
 прилике, ни за последице, ни за шта на свету... </p> <p>У вече Радован стиже први на ноћиште.{ 
ици дана, који владаше на пољу срећноме свету.{S} Како су мили и драги сужњу ови ретки и необич 
да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов брак, те такав човек, в 
ко ти свега што ти је најмилије на овом свету, је л’ истина што си ми пре казала? — прошапта он 
, кад сам због тебе окренула леђа целом свету, па нећу се шалити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју  
до срца старога оца, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро 
по! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова радост 
ла природа плаче за изгубљеним добром у свету... </p> <p>Палилулска улица претворила се у море  
ело закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету славу! </p> <p>Ђурица поче долазити к себи. </p>  
е као страшило.{S} Кад плануше неколико свећа и храм се осветли, хајдуци приђоше к столу на сре 
 зауставише при улазу. </p> <p>— Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку! — вик 
 на лицу, по коме падаше слаба светлост свећице.{S} Видевши да Ђурица нерадо одговара на то пит 
понеше шта је ко имао: неко икону, неко свећицу, неко класје жита или струкове бела лука...{S}  
ицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде према Ђурици. </p> <p>— Шта ти 
— рече он гласно. </p> <p>Станка запали свећу, па седе на под, по коме беху прострте неке прљав 
<p>Капетан је уведе у једну собу, упали свећу на столу, па се огрте неком хаљином и седе на сто 
атанца ступише у одају.{S} Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постељ 
уте воштанице, кресну палидрвце и упали свећу.{S} Затим извади једну иглу и наднесе је над плам 
... тек онако... не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. </p> 
амешта на постељи. </p> <p>Станка угаси свећу, али не леже.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи 
вици остаде још толико свести, те угаси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа за себе. 
младост хоће своје!...« па љутито угаси свећу, леже и стаде да размишља о овој чудној појави. < 
ватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећу, прекрсти с 
и свећу, нека гори данас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је. </p> <p>— Нека ти Бог оп 
ица сиђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе на траву.{S} Митар извади мараму из џепа и п 
е смртно бледило. </p> <p>Ђурица спусти свећу поред себе, узе једну Симову руку и забоде му уси 
 до њега на троножац. </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стаде да излаже свој план за напад на богат 
Митар, вадећи из хартије велику воштану свећу. — Знаш... први сам те ухватио, па сам ти дужан.{ 
 </p> <p>Жандарми, онако исто озбиљно и свечано, подигоше другу чашу. </p> <p>— Ова друга за ла 
али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности.{S} Народ господа, корача, прескаче преко по 
два дана две разбојничке похаре! — рече свештеник. </p> <p>— И јуче изјутра онај случај у Клено 
них послова, па онда се сети да треба и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше на ум кумо 
не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред з 
, ви одосте на друго, — проговори месни свештеник. — Ми смо почели о Ђурици.{S} Шта је узрок, в 
ање, могу ти и благослов дати — рече му свештеник, очекујући жудно његов одговор. </p> <p>— Е,  
 <p>— Добро велиш, Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о  
..{S} Не послушах те, па ето... </p> <p>Свештеник се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S 
 кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p>Свештеник га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на т 
сприча своју намеру са Станком. </p> <p>Свештеник се и уплаши и наљути, кад га саслуша. </p> <p 
 одговори он потресеним гласом. </p> <p>Свештеник се изненади; засја му у оку необична родитељс 
ељак, који је, идући с рада, срео свога свештеника. </p> <p>— Хоћу ја — одговори поп, осврћући  
 и Ђурица жудно, ватреним очима погледа свештеника, очекујући повољна одговора. </p> <p>— Знам  
Па онда се сећа сјајног и златног одела свештеникова, од кога није одвајао очију.{S} И најзад с 
а бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових савета, који му веома тешко падаху, прене 
као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, очекујући другу реч, која би ублажил 
е друга незгода доведе до тебе. </p> <p>Свештениково се лице замрачи. </p> <p>— Ако си одвојен, 
пристојно скиде капу, смерно приђе руци свештениковој и осети како му опет малопрешње црвенило  
ило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештенику. </p> <p>— Не смем ти тражити благослова, је 
 вредни и сиромашни Војвођани, који се, сви из реда, именују Банаћанима, и ако их има из свих к 
амо једно: све што је слушала о Ђурици, сви његови поступци, који стајаху у битној противности  
ише да ме чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах 
ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви траже... није један... </p> <p>— Та који су то сви, 
ажаху на општу (ма и прикривену) осуду, сви они — поступци — изгледаху јој необично велики, при 
е и имао огроман утицај на сву околину: сви су му се потчињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, 
е бити задовољни на оноликим парама!{S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових да 
гледа око себе узверено, уплашено...{S} Сви спавају...{S} И Добросав, који је остао да дежура,  
уди са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радознало, необично; чак се опажа саучеш 
 посла? </p> <p>— Мораћемо, ја како.{S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ промерио и наш 
 тебе неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви траже... није један... </p> <p>— Та који 
ли како ти мислиш... као пре? </p> <p>— Сви бисмо најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се  
ени за стражаре само она два младића, а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихо 
е да ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежина у ногама, у  
пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и досећао 
сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У таквим м 
и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да се с 
копан у самом кориту речном, те са њега сви радници из потеса носе воду.{S} Одатле му падоше у  
 и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе ка 
о су ме петљали... </p> <p>— Знам ја да сви измичете леђа, кад нема никаква ћара.{S} Човек треб 
бати овако лепу мученицу«. </p> <p>Тада сви троје полегаше и ућуташе. </p> <p>Ђурица, легнувши  
 гладним и жедним путницима, па се онда сви троје окретоше потоку и пожурише низ брдо. </p> <p> 
едну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... не сећа се цела пута,  
дани су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нако зна 
боте.{S} Не брини ти: у мојим су рукама сви његови планови.{S} Него да ми сад одспавамо један с 
брини, прећи ћемо — одговори Ђурица, па сви троје убрзаше корак. </p> <p>Кад стигоше потесу, бе 
пресече очима, те он ућута. </p> <p>Кад сви поседаше, Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста је би 
и спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих је, за последњих тридесе 
него се мучиш због онога зликовца, коме сви робујемо!... — викну Ђурица грејући иглу трећи пут. 
послушност уз мене...{S} Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се мн 
д саму зору. </p> <p>Напослетку, кад се сви изопијаше, полегаше по застртом поду.{S} Где се ко  
чју — човек, који влада масом и коме се сви потчињавају.{S} Он није био крупна и развијена стас 
 је држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S} Па зато га је и изненадила она напоме 
 брзо! </p> <p>За један миг разиђоше се сви на разне стране. </p> <p>Ђурица удари најгушћом шум 
ажем ти: свет... </p> <p>— А јесу ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме у 
тоји, као да је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол 
ају што следује, урежу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати звоном и — мисли 
ш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. </p>  
овори му сусед, младић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти  
 да ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, па с 
удима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите сви. </p> <p>Поседаше сви, као по команди, а кмет још п 
икако не могоше погодити.{S} Извириваше сви редом на прозор да разгледају кандидате, који су се 
јке? — викну капетан. </p> <p>Погледаше сви по дворишту. </p> <p>— Да није оно... — рече Митар, 
.{S} А сад седите сви. </p> <p>Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се.{S}  
а које је он био заборавио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знај 
ра ће да дижу потеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури са наредбама у села. </p> <p>— Зна ли Радис 
лужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву.{S} Пред иконом храмовном светлуцаше »неуга 
наточи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Бо 
се обратио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растур 
амо сви! — викну писар. </p> <p>Изиђоше сви из куће. </p> <p>— Нема тамо ништа.{S} На другом је 
метну у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше сви к општинској судници.{S} Баба Мара затвори се у кућ 
штинском кућом не беше никога.{S} Уђоше сви у заседање, где писар састави протокол о свршеном п 
— Господајте, људи! </p> <p>А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно:  
анима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у 
 то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци пост 
 Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи...{S} Истина јест, више нема нас Др 
 том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S} Требало је одмах пресећи ове путеве за  
о да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне ла 
кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли д 
д чује?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!...{S} Назваће м 
а свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне стране.{S} Све т 
мо—дер малко доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђур 
стране.{S} Све то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви  
ад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли сви право овамо? — запита Ђурица, тражећи око себе капу 
..{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа ис 
мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узјаши 
у Станкине прекоре. — Јесу ли задовољни сви? </p> <p>— Како неће бити задовољни на оноликим пар 
/p> <p>— Ови наши одавде поуздани су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p>— Шта  
И сад му се ређаху и понављаху у памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче 
 да броји банкноте. </p> <p>За тренутак сви ућуташе, посматрајући како Ђурица невештим прстима  
, свакога часа...{S} И ми ћемо за тобом сви... </p> <p>Одједном му спаде тежина са груди.{S} До 
шао је!...« </p> <p>— Хеј, кмете, овамо сви! — викну писар. </p> <p>Изиђоше сви из куће. </p> < 
анки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— Умећу, ак 
езан. </p> <p>Свануло је, виде се јасно сви предмети... </p> <p>— Камо девојке? — викну капетан 
. није један... </p> <p>— Та који су то сви, громове им њихове!{S} Кажи једнога по имену, шта т 
не знајући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— Около!{S} Заобилази! — в 
 стигне.{S} Али над провалијама застају сви и, у оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не зна 
е писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за врачање... 
е за ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, 
ео срез осим наших села... још синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли 
тупи корак ближе. </p> <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шт 
<p>— Казао ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — проговори младић брзо, дишућ 
преко меса, а ет’ ... мртав!... </p> <p>Сви разделише ову философску мисао, па чак и капетан, к 
де га опоро онај Ђуричин сусед. </p> <p>Сви ућуташе, осећајући незгоду, у коју их доведе, своји 
одавде, не може се више врдати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући даље заповести.{S} Вујо изиђе у д 
где је драгоцен сваки тренутак. </p> <p>Сви троје пређоше реку, дохватише се густе кленовичке ш 
интересом, убићемо те на месту. </p> <p>Сви сељани осташе као приковани на своме месту; нико не 
и ви мене чувати, то ми кажите? </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, д 
дована. </p> <p>— Чујеш, мени се ово не свиди.{S} Он ми се нешто много променио.{S} Требало би  
во. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душу м 
> <p>— Како, море... дигоше на тебе сав свијет. </p> <p>— Да није потера? </p> <p>— Ноћас се ди 
бољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима  
ију. </p> <p>Збуњен, уплашен, изненађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво врем 
диности напада познате су, већим делом, свима.{S} Ипак се нестрпљиво очекује писар Мита, који ћ 
дина, па кући...{S} Свима је њима лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шт 
Издржаће неколико година, па кући...{S} Свима је њима лако, свима је добро, нико им не брани да 
отивности са целим његовим осећањем, са свима његовим лепим сновима, са једином светлом и слатк 
> <p>— С киме то, са нама? </p> <p>— Са свима, брате, па... и с тобом највише. </p> <p>— Ене са 
необичном друштву.{S} Упозна се брзо са свима женскима, а једна му постаде блиска, веома мила и 
стати што другима? </p> <p>— Биће доста свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друг 
ви напред ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради 
е обојица к друштву.{S} Вујо им раздаде свима потребно оружје, муницију и храну, па их, тако оп 
о.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице. 
еновичкој општини, из које је Ђурица, и свима околним општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме д 
 Овако он односи три дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна  
а.{S} Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: од толиких похара још није  
.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја велим... ка 
Јеси ли спремио какав посао?{S} Сад нам свима треба.... </p> <p>— Треба, истина је.{S} Али како 
ија, Никола, Јово... </p> <p>— Подај им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати. 
 учинити...{S} Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али  
 смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима селима одредише се чувари, који су стражарили и д 
и Ђурицу за хајдука; растури наредбе по свима општинама да се строго мотри на његова кретања, д 
ој прљавој маси; расплинуло се блато по свима улицама, по двориштима, по праговима и уласцима у 
ече апотекар. — Бандити су велико зло у свима државама... </p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта су  
амо ускоро опет на посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже.{S} Само из твога  
ас због своје велике радње са шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем новца под и 
е обиђе врт, разгледа поврће, па оде на свињац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у кући остадош 
шта мислите!... </p> <p>— То су, брате, свиње — одговори онај први — а свињче... истина јесте,  
Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. </p> <p>— Све једно.{S} Прошао један, наићи ће д 
д беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} Идући путом, беше погнуо главу и тако зам 
, брате, свиње — одговори онај први — а свињче... истина јесте, у неку руку, како ћу казати...  
 часу! ...{S} Напољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих се 
у уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.{S} Младеж, чувши ћемане, 
спи чашу вина и седе.{S} Поче ручак.{S} Свирала одјекну... </p> <p>Момчадија потрча у коло, а з 
не.{S} За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђи 
. </p> <p>— Не бригај.{S} Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у кеси? </p> <p>— 
 крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и по 
..{S} Напољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — с 
о дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде оч 
xml:id="SRP18971_C5"> <head>V</head> <p>Свиће зора.{S} По целој варошици, кроз коју кривуда, ти 
ело и подиже очи... </p> <p>Ужас!...{S} Свих пет грлића пушчаних пружени... само се види округа 
и мислити о пењању.{S} Али једнога дана свих пет младих чворака беху у његовим недрима: што је  
Па као што ’но курјак, кога потерају са свих страна, тражи најгушћу шуму и завлачи се у непрола 
њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи, највише имао респекта према Вују.{S} Двапут  
 <p>Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину самовољу.{S} Видели 
оји непрестано слуша овакве одговоре од свих правих криваца, те увиђа, да за овај мах не може ш 
ности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз његове руке« прошли. </p> < 
да, именују Банаћанима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ неколико дана  
ема?{S} Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. </p> <p>— А, е то јест... ал 
усмо, био главни организатор и управник свих хајдучких дружина, које се, у дугом низу година, с 
дити, да Ђурица неће ићи обичним трагом свих сеоских момака, већ је његов пут одвојио од остали 
 се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред 
 беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станка га једним тренутком погледа, па опет  
.{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, свога главног агента из вароши, проговори са њим две ре 
сећаше само Николиних речи и последњега свога дела: кад је пружио, скоро наслонио, пушку на сле 
ш велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... </p> <p>— Ко то изнесе? — викну трећи. </p> <p 
 </p> <p>Истога дана Вујо дозва једнога свога повереника, даде му некакав налог, па се упути у  
и, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви философију свршили, моли 
ајући положај хајдука, који се удаљи од свога посла. </p> <p>— Једини ти је пут, синко, да се в 
мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као 
их се више не враћа њему. </p> <p>После свога необична венчања Ђурица паде у велику бригу због  
ајно, пре овог изасланика, Ђурица срете свога Кленовичанина, кога му је послао јатак Јово. </p> 
 и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио онај стид од себе 
од великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара како прескочи врљике и побеже кроз кукур 
налик један другому.{S} Писар извади из свога капута један нов пешкир и упореди га с онима што  
боје поустајаше и погледаше уплашено из свога заклона.{S} Шуштање долажаше озго, са врха стране 
јутра, кад Ђурица и Радован излажаху из свога ноћишта, Вујо их задржа. </p> <p>— Што ви, море,  
душе ми нема — правдаше Никола и себе и свога дужника. </p> <p>— Остави сад то — викну Ђурица.  
ећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и за њим замахнут нож, јурну као р 
стаје у канцеларији, да би тако сачувао свога коња од заморна пута. — Може на његову коњу... </ 
о. </p> <p>Изјутра зором отиде Марко до свога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај тво 
</p> <p>После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена чуту 
ичан сељак, који је, идући с рада, срео свога свештеника. </p> <p>— Хоћу ја — одговори поп, осв 
 викну она гласно, сазнавајући умесност свога захтева. </p> <p>Опет зашкрипаше даске, зачу се х 
онеше.{S} Вранац осећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га 
ловина блиста и пршти ватром уз небесни свод, преливајући се час у ватрено црвенило, час у љуби 
рже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. </p> 
 придаваше још суморнији изглед мрачним сводовима храма, који се као нека чуда издизаху и повиј 
... </p> <p>Кога год видиш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, сваки чини оно што хоће 
пошто се искашља и протрља међу прстима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али 
ма веома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као на обичан занат, који је, истина опаса 
корачајући несвесно, заборављајући и на свој положај и на сваку опрезност... </p> <p>Наједаред  
током догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао: д 
то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш. 
Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио је на звер, коју непрестано, 
p>Усекнувши свећу, Вујо стаде да излаже свој план за напад на богата трговца у Поморављу.{S} На 
запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. </p> <p>— Децо — поче он — сад имамо 
ве. </p> <p>Ђурица пак хтеде да крунише свој успех, јер му се учини да је с оним одговором пост 
 би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободн 
не самовоље, којом је обележавала сваки свој корак, наједаред настаде прелом: она се потчини ут 
.. </p> <p>Затим узе оружје, те раздели свој тројици.{S} Ђурици даде острагушу, револвер и нож, 
рчевито хвата за слабу шибљику, дохвати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто му 
лим те само немојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини,  
 ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.{S} Маркова кућ 
 бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Б 
 и поступке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које се мењају свак 
иси о концу.{S} Тада је потпуно схватио свој положај, јер дотле му је све још изгледало обично: 
духа...{S} Гњила, влажна магла завила у свој суморни плашт цео град, као какво чудовиште, па га 
ао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом се само претв 
варошани, да виде како проводи зликовац свој последњи дан.{S} Улазећи у собу, сваки се изненади 
на коју он не могаде дати оправдања.{S} Своја кривица се обично заглађује љутњом.{S} И он се на 
и глас. </p> <p>Побратими се вратише на своја места, а мало затим уђе у собу висока, црномањаст 
по селу! </p> <p>— Море, децо, гледајте своја посла — одговара им онај с пушком, отресајући печ 
олетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена и забринута лица, оборише главе и заћута 
седао и одмах скакао, не могући умирити своја узбуђена осећања.{S} Али се опет сети воде, и та  
јно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође још корак  
агрљени, занесени...{S} Младост ступа у своја права, не разбирајући ни за прилике, ни за послед 
 зелена гора, која ће га опет примити у своја нема наручја... </p> <p>Живео је као што живи зве 
је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Радован љутито, па се окрете  
 или онај што коси... </p> <p>— Бадава, своје па своје! </p> <p>— Знаш... ја сам мислио да наку 
а својим мислима.{S} Час се сећао села, своје куће и свега онога што му беше тамо најмилије; ча 
види!...« И разумевајући под тим »нико« своје сељане, нарочито му се издвајаше у памети једно л 
 Сваки је имао довољно узрока да скрива своје стање и положај, па није волео да га други о томе 
ару, па му не иде у рачун да му открива своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су рукама сви њег 
 обузе га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено напуштено огњиште, у коме је безазлену и 
да се оделом не разликују од становника своје улице.{S} Ђурица је, преко гломазних војничких цо 
?{S} Кад му је пре месец дана саопштила своје откриће, баш тада га одазваше некуд, а после ника 
 и мало затим врати се, носећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да п 
 пред пандурима везан, носећи на леђима своје бешчашће.{S} Беше толико претоварен овим неочекив 
 па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица с 
 свет...{S} Срећом, сад је заборавио на своје околности, иначе би му ово ново осећање само позл 
 што коси... </p> <p>— Бадава, своје па своје! </p> <p>— Знаш... ја сам мислио да накупим много 
 махну главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеленкасте 
 покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачуне са друштвом.{S} Уг 
зда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике радње са шљивама и свињама, али се он мног 
а и одлучна лица, он не изгуби ништа од своје одлучности и присебности, као што је досад обично 
нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере. </p> <p>— Хајде да се нађемо с т 
Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на 
 повезана хајдука...{S} Он му одаје све своје јатаке, прича о целој организацији великога злико 
да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S} Ради тога Новица ће се сакрити, али ће 
м тренуцима, не налазећи речи да искаже своје осећање и чуђење. </p> <p>Седнувши на столицу и п 
обично наљути и изненади.{S} Сматрао је своје село као једино поуздано уточиште, а сад му прва  
 севао такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који би осећао сна 
о учиниш... — промуца он као стидећи се своје слабости, и у исто време као подлежући душевном и 
век: овамо је разбојник, а младост хоће своје!...« па љутито угаси свећу, леже и стаде да разми 
че му одлучно — јер видиш да немам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђењу, не знајућ 
Према такву стасу Ђурица је подешавао и своје покрете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при то 
тку снагу, па је према томе подешавао и своје држање и одело.{S} Као сиромах није се могао исти 
у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави своје кћери. </p> <p>Једаред наиђоше на село курјаци.{S 
јка.{S} Због свега тога и он сам измени своје поступке према другима.{S} Досада је у нападима б 
очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за руку и уведе га у к 
идај ме.{S} Је ли он непрестано, радећи своје сељачке послове, замишљао себе као хајдука? — Ниј 
, који је у младим годинама, испитујући своје подобности, носио добош у војној банди. </p> <p>— 
а прозору.{S} Стаде да слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свир 
 је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« </p> <p>Пред подне Станка  
Људи наставише да исказују један другом своје утиске, а капетан стаде да саслушава грађане, кој 
 Станка сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, једре образе.{S} Тако се полако издиже, из 
 ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо  
ао за обавештења, никоме није поверавао своје тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом г 
ица би севнуо оком и задовољно развукао своје танке плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би о 
овор о томе.{S} Станка је мрзела на ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па 
јрадоснијим срцем отрчао је кући, однео своје лепе мале чворке и показао их оцу. »Пооткидај им  
чне ноге. </p> <p>Ђурица је веома ценио своје телесне особине и своју ретку снагу, па је према  
едном узвику као да хтеде исказати цело своје осећање. </p> <p>Она га погледа, разумеде његов у 
ма, у најљућим патњама, и држи се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком кораку, као његова 
о му беше најпоузданије склониште.{S} У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу.{ 
које је готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избегаваше сваку помисао, к 
 добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} Идући путом сети се да ономад, кад је но 
д би одгоненуо, похватао би све конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо, није пружио д 
рави хајдуци, него се завлачите сваки у своје село? </p> <p>— Па... сигурнији смо овако.{S} Мен 
м куту непомичан, укочен, сав удубљен у своје немо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисли, ни једнога  
.{S} Али тога ради морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи. </ 
, ако их опази потера, да скупо продаду своје главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече Ђурица бл 
м: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Твоје ми призн 
аци подсетише га да размисли о положају своје апсане.{S} Устаде са сламе, пође к прозору, који  
 памети одговор, како да објасни човеку своје присуство на овом месту.{S} А механџија већ поче  
 откад је доведен из суда, променили су своје опхођење са њим и пандури и чиновници.{S} Опазио  
Марко Радоњић не могаде отрпети срамоту своје куће, па се обрати за помоћ државној власти.{S} У 
ајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале људе, па се пожури да дозна  
то и тихо, слажући се у дивљу, необичну својевољну мелодију...{S} Чује се једначито и одмерено  
е, осећајући незгоду, у коју их доведе, својим несмишљеним говором о уцени, онај доскорашњи вој 
е било без броја и који су га све више, својим захтевима и услугама, обавезивали и спутавали у  
еш... — прошапта она и погледа га мило, својим великим и сјајним очима. </p> <p>Неко неодољиво, 
и од Станке, прискочи старцу и стеже га својим снажним рукама, као утегом.{S} Станка им приђе и 
беше у могућности да ма какав правац да својим мислима.{S} Час се сећао села, своје куће и свег 
опхођењем са њом, Станка се сва предала својим мислима, у којима је лепа прошлост, девојаштво њ 
и и у том потчињавању она се руководила својим начелом — самовољом. </p> <p>А она се, доиста, д 
е горе, која га је наткрила и заклонила својим моћним зеленим покривалом...{S} Гле, шушти и бру 
ћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим непробојним покривалом куће и улице, притисла са 
вила се бела влажна магла, те заогрнула својим лаким покривалом целу ону долину, којом се, у ду 
ају дупке, носе се... као да их носи на својим плећима цела она маса.. </p> <p>Стигоше...{S} Св 
ли необично лице послушниково, који, са својим дугом и разбарушеном косом, сањивим надувеним оч 
дње да проведе мало обична разговора са својим познаницима, он омекша.{S} Кад је, мало пре, изл 
е беше начисто ни са самим собом, ни са својим мислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, као и ј 
 главом стајаше, и он се лако помири са својим стањем.{S} Овај састанак пред судницом био је од 
обично: виђа се и разговара слободно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви г 
дређено, да ни сам није био на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи догађаји принудише да 
реме првих састанака, упознао Станку са својим хајдучким животом, испричао јој много о Вују, Па 
 се искобеља из сиротиње.{S} После, кад својим оштрим и проницљивим умом оцени свет и околности 
као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. </p> <p>— Нека ти је срећна  
и сам бивао принуђен да примамљује жене својим работницима, а овим му је бар заштеђен труд, па  
чао јој много о Вују, Пантовцу и другим својим сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Станку не и 
доше кроз село, договарајући се о даљим својим плановима. </p> <milestone unit="subSection" />  
од умора и да хладније размисли о даљим својим корацима... </p> <p>А Вујо сачека Пантовца на ур 
овораше апотекар пред Јанковом пивницом својим присним »пријатељима, партнерима, суграђанима и  
 коме је јамачно какав буковички лаутар својим монотоним циликањем растресао загрејане живце... 
има суха увенула старица.{S} Погледа их својим немим старачким погледом, и наједаред јој прелет 
ара, куда се провлаче бегунци, удара их својим леденим оштрим сечивом, па јури даље, преко глат 
ли нејач и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина право к њему и изручивали му у крило 
јдуци, ови само мрдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу, показујући тим да се не интерес 
вако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих људи«... </p> <p>— Новица! ...{S} Спаваш ли?...  
роду, али је он, једним благим погледом својих великих очију, умео да прикрије ту особину.{S} С 
, али не знам за после....{S} Има ли он својих људи, који би га светили? </p> <p>— Дубоке су он 
ј је само још једном да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје и нашали с 
че срески шумар, и пренесе поглед преко својих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово 
тим држањем.{S} Беше то зрео човек, око својих четрдесет година.{S} На црном циганском лицу беш 
авезивали и спутавали у бескрајну мрежу својих замака.{S} Он је осећао да је тешко надавати сви 
огнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опанака. </p> <p>Полицајац, онако од прилике, по 
и, како се она обрадовала своме детету, својој осрамоћеној, исмејаној кћери!{S} Сав свет обрће  
а допустити да је одреши, док не стигне својој кући. </p> <p>— Па је ли све извршила? </p> <p>— 
, она се предаде црним мислима о себи и својој будућности, која, истина, беше сакривена од очиј 
ко необична по лепоти, колико по нарави својој.{S} Беше то тако самовољна и ћудљива нарав, какв 
д текло, али се још не могаше домислити својој незгоди. </p> <p>Опазила је само једно: све што  
с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости својој Вујо представљаше неку необичну силу, која не зн 
 не могаше да му откаже, чуђаше се овој својој необичној послушности.{S} Идући са њим, само изв 
илеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. </p> <p>...{S} Међутим, Вујо, дознавши за  
аглушивала страсним и светлим мислима о својој љубави.{S} А сад, одједном јој се приближи та зл 
 и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, или их ба 
у, узе Станку за руку и одведе је право својој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погледа за 
човекове, која управља тим одредбама по својој ништавној вољи; кад виде како један бистар од пр 
а Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије.{S} Тако му и  
терет, који већ неколико дана осећаше у својој близини и само очекиваше час, кад ће пасти на ње 
манду.{S} Људи поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу.{S} Утом попа отпева  
он (тај се назив држао најдуже, јер је, својом звучношћу, веома импоновао паланци), па Кант, па 
Вујо је њега привлачио, али чиме?...{S} Својом тајанственошћу, памећу, нарочито овом памећу, ко 
ицу Дражовића са дјевицом Станком, која својом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац 
ке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега. 
вном светлуцаше »неугасима лампада«, те својом слабом светлошћу придаваше још суморнији изглед  
 вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну  
<p>»Али како ћу сад?...{S} Да га убијем својом руком... не могу, нећу...{S} Тако би се смирио з 
едан од њих нарочито падаше у очи целом својом спољашношћу и нарочитим држањем.{S} Беше то зрео 
ега, сад га је одједном притиснуо целом својом страховитом тежином и — како му сад изгледаше —  
о на такав корак. </p> <p>Али, несрећом својом, Ђурица још многе ствари није знао.{S} Он није з 
га света; знала је да тога часа укопава своју младост и будућност, да је њен живот био, па прош 
угаси онај пламен, на коме душа заснива своју радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ниш 
марајући се на слами, стаде да разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, који владаше око ње 
и речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом упорношћу.{S} И капетан напосле 
скашља, да би нашао што згоднију реч за своју мисао. — Поп има право, кажем ја...{S} Али то ниј 
— одговори Станка, али ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, тицала жандарма... </p 
ињеница... — отпоче апотекар да развија своју философску мисао... </p> <p>Међутим догађаји, кој 
ако... </p> <p>— А што сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобом! — одговори она, а оч 
цила образ под ноге, кад сам осрамотила своју кућу и име, кад сам због тебе окренула леђа целом 
рала да је, последњом потером, извршила своју дужност: »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хт 
у црева испадају!... </p> <p>— Сваки на своју страну! — викну Ђурица. — Само брзо! </p> <p>За ј 
кафаном сасвим нестаде.{S} Сиђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без 
и... ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као што то чини учитељ.{S}  
о послом.{S} Он ти сад води трговину на своју руку. </p> <p>— Истина? ...{S} Може се још обогат 
их прво Станкина мати.{S} Кад виде жена своју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњавом, но с 
ворише се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и 
 да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру са Станком. </p> <p>Свештеник се и уплаши  
, нешто неочекивано, те одједном умекша своју љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и осети нео 
и слабе старачке руке, обухвата и стеже своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива. 
уте око записа.{S} Свако племе имало је своју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спојен 
и удвоји пажњу, очекујући да он порекне своју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још више осоколи,  
слушности.{S} Идући са њим, само извуче своју руку из његове, јер јој то веома сметаше, забуњив 
читељ, који се, док апотекар састављаше своју научну фразу, иронично осмехиваше. — Да је тебе т 
тумачише радозналошћу, па јој испричаше своју коб са Ђурицом. </p> <p>— Окупила ме Живана пљуск 
отребе.{S} Тако је цедио и становнике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреж 
 је веома ценио своје телесне особине и своју ретку снагу, па је према томе подешавао и своје д 
 за тренутак, заборави где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одгов 
..{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... </p> <p 
 <p>— Е, дај руку! </p> <p>Ђурица пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже св 
чекујући свакога тренутка да пиће учини своју дужност... </p> <p>Жандарми певају одавно, сваки  
. </p> <p>Ђурица је свако вече, частећи своју пријатељицу, трошио по неколико динара, те је мог 
иком, као и сваком... — рече он, дижући своју »шлафкапу« и поздрављајући капетана, који нешто т 
алим — прекиде је Радован, настављајући своју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једа 
гов покрет, Ђурица истога тренутка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом о 
p>— Што, Стале? — одговори он и пребаци своју руку преко њена рамена. </p> <p>— Не знам, али ја 
а је још одсад сматра као своју, сасвим своју... </p> <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пр 
</p> <p>— Једном се мре!... — понови он своју стару лозинку, коју му сад жандарм напомену. — Да 
му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју... </p> <p>— Ја, вала, хоћу, само д 
ови младости.« Како је он лепо замишљао своју будућност!...{S} Али на што се сад сећати свега т 
но, склоњено и поуздано... завукао се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да п 
 коњски топот иза себе и он напреже сву своју снагу и полети низ поље, као на крилима.{S} Већ с 
 слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огроман утицај на сву о 
ишо; камо се? — рече она, спуштајући му своју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно стр 
 па умире, гаси се...{S} Петлови почињу своју песму...{S} Зора!... </p> <p>Одређена четворица з 
но предала своме осећању, предала му се свом силом заносне младости, разумевајући при том добро 
ез протеста, без покушаја да размисли о свом стању.{S} После онаква живота у родитељском Дому,  
ст да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђур 
кога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, сав удубљен у своје немо,  
о себе.{S} Оваква задовољства није он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела досад пог 
 пред њима.{S} Милош одборник ухватио у свом кукурузу крмачу једнога сиромашка, извео кмета, те 
тања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!... 
 искочи, као звер разјарени, Пантовац у свом страшном наличју и, пруживши пушку право у груди м 
 кроз отвор, право на њега, и он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. </p> <p>— 
адна добра мати, како се она обрадовала своме детету, својој осрамоћеној, исмејаној кћери!{S} С 
на се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећању, предала му се свом силом заносне младост 
 усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љуто, горко осећање усамљености 
> <p>Сви сељани осташе као приковани на своме месту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из пре 
ће ти сад заспати!« Постоја још мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и  
ићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишту. </p> <p>— А она...{S} Станка, шт 
све... осрамотила се, те не смем никоме своме у очи погледати... оца наљутила...{S} Јест, то бе 
мисао: да овим положајем осигура себи и своме другу будућност.{S} Сад му живот беше милији но и 
ац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме положају.{S} Једнога се зла опрости, а стотине др 
 и, не двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пође журно, готово трчећи, к општинском пу 
ка.{S} Због тога је и избегавао мисли о своме положају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој  
 крива. </p> <p>Станка се зачуди.{S} По своме поимању, она није до сад сматрала себе за кривца. 
а. </p> <p>Ђурица је све погледе обрнуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време 
олним општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме домашају потраже, ухвате, и под јаком стражом, до 
а гладне вране, и од крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад  
{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да су у 
знаш... проћи ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаше тако непоузд 
 Не може бити! </p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то ј 
м те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Радован? </p> <p>— Погибе.{ 
трос отишао.{S} Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да оде 
и сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општину? </p> <p>— Јесам... онако узгр 
ађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па се онда 
жара Ђурица се није бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад му је требало да се извести ко је п 
 начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно, пре овог и 
о у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Он је ономад 
 у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, 
8971_C1"> <head>I</head> <p>Први пут је сврнуо на себе пажњу целога села о крстоношама.{S} Тада 
 старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђурица ј 
<p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би?...{S} Свршава се, долази крај...{S} Је ли крај свега.... смрт 
ујом, но му је само поручио да је посао свршен успешно, да су нашли новаца више но што су се на 
ац.{S} Стаде да пада земља у раку...{S} Свршено је!{S} Правда је задовољена, закон је извршен!  
ки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације нема шта чекати...{S} Окупи 
 заседање, где писар састави протокол о свршеном претресу, који потписаше кмет и одборници.{S}  
ним стањем: она иде на оно последње, на свршетак свега... и после тога настаје тама... крај све 
оше и друге, за литију потребне ствари; сврши се спомен под општинским записом, па се кретоше к 
 улици, и продужи играње карата.{S} Кад сврши игру, он се диже полако, као човек који не зна ку 
18971_C10"> <head>Х</head> <p>Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје, у  
ога? </p> <p>— Јавиће он све.{S} Кад се сврши потера, вели, биће најзгодније да одмах почнете о 
омити, па куд пукло! </p> <p>На томе се сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распитује шта ми 
ај дочекасмо?{S} И наша се љубав једном сврши, оде, нестаде је...{S} Ама зар сам зато ја трпела 
но, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с пута, видев 
исар окрете разговор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судницу.{S} Он и панду 
ога ћаће?{S} Какву сте то ви философију свршили, молићемо, и који је рад кориснији за народ, мо 
лац, као говече, па дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А после, шта бива после?...{S} Ко ће т 
и опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме  
оме, што је већ ту, пред њим... </p> <p>Свршило се читање... </p> <p>— Ђурице, ево ти мајке, да 
 — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> <p>Стара 
тељ јако нагласи ову реч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни радник, а не би  
да очекује неповољан одговор. </p> <p>— Свршисмо, али Мита плати главом. </p> <p>— Их, болан бр 
као Пантовац.{S} Свршисте ли? </p> <p>— Свршисмо.{S} Пласковчанин оде с раном, а и газда ће има 
кох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте ли? </p> <p>— Свршисмо.{S} Пласковчанин оде с  
/p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита он бојажљиво, а из погледа му се  
го знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад свршиш посао, немој нам шиљати преко Вуја, него нам ти  
луцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, само м 
да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није  
за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прс 
.{S} С тога је и имао огроман утицај на сву околину: сви су му се потчињавали и — бојали га се. 
у те обрлатили јатаци из твога села, па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неко 
пуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо.{S} Иза куће стајаше нека стара вајат 
чује коњски топот иза себе и он напреже сву своју снагу и полети низ поље, као на крилима.{S} В 
у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и један прозо 
и, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огроман утицај на с 
, немој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па д 
p> <p>Опет загрокташе пушке, засипајући сву собу пакленом ватром...{S} Ђурица је опазио да све  
антовчеву главу дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се просу задах... </p> <p>Како осети 
леда га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у 
рица беше, и стасом и лепотом, надвисио сву момчадију.{S} Беше их и старијих и одевенијих, али  
е она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали што седиш сама!{ 
 ће ти? — одговори Станка. — Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њ 
новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. </p> <p>Вују севнуше очи задовољно. 
те се Ђурица Милошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два на струк — одговори овај. </p> <p>— Па зар 
 је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — рече апотека 
<p>После десетак минута Ђурица разгледа свуд око себе, окрете се источној страни, па звизну уче 
то жбуње, па застане преплашен; погледа свуд око себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, 
кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће, разгледа свако сумњиво место, па се упут 
се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хладно и одлучно 
квога поузданога заклона, а она не може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се одређиват 
далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шта х 
ом живота његова.{S} Зато је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души њ 
 — одговори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више да живимо 
, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га  
еће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица. 
огу си брате, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изг 
соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе. </p> <p>— М 
еност. </p> <p>Погледавши младића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </ 
 Поузданије је кад смо двојица... треба се чувати... — одговори Симо и обори главу, гледајући д 
дједном остаде без ногу, клону... глава се затури... затеже се конопац о коцу... </p> <p>Митар  
над раку и окиде пушку... </p> <p>Глава се Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно око прев 
а свет! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и о 
је ово?...{S} Шта ово би?...{S} Свршава се, долази крај...{S} Је ли крај свега.... смрт?{S} Не  
 му дршћу руке, задрхта сав...{S} Једва се сети револвера...{S} Истрже га иза паса, наслони цев 
у се влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати.{S} Испи чашу, па заиска одмах другу. </p> < 
идом покривене кућице; оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају  
се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким пићем. </p> <p>— Хо, младићу, та немој тако жу 
близу њега. </p> <p>— А-а! ... — одзива се он, лутајући нејасним погледом преко гомиле глава, о 
о тако самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу људима ретко налази.{S} Још из детињства она  
тепено, дошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима.{S} У неколико округа било је п 
 </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу и рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти се досадило, побро, чекај 
о да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе... »Пази!« — неко викну пред вратима... 
p> <p>— Отварај! — викну капетан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p> <p 
 сви су му се потчињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја зависила је  
и људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин.. 
бом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, 
оге људе упропастио и побио.{S} Само га се чувај... </p> <p>— Знам ја то, нано, одавно.{S} Зато 
се отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили жандарми, који су се вратили с пута. </p> < 
ц погледа у лево, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: </p> <p>— Лези!{S} Лези!  
 а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пропадам, због чега упропашћујем толики с 
паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сети 
. </p> <p>— Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред  
! </p> <p>Станка не појми одмах на кога се односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су о 
дуци!...{S} То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — помисли он 
 не дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладна планинска вода преко липова луба.{S}  
д на онај дуги планински венац, из кога се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Орловиц 
ио је о оној увреди.{S} Знао је он кога се тиче она напомена о јаловици.{S} Његов отац, који ум 
аше о себи и своме положају.{S} Једнога се зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху 
ником, док се не исповеда.{S} Због тога се моји никад нису причешћивали. </p> <p>— И ја ћу се и 
е власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огласит 
рекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокролужанин  
 да се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, макар из заклона, оних наших песама, да се 
 на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко  
ења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог општ 
 условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре нек 
макар из заклона, оних наших песама, да се напијем хладне воде са нашега студенца... </p> <p>—  
а се строго мотри на његова кретања, да се он ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предузима 
ера, изиђе из срескога дворишта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глух 
неке кућице нема ни толико дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у пр 
њим послаше једнога од оних младића, да се прикрије у кукурузу, који је одмах испод куће, да пр 
е поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па сад прод 
да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје и нашали са њима... да послуша  
јући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика философија. </p> <p>— Не замери 
ћи.{S} У крајњем случају веровао је, да се механџија неће ни кренути на пут, или ће бар окренут 
S} Ономадашњи догађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, осети 
је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, 
е... </p> <p>— Ђурице, ево ти мајке, да се опростиш са њом... — вели му писар. </p> <p>»Мајка.. 
да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатимо у 
стојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врше што пажљивије. 
И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом руком за чело, које обузимаше  
ољу да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе... </p> <p>Сад је већ постала провидн 
вом и пићем. </p> <p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако 
тпоче благо: </p> <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побегао, јер не 
 ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви!.. 
д осети потребу да отвори цело срце, да се наужива и провесели...{S} Дивна ли живота!... </p> < 
това. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, да се разговоримо. </p> <p>Ђурица зину од чуда и стаде на  
 желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне 
вицу, па онда да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се ко 
и сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спремио. 
ко ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга мисао на у 
 ствар. </p> <p>Капетан одмах појми, да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома за 
 тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас  
{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да  
 и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим знојем; ну он бар неће онако заповедати. 
оста да отеже. </p> <p>— Хајде живо, да се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што 
о. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да се испече погача? </p> <p>— Море, дај што било.{S} Имам 
} Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у р 
. </p> <p>— Једини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се мож 
S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S} Али једнога дана  
хови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... </p> <p>У тај мах н 
 каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на пример нешто?... — и Ђуриц 
и пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно господа.{S} За њим, као што је ред, гегуц 
 он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више оно 
ица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се год 
 венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна 
 ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. </p> <p>— Пожури се, што 
нема му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре!...{S} Смрт!...{S} Привежу за колац, као говече, 
 </p> <p>— У наш Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, макар  
ну Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу  
идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мириса...« </p> <p>— В 
 <p>— - Ено, одмах на ономе брегу... да се добацим каменом одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад нас  
амо један прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе г 
 обору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S} Сам 
{S} Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на км 
S} По томе им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидоше в 
е, а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и Ми 
ави нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је слатко протегнути се ов 
леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би се д 
 пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе 
>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази 
 <p>»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непо 
ком — Друго ништа и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам 
 му времена за размишљање. </p> <p>— Да се одметнем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо ме 
 никад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. </p> <p>—  
да горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. </ 
дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од четв 
/p> <p>— Доста је било чекања, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не зарађујемо...{S} 
ла цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости сво 
? — обрте се капетан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли јаха 
не може — Радован ће знати шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и 
амачно, и старога новца.{S} То треба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може 
смета, стеже га...{S} За песму треба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се само крави. 
амијени, </p> <p>— Онда треба и њега да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове мај 
век раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде 
а он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Вујо  
а вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — одгов 
; растури наредбе по свима општинама да се строго мотри на његова кретања, да се он ухвати или  
у, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђ 
, па му је сад требало доста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о даљим свој 
 кажи што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на при 
 воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} После, кад својим оштрим и  
чју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи су ве 
како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. </ 
јволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђуриц 
ади?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио —  
а у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи у забран, Ђурица проп 
 што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов д 
S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге... </p> <p>— Како ћемо сад, кад  
јагањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> <p 
од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацим 
т стотина дуката...{S} Али прво мора да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри, отимај 
посла! </p> <p>— Како ништа; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да во 
ви о будућности, све, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле сп 
могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— Ок 
.. </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио 
 <p>— Шта је вајде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласова: </p> <p>— Ни 
<p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, молим те... ос 
Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ова младеж н 
ренутка, он је оно, што је имало сад да се изврши, сматрао као нешто што је још далеко... има ј 
есница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни глава ти, 
и као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником 
 опет наиђе неко ново осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не б 
обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по хладној,  
сећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што дозн 
. </p> <p>Кад пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и немилим јој гостима, али је км 
ри живље по телу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и блага измаглица, што наступа по 
ну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад 
 сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Беспос 
ица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станка га једним тренутком погледа, па оп 
ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. </p> <p>Станка угаси свећу, али  
 обузе језа; он опружи пушку и стаде да се привлачи крушци. </p> <p>— Јово, јеси ли ти? — запит 
зе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. 
трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа св 
да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој може много што шта рећи 
ало речи појми њен положај, па хтеде да се користи оваким њеним стањем ради даље истраге, те је 
разна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, он претходно направи значајан изра 
 чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од св 
и камен са потока... </p> <p>— Хајде да се измиче! — проговори Пантовац сасвим другим гласом, ж 
оје необичне намере. </p> <p>— Хајде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њима 
p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} Им 
се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака вик 
једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и лепо 
о безизлазно стање принуђавало га је да се лати и таквих средстава, која су законом забрањена.{ 
 дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли, тиш 
звршити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш.{S} Неки трговци одавде послаће  
престано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању у  
адио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез про 
шта не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајући п 
е, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху д 
 <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа и 
 да му постанем права жена, па после да се не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! 
о? </p> <p>— Сто дуката сад, и после да се јавим за уцену, па од тога новца њему осамдесет дука 
ли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. </p>  
</p> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаша,  
ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му  
аједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. </ 
, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињу м 
то, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </p> <p>Станка ућута и више ни с ким н 
јзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад 
га механџију, није хтео после похаре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да је посао с 
трају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га погледа бла 
азбегоше се по кукурузима, бојећи се да се разбојници не присете и не поврате. </p> <p>Ђурица с 
место, где чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{S} Двојица претрчаше преко прочев 
долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много по 
еси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« </p> <p>Напослетку одлучише да престану с  
а од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да на 
{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос, Марко! — повикаше радознали гледао 
ма. </p> <p>Старац, још снажан, поче да се отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{S}  
ја рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у  
} Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пр 
ено место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, з 
упе послу и раније.{S} Уходу послаше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта се т 
p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао —  
е пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, који су у другом 
папучама на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, најпре један по један, а после гомилама, радоз 
>— Е то јесте — рече он, кад стадоше да се ређају похаре и убиства. </p> <p>И опет обрће очи ни 
а кућа! — повикаше девојке и стадоше да се разлазе са студенца. </p> <p>Станка нарочито заостад 
па искапи прву чашу. </p> <p>Стадоше да се ређају чаше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђур 
жудео, сад његова, потпуно његова, и да се више неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро поно 
ства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је то 
у шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све више излажаху п 
ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?...{ 
— Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забринуто. </p> < 
ску поуку: да се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венча 
— Сједи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S} Мој 
 поузданији, но да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим п 
 <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То 
е у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће га  
асно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је после само једно 
 и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај како б 
вицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразговарају. </p> <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S} Ј 
 да изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесности прође му дуго  
нуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вер 
 дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. </p> <p>— П 
еко... има још времена...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, али то још не доводи у в 
м још мало...« </p> <p>— Митре, ходи да се опростимо. </p> <p>Митар приђе... опет иде и гледа н 
 му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађују четири жандарма с пушкама 
руштву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да се млађи посетиоци ове каване, увек у једно исто време, 
сад сети детињства.{S} Једаред опази да се легу чворци у једном високом, окресаном бресту.{S} М 
 Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале љу 
прича и смеје се. </p> <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђурица одједном. </p> <p>— Хоћу, б 
p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вуј 
м, где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази 
ма, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А шта  
. и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко,  
 си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чека к 
 не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти рекла 
 у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом в 
е год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко 
, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо д 
анин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — рече Вујо и окрет 
рица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко у з 
то тако одмах, зашто нема могућности да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какву в 
азив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике мршти, назва их философијом.{S} Ка 
говори Симо и обори главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним погледом. </p> <p>»Овај гот 
на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад  
ема његову саопштењу, Радован одлучи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време; а 
као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и сам 
оше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача почиње дизати, притрча и притисну га 
х беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, немаде куд, но продужи право к њима.  
имао нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да се старац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе је з 
аметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фука 
 коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са песмом 
; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио 
— Сутра ћу овде преданити, па гледај да се пази... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам потера пре 
имо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ов 
<p>— Је ли то од истине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, очек 
а, који га чувају... </p> <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагн 
!... — плану Ђурица. </p> <p>— Немој да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори.{S} Прва  
</p> <p>— Не спавам. </p> <p>— Немој да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </p> <p>— И 
тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, на самом  
 старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не о 
кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је било са  
о је погинуо. </p> <p>— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени је 
{S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу да  
ад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И н 
— рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А с 
 </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нема излаза. 
 знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је зас 
? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то? </p> <p>— 
 — рече он себи напослетку. — »Видим да се приближује крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су најп 
сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђ 
ојих суседа да изиђу, показујући тим да се не интересују оним, што је иза њихових леђа... </p>  
а, ето их!...« — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични љ 
смлавио га, уништио...{S} Није могао да се прибере задуго... </p> <p>Али, пролежавши подуже вре 
пред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога 
обрнута лицем к земљи, савијена, као да се сама наслонила на лактове, па сакрива лице од некога 
стоји тако непокретна и суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p> <p> 
њаше нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погле 
он одједном и устаде са столице, као да се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка сл 
ла, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи пр 
ло необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он по 
учини још радозналија, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољ 
та... усне се скупиле, стегле... као да се спрема за раније да издржи ударце куршума...{S} Глед 
ан... — рече он љутито, па после као да се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако дроби 
ида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно скиде ка 
аваше никаква добра... </p> <p>И као да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као да 
видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка принел 
<p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те нађе 
и то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Само пролећу као искре, понесене бесним в 
ледњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи право  
овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како? — запита зачуђен Ђу 
ледњега тренутка.{S} У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, 
а истерах из овога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачува 
— рече јој. </p> <p>— Нећу више тако да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем свуда 
крета... </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станку. </p> <p>— - Ен 
на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{S}  
је свраћао свагда, кад му је требало да се извести ко је прошао путом, има ли какве нове наредб 
гори!... </p> <p>И што му је требало да се још окива овом женом?... </p> <p>»Истина, онда сам б 
И ја то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође о 
на да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво  
се одупирао, клонуше, што је значило да се покорава и слуша.{S} Митар одвоји један од конопаца, 
дговори Ђурица равнодушно.{S} Морамо да се одморимо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну Сим 
га заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти х 
ће ни умора...{S} Само што пре, само да се стигне на време!...{S} Наишла је на утрвен, насут пу 
p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо да се разговарамо о послу — рече Вујо, прилазећи му и седа 
и одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... </p 
 чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да н 
 и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад путује, док спавају господа полицајци! ... — реч 
ученима и неукима — Вујо поче стално да се занима реченим послом. </p> <p>Кад му се растури прв 
} И ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер могао 
ију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати.  
сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он  
ам.{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{ 
и је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> <p 
, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је пос 
цима.{S} Морали су бити опрезни, јер да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p> < 
са морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су се отегле низа страну.{S} Бега 
драго и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа познатих му места, као да је годинама од њих 
но траже.{S} Тиме му одузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} Одм 
и.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’но  
собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. </p 
 распитује, нити је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су знали сам 
је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе... < 
 груди напред; намешта рукама кошуљу да се припије уз тело и подиже очи... </p> <p>Ужас!...{S}  
ке и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недела.{S} Кад осети  
{S} Писар и кмет остадоше у заседању да се, поверљиво, разговоре о другим општинским пословима, 
о грању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвојише се са њ 
Обоје су променили ношњу; удесили су да се оделом не разликују од становника своје улице.{S} Ђу 
је, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за ову  
 за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зн 
<p>— Божићњи, зар не знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и остали свет. </p> <p>Ђурица се подиж 
му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који мени помажу.  
а, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш  
ијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </p> <p>— Море 
 гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућн 
а ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буд 
и наши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — рече она и  
</p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... како хоћеш.{S}  
 прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква погиб 
и моја или твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели, власти« — стаде опет мислити. — »Али к 
же снаћи у пандурским рукама...{S} Тада се прене и, не гледећи ни на какве опасности, иде право 
ажњу целога села о крстоношама.{S} Тада се управо и замомчио.{S} Мајка му срезала дуге кошуље о 
 искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{S} Станка дохвати секиру, навуч 
исли у глави...{S} Тако мислећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облак 
предосећања и зебње...{S} Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где седи,  
уо главу и тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се у 
овчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у праш 
часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту. </p> </div> <div type="chap 
и кад се бега од велике опасности, онда се нема кад мислити о умору. </p> <p>Кад дођоше испод г 
треба много претходних послова, па онда се сети да треба и свештеник, који ће то извршити, па м 
ти.{S} Хтео сам... </p> <p>— Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја такве ствар 
а, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и златног одела свештеникова, од кога н 
 по команди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, стојећи, извади дувањару и стаде да сави 
 изравнило са ливадама. </p> <p>— Овуда се мора трчати; нема шале — рече Пантовац. — Снахо, ти  
брише и звижди преко голих чукара, куда се провлаче бегунци, удара их својим леденим оштрим сеч 
кочена погледа накрај видокруга, откуда се помаљаху ретке паучинасте кудеље сивих и беличастих  
 време, одвајају у засебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. < 
ле му је све још изгледало обично: виђа се и разговара слободно са својим сељанима, виђају га и 
оше, те се дохвати њених рамена и одржа се на ногама. — Ова је моја... моја... </p> <p>...{S}Пи 
вао да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше сам 
акво исто звиждање.{S} Мало затим указа се Новица између проређених грмових дебала. </p> <p>— А 
 оном осенченом и урешеном отвору указа се он — предмет њених заносних мисли...{S} Сунце падаше 
њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, дваред...{S} И док си трен 
ху на путу.{S} У десној, опруженој низа се руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши ре 
риђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим осмехом проговори: </p> <p>— И 
 <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{S} Ја се само мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она о 
еш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p> <p>— Што? </ 
домишљајући се, проговори: </p> <p>— Ја се не шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? 
им?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражи 
ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме овде 
же Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!... 
ј, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да  
окака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох  
о малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, сукајући густе, прогрушале брке. </p> <p>— П 
 тобом! </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се Ђурица задовољно. </p> <p>У том се врати Марушка, во 
од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук. — Море ти си жешћа од мога побратима.{S} Чуј 
, ниси јој ни за мали прст... — насмеја се он, као у шали. </p> <p>— Је ли то од истине?...{S}  
дужега ћутања. </p> <p>— Шта? — насмеја се она. </p> <p>— Коса... и сва миришеш...{S} Како то?  
арвина! </p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га сл 
екаквим девојкама? — рече она и насмеја се весело, као да је то што је казала о провођењу, доис 
 наше шуме -— одговори Ђурица и насмеја се пријатељски, као стари познаник. </p> <p>— А, ти ли  
, грувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури  
 мари ти он за њине претње.{S} Не убија се лако ’наки човек — прихвати друга.. </p> <p>— Вала и 
ђе још тежа, још суморнија...{S} Повија се у напред и натраг по томе, како се коњ у скакању пок 
ује само на литијама. </p> <p>Момчадија се, после барјака, највише граби за меденицу и кадиониц 
са пруженом пушком... </p> <p>Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже 
реше у шарену огромну масу народа, која се, таласајући се, лагано кретала путом.{S} Беше ту коњ 
едноставну масу неправилна облика, која се носи, иде...{S} Одвоји се по која гомилица, по један 
и сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ на 
 жутило.{S} И она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сунчева, претворила се у ватр 
се ту обично заметне шала и прича, која се продужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, ис 
ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа право на њега...{S} Чим он испали на један про 
охватише се густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дох 
о усамљено шуштање и брујање шуме, која се склопила над овим тихим самостаном.{S} Хајдуци поска 
раже објашњење неке страшне мисли, која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дуби 
е из корова и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. </p> <p>— Зар си још овд 
 али ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, тицала жандарма... </p> <p>Кроз кукурузе 
агост, неку болећиву доброћудност, која се често може опазити код људи зеленкастоплаветних очиј 
неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи 
ек стаде, погледа у пружену пушку, која се још могла у сутону опазити, па се одједном окрете и  
ди, па с чуђењем посматраху драму, која се одиграва пред њима.{S} Милош одборник ухватио у свом 
а трчања, постаде као права зверка која се спасава од велике хајке.{S} Вараше га куцање рођеног 
, кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцније сти 
а у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спавати. </p> <p>»А најпаметни 
од прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не могоше погодити.{S} Извириваше сви редом н 
ку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. </p> <p>— Па шта вели он? </p> <p>— Н 
попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> <p>— Јок, не може! — одсече кне 
пробуди све жандарме и пандуре.{S} Нека се живо обуку и нек спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{ 
е моја... моја... </p> <p>...{S}Пијанка се продужи до пред саму зору. </p> <p>Напослетку, кад с 
еговим обичним опхођењем са њом, Станка се сва предала својим мислима, у којима је лепа прошлос 
еше прошло доба малога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с празним судовима, па удари опет прек 
и окретоше главе низа страну.{S} Станка се полако придиже испод губера и, после кратког чекања, 
ом само Јелица весело причаше, а Станка се тек понекипут осмехне, не знајући ни има ли места то 
и пушку, па стаде да слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи  
2"> <head>XII</head> <p>Ђурица и Станка се састајаху свакога дана.{S} Крили су се веома опрезно 
, па сад шта ћеш ми!.... </p> <p>Станка се прену, рашири очи и погледа га зачуђена. </p> <p>— З 
есити да не будеш крива. </p> <p>Станка се зачуди.{S} По своме поимању, она није до сад сматрал 
 да си се много уморила. </p> <p>Станка се осврте и седе на столицу. </p> <p>— Где је сад Ђуриц 
, па нико да му не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се опазило да јој се ове речи коснуше са 
иле његове страшне речи. </p> <p>Станка се не измени; као да је очекивала нешто горе, неповољни 
Живело се од данас до сутра, избегавала се свака одређенија мисао о будућности, јер јој није ни 
преко поточића, преко камењара, убадала се, убијала ногу непажљивим гажењем, али на то није обр 
оја је тамо снажно привлачи.{S} Предала се сва оној заносној жудњи младости, па заборави на све 
»Па каква је то девојка?...{S} Зацопала се у разбојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не р 
S} Непрестано је потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, к 
 нешто оговарала његову Станку, враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигн 
и зденути, а у Милошевој ливади подигла се зелена отава.{S} По њој се поређали млади косачи, па 
, тихо жуборећи, малена речица, надвила се бела влажна магла, те заогрнула својим лаким покрива 
сности. </p> <p>Кленовичка шума пружила се по једној дугој страни, која је испресецана јаругама 
 трком. </p> <p>Пред оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се то све могло десит 
да виђа око заласка сунчева, претворила се у ватру, па блиста и трепери, заклањајући један део  
... </p> <p>Палилулска улица претворила се у море блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре в 
ам ради њега оставила све... осрамотила се, те не смем никоме своме у очи погледати... оца наљу 
трпела толику срамоту, понижене, мучила се као ниједна друга!...{S} Оставих добру мајку, увреди 
ади жена...{S} Матова? </p> <p>— Мучила се зимус много са дечурлијом, па јој се сад девер врати 
ике из девојаштва, увидела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично и примамљиво 
живце...{S} Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим непробојним покрив 
н по један лист папира.{S} И сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђуриц 
 ваљада Турчин! </p> <p>— Кажу, не ваља се... </p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде с 
ге једва држе, али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и пола 
е, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...{S} А у цркви стојим 
ћемане, потрча у Ђуричино коло.{S} Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лак 
да дворе и послужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при кра 
ом појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: </p> <p>— Помози Бог, снахо! 
још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што ни 
 понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро, ове с 
 она прва бледа светлост зорина... тама се проредила, па умире, гаси се...{S} Петлови почињу св 
у сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго место — рече му он, 
киде...{S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на 
ако мрднеш. </p> <p>Јовове руке, којима се одупирао, клонуше, што је значило да се покорава и с 
ше се према њима друга врата, на којима се указа разбарушена сањива глава.{S} То беше капетан.  
едне, покошене зелене ливаде, по којима се белуцају чопори стоке и разлеже онај једначити, позн 
епљене наредбе државне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти 
рише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав.{S} Стаде лено пред вратима, завуче р 
ке вратнице отворише се нагло и на њима се показа Милета са револвером.{S} Видевши зликовце у г 
о другога, брда и планина.{S} Пред њима се засветли и зашарени она живописна котлина, у којој с 
агловиту недоглед... </p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећим 
ртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пламичак наде, наде очајне, мученичк 
кога му задрхта цело тело, а пред очима се ухвати, наиђе нека магла, од које се ништа не види о 
 досад срећно пролетаху поред ње, једна се закачи и убоде је.{S} Она сама опажаше да није са њо 
двојици: </p> <p>— Пазите! </p> <p>Жена се пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их 
, шта ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће право!...{S} О, како је страшно кажњена 
новао паланци), па Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је руководило апотекара, да избере име о 
Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке.{S} После испитуј: ко је још,  
ни сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га погле 
ака, веома необичном друштву.{S} Упозна се брзо са свима женскима, а једна му постаде блиска, в 
ми све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам г 
.{S} И у тој злослутној суморности, она се предаде црним мислима о себи и својој будућности, ко 
танка.{S} Кад уђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах з 
 за њом дим... оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, некако необично, у косо, спусти на  
о једаред у глави... севну и оде... она се не постара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{ 
ој корак, наједаред настаде прелом: она се потчини утицају другога, али и у том потчињавању она 
 као живи пламен, сагореваху....{S} Она се исправи и погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то 
пребаченом пушком преко крила...{S} Она се не зачуди, не изненади се, само јој срце живље закуц 
ало.{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се наместила на дрвено корито за појење стоке, подметул 
, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у  
причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. </p> <p>— То, вала, ниј 
Он јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јо 
 што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми 
поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђаше се  
ојим начелом — самовољом. </p> <p>А она се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећању, пре 
зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око се 
стим сјајем шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком младачком заносу.{S} Наједаред, 
адухну је планинска ноћна студен, и она се стресе од зиме... </p> <p>»Нека је, вратиће се она с 
она мишљаше, никаква смисла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не п 
ју другога, али и у том потчињавању она се руководила својим начелом — самовољом. </p> <p>А она 
ако лепо и тако пријатно... </p> <p>Она се прену.{S} Погледа око себе зачуђено, и не видевши ни 
вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала  
 му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: </p> <p>— Оне раде тешке 
чеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети опасност...{S} Кућа ти  
 живо пролеће...{S} Гора се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће прелива под топлом и 
Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> <p>— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па 
то треба гладним и жедним путницима, па се онда сви троје окретоше потоку и пожурише низ брдо.  
а, већ само састави руке младенцима, па се обрте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журн 
 <p>Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву.{S} Пред иконом храмовном  
тале. </p> <p>Писар уђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први погл 
кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби хтед 
 дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, на 
— Пст, не говори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге.{S} Перје кукурузно зашушта и затим с 
јица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{S}  
} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, море, 
а повереника, даде му некакав налог, па се упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, 
о убоден, скочи и разгледа око себе, па се наже над Станком, која га погледа као кривац покајни 
еће својевољно издавати остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Но 
 неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} Само се чувај Матове браће, они 
Јово два пут почињаше нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодниј 
бледе, осети како јој се срце стеже, па се с неким радозналим подсмехом обрати Јелици: </p> <p> 
 беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји неп 
не сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обично заметне шала и прича, која се продужи до п 
еко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела пес 
олако, као човек који не зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пред једном каваном нађе самога Сим 
е могаде отрпети срамоту своје куће, па се обрати за помоћ државној власти.{S} Услед тога поста 
к Вују и оставио код нега све новце, па се онда и он намести код Мата, леже и наскоро се учини  
 и ствари. </p> <p>— Овамо, синовче, па се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам  
радити«, како он мишљаше — што више, па се после негде склонити и проживети мирно.{S} А да би м 
 ово опште нерасположење према себи, па се постепено и навикао сносити оне значајне и подругљив 
несе разговор на неке обичне ствари, па се одмах и удаљи. </p> <p>Нашавши Станку на одређеноме  
 која се још могла у сутону опазити, па се одједном окрете и потрча натраг к шуми...{S} За трен 
 не беше вичан таквој препредености, па се издаде.{S} На лицу му се јасно могла читати мисао: » 
ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити, п 
равити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душевно спусти на њу 
бу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда обојица кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица беше 
јми одмах на кога се односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по сам 
рац и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онда окрете Ђурици. </p> <p>— Кад си сам потражио Бо 
 </p> <p>— Хајде за мном! — рече им, па се окрену и пође око стола, певушећи неку песму кроз но 
ако у страну...{S} Пољуби се са њим, па се исправи. </p> <p>— Силази сад, доста је... </p> <p>Ђ 
 напослетку безнадежно махну главом, па се пожури са спремањем.{S} При самом облачењу написа на 
ћи доцније послужити овим одговором, па се уздржа и запита: </p> <p>— Баш увек тако раде? </p>  
ши се спомен под општинским записом, па се кретоше крстоноше.{S} Кад попа очита последњу јектен 
{S} Станка иђаше донекле са Јелицом, па се од потока, што протиче испод Радоњића кућа, одвоји и 
Радован таман превио рану и вечерао, па се спрема да легне...{S} Срећом, угледа жандарме како с 
, како си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? </p> <p>Одборници погледаш 
 </p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јаружи 
 му руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљу 
отуд из вајата.{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио погрешку што је погледао у кров, к 
 посла — одговори му Радован љутито, па се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао пут 
 куће, разгледа свако сумњиво место, па се упути к високој розги, пободеној у градини, под којо 
ом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.{S} Његова необична озби 
глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. </p> <p>— Па кад му то истиче рок 
 у једну собу, упали свећу на столу, па се огрте неком хаљином и седе на столицу. </p> <p>— Сед 
ла, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. </p> <p>— Море, девојке, 
ва у заносном љубавном прижељкивању, па се растану; и он се враћа срећан, задовољан, опијен сла 
ч од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: </p> <p>— Ходи дер, синко, придржи.{ 
у, око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се разговори са њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ј 
 те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо  
е још толико свести, те угаси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа за себе... </p> <p 
ка нехотично подвуче руке под одећу, па се учини још радозналија, али тако, као да се она не љу 
 </p> <p>— Стезали смо га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — рече један од људи.  
Митар напипа рукама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да ниси п 
ед оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се то све могло десити, и ако је скоро  
у реч, коју чешће помињаше: бјеси... па се непрестано домишљаше шта Му ТО може значити. »Или му 
SRP18971_C10"> <head>Х</head> <p>Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје, 
светло, весело, живо пролеће...{S} Гора се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће прели 
дук!...{S} Е, нећемо више тако.{S} Мора се радити како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи  
 му руку на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра се мора извршити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се дан 
м!.... </p> <p>Кључаница шкрипну, врата се отворише и Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који те ђа 
ри снажном песницом по њима...{S} Врата се затресоше, а ходник потмуло одјекну...{S} Не чу се н 
 их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата се почеше отварати...{S} Другови прихватише врата оздо, 
 око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред апсане, ч 
мету — — одговори Ђурица. </p> <p>Врата се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрч 
ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се  
{S} Плаветнило небесно трепери и блиста се у зрацима сунчаним, који су разасути по бескрајном п 
971_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Блиста се дивно јесење јутро.{S} Са плава чиста неба падају св 
одједаред засија део видокруг, заблиста се шумна речица, затрепери отворенозеленкастим сјајем ш 
 то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се 
година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то време...{S} Наживело се, настрах 
сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара... први и д 
еком, застајући понегде да разгледа шта се ради по њивама.{S} Спаде му велики терет са срца, не 
а поред њега. </p> <p>Станка не зна шта се у њему збива, не погађа мисли које се у њему роје.{S 
ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта се ради.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима  
е свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S} Станка га је знала по разго 
 није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега збивало.{S} Само кад би крстоноше минуле по 
 ни једне прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху дани... </p> <p>Међу 
 негде око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога од оних младића, 
аше невесео, замишљен, не слушајући шта се око њега говори и ради.{S} Само му једна мисао беше  
ћ триестак и неколико година гледам шта се ради по овој околини...{S} И знаш ли још шта?{S} За  
 овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор.{S} У оним пук 
тупа црна непробојна ноћ... </p> <p>Шта се то вере ноћу по житкој тештавој маси непоплочане ули 
, непомичан, непокретан... </p> <p>»Шта се ово враћа светло, слатко?...{S} Гле, слободно се диш 
рвене ишаране чарапе и опанчиће... сећа се живо како је једнако загледао у шаре на чарапама.{S} 
га није одвајао очију.{S} И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да  
ви троје ишли далеко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се с 
ило доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана преко реке, којим су прешли, и како је жмури 
дмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да разг 
а, журећи се на ноћиште... </p> <p>Деца се окупила у једном углу пред вајатом, цепкају и забада 
могаде дати оправдања.{S} Своја кривица се обично заглађује љутњом.{S} И он се наљути...{S} Али 
ова, он даде знак као и јуче.{S} Новица се подиже испод једнога дрвета и махну му руком. </p> < 
иждање, знак њихових јатака.{S} Обојица се заклонише за дрва, спремише пушке и одговорише на зн 
за све што вам устреба. </p> <p>Старица се одистине обрадова.{S} Одједном јој нестаде онога оби 
бро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му поверљиво шаптати. </p> <p> 
ртве, коју му је Станка принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој руку пр 
</p> <p>Кад се друштво заговори, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење, које га је више 
ана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} Идући путом сети се да 
/p> <p>Кад сунце одскочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се положају у коме 
о бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање, које се 
ледати.{S} Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматра са стране,  
... </p> <p>Шта ли ће сад?...{S} Ђурица се издиже полако на прсте и погледа на онај прозор испр 
том, бировом и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи ф 
рубинама и затури је на раме.{S} Ђурица се зачуди: </p> <p>— Шта је?{S} Куд ћеш сад?... </p> <p 
ко вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђурица се провлачи поред сниских кровињара, завејаних снегом;  
а, куцање о капак на прозору.{S} Ђурица се прену.{S} Читава бура осећања пробуди се у њему, и з 
ож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од Станке, прискочи старцу и стеже га своји 
ш као и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства.{S} Једаред опази да се легу чвор 
тао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спремио за  
може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаше више  
/p> <p>Постепеним током догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилике навед 
а дана. </p> <p>Сеоских стражара Ђурица се није бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад му је т 
вор. </p> <p>На кленовичкој реци Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква одговора од Ву 
двојен... </p> <p>За један часак Ђурица се спусти са високе планине и удари реком, која тече кр 
d>IV</head> <p>Први пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле правници.{ 
18971_C13"> <head>XIII</head> <p>Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем д 
 нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга сна. </p> <p>— Шта, зар нећемо сут 
ласа: </p> <p>— Помагај! </p> <p>Ђурица се уплаши.{S} Стадоше да му дршћу руке, задрхта сав...{ 
пао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха. </p> <p> 
иче, како си се намучио! </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одуј 
-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и следи...{S} Као да није ни капи сркнуо...{ 
 добро обузима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио завичају, камо га је снажном силом вукло срце 
елична цев покрете се... </p> <p>Ђурица се саже уз дувар испод прозора, подиже руку са револвер 
ећу ништа да ти кажем... </p> <p>Ђурица се изненади овим речима, али се учини да није на њих об 
 доиста весели и занима. </p> <p>Ђурица се изненади; лако црвенило прелете му преко лица, али т 
 Свега досад пет дуката. </p> <p>Ђурица се намршти.{S} Пантовац упаде у разговор: </p> <p>— Па  
 и пропусти га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши у неприлику: научио је из детињства к 
 у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и п 
 он, скочивши с постеље. </p> <p>Ђурица се сети Новичина савета, па отпоче благо: </p> <p>— Нем 
а са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђурица се свакад збуњиваше од ових нежних белих руку, и обично 
то дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на  
— поче Вујо, смешећи се. </p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта да каже.{S} Једва, после дужега  
.{S} Хајде, провлачи се. </p> <p>Ђурица се провуче и стаде на готову меку постељу, па узе да ра 
ћа — рече један од људи. </p> <p>Ђурица се освести.{S} Намршти се од бола у лактовима. </p> <p> 
ра у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђурица се насмеја; одброја сто банкнота из крвава завеска и пр 
ао да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али к 
оји дође на твоје место. </p> <p>Ђурица се сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не  
естим, кô и остали свет. </p> <p>Ђурица се подиже и погледа је зачуђеним раширеним очима. </p>  
у кустуру! — цикну кмет. </p> <p>Ђурица се само одмаче неколико корака. </p> <p>— Доле нож, кад 
рекне своју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још више осоколи, па је погледа озбиљно и одговори:  
поведемо и њу на похару. </p> <p>Ђурица се насмеја и погледа Станку. </p> <p>— Она то и тражи ј 
а је одбегла за хајдука? </p> <p>Ђурица се намршти, јер не нађе одговора на то питање.{S} Или,  
{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша се љубав једном сврши, оде, нестаде је...{S} Ама зар са 
али она непрестано лебди пред њим, меша се с оним другим мислима и ствара једну збрку, из које  
p> <p>— Све су то трице и кучине! умеша се Живко писар, стари полицајац.{S} Какве прилике и вос 
 с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који остаје у канцеларији, да би тако сачува 
не. </p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет в 
и га! </p> <p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запита озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?... 
д вратима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S}  
 преко сламе.{S} Тада беше јасно, какав се становник скривао у овој јазбини. </p> </div> <div t 
ати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови.{S} Сад  
таде.{S} Сиђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли...{S} 
гом, те гвожђе опет звецну.{S} Добросав се трже. </p> <p>— А, пробудио си се! </p> <p>— Које ли 
ош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђуро... ет 
еже га младић као кљештима...{S} Најзад се некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић. 
само дваестак корака од њега.{S} Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах зати 
е, који су поседали пред њим.{S} Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. </p> <p>— Е 
и страх, још тежи бол... </p> <p>Најзад се, после тешких напора и страха, бегунци нађоше у Смед 
 два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезаху у осмејак, гледаху крвнички.{S} Раста 
еше сав предао.{S} Истога тренутка, кад се врата почеше отварати, он скочи као електрисан и ста 
 Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно безизл 
 лагано подиже главу и ослушну, па, кад се шуштање понови, он скочи и пружи пушку.{S} И они обо 
је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. </p> <p>— Каквог курјака, ’натема те не убил 
о говорио? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих. </p> <p>— Па знаш... саветовао сам ч 
е; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. </p> <p>— Славе ти, шта каже, кака 
болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се састаше. </p> <p>— Шта ће ми бити? </p> <p>— Како, м 
<p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајк 
>— Живео Краљ!... — узвикну Ђурица, кад се у пресуди помену Краљево име.{S} И одједном му се оч 
ио погрешку што је погледао у кров, кад се обратио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви из вајата,  
ало онда, док се помишљало.{S} Сад, кад се нашао пред стварношћу, изгубио се сав.{S} Само зна ј 
 је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с  
ње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук његове медениц 
и мило! — одговори она и зачуди се, кад се он намршти на њен одговор. </p> <p>— Што ти није мил 
очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S 
рзнути; неће ме после ни погледати, кад се навикне на ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам 
и пушку. </p> <p>— Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њив 
е и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да  
што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио после прве пијанке, саопштио неке мисли и М 
ик с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђу 
 себи. </p> <p>Сунце се тек рађало, кад се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо у он 
јеси ли ти? — запита он полугласно, кад се они из кукуруза приближише. </p> <p>— Ми смо, наши с 
е остављао пређашњи слободни живот, кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под закри 
пред саму зору. </p> <p>Напослетку, кад се сви изопијаше, полегаше по застртом поду.{S} Где се  
а, и Новица је много рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S}  
 значајну промену на Ђуричину лицу, кад се он појавио отуд из вајата.{S} Размисли се мало, па с 
ше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови.{S} Сад је, чини му се, осећао пр 
сред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. </p> <p>— Па добро,  
 дувара прозорче олепљено хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, 
.{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислит 
е са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. </p> <p>— Е, сад 
ш кога? </p> <p>— Јавиће он све.{S} Кад се сврши потера, вели, биће најзгодније да одмах почнет 
дећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђурици. </p> <p>— Натегни, побратиме, 
овори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њ 
 га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилском забрану, зна 
власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онда пружи руку, па колико ти дамо 
S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S} Издржи 
се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше по 
{S} Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћ 
ао је довољно могућности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провали 
је издају лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање очију  
нца.{S} Заобиђоше узорану њивицу, и кад се испеше на брег угледаше омалену сеоску кућу, која на 
ад? </p> <p>— Тако... виђећеш.{S} И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па он 
 и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук његове меденице стаде разлегати по питоми 
извршен! </p> <p>Кад оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, издиже  
 Бегање је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасности, онда се нема кад мислити о 
и зеленкастоплаветних очију.{S} Али кад се мало пажљивије разгледају оне једва приметне боре ок 
урну напред што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, пад 
сваки начин да стигну калуђера, јер кад се за њим затворе манастирска врата, онда им је сав тру 
 ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво заговори, Ђурица се полако извуче и оде у др 
суда ређа његове злочине... </p> <p>Кад се помену његово разбојништво, извршено над Сретеном у  
, беху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се дохватише чистога поља, потераше брзим каријером...{ 
 затварајући за њима врата. </p> <p>Кад се изређаше она прва питања и узвици, који су обично бе 
 са крстоношама, к судници. </p> <p>Кад се изређа под записом сва читанија, народ заседе у совр 
 нарочито на Јеличин рачун. </p> <p>Кад се наже сунце ниско над заходом, девојке покупише рубин 
чича... наплатићемо се!...« </p> <p>Кад се навуче први сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод  
која га није хтела досад погледати, сад се разговара са њим и још како: шали се. »Нишани ме пуш 
ога немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?..  
, које их је бацило у загрљај...{S} Сад се место њега јавило неко ново, грубо и необично...{S}  
ваху, док она беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху једно уз друго, али им са лица не 
 рече она и трже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чувати оне људе, који су њу чувал 
— Само једном, кад сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </ 
 га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — рече један од људи. </p> <p>Ђурица се осве 
тигоше потесу, беше већ свануло.{S} Сад се морало ићи чистином, јер поток, кривудајући кроз њив 
 ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сум 
вала побожне хришћане на молитву, а сад се употребљује само на литијама. </p> <p>Момчадија се,  
о мали, да је мало што разумевао, и сад се сећа само као кроз сан...{S} Мајка му обукла нову, с 
х...{S} Још неколико тренутака... и сад се види како она група у средини необично иде, као да п 
у... рекао је тада сам у себи.{S} И сад се сетио чворкова... </p> <p>Али је опет, још јаче и ст 
рилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, па стаде  
коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив ос 
и треба највише да ме чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Л 
онима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он је к 
ростреше га по зеленој ледини.{S} Народ се окупи уоколо. </p> <p>На благој, мало нагнутој равни 
иди цела варошица са околином.{S} Народ се нагомилао око једнога места у неколико редова; све с 
же, а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, као на команду.{S} Људи поскидаше капе и сваки 
Станка, погледајући чешће у лево, откуд се чуло викање и пуцњава.{S} Пантовац, тежак и тром, из 
каква посла с поштеним кућама.{S} Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. </p> <p> 
пружају руке поред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају испод оштра длета... < 
Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро, ове се не шале! ... </p> <p>И отвори се бесна, разуздана пи 
... </p> <p>И мозак, и срце, и крв, све се следило, умртвило... ништа не осећа, не мисли, не жи 
 живци већ отупели од страховања... све се у њему згрудвало, смешало, следило...{S} Дави га и п 
ко једнога места у неколико редова; све се пропиње на прсте и посматра неку необичну работу.{S} 
. »А младост?... а будућност?...{S} Све се руши, свега нестаде; одоше, кâ прах и пепео, они леп 
> <p>Свет се окрете, ускомеша...{S} Све се очи упреше у шарену огромну масу народа, која се, та 
ано држи у грозничавом надању...{S} Све се роји, ври... без реда, без свезе... </p> <p>Пролазе  
 овуда, говоре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутало, дијете; заборавили су те, чим си отишао...  
 <p>— Молићемо, ово су пречњаци, а ноге се бацају таквима — одговори му апотекар. </p> <p>«То ћ 
њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка не пођ 
утим, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао б 
и никаквих остатака од ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли 
идаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу.{S} Утом попа отпева тропар, испи чашу в 
о путом, има ли какве нове наредбе, где се налази кмет...{S} Али је морао бити много опрезнији  
Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече  
ве с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> <p> 
и мисао, јер угледа мртвога Новицу, где се отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили жан 
јаше, полегаше по застртом поду.{S} Где се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S} Нови 
о. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, д 
г чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору.{S} Овце покушаше да искачу, али врљи 
ед законом.{S} Крив је сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али 
во. </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе путом,  
путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купиња 
н окиде пушку и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и претури се... </p> <p>— Тајо!.. куку, тај 
I</head> <p>Давно је свануло.{S} Звезде се угасиле, и предмети се сасвим јасно распознају.{S} П 
лиже...{S} Већ се распознају лица, виде се над целом оном масом жандарми коњаници како одскачу  
ојим је везан. </p> <p>Свануло је, виде се јасно сви предмети... </p> <p>— Камо девојке? — викн 
ене Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњев 
S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погледа 
вши њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се изненађен и зачуђен. </p> <p>...{S}Овака варошка, зг 
 </p> <p>— Ја, вала, јок... што? — нађе се Сретен увређен — ја тек ’нако: само да ти причам, а  
га тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и претури се... </p> <p>— 
мени се то свиди — рече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душу му матору, неће он на то прист 
е да чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, п 
отока, и спаја село са потесом.{S} Саже се под један трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волов 
 удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко средин 
ати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасн 
!{S} Пуцај! </p> <p>Одмах затим разлеже се пуцањ и више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше 
е у грлу.{S} Он затрепта очима, напреже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да м 
огу, клону... глава се затури... затеже се конопац о коцу... </p> <p>Митар дотрча до коца, надн 
а спава тврдо, после велика умора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах 
се леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; звецка 
охвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом само не 
ита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах д 
Води га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђурица 
 не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече он кре 
<p>Тамо далеко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине  
 чуо пуцањ.{S} Иза једнога жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но лова 
на; разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ак 
 како је од оца навикао.{S} Имања, може се рећи, и не имађаше.{S} Једна кућица са даном орања о 
 крају би помислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређен 
оју руку. </p> <p>— Истина? ...{S} Може се још обогатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му 
же сад; јер кад изиђете одавде, не може се више врдати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући даље запо 
а, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца престадоше играти и занемеше, не 
а. </p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже се и пребледе, али му се по погледу видело да је присеб 
 рупу и колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава 
ров и задрема... </p> <p>Наједаред трже се из сна; разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се мало  
> <p>— Зар Новица?... — рече она и трже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чувати оне 
о је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окре 
ратове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја 
рица једнако маше рукама, прича и смеје се. </p> <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђурица о 
ене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскравих; те не знам како напу 
 </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу 
е, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и загњурисм 
аму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано 
х и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко села, држећи се шљивара 
д му је прочитана пресуда на суду, није се изненадио и саслушао је мирно: знао је да има још су 
есну почаст — нарочито општинска — није се тако радовала. </p> <p>После већ попа даде једноме к 
оје држање и одело.{S} Као сиромах није се могао истицати богатством одела, али је и ону сироти 
барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси  
а он, бацајући поглед на Пантовца, чије се груди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањ 
дећи у сну читав харем варошанака, које се отимљу о његово миловање...{S} Али кроз сан опрезно  
 и њиве, окићене росним капљицама, које се по брежуљцима већ стапаху и испараваху.{S} Испод суд 
чне приче о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне 
и управник свих хајдучких дружина, које се, у дугом низу година, смењиваху по Шумадији.{S} Изна 
ред јој прелете радост преко лица, које се развуче у весео осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S} Гле м 
али срце...{S} И чудно је то срде, које се радује меденици на црквеној литији, и у исто време м 
 он показа главом на густо гложје, које се раширило подаље од стазе, на којој они стајаху. </p> 
и изазиваше све оне страшне слике, које се мало час пред његовим очима изређаше, али се сад сећ 
е једини лек од оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије 
уди га некакво шушкање и шапутање, које се чуло озго, од дворишта.{S} Седе на постељу, дохвати  
и спремају воду за љуте газдарице, које се још по мало протезаху по душеку поред гојазна и флег 
беше читав хаос разноврсних мисли, које се само јаве и прођу... па и не беше у стању да размисл 
вој рад гледао као на случајности, које се мењају свакога дана, онако исто, као што се мења неб 
аде у велику бригу због опасности, које се гомилаху око њега.{S} Марко Радоњић не могаде отрпет 
 глухо доба, окретоше одмах пољем, које се пружа више вароши.{S} Напред јахаше капетан с остраг 
ло.{S} Тек се могло назирати небо, које се, као црн џиновски поклопац, надвило над овом шумовит 
гледа зелено и густо лисје буково, које се раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад и 
осадно ово запиткивање капетаново, које се никако није слагало са њеним душевним стањем: она ид 
ништа, осим једно једино страшило, које се помаљаше из те таме са подигнутим ножем.{S} То је ст 
ка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и оштр 
и причају једна другој новости, за које се знало.{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се намести 
та, на једној положитој рудини, са које се лепо види цела варошица са околином.{S} Народ се наг 
ма се ухвати, наиђе нека магла, од које се ништа не види око себе...{S} У глави му наступи неко 
м мислима и ствара једну збрку, из које се ипак осећа само она...{S} И уз то једнако, уза сваку 
а се у њему збива, не погађа мисли које се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности,  
ко и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нак 
дравље. </p> <p>— Море, Ђуро, надлагује се свет — одговори Сретен муцајући и бледећи. — Ја, вал 
ни, испод једнога сенастога клена, чује се тужно нарицање.{S} То мајка несрећна оплакује изгубљ 
д потока што пресеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачн 
необичну својевољну мелодију...{S} Чује се једначито и одмерено њихање букових грана, бруји и т 
ја!... </p> <p>— Еј, црна мајко! — чује се из народа. </p> <p>— Доста, бабо, не помаже! — вели  
 оружје у руке...{S} Ослушну... не чује се ништа...{S} Приђе к вратима, слуша...{S} Нешто се не 
мно, нејасно...{S} У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, г 
она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче 
ечи, што их Јелица сад каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ов 
ље што не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, па, како се погледају, зацену се о 
<p>...{S} А на великом студенцу сабрале се девојке, па ћеретају и причају једна другој новости, 
у га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако пр 
 је из кленовичке општине.{S} Саставиле се повеће групе на неколико места, па воде жив разговор 
. </p> <p>— А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умре 
{S} Заобилази! — вичу кметови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да  
анка, која је била девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навике из девојаштва, увидела је и 
и пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.{S} Иза једнога жбуна издиже се Марко и по 
ако ослушкиваше и одмераваше ухом докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све више  
 шта ћу сад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </ 
 га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизати и падати, док не дође до краја...  
 и набављала најпрече потребе.{S} После се упозна са Тимом Банаћанином, који је становао у сусе 
необично одскочила од земље.{S} И после се одједном нађе над њим неко други, као да је видео же 
ања, да се он ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предузимало.{S} Изгледа, као да је и сама 
ор, израсла хладовита китина...{S} Поље се прелива и трепери јасно зеленило младе траве, која ј 
 смешећи се: </p> <p>— Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен,  
</p> <p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни  
</p> <p>— Где сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме п 
ервозни страх од изненадна напада, коме се, и ако вероваху у околину, свакога часа надаху. — Ко 
ава, али му сад жао уморна човека, коме се јако спава...{S} Видиш како он лепо са њим! ...{S} П 
убље и необичније за њега осећање, коме се само могао досећати, али га није могао појмити. »Зар 
о једино, бурно и заносно осећање, коме се она предаде сва, без протеста, без покушаја да разми 
да ниједнога тренутка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зликовац, ког 
о згода! — одговори Ђурица весело, коме се допаде што је Новица предвидео тако важну околност.  
а му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио.{S} Остала двојица иђаху право на њега, др 
ој улеваше неки празноверни страх, коме се она не могаше противити.{S} И у тој злослутној сумор 
о што хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај спава слободно, нико му не брани...{S} Ка 
ца.{S} Отвори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично дебелом рук 
 речју — човек, који влада масом и коме се сви потчињавају.{S} Он није био крупна и развијена с 
међу девојкама као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може дого 
ислећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облака.{S} Плаветнило небесно  
 Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S} Па зато га је и изненадила она нап 
иже главу.{S} Зачуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене 
а рака, вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће да разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у дово 
граду.{S} Кад је приспео у град, никоме се није обраћао за обавештења, никоме није поверавао св 
реломити, па куд пукло! </p> <p>На томе се сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распитује шта 
p>Ђурицу су знали само по имену, разуме се лажном, које му је у пасошу означено; а пасош је гла 
форматора), па најзад Дарвин.{S} Разуме се, да је он морао објашњавати публици значај свакога и 
слушала од момака разне изјаве — разуме се љубавне — али све то не беше овако речено. — »Ево ти 
ри се бесна, разуздана пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на столица 
 што било.{S} Имамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску 
рашириле, да искоче из станишта... усне се скупиле, стегле... као да се спрема за раније да изд 
 се и одговарајући на знак.{S} Звиждање се понови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још оп 
арко се провуче опет. </p> <p>Зборисање се продужи, док сунце добро не угреја, те опомену дућан 
Устани, Ђурице... — вели Митар и сагиње се да му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако тешње? 
 необична радост. »То је оно!{S} Почиње се« — помисли она, обузета великим узбуђењем због ових  
да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор.{S} У оним пукотинама, кроз које му д 
ради истога циља, ту наместили.{S} Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће  
теље и наместише га да легне.{S} Занесе се и заспа одмах... </p> <p>...{S} Шта је ово?...{S} Гл 
. </p> <p>Митар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... </p> <p>Глава се Ђуричина  
се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим плећима цела она маса..  
 ону рупу продираше светлост унутра, те се одмах, на први поглед, могло видети да је апсана пра 
рно, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па ћемо се после заложити и разговарат 
 га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, 
 на ограду и тиме надражише курјаке, те се један од њих залети први и скочи на чатал.{S} У исти 
 </p> <p>Ђурица приђе ономе другоме, те се рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, Којо, са нама 
ам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеписмо једно за друго, не мислећи ништа и не зн 
а обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се на ногама. — Ова је  
 </p> <p>Сунце беше давно изгрејало, те се под његовим зрацима преливаху и блистаху поља и њиве 
. </p> <p>Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... </p> </div> <div type="c 
нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне п 
ци и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне.{S} За тренут ока умукоше и циг 
стељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу...  
ток.{S} Новица подиже један проштац, те се провукоше кроз ограду обојица и уђоше у двориште.{S} 
а овде пропадам, а ти тражиш девојке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ја шта си ти мислила? —  
беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га 
оз прозор и побегне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Мор 
да ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одл 
з ћилибарске муштикле. </p> <p>— Варате се, господине — одговори му апотекар. — Кад су беснели  
ати као ви, што само седите и намештате се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријате 
је, болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуда провући! </p> <p>— Отварај! — викн 
е. </p> <p>— Баш ови старци... — уплете се трећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само  
а Ђурица разгледа свуд око себе, окрете се источној страни, па звизну учестано с прекидима. </p 
доста је... </p> <p>Ђурица сиђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе на траву.{S} Митар из 
олно, мученички... па обори очи, окрете се и полако пође к вратима...{S} Полако ухвати руком др 
> <p>Станка претрча пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{ 
омад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више  
p>— Хајдемо унутра — рече Вујо и окрете се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде наредити што  
дмах склопише... тело се дрмну, покрете се од ударца куршумâ... зацрвени се кошуља на грудима.. 
икну једна глава, и челична цев покрете се... </p> <p>Ђурица се саже уз дувар испод прозора, по 
 па што кријеш? </p> <p>— Море, оканите се... шала, кажем ви! </p> <p>— Причај, причај! — повик 
а. — Ето, де за каву! </p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на тако огромној берзанској шпеку 
е се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црн 
урисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па 
и приковане за њих. </p> <p>— Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступ 
— У здрављу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике  
ад распитивати за његове планове, обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много 
ећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој за 
ашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд знаш — рече му одлучно 
 па видевши да лампа слабо шкиљи, обрте се пандуру: </p> <p>— Одврни ту лампу. </p> <p>Кад паде 
имеон, држећи у рукама воштаницу, обрте се младенцима: </p> <p>— Хајде за мном! — рече им, па с 
е.{S} Она баци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким скоком прескочи речицу; узе су 
је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште 
то уби ову девојку, несрећниче! — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђурица гледа намрштено, презрив 
. </p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. </p> <p>— Море, много је  
 <p>— Како ти је осекô кукуруз? — обрте се Ђурица Милошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два на ст 
обуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капетан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо св 
ако је ономад с тобом ашиковао? — обрте се једна Јелици Плескоњићевој. </p> <p>Станка пребледе, 
а невоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за  
си као наручена.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очију од Јуле. </p> <p>— 
 првог утиска. </p> <p>— Јоване — обрте се Ђурица оном сиромашку — колико сте струка нашли? </p 
и ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва стајаху на ног 
о ми је васпитање како је могао — обрте се учитељ апотекару — и ја сам учио онолико, колико је  
писар. </p> <p>— Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Дижи, син 
о, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Радовану. </p> <p>Пантовац узе новчаник, отвори га 
 <p>— Дајте младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекиданих реч 
се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са улице. </ 
, бела као хартија, а једно око преврте се, страшно, необично. </p> <p>Жандарми искривили доње  
не косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога над оним, кога је 
израз заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? </p>  
жао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.{S} У крајњем случају веровао  
урица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, па се у 
и се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра и тако редом...{S}  
еће бити лако, али напослетку, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће 
па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за те 
же своје намере.{S} Ради тога Новица ће се сакрити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричиној 
во тамо вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети,  
уту, и разбојници, знајући тачно кад ће се вратити, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су ишл 
ена одмах после оног убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо глед 
она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисли,  
да с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што више будеш рад 
етку, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга.. 
 ово?{S} Ја ћу полудети!...{S} Докле ће се овако? — рече Станка и седе крај њега на под. </p> < 
мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју 
року од три дана преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. </p> <p>Сељане обузе велика рад 
и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али место није одређено.{S} Ч 
ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, провлач 
 Ради тога Новица ће се сакрити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричиној. </p> <p>— Чујеш,  
 </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ће се напослетку дознати, па онда ја немам куд.{S} Треба и 
вао своје тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати.{S} Па као што ’но кур 
оту, као да и њега интересује колико ће се наћи новаца у том завежљају. </p> <p>— Хо, па овде ј 
јо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у в 
стане удовица — наставља Митар. — Удаће се она, не бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако  
 <p>— Чини ми се да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој ради срце... </p> <p>К 
се од зиме... </p> <p>»Нека је, вратиће се она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђурица, па леж 
аш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба  
, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. </p> <p>— Биће то који други, а он са 
морна и дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео срез осим наших села... још синоћ су сви скупљен 
роз, и Мато паде мртав... </p> <p>Убице се окретоше и одоше кроз село.{S} У Радоњића забрану се 
 </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Сунце се претворило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајни 
урних луди позове к себи. </p> <p>Сунце се тек рађало, кад се Ђурица и Станка испеше на Орловиц 
. и тамо шушти, удара, пишти...{S} Срце се стегло, следило: окаменило се...{S} А очи се упрле у 
а... може још доћи одговор...{S} И срце се опет почиње растапати... </p> <p>— Хвала, господине! 
 </p> <p>Вују се разведри лице, примаче се постељи, па седе. </p> <p>— Него остави то — настави 
е разговоре, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разговору је био врло опрез 
а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. </p> <p>— Маџарица, Швабица — једна в 
> <p>Али, пролежавши подуже време, поче се опорављати.{S} Сети се воде, јер осећаше страшну жеђ 
о дан им прође у такву разговору, смрче се, а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> 
ст кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у шибљак, који је израстао пред судницом. </p> <p>По 
 дуго.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливах 
а плаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробојан покров преко бескрајна плаветнила,  
S} И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Настаде необична граја.{S} Изиђе капет 
д гвожђа! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозорче и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још  
 сламе, која пријатно шушкаше и угибаше се под теретом његова тела.{S} Тако пролежа без једне м 
сом, од кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и  
доше Ђурица и Станка. </p> <p>Погледаше се обоје, и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће 
нули рукама изгорели пухор косе, виђаше се црвена, испечена кожа, па једном месту напукла, па т 
ше, како не могаше да му откаже, чуђаше се овој својој необичној послушности.{S} Идући са њим,  
опасно — рече Радован. </p> <p>Подизаше се и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху има 
ао за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећање — грозничава плашња 
 кроз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност и одлучност, кој 
текар. </p> <p>— Дајте пандуре, поклаше се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непоз 
.{S} И с једне и друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао  
p>одједном му се очи раширише, узвераше се... »Шта ће мој попа овде?...{S} Откуда он...{S} Гле, 
head> <p>»Шта ово би са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи на мекој росној трави,  
здух у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим је прожет сваки делић вазду 
 коње у потоку, испод Јовове куће, беше се разредила помрчина, али се још није добро видело.{S} 
аље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од овога неочекиванога поздрава. </ 
и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к  
 одевен дође на крстоноше. </p> <p>Беше се искупило доста народа.{S} Попа већ позвао одборнике  
у и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па  
p> <p>Испише чашу заједничку и пољубише се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Мару 
у, само знам да се мора кидати.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код сво 
м марамом са белим цветићима.{S} И више се ничега није сећао... </p> <milestone unit="subSectio 
... шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног и неочекиванога питања. </p> 
гони живље.{S} По свима селима одредише се чувари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђурич 
{S} Девојке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у ш 
 нешто тајанствено и опасно.{S} Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије 
је куцаше јако и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а  
 гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише собом све, што беше тако лепо и тако при 
ријеме, знаћеш све. </p> <p>Разговорише се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да 
с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно пр 
а задуго.{S} Лупнем опет...{S} Отворише се изнутра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S 
у.{S} После неколико тренутака отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном под 
на ходнику.{S} Истога тренутка отворише се према њима друга врата, на којима се указа разбаруше 
е да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа Милета са револвером.{S} В 
ц.{S} Варош се буди... </p> <p>Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав.{S 
 и необични људи притрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га сна 
ихватише и за неколико секунада сјурише се у поток.{S} Тамо му прегледаше рану, и, видевши да ј 
p> <p>Сви троје пређоше реку, дохватише се густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Каче 
>Променише ракију на вино.{S} Дохватише се печена јагњета, па га стадоше заливати старом румени 
е Качер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огранака. </p> </div> <div type="ch 
и поскакаше и за један тренут дохватише се реке. </p> <p>— Е, данас јевтино прођосмо — рече Пан 
/p> <p>Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. 
ј! </p> <p>Подизаше главе и упрепастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с напереним острагушама.{ 
чи, изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку... </p> <p>— Право рече нама Вујо да су то л 
ни косачи, не двоумећи много, разбегоше се по кукурузима, бојећи се да се разбојници не присете 
тово! — Викну Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали, само остаде на поду он, непомичан, непокре 
<p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се  
аду, тајио и од њега. </p> <p>Растадоше се као најбољи пријатељи. </p> <p>Ђурица је имао пуне р 
амо брзо! </p> <p>За један миг разиђоше се сви на разне стране. </p> <p>Ђурица удари најгушћом  
дом, девојке покупише рубине и разиђоше се у село разним путовима.{S} Станка иђаше донекле са Ј 
чавши с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шу 
сена, развршен и развучен.{S} Примакоше се уз брвна, неки наслонише ухо: тишина... све спава зд 
хнути, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантов 
 јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше...{S} Грунуше пушке на врата, на прозоре, с 
е... »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и 
 беше вичан томе послу. </p> <p>Кренуше се, полако, опрезно, пазећи на сваки корак, на сваки ми 
> <p>Одборници погледаше зачуђено, кнез се намршти, па приђе попу и шану му: </p> <p>— Зар из ’ 
ве намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових савета, који му вео 
се поглед преко својих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p>— Мој  
 мисао, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> <p> 
 </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажене траве и опет  
 сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... онда  
у искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гле 
ао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, 
а је бар из какве богате куће, могла би се још и разумети њена охолост, али Марко беше веома та 
 сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и знач 
е објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао би се вратити, јер му ни к 
о и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је в 
нутарња грижа, и он је најволео, кад би се некако могло десити, да изненада упадне у какву гоми 
ки, ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека до 
самога срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} Не 
 његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да ли  
</p> <p>— Тако они увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више.  
А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, да с 
о сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спусти се н 
 и зовете власт«... па погледаху где би се могао још који напад извршити. </p> <p>Радован се ви 
Хе, побро!... да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одговори Пантовац, смешећи се. 
је густи купињаци и павитине, у које би се могли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на једној ве 
ј пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, довео га  
као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по зеле 
 данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак. </p> <p>Али, несрећом  
ну сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угибаше 
м ударио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, као што се  
руго би сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S} Али сад то на страну, па ми реци  
њив... па одох раније. </p> <p>Отпре би се Станка после таква одговора уплашила и стала би расп 
у руци послужавник с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву  
ему што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Неки  
да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме користити?...{S} У том се разлеже јак тре 
рији људи звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицош 
ко усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло 
рица би се још могао покајати, могао би се вратити, јер му ни кривица још није тако огромна, и  
о?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао?...{S 
добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао?...{S} Мајка... отац... другариц 
ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се тога сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче им 
, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише да приступе послу и 
ла« — помисли он у себи. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти 
јагњилски потес, домишљајући се како би се до забрана одвојио од Сима, који непрестано иђаше уз 
ом руком... не могу, нећу...{S} Тако би се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао,  
на и добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соби, провело по читав дан у поверљиву 
 једно није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природе и против себе сама.{ 
ису отворене.{S} Овај велики скуп разби се у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о  
де и гледа некако у страну...{S} Пољуби се са њим, па се исправи. </p> <p>— Силази сад, доста ј 
његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви 
аћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши с по 
оришту пред кућом.{S} Иза Букуље појави се сјајно црвенило, као од огромна пожара, па му се зра 
еро, сад ћу. </p> <p>Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мал 
дуго тражио.{S} С таквим изразом појави се пред кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан такв 
љаво слушче са масном запрегачом појави се на вратима. </p> <p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо- 
а и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </p> <p>— Стражарите ли помало? — пита Ђ 
ви баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замиш 
седе. </p> <p>— Добро јутро! — поздрави се капетан, седајући за сто. — Чујем ја још из собе, да 
... </p> <p>— Ево ти куће...{S} Исправи се на ноге, не брукај се! </p> <p>Ђурица прелете очима  
 бити од мене криво... </p> <p>— Остави се залуднице, вјере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но  
<p>— Што да нећу, ко то каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за каву! </p> <p>— Чувајте се, го 
ти задовољни на оноликим парама!{S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана?  
о немогуће, другоме је ишло лако; други се попео и повадио му чворке.{S} С најрадоснијим срцем  
 па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунци 
ј досетци. </p> <p>— Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напослетку, при 
Вујова, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала 
ила...{S} Она се не зачуди, не изненади се, само јој срце живље закуца, а поглед јој беше слобо 
нући се за последак... </p> <p>Изненади се веома, кад нађе Станку код Јова.{S} Беху поспала чељ 
ујо те зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесн 
, погледа и она истим правцем и — следи се... </p> <p>Тамо далеко, на крају потеса, издиже се в 
је, беше као убијен, промени се, снужди се... али му у души остаде још нека нејасна нада, и он  
какво одељење. — Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепљено хартијом; кад се уђе 
и разгледа једнога по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица 
 опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S 
пљено хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пас 
о одскачу од седла у лаганом касу, види се између њих нека нејасна група, из које вире пушке ок 
 поможе ништа. </p> <p>Али старац, види се, није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориште, п 
ћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да поч 
, како се журно примичу к селу.{S} Види се и коњаник, који се спушта косом, идући пред њима. </ 
.{S} Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури... »Милост!« викну о 
се може догодити сваком ратнику, догоди се и њој: од толиких стрела, које досад срећно пролетах 
е прену.{S} Читава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору.{S} Стаде да  
, досад успавано осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он  
 може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, зевајући и протежући се. </p> <p>— За то мени  
 Нема их, ово су други«... </p> <p>Људи се растурају, дају пролаз некоме...{S} Ено, брадата, су 
да кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е јеси ма 
ца се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње п 
нији. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те з 
р је мени мило! — одговори она и зачуди се, кад се он намршти на њен одговор. </p> <p>— Што ти  
ик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ко 
е из собе полако. </p> <p>— Море, прођи се комедије, кад ти кажем.{S} Најпре сам заборавио, а п 
е такву похвалу, додао: </p> <p>— Прођи се, чича, здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и 
ласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмн 
јући главу млитаво... </p> <p>— Та држи се јуначки, мајковићу; гледа те толики свет!... — виче  
им невољама, у најљућим патњама, и држи се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком кораку, к 
p>— Јест, али опет... </p> <p>И продужи се шала и задиркиване, нарочито на Јеличин рачун. </p>  
им плећима безбројне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, 
матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све  
се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погледа... и он завидљиво гледа ове безбрижне 
 слободно иде путом и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одметник,  
у обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне 
 облика, која се носи, иде...{S} Одвоји се по која гомилица, по један и по двојица потрче напре 
ије ни половини дао први »пешкеш«, који се обично сматра као ситница и за којим тек после долаз 
рговачкога вересијаша из Београда, који се враћаше с пута по југозападним окрузима.{S} Ђурица г 
 ових бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и претурише преко његове главе, нас 
д утиском ових необичних догађаја, који се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — ре 
урица, схватајући положај хајдука, који се удаљи од свога посла. </p> <p>— Једини ти је пут, си 
ји изглед мрачним сводовима храма, који се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини. 
 бела дана, пред десетином сељана, који се случајно затекоше у механи.{S} Секоше, мучише и туко 
ако лепо видела оне чудне погледе, који се не могу ни снити ни замислити. — Бар она досад није  
знати му капут Милутина механџије, који се повио на кљусету, па труцка и одскаче од седла, по т 
а је и страшна казна Божја за оне, који се титрају именом његовим... </p> <p>— Ћути, попе! — ви 
подругљиве погледе сеоске младежи, који се њега тицаху.{S} Он се стараше само да не покаже како 
 или вредни и сиромашни Војвођани, који се, сви из реда, именују Банаћанима, и ако их има из св 
мичу к селу.{S} Види се и коњаник, који се спушта косом, идући пред њима. </p> <p>Пантовац чека 
упаде му жучно у реч месни учитељ, који се, док апотекар састављаше своју научну фразу, ироничн 
 рече он, чим се поздрави с Јовом, који се изненади његову доласку. </p> <p>— Новицу... сад ће  
стајица испуњених веселим народом, који се сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... </p> < 
урица промуклим, узбуђеним гласом, који се и самом њему учини непознат. </p> <p>Механџија рашир 
</p> <p>Другови прођоше забранчић, који се пружио иза вароши, пређоше поток, па стадоше уз једн 
зи, бре! — подвикну затим Сретену, који се очас пружи по откосу.{S} У руци Пантовчевој одједном 
е имао два сина, старијега Милету, који се оженио пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ о 
/p> <p>Капетан се осећа као ловац, који се кренуо да затекне курјака на легалу...{S} Разне приј 
да је то страшило хајдук Пантовац, који се одједном опусти, и некако необично седе и леже у ват 
 последњи дан.{S} Улазећи у собу, сваки се изненади, видевши весела човека коме и не падаше на  
p>Жандарми се испретураше по соби, неки се докотураше до постеље...{S} И Ђурица пође једној пос 
ти унапред: како он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана  
 дави, заноси, опија... </p> <p>»Ала ли се проведосмо! ...{S} Никад нисам овако... ни у Београд 
ушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« — помисли Ђурица  
емљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи променило.{S} Понека врата за 
апита једнога на ухо: </p> <p>— Чује ли се што? </p> <p>— Будан је... нешто шушка, јамачно се с 
е претурати сламу и ослушкивати неће ли се опет што чути споља.{S} Уосталом он се и не надаше д 
 точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко повуче 
 к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подметач,  
 здраво да си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му. </p> 
ги узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, богме 
леда у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћ 
па да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, ве 
та ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово најп 
} Кажем ти: свет... </p> <p>— А јесу ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да м 
а му је тако позната и тако блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу с 
оњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згрудвало, спојило се у једноставну 
 велике радње са шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем новца под интерес.{S} То 
е возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пл 
 <p>Ђурица се изненади овим речима, али се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да изаз 
е куће, беше се разредила помрчина, али се још није добро видело.{S} Тек се могло назирати небо 
роговори, пошто се затворише врата, али се она више не обрте назад...{S} Полако обиђе прочевље, 
ош трепери она беличаста измаглица, али се на истоку указује по мало руменила.{S} Још неколико  
а им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: </p> <p>— Даље од мен 
 се наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нер 
то тражиш! </p> <p>Станка пребледе, али се не маче с места, а он, прибравши се, проговори лакши 
 Зачуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене и Новица леж 
он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и повијаху се од 
...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му 
ише. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одго 
еза, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: </p> <p>— Не 
ло час пред његовим очима изређаше, али се сад сећаше само Николиних речи и последњега свога де 
рљивост.{S} Пође му срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слабачак и прому 
 не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се опазило да јој се ове речи коснуше самога срца. </p> 
а мора погледати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка 
а га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: </p 
} Старац се намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, јер је појмио 
S} Ону могу и отерати... — рече он, али се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: — Нека  
ште.{S} У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали сваког 
p> <p>— Па... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, куда 
у.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се лепо чуо разговор с леве стране, од Јанкове каване,  
Ја — рече Ђурица и намршти се мало, али се по његову изразу не могаше прочитати да ли му је неп 
ар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из  
 да није онако како је досад текло, али се још не могаше домислити својој незгоди. </p> <p>Опаз 
е Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакрити и она обична радозн 
занемеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно 
 се отуд од кафане чујаше разговор, али се могло одмах опазити да је мало света пред кафаном. < 
а да разгледа двориште кроз прозор, али се на стаклету ухватио дебео слој леда, кроз који једва 
— помисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах бу 
же из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се разл 
који би давао наде на спасење...{S} Али се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и црна н 
у стрепили највећи разбојници...{S} Али се на његово место већ јавља други, који хоће исто оно, 
 умирити своја узбуђена осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{S} И 
де о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је  
ти, да му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у велико 
еке сразмере са државном уценом.{S} Али се ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све то  
тајаше блед и непомичан као кип.{S} Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. </p> <p> 
ош није добро промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изјутра зором отиде  
ад се разговара са њим и још како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се п 
— Море ништа... здравља ми!...{S} Срели се на путу, па ме пратио до Главице...{S} Пита за све.. 
видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па ид 
 су спојени са тим послом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиж 
, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек он једнако савијаше руку, машу 
смрт... везали га за колац... наместили се људи, пружили пушке и чекају знак... а друмом се виј 
о да види, спусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошт 
к: — Пст! </p> <p>Ђурица скочи и помоли се из заклона до половине.{S} Обрнувши главу уз пут угл 
. </p> <p>После неколико минута промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши  
 он појавио отуд из вајата.{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио погрешку што је поглед 
е време само ми јави. </p> <p>Пријатељи се руковаше и растадоше. </p> </div> <div type="chapter 
 јуче полиција за тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, дозн 
води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све  
иш осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш са другима, кад станем лутати као обешчашћена 
ље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова радост и послушност уз мене...{S} Од њега 
ишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ни 
ана; разгледам прво положај куће, па ми се учини сумњиво једно прозорче, што стоји над самим по 
лим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш,  
у...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми с 
p>— Знаш... и ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он 
о ти је души тешко... </p> <p>— Мили ми се још живети, попо! </p> <p>— Јадан ти је такав живот, 
азговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. </p> <p>— Како? </p> <p 
ладића из Лукавице.{S} Њега он, чини ми се, и спрема да тебе замијени, </p> <p>— Онда треба и њ 
и, па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или  
 година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то време...{S 
 учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми  
, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од то 
 Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га убили!{S 
— Чујеш, мени се ово не свиди.{S} Он ми се нешто много променио.{S} Требало би видети шта он ра 
о један... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини сумњив... па одох раније. </p> <p>Отпре би се С 
</p> <p>— Знаш, брате Ново, досадило ми се робовати за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај сва 
а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није  
 Раде, ’вамо под прозорима.{S} Нешто ми се ноћас једнако причињаваше нека лупњава. </p> <p>— А- 
 да ме отуриш као псето!...{S} И још ми се куне срећом хајдучком — Друго ништа и нема за клетву 
 Да ли ће баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — п 
{S} Жене се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на столицама.{S} Чаше звече... смеј, кико 
ори отуд женски глас. </p> <p>Побратими се вратише на своја места, а мало затим уђе у собу висо 
лада га пиће сасвим... </p> <p>Жандарми се испретураше по соби, неки се докотураше до постеље.. 
ипова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмер 
аде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у  
окрете се од ударца куршумâ... зацрвени се кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном о 
} Све трепери од сјаја сунчева и зелени се весело, светло, радосно... </p> <p>Очи се приковале  
не мисли уваженога господина попе, мени се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју вод 
ече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже се к трпези. — Али,  
 задржа Радована. </p> <p>— Чујеш, мени се ово не свиди.{S} Он ми се нешто много променио.{S} Т 
ам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — наставља Мирков су 
а напоље и сва му се крв следи, окамени се...{S} Две челичне цеви стоје наперене на њега и две  
луку Касације, беше као убијен, промени се, снужди се... али му у души остаде још нека нејасна  
Зато сам се и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли 
</p> <p>— Чуваће је он, синко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш поуздати 
. </p> <p>Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само 
а њега још тројица, четворица... начини се гужва, гомила...{S} Савладан је, побеђен... </p> <p> 
им осмехом проговори: </p> <p>— Измакни се малко натраг. </p> <p>Он коракну двапут у назад, ста 
таје, по неки стог заостала сена, тамни се понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом то 
кљештима, пред очима нешто сева и тамни се...{S} А терет озго све тежи, све мучнији...{S} Почињ 
 чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше.{S} Неко им потказао да је Панто 
 му одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше кроз шибљак и кукуруз, те  
знао како је то необично. </p> <p>И они се приближише једно другоме, да тако удружени лакше сно 
 Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али  
>А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као ока 
е да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи 
апољу. </p> <p>За један тренутак узбуни се цела среска кућа.{S} Пандури поизлеташе, како се кој 
и... шта хоће сваки?... </p> <p>— Махни се тога, најпосле.{S} Ја сам ти само казао шта они траж 
анинска вода преко липова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да ми 
е, па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема.. 
а је и гледа, гледа и целива...{S} Топи се радосно срце мајчино, капљу вреле сузе низ образе... 
 радознали и буновни грађани.{S} Сакупи се велики збор пред канцеларијом.{S} Капетан разгледа п 
екуд у страну. </p> <p>Он пође, надвири се над раком, па стаде... </p> <p>»Шта бих имао још?... 
} Четвртог вечера, око поноћи, узнемири се стока.{S} Овце пођоше и окретоше главе низа страну.{ 
.{S} Пријатан, заносан мирис отаве шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груд 
кчије.{S} Тужна и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћута 
пштинској судници.{S} Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погн 
асом... </p> <p>А старац Симеон затвори се у ћелију, па, не скидајући се, стаде да пише два изв 
 као душа у јектичава старца.{S} Отвори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глав 
 сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и један прозор на горњем спрату, из пандурске собе,  
о, ове се не шале! ... </p> <p>И отвори се бесна, разуздана пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, 
седе на столицу. </p> <p>— Седи, одмори се... видим да си се много уморила. </p> <p>Станка се о 
тим с оним пакосником. </p> <p>— Пожури се, што брже можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је ст 
иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страном пото 
се зањиха, поведе се у страну и претури се... </p> <p>— Тајо!.. куку, тајо! ... — врисну дете и 
S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица приста 
/p> <p>— Седи, одмори се... видим да си се много уморила. </p> <p>Станка се осврте и седе на ст 
 </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пут д 
 и пусто... </p> <p>— Пиј, море, шта си се побабио! — узвикује му Митар весело. — Кад си умео х 
 ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, море, негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га ма 
мрачи. </p> <p>— Ако си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе 
а од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу 
росав се трже. </p> <p>— А, пробудио си се! </p> <p>— Које ли је доба? </p> <p>— Нема још поноћ 
 лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како си се намучио! </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да  
е Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се пожурио!{S} Тако, брате, тако треба — рече му Вујо,  
ми устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца.. 
итања. </p> <p>— Само ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с Радованом.{S} Са њега  
 допадају варошке...« </p> <p>— Опет си се замислила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, 
на... тама се проредила, па умире, гаси се...{S} Петлови почињу своју песму...{S} Зора!... </p> 
криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица пристаде.{S} Легоше да сп 
 Гле, шушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једначито и тихо, слажући се у дивљу, необич 
 човека. </p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар к 
ао титрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, море, ономад грдно обрука! — рече му Вујо, кад затв 
ше да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш остаћу ј 
 ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскравих; те не знам како напуних судове и поб 
слиш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да наступа д 
} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку за вод 
тра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа. </p> <p>Ђурица приђ 
/p> <p>— Кажи ми, болан, право, која ти се више допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад зна 
хо... — одговори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им  
окров преко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети оно г 
/p> <p>— Ћути, не сметај сад... чита ти се пресуда — вели му Митар. </p> <p>Пресуда ређа његове 
 и рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти се досадило, побро, чекајући? — запита га овај. </p> <p 
а човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли ваз 
 <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угреја иглу и з 
 — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум 
, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје 
е стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се  
два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком неприродном силом, кој 
шила и стала би распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор 
ао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи овамо — рече старац и пропусти га на врата. 
мило му беше седети овако и разговарати се лепо са најугледнијим човеком...{S} Та он је, у посл 
ри у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, он прет 
е под осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна.{S} Мало затим прође кроз село глас: д 
уз. </p> <p>После неколико минута врати се Мато са секиром у руци.{S} Прилазећи поњавама, он оп 
е поњаву преко сламнога јастука и врати се за розгу. </p> <p>— Лијепо сам намјестио, као да спа 
м мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. </p> <p>Кад се изређа по 
другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се одмориш 
ан оде у другу собу, и мало затим врати се, носећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се облачи 
уке, да не буде сину на терету.{S} Лети се наимала под надницу на лакше радове, зими гребенала, 
ануло.{S} Звезде се угасиле, и предмети се сасвим јасно распознају.{S} По ваздуху још трепери о 
е скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош с 
ко блесаво стајао пред механџијом, сети се погледа Пантовчева и речи његових, сети се свега...  
а из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да  
погледа Пантовчева и речи његових, сети се свега... и истога тренутка скочи. </p> <p>»Ух, бруке 
лаву, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога тренутка, кад је онако блесаво стајао пред мех 
гло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад 
дуже време, поче се опорављати.{S} Сети се воде, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неко 
ву у торбу, ради њихове користи« — сети се он попових речи и, идући полагано уз поток, стаде да 
и оде у своје село.{S} Идући путом сети се да ономад, кад је ноћио код Јова, није ништа наредио 
и... </p> <p>Обузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква  
у наместили.{S} Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико,  
 ко може приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на 
ола седе; нити му се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном неста 
као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни повратити.{S} Заиграше јој усне 
ши увиде и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, 
ром и шибљем.{S} Требало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.{S} Завукоше се 
с кола и распитивао у механама, намести се на предње седиште, ошину бичем и кола појурише.{S} Т 
пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, п 
живот беше милији но икада, а опасности се нагомилаваху све више.{S} Требало је, дакле, наотима 
си воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива. 
ри данас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је. </p> <p>— Нека ти Бог опрости! — рече он 
сти, па не видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и  
ва!...{S} Ох, како је слатко протегнути се овако...{S} Звецну гвожђе...{S} Шта је то?...{S} Гво 
иковане за под, за шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита  
, пошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а он, после оволи 
т отуд прети.{S} Не мислећи дуго, упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављаше, п 
оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. </p> <p>— Гле,  
. </p> <p>Ђурица се освести.{S} Намршти се од бола у лактовима. </p> <p>— Изведите га напоље, н 
у плотун...{S} Зелонобледо лице намршти се... очи се зачуђено раширише и одмах склопише... тело 
ц? </p> <p>— Ја — рече Ђурица и намршти се мало, али се по његову изразу не могаше прочитати да 
е. </p> <p>Ђурица се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још пок 
еже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати.{S} Испи чашу, па заиска одма 
рица и махну ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену, али овога загради т 
и то учиниш... — промуца он као стидећи се своје слабости, и у исто време као подлежући душевно 
, још снажан, поче да се отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази  
p>— За јечам? — одговори Никола, чудећи се тачном рачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јест, било 
 човјек, неба ми! — рече Новица, чудећи се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак 
 па стаде да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад никакве опасности нема.{S} 
 Шта, зар нећемо сутра? — запита чудећи се. </p> <p>— Сутра, ја како.{S} Али нећеш, ваљад’, пол 
<p>— Што ти није мило? — рече он чудећи се. </p> <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца,  
ни у кога. </p> <p>Пантовац, као чудећи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу.{S} Његов по 
ого крио.{S} Ишао је преко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се  
 оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми доб 
ого, разбегоше се по кукурузима, бојећи се да се разбојници не присете и не поврате. </p> <p>Ђу 
среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то  
 Пажљиво и опрезно корача момак, бојећи се и презајући од свакога звука, од сваке људске појаве 
и и дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње му 
био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђурица мало поћута.  
> <p>— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задовољни сви?  
у пролете јато задоцнелих птица, журећи се на ноћиште... </p> <p>Деца се окупила у једном углу  
Ђурица с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одг 
 продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен 
омињи зло, молим те, — рече она крстећи се. </p> <p>— Добро те њој ниси ништа говорила.{S} Сад  
р баш на месту? — пита капетан, мрштећи се. </p> <p>— Није ни мрднуо.{S} Ено га у дворишту...{S 
етен се само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на коле 
-де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. </p> <p>Станка изиђе, и мало потом стаде неко 
свакад овако? — прошапта Станка, грчећи се и прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи све више танку 
 оштар ножић преко средине уха, смешећи се: </p> <p>— Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да т 
лушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. </p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта да каже.{S} Ј 
о око себе — одговори Пантовац, смешећи се. </p> <p>— Што, зар... </p> <p>— Зато, што би онда и 
х могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина, море, какве су то девојке, јесу ли лепе? 
жарите ли помало? — пита Ђурица смешећи се. </p> <p>— А ја... сеткаримо помало, ет’ ... </p> <p 
 сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се. </p> <p>Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише 
си се шум њен једначито и тихо, слажући се у дивљу, необичну својевољну мелодију...{S} Чује се  
 небу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те уве 
.{S} Људи се чуде, зевајући и протежући се. </p> <p>— За то мени синоћ пева лево уво — вели Мир 
лачи задоцнели становник, придржавајући се рукама за мокре зидове блатних кућица или за накривљ 
 радо скинуо с врата.{S} Задовољавајући се његовим обичним опхођењем са њом, Станка се сва пред 
а глава — рече Ђурица тихо, стишавајући се. </p> <p>Марко окрете гарабиљ кундачки и потрча на њ 
шти ватром уз небесни свод, преливајући се час у ватрено црвенило, час у љубичасто пламено жути 
н затвори се у ћелију, па, не скидајући се, стаде да пише два извешћа, духовној и полицијској в 
/p> <p>И цео, дуг ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниже страном да пресече пут зликов 
рошапта Станка, грчећи се и прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи све више танку оштру поњаву. —  
е, па јој шапуће грубе изјаве, љуљајући се и поводећи главом напред и удесно. </p> <p>— Која је 
ицом, кроз јагњилски потес, домишљајући се како би се до забрана одвојио од Сима, који непреста 
 право у груди му и, као предомишљајући се, проговори: </p> <p>— Ја се не шалим; ти знаш мене.{ 
 Шта је сад? — рече Ђурица, заклањајући се и одговарајући на знак.{S} Звиждање се понови као и  
оштене куће — одговори Ђурица, мењајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зину од чуда. </p> <p>— Хајду 
 од кога, одоше кроз село, договарајући се о даљим својим плановима. </p> <milestone unit="subS 
 драгоцену вредност. </p> <p>Одмарајући се на слами, стаде да разгледа своју »кућу необичну«, а 
иг.{S} Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори неодлучно: </p> <p 
громну масу народа, која се, таласајући се, лагано кретала путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака 
овечје, шљепкајући по блату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној, замешеној и расплин 
71_C24"> <head>XXIV</head> <p>Враћајући се са крваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин  
S} Који то беше? — рече као присећајући се. </p> <p>Станка ућута као заливена. </p> <p>— Знаш ш 
и да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. </p> <p>— Па... како хоћеш — одговори Новица о 
је ко увребао? — запита Станка, смејући се и сама. </p> <p>— Ђурица, слава га убила! </p> <p>Ст 
евојке? — рече му она слободно, смејући се као за себе. </p> <p>— Што ћу, кад немам друга посла 
викну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и 
ас ћемо у зечеве — рече Радован смејући се и чешући потиљак. </p> <p>— Потера!...{S} Вујо посла 
ватио пламен, згорео сву косу и по кући се просу задах... </p> <p>Како осети смрад спаљене косе 
иже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев најмлађи  
доле! — и замахну ножем. </p> <p>У кући се разлеже страховито врискање.{S} Ђорђе сав претрну, п 
кајући по блату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној, замешеној и расплинулој житкост 
лности, па им се предао сав, не бринући се о крају свега тога. </p> <p>— Море, докле ћемо ми ов 
вољан, опијен слашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и  
не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за последак... </p> <p>Изненади се веома, кад нађе С 
те, па пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу испод шљива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђ 
чи на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са потока... </p> <p>— Хајде да се  
мози Бог, снахо! </p> <p>Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружан 
/p> <p>— Стој! — викну Станка, осврћући се око себе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да  
мо сад? — рече Ђурица бледећи, осврћући се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на 
е то? — запита она полугласно, осврћући се око себе. </p> <p>— Пст, не говори! — прошапта Ђуриц 
> <p>— Хоћу ја — одговори поп, осврћући се на Пантовца, који већ беше прошао. — Сиромах Илија и 
у леваком, па опет продужи, не осврћући се на његово очајно запомагање.{S} Кад наврши тридесет  
ај први поглед, па застадоше, не мичући се и не пружајући руке један другом.{S} Најзад Вујо мрд 
белу кладу.{S} Пипајући зид и спотичући се по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослу 
никад у себи не претпостављаше, пребаци се преко ограде и паде у кукуруз.{S} Одатле јурну напре 
ири светла ока као жеравице.{S} Курјаци се приближише обору, па стадоше да разгледају стоку, је 
ризонтално у капке на прозору, на улици се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњских ног 
ка говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново  
једном, као плаховит поводањ, по Ђурици се разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пођ 
 по реду шта сте радили. </p> <p>Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па об 
уд из Шумадије у руднички крај, бегунци се зауставише на једној стрмој коси, која беше обрасла  
бично у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу. </p> <p>— Палите св 
 рече он. </p> <p>— Е, синовче, на муци се познају јунаци...{S} Није то шала...{S} Шта је било, 
сам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и ма 
х страна, тражи најгушћу шуму и завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним 
 оцртавају врхови планински... развлачи се она прва бледа светлост зорина... тама се проредила, 
 ствари но у апсани.{S} Хајде, провлачи се. </p> <p>Ђурица се провуче и стаде на готову меку по 
родире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе 
рим челиком... </p> <p>Наједаред косачи се пренуше.{S} Неко иза њих повика: </p> <p>— Стој! </p 
.{S} Зелонобледо лице намршти се... очи се зачуђено раширише и одмах склопише... тело се дрмну, 
ли у глави...{S} Лице позеленело... очи се рашириле, да искоче из станишта... усне се скупиле,  
егло, следило: окаменило се...{S} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој 
 весело, светло, радосно... </p> <p>Очи се приковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не р 
иских кровињара, завејаних снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровова сне 
воје воље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље  
и се робовати за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S 
онео.{S} Пантовац засветле очима и маши се чутуре. </p> <p>— Ох, сејо рођена и мајко миљена, ти 
с: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака к 
али се не маче с места, а он, прибравши се, проговори лакшим гласом: </p> <p>— Јеси чула, овако 
вазда показивала према оцу, па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— В 
ица удари најгушћом шумом и, дохвативши се планинскога венца, одјури за три часа у Брезовац. </ 
 била онда? — запита он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере 
апред, па потрчи! — викну он намрштивши се и промрмља нешто у себи, што не беше за Станку повољ 
Ђурица опази да Мато спава.{S} Сагнувши се над њим, повуче за покривач и зовну га по имену. </p 
 а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, на пут.  
ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива била! — одговори Вујо и погледа 
че далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шт 
p> <p>— Чујем — одговори дете осврнувши се. </p> <p>— Јеси нашао јагњад, сине? </p> <p>— Нема и 
 да хоћеш — одговори Станка, осмехнувши се. </p> <p>— Ехеј, море, побро, да не страдају твоји ч 
ниси опет напио? — рече она, осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору. </p> <p>— Море 
и ти мислила? — одговори он, осмехнувши се иронично. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у 
>— Што питаш? — одговори она осмехнувши се. — Знам да жене у том стању не иду... </p> <p>— Нема 
 да те гледам — одговори она осмехнувши се. </p> <p>Он јој пребаци руку преко рамена, а она се  
 почели тамо. </p> <p>— Нека их — смеши се Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од овога 
 имамо ми поуздан лек за то — и насмеши се значајно. </p> <p>Кмет развуче вилице у широк глуп о 
друге, за литију потребне ствари; сврши се спомен под општинским записом, па се кретоше крстоно 
 соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пуши се... као у паклу!...{S} Ђурица обрте пушку на прозор,  
ваки случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље  
младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да мл 
чутура удари клин. </p> <p>— Море чувај се да не заклиноше. </p> <p>— Стари смо познаници.{S} Х 
скрха и паде на под... </p> <p>— Предај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. </p> 
 цео рам и испусти га. </p> <p>— Предај се! — викну једна глава, и челична цев покрете се... </ 
 гледа онамо у страну. </p> <p>— Предај се!{S} Не гини! — викну жандарм с коња. </p> <p>Ђурица  
то.{S} Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак.{S} Он је луд у том послу, п 
уро, пољуби овај свети крст...{S} Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђе 
уће...{S} Исправи се на ноге, не брукај се! </p> <p>Ђурица прелете очима преко гомиле земље, шт 
ровући, а ми одосмо.{S} Станка, спремај се! </p> <p>— Шта ћу се спремати, но хајде да идемо — о 
т.{S} Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимоват 
 јак ударац у леђа. </p> <p>— Не ударај се, молим те, наредићемо се лепо... — рече он, ступајућ 
 представницима.{S} Најпре — Бакон (тај се назив држао најдуже, јер је, својом звучношћу, веома 
 </p> <p>— Доћи ће и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> < 
н смислио.{S} Није му ни првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће  
е још обогатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </p> < 
га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни ха 
’вако сам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зором, на посао! </p> <p>Ђурицу нешто лед 
ш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а  
 да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким љ 
трају необична човека. </p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и  
и тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> < 
 први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце стеже од те слутње.{S} На првом кораку у н 
 рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} Тако мислећи загледа се у п 
Станка се наљути, али се опазило да јој се ове речи коснуше самога срца. </p> <p>— Оно јест, ка 
у заузете овом чудном појавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од 
ла се зимус много са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази дал 
 Видиш, и то се мора наредити, мора јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И мене онд 
нка не могаше више да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино, бурно и заносно осећање, 
аше необично и примамљиво.{S} И сад јој се онај пређашњи живот чињаше сјајнији од сунца и лепши 
му остадоше приковане на њој: откуд јој се поврати изгубљени сјај лепих очију, откуд ова чудна  
 поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога предосећања и зебње...{S}  
.. као ја?... — рече Станка, а усне јој се скупише и заиграше од усиљенога стезања. </p> <p>— Е 
} Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавала...{S} Та она је тако лепо видела оне 
 она изиђе из собе... </p> <p>Учини јој се да он проговори, пошто се затворише врата, али се он 
.. </p> <p>Станци прекипе.{S} Врати јој се она стара јогунаста самовоља, коју је вазда показива 
 Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бој 
о својој љубави.{S} А сад, одједном јој се приближи та злокобна слутња, а она не беше у стању д 
</p> <p>Станка пребледе, осети како јој се срце стеже, па се с неким радозналим подсмехом обрат 
одиђе нека топла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гл 
 увидела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично и примамљиво.{S} И сад јој се  
 моћна сила примамљиваше тамо, опет јој се чињаше да нигде лепше није; и саме ове прилике, које 
месту, сачека је Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку.{S} Ђурица ј 
 затим прибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече 
сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише... </p> <p>Где си,  
; усред неме и дуготрајне тишине, којој се беше сав предао.{S} Истога тренутка, кад се врата по 
ле, непомућене и безбрижне среће, којој се одаваху, док она беше код родитеља.{S} Сад се још ви 
и занос помућен страшном јавом, у којој се он налазио. »Шта сам ја?...{S} Зликовац! крвник!...  
у оно несвесно стање пред сном, тек њој се одједаред засија део видокруг, заблиста се шумна реч 
вади подигла се зелена отава.{S} По њој се поређали млади косачи, па једначито, као по команди, 
о, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија му св 
оја беше наслоњена на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестад 
познате су, већим делом, свима.{S} Ипак се нестрпљиво очекује писар Мита, који ће сав догађај и 
Сви га гледају радознало, необично; чак се опажа саучешће на њиховим лицима... »Гле, па то су о 
вима. </p> <p>— Изведите га напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што  
...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко  
а да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се мучити!...« </p> <p>Једним ла 
е зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после 
чун између мене и тебе...{S} Свакад нек се зна унапред колико коме од нас припада... </p> <p>—  
т онако, као што смо и од пре, само нек се зна рачун између мене и тебе...{S} Свакад нек се зна 
S} Падамо обоје и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!...« и он о 
а, али се још није добро видело.{S} Тек се могло назирати небо, које се, као црн џиновски покло 
ослушах те, па ето... </p> <p>Свештеник се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да 
ју намеру са Станком. </p> <p>Свештеник се и уплаши и наљути, кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти  
он потресеним гласом. </p> <p>Свештеник се изненади; засја му у оку необична родитељска радост, 
 је све то друкчије изгледало онда, док се помишљало.{S} Сад, кад се нашао пред стварношћу, изг 
кве последице наступити.{S} Истина, док се одлучивао, он је помишљао на све, па и на горе, али  
 не шали... од власти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас на 
има, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беше ве 
?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} Због тога се моји никад нису причешћ 
те с коња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше нов 
гнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече 
p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време 
аду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете Радована.{S} Ко на то 
ко га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. </p> <p>Ђурица му исприча.{S} За онога 
а отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »стој!. 
’нако намучен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, шта 
ој шпекулацији не страдате.{S} Може вам се отворити стециште због те кафе — узвикну апотекар, а 
ах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </p> <p>Капетан је разгледаше пажљи 
Та оно није да нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови старци... — уплете се трећи — све 
 посматрамо свакога човека, за кога нам се каже да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, море, почи 
у на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... </p> <p>— Предај се, не гини  
м га научих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити.« </p> </div> <div type="chapter" xml 
о.{S} Кад плануше неколико свећа и храм се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини храма, г 
ћи да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, дана 
 испред каване. </p> <p>— Молим, ја сам се пре абоновао — одговори апотекар. </p> <p>— Дајте па 
S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек зимус почела досећати неким речима твог оца, па  
S} Шта он ради? </p> <p>— Састајала сам се са твојим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да  
ве једно!. ..{S} Трчала сам, журила сам се много, само да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми  
ласом. </p> <p>— Како да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— Само једном, к 
девши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким пићем. 
ивети без тебе....{S} Море с каквом сам се варошком ономад проводио, ниси јој ни за мали прст.. 
ца... </p> <p>— Није то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p> 
 Не помињи ми то, молим те.{S} Хтео сам се после изести од муке.{S} Сад је све друкчије, не бри 
моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он пој 
и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си поч 
!...{S} Није требало да пијем, само сам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држати... 
— Знам ја то, нано, одавно.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми ве 
 чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрам 
са! ...{S} Па кад прочитам указ, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа капетаница прве  
, као милостињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Тако је ц 
у изгледаху, господске околности, па им се предао сав, не бринући се о крају свега тога. </p> < 
вде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се извештавају о Вујову мишље 
езана широким, гаравим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледа 
одмах место, где чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{S} Двојица претрчаше преко  
а. </p> <p>Погледаше се обоје, и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети једно к д 
е више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> <p>Тамо, куда уведоше Ђурицу, увек се 
дури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе, одјурише трком. </p> <p>Пред оном 
.{S} Обојица ћуте као заливени, само им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају на прст 
сјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна радост, блаженство, срећа... </p> <p 
били за главу Ђуричину. </p> <p>За овим се обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљише низ ра 
 беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и постајао мекши и 
 — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. </p> <p>— Каквог ку 
него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си ј 
, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси р 
ла с таким људима... </p> <p>— Не бојим се код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица, па у 
под голога преседластога превоја, којим се прелази отуд из Шумадије у руднички крај, бегунци се 
тиљаш, који беше истоветан оному, којим се беше опасао преко паса. </p> <p>— Откуда овај пешкир 
ећи дуго, упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављаше, право у село. </p> <p>Сун 
ј ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} О 
у — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад сам бацила образ  
 озбиљно и одговори: </p> <p>— Не шалим се, среће ми хајдучке!{S} А ти чини што знаш.... </p> < 
ране, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима познао да нечега и 
ом потока, виде да је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и он окрете низ поток обичним  
у.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са н 
рене собе сухо слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима суха увенула старица.{S} Погледа и 
— чује он загушен глас, јецање... затим се склапају сухе, хладне руке око његова врата, и на гр 
оге.{S} Перје кукурузно зашушта и затим се чу тихо звиждање, које највише подсећаше на пиштање  
длучи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан трен 
нтовац једва жив побеже...{S} Јуче, чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумара 
 То нам је најпотребније — рече он, чим се поздрави с Јовом, који се изненади његову доласку. < 
: он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш.  
ца вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај 
а га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. </p> <p>— Зар није Ђорђе погинуо? </p> <p> 
у, где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће в 
 згоду за курјачке ноћне нападе.{S} Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце 
и га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко 
. </p> <p>Ђурица окрете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни виде 
Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... 
 калуђера, онда је најбоље да идемо чим се смркне, само нам нађи још кога човека — рече Ђурица. 
 ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга 
а као нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица« прибл 
постоји, као да је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити... </p> <p>Обузе га велики  
лаким покривалом целу ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и једина варошка улица.{S} 
отац Симеон слободи кроз клисуру, којом се долази до манастира.{S} Кад га стигоше, Пантовац ско 
 срце, а његово се само крави.... силом се топи ледена облога око њега... </p> <p>Али зато пије 
пружили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« ви 
без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год 
ухваташе. </p> <p>— Хајде, вала; једном се мре! — одговори Пантовац, севајући очима бесно. — По 
а га исцеди у душак... </p> <p>— Једном се мре!... — понови он своју стару лозинку, коју му сад 
бију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре го 
 и успаваној гори да оживи.{S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања.{S} Куршуми стадош 
 откосу.{S} У руци Пантовчевој одједном се нађе витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху 
. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к  
е, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена,  
 тече кроз потес кленовички.{S} Потесом се растурили његови сељани, па раде журно као мрави, а  
би се могао тиме користити?...{S} У том се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у врата. 
ба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слабачак и промукао глас: </p> <p>— Ево 
меја се Ђурица задовољно. </p> <p>У том се врати Марушка, водећи за собом неку женску, ни младу 
ну Ђурица и стеже му руку. </p> <p>Утом се зачу из шуме отегнуто, јасно звиждање. </p> <p>Вујо  
ој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом се само претварао да није ни знао за њен долазак. </p>  
урица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко је то прош 
ош који напад извршити. </p> <p>Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави х 
ожју и поји их на једном виру.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гла 
ше или јој ради срце... </p> <p>Капетан се саже, наслони ухо. </p> <p>— Жива је, ради јој срце. 
р звижди поред ушију... </p> <p>Капетан се осећа као ловац, који се кренуо да затекне курјака н 
ти у истинитост његову. </p> <p>Капетан се јетко насмеши, као човек који непрестано слуша овакв 
 крила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре  
рад. </p> <p>После првих удараца Сретен се само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђи 
рицу и видевши га добро расположена, он се одлучи. </p> <p>— Ђуро, знаш... мени би требало пара 
га потресла проливена крв: напротив, он се спремао да сад тек засуче рукаве и почне прави посао 
је после мајка донела куване чворке, он се чудио: чему се досад толико надао и радовао? — Ничем 
н и присебан.{S} Кад му се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим 
нека акта.{S} Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капе 
ла, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу 
устити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те 
ме, под утицајем каквих лепих очију, он се могао изменити, могао је постати други човек.{S} Али 
сванућа. </p> <p>Легнувши у постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди оних четири ст 
жи играње карата.{S} Кад сврши игру, он се диже полако, као човек који не зна куд ће, па се упу 
д њега...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су о 
ћи тихо и немо чупавим крилима...{S} Он се стресе и пожури уз брдо... </p> </div> <div type="ch 
ре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, истина, обрадова меденици и дочепа је са великом жу 
p>»Хвала Богу!« — помисли Ђурица.{S} Он се плашио само тога првога питања, страховао је само од 
 цео срез под именом Мите Сремца.{S} Он се наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго 
а прозор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на пољ 
 зачу се неко тапкање по прашини.{S} Он се трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека на 
, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудит 
, али то Ђурици не паде на памет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете 
ске младежи, који се њега тицаху.{S} Он се стараше само да не покаже како му то тешко пада, а в 
штио неке мисли и Марушки. </p> <p>— Он се до синоћ мало прибојавао од мене.{S} Лудак! — рече ј 
рашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако уну 
нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова. </p>  
е право.{S} Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору тол 
а скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, обарајући главу млитаво. 
ника овога необичнога сабора...{S} А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслонио ле 
 јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше 
души остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако  
 једна... друга... десетак кућица, и он се напослетку заустави пред једном. </p> <p>»Баш сам лу 
p>Руке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није  
зебња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. </p> <p>Прођоше мрачно  
рашила, што му над главом стајаше, и он се лако помири са својим стањем.{S} Овај састанак пред  
цљиво око опази промену на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} Једнога јутра,  
еома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из  
 па кад му казаше шта учини Марко, и он се заинтересова, па позва ковача да опет, истим начином 
} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S 
авном прижељкивању, па се растану; и он се враћа срећан, задовољан, опијен слашћу љубави, не бр 
, онако као онда Мита писар«...{S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучниј 
ротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави своје кћери. </p> <p>Једаред наиђош 
ица се обично заглађује љутњом.{S} И он се наљути...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове ср 
рже ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окрете и погледа иза себе... двојица држе кон 
{S} Али онда ме не би откивали...« И он се заинтересова откивањем, па стаде гледати како му ков 
 може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа последње средство да буде потпуно п 
и ужасан страх.{S} И усред тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико  
 се опет што чути споља.{S} Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било веома потреб 
нован пандур.{S} Погледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, ко 
Не брини, само стој право... </p> <p>Он се брзо исправља, истурује груди напред; намешта рукама 
ом младачком заносу.{S} Наједаред, жбун се пред њом заниха, гране му се размакоше, и у оном осе 
не ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терат 
ека.{S} Други је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео  
има растао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог д 
и и задовољити другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« од 
. </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} Надао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добро позн 
>А Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом провођењу, налазећи да 
и тај разлог његову надању.{S} Састојао се у једној мисли: »Није то шала, болан, живот човечји! 
самљено, склоњено и поуздано... завукао се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, 
х злочина, још није ни тренуо.{S} Морао се негде одморити.{S} После краћега двоумљења оде к Јов 
м, оне зависе од мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа, као што се мења плаво не 
ађанима: слушао разне разговоре, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разгово 
аљењем, са великим саучешћем, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртв 
аво с кревета, па онако необучен умешао се у гомилу.{S} Истрча и капетан сањив, с огрнутим капу 
е отвори и раздрага цело срце, а његово се само крави.... силом се топи ледена облога око њега. 
да доведе до тебе. </p> <p>Свештениково се лице замрачи. </p> <p>— Ако си одвојен, сам си се од 
атаци, кад им се за штогод обрати, прво се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово м 
 И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти 
 <p>Сутрадан кад изгреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их  
 <p>— Што не говориш, псино једна, него се мучиш због онога зликовца, коме сви робујемо!... — в 
е дању заједно, као прави хајдуци, него се завлачите сваки у своје село? </p> <p>— Па... сигурн 
загасите вунене тканине. </p> <p>— Чудо се ниси опет напио? — рече она, осмехнувши се јетко. —  
 и необично...{S} А иза тога распламтео се разврат, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно  
, кад се нашао пред стварношћу, изгубио се сав.{S} Само зна једно: да је могао унапред осетити  
на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјај 
, јер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се о 
ао приче о томе црноме дану...{S} Чудио се срцу жива човека, који зна, поуздано зна да сутра ум 
поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских планина, кој 
поред пута који води у Кленовик, окупио се велики број сељана, читав сабор...{S} Највише их је  
у две од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита китина...{S} Пољ 
еше побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се двадесет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, р 
давши човека где му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђури 
 Радован стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмар 
х пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се нику 
одио си — одговори Ђурица. </p> <p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— 
прозорче и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беш 
...{S} У Београду највише. </p> <p>Вујо се изненади, то му се познало на лицу, по коме падаше с 
де сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде д 
о и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухватити смисла.{S}  
ху у околину, свакога часа надаху. — Ко се скрива и бега, њему се непрестано чини да му је непр 
 раздраган и расположен... </p> <p>А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У Срет 
 написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. </p> <p>—  
 — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће?{S} Какву с 
их, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведо 
не, мученичке... </p> <p>»Ко зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине...{S} К 
је, вала, од самога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — одговори му Станка. 
чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега затво 
нако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да  
огао слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању  
: стаде да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и бе 
кшим гласом: </p> <p>— Јеси чула, овако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа 
 и страшна била та помисао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе црном 
уљама и црним гуњевима и јелецима, како се журно примичу к селу.{S} Види се и коњаник, који се  
p>Девојке се све дале у кикот, па, како се погледају, зацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви је,  
вија се у напред и натраг по томе, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна миса 
ицама.{S} И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му р 
реска кућа.{S} Пандури поизлеташе, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном  
/p> <p>»А мајка, јадна добра мати, како се она обрадовала своме детету, својој осрамоћеној, исм 
 радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хладном водом своје вреле,  
се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ниси омирисао бај 
ду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S} Како се тамни!... </p> <p>— А врбе поред реке... извиле се т 
p>— То не знам, попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар за 
 да то није тек ’нако... </p> <p>— Како се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Р 
 га доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо живети, само да беше ове садање памети... 
кад бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они путници горе по друму... товни коњици  
подметула руку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, које прштећи па 
упила се дела варош, па се домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих доб 
века насред пута.{S} Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који би га издао.{S} Неки сељак,  
 у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом главом... </p> <p>Ђурица је сад знао 
Али ипак то није ништа према ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разум 
егне...{S} Срећом, угледа жандарме како се привлаче кроз воћњак, па искочи кроз прозор и побегн 
м цело тело, и они сами не опазише како се нађоше једно уз друго приљубљени, загрљени, занесени 
Стани дер, зликовче, да ти покажем како се заводе поштене девојке! </p> <p>Станка претрча пред  
аху га и одлажаху, причајући успут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« — вели  
<head>XXI</head> <p>Трећи је месец како се Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је приспео у град 
о ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати 
застртом поду.{S} Где се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S} Новици остаде још толи 
блажују ватру сунчаних зрака...{S} Тако се носи и мисао младости по пучини недогледа, лутајући  
и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској ду 
одом своје вреле, једре образе.{S} Тако се полако издиже, изиђе из корова и стаде према девојци 
аузет послом, и заборави на њу.{S} Тако се још нису ни видели од повратка. </p> <p>Ђурица осећа 
и проговоре... — заврши капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа по 
стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка проче 
чност, која је расла све више, у колико се он приближавао кући.{S} Из памети му не излажаху Сим 
ћи песме или подвикујући на стоку, нико се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погле 
ајвише зависи од кратке кошуље, ма нико се не усуди кршити адета, који влада у целом округу.{S} 
укуље, али место није одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да д 
 истим начином, изиђе из апса.{S} Марко се провуче опет. </p> <p>Зборисање се продужи, док сунц 
а не зна ни за какве препреке.{S} Марко се само чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само з 
да немам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђењу, не знајући шта да ради, окрете да п 
анди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насмеја апотекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће ре 
ту? </p> <p>Ђурица подиже главу и јетко се насмеши. </p> <p>— Тсс... познајемо — проговори махн 
о време...{S} Наживело се, настраховало се, намучило се...« </p> <p>И сад му дође на памет оно  
ста лепушкасту.{S} На први поглед могло се опазити, да су обе женске од онога реда, који не држ 
етнило туробних јесењих дана.{S} Живело се од данас до сутра, избегавала се свака одређенија ми 
уда починило за то време...{S} Наживело се, настраховало се, намучило се...« </p> <p>И сад му д 
ну, тражећи заклонитије место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину корака, на 
уђено раширише и одмах склопише... тело се дрмну, покрете се од ударца куршумâ... зацрвени се к 
 се све то измешало, згрудвало, спојило се у једноставну масу неправилна облика, која се носи,  
.{S} Срце се стегло, следило: окаменило се...{S} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој 
утрвен пут њихову пријатељству.{S} Пило се и веселило свако вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђуриц 
те предане љубави према Станки; угасило се оно бурно ватрено осећање, које их је бацило у загрљ 
 Наживело се, настраховало се, намучило се...« </p> <p>И сад му дође на памет оно време, кад је 
 говече, па дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А после, шта бива после?...{S} Ко ће то знати. 
 је већ ту, пред њим... </p> <p>Свршило се читање... </p> <p>— Ђурице, ево ти мајке, да се опро 
и веселило свако вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђурица се провлачи поред сниских кровињара, заве 
као и у његовој апсани. </p> <p>»Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази л 
тонуо у житкој прљавој маси; расплинуло се блато по свима улицама, по двориштима, по праговима  
оро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном  
ет Ђурици. </p> <p>— Где си, Мишо; камо се? — рече она, спуштајући му своју белу облу руку на р 
ути један другом дисање. </p> <p>— Камо се, по Богу си?... полудех од муке — рече он. </p> <p>— 
 Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, за невољу?...{S} Хоћу полудети ’вако сам. </p> <p>— 
а, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их 
ли народ улицом.{S} Не прође нико, само се отуд од кафане чујаше разговор, али се могло одмах о 
.{S} Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље...{S} Јадна Јока, како см 
} Ниједне мисли не беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном...{S} Окиде!...{S} Ватр 
вих пет грлића пушчаних пружени... само се види округао отвор, као прстен, и унутра зија црна ц 
сељак — копа добро, игра у колу... само се, истина, мање шали од осталих.{S} Али опет.... </p>  
ни и без онога пређашњег узбуђења: само се потчињаваше оној неодољивој тежњи, која је тамо снаж 
ца. </p> <p>— Та ма’ни, човече!{S} Само се ти пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипајући  
ља, потераше брзим каријером...{S} Само се чује потмуо топот коњских плоча, по неки пут фркне р 
и свачим »што ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба добро чувати туђих очиј 
е људе, па се са њим разговори.{S} Само се чувај Матове браће, они ти много прете. </p> <p>— Ја 
ћ по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разногласно, у разним тоновима, а по једном 
 реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је би 
ха, бегунци нађоше у Смедереву.{S} Тамо се склонише одмах; Тимина лозинка даде им све, што им ј 
 све погледе обрнуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у  
рче, све око мене...{S} Тако... смејемо се... </p> <p>— Кажи ми, болан, право, која ти се више  
} Лези сад, те се добро одмори, па ћемо се после заложити и разговарати. </p> </div> <div type= 
а Ставру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћемо се разговарати — рече Ђурица, па оде. </p> <p>»Погреших 
.{S} Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако, видиш.. 
ма из среза... </p> <p>— Добро, ми ћемо се разговарати — рече Ђурица дрешећи му руке, пошто му  
отворити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па или моја или твоја глава!...« </p> <p>»Да 
еревску Мораву.{S} Али ништа, састаћемо се ми прије тога. </p> <p>Обојица изиђоше из куће и, не 
<p>— Не ударај се, молим те, наредићемо се лепо... — рече он, ступајући напред плашљиво и збуње 
био...{S} Е, нећеш, чича... наплатићемо се!...« </p> <p>Кад се навуче први сутон, Ђурица пролаж 
изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми  
за салату.{S} Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву декламацију. </p> <p>— Еј, 
кву кладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо се у почетку напада отимао и бранио, али после, кад ста 
 ти је казао да ме убијеш. </p> <p>Симо се исправи, машући оном руком, која је бодена. </p> <p> 
Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе.  
ја мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!. 
</p> <p>— Мораћемо, ја како.{S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам пр 
ледаше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вел 
е, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде!{S} И напослетку, углед 
 Је ли... </p> <p>— Ја шта је радио, но се спремао... — упаде му учитељ у реч. </p> <p>— Пардон 
м се обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљише низ равне ливаде, а повезани косачи, не двоу 
аћа светло, слатко?...{S} Гле, слободно се дише!...{S} Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта ј 
од смеја. </p> <p>— Е тога нема... њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S 
зацело нећемо« — помисли он и задовољно се осмехну.... </p> <p>Тако дође до изворца, који је ис 
е у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива...{S} Узима попину  
а није никако помишљао о смрти и упорно се надао помиловању.{S} Чудан је и тај разлог његову на 
> <p>— Будан је... нешто шушка, јамачно се спрема... </p> <p>У исти мах зачу се неки узвик спољ 
братим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу и руков 
а и он намести код Мата, леже и наскоро се учини да је заспао. </p> <p>После пола часа Мато уст 
кога Ђурица задрхта. </p> <p>— Море, то се зна... какво издавање!{S} Али ко ће ’наке муке подне 
накрст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знај 
 прости, није никаквом добру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, 
, као да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни  
ред собом певање црквених песама.{S} То се отац Симеон слободи кроз клисуру, којом се долази до 
ипнуше, и кроз њих прође коњаник.{S} То се Никола враћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше гла 
некога над оним, кога је он убио.{S} То се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па кук 
не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се мора наредити, мора јој се нешто учинити да други пу 
Видиш, њој је криво што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати 
 ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете власт«... па погледаху где би се могао још  
 међу правим и једрим церићима.{S} Зато се и попов поглед заустави на њему. </p> <p>— А гле Ђур 
штовања, респекта и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало.{S} Он постаде опет онај стари 
 <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од м 
о неодређено махну руком поред уха, што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати  
утрос преко главе претурио.{S} Све, што се тицало тога, стајаше иза њега као какво црно страшил 
а прелете очима преко гомиле земље, што се издигла пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње 
прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њој: од то 
трени зраци по шуми и косој падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољ 
, али је опасно рањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Ку 
није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, с 
рним грађанима — продужи апотекар — што се у оскудици здраве душевне хране наслађују полициским 
 је човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде с 
 звон сугестује, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} 
, и на жалост, и на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад успавано ос 
> <p>Ђурица му исприча.{S} За онога што се појави из шуме, не могоше смислити ко је. </p> <p>—  
ишљао своју будућност!...{S} Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло...{S} И зар 
овим плановима...{S} Незгодно му је што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му 
убо </p> <p>— Излази! </p> <p>»Боље што се чини невешт старом познанству, сад ми је то лакше и  
 и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S}  
 то беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она старала да ову необичну појаву себи објасни 
ојаким именима...{S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме  
буњен, уплашен, изненађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцниј 
/p> <p>Под записом, великим брестом што се разгранао пред судницом, стајаху неколико луди, па с 
 се човекова мења свакога часа, као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче се густ,  
надио ни тако детињски уплашио, као што се уплаши од овог обичног отварања врата; усред неме и  
ве и примамљиве, обучене онако, као што се носе девојке у његову срескоме месту.{S} У његову за 
ењају свакога дана, онако исто, као што се мења небесно плаветнило туробних јесењих дана.{S} Жи 
чки, без размишљања, онако исто као што се удављеник грчевито хвата за слабу шибљику, дохвати с 
евоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — про 
нуо, али му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати зид, кад Ђурица није још био окова 
бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S} Јест, али сут 
м да заслужим још више, нека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са  
.{S} Приђе к вратима, слуша...{S} Нешто се необично догађа у кући, не може бити друкчије!...{S} 
 ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти ја не 
 <p>Учини јој се да он проговори, пошто се затворише врата, али се она више не обрте назад...{S 
 смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи воде из крчага. </p> <p>Погледавши на ону стран 
 и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се искашља и протрља међу прстима свој дебео златан лан 
о... вршимо посла — промуца кмет, пошто се прибра од првог утиска. </p> <p>— Јоване — обрте се  
 ова загонетна појава наљути, али пошто се неколико пута понови, стаде да размишља о њој.{S} До 
о доба ноћи стиже Новица. </p> <p>Пошто се засад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава,  
викну Марко и пружи руку. </p> <p>Пошто се руковаше, Марко леже пред рупу, пружи једну руку пра 
.{S} А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра, подигао једну рук 
поштеној компанији једно пиштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљив 
, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту 
мешеној и расплинулој житкости.{S} Тихо се провлачи задоцнели становник, придржавајући се рукам 
 почну играти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, к 
је могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), да је узела хајдучку пу 
за народ, мој или ваш?... </p> <p>— Зар се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник? —  
ега тога, кад је све прошло...{S} И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињ 
 лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети. </p> <p>Капетана очекиваху дру 
а ми је то Стојка донела. </p> <p>Писар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене. </p> <p>—  
а, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједно... 
 су га опазили раније, то је јасно, јер се један одвојио и у највећем трку јури десно, да му сп 
с поља, иза гвоздене решетке.{S} Прозор се лагано и опрезно отвори.{S} Струја свежега, хладнога 
о хоћу... трчи, буди га! </p> <p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запита озбиљно: </p> <p 
, врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас се зажелео!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
зати, с ким си извршио похару.{S} Ноћас се добро промисли...{S} Али не заборави да ми овде имам 
p> <p>— Да није потера? </p> <p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао.. 
 какав правац да својим мислима.{S} Час се сећао села, своје куће и свега онога што му беше там 
Ето их, иду! — Викну неко. </p> <p>Свет се окрете, ускомеша...{S} Све се очи упреше у шарену ог 
оклаше се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознатога. </p> <p>— Молићемо, ово с 
аја...{S} И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, ку 
 није никад тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се 
један и по двојица потрче напред и опет се стопе с великом масом... </p> <p>Све ближе и ближе.. 
аздам ове новце људима...« </p> <p>Опет се зачу звиждање. </p> <p>— Шта је сад? — рече Ђурица,  
говори: све ћути замишљена, по неки пут се намршти, па опет мисли и мисли...{S} Нема краја њени 
а не опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му  
а умеш мушки умрети. </p> <p>— Једанпут се мре! — довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека с 
иди, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са стран 
слике из напада, који ће следовати, већ се унапред јављају, и он већ види пред собом жива, пове 
... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се над целом оном масом жандар 
полети низ поље, као на крилима.{S} Већ се приближио првим шумарцима над потоком, али је и онај 
ема Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>»Већ се смркло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити?... 
де му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврату.{S} Бесна нео 
д овом загонетком. </p> <p>Ето, у такву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика 
вен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се радозналост сматрала за велики преступ: живи како зн 
гао значити: »О, па он није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор:  
 густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани кровови кроз густо з 
S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима, прелећу с једне крови 
ци и девојчице, те напуне судове, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, п 
!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики момци... да упропастим ’наку девојку! 
не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују се разведри лице, примаче се постељи, па седе. </p> <p> 
ће.{S} Кола са мртвим Пантовцем очекују се свакога часа, а појединости напада познате су, већим 
а здравим јутрењим сном...{S} На истоку се јасно разликују и оцртавају врхови планински... разв 
> <p>Стигоше Ђуричиној кући.{S} Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа  
 не сумњај!{S} И ситније ствари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст по се 
му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, с 
забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те он не пропусти ни 
ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да н 
 половину рама, погледа напоље и сва му се крв следи, окамени се...{S} Две челичне цеви стоје н 
е беше тако ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за м 
ц чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке 
<p>Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати му сав 
га, од самога пространства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви оп 
 као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред очима, спаде она тежина с главе... ле 
ричешће!..{S} И наједаред стадоше да му се проносе у мислима светле и слатке слике давнога дети 
ха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају.{S} Услед тога, а  
 да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати.{S} Ис 
чи. </p> <p>Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: < 
 му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, 
 — запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор. </p> <p>— Сврши 
Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S 
расно предала своме осећању, предала му се свом силом заносне младости, разумевајући при том до 
p> <p>— Ево руке! — одговори она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица ми 
 црвенило, као од огромна пожара, па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не 
опет пренесе очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, она  
учајно погледа низ равно поље, и крв му се следи од страха, што му изазва ова изненадна коб.{S} 
знуо.{S} Само осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима као препрека његовим плановима... 
јој беше слободан и присебан.{S} Кад му се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи г 
Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он стаде изненађен. </p> <p>— К 
— »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан.{S} То није о 
ко заповедати.{S} Он је радостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, В 
е занима реченим послом. </p> <p>Кад му се растури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њ 
ом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица« приближи муњевитом брзином и, као неко чуд 
.{S} Што није сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке...« </p> <p>— Опет си се замислила! 
како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао 
о онај стид од себе сама...{S} И сад му се ређаху и понављаху у памети сви јутрошњи тренуци, и  
че Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>После десе 
нцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу,  
 срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме телу 
 прече га мисли сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пуш 
ији...« </p> <p>Угледавши човека где му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му  
ад угледа она четири жандарма, стеже му се срце, раскида с... рашири очи... од пијанства ни тра 
сам човека!..« И при тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, н 
ва, и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на село и на све, што му је сад тако д 
уче га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јес 
ршум звижди и улеће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима како  
аред, жбун се пред њом заниха, гране му се размакоше, и у оном осенченом и урешеном отвору указ 
о одсечно избацивао ноге унапред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало ње 
 никако не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила у послу.{S} Сва о 
и шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао....{S} Вечито му је овај сурови чо 
каза.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних што с 
/p> <p>— Аа... — отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми т 
 стаде грчевито трзати руку, стадоше му се стезати мишићи око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— 
се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за овакову грубост, 
се одједном сав мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше д 
тим наткриљем букова лисја.{S} Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташ 
 смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га 
е неколико пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од самога ђавола.{S} Нарочито 
ћи зликовце, трже се и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан.{S} Истога тренутка 
 сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше  
е је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако грејало, као тада што је... сјајно, 
 куцање опет понови.{S} Сад је, чини му се, осећао присуство човечје с оне стране капка.{S} Пол 
 поред потока нагло приближује, чини му се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву своју 
Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, ка 
е видећи ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је  
да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш права в 
, што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству б 
ом.{S} Ђурица разгледа место и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други 
авља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада она пијана мора... </p>  
длучно и погледа Ђурицу.{S} Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед. </p> <p>Пандур стаде  
кинуо.{S} Одједном Никола седе; нити му се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него  
ијатна топлина леже на груди.{S} Очи му се засветлеше неком необичном радошћу, и он гледаше, не 
ма’у човеку ’вако подметати — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у ис 
ећег ефекта, звецну кључевима; затим му се одједном набраше обрве, па викну заповеднички и груб 
ди помену Краљево име.{S} И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се све 
 — и стаде на ноге. </p> <p>одједном му се очи раширише, узвераше се... »Шта ће мој попа овде?. 
и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђ 
о ножеви!...« О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим непознато му до сад  
но дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца... </p> <p>Врхови  
све снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поред потока нагло приближује, чини му се да чу 
ачајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. </p> <p>— Води га! — викну  
на..{S} Застаде и ослушну...{S} Неко му се приближује.{S} А, јест, то је друштво, на које је он 
хну и тресну о земљу...{S} Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у ру 
ајвише. </p> <p>Вујо се изненади, то му се познало на лицу, по коме падаше слаба светлост свећи 
ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p> <p>— Овуда с 
од тим »нико« своје сељане, нарочито му се издвајаше у памети једно лице, чије је мишљење за ње 
околе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добро јутро, чича! — позд 
, а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} И ову похару извршио је по плану и наговору 
ао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђуриц 
пак хтеде да крунише свој успех, јер му се учини да је с оним одговором постигао циљ. </p> <p>— 
лази му и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </p> <p>— Ст 
 близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са стране.{S} Сад добро чује тутњаву од к 
 а оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, 
 ништа и не мисли... </p> <p>Руке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти  
громан утицај на сву околину: сви су му се потчињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа 
вог кмета зубима...« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше  
предености, па се издаде.{S} На лицу му се јасно могла читати мисао: »Пропао сам, нашао је!...« 
з реку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано  
аса надаху. — Ко се скрива и бега, њему се непрестано чини да му је непријатељ за вратом. </p>  
ем спрату, из пандурске собе, и на њему се појави други, бунован пандур.{S} Погледавши на улицу 
... да опет мало пијемо... </p> <p>Њему се не спава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао 
донела куване чворке, он се чудио: чему се досад толико надао и радовао? — Ничему... рекао је т 
мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје  
је то извршио.{S} Том приликом заподену се занимљив спор између Марка ковача и једнога дебелога 
ње! </p> <p>После неколико минута крену се оружана потера, изиђе из срескога дворишта, па, да с 
 у кикот, па, како се погледају, зацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није к 
ела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. </p> <p>— Е тога нема... њено се зна: пешк 
х, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погледа га лукаво. </p> <p>Ђурица застаде 
ад му се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. 
<p>— Што ће ти ноћас капетан? — обрецну се пандур срдито. </p> <p>— Треба ми, њему ћу казати... 
 међу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се можеш вратити слободан. </p> <p>— Онда... ништа!...  
кује громовито халакање потере.{S} Дању се спавало а ноћу живело.{S} И живот је тај био необича 
о изгледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе и ја 
и завезаних очију? </p> <p>— Кроз сукњу се види лепо. </p> <p>— Говорите, господо, што хоћете,  
ељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачи 
а не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила негде у папрати. </p> <p>Непомузене овце 
су из раније за намере полициске, па су се сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху  
 бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се  
 по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необични гости: и они су се, како изгл 
жице и опет да се пењу на косе, које су се отегле низа страну.{S} Бегање је било тешко и уморно 
са, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде  
но убиство.{S} И напослетку, другови су се ревносно чували.{S} Дознавали су из раније за намере 
прозор да разгледају кандидате, који су се ту поређали, па напослетку изиђоше напоље.{S} Момчад 
ао... </p> <p>Међутим догађаји, који су се одиграли дан раније и који изазваше овај разговор, б 
 око њега се начетили жандарми, који су се вратили с пута. </p> </div> <div type="chapter" xml: 
и, клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина право к њему и изручивали му у 
 се састајаху свакога дана.{S} Крили су се веома опрезно, али шта може међу људима остати тајно 
 скупљали неки необични гости: и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се завла 
ца поток, угледаше коњаника, с којим су се морали срести.{S} Ђурица познаде попа. </p> <p>— Поп 
етао је око тога бреста, гледао како су се легли, хранили и расли мали чворци, и видео да ће на 
ешно, да су нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Ву 
љике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.{S} Курј 
 забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Врбља 
 животу.{S} Он дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном при 
 кроз густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зеленилу, нејасно оцртава  
 и посматра неку необичну работу.{S} Ту се копа рака, вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће д 
 какви бакрачи!{S} Ехе... кажем... — ту се Живко мало искашља, да би нашао што згоднију реч за  
амо једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми доне 
онегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бегунци потрчаш 
е једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што  
 ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусурати по нашој погодби, али им ти 
.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> <p>Старица се о 
 дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се мучити!...« </p> <p>Једним лаким скоком, као ветром  
ад нису причешћивали. </p> <p>— И ја ћу се исповедити...{S} Нисам никог убила, ни онако... какв 
о је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли д 
 са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. < 
S} Станка, спремај се! </p> <p>— Шта ћу се спремати, но хајде да идемо — одговори она, а у оку  
... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум је пред очима свакога да 
ам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. </p> <p>одједном 
аш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте, казао ми ј 
еба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако 
тебе окренула леђа целом свету, па нећу се шалити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се  
певају што следује, урежу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати звоном и — ми 
а... </p> <p>Кроз кукурузе приближаваху се и провлачаху се три човека, који необично изгледаху  
хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете власт«... па погледаху где 
а стотине других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да 
ом гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли је то тако?« — мишљаше  
ца беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само светњаци пред честим паланачким механама, који  
држа на ногама, које клецаху и повијаху се од умора и слабости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвен 
е обузе велика радозналост.{S} Скупљаху се у гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху с 
ерилу — повећем виру на реци — скупљаху се, четвртком или суботом, девојке и жене сеоске, те ис 
 те претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој б 
у кроз нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака 
... </p> <p>Другом приликом разговараху се девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике,  
з кукурузе приближаваху се и провлачаху се три човека, који необично изгледаху у овој полутами. 
ици, и наслони лице на решетку.{S} Беху се обојица тако примакли, да су могли чути један другом 
јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледило... </p> </div> <div type="c 
авља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет пренесе о 
е, а ходник потмуло одјекну...{S} Не чу се никакав други глас...{S} Она удари још јаче...{S} У  
ва. </p> <p>Опет зашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама... </p> <p>— Ко си ти? — з 
и, кад не могаше ништа распознати, зачу се условљени знак: — Пст! </p> <p>Ђурица скочи и помоли 
внога ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији ј 
ка нестаде га... </p> <p>— Вујо! — зачу се глас испред куће. </p> <p>Ђурица познаде глас Вујове 
 сунце изгреја, иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање по прашини.{S} Он се трже, и умало не с 
че да нишани...{S} Истога тренутка зачу се иза њених леђа неко звиждукање.{S} Она баци пушку пр 
чун о времену... </p> <p>Наједаред зачу се тихо, као сан, као са другога света, куцање о капак  
ренутака отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко је то? 
} У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко је то? </p> <p>— О 
т звизну, и далеко пред њим у шуми зачу се такво исто звиждање.{S} Мало затим указа се Новица и 
пан.{S} На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз т 
...{S} Као одговор на његову зебњу зачу се из отворене собе сухо слабо кашљуцање и за њим се по 
но се спрема... </p> <p>У исти мах зачу се неки узвик споља.{S} Митар истрча из куће, довикнувш 
отиче време тихо, нечујно...{S} Примичу се последњи тренуци...{S} Ноћ пролази... </p> </div> <d 
собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку  
ткуд ти то знаш? — одговори он, и одмах се покаја што овако лакомислено запита. — Шта имам да т 
>Новица и Коста утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, видећи зл 
, мајко моја!« — помисли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му одузима и посл 
е шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у знојава леђ 
ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек. 
/p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли  
ви су газдинске велике ливаде, са којих се диже по неколико стотина пластова.{S} Сад су већ пла 
 кратких испрекиданих речи, услед којих се овај намах расани и разрогачи очи од страха и чуда.. 
угих и сјајних ватрених паоца, од којих се половина заклонила за високу гору, а друга половина  
 одлази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. </p> <p>После свога необична вен 
 напред, једно поред другога, а иза њих се наместише Радован и Коста сами, не очекујући да их к 
ештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља јело; около ових треница поређане су друге за 
— Што ће ти сад паре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати  
ивљаком, наместише постељу.{S} Пантовац се завуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, к 
а корак два пред њима. </p> <p>Пантовац се још више потуљи, обори главу и некако неодређено мах 
извешће о последњем догађају.{S} Старац се намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не 
ти платимо, па да идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, н 
е?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, ја 
и за хајдука.{S} Али то неће још, можеш се ти слободно предати... </p> <p>— Доћи ће и та наредб 
говори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, спремај се! </p> <p 
олан, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни запурењачио...{S} Кад стигне твоја њива, сти 
таше, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, протежући устојане ноге и кри 
пирка студен, оштар поветарац.{S} Варош се буди... </p> <p>Отворише се врата на среској кући и  
кву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — 
ви и налажаху, у души јој, оправдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгле 
 песама, која нам буде топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо,  
се и он пружи, не знајући више ништа за себе... </p> <p>Кад сунце одскочи високо, Ђурица се про 
чи, само трчи, не знајући више ништа за себе. </p> <p>— Стој! — викну онај са стране, и Ђурица  
нтовац, који готово ништа не знађаше за себе, извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица при 
ми раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не удеси 
ћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра 
и у детињству био...{S} Откада памти за себе, никада му још нико није тако отворено у душу загл 
 ни сељаку ни грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негда црни, а сад п 
а онда обори главу и полугласно, као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да је мој тата одборник, било 
 једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је седео. </ 
рече му она слободно, смејући се као за себе. </p> <p>— Што ћу, кад немам друга посла? </p> <p> 
>— Да се одметнем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај 
 <p>— Па што онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? </p> <p>— То не  
нарочито помоћу жена, привеже Ђурицу за себе, остајаће му од похара много више, но што је Вују  
елео да придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би  
..« и он се полако окрете и погледа иза себе... двојица држе конопац чврсто.... </p> <p>— Ђуро, 
је, чини му се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву своју снагу и полети низ поље, ка 
празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе последње куће београдске. </p> <p>Кад дође чиновни 
своме поимању, она није до сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одговара за њега«,  
ру.{S} Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе. 
да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.{ 
<head>I</head> <p>Први пут је сврнуо на себе пажњу целога села о крстоношама.{S} Тада се управо 
ећ морао борити против природе и против себе сама.{S} Жудио је за лепим женским светом.{S} Још  
чега упропашћујем толики свет, зар због себе? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми је вајда од то 
еднувши на столицу и посадивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као 
 за сто, наслони пушку на постељу поред себе, па искапи прву чашу. </p> <p>Стадоше да се ређају 
дило. </p> <p>Ђурица спусти свећу поред себе, узе једну Симову руку и забоде му усијану иглу по 
, обузе га неописан страх од самоће, од себе сама и од онога вечерњега сутона..{S} Застаде и ос 
бог глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква д 
 <p>Ђурицу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно осећање другим, повољнијим: »Сутра ћ 
 да би таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S} И сад му се ређаху и понављаху у памети 
еше велика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он јој  
уосмејак, па би онда, као одбацујући од себе такву похвалу, додао: </p> <p>— Прођи се, чича, зд 
нате да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша к 
а.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотина дуката, што  
век... душе ми нема — правдаше Никола и себе и свога дужника. </p> <p>— Остави сад то — викну Ђ 
некако изравнати и задовољити другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово  
е им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p> <p> 
ки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана с 
нађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да отки 
иже Вујовој кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано,  
 радећи своје сељачке послове, замишљао себе као хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљао на пош 
 ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено...{S} Сви спавају...{S} И Добро 
ву меку постељу, па узе да разгледа око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и  
... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па се наже над Станком, која га погледа као крива 
сећање.{S} Једаред застаде, погледа око себе, па уздахну, као човек који не може да нађе излаза 
.. </p> <p>Она се прену.{S} Погледа око себе зачуђено, и не видевши никаквих остатака од ове по 
чистину, па онда, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви о 
па, онако у помрчини, стаде да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до Каменара, по 
збини, не мислећи и не видећи ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладов 
десетак минута Ђурица разгледа свуд око себе, окрете се источној страни, па звизну учестано с п 
 па застане преплашен; погледа свуд око себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, потрчи н 
јака више но обично.{S} Опасивао је око себе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о  
е... </p> <p>Ђурица сиђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе на траву.{S} Митар извади ма 
— Стој! — викну Станка, осврћући се око себе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти пока 
 запита она полугласно, осврћући се око себе. </p> <p>— Пст, не говори! — прошапта Ђурица, па с 
на брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад никакве опасн 
ледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. </p> <p>— Ниш 
ви пут у животу, бојажљиво осврташе око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже ј 
осећаше последице тога непрестано и око себе и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да  
ека магла, од које се ништа не види око себе...{S} У глави му наступи неко болно бунило, занос. 
ицљивим умом оцени свет и околности око себе; кад проучи сва лица, која рукују судбином народа; 
аво овамо? — запита Ђурица, тражећи око себе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненадн 
 корача усамљени бегунац, зверајући око себе на све стране.{S} Још корак два, и ево га на чисто 
мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену, ал 
ије њега, друкчије би се ти освртао око себе — одговори Пантовац, смешећи се. </p> <p>— Што, за 
урица бледећи, осврћући се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти 
е Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она  
ећ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше так 
смејак, а очи му непрестано звераху око себе.{S} Оваква задовољства није он у свом веку доживео 
 и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ћ 
 срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш  
м светлошћу сунчевом.{S} Жиле повукле у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и  
а какав излаз, он је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, 
е Ђурица лагано, кад опази човека близу себе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, Ђуро, од Јова... </p>  
а ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... </p> <p>— Колико ти је дао Вујо 
је опажао ово опште нерасположење према себи, па се постепено и навикао сносити оне значајне и  
, шта је било.{S} Нашло дете цуру према себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па преде ли преде.. 
следице тога непрестано и око себе и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашњ 
њску одећу умео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави 
довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга... </p> <p>— А, то не може, то никако не мож 
 га на мисао: да овим положајем осигура себи и своме другу будућност.{S} Сад му живот беше мили 
о да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оном кра 
отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је крај, шта има да мисли!...{S}  
и у њему сумњу, да ова девојка није при себи. </p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси бол 
а онда...{S} Што, зар не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Св 
?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите  
он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених, кућица,  
ело, да га преко сигурних луди позове к себи. </p> <p>Сунце се тек рађало, кад се Ђурица и Стан 
 расположење повољан одговор, он дође к себи и, погледавши капетана право у очи, одговори одлуч 
м, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у њему 
у славу! </p> <p>Ђурица поче долазити к себи. </p> <p>— Јок ја, оногај... видео је сав народ... 
ћаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и заборави све бриге и опасности овога света. </p 
ити, осим овог општега питања, које сам себи непрестано задаваше.{S} Онај огромни терет, који в 
око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи напослетку. — »Видим да се приближује крај, па сад 
орности, она се предаде црним мислима о себи и својој будућности, која, истина, беше сакривена  
је Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме положају.{S} Једнога се зла опрости, а сто 
 сад ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји 
еодређеним нагоном самоодржања, изабрао себи станиште, усамљено, склоњено и поуздано... завукао 
о њему све до последњега тренутка.{S} У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одлож 
>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју г 
ла живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети 
, још ово, па квит!« — помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пушку за напад. »Само да не буде 
 сад снагу самоодбране, коју он никад у себи не претпостављаше.{S} Наиђе му нека црвенкастосива 
еком неприродном силом, коју он никад у себи не претпостављаше, пребаци се преко ограде и паде  
итио рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себи и најтајнију жудњу за друштвом и његовим животом.{ 
памећу, коју Ђурица уважаваше, јер је у себи не осећаше...{S} Али није ни то...{S} Имало је неш 
ије да затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на коме душа заснива своју  
</p> <p>»Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не пр 
довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе толико нечувено унижење, које би  
а црна живота, мајко моја!« — помисли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му о 
да зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље?« Али кад устаде с  
н и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.{S} У крајњем случа 
адовао? — Ничему... рекао је тада сам у себи.{S} И сад се сетио чворкова... </p> <p>Али је опет 
показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{ 
Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која 
главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, ка 
ило, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно  
 је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је и познао Вуја... још онда, 
кну он намрштивши се и промрмља нешто у себи, што не беше за Станку повољно. </p> <p>Станка га  
више она старала да ову необичну појаву себи објасни, у толико је више мислила о томе и све виш 
иљак. </p> <p>»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му 
и га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како си се 
пира и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), да је узела хајдучку пушку и нишанила га њ 
ова оштра збиља, иза које су опажале да сева нешто тајанствено и опасно.{S} Учинише се да не чу 
е усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада она пијан 
му главу као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се...{S} А терет озго све тежи, све мучниј 
и жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жандарм 
ла, густих повијених обрва, испод којих севају два зеленкаста ока, за која народ вели да играју 
ла; једном се мре! — одговори Пантовац, севајући очима бесно. — Подај и њој што у руку — рече о 
 човек мало боље загледа у оно необично севање очију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђури 
ху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и постајао мекши и пи 
{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћност 
тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и 
а скочи, па стаде пред њега.{S} Очи јој севаху као живи пламен, сагореваху....{S} Она се исправ 
клањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На северној страни собе, у којој лежаше Ђурица, беше помањ 
пи хладне бистре воде!...{S} Наједаред, севну му као муња, једна мисао кроз главу, која беше го 
 план севну јој само једаред у глави... севну и оде... она се не постара да задржи ту мисао, да 
 и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну м 
ћи, к општинском путу...{S} Грозан план севну јој само једаред у глави... севну и оде... она се 
ти први и скочи на чатал.{S} У исти мах севну секира према месечини и лупи у курјачку главу, ко 
 за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задовољно развукао своје танке плаве брчи 
га ножем у раме. </p> <p>Радован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разј 
удем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </p> <p>— Па како 
овори Ђурица, а очи му некако чудновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобом, господине, зар моје дет 
 макар сву земљу преврнуо. </p> <p>Вују севнуше очи задовољно. </p> <p>— Што ће ти сад паре? </ 
им од Маринка на вересију. </p> <p>Вују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје у 
овачкога друштва... и капетан задовољно седа за сто, пише рапорт министру...{S} Затим јавна пох 
p>— Добро јутро! — поздрави се капетан, седајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде пре 
...{S} Шта ће му ковач?...« — мисли он, седајући на земљу. — »А, да ме откује....{S} Што то?... 
амо о послу — рече Вујо, прилазећи му и седајући до њега на троножац. </p> <p>Усекнувши свећу,  
очи изићи!...« </p> <p>Неколико пута је седао и одмах скакао, не могући умирити своја узбуђена  
м и задовољно, после безузрочна страха, седе на постељу. </p> <p>— Што ли је то Јово поранио? — 
он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитн 
ање, које се чуло озго, од дворишта.{S} Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И 
 пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... </p> <p>После пол 
 слепо око и окинуо.{S} Одједном Никола седе; нити му се лице промени, нити се он осврте, ни мр 
е разведри лице, примаче се постељи, па седе. </p> <p>— Него остави то — настави Ђурица — па да 
<p>— Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто.{S} Поседаше и остали жандарми.{S} Један на 
гласно. </p> <p>Станка запали свећу, па седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве.{ 
ице нијеси сркнуо досад. </p> <p>Ђурица седе за сто, наслони пушку на постељу поред себе, па ис 
.{S} Докле ће се овако? — рече Станка и седе крај њега на под. </p> <p>— Што, Стале? — одговори 
ом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе.{S} Поче ручак.{S} Свирала одјекну... </p> <p>Момч 
.{S} Хајде у собу. </p> <p>Ђурица уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани све 
ого уморила. </p> <p>Станка се осврте и седе на столицу. </p> <p>— Где је сад Ђурица? </p> <p>— 
у на столу, па се огрте неком хаљином и седе на столицу. </p> <p>— Седи, одмори се... видим да  
 <p>— Хвала, господине! — одговори он и седе за сто, помичући и намештајући тешко гвожђе, којим 
што туробна изгледа дође међу друштво и седе. </p> <p>— Добро јутро! — поздрави се капетан, сед 
други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. </p> <p>После вечере, Радован, још пија 
кар из какве заседе, прикривен...« И он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади из т 
и се одједном опусти, и некако необично седе и леже у ватру на прочељу, леже онако леђима, прев 
од ових, што сад овако мирно и послушно седе.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах  
има и бировом уђе у кућу. </p> <p>Писар седе на клупицу пред кућом, један пандур остаде код Ђур 
а заборави на све друге обзире. </p> <p>Седе уз Ђурицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапу 
p>— Знам, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је пало, брате, много више 
около ових треница поређане су друге за седење.{S} Имућнија племена дизала су над совром кров,  
 стаде да разгледа крушку, под којом је седео. </p> <p>— Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш 
S} Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слуша 
 слушати ове паметне речи; мило му беше седети овако и разговарати се лепо са најугледнијим чов 
му Пантовац, па затим викну: — Седи!{S} Седи доле! — и замахну ножем. </p> <p>У кући се разлеже 
 те! </p> <p>— Немој, болан.{S} Што?{S} Седи само да ти кажем. </p> <p>— Не могу, не могу!{S} С 
ковач?...{S} Скидај!... — вели писар. — Седи Ђурице! </p> <p>»Ковач...{S} Шта ће му ковач?...«  
одговори му Пантовац, па затим викну: — Седи!{S} Седи доле! — и замахну ножем. </p> <p>У кући с 
ом хаљином и седе на столицу. </p> <p>— Седи, одмори се... видим да си се много уморила. </p> < 
уке, пошто му прво повади оружје. — Сад седи лепо, па ми испричај све како ти је казао да ме уб 
аве окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прст 
 једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пушком преко крила...{S} Она се не  
.. </p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене 
а забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде 
ох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. </p> <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му не одг 
а Митар, на другој пандур.{S} За столом седи и дрема Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>»Већ се смр 
иђени разни случајеви, па сад безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са 
трпим. </p> <p>»Видиш, њој је криво што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја п 
говори он, осмехнувши се иронично. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </ 
, па нека погинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говор 
 право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли ме 
.{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежина у но 
— одговори Станка. — Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њој је кр 
ама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што купи 
нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите сви. </p> <p>Поседаше сви, као по команди, а кме 
ер малко доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђурица  
е, па не могу мирисати као ви, што само седите и намештате се за нас људе. </p> <p>Без сумње би 
 ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали што седиш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? — р 
мена дизала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совра изглед 
итивао у механама, намести се на предње седиште, ошину бичем и кола појурише.{S} Требало је на  
овио на кљусету, па труцка и одскаче од седла, по такту вранчева касања...{S} Некаква суморна т 
масом жандарми коњаници како одскачу од седла у лаганом касу, види се између њих нека нејасна г 
, затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало хајдукујеш? —  
ворити на поздрав, ни понудити госта да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, ра 
немо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> <p>— 
шта кријем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... </p> <p>— Па не мораш баш с 
воде са нашега студенца... </p> <p>— Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео по 
 заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши на месту, стаде претурати сламу и ослушкивати  
 искаже своје осећање и чуђење. </p> <p>Седнувши на столицу и посадивши је поред себе, он је уз 
Кад оде посланик за Новицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразговарају. </p> <p>— Е, са 
лико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, 
и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она не издржа т 
 одоше кроз село.{S} У Радоњића забрану седоше.{S} Ђурица одброја осамдесет банкнота и даде их  
спараваху.{S} Испод суднице, крај пута, сеђаху два дечка са заденутим пиштољима за појасом и је 
</p> <p>Тамо, куда уведоше Ђурицу, увек сеђаху три младе женске, здраве и примамљиве, обучене о 
ке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега. </p> <p>—  
ево нам трећега! — викну апотекар, који сеђаше са Живком Чапљом, пенсионованим писарем.{S} Виде 
 канцеларију. </p> <p>За зеленим столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, претрпану свежње 
уо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, сав удубљен у сво 
е очима и маши се чутуре. </p> <p>— Ох, сејо рођена и мајко миљена, ти си ми још понајвернија д 
} Истога тренутка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа 
и и скочи на чатал.{S} У исти мах севну секира према месечини и лупи у курјачку главу, која беш 
>После неколико минута врати се Мато са секиром у руци.{S} Прилазећи поњавама, он опет зовну Ђу 
ут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина 
, па, не чувши никаква одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све с 
оловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.{S} Чекала је три вечер 
 устумараше по обору.{S} Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од ку 
 који се случајно затекоше у механи.{S} Секоше, мучише и тукоше механџију Цинцарина и момка му  
ао по команди, измахују оштрим косама и секу зелену сочну траву.{S} Пријатан, заносан мирис ота 
 ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо опажа, к 
 <p>Хајдуци га прихватише и за неколико секунада сјурише се у поток.{S} Тамо му прегледаше рану 
 осећање — грозничава плашња од свакога секунда који протицаше, плашња општа од свачега, од сам 
вичке планине, а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не мо 
S} Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад вечера 
Вели да су те обрлатили јатаци из твога села, па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш сам 
има дао, а људи траже.{S} Само из твога села траже пет кућа:{S} Стојићи, Илија, Никола, Јово... 
Први пут је сврнуо на себе пажњу целога села о крстоношама.{S} Тада се управо и замомчио.{S} Ма 
.{S} Ту их сачека њихов ухода из истога села, који им даде сва потребна обавештења.{S} Према ње 
ије вас мало.{S} Само у ова четири наша села имамо тридесет таких људи, а још двадесет у другим 
стати отпадница од куће од родитеља, од села и целога света; знала је да тога часа укопава свој 
е одоше у гору толики његови вршњаци из села?{S} Зато, што их родитељи нису учили да краду и от 
авац да својим мислима.{S} Час се сећао села, своје куће и свега онога што му беше тамо најмили 
или ће бар окренути преким путом, преко села.{S} Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни г 
н, није се много крио.{S} Ишао је преко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто 
и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три поуздане куће, платићу људима добро, па 
ноћ одјурише сви пандури са наредбама у села. </p> <p>— Зна ли Радисав на који ће крај? </p> <p 
 поуздани су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нак 
м сване, кренуће се цео срез осим наших села... још синоћ су сви скупљени и сад су ту негде бли 
ји, стаде да га гони живље.{S} По свима селима одредише се чувари, који су стражарили и дању и  
а нађе неколико поузданих кућа у разним селима, где је могао склањати Станку.{S} Тако скиде с р 
а најпоузданији начин богаћења по нашим селима.{S} Кад му порасте Милета, најстарији син, поче  
велике тековине, каква се ретко виђа по селима.{S} У неколико округа било је познато име Ђорђа  
ања, која прелази преко потока, и спаја село са потесом.{S} Саже се под један трн и стаде да че 
ој коси, са које му се отвара поглед на село и на све, што му је сад тако драго и тако познато. 
своје кћери. </p> <p>Једаред наиђоше на село курјаци.{S} Сваки, ко имађаше стоке, мораде ноћива 
 наљути и изненади.{S} Сматрао је своје село као једино поуздано уточиште, а сад му прва опасно 
ће.{S} Док нам је поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одго 
 смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} Идући путом сети се да ономад, кад је ноћио ко 
ајдуци, него се завлачите сваки у своје село? </p> <p>— Па... сигурнији смо овако.{S} Мене чува 
ли тога ради морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи. </p> <p> 
 им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која је од 
ти први — продужи кмет — откако је наше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету славу! < 
кући зловољна.{S} Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку но 
уће и, неопажени ни од кога, одоше кроз село, договарајући се о даљим својим плановима. </p> <m 
 </p> <p>Убице се окретоше и одоше кроз село.{S} У Радоњића забрану седоше.{S} Ђурица одброја о 
оре више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а м 
јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајдука? </p> < 
тога постаде Ђурици непоуздано и његово село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов  
. </p> <p>— Јок, једни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљат 
од, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снуждено пог 
слеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде  
p>Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, 
блетела унакрст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срез 
кључаше... </p> <p>Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... </p> </div> <di 
ље нарицати и призивати за сведоке цело село и све светитеље. </p> <p>За један миг Ђурицу везаш 
ини.{S} Ономад нам потера претресе цело село... </p> <p>— Знам, због тога сам и отишао.{S} Где  
ој наредби, морала тако проћи кроз цело село, и ником није смела допустити да је одреши, док не 
за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгле 
девојке покупише рубине и разиђоше се у село разним путовима.{S} Станка иђаше донекле са Јелицо 
... </p> <p>Загрљени и радосни сиђоше у село, загледајући од жеље у свако дрво, у сваки камен.  
и. </p> <p>Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки живот.{S} Њег 
аква одговора од Вуја, пође с Новицом у село, право Матовој кући. </p> <p>»А овај ништа не упит 
м се сад ни дању не растављаше, право у село. </p> <p>Сунце беше давно изгрејало, те се под њег 
одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јаружице, изиђе пред њега он 
ј, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је она, по његовој наредби, 
м? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо л 
нило наилази на лице. </p> <p>— Хоћеш у село, попо? — рече он благо, као обичан сељак, који је, 
> <p>Ђурица је све погледе обрнуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољ 
Станку на одређеноме месту, поведе је к селу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да с 
има и јелецима, како се журно примичу к селу.{S} Види се и коњаник, који се спушта косом, идући 
 један чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала бола 
ица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем селу...{S} Остао је на спавању, и сутра ће преданити ко 
безазлене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!...{S} А 
м Мите Сремца.{S} Он се наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{S} Свак 
S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурена, избач 
укобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> <p>— Море, децо, гледајте своја посла — одго 
 у то не сумњај!{S} И ситније ствари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст  
 са неколико момака, једнако крстари по селу, с намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необи 
јеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не помаже, јер знају да те село ч 
мах, а ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} 
није!...{S} А где ли је Станка?...{S} У селу, кажу помилована... а, то је оно лепо... помиловањ 
било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са  
а.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да изб 
о?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу — намигну он и махну главом. </p> <p>— Доведи, дов 
 те мисли, па настави: — Нека ње тамо у селу, није ми на одмет....{S} Пази ме, знаш, много. </p 
а и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољ 
дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстаре жандарми свакога дана. </p> <p> 
же се под један трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неко 
у.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по в 
а и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му из 
отрча, те пробуди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.{S} Угледавш 
а моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само се, истина, мањ 
а од покрета, који би га издао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по изгледу, са заметнутом косо 
село, попо? — рече он благо, као обичан сељак, који је, идући с рада, срео свога свештеника. </ 
 вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишту. </p> 
његово мишљење. </p> <p>— Мој отац, као сељак, дао ми је васпитање како је могао — обрте се учи 
е ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не би се никог 
 да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, веома необичном друштву.{S} Упозна се брзо са с 
 трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном 
судним презирањем и неком, необичном за сељака, поносном охолошћу; али један такав Станкин погл 
с принуђава да не гледате у њему обична сељака: он није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађан 
уштво опколи кућу Николе Чолића, богата сељака из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и разбојн 
це испод очију на ниже. </p> <p>Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим посло 
 кад знаш: она је варошка, није за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да извуче новаца... а ти  
 сељака: он није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га  
е.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима,  
 води у Кленовик, окупио се велики број сељана, читав сабор...{S} Највише их је из кленовичке о 
ханџију усред бела дана, пред десетином сељана, који се случајно затекоше у механи.{S} Секоше,  
чи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...{S} А у цркви стојимо овако нас двој 
..« И разумевајући под тим »нико« своје сељане, нарочито му се издвајаше у памети једно лице, ч 
еше најпоузданије склониште.{S} У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу.{S} Сељ 
наче ће се огласити за хајдука. </p> <p>Сељане обузе велика радозналост.{S} Скупљаху се у гомил 
сумњао, али се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали свакога часа, или око њива, или ок 
е оштар и хладан ветар. </p> <p>Пролазе сељани, пешаци и коњаници, пролазе рабаџије с пуним и п 
> <p>— Шта си му то говорио? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих. </p> <p>— Па знаш. 
новички.{S} Потесом се растурили његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгл 
ресом, убићемо те на месту. </p> <p>Сви сељани осташе као приковани на своме месту; нико не сме 
игурнији смо овако.{S} Мене чувају моји сељани, њега његови — одговори Ђурица. </p> <p>— Вала,  
еме у пољу око њива, у којима су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер  
викну он, узевши пушку на руку. </p> <p>Сељани занемеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах 
га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што рад 
 виђа се и разговара слободно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледа 
га.{S} Он опази да му је ауторитет међу сељанима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој поло 
аше радознали слушаоци. </p> <p>— Једна сељанка, која је нешто оговарала његову Станку, враћала 
још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се 
н је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне раз 
е.{S} Је ли он непрестано, радећи своје сељачке послове, замишљао себе као хајдука? — Није.{S}  
 не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, шт 
новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељачки... </p> <p>— Знам, али кад она не би хтела нова 
чио онолико, колико је кадро било једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, господски син, б 
ришту кошеви за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и остале потребе добре зем 
ји кров од стаје, по неки стог заостала сена, тамни се понегде кровина иа кошари, на качари, а  
тој тамнини кућа им изгледаше као пласт сена, развршен и развучен.{S} Примакоше се уз брвна, не 
 </p> <p>А горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се тужно нарицање.{S} То мајка не 
 Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трговаца.{S} Друга  
ући за њим на сваком кораку, као његова сенка.{S} И за ту велику жртву она тражи од њега само ч 
знаде попа. </p> <p>— Поп! — рече он, и сенка некога детињега стида прелете му преко лица, али  
таше уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки на 
и опасни разбојник, који преза од сваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене злочине. </p> <p>»Шт 
и погађамо која је оно девојка што купи сено, или онај што коси... </p> <p>— Бадава, своје па с 
а, веома необична успомена из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плак 
уме, угледа Вуја на чистини испод куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да  
} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> 
даји, коју врши кмет.{S} Онај сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. </p> < 
 се приковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не  
обро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ три 
.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази преко потока, и спаја село  
адити, добро зарађивао.{S} Радио је све сеоске радове по скупој надници, а кад настане ново жит 
ругу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости 
осити оне значајне и подругљиве погледе сеоске младежи, који се њега тицаху.{S} Он се стараше с 
, четвртком или суботом, девојке и жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обично замет 
, пође кроз висок густ кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у шибљак, који је израстао пред  
мах.{S} У таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. </p> <p>К 
 да Ђурица неће ићи обичним трагом свих сеоских момака, већ је његов пут одвојио од осталих.{S} 
 опазише најпре једну, затим више белих сеоских кошуља, угледаше и понеку пушку.{S} Сад није би 
 крстаре жандарми свакога дана. </p> <p>Сеоских стражара Ђурица се није бојао.{S} К њима је свр 
>Ђурицу још више зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка упита: </p> 
имала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и главица лука 
мње, улевала необична и страсна осећања сеоској момчадији. </p> <p>Кад пређе праг, баба стаде д 
 кад се испеше на брег угледаше омалену сеоску кућу, која на оном крају до њих беше од брвана,  
рков сусед, Цветко опанчар — једнако ми сепија пуцка: окрени овако, она — цак! окрени с друге с 
роз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи овамо — рече старац и п 
вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спусти се на под до  
уге кошуље од убељена конопљана платна, сестра му их извезла црвеним и црним памуком, и уз њих  
једнако загледао у шаре на чарапама.{S} Сестрица му, обучена у шарену сукњицу и црн сукнен јеле 
о гошћа? — прекиде је Новица. </p> <p>— Сестричина ми... удовица јадна — одговори она и саже гл 
аву стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина удовица, има нечега стиднога. </p> <p>— Удов 
ланини — беше му све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од  
о нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а ок 
из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздрави сестру, Спасу... нека те бар она гледа...{S} И, ако мож 
урица необично изгледа.{S} Нека суморна сета и замишљено расположење овлада њиме од онога трену 
у се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено напуштено огњиште, у ко 
а ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога душевнога страха 
најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Ми 
е онако блесаво стајао пред механџијом, сети се погледа Пантовчева и речи његових, сети се свег 
помена из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му се учин 
и се погледа Пантовчева и речи његових, сети се свега... и истога тренутка скочи. </p> <p>»Ух,  
роз главу, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога тренутка, кад је онако блесаво стајао пре 
ђе нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, шт 
ши подуже време, поче се опорављати.{S} Сети се воде, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само 
ш главу у торбу, ради њихове користи« — сети се он попових речи и, идући полагано уз поток, ста 
 они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства.{S} Једаред опази да се легу чворци у је 
 дршћу руке, задрхта сав...{S} Једва се сети револвера...{S} Истрже га иза паса, наслони цев на 
ба много претходних послова, па онда се сети да треба и свештеник, који ће то извршити, па му д 
д из вајата.{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио погрешку што је погледао у кров, кад  
, скочивши с постеље. </p> <p>Ђурица се сети Новичина савета, па отпоче благо: </p> <p>— Немој, 
. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговор 
омисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будит 
жасан страх.{S} И усред тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико збо 
 једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети  
вила све... </p> <p>И као да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка принела, Ђурица с 
на и трже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чувати оне људе, који су њу чували...{S} 
реми и оде у своје село.{S} Идући путом сети се да ономад, кад је ноћио код Јова, није ништа на 
 своја узбуђена осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{S} Ишао је б 
е положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене и Новица лежаху на по 
де си ти била онда? — запита он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности о 
{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се тога сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче има сваке  
. рекао је тада сам у себи.{S} И сад се сетио чворкова... </p> <p>Али је опет, још јаче и страс 
> <p>— Где сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме пове 
у данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас могу  
о?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: 
та Ђурица смешећи се. </p> <p>— А ја... сеткаримо помало, ет’ ... </p> <p>— Продајте нам два пу 
д му све изгледаше друкчије.{S} Тужна и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у дв 
и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — продужи мислити — све...  
ове црвене ишаране чарапе и опанчиће... сећа се живо како је једнако загледао у шаре на чарапам 
од кога није одвајао очију.{S} И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно 
нда сви троје ишли далеко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда 
али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и златног одела свештеникова, од кога није 
али, да је мало што разумевао, и сад се сећа само као кроз сан...{S} Мајка му обукла нову, сасв 
нако као онда Мита писар«...{S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији.. 
 је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана преко реке, којим су прешли, и како је  
једном, кад сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— 
 одговори он и би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље причати. — Једна све окупила о 
лим цветићима.{S} И више се ничега није сећао... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>А варо 
чак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко повуче из 
кав правац да својим мислима.{S} Час се сећао села, своје куће и свега онога што му беше тамо н 
воју будућност!...{S} Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло...{S} И зар се мог 
ешећи се: </p> <p>— Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али 
пред његовим очима изређаше, али се сад сећаше само Николиних речи и последњега свога дела: кад 
е вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да д 
 Нема више онога грознога погледа, који сече као ножем, од кога су стрепили највећи разбојници. 
а да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, п 
бегунци, удара их својим леденим оштрим сечивом, па јури даље, преко глатке снежне равнице, пре 
, ниси могао да ме поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... < 
е још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?...{S} И тако све, па мучи и питај...{S} Добро 
арче, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни ко 
зајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{ 
рече она зачуђено. </p> <p>— Знаш... да си тешка... — одговори он и поцрвене. </p> <p>Она га по 
p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником 
ек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!... </p>  
ек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи  
ш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему?  
е те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђурица  
у.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица при 
 људи што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </p>  
отле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </p> <p> 
 вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општину? </p> <p>— Јесам...  
хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати пот 
. </p> <p>— Седи, одмори се... видим да си се много уморила. </p> <p>Станка се осврте и седе на 
ти? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пу 
 као ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? — узвикну 
и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му после ка 
ништа није доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити 
ио и друго којешта... </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу још 
ш, нико те неће питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да скрива своје ста 
дна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђурици, к 
жио те је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </p> <p> 
 бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела данас? </p> <p>— Шта ћу јести?...{S} Хлеба...{S 
рно и пусто... </p> <p>— Пиј, море, шта си се побабио! — узвикује му Митар весело. — Кад си уме 
га и да поједеш и нако... </p> <p>— Шта си окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гл 
е на месту и обори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — ви 
 И нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то говорио? — запиташе сељани кмета, кад се врати 
м се каже да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, море, починио тамо у Трбушници? — проговори капе 
...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на с 
е се проводиш са њима! </p> <p>— Ја шта си ти мислила? — одговори он, осмехнувши се иронично. — 
 неописану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који 
е му Новица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послушна. </p> <p>— Не вичи, море, имам гошћ 
</p> <p>— Ова девојка сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је 
> <p>— Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. </p> <p>— Што, није он ваљада Турчин! </ 
? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутра сачекати? 
 Ти си и заборавио како ти је било, кад си први пут нападао човека, очи у очи, усред бела дана. 
о испричај... то што си хтела...{S} Кад си и зашто си са Ђурицом раскинула? </p> <p>Станка му и 
абио! — узвикује му Митар весело. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки умрети. </p> < 
па се онда окрете Ђурици. </p> <p>— Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати. 
м била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S} Је 
 правцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо,  
тере. </p> <p>— Где сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао д 
каз, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа капетаница прве класе, кажем ја, а она:{S} Ј 
 кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што  
и чула, овако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчан 
>— Знам, због тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станку, сетивши се сад тек 
клонитом месту, поседаше. </p> <p>— Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавш 
а и пође насусрет Ђурици. </p> <p>— Где си, Мишо; камо се? — рече она, спуштајући му своју белу 
и погледа га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, виш 
о...{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу  
и се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђурица, 
м и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гл 
и слатко и слободно дише... </p> <p>Где си, лисната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло сунц 
а дрвета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се састаше. 
елиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </ 
>— Па... готово и боље! </p> <p>— Отпре си волео. </p> <p>— Тхе... тек онако... не знам ни ја.{ 
уку сакривену за леђима. </p> <p>— Чији си ти, море? — запита га старац. </p> <p>— Зар ме не по 
леко! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли си чула? — запита Станка, избегавајући да их назове по  
 као стари познаник. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то 
Пази ме, знаш, много. </p> <p>— Ђаво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнитају за т 
<p>— Ох, сејо рођена и мајко миљена, ти си ми још понајвернија друга — рече он гладећи чутуру п 
 криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... </p> <p>— Е, мој попо... шта 
 су твоји душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те они навед 
p>— Је ли доста? </p> <p>— О-хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, болан... — р 
и учитељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али 
о?...{S} Хвала ти, попо, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам 
а водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице  
— Није то тако — одговори му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си први пут нападао 
аци јој руку преко рамена. </p> <p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... </ 
 но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, море, негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га 
ова девојка није при себи. </p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </ 
шка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад тек  
 Она хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељачки... </p> <p>— Знам, али 
> <p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га уб 
ха-ха... — насмеја се хајдук. — Море ти си жешћа од мога побратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу  
 </p> <p>— Е, девојко, по законима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, п 
ало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје...« </p> <p>— Ђуро, спаваш ли? < 
е, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друк 
акну ногама једаред, дваред...{S} И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Настаде 
 замрачи. </p> <p>— Ако си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу љ 
а ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше пријатно слушати о 
треба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио похару.{S} Ноћас се добро промисли...{S} Али 
 испитуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?...{S} И тако све, па мучи и пит 
гледа и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то био тамо? — запита га она неким радозналим и прит 
о ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако како ја х 
 ућутало, дијете; заборавили су те, чим си отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакос 
 пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са с 
а за дуго нисам заспао. </p> <p>— Чекао си ме, је ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам пом 
вде је капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш. </p> <p>Јовове руке, којима се одупирао, 
 у руци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао си и оружје од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеж 
 погледавши је страсно. </p> <p>— Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак 
 </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p>Вујо се насмеја, и држећи 
Добросав се трже. </p> <p>— А, пробудио си се! </p> <p>— Које ли је доба? </p> <p>— Нема још по 
 Митко и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Ми 
гано, кад опази човека близу себе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, Ђуро, од Јова... </p> <p>— А, Миш 
д босих ногу по опекама... </p> <p>— Ко си ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. </p>  
 уха и запита озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није каква варанција... </p> <p>— Ја са 
 живи како знаш, нико те неће питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да ск 
 питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не чекај полицију...{S} Пасош ти мо 
а. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш ку 
тениково се лице замрачи. </p> <p>— Ако си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да  
вац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> <p>Ст 
 му плануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вуј 
казао све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко 
 ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како си се намучио! </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и  
 </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта  
ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Како си? — одговори Ђурица и стеже му пружену руку. </p> <p> 
одговори жена, прилазећи Ђурици. — Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас до 
е ваљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта  
 Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се 
 те потражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чув 
дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се пожурио!{S} Тако, брате, тако треба — рече му Вуј 
х, као што си ми казао. </p> <p>— Добро си учинио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој савет 
не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их сам поделио јатацима, криво му што си отишао без  
 А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио од Никетића?{S} Паре овамо, или сад ги 
— Да ми је оно јаловица и јагањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — 
ом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени краставце,  
ош пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гл 
ад ми устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовц 
p> <p>— Јесам, господине. </p> <p>— Што си дошла? </p> <p>— Чуо си...{S} Хоћу да ти предам Ђури 
сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако ослабила? </p> <p>— Године су, дијете, старо 
а питања. </p> <p>— Само ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с Радованом.{S} Са ње 
јмилије на овом свету, је л’ истина што си ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му з 
о — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— Како?{S} Није, браћ 
е Ђурица. — Прво тебе потражих, као што си ми казао. </p> <p>— Добро си учинио.{S} Онда нијесам 
аку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим 
>— Е сад ми све лепо испричај... то што си хтела...{S} Кад си и зашто си са Ђурицом раскинула?  
и их сам поделио јатацима, криво му што си отишао без његова знања, чујем да те криви и за Радо 
.. то што си хтела...{S} Кад си и зашто си са Ђурицом раскинула? </p> <p>Станка му исприча укра 
а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта мислиш? </p> <p>— Хоће да 
нција... </p> <p>— Ја сам Станка... чуо си... она што је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је др 
. </p> <p>— Што си дошла? </p> <p>— Чуо си...{S} Хоћу да ти предам Ђурицу. </p> <p>— Чудо то?.. 
да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — викну ћато. </p> <p>— Велиш то истину? — за 
 разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми оном 
же и погледа га зачуђено. </p> <p>— Зар си још овде? — запита она, погледавши га право у очи. < 
љана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њ 
 се допадају варошке...« </p> <p>— Опет си се замислила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не вол 
угом дисање. </p> <p>— Камо се, по Богу си?... полудех од муке — рече он. </p> <p>— Е, синовче, 
да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док 
ли се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми ти рек 
ешким болом, одговори: </p> <p>— Истину си рекла.{S} Шта ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи 
уда се помаљаху ретке паучинасте кудеље сивих и беличастих облачака... </p> <p>»Мораш да мећеш  
 плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облака.{S} Плаветнило небесно трепери и блиста се 
угој завојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро познати му капут Милутина механџије, који 
њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{S} Одједном 
, како хоће побратим.{S} С мојом пушком сигуран сам на сваком месту — рече Радован. </p> <p>— Н 
е ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није сигурније да останем у шуми.{S} Могао бих за два три ча 
ите сваки у своје село? </p> <p>— Па... сигурнији смо овако.{S} Мене чувају моји сељани, њега њ 
 је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи. </p> <p>Сунце се тек рађал 
да пристајем... морам! </p> <p>— Дакле, сигурно? </p> <p>— Сигурно! </p> <p>— Е, дај руку! </p> 
 ли је доба? </p> <p>— Нема још поноћи, сигурно...{S} Лези, спавај; сутра морамо ранити... да о 
</p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ће да дижу пот 
ам! </p> <p>— Дакле, сигурно? </p> <p>— Сигурно! </p> <p>— Е, дај руку! </p> <p>Ђурица пружи св 
ао паланци), па Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је руководило апотекара, да избере име овог 
 </p> <p>— Ето ти оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро од 
— Кад? </p> <p>— Зором. </p> <p>— Је ли сигурно? </p> <p>— Тако вели. </p> <p>— Добро је — одго 
озна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно учинити »физиту...« </p> <p>— Шта велиш, море,  
} Одмах наиђе на неки подметач, који су сигурно његови претходници, ради истога циља, ту намест 
спод шљива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледавши случај 
 нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши на месту, стаде п 
зговора пред кафаном сасвим нестаде.{S} Сиђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорно 
 весело и прође... </p> <p>Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама.{S} На перилу — повећ 
кли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом. </p> <p>— Знаш... не могу пред он 
њима. </p> <p>Пантовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они н 
а.{S} Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за  
 Силази сад, доста је... </p> <p>Ђурица сиђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе на траву 
т и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, једна погур 
а ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас 
о, Стале!... </p> <p>Загрљени и радосни сиђоше у село, загледајући од жеље у свако дрво, у свак 
че Радован. </p> <p>Подизаше се и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала два крак 
д бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и друг 
довољство, помешано са побожном збиљом, сија на сваком лицу...{S} Само Ђурица необично изгледа. 
д њом, над мрачном и суморном планином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се х 
, нек погинем. </p> <p>— И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у  
риво, у непомичну паћеницу.{S} У оку му сија израз задовољене освете, али не прозбори ни речи.. 
жност.{S} Под ниским, испупченим челом, сијаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне р 
гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, да она одједном 
на плаветнила, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети оно густо прамење.{S} Ал 
сле неколико месеца повуче га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и.. 
рошао.{S} И опет је нека снажна и моћна сила примамљиваше тамо, опет јој се чињаше да нигде леп 
ијаху једно уз друго, али им са лица не силажаше она суморна брига, онај опрезни, нервозни стра 
Вујо, али му нестрпељива радозналост не силажаше с лица. — А други? </p> <p>— Радован и Коста д 
нопац чврсто.... </p> <p>— Ђуро, хајде, силази!... — вели Митар и гледа некуд у страну. </p> <p 
уби се са њим, па се исправи. </p> <p>— Силази сад, доста је... </p> <p>Ђурица сиђе, окрете се  
 било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежина са грла...{S} Зато је пио много, пио  
ац мало пре измакао.{S} Младић, који је силазио с кола и распитивао у механама, намести се на п 
криљем букова лисја.{S} Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од ум 
а цело срце, а његово се само крави.... силом се топи ледена облога око њега... </p> <p>Али зат 
едала своме осећању, предала му се свом силом заносне младости, разумевајући при том добро шта  
кама за тарабу, и, са неком неприродном силом, коју он никад у себи не претпостављаше, пребаци  
 се вратио завичају, камо га је снажном силом вукло срце његово. </p> <p>Упамтио је последњи Но 
 својој Вујо представљаше неку необичну силу, која не зна ни за какве препреке.{S} Да је школов 
цом.{S} Пред једном каваном нађе самога Сима. </p> <p>— Има ли? — запита га лагано. </p> <p>— М 
ренутка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отпаса 
ући се како би се до забрана одвојио од Сима, који непрестано иђаше уз њега.{S} Сад је био прис 
ди и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свака 
алопређашњи догађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. </p> <p>— Нијеси требао.{S} Истина,  
 кланац брзим касом... </p> <p>А старац Симеон затвори се у ћелију, па, не скидајући се, стаде  
аков. </p> <p>После дугога читања, отац Симеон, држећи у рукама воштаницу, обрте се младенцима: 
м певање црквених песама.{S} То се отац Симеон слободи кроз клисуру, којом се долази до манасти 
та Ђурица живо. </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све ме 
ата. </p> <p>Замало стиже и Пантовац са Симеоном. </p> <p>Врата на уласку у двориште беху затво 
авежљају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не смем и 
>— Ја сам...{S} Симо. </p> <p>— Шта је, Симо? </p> <p>— Пантовац једва жив побеже...{S} Јуче, ч 
ше под прозором. </p> <p>— Ја сам...{S} Симо. </p> <p>— Шта је, Симо? </p> <p>— Пантовац једва  
е рукаве и почне прави посао. </p> <p>— Симо, ти сад окрени десно на Копљаре, па иди право кући 
 Ђурица разгледа место и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други његов 
. </p> <p>— А има ли што пара? — запита Симо. </p> <p>— Има нешто... биће, биће! — одговори Вуј 
у, а Новица пође истим правцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође зема 
е место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину корака, наиђоше у један склоп, з 
војица... треба се чувати... — одговори Симо и обори главу, гледајући да се не сусретне са Ђури 
О каквом убиству ти говориш? — одговори Симо зачуђено, али му преко лица прелете смртно бледило 
 у Жабаре да капарише ракију — одговори Симо. </p> <p>— Кад? </p> <p>— Зором. </p> <p>— Је ли с 
, он стаде изненађен. </p> <p>— Камо ти Симо? — упита га још на ходу. </p> <p>— Отишао је кући  
 одовуд, од станице.{S} Зар те не прати Симо? </p> <p>Ђурица му исприча малопређашњи догађај и  
</p> <p>После једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично  
у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, 
ао какву кладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо се у почетку напада отимао и бранио, али после, ка 
у иглу под нокат једнога прста. </p> <p>Симо стаде грчевито трзати руку, стадоше му се стезати  
у иглу и наднесе је над пламен. </p> <p>Симо све то посматраше раширених очију. </p> <p>— Је ли 
 како ти је казао да ме убијеш. </p> <p>Симо се исправи, машући оном руком, која је бодена. </p 
жавао кући.{S} Из памети му не излажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убијем!...« Изла 
рица спусти свећу поред себе, узе једну Симову руку и забоде му усијану иглу под нокат једнога  
упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, свога главног агента из вароши, проговори  
била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца дошао из војске. < 
а.{S} Кад му порасте Милета, најстарији син, поче да пати многу стоку, која такође велики прихо 
мање да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ... </p> <p>— Полако-те, море, ви одосте на 
p> <p>— Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов дати — рече му св 
ту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти кћери уместо мене.. 
ћа. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два сина, старијега Милету, који се оженио пре војачине, и  
 кобну грудву, која јој прогута јединца сина...{S} У старим исплаканим очима не беше више суза, 
рнувши се. </p> <p>— Јеси нашао јагњад, сине? </p> <p>— Нема их нигде, славе ми! — рече малишан 
... </p> <p>— Знам ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да н 
детињства... с оцем... </p> <p>— Јесте, синко, знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни з 
с нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слобод 
 се обрте Пантовцу: </p> <p>— Ходи дер, синко, придржи.{S} Стар сам, па не могу сам... </p> <p> 
опо! </p> <p>— Јадан ти је такав живот, синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да ме нау 
вога посла. </p> <p>— Једини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — робија.{S} Кроз 
те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други 
кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и  
на одговора. </p> <p>— Знам шта мислиш, синко.{S} То не може.{S} Сваки је, који је бивао на тво 
... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко... да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би 
век, у коме после Ђурица познаде Вујова синовца, младића. </p> <p>— Шта је? — запита Ђурица уст 
де? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те зове да идеш право њему.{S}  
и тукоше механџију Цинцарина и момка му синовца, узеше му осам стотина банака и, зарезавши му н 
окрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се пожурио!{S} Тако, брате, тако треб 
полудех од муке — рече он. </p> <p>— Е, синовче, на муци се познају јунаци...{S} Није то шала.. 
Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. </p> <p>Апотекар 
којаких људи и ствари. </p> <p>— Овамо, синовче, па се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, 
чиње испит, а на ноћ — оно... </p> <p>— Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пуст 
>— Како, зар је он... </p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да м 
 Ђуричиним оцем, па је то наставио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па оти 
? </p> <p>— Сутра ће да дижу потеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури са наредбама у села. </p> <p 
е и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими м 
лијао. </p> <p>— Шта, има ли извешћа од синоћ? </p> <p>— Ништа ново.{S} Један је од нападача по 
p> <p>— Море, шта ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашини 
ћи и протежући се. </p> <p>— За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило је 
еке мисли и Марушки. </p> <p>— Он се до синоћ мало прибојавао од мене.{S} Лудак! — рече јој Нов 
нуће се цео срез осим наших села... још синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. </p> <p> 
> <p>Радован обеси торбу, у коју је још синоћ спремљено све што треба гладним и жедним путницим 
та поља...{S} Ђурица слатко спава после синоћне пијанке, видећи у сну читав харем варошанака, к 
у се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Лети се наимала под надницу на лакше 
 могао би опазити како на Ђуричину лицу сину радостан израз, који је могао значити: »О, па он н 
исак.{S} Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем. 
О, Мићо! — Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. </p> <p>— Чујем — одговори дете осврну 
 носити.{S} Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не могоше погодити.{S 
 паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово пропаде! ...{S} Море, добро ј 
д муке — одговори Ђурица. </p> <p>— Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окр 
лава, морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!. 
мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не разбирајући шта ради...{S} То му је јед 
 испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... права битка!... </ 
а стреха и из натмурено сребрнаста неба сипи и капље ситна роса, која обухвата цела човека, про 
њири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом. </p> <p>Уђе капетан у собу...{S} У по 
мислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му се одговор  
се на Пантовца, који већ беше прошао. — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ва 
 да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део атар сеоски и вр 
ло дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно безизлазно стање принуђавало га ј 
одешавао и своје држање и одело.{S} Као сиромах није се могао истицати богатством одела, али је 
ствују продаји, коју врши кмет.{S} Онај сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чи 
душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз. </p> <p>—  
 ухватио у свом кукурузу крмачу једнога сиромашка, извео кмета, те оценио потру, па сад продаје 
</p> <p>— Јоване — обрте се Ђурица оном сиромашку — колико сте струка нашли? </p> <p>— Педесет  
ти земљорадници Палилулци, или вредни и сиромашни Војвођани, који се, сви из реда, именују Бана 
 беше веома танка стања, тек побегао од сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио  
 не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} После, кад својим оштрим и проницљивим умо 
 чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати какву сјајну срећу?{S} Јад и немашти 
истицати богатством одела, али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити на себи, да  
ише: </p> <p>— Ако чујемо да опет мучиш сиротињу кајишарским интересом, убићемо те на месту. </ 
— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волел 
д тако драго и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа познатих му места, као да је годинама 
м гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мириса...« </p> <p>— Вала 
 дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум је пред очима свакога дана! 
 мирис отаве шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у  
 натмурено сребрнаста неба сипи и капље ситна роса, која обухвата цела човека, продире му до те 
га на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p> <p>На вратницама, куд 
абра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак, исказујући н 
неразвијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојиц 
се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се в 
творене.{S} Овај велики скуп разби се у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о јутро 
 па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, које прштећи падаху унаоколо. </p> <p>—  
т ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по селу се рашчују одмах, а ова је досад 
 </p> <p>— Он однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша.  
рви »пешкеш«, који се обично сматра као ситница и за којим тек после долази право разрачунавање 
— или тако нешто... а он окупио о неким ситницама, које после тога немају, како она мишљаше, ни 
{S} Не смем ја будити капетана за сваку ситницу... морам знати зашто. </p> <p>— Ђурица...{S} Ђу 
од тога одвајао, као милостињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потреб 
ралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.{S} Младеж, чувши ћемане, потрча  
 Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: 
 на њој: откуд јој се поврати изгубљени сјај лепих очију, откуд ова чудна лепота целога стаса?. 
...{S} Оно грозничаво дрхтање, необичан сјај очију, суве, запечене усне, нервозно трзање главе  
е у густу белу маглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и зелени се весело, светло, радосно... </ 
и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост најпре по врховим 
чи му у оној помрчини засјаше необичним сјајем и он, готово несвесно, под утицајем овога лепог  
а речица, затрепери отворенозеленкастим сјајем шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слат 
еху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...{S} Ка 
 ови ретки и необични за тамницу дарови сјајна сунца!... </p> <p>Ови зраци подсетише га да разм 
е висине.{S} Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица.{S} Њихов поглед продираше оштро у  
И сад јој се онај пређашњи живот чињаше сјајнији од сунца и лепши од свега на свету...{S} Да јо 
 и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију боју...{S} По плаву небу пролете  
...{S} Отвара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радозна 
она и погледа га мило, својим великим и сјајним очима. </p> <p>Неко неодољиво, страсно и грозни 
рило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се половина заклонила  
 паде у очи оно лукаво жмиркање малих и сјајних Радисављевих очију, које ћутећи, али веома речи 
рчићу, беху заклопљени, и само неколико сјајних зракова продираху кроз пукотине стара дрвета.{S 
е није тако грејало, као тада што је... сјајно, светло, слатко...{S} И никад га више не одведош 
шту пред кућом.{S} Иза Букуље појави се сјајно црвенило, као од огромна пожара, па му се зраци  
 мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако грејало, к 
на да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и златног одела свештеникова, од кога није одва 
е могао у оној сиротињи очекивати какву сјајну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечити друг 
{S} Ко га уби? — викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двој 
о, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а  
ма коцу, који вири из рупе.{S} Коњаници сјахаше, жандарми искочише из кола, па узеше да скидају 
о, препуњен јестивом и пићем. </p> <p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Е 
пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страно 
замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али истога трен 
е га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страшилу у груди.{S} Осети само како нож 
ци га прихватише и за неколико секунада сјурише се у поток.{S} Тамо му прегледаше рану, и, виде 
 напред и натраг по томе, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом с 
 </p> <p>Неколико пута је седао и одмах скакао, не могући умирити своја узбуђена осећања.{S} Ал 
S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни куда иде 
остајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом на скоковима. </p> <p>— 
рсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он преда м 
денцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да младе 
неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постеље... </p> <p>Звекет ланаца суморно одјек 
 Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а Доб 
усана, онако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За јечам?...{S 
о. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље?« Али кад устаде с постеље и  
ом поред уха, што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза у 
рчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровова снежну прашину и засипље њоме другу стр 
одводи... </p> <p>— Где је ковач?...{S} Скидај!... — вели писар. — Седи Ђурице! </p> <p>»Ковач. 
 жандарми искочише из кола, па узеше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекреће  
еда те толики свет!... — виче му Митар, скидајући га с кола. </p> <p>— Свет...{S} Шта свет! ... 
арац Симеон затвори се у ћелију, па, не скидајући се, стаде да пише два извешћа, духовној и пол 
је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онда окрете Ђурици. </p> <p>—  
а обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештенику. </p> <p>— Не смем 
, где је могао склањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јави 
 могу сам... </p> <p>Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву.{S} Пред  
 иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно скиде капу, смерно приђе руци свештениковој и осети как 
ла у среско двориште.{S} Жандарми одмах скидоше Пантовца и простреше га по зеленој ледини.{S} Н 
ш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да наступа дома 
и, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изгорели пухор косе, виђаше се црвена, и 
 ваља се... </p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог 
 на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задовољавајући се његовим обичним оп 
на. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам само који ли је то од његов 
ох — одговори Ђурица слабим гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На северној стран 
дизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... </p> < 
аних кућа у разним селима, где је могао склањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву бригу.{S} Ал 
ује он загушен глас, јецање... затим се склапају сухе, хладне руке око његова врата, и на груди 
p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диж 
непотребну ствар...{S} Гле, нема где да склони обешчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шта ли ће 
он, мој брате, чак у десетом округу.{S} Склонили су њега добро... — вели један Ђуричин сусед. < 
 то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за ову год 
ква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на пример нешто?... — и Ђурица ж 
н мишљаше — што више, па се после негде склонити и проживети мирно.{S} А да би могао зарадити,  
 је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом месту, поседаше. </p> <p>— Где си, болан; пол 
че: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па му узми паре и оружје и донеси пра 
 бегунци нађоше у Смедереву.{S} Тамо се склонише одмах; Тимина лозинка даде им све, што им је,  
 срце, које куцаше јако и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} Он је погледа право  
 код Вуја, јер то му беше најпоузданије склониште.{S} У своје сељане није сумњао, али се ипак д 
 Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, окренуше обоје низ поље ка Брезовцу. </p> <p 
ржања, изабрао себи станиште, усамљено, склоњено и поуздано... завукао се у своју јазбину и чек 
} После стотину корака, наиђоше у један склоп, застрвен павитином.{S} Ђурица разгледа место и у 
самљено шуштање и брујање шуме, која се склопила над овим тихим самостаном.{S} Хајдуци поскакаш 
огледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише собом све, што беше тако лепо и 
 се... очи се зачуђено раширише и одмах склопише... тело се дрмну, покрете се од ударца куршумâ 
и, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, 
живо скакаше, стајући делим стопалом на скоковима. </p> <p>— Пуцај!{S} Не дај!{S} Уа! — вичу ст 
аше Ђурица, прескачући лаким еластичним скоковима све препоне, које му беху на путу.{S} У десно 
 ћу се мучити!...« </p> <p>Једним лаким скоком, као ветром понесена, Станка прескочи врљике, и, 
 Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким скоком прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђ 
} И напослетку, угледавши врата, једним скоком испаде из куће и потрча к првој шуми, која му па 
 гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђаше пред пандурима везан, носећи 
и последњега свога дела: кад је пружио, скоро наслонио, пушку на слепо око и окинуо.{S} Одједно 
. </p> <p>— Баш бих те молио... знаш... скоро су ме петљали... </p> <p>— Знам ја да сви измичет 
</p> <p>— Знам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. </p> <p>— Ама 
?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда скоро да сване?...{S} Па онда...{S} Шта оно још беше..  
ста округла брада, која му је покривала скоро све лице испод очију на ниже. </p> <p>Нико од сељ 
а како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је то изврши 
а — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознати.{S} Капци, на једином прозорчићу 
ше неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро поноћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци, отежу 
ругом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скоро посла? </p> <p>— Мораћемо, ја како.{S} Сви смо се 
Е, сад казуј шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а з 
ју од шест стотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јам 
 времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам само који ли је то од 
на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом. </p> <p>Уђе капетан у собу...{S} У последње в 
та сва, па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама и затури је  
 па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. </p> <p>— Шта је то? — запита она полуг 
 деце немам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па се наже над Станком, која 
 истога тренутка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{ 
> <p>— Ваљано, побро!{S} Дај сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да не 
куд!... « </p> <p>— Хајдес... паде риба скочи месо; потрчите муштерије, разграбише људи!{S} Ох, 
он претећи махну главом. </p> <p>Станка скочи, па стаде пред њега.{S} Очи јој севаху као живи п 
вих, сети се свега... и истога тренутка скочи. </p> <p>»Ух, бруке!...« узвикну и, под утиском р 
дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.{S} Она скочи, па закука: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само  
а ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претр 
ћутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у руке...{S} Ослушну.. 
а се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на ходу испали му други метак у груди.{S 
груну пушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се 
е условљени знак: — Пст! </p> <p>Ђурица скочи и помоли се из заклона до половине.{S} Обрнувши г 
ђе поток и ступи у поље. </p> <p>Ђурица скочи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред 
е по прашини.{S} Он се трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека насред пута.{S} Ни сам 
у. </p> <p>Сељани занемеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим 
p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохва 
рјаке, те се један од њих залети први и скочи на чатал.{S} У исти мах севну секира према месечи 
мдесет клипова, па доста. </p> <p>Јован скочи весео. </p> <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S 
 ослушну, па, кад се шуштање понови, он скочи и пружи пушку.{S} И они обоје поустајаше и поглед 
нутка, кад се врата почеше отварати, он скочи као електрисан и стаде насред апсане, бленући узв 
ривач и зовну га по имену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није ни спавао, познаде Ђурицу  
ом руком, укочен, блед, нем...{S} Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима ста 
 </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. </p> 
 манастира.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола и пође пешице поред старца, а кола одјуриш 
 делите и радите како знате — викну он, скочивши с постеље. </p> <p>Ђурица се сети Новичина сав 
конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окрете и погледа иза себе... 
е висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону 
 си.{S} Сваки је имао довољно узрока да скрива своје стање и положај, па није волео да га други 
у околину, свакога часа надаху. — Ко се скрива и бега, њему се непрестано чини да му је неприја 
{S} Тада беше јасно, какав се становник скривао у овој јазбини. </p> </div> <div type="chapter" 
смишљао како ће се у овом великом граду скривати.{S} Па као што ’но курјак, кога потерају са св 
овић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{S} Станка не знађаше ништа о т 
ању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се радознал 
цом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тражаху по кући.{S} Посл 
дари га Новица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде мртав... </p> <p>Убице се окретоше и 
елика философија. </p> <p>— Не замерите скромним и мирним грађанима — продужи апотекар — што се 
а онај други прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... </p> <p>— Предај се, не гини луд 
м, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је пало, брате, много више од хиљ 
 се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S} Он се загледа 
ко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је жив човек!... </ 
радње још нису отворене.{S} Овај велики скуп разби се у ситне гомилице, које продужише и даље д 
у крило све до последње паре, што су по скупе жртве награбили.{S} Он им је од тога одвајао, као 
ош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваши. </p> <p>Писар га прекиде: </p> <p>— Хај 
ириле, да искоче из станишта... усне се скупиле, стегле... као да се спрема за раније да издржи 
ба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, који 
као ја?... — рече Станка, а усне јој се скупише и заиграше од усиљенога стезања. </p> <p>— Е, т 
 неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необични гости: и они су се, како изгледа 
резовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али место није одређено.{S} Чико 
 <p>Сељане обузе велика радозналост.{S} Скупљаху се у гомилице, те претресаху овај догађај и до 
.{S} На перилу — повећем виру на реци — скупљаху се, четвртком или суботом, девојке и жене сеос 
рез осим наших села... још синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли сви 
 и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду своје главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? —  
ђивао.{S} Радио је све сеоске радове по скупој надници, а кад настане ново жито, куповао га је  
ећ много слободније и отвореније, но на скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали п 
лим народом, који се сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... </p> <p>Ђурица не имађаше ни 
рије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да му открива свој 
егнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зло! .. 
еше их у страну и отворише сасвим...{S} Слаба, бледа светлост показа им унутрашњост куће, опази 
о му се познало на лицу, по коме падаше слаба светлост свећице.{S} Видевши да Ђурица нерадо одг 
ео слој леда, кроз који једва продираше слаба светлост зимње зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — 
 се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слабачак и промукао глас: </p> <p>— Ево ме, Перо, сад ћ 
ву од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старачке руке, обухвата и стеже своју милу јогуни 
аде на свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудву, која јој прогута јединца 
 <p>— Једва жив дођох — одговори Ђурица слабим гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. </p> < 
 у оно сухо и смежурано лице, осветљено слабим пламеном упаљене лојанице, и осећаше велико задо 
ик, онако необучен, па видевши да лампа слабо шкиљи, обрте се пандуру: </p> <p>— Одврни ту ламп 
љ!... — узвикује он поново, прекидајући слабо и монотоно читање пресуде. </p> <p>— Ћути, не сме 
ову зебњу зачу се из отворене собе сухо слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима суха увен 
им паланачким механама, који светлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак  
етлуцаше »неугасима лампада«, те својом слабом светлошћу придаваше још суморнији изглед мрачним 
му преко лица, али то Станка, при онако слабом осветљењу, не опази. </p> <p>— Откуд ти то знаш? 
иш... — промуца он као стидећи се своје слабости, и у исто време као подлежући душевном и физич 
, које клецаху и повијаху се од умора и слабости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и за 
 као што се удављеник грчевито хвата за слабу шибљику, дохвати свој мали ножић иза паса, истрже 
на ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, погурену старицу где му прилази... »Што је 
ижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с див 
ажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен.{S} Било је у кући још доста ситн 
а, смејући се и сама. </p> <p>— Ђурица, слава га убила! </p> <p>Станки застаде осмех у половини 
тек ’нако... </p> <p>— Како се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни п 
} А уваженој господи бандистима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине капетане, част нам  
 јагњад, сине? </p> <p>— Нема их нигде, славе ми! — рече малишан застанувши и као размишљајући  
ута, кад се враћамо с копања. </p> <p>— Славе ти, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у 
p> <p>— Хајде, продужи посао. </p> <p>— Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти 
 Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим  
 Станком, кад је она изишла...{S} То би славно било!« — мисли капетан и даје знак оној тројици  
у чашу у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гле 
 совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} Чим народ заседе, поп се  
копано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету славу! </p> <p>Ђурица поче долазити к себи. </p> <p>— Ј 
ткивање капетаново, које се никако није слагало са њеним душевним стањем: она иде на оно послед 
а тога, који би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељач 
е Ђурица, па оде. </p> <p>»Погреших што слагах — стаде Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да  
 је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху ок 
знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене милоште...{S} Бола 
нина, носи се шум њен једначито и тихо, слажући се у дивљу, необичну својевољну мелодију...{S}  
а.{S} Бегунци су свакога часа морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су се  
 уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к 
у Шумадије, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у ко 
 негде, где ли...{S} А помиловање му не слази с памети никако... оно је једнако уз њега, поред  
и о положају своје апсане.{S} Устаде са сламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и 
њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угибаше се под теретом њ 
ану дворишту кошеви за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и остале потребе до 
еке крпе и стара поњава, раширена преко сламе.{S} Тада беше јасно, какав се становник скривао у 
цену вредност. </p> <p>Одмарајући се на слами, стаде да разгледа своју »кућу необичну«, али у м 
и Новица, па оде те навуче поњаву преко сламнога јастука и врати се за розгу. </p> <p>— Лијепо  
воривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у 
 и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши на месту, стаде претурати сламу и ос 
у за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге  
.{S} Седнувши на месту, стаде претурати сламу и ослушкивати неће ли се опет што чути споља.{S}  
м сасвим нестаде.{S} Сиђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне 
и зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не разбирајући шта р 
ила о томе и све више је обузимала нека слатка зебња при тим мислима.{S} Све чешће овлада њоме  
м на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме телу.{S} Очи му у  
, трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом над 
оводањ, по Ђурици се разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необич 
лаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необична успомена из детињства сену му кр 
оше да му се проносе у мислима светле и слатке слике давнога детињства.{S} Једва их изазива у п 
. али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{S} У глави нека тежина, али не мар 
ало, као тада што је... сјајно, светло, слатко...{S} И никад га више не одведоше цркви и не при 
ан... </p> <p>»Шта се ово враћа светло, слатко?...{S} Гле, слободно се дише!...{S} Ох, како је  
ојној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насмеја апотекар. — Бандити, господар-Лазо, т 
положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да п 
 стогова, преко чиста поља...{S} Ђурица слатко спава после синоћне пијанке, видећи у сну читав  
му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да 
.{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је слатко протегнути се овако...{S} Звецну гвожђе...{S} Шт 
ле, слободно се дише!...{S} Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта је ово заковано?...{S} Руке  
тојка донела. </p> <p>Писар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ јој 
и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише... </p> <p>Где си, лисната зелен 
у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје и нашали са њима... да послуша оно весел 
ља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си 
вим лепим сновима, са једином светлом и слатком страном живота његова.{S} Зато је избегаваше св 
е и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком младачком заносу.{S} Наједаред, жбун се пред њо 
раше им млада срца, испуњена неизмерном слашћу и блаженством, задрхта им цело тело, и они сами  
и он се враћа срећан, задовољан, опијен слашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знају 
 дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладна планинска вода преко липова луба.{S} Нап 
у лево, погледа и она истим правцем и — следи се... </p> <p>Тамо далеко, на крају потеса, издиж 
ну рама, погледа напоље и сва му се крв следи, окамени се...{S} Две челичне цеви стоје наперене 
јно погледа низ равно поље, и крв му се следи од страха, што му изазва ова изненадна коб.{S} Да 
 је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и следи...{S} Као да није ни капи сркнуо...{S} Подиже гла 
ња... све се у њему згрудвало, смешало, следило...{S} Дави га и притискује она црна, најстрашни 
шти, удара, пишти...{S} Срце се стегло, следило: окаменило се...{S} А очи се упрле у црну, тамн 
 </p> <p>И мозак, и срце, и крв, све се следило, умртвило... ништа не осећа, не мисли, не живи. 
Разне пријатне слике из напада, који ће следовати, већ се унапред јављају, и он већ види пред с 
у код записа, попа и Обрад отпевају што следује, урежу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опе 
није ни чула одговор: само га погледа и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то био тамо? — запит 
е, кажем ти, купи сватове! </p> <p>Вујо слеже раменима, па одговори: </p> <p>— Чините, напослет 
кад је пружио, скоро наслонио, пушку на слепо око и окинуо.{S} Одједном Никола седе; нити му се 
ш нека нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако му је неки уну 
 је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао....{S} Вечито му је овај сурови човек стај 
ако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре.. 
 у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то  
и ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам 
 присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... </p> <p 
анџине, дрекну: — Доле! </p> <p>Милутин слете с коња, стаде да звера уплашено, док се не присет 
куће.{S} Очи му прелетеше преко некакве слике, која му је тако позната и тако блиска, али се он 
му се проносе у мислима светле и слатке слике давнога детињства.{S} Једва их изазива у памети.{ 
а прсну пред очима... за њом дим... оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, некако необичн 
 курјака на легалу...{S} Разне пријатне слике из напада, који ће следовати, већ се унапред јављ 
ац од нишана до оне тамне, неразговетне слике, што га и сад необично гледа...{S} Ниједне мисли  
колине речи и изазиваше све оне страшне слике, које се мало час пред његовим очима изређаше, ал 
 управи дуг нем поглед на величанствену слику пред собом. </p> <p>— Ја — одговори она — само ка 
, туга...{S} Он опет пренесе очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!. 
шу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врше што пажљивије... </p> <p>Са так 
м ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </p>  
хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!... </p> <p>И што му је т 
...{S} Да бежим!...{S} Сад сам откован, слободан... само да тргнем конопац, што га држе ови иза 
десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слободан!...{S} Идем, дођем, радим, све како ја хоћу... 
а и махну ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену, али овога загради трос 
ој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан и присебан.{S} Кад му се приближи, он се диже  
е — робија.{S} Кроз њу се можеш вратити слободан. </p> <p>— Онда... ништа!... — рече он уздахну 
урица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Милетића чајир, па  
животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле правници.{S} Кад шкрипну за њим брав 
е црквених песама.{S} То се отац Симеон слободи кроз клисуру, којом се долази до манастира.{S}  
 задаваше највећу бригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгледаху 
ње беше му пријатно: што су му сад руке слободне.{S} Уводећи га у затвор, одрешише му руке, кој 
Ђуричиној храбрости, па сад ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој, и најзад ово 
с-трес... </p> <p>— Благо вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући шубару на леву стран 
мет оно време, кад је остављао пређашњи слободни живот, кад се одвајао од друштва и огњишта, па 
о јутрошњем догађају, али сад већ много слободније и отвореније, но на скупу... </p> <p>А Ђуриц 
 на чистини, него у соби...{S} Овде сам слободнији...« </p> <p>Угледавши човека где му се прибл 
се ово враћа светло, слатко?...{S} Гле, слободно се дише!...{S} Ох, како је слатко дисати!...{S 
ба да чини.{S} Коме се спава, тај спава слободно, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица  
.{S} Руке му везане, али овлаш, те њима слободно креће и маше народу... </p> <p>— Еј, црни Ђури 
е, па сад вребаш девојке? — рече му она слободно, смејући се као за себе. </p> <p>— Што ћу, кад 
ш изгледало обично: виђа се и разговара слободно са својим сељанима, виђају га и по другим мест 
имађаше.{S} Једини човек, пред којим је слободно смео отворити душу, који га је заносио причама 
 брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти рекла: к 
е, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црна,  
 досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и отворено у оно сухо и смежурано лице, осветљ 
сту гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише... </p> <p>Где си, лисната зелена горо!{S 
на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме или подвикујући на стоку, нико 
ао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући  
абуња штогод онај луди Јово?{S} Кажи ми слободно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе, исп 
ајдука.{S} Али то неће још, можеш се ти слободно предати... </p> <p>— Доћи ће и та наредба, не  
це нема ни толико дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у пространу д 
олико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро по 
их људи.{S} Гле, како онај Мокролужанин слободно иде путом и звиждуће, не боји се никога, не пр 
 Ђурица. </p> <p>— Хоћу, велим, да могу слободно погледати сваком у очи.{S} Што да ме називају  
који би осећао снаге и одважности да их слободно и отворено погледа.{S} Још ниједан момак не мо 
ругим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама,  
из раније за намере полициске, па су се сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху тре 
аки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно: </p> <p>— Господи, Господи, помилуј нас! </p> < 
розор, али се на стаклету ухватио дебео слој леда, кроз који једва продираше слаба светлост зим 
, разгледа поврће, па оде на свињац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у кући остадоше жене да р 
ве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у друго се 
н нека ствар, којом се сви могу по вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол; осети се тако ј 
а јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегавала да мисли о томе  
д, одједном јој се приближи та злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот  
овољни, да јој се само срце стеже од те слутње.{S} На првом кораку у нови живот, она задрхта... 
тити смисла.{S} А Пантовац, напрегнувши слух, могао му је ухватити само једну реч, коју чешће п 
хне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови.{S} Сад је, чини му се, 
уди неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« </p> 
ти, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не 
: ово прозорче може да послужи за сваки случај... са њега право у поток, па у шуму... </p> <p>— 
ји један од конопаца, што их је за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе  
длучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом се само претварао да није ни зн 
вештеник. </p> <p>— И јуче изјутра онај случај у Кленовику! — одговори капетан. </p> <p>— Шта,  
 у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одговори: </p> <p>— Ако 
на упуства у којима су предвиђени разни случајеви, па сад безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђури 
ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Тако је цедио и становнике и своју 
— Одреците му то, ако можете!{S} Дакле, случајно учинио једну погрешку и био лоше среће, те га  
нку не изненади ништа што виде тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантовац, мало наквашен, 
е да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно, пре овог изасланика, Ђурица срете свога Клено 
аступио је последњи тренутак.{S} Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху сакривени друго 
на сваку опрезност... </p> <p>Наједаред случајно погледа низ равно поље, и крв му се следи од с 
ла дана, пред десетином сељана, који се случајно затекоше у механи.{S} Секоше, мучише и тукоше  
ња и поче да га распрема.{S} Погледавши случајно у двориште, угледа тамо два човека, од којих ј 
је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које се мењају свакога дана, онако исто, к 
 се све то некако мимоићи.{S} У крајњем случају веровао је, да се механџија неће ни кренути на  
 кривица још није тако огромна, и у том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S} Треб 
не чује се ништа...{S} Приђе к вратима, слуша...{S} Нешто се необично догађа у кући, не може би 
 хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела 
 да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико година.{S} П 
обру, као верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он мислио...). 
> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар 
 један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима на 
очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S} Креће се н 
 на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на опре 
се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не прође нико, само с 
оде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... </p> <p>После пола ноћи,  
једаред застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у б 
омирише цвеће из руке, па опет стане да слуша пресуду... само да има чиме мисао занимати, да не 
о — одговори Пантовац, јер је научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си хтео 
гих — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, реци 
...{S} Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допадало, а и  
лонуше, што је значило да се покорава и слуша.{S} Митар одвоји један од конопаца, што их је за  
м ја, бадава!«... </p> <p>А Станка само слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну  
етко насмеши, као човек који непрестано слуша овакве одговоре од свих правих криваца, те увиђа, 
рити очи — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то н 
гостима, али је кмет прекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин к 
> <p>Ђурица иђаше невесео, замишљен, не слушајући шта се око њега говори и ради.{S} Само му јед 
обро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље него оца, учинила сам с 
— Јок, брате, ништа нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, ок 
 изјава његова...{S} Толико је пута она слушала од момака разне изјаве — разуме се љубавне — ал 
p> <p>Опазила је само једно: све што је слушала о Ђурици, сви његови поступци, који стајаху у б 
ки шумар, и пренесе поглед преко својих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљењ 
им...{S} Шта је то робија, ништа!...{S} Слушам ја тамо све старешине... као светац:...{S} А пос 
оље ко су хајдуци: док радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна з 
анда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја  
а, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Но 
 сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, картао се, пио и пред вече се с 
ада, како се здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...{S} Чудио се срцу жив 
господине, он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћ 
 — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао.{S} Старче, кажем ти, купи сватове! </p> <p>Вујо 
} Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} С 
ог те кафе — узвикну апотекар, а његови слушаоци да попуцају од смеха таквој досетци. </p> <p>— 
та, ми нисмо чули? — повикаше радознали слушаоци. </p> <p>— Једна сељанка, која је нешто оговар 
ам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да  
ала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио договор са панду 
ром дошао? </p> <p>Ђурици беше пријатно слушати ове паметне речи; мило му беше седети овако и р 
амбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете Радована.{S} Ко на то не пристаје, нек ми каж 
> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. </p> <p>Ђу 
 ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их сам поделио  
 <p>Ђурица, погнуте главе и бледа лица, слушаше ове необичне речи, које исказиваху и неке његов 
није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: </p> <p>— Ја не знам, г 
о расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче са масном запрегачом појави се на вратима. </p>  
једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, само з 
ве што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стране власт, с друг 
цело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет шест година, па ка 
..{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју... </p> <p>— Ја, вала, х 
овини дао први »пешкеш«, који се обично сматра као ситница и за којим тек после долази право ра 
о се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мрт 
и.{S} По своме поимању, она није до сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одговара з 
 власт и хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је, последњом потером, извршила своју дужно 
збине.{S} У овом друштву се радозналост сматрала за велики преступ: живи како знаш, нико те нећ 
 је оно, што је имало сад да се изврши, сматрао као нешто што је још далеко... има још времена. 
} Ово га необично наљути и изненади.{S} Сматрао је своје село као једино поуздано уточиште, а с 
цу удари као муња по срцу.{S} Све досад сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мисао кој 
 не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оно 
зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати... и све то због њега.. и ако он во 
се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако ми 
p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво. </p> <p>— Јо 
и извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум.{S} Сад ти 
, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде н 
, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори очи.{S}  
Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намораш кога? </p> 
смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна... може још доћи одговор...{S} И с 
.{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!...« </p> <p>Неколико пута је седао и  
е као приковани на своме месту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху по 
акле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао 
о је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. </ 
 ме послати? </p> <p>— Знам, ићи ћете у смедеревску Мораву.{S} Али ништа, састаћемо се ми прије 
полицијом. </p> <p>— Ми имамо друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо 
ешких напора и страха, бегунци нађоше у Смедереву.{S} Тамо се склонише одмах; Тимина лозинка да 
. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радован, наст 
ледаше слободно и отворено у оно сухо и смежурано лице, осветљено слабим пламеном упаљене лојан 
два држе на столицама.{S} Чаше звече... смеј, кикотање... нико и не помишља на опасност.{S} Ђур 
 дар — одговори му писар и зацену се од смеја. </p> <p>— Е тога нема... њено се зна: пешкир или 
х, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> <p>— Море, децо, гледајте 
укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни повратити.{S} Заиграше јој усне грчевито, ос 
 <p>Ђурица једнако маше рукама, прича и смеје се. </p> <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђу 
ојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскравих; те не знам как 
е!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине  
з шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и заг 
 а она црче, све око мене...{S} Тако... смејемо се... </p> <p>— Кажи ми, болан, право, која ти  
осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш са другима, кад станем лутати као обешчашћена пр 
дужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или разастре 
а вас није ко увребао? — запита Станка, смејући се и сама. </p> <p>— Ђурица, слава га убила! </ 
вребаш девојке? — рече му она слободно, смејући се као за себе. </p> <p>— Што ћу, кад немам дру 
ебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онд 
у... данас ћемо у зечеве — рече Радован смејући се и чешући потиљак. </p> <p>— Потера!...{S} Ву 
тако проћи кроз цело село, и ником није смела допустити да је одреши, док не стигне својој кући 
/p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред  
 Ђуричини напади постају све опаснији и смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима селима одр 
чко кикотање... да их, онако старински, смело у очи погледа..{S} И она зна да више никад, ни је 
 ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! ...{S} Убио би ме бе 
 до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам да сам пропао, пропао са 
а дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити капетана за сваку ситницу... морам знати 
с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> <p>— Што ћеш ми ти? </p> <p>— 
и смерно приђе свештенику. </p> <p>— Не смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мен 
м дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи без педесет«...{S} У таквим мислима д 
га оставила све... осрамотила се, те не смем никоме своме у очи погледати... оца наљутила...{S} 
а ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> <p 
>— Сад да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А по 
и о истој ствари десети пут... </p> <p>»Смем га убити, по закону; па још могу узети уцену, ако  
А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте  
 дружина, које се, у дугом низу година, смењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре му је то био посао о 
управљене на њега, и више их никад није смео погледати.{S} Кад је Станка у колу, Ђурица се ретк 
вот је тај био необичан.{S} Најпре није смео ни главе помолити из собе.{S} Станка је излазила и 
удне очи, које некада ни погледати није смео.{S} Заносна ватра љубавне страсти обузимаше га све 
 лебдело пред очима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али к 
га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео дог 
 те једва истерах из овога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не мог 
а дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачком округу, где му допадоше још т 
S} Једини човек, пред којим је слободно смео отворити душу, који га је заносио причама о хајдук 
p> <p>Ђурица врло пристојно скиде капу, смерно приђе руци свештениковој и осети како му опет ма 
држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно целива. </p> <p>— Ако ми долазиш, као онај блудн 
 и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива...{S} Узима  
обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештенику. </p> <p>— Не смем ти тражити б 
се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га...{S} За песму треба да се отвори и раз 
тоно читање пресуде. </p> <p>— Ћути, не сметај сад... чита ти се пресуда — вели му Митар. </p>  
 своју руку из његове, јер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочито сада 
вадећи рубац испод појаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да 
и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па 
 ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би  
н већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задовољавајући  
ех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни повратити.{S} За 
от, па, како се погледају, зацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увре 
текар, а његови слушаоци да попуцају од смеха таквој досетци. </p> <p>— Па добро, де клади се т 
тпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и радознали варошани, да виде како  
 купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. </p> <p>— Ја бруке наше, болан! — рече јој Јели 
смехне, не знајући ни има ли места томе смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она с 
олан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак 
 оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђур 
 ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти рекла: кад раздај 
 страховања... све се у њему згрудвало, смешало, следило...{S} Дави га и притискује она црна, н 
м мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кумов 
 превуче оштар ножић преко средине уха, смешећи се: </p> <p>— Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Н 
а и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. </p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта да ка 
и освртао око себе — одговори Пантовац, смешећи се. </p> <p>— Што, зар... </p> <p>— Зато, што б 
нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина, море, какве су то девојке, јесу  
p>— Стражарите ли помало? — пита Ђурица смешећи се. </p> <p>— А ја... сеткаримо помало, ет’ ... 
д ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се. </p> <p>Ђурица оборио главу, па, чини се, и 
ји већ почели тамо. </p> <p>— Нека их — смеши се Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од 
и нећеш са мном? </p> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим 
они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, богме!{S} Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад би 
руком... не могу, нећу...{S} Тако би се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не  
 тога немају, како она мишљаше, никаква смисла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одговори ни 
азуме у молитвама, не би могао ухватити смисла.{S} А Пантовац, напрегнувши слух, могао му је ух 
га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио.{S} Није му ни првина, не бој се! </p> <p>— Доб 
а, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је у то уверен, као у себе  
за овакве ствари он не може никад ништа смислити.{S} И досада је други за њега мислио, најпре о 
 без поговора; јер он сам не може ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао. 
ао да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском ових необичних догађаја, који се с 
 онога што се појави из шуме, не могоше смислити ко је. </p> <p>— Биће то који његов гласник... 
 у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а засад ће да је одржава  
рошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да на 
е но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно велико друштво: неколико љу 
коме није поверавао своје тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати.{S} Па 
е, море.{S} Тамо је напред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока. 
том тежином и — како му сад изгледаше — смлавио га, уништио...{S} Није могао да се прибере заду 
 </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво заговори, Ђурица 
давши је страсно. </p> <p>— Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готов 
p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на те 
и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђа 
де, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, су 
део си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају по 
само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p> <p 
 ћеш ми ти? </p> <p>— Поузданије је кад смо двојица... треба се чувати... — одговори Симо и обо 
е да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали сведоке. </p> <p>— Ето га сад.{S}  
рех од стида. </p> <p>— Што болан, биле смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али опет... </p> <p 
ла? </p> <p>— Мораћемо, ја како.{S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô са 
у своје село? </p> <p>— Па... сигурнији смо овако.{S} Мене чувају моји сељани, њега његови — од 
 веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радисав га погледа онако узверена и, в 
е погледу саучешће... </p> <p>— Стезали смо га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — 
е чекајте. </p> <p>— Пандур...{S} Дошли смо полако до његова стана; разгледам прво положај куће 
руго, — проговори месни свештеник. — Ми смо почели о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те чове 
ни из кукуруза приближише. </p> <p>— Ми смо, наши смо... — убрза Јово с одговором, видевши пруж 
Симо и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи 
вај се да не заклиноше. </p> <p>— Стари смо познаници.{S} Ха-ха-ха! ... — одговори Пантовац и с 
руза приближише. </p> <p>— Ми смо, наши смо... — убрза Јово с одговором, видевши пружену пушку. 
 Није, Ђуро — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува  
ила влажне земље...{S} Јадна Јока, како смо лепо живеле....{S} Она мени еве:{S} Шећерка, вели,  
, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} Надао  
..{S} Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа како га обузима с 
то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, само нек се зна рачун између мене и тебе. 
ило? — рече он чудећи се. </p> <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p>  
е раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господа? </p> <p>— Ја што сте?...{S} Варошке...  
 умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома 
не плашње. — Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. </p> <p>— П 
 рече неки непознати. </p> <p>— У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били оче 
новаца? </p> <p>Ђурица извади из недара смотуљак и баци му у крила. </p> <p>— Број! — рече му Ђ 
 прожет сваки делић ваздуха.... запара, смрад... па све то дави, заноси, опија... </p> <p>»Ала  
ћи се просу задах... </p> <p>Како осети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се п 
ер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше сузе из очију. </p> <p>Збуњен, 
 <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} Идући п 
уби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. </p> <p>Ђурица му исприча.{S} За онога што се п 
весности још теже. </p> <p>— О, ала ово смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи воде из  
 Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>»Већ се смркло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити?...{S} 
ило се и веселило свако вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђурица се провлачи поред сниских кровињар 
 тамно као и у његовој апсани. </p> <p>»Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пр 
 му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на 
луђера, онда је најбоље да идемо чим се смркне, само нам нађи још кога човека — рече Ђурица. </ 
л мокар млаз низ потиљак. </p> <p>»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао  
 долази крај...{S} Је ли крај свега.... смрт?{S} Не знам!...{S} Шта је то смрт?{S} Знам, видела 
...{S} Па то, онда.... да се мре!...{S} Смрт!...{S} Привежу за колац, као говече, па дум! ...{S 
 овде ови људи?...{S} Шта је ово?...{S} Смрт!«... и он нехотично извуче цео рам и испусти га. < 
. другарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била до 
обро познао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежну страшну смрт, без устанка, без пребола. 
ти...{S} Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац... наместили се људи, пружил 
бежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се  
тање уха.{S} Одједаред застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се  
а.... смрт?{S} Не знам!...{S} Шта је то смрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожу 
весела човека коме и не падаше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и од 
 кад хоћеш тако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још 
се шалити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш т 
Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла... 
а му оно спрема смрт, неизбежну страшну смрт, без устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе  
о што може потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Напред трча 
 би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао?...{S} Мајка... отац... другарице?...{S}  
{S} Од тога дана није никако помишљао о смрти и упорно се надао помиловању.{S} Чудан је и тај р 
оће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у очи? </p> <p>— Ја ти рекох једном, па сад то ос 
трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе, а 
имо зачуђено, али му преко лица прелете смртно бледило. </p> <p>Ђурица спусти свећу поред себе, 
руци, готови да свакога тренутка проспу смртоносну ватру на изненаднога нападача или бегунца.{S 
 <p>Цео дан им прође у такву разговору, смрче се, а они још имађаху много да кажу један другоме 
ћа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга сна. </p> <p>— Шта, зар нећемо сутра? — запита чудећи с 
ад уђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра 
задрема... </p> <p>Наједаред трже се из сна; разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се мало и, кро 
којима их ваше господство тако ревносно снабдева.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо р 
 кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јесен, поче 
тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад’, сти 
е мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поред поток 
 два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђу 
о дрво. </p> <p>Бегунци потрчаше из све снаге, онако, као што може потрчати човек, који бежи од 
 до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе толико нечувено унижење, које би стаја 
аху крвнички.{S} Раста беше малена, али снаге необичне.{S} Његовим широким плећима и снажним ми 
ности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их слободно и отворено погледа.{S 
 отвор, право на њега, и он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. </p> <p>— Ђури 
породи, ули му неку непознату му до сад снагу самоодбране, коју он никад у себи не претпоставља 
о, јасно звиждање. </p> <p>Вујо напреже снагу, па звизну кратко, а затим повика из гласа: </p>  
} И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли 
ли он, и ова страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знајући више ништа за с 
и топот иза себе и он напреже сву своју снагу и полети низ поље, као на крилима.{S} Већ се приб 
нио своје телесне особине и своју ретку снагу, па је према томе подешавао и своје држање и одел 
 тиме још јаче истицало његову необичну снагу и једрину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и к 
им да се приближује крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су најпоузданији моји људи почели да ми р 
 то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа ј 
ше то стасита и ретка појава.{S} Висок, снажан младић, широка чела, густих повијених обрва, исп 
поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора.{S} Маме  
 и стеже га рукама. </p> <p>Старац, још снажан, поче да се отима, трудећи се само да принесе ру 
живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажна и моћна сила примамљиваше тамо, опет јој се чиња 
али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{S} Само испаде из онога дима нека прилик 
.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и не 
као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га ис 
 стране у страну, као добра пшеница под снажним ветром.{S} Велику муку имађаше среска послуга,  
 необичне.{S} Његовим широким плећима и снажним мишицама позавидели би многи атлети од заната.{ 
Таква глава беше усађена међу широким и снажним раменима, а цело му тело држаху необично развиј 
анке, прискочи старцу и стеже га својим снажним рукама, као утегом.{S} Станка им приђе и хтеде  
е у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, 
чини, не престајући звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон сугестује, одваја га  
аше оној неодољивој тежњи, која је тамо снажно привлачи.{S} Предала се сва оној заносној жудњи  
им лукама и дивљим голетима.{S} Руке му снажно али механично замајиваху звоно, усађено у дрвену 
 шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.{S} Не зна 
p>Ђурица се вратио завичају, камо га је снажном силом вукло срце његово. </p> <p>Упамтио је пос 
м. </p> <p>Како стаде пред врата, удари снажном песницом по њима...{S} Врата се затресоше, а хо 
страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би та 
а весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву је ц 
от, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав предао неочек 
 затворити, мучити и шта је још не може снаћи у пандурским рукама...{S} Тада се прене и, не гле 
коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.{S} Заљуља се прво к 
ога над оним, кога је он убио.{S} То се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и 
тово старија од њега«. </p> <p>— Ево ти снахе, побро — рече му Новица. — Деде послужи ђевера, к 
двајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао.{S 
— рече Пантовац, умеравајући ход. — Ха, снахо, душу ли му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, в 
у обичним гласом: </p> <p>— Помози Бог, снахо! </p> <p>Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, 
е на под до пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и овако — одговара он Станки, која му нуди  
у необична човека. </p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да б 
ра трчати; нема шале — рече Пантовац. — Снахо, ти напред, па потрчи! — викну он намрштивши се и 
иш снаху, Ђуро? </p> <p>— Јесте, мајко: снаху и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла, дете моје! — р 
. </p> <p>Улазећи у кућу, Никола угледа снаху како је необично присела код завале испод прочеља 
а ручају. </p> <p>— Миљо, — зовну Ђорђе снаху — спреми нам часком што да једемо, па да идемо на 
>— Не бојим се код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом. </p 
о одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? </p> <p>— Јесте, мајко: снаху и ћерку. </p 
о дете цуру према себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па преде ли преде...{S} А ја старац, кука 
а коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби говорим 
 ћу казати... само њему... </p> <p>— Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави лар 
ма.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све с 
 какве варошке!... кâ моловане, беле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову мученицу, ни 
зиђе, и мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.{S} Њего 
 јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће га опет прим 
лачи поред сниских кровињара, завејаних снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида  
рим сечивом, па јури даље, преко глатке снежне равнице, преко белога бескрајнога покривала, там 
цима хладна ветра, који скида с кровова снежну прашину и засипље њоме другу страну улице.{S} Па 
>Прођоше мрачно двориште и кроз некаква сниска вратанца ступише у одају.{S} Новица упали свећу  
ј улици, на крају Београда, поређани су сниски неокречени кућерци од набоја.{S} Око понеке кући 
>Смркло се.{S} Ђурица се провлачи поред сниских кровињара, завејаних снегом; грчи се под натисц 
а оне чудне погледе, који се не могу ни снити ни замислити. — Бар она досад није никад тако што 
стаде; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младости.« Како је он лепо замишљао своју будућно 
} Све је пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, све, све!...{S} Шта да се ради?...{ 
еговим осећањем, са свима његовим лепим сновима, са једином светлом и слатком страном живота ње 
рема или паде у оно несвесно стање пред сном, тек њој се одједаред засија део видокруг, заблист 
оду, као и он, и спаваху тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беше тако загушљив, осећаше се ј 
о: тишина... све спава здравим јутрењим сном...{S} На истоку се јасно разликују и оцртавају врх 
е једно другоме, да тако удружени лакше сносе тешку самоћу... </p> </div> <div type="chapter" x 
е према себи, па се постепено и навикао сносити оне значајне и подругљиве погледе сеоске младеж 
о спава после синоћне пијанке, видећи у сну читав харем варошанака, које се отимљу о његово мил 
, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. </p> <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, не може би 
 човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и један прозор на горњем спрату, из п 
о. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снуждено погледа Станку. </p> <p>— Да идеш, за ноћас, к 
 Касације, беше као убијен, промени се, снужди се... али му у души остаде још нека нејасна нада 
ката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњ 
{S} Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пуши се... као у пакл 
и поведи на ону страну, где није његова соба... да нас не може опазити с прозора. </p> <p>— Зна 
 беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена земљом и закречена.{S} У оној магластој  
вица на другим вратима, преко од њихове собе. — Устани, дијете, испеци нам каву. </p> <p>— Сад  
н прозор на горњем спрату, из пандурске собе, и на њему се појави други, бунован пандур.{S} Пог 
вор на његову зебњу зачу се из отворене собе сухо слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима 
 </p> <p>Врата шкрипнуше и она изиђе из собе... </p> <p>Учини јој се да он проговори, пошто се  
 ноге оковане. </p> <p>Капетан изиђе из собе. </p> <p>— Ево, Ђуро! — прозбори Митар, вадећи из  
а тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе из собе полако. </p> <p>— Море, прођи се комедије, кад ти  
идевши да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане 
} Најпре није смео ни главе помолити из собе.{S} Станка је излазила и набављала најпрече потреб 
 се ти пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипајући по мрачном ходнику. </p> <p>После некол 
о, Милисаве? — Викну он, не излазећи из собе. </p> <p>— Дошла, господине, она девојка што иде с 
му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе. </p> <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се по 
тан, седајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика философија. </p> <p>—  
ко имаш где. </p> <p>На северној страни собе, у којој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, олепље 
у, од којих ће двојица заузети врата на соби, а један ће истерати чељад напоље и држати Јова. < 
а на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соби, провело по читав дан у поверљиву разговору и пија 
у разговору и пијанци...{S} У тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи  
скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Беспослица!{S} Как 
м... </p> <p>Жандарми се испретураше по соби, неки се докотураше до постеље...{S} И Ђурица пође 
сет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му 
..{S} Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно 
ена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печена меса, 
са у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита он бојажљиво, а и 
 те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа око куће, па јој реко 
да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја те послушах — поче Ђурица. — Прво те 
ћи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о догађају са Срете 
ица. — Боље је овако на чистини, него у соби...{S} Овде сам слободнији...« </p> <p>Угледавши чо 
 се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> <p>—  
паваху тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића,  
ми, па устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби остадоше Ђурица и Станка. </p> <p>Погледаше се обо 
сандучара, добро загрејана, од чега сва собица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S 
пали свећу и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постеље и миндерлуком, а на средини стоји 
} Лупнем опет...{S} Отворише се изнутра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ од 
рчаше преко прочевља и стадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача почиње ди 
S} После неколико тренутака отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду.  
ли вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену пушку, повика: </p>  
а ћутећи уведе у собу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад п 
p> <p>У том се врати Марушка, водећи за собом неку женску, ни младу ни стару, омалену, доста ле 
ем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу... рече Новица, па застаде да види неће ли 
 растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хладно и одлучно. — А ет 
{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах се могло опазити, да је сад Вујо 
м другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад окрет 
 шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му новчаник. </p> <p>— Ама  
ека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољега, проклетница једна —  
убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... иза њега негде, где ли. 
шла Станка, те их закључа и узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам будити.{S} Причекај ти 
несе Станка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{S} Пантовац засветле очима и маши се чутур 
 Ђурица, па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу урече 
 Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му црте строга и одлучна лица, он н 
агледавши се кроз трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и  
 од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који 
, затурене главе, посматрајући све пред собом као са неке орловске висине.{S} Очи му беху црне  
јату. </p> <p>Зликовци је потераше пред собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и шарениц 
ца, оном шумовитом страном, зачуше пред собом познато звиждање, знак њихових јатака.{S} Обојица 
.{S} После краткога времена зачуше пред собом певање црквених песама.{S} То се отац Симеон слоб 
 живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, обузима га нека светла милина, 
 се унапред јављају, и он већ види пред собом жива, повезана хајдука...{S} Он му одаје све свој 
и стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од 
редином пута, гледајући неодређено пред собом.{S} Коса махаше за његовим леђима, а он одмицаше  
 нем поглед на величанствену слику пред собом. </p> <p>— Ја — одговори она — само кад доживех д 
/p> <p>— Само један прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покај 
ли, поздрави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погледа накрај 
само то чекаху, склопише се и заклонише собом све, што беше тако лепо и тако пријатно... </p> < 
астосива тама пред очи, која му заклони собом све предмете и сва лица...{S} Он не виђаше више н 
занат, који је, истина опасан, али носи собом неку врсту поштовања, респекта и у опште нечега,  
кроз малена незаштићена оканца, уносећи собом и студ и отров...{S} И усред дана у таквој је ули 
 Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са својим мислима.{S} Од мисли је он и сада б 
дан куршум иза трна покварио би и однео собом све планове и жеље...{S} Истина није он баш био б 
а дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена ја 
. </p> <p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници са бирово 
аше сама Станка.{S} Кад уђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али  
} Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше обојица у с 
остали људи.{S} Јанко га ћутећи уведе у собу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> 
<p>— Добро...{S} Како ти?...{S} Хајде у собу. </p> <p>Ђурица уђе и седе на столицу близу врата, 
на, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу у овој прокле 
е, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох — одговори Ђурица слаби 
розорче олепљено хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником  
тише на своја места, а мало затим уђе у собу висока, црномањаста жена средњих година, носећи у  
ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се је 
 собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се одмориш, па  
не, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на с 
а га укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> < 
ликовац свој последњи дан.{S} Улазећи у собу, сваки се изненади, видевши весела човека коме и н 
 би многи атлети од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде на једном месту, већ прегледавши оком св 
аху се од умора и слабости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад ок 
сиром и скорупом. </p> <p>Уђе капетан у собу...{S} У последње време, нарочито откад је доведен  
/p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ б 
p>Опет загрокташе пушке, засипајући сву собу пакленом ватром...{S} Ђурица је опазио да све пушк 
ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </p> <p>—  
а да идемо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало затим врати се, носећи у рукама своје хаљи 
и даље заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах се могло опазит 
имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозор 
а горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На средини стоји округао велики сто, застрвен  
 у једно исто време, одвајају у засебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} И он им с 
овамо. </p> <p>Капетан је уведе у једну собу, упали свећу на столу, па се огрте неком хаљином и 
ишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совра изгледала као нека стаја.{S} Лепо је видети око ц 
лаг дан... </p> <p>Ђурица не имађаше ни совре ни племена.{S} Он, са неколико вршњака, који не б 
од записом сва читанија, народ заседе у совре, које су подигнуте око записа.{S} Свако племе има 
S} Људи поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу.{S} Утом попа отпева тропар, 
је имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...{ 
дење.{S} Имућнија племена дизала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани су шашовци, те 
ка, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да поч 
о записа.{S} Свако племе имало је своју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена преч 
ржавни радник, а не би продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш.. 
жибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату 
овче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад  
 мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима, прелећу с једне кровињаре на другу, влаже и 
е према Ђурици. </p> <p>— Шта ти уради, соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави 
застаде. </p> <p>— Куд си тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приб 
 коме од нас припада... </p> <p>— Тако, соколе, то је паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да  
за добро да спусти тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ у 
и све у реду остави их. </p> <p>— Тако, соколе!{S} Оружје ти је сад и отац и мајка, па треба да 
бро, па ће нас чувати. </p> <p>— Е, мој соколе, није женско срце као твоје.{S} Ти мораш свакога 
> <p>— Ко, зар Јевђовић?...{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево мо 
ши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким пићем. </ 
једном. </p> <p>— Хоћу, бане, с такијем соколом, зашто не бих! </p> <p>Испише чашу заједничку и 
/p> <p>— Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију. 
ос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} Идући путом, беше пог 
и, измахују оштрим косама и секу зелену сочну траву.{S} Пријатан, заносан мирис отаве шири се у 
е од куршума, па опет живи, једе, пије, спава, мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити прис 
 вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуди ћата. </p> 
 нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја 
а њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} Та 
а и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа к 
он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и оде у мрак.  
ст куће, опазише одмах место, где чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{S} Двојица 
рвна, неки наслонише ухо: тишина... све спава здравим јутрењим сном...{S} На истоку се јасно ра 
 опет мало пијемо... </p> <p>Њему се не спава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао уморн 
то хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај спава слободно, нико му не брани...{S} Како  
ста, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може 
.{S} Подиже главу.{S} На једној постељи спава Митар, на другој пандур.{S} За столом седи и дрем 
то треба да чини.{S} Коме се спава, тај спава слободно, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђ 
о он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго... </p> <p>— Хоћеш  
 и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао? </p> <p>— Распитив 
 му сад жао уморна човека, коме се јако спава...{S} Видиш како он лепо са њим! ...{S} Па нека г 
а, преко чиста поља...{S} Ђурица слатко спава после синоћне пијанке, видећи у сну читав харем в 
озната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} Сагнувши се над њим, повуче за покривач и зов 
а тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је слатко протегнути се овако...{ 
>— Нема још поноћи, сигурно...{S} Лези, спавај; сутра морамо ранити... да опет мало пијемо... < 
 </p> <p>— Не могу, ништа не могу...{S} Спавај! — одговара Ђурица, па опет леже. </p> <p>У глав 
ка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас врши 
ја се шалим, кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </p> </div> <div type 
. </p> <p>Ђурица пристаде.{S} Легоше да спавају, а њему не излазе из главе загонетне речи Нович 
а око себе узверено, уплашено...{S} Сви спавају...{S} И Добросав, који је остао да дежура, умор 
.. како је згодно да се сад путује, док спавају господа полицајци! ... — рече он као уз реч, ал 
сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавала...{S} Та она је тако лепо видела оне чудне погл 
е громовито халакање потере.{S} Дању се спавало а ноћу живело.{S} И живот је тај био необичан.{ 
сно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну...{S 
дам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Постоја још  
 </p> <p>— Хајде да идемо... не могу да спавам. </p> <p>Новица устаде, протрља очи, па, онако у 
</p> <p>— Ђуро, спаваш ли? </p> <p>— Не спавам. </p> <p>— Немој да се љутиш, што сам ти казала  
 Дикића, у нашем селу...{S} Остао је на спавању, и сутра ће преданити код њега.{S} Али треба да 
Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка наместила постељу, а  
<p>Мато скочи с места, и као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му се. </p> <p>— Гле, 
диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, који га по 
ној у градини, под којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица опази  
е Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе недеље тренуо? </p> <p>— Биће 
ви, а код Вуја се морало или радити или спавати. </p> <p>»А најпаметније сам урадио, што нисам  
д...{S} Полако обиђе прочевље, око кога спаваху чељад, напипа кључаницу на кућним вратима, изву 
не и Новица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беше тако 
а собна, а Митар, видевши да се неко од спавача почиње дизати, притрча и притисну га озго. </p> 
мени све добро моје...« </p> <p>— Ђуро, спаваш ли? </p> <p>— Не спавам. </p> <p>— Немој да се љ 
војих људи«... </p> <p>— Новица! ...{S} Спаваш ли?... — викну одједном. </p> <p>— Шта... шта је 
 </p> <p>— Лијепо сам намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз 
пала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше обојица у собу, она с 
и, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и промо 
сева, ведри му се пред очима и полагано спада она пијана мора... </p> <p>Писар стаде више њега, 
S} Стаде да му се развиђава пред очима, спаде она тежина с главе... лепо види и разуме... </p>  
е да разгледа шта се ради по њивама.{S} Спаде му велики терет са срца, нестаде онога вечнога ст 
емо за тобом сви... </p> <p>Одједном му спаде тежина са груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме  
, где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбо 
ка путања, која прелази преко потока, и спаја село са потесом.{S} Саже се под један трн и стаде 
а беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црни и тврд 
просу задах... </p> <p>Како осети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво 
рчања, постаде као права зверка која се спасава од велике хајке.{S} Вараше га куцање рођенога с 
отрча другом страном потока, виде да је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и он окрете  
едан светао зрак, који би давао наде на спасење...{S} Али се пред усијаним очима тихо носи и ве 
 бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети х 
забраше једнога да носи општинску икону Спасово Вазнесење.{S} Раздадоше и друге, за литију потр 
чити: »О, па он није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: </p> <p 
е бришу очи. </p> <p>— Поздрави сестру, Спасу... нека те бар она гледа...{S} И, ако можете... п 
аси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица трагове ужасних злочина, мука, узди 
ру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко којих су намештене уздуж две ш 
 му ковач вешто одсеца чивију, којом су спојене обе половине карике...{S} Неки људи пружају рук 
бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени са тим послом.{S} Развесели се и он, па стаде д 
 гудећи басом.{S} Изговарао је све речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме 
ола, али се све то измешало, згрудвало, спојило се у једноставну масу неправилна облика, која с 
олвера, па дохвати магацинку. </p> <p>А споља одједном престаде ватра... </p> <p>Шта ли ће сад? 
а Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо врата споља! — рече му он тихим гласом. </p> <p>— Закључао са 
на вратницама дворишта, која ће посести споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} П 
 и ослушкивати неће ли се опет што чути споља.{S} Уосталом он се и не надаше да што чује, али м 
. </p> <p>У исти мах зачу се неки узвик споља.{S} Митар истрча из куће, довикнувши оној двојици 
 њих нарочито падаше у очи целом својом спољашношћу и нарочитим држањем.{S} Беше то зрео човек, 
Ђурица постаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу момцима 
се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости својој Вујо представљаше неку необичну силу 
ге, за литију потребне ствари; сврши се спомен под општинским записом, па се кретоше крстоноше. 
у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко спомене име Ђуричино.{S} У први мах је ова загонетна по 
растао нов хум влажне земље, као једини споменик зликовачких дела. </p> </div> <div type="chapt 
борио главу, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћут 
о.{S} Том приликом заподену се занимљив спор између Марка ковача и једнога дебелога терзије. </ 
м гласом, желећи да прекрати непријатан спор у овакву времену, где је драгоцен сваки тренутак.  
 на њих дебелу кладу.{S} Пипајући зид и спотичући се по клизавој подстрешници, дође до врата ку 
часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично накашља — полако, тихо 
...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На средини сто 
ге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде  
.{S} Отвори се и један прозор на горњем спрату, из пандурске собе, и на њему се појави други, б 
шаран црним гајтаном; из његова џепа је спреда висио бео рубац.{S} Према такву стасу Ђурица је  
има још времена...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, али то још не доводи у везу са  
.. усне се скупиле, стегле... као да се спрема за раније да издржи ударце куршума...{S} Гледа и 
ован таман превио рану и вечерао, па се спрема да легне...{S} Срећом, угледа жандарме како се п 
p>— Будан је... нешто шушка, јамачно се спрема... </p> <p>У исти мах зачу се неки узвик споља.{ 
 из Лукавице.{S} Њега он, чини ми се, и спрема да тебе замијени, </p> <p>— Онда треба и њега да 
ашило добро познао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежну страшну смрт, без устанка, без п 
ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, спремај се! </p> <p>— Шта ћу се спремати, но хајде да и 
још ове недеље. </p> <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — одговори Ђурица  
у заклопара: то буновни и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдарице, које се још по мало пр 
ово, па квит!« — помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! 
? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p>— Све сам прегледао, почист 
олности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Није.{S} Је ли... </p>  
е му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </ 
говору и пијанци...{S} У тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи злико 
езнадежно махну главом, па се пожури са спремањем.{S} При самом облачењу написа наредбу писару  
потресла проливена крв: напротив, он се спремао да сад тек засуче рукаве и почне прави посао. < 
 ли... </p> <p>— Ја шта је радио, но се спремао... — упаде му учитељ у реч. </p> <p>— Пардон, н 
Станка, спремај се! </p> <p>— Шта ћу се спремати, но хајде да идемо — одговори она, а у оку јој 
— Да кажем, ја...{S} Кад треба трчати и спремати за посао, кад треба што ујдурисати код власти  
} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта б 
 и пандуре.{S} Нека се живо обуку и нек спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{S} А ти, Станка, ход 
. </p> <p>— Миљо, — зовну Ђорђе снаху — спреми нам часком што да једемо, па да идемо на посао.  
p> <p>— Да ли ће баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезов 
ваки би се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на  
тако одмах, зашто нема могућности да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу 
 у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} Идући путом сети се да он 
тако... газдински.{S} Моја Марушка мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори  
равишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље, које пресец 
а вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори други, за кога није било с 
ла црвеним и црним памуком, и уз њих му спремила широке тканице са девет разнобојних пруга и па 
авукао у витлове шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје.{S} Остало друштво заузело је дру 
бујем, али нећеш!...« </p> <p>— Јеси ли спремио какав посао?{S} Сад нам свима треба.... </p> <p 
, с одабраним друштвом, које им је Вујо спремио, ударише на бистричкога механџију усред бела да 
иди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са земљом, спустише му дугач 
о и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да 
атака.{S} Обојица се заклонише за дрва, спремише пушке и одговорише на знак.{S} И с једне и дру 
вога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетина и добра кајгана 
адован обеси торбу, у коју је још синоћ спремљено све што треба гладним и жедним путницима, па  
јио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио.{S} Ост 
едном месту напукла, па ту зија огромна спржена рана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, 
ту наредбу, да девојку »одмах стражарно спроведе« срескоме месту.{S} Кмет нарочито сачека време 
 и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коње, и, како и 
 било. </p> <p>По подне стигоше кола са спроводницима, писаром и доктором.{S} Народ нагрну коли 
огло сести, па не видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо,  
 оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану и овој де 
дмах чим пуче, некако необично, у косо, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи... </p> < 
 ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} А јест,  
 <p>Ђурица сиђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе на траву.{S} Митар извади мараму из џ 
 прелете смртно бледило. </p> <p>Ђурица спусти свећу поред себе, узе једну Симову руку и забоде 
јен... </p> <p>За један часак Ђурица се спусти са високе планине и удари реком, која тече кроз  
онако уморан, намучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.{S} Овога тренутка само јед 
том поду.{S} Где се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S} Новици остаде још толико св 
о спремио...{S} Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац.{S} Узе га у обе руке,  
>Понеше га на рукама и однеше до места; спустише га више коца... </p> <p>— Ево ти куће...{S} Ис 
јим захтевима и услугама, обавезивали и спутавали у бескрајну мрежу својих замака.{S} Он је осе 
а њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригр 
у к селу.{S} Види се и коњаник, који се спушта косом, идући пред њима. </p> <p>Пантовац чекаше  
<p>— Где си, Мишо; камо се? — рече она, спуштајући му своју белу облу руку на раме и гледајући  
аво разрачунавање, које мора имати неке сразмере са државном уценом.{S} Али се ипак он надао, н 
етина момака, а то је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћи само »политика«, али јој 
лечила враџбином, али га још више обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, господин-Мито, пр 
е?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаша, хајдук!...{S} Е, нећемо 
, јер му сваки тек сад откриваше стид и срамоту његову... </p> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље  
зети другу...{S} Зар толике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И  
ега.{S} Марко Радоњић не могаде отрпети срамоту своје куће, па се обрати за помоћ државној влас 
..{S} Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, мучила се као ниједна друга!...{S} О 
а нема. </p> <p>— Море чуће за њега сва Србија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А на великом студен 
 побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам зна 
опа му разгали срце...{S} И чудно је то срде, које се радује меденици на црквеној литији, и у и 
га, проклетница једна — од говори Марко срдито, узимајући гарабиљ са земље. — Познао сам ја шта 
е ти ноћас капетан? — обрецну се пандур срдито. </p> <p>— Треба ми, њему ћу казати... само њему 
а у куће...{S} Са стреха и из натмурено сребрнаста неба сипи и капље ситна роса, која обухвата  
етеном, па му превуче оштар ножић преко средине уха, смешећи се: </p> <p>— Ово, знаш, да ме се  
 хоће, онај, страшни корак: пушку преко средине, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} А 
т и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На средини стоји округао велики сто, застрвен чистим, бели 
тал.{S} Около стоје празни тањири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом. </p> <p> 
бицу са две постеље и миндерлуком, а на средини стоји округао застрвен сто, препуњен јестивом и 
 се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини храма, где стајаше старац под епитрахиљем и пре 
утака... и сад се види како она група у средини необично иде, као да плива на чуну по води...{S 
у, са заметнутом косом на рамену, иђаше средином пута, гледајући неодређено пред собом.{S} Коса 
тим уђе у собу висока, црномањаста жена средњих година, носећи у руци послужавник с кавом.{S} С 
е принуђавало га је да се лати и таквих средстава, која су законом забрањена.{S} За ово му није 
{S} Али он се одлучи да огледа последње средство да буде потпуно поверљив са газда Јанком.{S} И 
ко се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S 
 дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео срез осим наших села... још синоћ су сви скупљени и сад 
 човека у годинама; једнога је знао цео срез под именом Мите Сремца.{S} Он се наимао у сваком с 
ави су.{S} Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос отишао.{S} Мајка ти је пор 
 а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ....« — помисли он  
уд? — запита Ђурица кмета. </p> <p>— Из среза, велиш?{S} Тсс... петљају нешто... ено тамо на ду 
реко мене водио договор са пандурима из среза... </p> <p>— Добро, ми ћемо се разговарати — рече 
е сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше.{S} Неко им потказао да је Пантовац от 
ра? </p> <p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се,  
 Тада се управо и замомчио.{S} Мајка му срезала дуге кошуље од убељена конопљана платна, сестра 
вонским канијама.{S} Јелек му беше лепо срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним гајтаном; из ње 
сет таких људи, а још двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, није то лако надавати.  
S} А јутрос, кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроб 
 не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки тво 
p> <p>— Море ништа... здравља ми!...{S} Срели се на путу, па ме пратио до Главице...{S} Пита за 
јмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи 
атак постављен капут, купљен од једнога Сремца, и на глави малу шиљасту шубару.{S} Станка је, к 
 децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца 
и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али ис 
еднога је знао цео срез под именом Мите Сремца.{S} Он се наимао у сваком селу на радове, али се 
ао обичан сељак, који је, идући с рада, срео свога свештеника. </p> <p>— Хоћу ја — одговори поп 
уних судове и побегох. </p> <p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му 
/p> <p>За један тренутак узбуни се цела среска кућа.{S} Пандури поизлеташе, како се који нашао  
 снажним ветром.{S} Велику муку имађаше среска послуга, док уведе кола у среско двориште.{S} Жа 
не, од Јанкове каване, која је одмах до среске куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако бездушни, 
ри кмет, показујући очима на ону објаву среске власти, која је прикована на судници. </p> <p>—  
ди тога, да човек буде чиновник? — рече срески шумар, и пренесе поглед преко својих слушалаца,  
ано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са пандурима, кметом, бировом и два одборн 
мађаше среска послуга, док уведе кола у среско двориште.{S} Жандарми одмах скидоше Пантовца и п 
инута крену се оружана потера, изиђе из срескога дворишта, па, да се не би обраћала пажња варош 
осе и закопају. </p> <p>Увече је, украј срескога пута, израстао нов хум влажне земље, као једин 
се буди... </p> <p>Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав.{S} Стаде лено 
ца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све због неких кожа, које су на њихову та 
овољни гласови.{S} Писар га дочека пред среском кућом, и на његово питање: шта учини с Новицом, 
е коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
, да девојку »одмах стражарно спроведе« срескоме месту.{S} Кмет нарочито сачека време, кад је и 
онако, као што се носе девојке у његову срескоме месту.{S} У његову затвореничком животу и мање 
ћици... </p> <p>После поноћи стиже пред среску кућу.{S} Умор је савладао јако, али она не стаде 
угледаше коњаника, с којим су се морали срести.{S} Ђурица познаде попа. </p> <p>— Поп! — рече о 
едао поиздаље, али видевши да се морају срести, немаде куд, но продужи право к њима. </p> <p>—  
па не вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да п 
е ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали свакога часа, или око њива, или око студенаца,  
ови оним истим гласом, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> < 
 кнез проговори: </p> <p>— Ево Милошева Срете.{S} Шта велите људи? </p> <p>— Нек му је срећно!  
} Случајно, пре овог изасланика, Ђурица срете свога Кленовичанина, кога му је послао јатак Јово 
о и треће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане  
ваки пурењак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. </p> < 
 и Пантовца с напереним острагушама.{S} Сретен, који бејаше напред, подиже косу и као да хтеде  
{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, једнако крстари по селу, с  
у као град. </p> <p>После првих удараца Сретен се само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на ше 
p> <p>— Ја, вала, јок... што? — нађе се Сретен увређен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти  
к му је срећно! — повикаше одборници, и Сретен, весео и задовољан, приђе руци поповој. </p> <p> 
оре, Ђуро, надлагује се свет — одговори Сретен муцајући и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим  
ош може помоћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу. 
 помагаху рођаци и неки момци, нарочито Сретен.{S} И сама власт поче много живље да трага за Ђу 
д овога неочекиванога поздрава. </p> <p>Сретен пође уз њу. </p> <p>— Ја, знаш, обилазио пшеницу 
/p> <p>Она подиже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овак 
лачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип.{S} Али  
му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, истина, обрадова меденици и дочепа ј 
} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на похару. </p 
овац стаде да веже Јевта. </p> <p>— Па, Сретене... — поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ови 
весељу нађе увређен, није му лако.{S} У Сретенову колу остаде само десетина момака, а то је за  
и барјак. </p> <p>Ђурица иђаше очима за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда обори глав 
доше да ручају, причајући о догађају са Сретеном. </p> <p>После ручка донесе Станка чутуру вина 
а, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко средине уха,  
омену његово разбојништво, извршено над Сретеном у ливади, ОН узвикну: </p> <p>— То није ништа. 
, па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену, али овога загради трострука леса момака, а на  
оката...{S} Лези, бре! — подвикну затим Сретену, који се очас пружи по откосу.{S} У руци Пантов 
н кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући и 
ом фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p>После првих удараца Сретен се 
а је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко по 
вала, у једном забрану, више потока.{S} Сретох једну ручконошу с празним судовима. </p> <p>Ђури 
 се усели бескрајна радост, блаженство, срећа... </p> <p>Ђурица погледа Станку и очи му остадош 
а, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. </p> <p>— Па... видиш сам...{S}  
о. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга сна. </p> <p 
 кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен страшно 
Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} Откуд тако рано? </p> <p>— Хоћу у чаршију.{S} 
ога...{S} Је ли то на реду?...{S} Море, срећан сам ја, бадава!«... </p> <p>А Станка само слуша  
жељкивању, па се растану; и он се враћа срећан, задовољан, опијен слашћу љубави, не бринући се  
, да она одједном појми све.{S} Весео и срећан осмех заигра јој на лицу, као одговор на оне жуд 
н! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли уваженога господина  
че, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ама, среће ти хајдучке, кажи ми право! </p> <p>— Пустићу те, 
руком, која је бодена. </p> <p>— Ништа, среће ми, само је задуго говорио како те мора убити, а  
иљно и одговори: </p> <p>— Не шалим се, среће ми хајдучке!{S} А ти чини што знаш.... </p> <p>Ст 
лан брајко? </p> <p>— То не знам, попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да 
ама веселије жубори и шапуће песму нове среће, новога живота... </p> <p>И срце хајдуково живље  
сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене милоште...{S} Болан, Станка Радоњића! ... 
нема оне веселе, непомућене и безбрижне среће, којој се одаваху, док она беше код родитеља.{S}  
 после дугих година засија израз невине среће и радости. </p> <p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је 
учајно учинио једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих  
уђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је  
/p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан 
у, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стране 
вор. </p> <p>— Е, мој попо! ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам  
/p> <p>— Јесте, синко, знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад би 
 <p>А Ђурица се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочет 
оштуњавим прстима. </p> <p>— Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па 
— Ха, побро, је л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} С 
овори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као да не дола 
сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен страшном јавом, у којој се он нала 
адовољан, приђе руци поповој. </p> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме 
се и њој: од толиких стрела, које досад срећно пролетаху поред ње, једна се закачи и убоде је.{ 
е све већа ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епитрахиљ, 
S} Шта велите људи? </p> <p>— Нек му је срећно! — повикаше одборници, и Сретен, весео и задовољ 
ини гласници дана, који владаше на пољу срећноме свету.{S} Како су мили и драги сужњу ови ретки 
апуштено огњиште, у коме је безазлену и срећну младост провео.{S} Сад му све изгледаше друкчије 
евојку!«...{S} То беху тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се човеков 
 и вечерао, па се спрема да легне...{S} Срећом, угледа жандарме како се привлаче кроз воћњак, п 
које му отвара нов поглед на свет...{S} Срећом, сад је заборавио на своје околности, иначе би м 
туриш као псето!...{S} И још ми се куне срећом хајдучком — Друго ништа и нема за клетву — да се 
 у оној сиротињи очекивати какву сјајну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{ 
 тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти  
и све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S} После је опет мислио и мисл 
и воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, 
вести и следи...{S} Као да није ни капи сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На једној постељи спава М 
уга је ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси сркнуо досад. </p> <p>Ђурица седе за сто, наслони пушку 
е опет онај стари, одважни младић, који срља у опасност без размишљања... </p> <p>»Хе, одсад не 
де данас погинути.{S} Како је онда лудо срљао у пропаст, како је лакомислено ступао на кобну ст 
наслоњена на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шу 
арица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. </p> < 
азило да јој се ове речи коснуше самога срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. 
ике хајке.{S} Вараше га куцање рођенога срца или пиштање уха.{S} Одједаред застане блед као смр 
ећање обузе их обоје, заиграше им млада срца, испуњена неизмерном слашћу и блаженством, задрхта 
уши тај неми последњи одговор охладнела срца, које говори о неверству, погледа га још једном па 
ветла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; н 
 по њивама.{S} Спаде му велики терет са срца, нестаде онога вечнога страшила, што му над главом 
како му се растапа лед с окорела злобом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште и брује, певајући не 
!...{S} Оставих добру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа целом свету, само да он  
 живети. </p> <p>Ова је реч ошину преко срца као муња; задрхта сва, па, не знајући шта би му ре 
е изгуби.{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити.{S} 
шум... и тамо шушти, удара, пишти...{S} Срце се стегло, следило: окаменило се...{S} А очи се уп 
 умеш другима заповедати.{S} Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и К 
воркови, увиђаше да му је много више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да с 
тав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека сл 
жина, некакав изненадни бол наиђе му на срце, од кога му задрхта цело тело, а пред очима се ухв 
шта сте радили. </p> <p>Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу 
оше Ђуричиној кући.{S} Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа своје оса 
ласи то, по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућута.{S} Увече исприча Марку све што је видела, 
пут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Што не оде у војску,  
ток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога предосећања и зебње...{S} Пог 
> <p>Станка пребледе, осети како јој се срце стеже, па се с неким радозналим подсмехом обрати Ј 
угледа она четири жандарма, стеже му се срце, раскида с... рашири очи... од пијанства ни трага. 
 човека!..« И при тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки 
ладан је, побеђен... </p> <p>И мозак, и срце, и крв, све се следило, умртвило... ништа не осећа 
ко зна... може још доћи одговор...{S} И срце се опет почиње растапати... </p> <p>— Хвала, госпо 
пламтео се разврат, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно задовољство у овом новом и прима 
 нове среће, новога живота... </p> <p>И срце хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред с 
е се нешто у њој: или дише или јој ради срце... </p> <p>Капетан се саже, наслони ухо. </p> <p>— 
било би свачега.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чудно је то срде, које се радује меденици  
радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да зажмури  
једначито и весело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задов 
аслони ухо. </p> <p>— Жива је, ради јој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где је ударена. </ 
 се не зачуди, не изненади се, само јој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан и присеба 
запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S} Али сад то на страну,  
и. </p> <p>— Е, мој соколе, није женско срце као твоје.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да  
есму треба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се само крави.... силом се топи ледена о 
ренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, да се наужива и провесели...{S} Дивна ли живота!. 
авичају, камо га је снажном силом вукло срце његово. </p> <p>Упамтио је последњи Новичин савет, 
ва очију, које издају лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично с 
аци беху тако неповољни, да јој се само срце стеже од те слутње.{S} На првом кораку у нови живо 
а свега, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад му је прочитана пресуда на суд 
буђеност, не могаше да стиша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо. </p> <p>Склонише се у гл 
а, гледа и целива...{S} Топи се радосно срце мајчино, капљу вреле сузе низ образе...{S} То је б 
ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. </p> <p>— Откуд теби, момче 
и повадио му чворке.{S} С најрадоснијим срцем отрчао је кући, однео своје лепе мале чворке и по 
приче о томе црноме дану...{S} Чудио се срцу жива човека, који зна, поуздано зна да сутра умире 
етен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и н 
ела околина. </p> <p>На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази у Б. П 
 гору. </p> <p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} Све досад сматрао је ту мисао некако онако, ка 
а челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... </p> <p>— Пиј,  
зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет прен 
рина кроз главу, кроз тело, и застаде у срцу...{S} Окрете главу навише и погледа Митра...{S} Св 
роноси бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол... </p> <p>Најзад се, 
вољу.{S} Видели су да је то необуздана, срчана природа, која не зна ни за какве препреке.{S} Ма 
крају раширен нос, који издаваше велику срчаност и одважност.{S} Под ниским, испупченим челом,  
.. тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће  
амршти се и по лицу јој се разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се  
арну ова кметова осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из к 
 под утиском разноврсна осећања: стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да уда 
S} Али он хтеде да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој може мн 
сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и стаде нас 
ица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу. </p> <p>— Калауз из Паланке — одговори Вујо љути 
дном умекша своју љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с о 
 нарочитим, само њему познатим начином, ставио до знања капетану, да су похаране ствари код Ђур 
д почетка; а кад виде да му само питање ставља на расположење повољан одговор, он дође к себи и 
ене уздуж две широке тренице; на њих се ставља јело; около ових треница поређане су друге за се 
жаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у почетку стављао питања више из радозналости, тек да види шта ће 
е добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћемо се разговарати —  
шта од свачега, од самога пространства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај не 
аде да преза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које постаје од њ 
: — Доле! </p> <p>Милутин слете с коња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те завуче р 
кри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека одговор. </p> <p>— Хе, момче, — 
раг. </p> <p>Он коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да бу 
у, па онда, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене 
твори се у ћелију, па, не скидајући се, стаде да пише два извешћа, духовној и полицијској власт 
ути, али пошто се неколико пута понови, стаде да размишља о њој.{S} Досада је важила међу девој 
 напади постају све опаснији и смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима селима одредише се  
едност. </p> <p>Одмарајући се на слами, стаде да разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, к 
аде, протрља очи, па, онако у помрчини, стаде да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да те испрат 
осле онога необичнога састанка на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то 
. </p> <p>Митар жандарм, одважан момак, стаде први, и по упуству капетанову покуша да види јесу 
опових речи и, идући полагано уз поток, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то  
 брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, стаде изостајати. </p> <p>— Лакше, не мора баш тако брз 
есту, већ прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке необичне покрете: час мрдне једним р 
и не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да почну игра 
де опет на сламу.{S} Седнувши на месту, стаде претурати сламу и ослушкивати неће ли се опет што 
 сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да о 
На Станку опет наиђе неко ново осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни  
и, одједном уђе у њега неописани страх: стаде да преза од свакога суварка и пања, стаде да дршћ 
еше је и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по  
{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред очима, спаде она тежина с 
гушеним гласом. </p> <p>Подигоше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се 
уша да види јесу ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не 
ој кући и на њима се појави Радисав.{S} Стаде лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша с 
ти се, носећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још 
истре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмереније. </p> <p>Куд ће са 
ако, и он се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера п 
ему, и за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у 
ицима. </p> <p>Неко пресече конопац.{S} Стаде да пада земља у раку...{S} Свршено је!{S} Правда  
е! </p> <p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он опет мислити, па узвикну: </p> <p>— Онај што д 
ра...{S} Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. </p> <p>— Тако је, вјере ми јуначк 
 ти очи стану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S 
х да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже. </p> <p>— Хајде живо, да се разла 
 </p> <p>»Да се предам, вели, власти« — стаде опет мислити. — »Али како?...{S} Рецимо ја одем и 
амо сад не могу... </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као д 
 па оде. </p> <p>»Погреших што слагах — стаде Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да ми препол 
момчадији. </p> <p>Кад пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и немилим јој гостима,  
боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упирао погл 
 их све почасти добром вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} Осим познатих нам Панто 
в му појури живље по телу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и блага измаглица, што н 
.{S} Видео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез проговори: </p> <p>— Ево М 
} Угледавши Ђурицу, он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, кој 
ца приђе, истрже му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. </p> <p>За тренутак сви ућуташ 
тан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише 
ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајно шушкање.  
исар. </p> <p>Ђурица прекорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука 
Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде према Ђурици. </p> <p>— Шта ти уради, соколе: дун 
где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, како да објасни чов 
а јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих дво 
к церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је  
атворене очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S} К 
 махну главом. </p> <p>Станка скочи, па стаде пред њега.{S} Очи јој севаху као живи пламен, саг 
...« И он се заинтересова откивањем, па стаде гледати како му ковач вешто одсеца чивију, којом  
p> <p>Он пође, надвири се над раком, па стаде... </p> <p>»Шта бих имао још?... да продужим још  
са тим послом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} 
а заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После дуг 
, извади из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. </p> <p>На извор долажаху почешће дечаци 
оритет међу сељанима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као на обичан занат, кој 
ш јаче и страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни поглед 
ши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом ј 
.{S} Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га так 
руге обзире. </p> <p>Седе уз Ђурицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће речи милости, да 
о!{S} Дај сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> <p 
 овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тражећи заклонитије место 
а упропасти, погуби... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се 
немој, мрачној шумској хладовини Ђурица стаде да прибира мисли. </p> <p>»Откуд ја ово идем?...{ 
ушници? — проговори капетан, чим Ђурица стаде. </p> <p>»Хвала Богу!« — помисли Ђурица.{S} Он се 
а сва собица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станка га једним тренутком погле 
 но изиђе одмах из собе. </p> <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то о 
 напада отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p>  
ак, за један пушкомет, Ђурица наједаред стаде као укопан.{S} На два три корака пред њим зачу се 
 атлети од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде на једном месту, већ прегледавши оком сваки кутић 
у.{S} Умор је савладао јако, али она не стаде, не предахну...{S} Прође кроз вратнице на огради, 
ња од ове мрачне и неме самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. </p> <p>Прођоше мрачно дво 
во око опази промену на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад 
од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се  
оше и кад се јасни звук његове меденице стаде разлегати по питомим лукама и дивљим голетима.{S} 
...{S} Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... </p> <p>Механџи 
и нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. </p> <p>одједном му се очи раширише, узв 
ако се полако издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђено 
> <p>Пантовац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да  
говоримо. </p> <p>Ђурица зину од чуда и стаде на месту као укопан. </p> <p>— Зар ти први — прод 
е... на њој то пише — одговори Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружај 
ице на огради, претрча преко дворишта и стаде пред једна врата над степеницама, за која је држа 
о ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је  
 људе, буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли д 
шта...{S} Прекорачи високи кућни праг и стаде босим ногама на хладну плочу степенице...{S} Заду 
 да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је седео. </p> <p>— 
воје!...« па љутито угаси свећу, леже и стаде да размишља о овој чудној појави. </p> <p>»Па как 
урица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниједног о 
ш?... </p> <p>Она обори очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А  
ад успавано осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше 
ровлачи се. </p> <p>Ђурица се провуче и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око се 
>»Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не прође ник 
зиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му поверљиво шаптати. </p> <p>— Знаш... ја сам и  
а не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена,  
{S} И сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну банк 
еше отварати, он скочи као електрисан и стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице 
 знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. </p> <p>Станка угаси св 
 са потесом.{S} Саже се под један трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру,  
ив.{S} Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{ 
Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше поб 
 на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена... </p> <p>....{S} Ври у глави рој  
ривеза конопац за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом жандарма... </p> <p>— Мит 
 нехотице обузе језа; он опружи пушку и стаде да се привлачи крушци. </p> <p>— Јово, јеси ли ти 
ви руке младенцима, па се обрте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час  
.{S} Ђурица, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цигару.{S} Његовом почетничком самољубљ 
а лепог осећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одм 
дници.{S} Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, м 
овак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p>После првих  
{S} Ха-ха-ха! ... — одговори Пантовац и стаде да савија цигару. </p> <p>Наста кратко ћутање.{S} 
<p>— Нек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онда окрете Ђурици 
и поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу.{S} Утом попа отпева тропар, испи  
е. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху 
 пушку и викну... — Стој! </p> <p>Човек стаде, погледа у пружену пушку, која се још могла у сут 
 и Ђурица осети да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен  
рно. </p> <p>Станка изиђе, и мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тим 
е неке тешке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше. </p> <p>Пред  
ју један другом своје утиске, а капетан стаде да саслушава грађане, који су познавали Пантовца. 
> <p>Кад му се растури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командовао 
ет, а кад му се приближи сам Ђурица, он стаде изненађен. </p> <p>— Камо ти Симо? — упита га још 
 Кад је утврдио тај генерални појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим представниц 
 вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте  
 <p>Кад вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. </p> <p>— Децо —  
троножац. </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стаде да излаже свој план за напад на богата трговца у  
, пред станом капетановим. </p> <p>Како стаде пред врата, удари снажном песницом по њима...{S}  
у под нокат једнога прста. </p> <p>Симо стаде грчевито трзати руку, стадоше му се стезати мишић 
стока, обрте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.{S} Изва 
 спада она пијана мора... </p> <p>Писар стаде више њега, разави хартију и поче да чита пресуду. 
кад виде Ђуричин изглед. </p> <p>Пандур стаде копати и после неколико удараца узвикну весело: < 
му и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све пажљивије.{ 
а приђе повезаним младићима, а Пантовац стаде да веже Јевта. </p> <p>— Па, Сретене... — поче Ђу 
ку у двориште беху затворена, те старац стаде да лупа, док једва разбуди успавана послушника.{S 
њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кмето 
агонетно надање испуни му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а ра 
о је без размишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо ни 
/p> <p>Симо стаде грчевито трзати руку, стадоше му се стезати мишићи око очију и уздахну дубоко 
зив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} Тако мислећи 
еко леђа и папучама на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, најпре један по један, а после гоми 
— Помагај! </p> <p>Ђурица се уплаши.{S} Стадоше да му дршћу руке, задрхта сав...{S} Једва се се 
.{S} Дохватише се печена јагњета, па га стадоше заливати старом румеником... </p> <p>Ђурица јед 
траха и чуда... </p> <p>Ђурица и Станка стадоше напред, једно поред другога, а иза њих се намес 
е глава, окренутих к њему. </p> <p>Кола стадоше на путу, према коцу, који вири из рупе.{S} Коња 
се пружио иза вароши, пређоше поток, па стадоше уз једну ограду, која је једним крајем излазила 
ице.{S} Курјаци се приближише обору, па стадоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор 
ла одјурише напред и за неколико минута стадоше близу манастирских врата. </p> <p>Замало стиже  
еше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да ручају. </p> <p>При крају ручка им залајаше  
... </p> <p>— Е то јесте — рече он, кад стадоше да се ређају похаре и убиства. </p> <p>И опет о 
, и они заспаше. </p> <p>Пред зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно 
.. .{S}Какво причешће!..{S} И наједаред стадоше да му се проносе у мислима светле и слатке слик 
.{S} Двојица претрчаше преко прочевља и стадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од  
леко му лепа кућа! — повикаше девојке и стадоше да се разлазе са студенца. </p> <p>Станка нароч 
ости се наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о догађају са Сретеном. </ 
ра проломи од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући 
да саставља извешће начелнику, а писари стадоше журно писати наредбе кленовичкој општини, из ко 
и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстаре жандарми свакога дана. </p> <p>Сеоск 
оред себе, па искапи прву чашу. </p> <p>Стадоше да се ређају чаше са препеченицом све чешће и ч 
приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаше, како не м 
усто гложје, које се раширило подаље од стазе, на којој они стајаху. </p> <p>— Што ћу ти? — реч 
ст, како је лакомислено ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања!...{S} А како се м 
то у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је и  
ци, те је цела совра изгледала као нека стаја.{S} Лепо је видети око цркве или, кад је црква да 
p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучно. </p> <p>Он јој  
далеко од дела.{S} Она му је непрестано стајала пред очима као нека црна тачкица у даљини, којо 
однесе толико нечувено унижење, које би стајало у суштој противности са целим његовим осећањем, 
д мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборав 
едном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по з 
о....{S} Вечито му је овај сурови човек стајао пред очима као нема загонетка, која те све више  
се онога тренутка, кад је онако блесаво стајао пред механџијом, сети се погледа Пантовчева и ре 
брестом што се разгранао пред судницом, стајаху неколико луди, па с чуђењем посматраху драму, к 
е по том осталима, који од страха једва стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не 
у одмах познаде да је острагуша.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани рев 
уста коса му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, пепео од косе 
пандур остаде код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима. </p> <p>Кмет уђе с двојицом панду 
ала о Ђурици, сви његови поступци, који стајаху у битној противности са животом њене околине, к 
 раширило подаље од стазе, на којој они стајаху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој ве 
а беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. </p> <p>— Ене де! — узвикну  
е претурио.{S} Све, што се тицало тога, стајаше иза њега као какво црно страшило, које је готов 
у полицу, претрпану свежњевима хартија, стајаше писар Мита и разгледаше нека акта.{S} Чим капет 
ознанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда 
 и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен Ђурица. </p> <p>— Добро јутро, момче 
га претури и — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажаше по мал 
и приђоше к столу на средини храма, где стајаше старац под епитрахиљем и преврташе журно неку в 
ску мисао, па чак и капетан, који дотле стајаше намрштена и озбиљна изгледа, после ове напомене 
те неке прљаве поњаве.{S} До те постеље стајаше мала четвртаста пећ, сандучара, добро загрејана 
 и обиђе сву кућу унаоколо.{S} Иза куће стајаше нека стара вајатина.{S} Он завири у њу, па, вид 
 лагано, видевши кроз мрак човека, који стајаше под прозором. </p> <p>— Ја сам...{S} Симо. </p> 
и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип.{S} Али се хитро пружи 
ога вечнога страшила, што му над главом стајаше, и он се лако помири са својим стањем.{S} Овај  
 часак беху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вег 
еше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде обрисана, те показује иа том 
вну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са улице. </p> <p>— Ма виђидер, Ра 
ленилу, нејасно оцртава по који кров од стаје, по неки стог заостала сена, тамни се понегде кро 
 шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје.{S} Остало друштво заузело је друге вратнице, па  
јду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд зна 
ва далеко, око суднице гомилицу оваквих стајица испуњених веселим народом, који се сабрао да, о 
 ноге померају, одскачу од земље и опет стају на прсте...{S} Старцу тешко дисати, стеже га млад 
све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом на скоковима. </p> <p>— Пуцај!{S 
дарена. </p> <p>— Код Петра су завоји и стаклета — одговори Митар. — А, ево, у груди! ... — реч 
ца, беше помањи прозор, олепљен, уместо стаклета, дебелом хартијом, пенџерлијом.{S} Вуја приђе  
азгледа двориште кроз прозор, али се на стаклету ухватио дебео слој леда, кроз који једва проди 
оловак шљивове препеченице, која игра у стаклету као кристал.{S} Около стоје празни тањири, а н 
частим овом ракијом — и показа руком на стакло. </p> <p>Кад помену капетан осуду, Ђурици заклец 
ју бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— Послао ти Митко и поздравио те 
спаде тежина са груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у ду 
о, да му се она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све 
м дечком, који иђаше на воду. </p> <p>— Стако, чекај, болан, да напуним, па ћемо заједно.{S} Је 
о сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> <p>Станци прекипе.{S} Врати јој с 
 Станка после таква одговора уплашила и стала би распитивати и домишљати се ко ли је то био, ал 
 </p> <p>— Јест, све тако. </p> <p>— Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, 
рим да умрем. </p> <p>— Море, живећемо, Стале!... </p> <p>Загрљени и радосни сиђоше у село, заг 
и седе крај њега на под. </p> <p>— Што, Стале? — одговори он и пребаци своју руку преко њена ра 
е горе одједном преродише!... </p> <p>— Стале! — узвикну он блажен, раздраган, и у том једном у 
 погледа као кривац покајник. </p> <p>— Стале, тако ти свега што ти је најмилије на овом свету, 
 да влада ученима и неукима — Вујо поче стално да се занима реченим послом. </p> <p>Кад му се р 
ко себе и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово »нетицањ 
о из неба, паде рука кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, да се разговоримо. </p> <p>Ђурица  
 њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом се само претварао  
. </p> <p>После неколико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе  
Пандур...{S} Дошли смо полако до његова стана; разгледам прво положај куће, па ми се учини сумњ 
ха.{S} Одједаред застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту  
руги и најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га  
вету...{S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко на 
оме неки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он,  
 те је могао израчунати, ако непрестано стане овако трошити, да му неће дотрајати новаца.{S} Ал 
а онога што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним мајсторијама, које му ка 
е...{S} Помирише цвеће из руке, па опет стане да слуша пресуду... само да има чиме мисао занима 
 пушчане грлиће на прозорима! ...{S} Да станем тако, па нека види, нека зна ко је довео његове  
лаву... да ми се смејеш са другима, кад станем лутати као обешчашћена прогнаница!... </p> <p>»А 
ази добро...{S} Онда с осталом тројицом станем пред врата и лупнем јако...{S} Не би одговора за 
 око себе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде  
иљ кундачки и потрча на њега. </p> <p>— Стани дер, зликовче, да ти покажем како се заводе поште 
S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред пр 
га за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој  
зећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одовуд, од станице.{S} Зар те не прати Симо? </p> <p>Ђурица му исп 
ленело... очи се рашириле, да искоче из станишта... усне се скупиле, стегле... као да се спрема 
ђеним нагоном самоодржања, изабрао себи станиште, усамљено, склоњено и поуздано... завукао се у 
и ни речи, не размишљајући ни тренутка, Станка прескакута с камена на камен преко воде, приђе м 
дним лаким скоком, као ветром понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоумећи, не размишљајући 
ећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле бе 
ме коње.{S} С оружјем... знаш.{S} А ти, Станка, ходи овамо. </p> <p>Капетан је уведе у једну со 
бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> <p>— Изишла  
ћи се његовим обичним опхођењем са њом, Станка се сва предала својим мислима, у којима је лепа  
боље среће од њене милоште...{S} Болан, Станка Радоњића! ...{S} Улетео бих онда кроз кишу од ку 
> <p>— Ђуро!...{S} Гле мога Ђуре!...{S} Станка!... </p> <p>— Добро јутро, нано! </p> <p>— О, де 
 коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају 
.{S} Нема ништа лепо!...{S} Мајка...{S} Станка... није, није!...{S} А где ли је Станка?...{S} У 
 прагу и огњишту. </p> <p>— А она...{S} Станка, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, 
рича, која се продужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра рубине, па их повеша по г 
p> <p>Беше прошло доба малога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с празним судовима, па удари оп 
на, коју он скриваше и од себе сама.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни јед 
 разиђоше се у село разним путовима.{S} Станка иђаше донекле са Јелицом, па се од потока, што п 
јукну њоме и лупи по тврдим костима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном р 
 ноћ долази на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништ 
није смео ни главе помолити из собе.{S} Станка је излазила и набављала најпрече потребе.{S} Пос 
 растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да 
ле никад не започињаху говор о томе.{S} Станка је мрзела на ово своје стање, и мислила је досад 
. </p> <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станка га једним тренутком погледа, па опет обори очи,  
 сањаше шта се збива у души његовој.{S} Станка га је знала по разговорима других девојака и гле 
а својим снажним рукама, као утегом.{S} Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац  
 љута звера, па види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, а 
ај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, спремај се! </p> <p>— Шта ћу се спремати, но ха 
пођоше и окретоше главе низа страну.{S} Станка се полако придиже испод губера и, после кратког  
мца, и на глави малу шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све жене из те улице, носила халине од 
соке; говеда се устумараше по обору.{S} Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се у 
{S} Путом само Јелица весело причаше, а Станка се тек понекипут осмехне, не знајући ни има ли м 
ње сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти тешко тако, болан? </p 
 више, нека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Истина 
ћу... кришом... не би нико знао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако м 
а ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ће  
е, срећан сам ја, бадава!«... </p> <p>А Станка само слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа 
а необичног у његовој појави. </p> <p>А Станка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слобод 
ну постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика 
поуздано да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, после онога необичнога састанка на реци, стаде  
>— Иди ти то причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. </p> <p>—  
то нам остаје!...« и он осећаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и заборави све бриге и 
аривши гласом на оно оданде, услед чега Станка намах поцрвене. </p> <p>— Чујеш, болан... хајдем 
он, па приђе вратима, кроз која је ушла Станка, те их закључа и узе кључ са собом. </p> <p>— Е  
 Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше обојица у собу, она се трже из сна 
 осећања... </p> <p>Да ли у тим мислима Станка задрема или паде у оно несвесно стање пред сном, 
и. </p> <p>Одавно она већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Угасиле се оне бујне  
а ли раде моји, да ли си чула? — запита Станка, избегавајући да их назове по имену. </p> <p>— З 
аволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, смејући се и сама. </p> <p>— Ђурица, слава га у 
/p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Станка радознало. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки  
 <p>— Што није свакад овако? — прошапта Станка, грчећи се и прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи 
 посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> <p>— Готово!.. 
ло и прође... </p> <p>Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама.{S} На перилу — повећем ви 
их никад није смео погледати.{S} Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да ј 
Станка... није, није!...{S} А где ли је Станка?...{S} У селу, кажу помилована... а, то је оно л 
 сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој приђ 
те, па то му је!...« </p> <p>Пред подне Станка замаче за шљивар испод куће па отуд оде право у  
... па одох раније. </p> <p>Отпре би се Станка после таква одговора уплашила и стала би распити 
дошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, јед 
са Сретеном. </p> <p>После ручка донесе Станка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{S} Пант 
Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе ша 
а новаца, но онако... као ја?... — рече Станка, а усне јој се скупише и заиграше од усиљенога с 
лудети!...{S} Докле ће се овако? — рече Станка и седе крај њега на под. </p> <p>— Што, Стале? — 
уруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна жена остаде напољу да па 
р приђоше врљикама.{S} Пред њима лежаше Станка, обрнута лицем к земљи, савијена, као да се сама 
врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше Станка, погледајући чешће у лево, откуд се чуло викање  
 дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, 
е код Јова и на преноћишту.{S} Ђурица и Станка однеше поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под ј 
та Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе последње куће београдске. </p 
<p>Сунце се тек рађало, кад се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом пла 
а њим. </p> <p>у соби остадоше Ђурица и Станка. </p> <p>Погледаше се обоје, и док им се погледи 
8971_C12"> <head>XII</head> <p>Ђурица и Станка се састајаху свакога дана.{S} Крили су се веома  
чи од страха и чуда... </p> <p>Ђурица и Станка стадоше напред, једно поред другога, а иза њих с 
у застаде први сутон.{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама на шуму  
, за које се знало.{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се наместила на дрвено корито за појење  
>Кључаница шкрипну, врата се отворише и Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који те ђаво тера ноћас? 
, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њихове замке,  
е. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и нека мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме дове 
исам могла веровати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варо 
... </p> <p>— И ја мишљах... — одговори Станка, али ни она не исказа своју мисао, која се, без  
мрчини. </p> <p>— Што ће ти? — одговори Станка. — Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трп 
 ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био к 
</p> <p>— Хајде, не дроби ту — одговори Станка и оде пољем, ступајући замишљено и узбуђено... < 
дај газде. </p> <p>— То нећу — одговори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао 
> <p>— После нећу и да хоћеш — одговори Станка, осмехнувши се. </p> <p>— Ехеј, море, побро, да  
о разгледа. </p> <p>— Јеси ли заиста ти Станка? </p> <p>— Јесам, господине. </p> <p>— Што си до 
 а једна од оних женских морала је бити Станка. »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће морати ма 
и, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора  
ије каква варанција... </p> <p>— Ја сам Станка... чуо си... она што је са њим. </p> <p>— Аа!... 
о рамену и револвером о бедрима, за њим Станка са два жандарма с обе стране, па онда још три жа 
 црвенило прелете му преко лица, али то Станка, при онако слабом осветљењу, не опази. </p> <p>— 
</p> <p>— А шта му манишеш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није право што је хајдук?{S} А мени 
не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошл 
аше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, увиђаше да му је м 
ебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права 
ш, ниси морао ни долазити — одговори му Станка. — А ја сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте ли  
ану.{S} Наљути га права истина, коју му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправдања.{S}  
 хајдуковати... </p> <p>— Стој! — викну Станка, осврћући се око себе, као да тражи какво оружје 
де га у шуми. </p> <p>— О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазв 
у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — викну Станка, тргнувши руку испод млаза. </p> <p>— Зар ниси ч 
l:id="SRP18971_C11"> <head>XI</head> <p>Станка не могаше више да мисли.{S} Сав јој се живот сто 
како се заводе поштене девојке! </p> <p>Станка претрча пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у 
овика: </p> <p>— Лези!{S} Лези! </p> <p>Станка не појми одмах на кога се односе те речи, па се  
док ниси сад добила што тражиш! </p> <p>Станка пребледе, али се не маче с места, а он, прибравш 
сачувај, не да се испричати!... </p> <p>Станка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} По 
ка, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p> <p>Станка се прену, рашири очи и погледа га зачуђена. </p> 
учке!{S} А ти чини што знаш.... </p> <p>Станка стеже зубима усну, погледа га некако у косо, нео 
е!{S} А ове варошке... ништа... </p> <p>Станка обори главу и не одговори ништа на ову изненадну 
тако удесити да не будеш крива. </p> <p>Станка се зачуди.{S} По своме поимању, она није до сад  
мирно ћутећи корача поред њега. </p> <p>Станка не зна шта се у њему збива, не погађа мисли које 
а погледа на њега као на момка. </p> <p>Станка није била толико необична по лепоти, колико по н 
ер иза појаса и пружи на Марка. </p> <p>Станка леже сва на ту пружену руку, дохвати револвер и  
. видим да си се много уморила. </p> <p>Станка се осврте и седе на столицу. </p> <p>— Где је са 
доше да се разлазе са студенца. </p> <p>Станка нарочито заостаде од њих, док не измакоше подост 
леда њене једро развијене руке. </p> <p>Станка нехотично подвуче руке под одећу, па се учини јо 
еше? — рече као присећајући се. </p> <p>Станка ућута као заливена. </p> <p>— Знаш шта, господин 
циганче, па нико да му не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се опазило да јој се ове речи кос 
стаде да се намешта на постељи. </p> <p>Станка угаси свећу, али не леже.{S} Остаде да премишља  
ак учиниле његове страшне речи. </p> <p>Станка се не измени; као да је очекивала нешто горе, не 
 се једна Јелици Плескоњићевој. </p> <p>Станка пребледе, осети како јој се срце стеже, па се с  
.. — и он претећи махну главом. </p> <p>Станка скочи, па стаде пред њега.{S} Очи јој севаху као 
 Пуцај!...{S} Казао сам једном. </p> <p>Станка поче да нишани...{S} Истога тренутка зачу се иза 
 што не беше за Станку повољно. </p> <p>Станка га само погледа, па прође напред и потрча тако б 
е он Станки, облачећи се журно. </p> <p>Станка изиђе, и мало потом стаде неко да отреса снег с  
Шта ћеш боље? — рече он гласно. </p> <p>Станка запали свећу, па седе на под, по коме беху прост 
 ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи  
 зашто си са Ђурицом раскинула? </p> <p>Станка му исприча укратко, испрекидано, без везе у мисл 
 јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од Станке, прискочи старцу и стеже га својим снажним рукам 
е могаше поуздано казати какве су очи у Станке Радоњића: црне или граорасте или, можда, зеленка 
/p> <p>Ђурица извади револвер и даде га Станки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек што кор 
топлине, оне чисте предане љубави према Станки; угасило се оно бурно ватрено осећање, које их ј 
, да га нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опрости... и ја њој праштам...{S} Не посл 
 <p>— А како ћеш ти? — обрте се капетан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима 
а ме, снахо, могу и овако — одговара он Станки, која му нуди јастук. — Напослетку не браним...{ 
е. </p> <p>— Види-де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. </p> <p>Станка изиђе, и мало 
p> <p>— Ђурица, слава га убила! </p> <p>Станки застаде осмех у половини, као да је ко укочи уср 
ака, поносном охолошћу; али један такав Станкин поглед, у коме би он могао прочитати оне исте и 
ити разлог, са кога је избегавао поглед Станкин.{S} Свачије друго туђење он је враћао одсудним  
идик.{S} После три недеље опази их прво Станкина мати.{S} Кад виде жена своју несрећу, не оглас 
роћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи су већ давно дигли ру 
ј рану, треба позвати општинску власт и Станкине родитеље, треба видети шта ће са Јовиним укућа 
, куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задовољни сви? </p> <p>— Ка 
е још путем саставио план напада, према Станкину опису куће, и одредио по једнога жандарма и па 
игли руке од свих покушаја да савладају Станкину самовољу.{S} Видели су да је то необуздана, ср 
 сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад је она изишла...{S} То би славно било!« —  
ослетку власт дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимајући још ствар озбиљно, посла кмет 
— рече Ђурица и исприча своју намеру са Станком. </p> <p>Свештеник се и уплаши и наљути, кад га 
очи и разгледа око себе, па се наже над Станком, која га погледа као кривац покајник. </p> <p>— 
а злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевицом Станком, која својом драгом вољом иде за њега.{S} Али — 
им сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо.{S} Случајно је  
се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окренута леђима, он је позн 
 у варош са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку је оставио код оца јој и дозвао лекара да је пре 
енство, срећа... </p> <p>Ђурица погледа Станку и очи му остадоше приковане на њој: откуд јој се 
ру. </p> <p>Ђурица се насмеја и погледа Станку. </p> <p>— Она то и тражи једнако — рече он. </p 
де задовољан, а Ђурица снуждено погледа Станку. </p> <p>— Да идеш, за ноћас, код Јова — рече јо 
и промрмља нешто у себи, што не беше за Станку повољно. </p> <p>Станка га само погледа, па прођ 
е ноћио код Јова, није ништа наредио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз  
викне он болно и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво и мирно ћутећи корача поред њега. 
себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковц 
ампу. </p> <p>Кад паде јака светлост на Станку, капетан је пажљиво разгледа. </p> <p>— Јеси ли  
ени краставце, ја њему грош. </p> <p>На Станку опет наиђе неко ново осећање: стаде да се љути н 
ука, — рече Ђурица, погледавши мимогред Станку — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица з 
... </p> <p>Изненади се веома, кад нађе Станку код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе 
</p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе је право својој кући.{S} Мајка  
ом и примамљивом стању...{S} Није он ни Станку омрзнуо.{S} Само осећа неку досаду, кад му се он 
 у разним селима, где је могао склањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву бригу.{S} Али после д 
ма, оставити што и мајци, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на п 
ре, пуне му руке посла: треба повратити Станку и завити јој рану, треба позвати општинску власт 
и, па се одмах и удаљи. </p> <p>Нашавши Станку на одређеноме месту, поведе је к селу, али она,  
чући густе брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њег 
еко да се иде до куће? — запита капетан Станку. </p> <p>— - Ено, одмах на ономе брегу... да се  
ао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој опа 
није, за време првих састанака, упознао Станку са својим хајдучким животом, испричао јој много  
отиче испод Дикића кућа, где је оставио Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спр 
је опет, још јаче и страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некад 
сељанка, која је нешто оговарала његову Станку, враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој 
е једна после дужега разговора. </p> <p>Станку подиђе нека топла језа, и осети како јој се мења 
о капетан општини да је хајдук. </p> <p>Станку веома изненади овај глас. »Ђурица — хајдук!{S} К 
се упозна са Тимом Банаћанином, који је становао у суседству.{S} Са њим је почео по неки пут да 
е кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кроз малена незаштићена оканца, уносећи собом и 
еко сламе.{S} Тада беше јасно, какав се становник скривао у овој јазбини. </p> </div> <div type 
житкости.{S} Тихо се провлачи задоцнели становник, придржавајући се рукама за мокре зидове блат 
удесили су да се оделом не разликују од становника своје улице.{S} Ђурица је, преко гломазних в 
у с голим јатаганима јуришали на имућне становнике и, као крвожедни вуци, клали нејач и пекли љ 
ге случајне потребе.{S} Тако је цедио и становнике и своју дружину, док год не стану да се опле 
тале потребе добре земљоделске куће.{S} Становници су ове улице махом они типски и Београђанима 
. </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, в 
ко их беше? </p> <p>— Петорица.{S} Пајо Станојчин, Јевто, Петар... </p> <p>— У здрављу! — преки 
рију.{S} То беху врата на ходнику, пред станом капетановим. </p> <p>Како стаде пред врата, удар 
сли капетан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p> <p>Митар жандарм, одважан момак, с 
 да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби 
 становнике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недела.{S} К 
 Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупка и гла 
а се старац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова девојка сад нема 
 у такву послу.{S} Ове мисли он саопшти Станци. </p> <p>— Јок, брате, ништа нам то не треба.{S} 
ом, још кад је стала на ноге... </p> <p>Станци прекипе.{S} Врати јој се она стара јогунаста сам 
на кобну стазу, која га доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо живети, само да беше  
ена охолост, али Марко беше веома танка стања, тек побегао од сиротиње, а не стигао у богаташе. 
 је имао довољно узрока да скрива своје стање и положај, па није волео да га други о томе распи 
 томе.{S} Станка је мрзела на ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће  
розници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а ноге журно 
е младића, јер је појмио његово душевно стање.{S} Он му само рече озбиљно: </p> <p>— Кажи ти ме 
о пуки сиромах.{S} Ово вечно безизлазно стање принуђавало га је да се лати и таквих средстава,  
 Станка задрема или паде у оно несвесно стање пред сном, тек њој се одједаред засија део видокр 
ебе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и тако необично, да му се она и не 
 стајаше, и он се лако помири са својим стањем.{S} Овај састанак пред судницом био је од велика 
е никако није слагало са њеним душевним стањем: она иде на оно последње, на свршетак свега... и 
ај, па хтеде да се користи оваким њеним стањем ради даље истраге, те је прекиде: </p> <p>— Па в 
 задовољство у овом новом и примамљивом стању...{S} Није он ни Станку омрзнуо.{S} Само осећа не 
отеста, без покушаја да размисли о свом стању.{S} После онаква живота у родитељском Дому, после 
она осмехнувши се. — Знам да жене у том стању не иду... </p> <p>— Нема. </p> <p>— Па... готово  
лан? — рече неки непознати. </p> <p>— У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо би 
.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима за крај рупц 
ижи та злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву другу светлију мис 
све то на памет, али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље о  
 се само јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Постаде јој досадн 
 тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. </p> <p 
 <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад ништа смислит 
... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такву стању, после непрекиднога јурења целога часа, стиже Вуј 
а месту и обори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну 
им капљицама, које се по брежуљцима већ стапаху и испараваху.{S} Испод суднице, крај пута, сеђа 
 </p> <p>— Ходи дер, синко, придржи.{S} Стар сам, па не могу сам... </p> <p>Радован га услужно  
рави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S} И све би то било, да 
се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необична успомена из детињства се 
кућу унаоколо.{S} Иза куће стајаше нека стара вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је пра 
 <p>Станци прекипе.{S} Врати јој се она стара јогунаста самовоља, коју је вазда показивала прем 
сјајних зракова продираху кроз пукотине стара дрвета.{S} То му беху једини гласници дана, који  
њу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутра 
комади хлеба и печена меса, неке крпе и стара поњава, раширена преко сламе.{S} Тада беше јасно, 
к, један миг.{S} Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори неодлучн 
удно и примамљиво.{S} И што се више она старала да ову необичну појаву себи објасни, у толико ј 
је за намере полициске, па су се сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху требало но 
мове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и х 
ора погледати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.{S 
} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> <p>Старица се одис 
 ходу испали му други метак у груди.{S} Старац не мрдну више... </p> <p>Из шуме трчаше неко...{ 
аде му извешће о последњем догађају.{S} Старац се намршти и плану гневом, али се у речима уздрж 
ше кроз кланац брзим касом... </p> <p>А старац Симеон затвори се у ћелију, па, не скидајући се, 
</p> <p>— Чији си ти, море? — запита га старац. </p> <p>— Зар ме не познајеш, газда Јанко?{S} Д 
ша кудељу, па преде ли преде...{S} А ја старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим даље 
 и полицијској власти.{S} У оба извешћа старац исприча опширно како су га хајдуци ухватили на п 
 младенце.« </p> <p>Зора већ забели кад старац последњи пут прочита оба писма, сави их, запечат 
ледње, пред манастиром, казаше им да је старац мало пре измакао.{S} Младић, који је силазио с к 
агом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао с 
о нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да се старац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе је за р 
м приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: </p> <p>— Даље од мене,  
на уласку у двориште беху затворена, те старац стаде да лупа, док једва разбуди успавана послуш 
тако: ти сад по мало хајдукујеш? — рече старац, посматрајући га озбиљно и радознало. </p> <p>—  
 и разговарати се.{S} Ходи овамо — рече старац и пропусти га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, 
е к столу на средини храма, где стајаше старац под епитрахиљем и преврташе журно неку велику књ 
 После нам не поможе ништа. </p> <p>Али старац, види се, није помишљао на бегство, јер чим уђе  
... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онда окре 
диса на Вуја и стеже га рукама. </p> <p>Старац, још снажан, поче да се отима, трудећи се само д 
ао, да ти платимо, па да идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова м 
ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старачке руке, обухвата и стеже своју милу јогуницу, це 
а мајку — или је и она заклопила уморне старачке очи?«...{S} Као одговор на његову зебњу зачу с 
ула старица.{S} Погледа их својим немим старачким погледом, и наједаред јој прелете радост прек 
 младежи, који се њега тицаху.{S} Он се стараше само да не покаже како му то тешко пада, а већ  
ш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељат 
робија, ништа!...{S} Слушам ја тамо све старешине... као светац:...{S} А после, пет, шест, па и 
о трице и кучине! умеша се Живко писар, стари полицајац.{S} Какве прилике и воспитаније, какви  
оре чувај се да не заклиноше. </p> <p>— Стари смо познаници.{S} Ха-ха-ха! ... — одговори Пантов 
едоглед... </p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројн 
атељи« умели испословати, продужавао је стари занат.{S} У крађи и нападима био је плаховит као  
можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ј 
; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ја њега добро. </p> <p>После овога из 
ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи...{S} Истина јест, више нема нас Дражов 
 само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; треба је на 
веома допадало.{S} Он постаде опет онај стари, одважни младић, који срља у опасност без размишљ 
ри Ђурица и насмеја се пријатељски, као стари познаник. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рек 
{S} Досада је важила међу девојкама као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S}  
и му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. </p> <p>— Ево ти снахе, побро — рече  
p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два сина, старијега Милету, који се оженио пре војачине, и млађег 
а шаку две више колена, због чега су га старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо угле 
м, надвисио сву момчадију.{S} Беше их и старијих и одевенијих, али гледајући одједном у све њих 
, која јој прогута јединца сина...{S} У старим исплаканим очима не беше више суза, те и гроб ха 
село девојачко кикотање... да их, онако старински, смело у очи погледа..{S} И она зна да више н 
ац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца. </p> <p>— Не знам ја.{S} То су ми за 
а њим се појави на вратима суха увенула старица.{S} Погледа их својим немим старачким погледом, 
иже гомила влажне земље, једна погурена старица приђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обг 
уричина мајка.{S} То беше мало погурена старица, збрчкана лица, зелених лукавих очију.{S} Падаш 
 <p>— Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мен 
старати за све што вам устреба. </p> <p>Старица се одистине обрадова.{S} Одједном јој нестаде о 
а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоћену, понижену, уцвеље 
брће главу и види слабу, суху, погурену старицу где му прилази... »Што је овака?...{S} Ово није 
који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{S} Што т 
 и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећање — грозничава плашња од свакога секунда ко 
 — Богме ће то бити... па сад продужују старо познанство.{S} Јест, то је.{S} Али опет: који ђав 
S} Оставих добру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа целом свету, само да он буде  
сет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца.{S} То треба да се узме паметно: ако може 
 певушећи неку песму кроз нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима 
 печена јагњета, па га стадоше заливати старом румеником... </p> <p>Ђурица једнако маше рукама, 
злази! </p> <p>»Боље што се чини невешт старом познанству, сад ми је то лакше и згодније... баш 
 ослабила? </p> <p>— Године су, дијете, старост... — одговори она, затварајући за њима врата. < 
е одједном умекша своју љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разгова 
одећи за собом неку женску, ни младу ни стару, омалену, доста лепушкасту.{S} На први поглед мог 
p>— Једном се мре!... — понови он своју стару лозинку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да с 
ама суморно шкиље, као душа у јектичава старца.{S} Отвори се понеки прозор, на коме се појави т 
нтовац скочи с кола и пође пешице поред старца, а кола одјурише напред и за неколико минута ста 
, јади је убили, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше задов 
знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови старци... — уплете се трећи — све нас калпе да не знамо 
чу од земље и опет стају на прсте...{S} Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима...{S} 
рица се сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што с 
 Ђурица се ослободи од Станке, прискочи старцу и стеже га својим снажним рукама, као утегом.{S} 
о наредити без владике. </p> <p>— Нађи, старче, и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде сватовск 
ити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«... </p> <p>— 
дован. — Такву жену и ја бих слушао.{S} Старче, кажем ти, купи сватове! </p> <p>Вујо слеже раме 
} Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши с 
ши га мало боље. </p> <p>— Од муке, мој старче, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што 
, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{S} Неће грлити п 
Истрже га иза паса, наслони цев на чело старчево и окиде...{S} Тресну пуцањ, а руке, којима се  
ледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледа 
их очију, откуд ова чудна лепота целога стаса?..{S} Као да је ове чаробне горе одједном прероди 
вају.{S} Он није био крупна и развијена стаса; напротив: његова коштуњава сувоњавост падала је  
и њен покрет, сваку особину чуднога јој стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му  
био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и ретка појава.{S} Висок, снажан младић, широка 
 одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и лепотом, надвисио сву момчадију.{S} Беше их и  
 спреда висио бео рубац.{S} Према такву стасу Ђурица је подешавао и своје покрете.{S} Корачао ј 
 занимање, кад би то било потребно ради статистичких података, али иначе знала су и деца од чег 
о да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити... </p> <p>Обу 
рало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан одмах појми, да се, овим кораком 
ачену као исцеђен лимун, као непотребну ствар...{S} Гле, нема где да склони обешчашћену главу!. 
огађај са Станком, па, не узимајући још ствар озбиљно, посла кмету наредбу, да девојку »одмах с 
ед њим, меша се с оним другим мислима и ствара једну збрку, из које се ипак осећа само она...{S 
и. </p> <p>— Оно знаш... мука је то.{S} Ствари су код тебе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али 
. </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, 
обро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад ништа смислити.{S} И досада је  
ожемо више о томе разговарати: ја такве ствари не вршим без њега. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— За 
мисли. </p> <p>— Откуд теби, момче, ове ствари? — запита полицајац, дигнувши на једном прсту ду 
у везаше пандури конопцем, повадише све ствари из лончине, повезаше их добро па обесише о Ђурич 
>Али, несрећом својом, Ђурица још многе ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах пос 
еко рамена, ножеви, пиштољи и још многе ствари, којима Ђурица не знађаше намене. </p> <p>— Ето  
 </p> <p>Писар окрете разговор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судницу.{S}  
нати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетел 
ра ће доћи Трбушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Твоје ми признање не 
разбијен му је вајат и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од  
тавио до знања капетану, да су похаране ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из 
} Раздадоше и друге, за литију потребне ствари; сврши се спомен под општинским записом, па се к 
падаху, пренесе разговор на неке обичне ствари, па се одмах и удаљи. </p> <p>Нашавши Станку на  
о масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо да траж 
ао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </p> <p>Чиновник плану.{S 
ш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, па посл 
шкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? </p> <p>Ђурица на 
е згоде за прикривање свакојаких људи и ствари. </p> <p>— Овамо, синовче, па се одмарај колико  
ући замишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари десети пут... </p> <p>»Смем га убити, по закону; 
епо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!...{S} Робија! окови!...{S} Или. 
е дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири 
 твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, провлачи се. </p> <p>Ђури 
еђу друге мисли...{S} Он мисли о другим стварима, једнако, али она непрестано лебди пред њим, м 
господине, после ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — проговори 
се помишљало.{S} Сад, кад се нашао пред стварношћу, изгубио се сав.{S} Само зна једно: да је мо 
д Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девој 
и страшни и необични људи притрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепа 
з као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах прогово 
лашиш. </p> <p>— Како то? </p> <p>— Шта сте полегали кâ зечеви, кад су људи далеко од нас. </p> 
се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. </p> <p>Ђурици се стеже срце од љутине, али 
 трес-трес... </p> <p>— Благо вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући шубару на леву с 
ве мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако осла 
 милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да запита 
ну, па одлучно проговори: </p> <p>— Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми о 
обрте се Ђурица оном сиромашку — колико сте струка нашли? </p> <p>— Педесет и три, брате, само  
дан израз заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? < 
>— Зар смо ми господа? </p> <p>— Ја што сте?...{S} Варошке... </p> <p>— Лизо — викну она једну  
ће најзгодније да одмах почнете оно што сте уговарали.{S} И то ће јавити. </p> <p>— Знам, знам. 
ти да запитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви философију свршили, молићемо, и који је рад к 
у леђа.{S} Сад идите, па причајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину. </p> <p>За овим се  
иви...{S} Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешто сева и т 
 искоче из станишта... усне се скупиле, стегле... као да се спрема за раније да издржи ударце к 
 тамо шушти, удара, пишти...{S} Срце се стегло, следило: окаменило се...{S} А очи се упрле у цр 
руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши револвер, прескакаше рупе и камење низ јаругу 
противника, али су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће 
 на прозор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{S} Само испаде из онога дима 
 као неко чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, не остављајући му времена за размишљањ 
 онога дима нека прилика, паде на њега, стеже га и притисну целим телом... </p> <p>— Овамо!...  
ли сад, кад угледа она четири жандарма, стеже му се срце, раскида с... рашири очи... од пијанст 
 прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га...{S} За песму треба да се отвори и раздрага ц 
ају на прсте...{S} Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима...{S} Најзад се некако дох 
 Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога предосећања и зе 
е се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Једв 
} А ти чини што знаш.... </p> <p>Станка стеже зубима усну, погледа га некако у косо, необично.. 
и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад му је прочитана пресуда на суду, није с 
 реду шта сте радили. </p> <p>Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори 
p>Стигоше Ђуричиној кући.{S} Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа сво 
Станка пребледе, осети како јој се срце стеже, па се с неким радозналим подсмехом обрати Јелици 
еху тако неповољни, да јој се само срце стеже од те слутње.{S} На првом кораку у нови живот, он 
 Ђурица, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. </p> <p>Старац, још снажан, поче да се 
ти шири слабе старачке руке, обухвата и стеже своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и ц 
и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: </p> < 
вала...{S} Како си? — одговори Ђурица и стеже му пружену руку. </p> <p>— Добро...{S} Како ти?.. 
 од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му руку. </p> <p>Утом се зачу из шуме отегнуто, ј 
ладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. </p> <p>— Нека ти је с 
е ослободи од Станке, прискочи старцу и стеже га својим снажним рукама, као утегом.{S} Станка и 
ст, убио сам човека!..« И при тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак 
 не огласи то, по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућута.{S} Увече исприча Марку све што је в 
икну Митар, притискивајући га грудима и стежући му руке... </p> <p>Попадоше на њега још тројица 
ди у томе погледу саучешће... </p> <p>— Стезали смо га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се п 
 јој се скупише и заиграше од усиљенога стезања. </p> <p>— Е, то не може да буде... она је варо 
аде грчевито трзати руку, стадоше му се стезати мишићи око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А- 
 опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обо 
, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово пропаде! ...{S} Море, добро је њем 
о дворишта и стаде пред једна врата над степеницама, за која је држала да су на главном уласку  
аг и стаде босим ногама на хладну плочу степенице...{S} Задухну је планинска ноћна студен, и он 
да је придоби и заинтересова у највећем степену.{S} Кад није могла видети вампира и дрекавца, б 
ји не страдате.{S} Може вам се отворити стециште због те кафе — узвикну апотекар, а његови слуш 
о зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зеленилу, нејасно оцртава по који кр 
је. </p> <p>— Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни запурењачио...{S} 
је било код Чолића.{S} Јамачно је Коста стигао и испричао, или је можда Вујо мислио насигурно д 
ка стања, тек побегао од сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави своје кћ 
S} Још се није ни запурењачио...{S} Кад стигне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> 
је смела допустити да је одреши, док не стигне својој кући. </p> <p>— Па је ли све извршила? </ 
ни умора...{S} Само што пре, само да се стигне на време!...{S} Наишла је на утрвен, насут пут,  
 моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз. </p> <p>— Сад паре или кукуруз, то ти ј 
раном да пресече пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над провалијама застају сви и, у оном уз 
рчала сам, журила сам се много, само да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо испричај. 
зне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седне до Ђу 
атварајући прозор, додаде: — Пожури, да стигнеш пре сванућа. </p> <p>Легнувши у постељу, он се  
ка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати  
јурише.{S} Требало је на сваки начин да стигну калуђера, јер кад се за њим затворе манастирска  
којом се долази до манастира.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола и пође пешице поред стар 
па сви троје убрзаше корак. </p> <p>Кад стигоше потесу, беше већ свануло.{S} Сад се морало ићи  
како је у истини било. </p> <p>По подне стигоше кола са спроводницима, писаром и доктором.{S} Н 
 својим плећима цела она маса.. </p> <p>Стигоше...{S} Свет гледа само њега, виновника овога нео 
ље у свако дрво, у сваки камен. </p> <p>Стигоше Ђуричиној кући.{S} Хајдуку се стеже срце и обуз 
а. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога себе. </p> <p>— Ако се стид 
на крстоношама« — осећа како га обузима стид, ужас. </p> <p>— Ђуро, пољуби овај свети крст...{S 
а га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, који му причини весели путник. </p> <p>Међутим вл 
 и јаче, јер му сваки тек сад откриваше стид и срамоту његову... </p> <p>»Шта ми оно рече?...{S 
га тела, да би таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S} И сад му се ређаху и понављаху  
икну и, под утиском разноврсна осећања: стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му 
Поп! — рече он, и сенка некога детињега стида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање 
 низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, биле смо све у кошуљама. </ 
... да ти то учиниш... — промуца он као стидећи се своје слабости, и у исто време као подлежући 
 вала, од самога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — одговори му Станка. —  
овица јадна — одговори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина удовица, 
о јој је сестричина удовица, има нечега стиднога. </p> <p>— Удовица зар?...{S} Вуци је овамо! — 
 после непрекиднога јурења целога часа, стиже Вујовој кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у ј 
махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се састаше. </p> <p>—  
 стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. </p> <p>— Х 
те се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. </p> <p>— Стој!...{S} Пуцај!. 
/p> <p>Беше превалила поноћ, кад Ђурица стиже с Новицом пред колебу у Матову бостаништу, где је 
сагињући се на коњу испод шљива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема. 
дговори Вујо и продужи пут. </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозор 
беху скупили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војко 
stone unit="subSection" /> <p>Тек увече стиже капетан у варош са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Ст 
један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Новица. </p> <p>Пошто се засад нису морали бојати 
нилу, у врућици... </p> <p>После поноћи стиже пред среску кућу.{S} Умор је савладао јако, али о 
 шта на свету... </p> <p>У вече Радован стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из ва 
 више пожури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића. 
лизу манастирских врата. </p> <p>Замало стиже и Пантовац са Симеоном. </p> <p>Врата на уласку у 
и му сусед, младић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је б 
 издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад’, стићи... нећу погинути?« — мисли он, и ова страшна миса 
апурењачио...{S} Кад стигне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде 
 да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. </ 
 отварај очи: оно је стари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза  
моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. </p> <p>Ђурица изиђе из куће 
к он изређа све механе путом, можете га стићи, па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо... — о 
> <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. </p> <p>— Како?{S} Кога то? — запита Ђурица живо 
ада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо. </p> <p 
 овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти ја не зн 
. </p> <p>Ђурица, опазивши да се старац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе је за руку. </ 
о је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стишавајући се. </p> <p>Марко окрете гарабиљ кундачки и 
арао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније вршити посао.{S} Због те његове пл 
, кад ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! — вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће б 
 Ђурица. </p> <p>— Јест, јест, брате... сто двадесет равно...{S} Нема више. </p> <p>— Како нема 
/p> <p>— Колико ти је обећао? </p> <p>— Сто дуката сад, и после да се јавим за уцену, па од тог 
 друштва... и капетан задовољно седа за сто, пише рапорт министру...{S} Затим јавна похвала у з 
а ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто.{S} Поседаше и остали жандарми.{S} Један наточи сва 
си сркнуо досад. </p> <p>Ђурица седе за сто, наслони пушку на постељу поред себе, па искапи прв 
ала, господине! — одговори он и седе за сто, помичући и намештајући тешко гвожђе, којим су му н 
ина дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога 
тро! — поздрави се капетан, седајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика 
вом. </p> <p>Ђурица се насмеја; одброја сто банкнота из крвава завеска и пружи их Новици. </p>  
оран, савладан пићем, наслонио главу на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Д 
о доносио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало је 
 не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотин 
, онога... пшеница ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им  
дати.{S} Он је радостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће  
обу.{S} На средини стоји округао велики сто, застрвен чистим, белим платном (с пандурске постељ 
е не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју  
орен.{S} А неки пут, богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна његове рачуне и крајеве. </p>  
ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и  
ува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се 
у ја отворити очи, јер ми може начинити сто чуда...« Сан га превари, и он заспа. </p> <p>Изјутр 
оде, а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чу 
ом, а на средини стоји округао застрвен сто, препуњен јестивом и пићем. </p> <p>— Сједи, брате, 
идећи да је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче са масном запрегачом појави се на 
авежљају. </p> <p>— Хо, па овде је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још осамдесет? — рече Ђ 
 већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, али опет некако сагнем главу и ћутим 
рук — одговори овај. </p> <p>— Па зар у сто клипова товар жита!... — викну Ђурица. </p> <p>— Мо 
 постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке с 
а, а после... пљус по челу, па узми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо та 
 оцртава по који кров од стаје, по неки стог заостала сена, тамни се понегде кровина иа кошари, 
р окренути преким путом, преко села.{S} Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво 
 бесним фијуком јури преко улица, преко стогова, преко чиста поља...{S} Ђурица слатко спава пос 
у пространу дворишту кошеви за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и остале по 
ом чујем Добросава где викну: »стој!... стој!«... и пуче пушка...{S} Потрчасмо тамо, и Видим До 
о...{S} Ђурица пружи пушку и викну... — Стој! </p> <p>Човек стаде, погледа у пружену пушку, кој 
је жива, могла хајдуковати... </p> <p>— Стој! — викну Станка, осврћући се око себе, као да траж 
е знајући више ништа за себе. </p> <p>— Стој! — викну онај са стране, и Ђурица не погледа, али  
у, знао којим ће правцем ићи. </p> <p>— Стој! — рече Ђурица лагано, кад опази човека близу себе 
 га стиже на трећој завојици. </p> <p>— Стој!...{S} Пуцај!... — повикаше они за Милутином, и Ко 
нуше.{S} Неко иза њих повика: </p> <p>— Стој! </p> <p>Подизаше главе и упрепастише се, видевши  
ећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој право... </p> <p>Он се брзо исправља, истурује гру 
..{S} У том чујем Добросава где викну: »стој!... стој!«... и пуче пушка...{S} Потрчасмо тамо, и 
де се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се могли зак 
орени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Сунце 
леди, окамени се...{S} Две челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, необичне и нејасне, 
ију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежина у ногама, у рукама, те 
а игра у стаклету као кристал.{S} Около стоје празни тањири, а на средини, уз ракију, тањир са  
кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цигару.{S} Њ 
...{S} Доле, у довољно издубљеној рупи, стоји један Кленовичанин, па избацује земљу гвозденом л 
и пред вратима.{S} Прегледа кључаницу — стоји добро... отуд је поуздан.{S} Приђе прозору с исто 
, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За један тренутак узбуни се цела  
м куће и улице, притисла саму земљу, па стоји тако непокретна и суморна, као да се и не мисли н 
</p> <p>— Богме, тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не пред 
главе и преплашено гледа зликовца, који стоји пред њом с голим ножем. </p> <p>— Паре дај! — под 
оше у чисту, светлу собу.{S} На средини стоји округао велики сто, застрвен чистим, белим платно 
две постеље и миндерлуком, а на средини стоји округао застрвен сто, препуњен јестивом и пићем.  
ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа  
ри.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан.{S} То није обичан човек... </p> <p>А Ђ 
ој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако необич 
бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред вратима.{S} Прегледа кључаницу — стоји добро 
ми се учини сумњиво једно прозорче, што стоји над самим потоком.{S} Наместим ту Добросава и каж 
>— Па, шта је било? </p> <p>— Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, 
е било?« питам Добросава. </p> <p>— »Ја стојим, вели, под прозором и чекам... ћутим тако, док о 
еселих сељана — сватова...{S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сес 
} Само из твога села траже пет кућа:{S} Стојићи, Илија, Никола, Јово... </p> <p>— Подај им свим 
асте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела. </p> <p>Писар се громко и слатко насмеја 
је облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, а из оне прашине  
сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једем... </p> <p>— Море није то, него ја 
етвртог вечера, око поноћи, узнемири се стока.{S} Овце пођоше и окретоше главе низа страну.{S}  
ега они закључише, да горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто опасно 
се наместила на дрвено корито за појење стоке, подметула руку под точак, па гледа како се разби 
у весела лица подноси укусно јело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не 
е на село курјаци.{S} Сваки, ко имађаше стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао св 
о коме беше растурено ђубре од живине и стоке.{S} Наједаред узвикну весело: </p> <p>— Дајте мот 
не ливаде, по којима се белуцају чопори стоке и разлеже онај једначити, познати му звон медениц 
шест стотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно,  
рате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо  
о... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Ка 
, стогови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и остале потребе добре земљоделске куће.{S} Стано 
урица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— Како?{S} Није, браћо, није Бог 
одно, певајући песме или подвикујући на стоку, нико се не боји полиције ни пандура, не боји се  
, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа 
ориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се,  
ета, најстарији син, поче да пати многу стоку, која такође велики приход доноси.{S} Тако је, по 
д гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусно јело од те 
ближише обору, па стадоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нароч 
чију, жива и страсна израза, устаде иза стола и пође насусрет Ђурици. </p> <p>— Где си, Мишо; к 
а! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође 
ном! — рече им, па се окрену и пође око стола, певушећи неку песму кроз нос.{S} Кум и старојко  
јаше брзо, а побратими се једва држе на столицама.{S} Чаше звече... смеј, кикотање... нико и не 
чије! — узвикну он одједном и устаде са столице, као да се сад нечему присети. — Јест, нећу да  
хајдемо! — рече она одлучно и устаде са столице. </p> <p>— Чекај, брате, нису још људи готови,  
љутимо — одговори Пантовац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече он креснувши 
е би се могло сести, па не видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. </p> <p>— Та нека ме 
де у собу. </p> <p>Ђурица уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак на  
ила. </p> <p>Станка се осврте и седе на столицу. </p> <p>— Где је сад Ђурица? </p> <p>— Код Јов 
лу, па се огрте неком хаљином и седе на столицу. </p> <p>— Седи, одмори се... видим да си се мн 
е осећање и чуђење. </p> <p>Седнувши на столицу и посадивши је поред себе, он је узе за руку, п 
љи спава Митар, на другој пандур.{S} За столом седи и дрема Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>»Већ 
право у канцеларију. </p> <p>За зеленим столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, претрпану 
н је уведе у једну собу, упали свећу на столу, па се огрте неком хаљином и седе на столицу. </p 
мо састави руке младенцима, па се обрте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз н 
петан проговори, он се осврте и приђе к столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан га погледа оштро 
ћа и храм се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини храма, где стајаше старац под епитрахи 
х, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом на скоковима. </p> <p>— Пуцај!{S} Не дај!{S} У 
ан и по двојица потрче напред и опет се стопе с великом масом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S 
гаше више да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино, бурно и заносно осећање, коме се  
стим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше Станка, погледајући чешће у лево, откуд с 
те на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотина дуката, која је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђу 
че Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласова: </p> <p>— Нису још гледали апсу!{S} Ни 
арина и момка му синовца, узеше му осам стотина банака и, зарезавши му нос, припретише: </p> <p 
ке ливаде, са којих се диже по неколико стотина пластова.{S} Сад су већ пластови зденути, а у М 
прекиде га Јанко одсечно. </p> <p>— Пет стотина дуката. </p> <p>— Ништа не можемо учинити...{S} 
.{S} Него све због њих...{S} Донеси пет стотина, они све разграбе, и још морам да молим њих за  
у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се плати јатацима 
номад наплатио једну облигацију од шест стотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет 
 код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио од Никетића?{S} Па 
 један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш те т 
 положају.{S} Једнога се зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће 
ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... </p> <p>— Колико ти је дао Вујо ономад? — за 
говори он. </p> <p>Не остаде им више од стотине корака до реке.{S} Наједаред Пантовац погледа у 
 а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — 
веста, кад је Ђорђе казао власти четири стотине и двадесет! </p> <p>— Тако они увек раде.{S} Ка 
у мисли:. како да распореди оних четири стотине и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у з 
p> <p>— Пуцај!{S} Не дај!{S} Уа! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... — праште п 
ише будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре с 
ло се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину корака, наиђоше у један склоп, застрвен павитин 
арадити, требало је претходно да зајази стотину других страна; требало је да задовољи и Вуја и  
мо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву, па квит посла — рече к 
 се. </p> <p>— Ехеј, море, побро, да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка оштра —  
тако огромној берзанској шпекулацији не страдате.{S} Може вам се отворити стециште због те кафе 
одавати, но узмите па једите — одговори стражар и даде им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви  
иких вратница, и хајдуци угледаше свога стражара како прескочи врљике и побеже кроз кукуруз.{S} 
 жандарми свакога дана. </p> <p>Сеоских стражара Ђурица се није бојао.{S} К њима је свраћао сва 
 само двоје вратнице, то су одређени за стражаре само она два младића, а сви други требало је д 
вима селима одредише се чувари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову се 
напред је већ одређен свакоме посао.{S} Стражарима су одређена места на вратницама дворишта, ко 
стаде и здрави се са Ђурицом. </p> <p>— Стражарите ли помало? — пита Ђурица смешећи се. </p> <p 
 посла кмету наредбу, да девојку »одмах стражарно спроведе« срескоме месту.{S} Кмет нарочито са 
к да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Сунце се претв 
 Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{S} Кажем ти: свет... 
е домашају потраже, ухвате, и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ бе 
ну сам затворио, а код куће му наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђаво помаже!« — помисли  
о што ’но курјак, кога потерају са свих страна, тражи најгушћу шуму и завлачи се у непролазне г 
о је претходно да зајази стотину других страна; требало је да задовољи и Вуја и другове и јатак 
шега студенца... </p> <p>— Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село 
са радознала на рода таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница под снажним ветром.{ 
о хватао.{S} Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сваку особину чуднога 
не иде преда њ, већ му се приближује са стране.{S} Сад добро чује тутњаву од коњских копита и о 
а себе. </p> <p>— Стој! — викну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља  
лона.{S} Шуштање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега они закључише, да горе  
ма, за њим Станка са два жандарма с обе стране, па онда још три жандарма и два пандура.{S} Жанд 
бијаше изглед обичне трупине.{S} С леве стране груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала крвав 
е нико, али се лепо чуо разговор с леве стране, од Јанкове каване, која је одмах до среске куће 
љени бегунац, зверајући око себе на све стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси, са к 
носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. </p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме н 
нам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју прилику 
дговорише на знак.{S} И с једне и друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им прилаз 
окрени овако, она — цак! окрени с друге стране, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја... </p> 
е како му то тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачуне са друштвом.{S} Угушио ј 
 сви погађате, али, простићете, с једне стране.{S} Све то јесте тако као што ви сви велите, и с 
а ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стране власт, с друге они, који треба највише да ме чув 
већој завојици, леже у павитини С једне стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>П 
а коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу.{S} За по 
м (остали помагачи разиђоше се на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у  
p>За један миг разиђоше се сви на разне стране. </p> <p>Ђурица удари најгушћом шумом и, дохвати 
до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане 
и му се, осећао присуство човечје с оне стране капка.{S} Полако, тресући руком, одговори на куц 
то сумњаш, затвори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати 
новичка шума пружила се по једној дугој страни, која је испресецана јаругама и косама.{S} Бегун 
падоше у очи неколико раденика у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а је 
 сад, ако имаш где. </p> <p>На северној страни собе, у којој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, 
 ... — рече он, угледавши крв на десној страни груди. </p> <p>— Јадница, сумњам да ће преболети 
гледа свуд око себе, окрете се источној страни, па звизну учестано с прекидима. </p> <p>Не чувш 
и, како је заслужио... </p> <p>А горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се тужно на 
зеленој густој гори. </p> <p>— Лево!{S} Страном!{S} За њима! — вичу кметови. </p> <p>И цео, дуг 
сподар-Лазо, то ће рећи разбојници — на страном језику.{S} А уваженој господи бандистима нека ј 
ди, збијајући се у гомиле, јури на ниже страном да пресече пут зликовцима и да их стигне.{S} Ал 
низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страном потока, виде да је спасен.{S} За њим се није мо 
м сновима, са једином светлом и слатком страном живота његова.{S} Зато је избегаваше свуда, а о 
етоше подножјем Венчаца, оном шумовитом страном, зачуше пред собом познато звиждање, знак њихов 
а.{S} Овце пођоше и окретоше главе низа страну.{S} Станка се полако придиже испод губера и, пос 
се пењу на косе, које су се отегле низа страну.{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад се бе 
 би се само покварило.{S} Али сад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, 
ену руку, дохвати револвер и обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер уместо зликовца 
силази!... — вели Митар и гледа некуд у страну. </p> <p>Он пође, надвири се над раком, па стаде 
пре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхта 
ала на рода таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница под снажним ветром.{S} Велику 
де пушку и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и претури се... </p> <p>— Тајо!.. куку, тајо! .. 
А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра, подигао једну руку, у  
амо копало — одговори баба гле дајући у страну. </p> <p>Писар од тог одговора поста још веселиј 
евнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да 
аше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осе 
— на мигну му Новица, махнувши главом у страну, према шуми. </p> <p>— Ова, брате варошка... мир 
ора гледала.{S} Она само махну главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве око уста 
итар приђе... опет иде и гледа некако у страну...{S} Пољуби се са њим, па се исправи. </p> <p>— 
нити...« — помисли они по гледа онамо у страну. </p> <p>— Предај се!{S} Не гини! — викну жандар 
.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. </p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Остави то! — викну 
гови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим...{S} Слаба, бледа светлост по 
— уздише путник натичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </p> <p>Пр 
ју, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно, пре овог изасланика, Ђурица срете  
е.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са 
код мене. </p> <p>— Отуд морам на другу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. </p> <p> 
ова снежну прашину и засипље њоме другу страну улице.{S} Пажљиво и опрезно корача момак, бојећи 
а испадају!... </p> <p>— Сваки на своју страну! — викну Ђурица. — Само брзо! </p> <p>За један м 
о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне изненада, па.. 
ер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> 
ајац, онако од прилике, погледа у једну страну крова и рече: </p> <p>— Дед’, Ђурице, дохвати на 
 скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.{S} Иза једнога жбуна издиже 
<p>— Добро.{S} Сад нас ти поведи на ону страну, где није његова соба... да нас не може опазити  
де из крчага. </p> <p>Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више он 
огурена, јасних и светлих очију, жива и страсна израза, устаде иза стола и пође насусрет Ђурици 
девовала, без сумње, улевала необична и страсна осећања сеоској момчадији. </p> <p>Кад пређе пр 
блу руку на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђурица се свакад збуњиваше од ов 
кова... </p> <p>Али је опет, још јаче и страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне ч 
но осећање; она га је вазда заглушивала страсним и светлим мислима о својој љубави.{S} А сад, о 
 сјајним очима. </p> <p>Неко неодољиво, страсно и грозничаво осећање обузе их обоје, заиграше и 
д муке — рече јој Ђурица, погледавши је страсно. </p> <p>— Видео си да смо радили сами ових дан 
љом. </p> <p>А она се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећању, предала му се свом силом 
чицу на вратима, очекујући неће ли чути страсно кајање љубљенога човека, али иза ње беше мртва  
о истурен напред, те испољаваше преку и страсну природу, али је он, једним благим погледом свој 
леда му сијаше такво блаженство и таква страст, да она одједном појми све.{S} Весео и срећан ос 
ати није смео.{S} Заносна ватра љубавне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му С 
ку и опружених ногу, мртав Пантовац.{S} Страх га беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена  
жна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и загрева се јаким пићем. </p> <p>— Хо, младићу,  
е личило и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Неко нов 
ек само да што каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. </p> <p>— Хајде, вала; једно 
а шта би? </p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често 
еки пут помислим да он тек ’нако задаје страх... паметан је пусник!...{S} Мислим, знаш, да он с 
амо остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад окретоше подножјем Венчаца, оно 
и видети, одједном уђе у њега неописани страх: стаде да преза од свакога суварка и пања, стаде  
себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, потрчи напред што више може. </p> <p>»Ја црна жи 
а суморна брига, онај опрезни, нервозни страх од изненадна напада, коме се, и ако вероваху у ок 
љачно, све јој улеваше неки празноверни страх, коме се она не могаше противити.{S} И у тој злос 
ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол... </p> <p>Најзад се, после тешких  
свако друго осећање, изазивајући ужасан страх.{S} И усред тих мисли он се сети хлеба, зграби га 
 Али, потрчавши мало, обузе га неописан страх од самоће, од себе сама и од онога вечерњега суто 
ога неразумљивога и блаженога душевнога страха. </p> <p>— Што није свакад овако? — прошапта Ста 
 ни то, да је ова послушност из чистога страха, али тек њему мило беше видети да му се овако бе 
им знаком и задовољно, после безузрочна страха, седе на постељу. </p> <p>— Што ли је то Јово по 
ма волова, нарочито бикова.{S} Овце, од страха, јурнуше на ограду и тиме надражише курјаке, те  
да низ равно поље, и крв му се следи од страха, што му изазва ова изненадна коб.{S} Далеко пред 
 ви — обрте се по том осталима, који од страха једва стајаху на ногама — сад вам праштам, а дру 
 косе попадаше, а косачи, пребледели од страха, гледаху зачуђено у наперене пушчане грлиће, као 
се овај намах расани и разрогачи очи од страха и чуда... </p> <p>Ђурица и Станка стадоше напред 
ини.{S} Он се трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека насред пута.{S} Ни сам не зна к 
им помешаним осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад  
/p> <p>Најзад се, после тешких напора и страха, бегунци нађоше у Смедереву.{S} Тамо се склонише 
ави му читав хаос, живци већ отупели од страховања... све се у њему згрудвало, смешало, следило 
} Он се плашио само тога првога питања, страховао је само од почетка; а кад виде да му само пит 
коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме страховити глас: </p> <p>— Пуцај, небеса му његова, шта 
амахну ножем. </p> <p>У кући се разлеже страховито врискање.{S} Ђорђе сав претрну, па одлучно п 
д га је одједном притиснуо целом својом страховитом тежином и — како му сад изгледаше — смлавио 
ладића на велику кривицу, па онда да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — 
урица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно н 
диже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па вид 
је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — помисли он, и таман да се 
и њиме Николу по глави.{S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал м 
ребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше сузе из очију. </p> <p 
ки терет са срца, нестаде онога вечнога страшила, што му над главом стајаше, и он се лако помир 
ље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли, тиштала га је нека унутарња грижа, 
з те таме са подигнутим ножем.{S} То је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема смрт, 
има, дугом и уском расом, изгледаше као страшило.{S} Кад плануше неколико свећа и храм се освет 
не виђаше више ништа, осим једно једино страшило, које се помаљаше из те таме са подигнутим нож 
омилици деце. »Хајдуци!...{S} То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их 
, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и слатка  
 до дршке...{S} И потом угледа како оно страшило необично отвори и рашири очи, као да се нечему 
о тога, стајаше иза њега као какво црно страшило, које је готово да га свакога тренутка у своје 
реврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, који се одједном опусти, и не 
ла...{S} И ако сад он успе да уништи то страшило, онда... онда ће бити нешто друго, нешто боље, 
о исто муњевитом брзином сјури га ономе страшилу у груди.{S} Осети само како нож удари у неку м 
ни бол...{S} Он иђаше узверена погледа, страшљиво управљена у помрчину, отворених, осушених и в 
рених очију Ђурица погледа попа.{S} Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази г 
ћи... нећу погинути?« — мисли он, и ова страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, само трчи, 
 белом хлебу!...{S} Како му је далека и страшна била та помисао некада, како се здрхтавао од уж 
бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казна Божја за оне, који се титрају именом њего 
 погледа какав су утисак учиниле његове страшне речи. </p> <p>Станка се не измени; као да је оч 
ивим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студен 
овој, немој црнини траже објашњење неке страшне мисли, која се рађа у занесеној глави, или би д 
а ради...{S} То му је једини лек од оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{S} Пије 
ледње Николине речи и изазиваше све оне страшне слике, које се мало час пред његовим очима изре 
ли... или шта? оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку преко средине, па у гору!...{S} Са 
који изазваше овај разговор, беху веома страшни. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Другог 
н да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаше му, створише се уз ње 
пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од самога ђавола.{S} Нарочито му паде у очи о 
урци, пепео од косе, који му даваху још страшнији, необичнији изглед.{S} Преко целога темена, к 
едају...{S} А куд одоше они... с онаким страшним погледима?...{S} Нема их, ово су други«... </p 
мо најмилије; час стане да мисли о оним страшним мајсторијама, које му капетан напомену и о кој 
у, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова. </p> <p>— Пст, да ниси писнуо!...{S}  
ла као хартија, а једно око преврте се, страшно, необично. </p> <p>Жандарми искривили доње вили 
} Ово није она...{S} Какво је ово лице, страшно, необично!« </p> <p>— Ђуро, ојађениче мој!... — 
а је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па подвикну: </p> <p>— Бабетино једна!{S} Нада 
ле, пошто му предаш новце...{S} Мени је страшно претио, а обећао ми... </p> <p>— Колико ти је о 
се шта, и имаће право!...{S} О, како је страшно кажњена детиња непослушност!...{S} А свет?... < 
но, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшно зликовачко лице. </p> <p>— Прво ти мени кажи: ш 
И ко да нађе утешну реч овој праведној, страшној погибији! </p> <p>— Ето их, иду! — Викну неко. 
чи, као звер разјарени, Пантовац у свом страшном наличју и, пруживши пушку право у груди механџ 
потпуна, да је тај срећни занос помућен страшном јавом, у којој се он налазио. »Шта сам ја?...{ 
порављати.{S} Сети се воде, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неколико капи хладне бист 
е се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... </p> <p>После пола ноћи, неко лупну на 
зумео: да му оно спрема смрт, неизбежну страшну смрт, без устанка, без пребола...{S} И ако сад  
реч, која би ублажила или преиначила ту страшну мисао, али поп нарочито застаде, да би се та ми 
ом ратнику, догоди се и њој: од толиких стрела, које досад срећно пролетаху поред ње, једна се  
ути као заливен.{S} Мајка му, напротив, стреља очима и по десети пут погледа писара, као да би  
{S} Што ти је жив човек!... </p> <p>Дан стрељања досад су крили од њега...{S} Јутрос рано извед 
ехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан 
дост и послушност уз мене...{S} Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То м 
 од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне вране, и од крешт 
огледа, који сече као ножем, од кога су стрепили највећи разбојници...{S} Али се на његово мест 
 </p> <p>— О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. < 
хну је планинска ноћна студен, и она се стресе од зиме... </p> <p>»Нека је, вратиће се она сутр 
тихо и немо чупавим крилима...{S} Он се стресе и пожури уз брдо... </p> </div> <div type="chapt 
по праговима и уласцима у куће...{S} Са стреха и из натмурено сребрнаста неба сипи и капље ситн 
 куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш са 
.{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизати и 
ли он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страном потока, виде да је 
и крај, бегунци се зауставише на једној стрмој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.{S 
угледа пред собом добро познате му црте строга и одлучна лица, он не изгуби ништа од своје одлу 
>— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар не знаш шта  
 задовољство што не обори очи пред оним строгим, испитљивим погледом...{S} Као да су обојица ос 
 народа; кад оцени праву разлику између строгих и сувих законских одредаба и живе душе човекове 
астури наредбе по свима општинама да се строго мотри на његова кретања, да се он ухвати или уби 
Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па  
е леђа, зађе иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осећа 
} Прозор се лагано и опрезно отвори.{S} Струја свежега, хладнога ноћнога ваздуха појури кроз от 
ао да није ни капи испио!...{S} Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хла 
ошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два на струк — одговори овај. </p> <p>— Па зар у сто клипова т 
</p> <p>— Море, много је то: неће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па  
е се Ђурица оном сиромашку — колико сте струка нашли? </p> <p>— Педесет и три, брате, само педе 
ону, неко свећицу, неко класје жита или струкове бела лука...{S} Поред крстоноша јаше на коњу п 
ена незаштићена оканца, уносећи собом и студ и отров...{S} И усред дана у таквој је улици помрч 
 руком иза потиљка.{S} Са планине пирка студен, оштар поветарац.{S} Варош се буди... </p> <p>От 
пенице...{S} Задухну је планинска ноћна студен, и она се стресе од зиме... </p> <p>»Нека је, вр 
али свакога часа, или око њива, или око студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Мар 
исли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постеље... </p> <p>Звекет ланаца сумо 
празници.{S} Око прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одбија се 
ма, да се напијем хладне воде са нашега студенца... </p> <p>— Да седнемо у странама, горе више  
каше девојке и стадоше да се разлазе са студенца. </p> <p>Станка нарочито заостаде од њих, док  
а ти кажем. </p> <p>...{S} А на великом студенцу сабрале се девојке, па ћеретају и причају једн 
 поповим коњем, важно и достојанствено, ступа кмет, који пази на поредак, а нарочито на то, да  
 опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмова, 
бљени, загрљени, занесени...{S} Младост ступа у своја права, не разбирајући ни за прилике, ни з 
дроби ту — одговори Станка и оде пољем, ступајући замишљено и узбуђено... </p> <p>...{S} Најпре 
им те, наредићемо се лепо... — рече он, ступајући напред плашљиво и збуњено. </p> <p>Утом деда  
 необичну снагу и једрину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, ви 
до срљао у пропаст, како је лакомислено ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања!.. 
е да се тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по хладној, росној трави, не осећајући ни хладн 
евто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи корак ближе. </p> <p>За часак беху сви добро пове 
ном водом, па онда полако пређе поток и ступи у поље. </p> <p>Ђурица скочи из заседе и, зверају 
>Са таквим појмовима о моралу Ђурица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по ком 
двориште и кроз некаква сниска вратанца ступише у одају.{S} Новица упали свећу и Ђурица виде ле 
ста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом лицу нагарављена и увезана широким, 
јбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли, тиштала га је нека унутарња гри 
била за шаку две више колена, због чега су га старији људи звали »онај куси«, а момци би се рад 
 — рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљано, побро!{S} Дај сватове! — ск 
а погледа, који сече као ножем, од кога су стрепили највећи разбојници...{S} Али се на његово м 
p>— Жива је, ради јој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где је ударена. </p> <p>— Код Петра  
а од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити в 
у.{S} Беху се обојица тако примакли, да су могли чути један другом дисање. </p> <p>— Камо се, п 
{S} На први поглед могло се опазити, да су обе женске од онога реда, који не држи много на чедн 
озорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре згоде за п 
 поручио да је посао свршен успешно, да су нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах  
ца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њ 
м начином, ставио до знања капетану, да су похаране ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то Ву 
весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од орт 
рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за врачање 
а нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди т 
а над степеницама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S} То беху врата на 
еко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и златног оде 
 ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цва 
, под којом је седео. </p> <p>— Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. </p>  
S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу 
е речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по самом потоку. </p> <p>Тога часа  
понеку пушку.{S} Сад није било сумње да су опкољени потером.{S} Остаје им још само потес, где и 
 јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од опасности. </p> <p>Кроз четв 
дницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који води право к судници. </p> < 
о ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су те обрлатили јатаци из твога села, па сву зараду ти  
ој и јучерашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, као  
, засијаше му очи радосно, јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од оп 
уђено у наперене пушчане грлиће, као да су им очи приковане за њих. </p> <p>— Отпасујте се, а т 
рогим, испитљивим погледом...{S} Као да су обојица осећали да треба одважно издржати овај први  
ку... </p> <p>— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, кад изиђ 
ји изглед.{S} Преко целога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скину 
{S} Ђурица је не само добро знао откуда су те коже, ну је, заједно са целом кућом, пробао печењ 
 је да се лати и таквих средстава, која су законом забрањена.{S} За ово му није требала постепе 
а да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила негде у папрати. </p> <p>Непомузене о 
е за седење.{S} Имућнија племена дизала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани су шашо 
 статистичких података, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусм 
е, повезане шареним подвезама, о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за ш 
роводио време у пољу око њива, у којима су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиште код  
ао Ђурици сва потребна упуства у којима су предвиђени разни случајеви, па сад безбрижно седи и  
ећ одређен свакоме посао.{S} Стражарима су одређена места на вратницама дворишта, која ће посес 
вио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. </p> <p>— Не може бити! </p 
ли су из раније за намере полициске, па су се сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту свр 
ет власти био на максималној висини, па су опет они чинили покоре.{S} А пре тога метали су и на 
 га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... не сећа се цел 
иди где је ударена. </p> <p>— Код Петра су завоји и стаклета — одговори Митар. — А, ево, у груд 
ма... </p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза терзија, који је у м 
</p> <p>— Не знам, господине!...{S} Шта су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома 
а и Вуја! ... — рече он и погледа какав су утисак учиниле његове страшне речи. </p> <p>Станка с 
p> <p>— Шта сте полегали кâ зечеви, кад су људи далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја  
о лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!...{S} Робија! окови!...{S} И 
ижује крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су најпоузданији моји људи почели да ми раде о глави, о 
господине — одговори му апотекар. — Кад су беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада  
же по неколико стотина пластова.{S} Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла с 
и, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола от 
села... још синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли сви право овамо? — 
ив човек!... </p> <p>Дан стрељања досад су крили од њега...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи 
добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар  
 она смешећи се.{S} Истина, море, какве су то девојке, јесу ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какв 
н момак не могаше поуздано казати какве су очи у Станке Радоњића: црне или граорасте или, можда 
су ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и по 
је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове су улоге одређене условно, а главна им је брига била, д 
ћеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да  
горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то трице и кучине! умеша се Живко писар, стари полиц 
оше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборавио би 
ва начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у ш 
чео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необични гости: и они су се, како и 
 од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио од Ни 
ти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; 
у његове каљаве ципеле... </p> <p>Обоје су променили ношњу; удесили су да се оделом не разликуј 
среској кући, све због неких кожа, које су на њихову тавану налажене.{S} Ђурица је не само добр 
 даљину, чак до качерских планина, које су, овога јутра, завијене у густу белу маглу.{S} Све тр 
 крађе и, после брзога помиловања, које су му »пријатељи« умели испословати, продужавао је стар 
ва читанија, народ заседе у совре, које су подигнуте око записа.{S} Свако племе имало је своју  
аружице и опет да се пењу на косе, које су се отегле низа страну.{S} Бегање је било тешко и умо 
живео...{S} Ја знам десетину људи, које су ти твоји пријатељи измамили у гору, терали их да оти 
 шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, подметнули?  
 их уздржа његова оштра збиља, иза које су опажале да сева нешто тајанствено и опасно.{S} Учини 
да изгледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавале, као и момци.{S} Плашио их је највише  
и, који би га светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачун 
е види ништа и не мисли... </p> <p>Руке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не ис 
ам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p>Свештеник га појми.{S} Па,  
бити?« — помисли она.{S} Пре две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељ 
отеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} По врху хума ви 
тавља јело; около ових треница поређане су друге за седење.{S} Имућнија племена дизала су над с 
Прођи се, чича, здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни  
Чупићу: разбијен му је вајат и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код т 
о си ти тако ослабила? </p> <p>— Године су, дијете, старост... — одговори она, затварајући за њ 
и избегавао мисли о своме положају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теж 
ката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђурица се злоћудо намршти и увуче п 
кога часа, а појединости напада познате су, већим делом, свима.{S} Ипак се нестрпљиво очекује п 
 по имену. </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос от 
јом и торбу са јелом. </p> <p>— У торби су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљ 
да их назове по имену. </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамач 
сно; осети да он није сад онакав, какви су остали људи.{S} Јанко га ћутећи уведе у собу, затвор 
брте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике ливаде, са којих се диже по неколик 
једно убиство.{S} И напослетку, другови су се ревносно чували.{S} Дознавали су из раније за нам 
имао огроман утицај на сву околину: сви су му се потчињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова 
то пре дохвате рудничких огранака, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке 
енио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз његове руке« прошли. </p> <p>— Ево ти дружине, 
ћујеш поштени свет, па дајеш њима, који су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, онда ћ 
ек сети, да треба чувати оне људе, који су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази  
в, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим.{S} Најзад се прибра, па приђе Ђур 
апетан стаде да саслушава грађане, који су познавали Пантовца.{S} Прибравши довољно доказа да ј 
на прозор да разгледају кандидате, који су се ту поређали, па напослетку изиђоше напоље.{S} Мом 
вери и сва неизбежна поворка људи, који су потребни у такву послу.{S} Ове мисли он саопшти Стан 
мисао... </p> <p>Међутим догађаји, који су се одиграли дан раније и који изазваше овај разговор 
, а око њега се начетили жандарми, који су се вратили с пута. </p> </div> <div type="chapter" x 
овласно, као прави деспот.{S} Они, који су с голим јатаганима јуришали на имућне становнике и,  
о свима селима одредише се чувари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову 
изређаше она прва питања и узвици, који су обично без садржине, Ђурица одмах пређе на главно. < 
ри и блиста се у зрацима сунчаним, који су разасути по бескрајном простору, а они облачци тихо  
.{S} Одмах наиђе на неки подметач, који су сигурно његови претходници, ради истога циља, ту нам 
раже... није један... </p> <p>— Та који су то сви, громове им њихове!{S} Кажи једнога по имену, 
еренике, којих је било без броја и који су га све више, својим захтевима и услугама, обавезивал 
је бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени са тим послом.{S} Развесели се и он, па стад 
ан застанувши и као размишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту. </p> <p>— Потражи 
{S} Сад би могао убости противника, али су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће 
нашега града«, како он то вељаше. — Али су прилике и околности, у којима човек егзистира, од пр 
о је за ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две бан 
ови су се ревносно чували.{S} Дознавали су из раније за намере полициске, па су се сложно стара 
 и Новица.{S} Последња Двојица полегали су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, 
 мрднути се не може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита писар«...{S} И он се сећа оних  
ц од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком 
и облигацију од двеста дуката.{S} Знали су да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће бе 
неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да се овако још продужи, могло би  
они чинили покоре.{S} А пре тога метали су и на точак, и тада је било оваких разбојника.{S} Али 
вуци, клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина право к њему и изручивали м 
 да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато т 
 савладају Станкину самовољу.{S} Видели су да је то необуздана, срчана природа, која не зна ни  
 оставио Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чи 
<p>— Све се ућутало, дијете; заборавили су те, чим си отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти 
о је он мислио, и у исто време долазили су му на ум они, које је он побио!... </p> <p>У тој гро 
увамо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад 
ито откад је доведен из суда, променили су своје опхођење са њим и пандури и чиновници.{S} Опаз 
рате, чак у десетом округу.{S} Склонили су њега добро... — вели један Ђуричин сусед. </p> <p>—  
нка се састајаху свакога дана.{S} Крили су се веома опрезно, али шта може међу људима остати та 
p> <p>Обоје су променили ношњу; удесили су да се оделом не разликују од становника своје улице. 
одмереније. </p> <p>Куд ће сад? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред  
 шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно то сећање,  
војка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају С 
овром кров, а около седишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совра изгледала као нека стаја.{ 
они? </p> <p>— Ови наши одавде поуздани су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p> 
ској улици, на крају Београда, поређани су сниски неокречени кућерци од набоја.{S} Око понеке к 
 али се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали свакога часа, или око њива, или око студе 
пијанци...{S} У тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од к 
м касаху на коњима три жандарма.{S} Они су га опазили раније, то је јасно, јер се један одвојио 
и наши одавде поуздани су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: к 
имао готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао од 
 се скупљали неки необични гости: и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се за 
 <p>— Оно знаш... мука је то.{S} Ствари су код тебе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они 
звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Што не 
 О, те како! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у свима државама... </p> <p>— Бог с тобом 
 слободно обрне, а око понеке подигнути су у пространу дворишту кошеви за кукуруз, стогови слам 
е добре земљоделске куће.{S} Становници су ове улице махом они типски и Београђанима добро позн 
пресецана јаругама и косама.{S} Бегунци су свакога часа морали да слазе у јаружице и опет да се 
зашарени она живописна котлина, у којој су без икаква реда разбацане беле, ћерамидом покривене  
 осуђени путник.{S} Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упус 
ичући и намештајући тешко гвожђе, којим су му ноге оковане. </p> <p>Капетан изиђе из собе. </p> 
{S} И сећа се балвана преко реке, којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела... 
есеца поток, угледаше коњаника, с којим су се морали срести.{S} Ђурица познаде попа. </p> <p>—  
а своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су рукама сви његови планови.{S} Него да ми сад одспава 
ако му ковач вешто одсеца чивију, којом су спојене обе половине карике...{S} Неки људи пружају  
га непознатога. </p> <p>— Молићемо, ово су пречњаци, а ноге се бацају таквима — одговори му апо 
 страшним погледима?...{S} Нема их, ово су други«... </p> <p>Људи се растурају, дају пролаз нек 
олике паре? </p> <p>— Требају ми, много су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути зашто су м 
 код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док радимо заједно — слушам те, а кад дође  
по закону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа, јер  
 меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито општинска — није с 
ца беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад вечераше и запалише  
а Николина леђа, у сукнену јелеку, како су необично одскочила од земље.{S} И после се одједном  
владаше на пољу срећноме свету.{S} Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу д 
облетао је око тога бреста, гледао како су се легли, хранили и расли мали чворци, и видео да ће 
оба извешћа старац исприча опширно како су га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да в 
 се они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много поузданији, но да их опази потера и да се 
 <p>— Баш бих те молио... знаш... скоро су ме петљали... </p> <p>— Знам ја да сви измичете леђа 
 тарабом, имало само двоје вратнице, то су одређени за стражаре само она два младића, а сви дру 
 то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити кр 
ких новаца. </p> <p>— Не знам ја.{S} То су ми зацело, подметнули они што ме мрзе кâ крвника — о 
ма видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... — узв 
одине мој, шта мислите!... </p> <p>— То су, брате, свиње — одговори онај први — а свињче... ист 
учешће на њиховим лицима... »Гле, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S} А ку 
ране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу,  
твари, које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, подметнули? </p> <p>— Не знам, господине 
та, обрасла воћем и житом, брдашца, што су му поглед миловала још од детињства му; маме га оне  
ли му у крило све до последње паре, што су по скупе жртве награбили.{S} Он им је од тога одваја 
но једино осећање беше му пријатно: што су му сад руке слободне.{S} Уводећи га у затвор, одреши 
 се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закљ 
успешно, да су нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако 
 оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може други?... 
и сагиње се да му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу д 
. </p> <p>— Како то хајдук?...{S} Зашто су га тако начинили, кад није још никога убио? — запита 
бне, а после ћеш, може бити, чути зашто су ми требале. </p> <p>— Ако ћу после чути од другога,  
о сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако почастили Маскарци, болан? — рече неки непоз 
о други.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре, које ти је сатана дао у ру 
S} И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од д 
 врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.{S} К 
е цео срез осим наших села... још синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће 
интересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су знали само по имену, разуме се лажном, које му је у  
 земљу и спојена пречагама, преко којих су намештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља 
 грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брц 
ру на реци — скупљаху се, четвртком или суботом, девојке и жене сеоске, те испираху лужено рубљ 
писани страх: стаде да преза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, к 
розничаво дрхтање, необичан сјај очију, суве, запечене усне, нервозно трзање главе побуди у њем 
ад оцени праву разлику између строгих и сувих законских одредаба и живе душе човекове, која упр 
ијена стаса; напротив: његова коштуњава сувоњавост падала је одмах у очи свакоме.{S} Раста је б 
ито и снажно, али га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега што се види и чује и прен 
војим присним »пријатељима, партнерима, суграђанима и осталој булументи нашега града«, како он  
 собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је. 
руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </ 
 мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, јат 
рађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и с 
дње време, нарочито откад је доведен из суда, променили су своје опхођење са њим и пандури и чи 
мој попо... шта ћу, таква ми је, ваљад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од других, па... ето!.. 
 себе; кад проучи сва лица, која рукују судбином народа; кад оцени праву разлику између строгих 
бити последње циганче, па нико да му не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се опазило да јој с 
уди.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> <p>А горе у страни, испо 
: знао је да има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише одлуку 
е овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите сви. </p> <p>Поседаше сви, као  
цима већ стапаху и испараваху.{S} Испод суднице, крај пута, сеђаху два дечка са заденутим пишто 
 многе руке, одвукоше у брвнарицу испод суднице и закључаше... </p> <p>Тада га познаде цело сел 
око цркве или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих стајица испуњених веселим наро 
њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, угледа неколико људи пред њом.{S} Нека беспред 
аву среске власти, која је прикована на судници. </p> <p>— Шта зар има? — рече Ђурица и пође на 
ле неколико дана освануше на општинској судници и на вратима Ђуричине куће прилепљене наредбе д 
 <p>Одмах затим пођоше сви к општинској судници.{S} Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати  
ар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. </p> <p>Кад се изређа под записом сва читанија 
су ударили оним путем који води право к судници. </p> <p>Пред општинском кућом не беше никога.{ 
са својим стањем.{S} Овај састанак пред судницом био је од велика утицаја на њега.{S} Он опази  
, великим брестом што се разгранао пред судницом, стајаху неколико луди, па с чуђењем посматрах 
вуче се у шибљак, који је израстао пред судницом. </p> <p>Под записом, великим брестом што се р 
а, при оцењивању потре пред кленовичком судницом, наступи у Ђурици извесан прелом у мишљењу и о 
ари и, свршивши што је имао, изиђе пред судницу.{S} Он и пандури за часак појахаше коње, узеше  
стали, заједно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и полегаше на меку зелену траву. </p> <p>— ’Нат 
да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили он 
и саслушао је мирно: знао је да има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му после месец да 
дним мушким скоком прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с 
у почешће дечаци и девојчице, те напуне судове, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше с 
онда раскравих; те не знам како напуних судове и побегох. </p> <p>— А мене срео у Беглуцима, па 
 пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам...{S} Знаш, онога. 
а.{S} Станка се враћа из њиве с празним судовима, па удари опет преко забрана.{S} На истом, пре 
ка.{S} Сретох једну ручконошу с празним судовима. </p> <p>Ђурица плану и погледа Вуја. </p> <p> 
миловање... </p> <p>— Немам ја посла са судом...{S} Нисам ником никакво зло учинила...{S} Казаћ 
же...{S} Кад му је прочитана пресуда на суду, није се изненадио и саслушао је мирно: знао је да 
ва...{S} И опет, како вешто одговара на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам 
једно злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу ти помиловање... </p 
вршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум.{S} Сад ти зна 
а живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— Оно, јест... 
S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то  
срећноме свету.{S} Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјајна сун 
 У старим исплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једном топ 
пи се радосно срце мајчино, капљу вреле сузе низ образе...{S} То је било онда о повратку, пре н 
 осети страшан смрад, од кога му пођоше сузе из очију. </p> <p>Збуњен, уплашен, изненађен свим  
дуков остаде незаливен ни једном топлом сузом. </p> </div> </body> </text> </TEI> 
ђи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, сукајући густе, прогрушале брке. </p> <p>— Под кецељом, 
 — рече јој Јелица, навлачећи јелече од сукна. — Боље што не пође са нама! </p> <p>Девојке се с 
рица му, обучена у шарену сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу рук 
зних војничких цокула, носио оне широке сукнене чакшире које носе Палилулци, а на леђима је има 
му падоше у очи широка Николина леђа, у сукнену јелеку, како су необично одскочила од земље.{S} 
а окиде...{S} Пуче револвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и загрме 
апама.{S} Сестрица му, обучена у шарену сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајк 
Он је ухвати, веже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако  
гла ићи завезаних очију? </p> <p>— Кроз сукњу се види лепо. </p> <p>— Говорите, господо, што хо 
с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> <p>— С 
ли Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> <p> 
орим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по селу се рашчују одмах, а 
десној страни груди. </p> <p>— Јадница, сумњам да ће преболети...{S} Што уби ову девојку, несре 
аније склониште.{S} У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га ср 
те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и погледа га тако 
а посла с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране куће на про 
ке.{S} Да је школован, он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или велики чиновник, је 
ица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необична и страсна осећања сеоској момча 
прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </p> <p>— Моли се д 
она не исказа своју мисао, која се, без сумње, тицала жандарма... </p> <p>Кроз кукурузе приближ 
а, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности. </p> <p>Кленовичка ш 
и намештате се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за овак 
чак — одговори други, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако почаст 
ледаше и понеку пушку.{S} Сад није било сумње да су опкољени потером.{S} Остаје им још само пот 
еку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он с 
.. ђаво га знао...{S} Некако ми се чини сумњив... па одох раније. </p> <p>Отпре би се Станка по 
неколико дана, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Ву 
ледам прво положај куће, па ми се учини сумњиво једно прозорче, што стоји над самим потоком.{S} 
ица обиђе свуд око куће, разгледа свако сумњиво место, па се упути к високој розги, пободеној у 
 тако наивно, да одједном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци 
не, нервозно трзање главе побуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи. </p> <p>— Ти си бо 
 по такту вранчева касања...{S} Некаква суморна тежина, некакав изненадни бол наиђе му на срце, 
} Само Ђурица необично изгледа.{S} Нека суморна сета и замишљено расположење овлада њиме од оно 
} Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено напуштено огњиш 
з друго, али им са лица не силажаше она суморна брига, онај опрезни, нервозни страх од изненадн 
 саму земљу, па стоји тако непокретна и суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне зе 
уја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога душевног 
..{S} Гњила, влажна магла завила у свој суморни плашт цео град, као какво чудовиште, па га квас 
амнину, која јој сад дође још тежа, још суморнија...{S} Повија се у напред и натраг по томе, ка 
е својом слабом светлошћу придаваше још суморнији изглед мрачним сводовима храма, који се као н 
 хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... </p> <p>— Пиј, море, шта си се побаб 
ична господара.{S} Фењери пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичава старца.{S} Отвори с 
аче са постеље... </p> <p>Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено 
ругу светлију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљачно, све јој улеваше неки празноверни ст 
а безбројне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева 
ачким механама, који светлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се жи 
и јасика...{S} А над њом, над мрачном и суморном планином, сија врело сунце, греје и пече густу 
могаше противити.{S} И у тој злослутној суморности, она се предаде црним мислима о себи и својо 
тки и необични за тамницу дарови сјајна сунца!... </p> <p>Ови зраци подсетише га да размисли о  
рица опази да нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несносни задах  
— »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Б 
 онај пређашњи живот чињаше сјајнији од сунца и лепши од свега на свету...{S} Да јој је само јо 
 било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако грејало, као тада што је... сјајно, све 
е на четки, густо избила из земље...{S} Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци о 
он — предмет њених заносних мисли...{S} Сунце падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладо 
ишта, проведе неколико дугих часова.{S} Сунце удараше готово хоризонтално у капке на прозору, н 
тражи. </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Сунце се претворило у пламено коло са хиљадама дугих и  
 сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у знојава леђа, јутрењи поветарац пирка и 
 не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p> 
овој кући. </p> <p>Сутрадан кад изгреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве  
протицаше брзо... </p> <p>Одједном, кад сунце изгреја, иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање  
ајући више ништа за себе... </p> <p>Кад сунце одскочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу. 
о на Јеличин рачун. </p> <p>Кад се наже сунце ниско над заходом, девојке покупише рубине и рази 
опет. </p> <p>Зборисање се продужи, док сунце добро не угреја, те опомену дућанџије да радње јо 
мрачном и суморном планином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини сл 
о овоме часу! ...{S} Напољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло вес 
 зелена горо!{S} Камо те, врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас се зажелео!... </p> </div> <div 
ко сигурних луди позове к себи. </p> <p>Сунце се тек рађало, кад се Ђурица и Станка испеше на О 
њу не растављаше, право у село. </p> <p>Сунце беше давно изгрејало, те се под његовим зрацима п 
у гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три с 
о небесно трепери и блиста се у зрацима сунчаним, који су разасути по бескрајном простору, а он 
блиста и трепери, заклањајући један део сунчаних зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, све доби  
ју по високу недогледу и ублажују ватру сунчаних зрака...{S} Тако се носи и мисао младости по п 
и помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, н 
сту белу маглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и зелени се весело, светло, радосно... </p> <p> 
V</head> <p>Другога дана, после заласка сунчева, Ђурица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљ 
маглица, која се вазда виђа око заласка сунчева, претворила се у ватру, па блиста и трепери, за 
ан, па трепери и весело одсјајкује пред сунчевим изласком... </p> <p>А тамо поред реке, по дну  
е прелива под топлом и јасном светлошћу сунчевом.{S} Жиле повукле у себе свемоћну влагу, истера 
е на руци, које одсјаиваху према заходу сунчеву. </p> <p>Ђурица застаде; једним брзим погледом  
а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву другу светлију мисао.{S} Све око ње беше с 
окрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све 
о слепо предао....{S} Вечито му је овај сурови човек стајао пред очима као нема загонетка, која 
е упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој црнини траже објашњење неке страшне мисл 
сказивала нека граја, — наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — једнако ми сепија пуцка: окрени 
езовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед. </p> <p>Сви ућуташе, осећајући незгоду, у коју и 
и су њега добро... — вели један Ђуричин сусед. </p> <p>— Море, шта ти говориш? — Деца ми синоћ  
/p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори му сусед, младић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна  
> <p>Изјутра зором отиде Марко до свога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај твој гара 
ови само мрдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу, показујући тим да се не интересују они 
опасност.{S} Ђурица пребацио руку преко суседе, па јој шапуће грубе изјаве, љуљајући се и повод 
ви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица  
 гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и лепо...{S} А 
а Тимом Банаћанином, који је становао у суседству.{S} Са њим је почео по неки пут да излази у к 
азио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити 
у се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он стаде изнен 
 погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде на месту и о 
 Симо и обори главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним погледом. </p> <p>»Овај готово не 
ешњике, па их при повратку застаде први сутон.{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спуш 
ћемо се!...« </p> <p>Кад се навуче први сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вујове куће.{S} 
моће, од себе сама и од онога вечерњега сутона..{S} Застаде и ослушну...{S} Неко му се приближу 
да у пружену пушку, која се још могла у сутону опазити, па се одједном окрете и потрча натраг к 
 метну му руку на раме. </p> <p>— Ђуро, сутра се мора извршити осуда.{S} Па знаш, обичај је да  
аљада, шта те чека напослетку... данас, сутра, кроз годину, две?... </p> <p>— Ништа ти ја не зн 
ражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје ствари, и ти 
још поноћи, сигурно...{S} Лези, спавај; сутра морамо ранити... да опет мало пијемо... </p> <p>Њ 
ели хлеб!... </p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је оно што му је непрестано за ове две године леб 
ако једемо, а ништа не зарађујемо...{S} Сутра иде Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотер 
 војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све 
ам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зором, на посао! </p> <p>Ђурицу нешто ледну, али 
дован ће знати шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морат 
ослом... — одговори Ђурица, запињући. — Сутра ћу овде преданити, па гледај да се пази... </p> < 
мо сутра? — запита чудећи се. </p> <p>— Сутра, ја како.{S} Али нећеш, ваљад’, полазити из моје  
зао, сигурно.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ће да дижу потеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури  
. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет од 
ад ти ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити, па куд пукло! </p> <p>На т 
 жива човека, који зна, поуздано зна да сутра умире од куршума, па опет живи, једе, пије, спава 
ивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, има неке мајсто 
кује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прекосутра, свакога часа...{S} И ми ћемо за тобо 
име... </p> <p>»Нека је, вратиће се она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђурица, па леже на ње 
запита га лагано. </p> <p>— Милутин иде сутра у Жабаре да капарише ракију — одговори Симо. </p> 
зводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је оно што му је непрестано за ове д 
апише чаше. </p> <p>— Хвала ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!... </p> <p>— Не бр 
си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутра сачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до Камен 
нашем селу...{S} Остао је на спавању, и сутра ће преданити код њега.{S} Али треба да идеш одмах 
за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме х 
} А овако ни због чега!...{S} Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... </p> <p>— Синовче 
рала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш м 
и одела и преобуке. </p> <p>— Све ћу ти сутра послати, а сад морам ићи.{S} За неколико дана нећ 
урјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. </p> <p>— Каквог курјака, ’натема 
>— Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, поб 
 јесењих дана.{S} Живело се од данас до сутра, избегавала се свака одређенија мисао о будућност 
даш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам 
 из дуга сна. </p> <p>— Шта, зар нећемо сутра? — запита чудећи се. </p> <p>— Сутра, ја како.{S} 
страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да му то не би п 
и са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на похару. </p> <p>— Све једно, хо 
непријатно осећање другим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да иде 
то је иза њихових леђа... </p> <p>Одмах сутрадан, око заранка, исто друштво опколи кућу Николе  
и о газда Ђорђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан кад изгреја сунце, друштво се већ одмарало у п 
.{S} Овако, из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за последак... </p> <p>Из 
 дају пролаз некоме...{S} Ено, брадата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и опет му с 
кашљуцање и за њим се појави на вратима суха увенула старица.{S} Погледа их својим немим старач 
варка и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које постаје од његова трчања, постаде као  
гушен глас, јецање... затим се склапају сухе, хладне руке око његова врата, и на грудима види ц 
умци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудву, која јој прогута  
а његову зебњу зачу се из отворене собе сухо слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима суха 
урица гледаше слободно и отворено у оно сухо и смежурано лице, осветљено слабим пламеном упаљен 
..« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, погурену старицу где му прилази... »Што је овака? 
како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, која  
рању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвојише се са њом  
о вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> <p>— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па од 
ико нечувено унижење, које би стајало у суштој противности са целим његовим осећањем, са свима  
 </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђурица, схватајући положај хајдука, који се удаљи од свога посл 
апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли уваженога господина попе, мени  
а часа виси о концу.{S} Тада је потпуно схватио свој положај, јер дотле му је све још изгледало 
 се јаким пићем. </p> <p>— Хо, младићу, та немој тако журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је н 
} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} Како оно реч 
..{S} Чини јој се да није спавала...{S} Та она је тако лепо видела оне чудне погледе, који се н 
 се лепо са најугледнијим човеком...{S} Та он је, у последње време, могао разговарати само с он 
овали сведоке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво за 
ив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га ј 
о, сви траже... није један... </p> <p>— Та који су то сви, громове им њихове!{S} Кажи једнога п 
о, обарајући главу млитаво... </p> <p>— Та држи се јуначки, мајковићу; гледа те толики свет!... 
ном. — Начини једну од овога. </p> <p>— Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику. 
ити — одговори збуњен Ђурица. </p> <p>— Та ма’ни, човече!{S} Само се ти пожури! — рече Тима, из 
це, спусти се на под до пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и овако — одговара он Станки, к 
бок, а? — одговори Палилулац. </p> <p>— Та оно није да нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Б 
...{S} Како му је далека и страшна била та помисао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад је с 
је никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде!{S} И напослетку, угледавши врата, једним  
ак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен стра 
сао, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> <p>— К 
на осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грознича 
слободно предати... </p> <p>— Доћи ће и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она ш 
ави.{S} А сад, одједном јој се приближи та злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакн 
 покривалом...{S} Гле, шушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једначито и тихо, слажући с 
итомији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно 
а да га снага помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад’, стићи... нећу погинути?« — мисли он 
вом новом друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се про 
 све због неких кожа, које су на њихову тавану налажене.{S} Ђурица је не само добро знао откуда 
 по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максималној висини, па  
не може снаћи у пандурским рукама...{S} Тада се прене и, не гледећи ни на какве опасности, иде  
ебе пажњу целога села о крстоношама.{S} Тада се управо и замомчио.{S} Мајка му срезала дуге кош 
 стара поњава, раширена преко сламе.{S} Тада беше јасно, какав се становник скривао у овој јазб 
 му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпуно схватио свој положај, јер дотле му је с 
орак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.{S} А 
двајао очију.{S} И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је било д 
о надао и радовао? — Ничему... рекао је тада сам у себи.{S} И сад се сетио чворкова... </p> <p> 
одједном сав мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше друг 
оказао му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога ч 
.{S} А пре тога метали су и на точак, и тада је било оваких разбојника.{S} Али шта је одвело у  
ини му се, сунце није тако грејало, као тада што је... сјајно, светло, слатко...{S} И никад га  
месец дана саопштила своје откриће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху гов 
цу испод суднице и закључаше... </p> <p>Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говори 
о пробати овако лепу мученицу«. </p> <p>Тада сви троје полегаше и ућуташе. </p> <p>Ђурица, легн 
 и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај спава слободно, нико му не брани...{S} Како ли би с 
еш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио.{S} Није му ни п 
јући звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега што се 
је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око се 
, па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одговори Марко и  
лице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одговори: </p> <p>— 
ра. </p> <p>Ђурица окрете револвер и на тај прозор, па окиде... </p> <p>Загрокташе пушке на оба 
чки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобо 
саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме или подв 
љство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и р 
иде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен страшном јавом, у којој се он  
ва моја, то је она на углу, јер само је тај један прозор зазидан више од половине.{S} То знам д 
се спавало а ноћу живело.{S} И живот је тај био необичан.{S} Најпре није смео ни главе помолити 
меја се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ нек 
 за мене...{S} Откуда она?...{S} Шта ће тај колац ту?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја ово  
погледа га некако у косо, необично... и тај поглед не обећаваше никаква добра... </p> <p>И као  
ц, на Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му 
орно се надао помиловању.{S} Чудан је и тај разлог његову надању.{S} Састојао се у једној мисли 
ати, док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је упропастио, данас пружа пушку  
— рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте се 
 и сваки. </p> <p>— Оно, јест...{S} Али тај живот?... </p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Можеш  
у, па да знам који је... </p> <p>— Јели тај из вароши? — запита она брзо. </p> <p>Капетан је по 
 рече Јово. — Зар она не може да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то... она сам 
ају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми последњи одговор охладнела срца, које говори о 
назва их философијом.{S} Кад је утврдио тај генерални појам, он стаде после да га цепа на делов 
а. </p> <p>Ђурица потрча још брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете 
де настанимо, па да живимо... </p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове главе.{S} Они не опазиш 
 из раније да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи,  
ује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин... цан... </p> <p>И 
ad> <p>Ђурица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не оставља 
стор за те ствари.{S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповеда 
овим представницима.{S} Најпре — Бакон (тај се назив држао најдуже, јер је, својом звучношћу, в 
 Не бери бриге — одговори кмет, правећи тајанствени израз на лицу. — Све ћу ја њему јавити за ј 
биља, иза које су опажале да сева нешто тајанствено и опасно.{S} Учинише се да не чуше његов од 
 њега привлачио, али чиме?...{S} Својом тајанственошћу, памећу, нарочито овом памећу, коју Ђури 
аву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. </p> <p>Растадоше се као најбољи прија 
дао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{S} Станка не зн 
обавештења, никоме није поверавао своје тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом граду с 
презно, али шта може међу људима остати тајно!{S} И његове везе почеше да избијају на видик.{S} 
о и овај изнутра.{S} Ко није посвећен у тајну, никад не би могао ни помислити, да иза овога дув 
о на посао. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да се испече погача? </p> <p>— Море, дај што било 
и претури се... </p> <p>— Тајо!.. куку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу. </p> <p>Пантова 
е се у страну и претури се... </p> <p>— Тајо!.. куку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу. < 
клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој се 
у хајдуке? — То му је, брате, у крви... така му је погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То ј 
а у погледима већине девојака и момака, такав поглед не би поднео, он би га уништио или довео д 
ренутку дође му на мисао само то, да за такав чин треба много претходних послова, па онда се се 
о сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак. </p> <p>Али, несрећом својом, Ђурица још м 
још живети, попо! </p> <p>— Јадан ти је такав живот, синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад до 
вету цркву да благослови његов брак, те такав човек, велим, чини онаке покоре и злочинства и на 
за сељака, поносном охолошћу; али један такав Станкин поглед, у коме би он могао прочитати оне  
дна беху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћности, да  
, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша се љубав једном сврши,  
д Вујо не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини пријатељ и саветник Ђуричин. </p> <p> 
ији... </p> <p>— Е, мој попо... шта ћу, таква ми је, ваљад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од  
о усиљену и немирну унутрашњу борбу.{S} Таква глава беше усађена међу широким и снажним раменим 
<p>Врата се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђур 
аније. </p> <p>Отпре би се Станка после таква одговора уплашила и стала би распитивати и домишљ 
 вредиш.{S} Чичу питај... </p> <p>После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где и 
од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити 
е тако отворено у душу загледао...{S} И таква вера, такво поверење у њега, разбојника!...{S} Чо 
из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, да она одједном појми све.{S} Весео и сре 
и не можемо више о томе разговарати: ја такве ствари не вршим без њега. </p> <p>— Зашто? </p> < 
и, могао је постати други човек.{S} Али такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две  
...{S} Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави проговоре... — завр 
ације« врше што пажљивије... </p> <p>Са таквим појмовима о моралу Ђурица је ступио у свет.{S} О 
 би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S} И сад  
е, а То не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица задрхта. </p> <p>— Море,  
у руке. </p> <p>Све ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше, згледаше се, п 
ек нађе нешто, што је дуго тражио.{S} С таквим изразом појави се пред кућом и погледа Ђурицу, к 
 смем изићи на очи без педесет«...{S} У таквим мислима дочека свануће. </p> </div> <div type="c 
 мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крс 
} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је нежним ос 
ћемо, ово су пречњаци, а ноге се бацају таквима — одговори му апотекар. </p> <p>«То ћу ја од ис 
јаш из његове куће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видим 
но стање принуђавало га је да се лати и таквих средстава, која су законом забрањена.{S} За ово  
ено у душу загледао...{S} И таква вера, такво поверење у њега, разбојника!...{S} Човек говори п 
ео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S} Али сад то на ст 
 </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но размисливши увиде 
p>— Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу 
визну, и далеко пред њим у шуми зачу се такво исто звиждање.{S} Мало затим указа се Новица изме 
 је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, да она одједном појми  
 а његови слушаоци да попуцају од смеха таквој досетци. </p> <p>— Па добро, де клади се ти — од 
ом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препредености, па се издаде.{S} На лицу му се ја 
 какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесности прође му дуго време. </p> <p>У неко 
бом и студ и отров...{S} И усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак с 
ичега« продужи што више може. </p> <p>У таквој тишини, у тој затупљеној укоченој самоћи, не мис 
ању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту наступа црна непробојна ноћ... </p> <p>Шт 
Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао.{S} Старче, кажем ти, купи с 
 поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, због које не бих могао пробат 
епа је спреда висио бео рубац.{S} Према такву стасу Ђурица је подешавао и своје покрете.{S} Кор 
јак, па би онда, као одбацујући од себе такву похвалу, додао: </p> <p>— Прођи се, чича, здравља 
 али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, к 
исли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му одузима и последњу кап присуства д 
 Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} 
ем пред овом загонетком. </p> <p>Ето, у такву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше  
Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву разговору, смрче се, а они још имађаху много да к 
раган и расположен... </p> <p>А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У Сретенову 
збежна поворка људи, који су потребни у такву послу.{S} Ове мисли он саопшти Станци. </p> <p>—  
{S} Читаве десетине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога.{ 
 душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такву стању, после непрекиднога јурења целога часа, сти 
урица одједном. </p> <p>— Хоћу, бане, с такијем соколом, зашто не бих! </p> <p>Испише чашу заје 
те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </p> <p>— Не бојим се код тебе ничега.{ 
о у ова четири наша села имамо тридесет таких људи, а још двадесет у другим срезовима...{S} Хе, 
негде у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... < 
лики завезак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару...{S} Са 
ојима човек егзистира, од пресуднијега, тако рећи... утицаја... </p> <p>— Шта ту дробиш — упаде 
це док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па узми још ст 
ликовчево. </p> <p>— Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ. </p> <p>Људи настав 
ћу погодити?...{S} Кад је она поменула, тако ће и бити« па одговори: </p> <p>— Јесте, из вароши 
 ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад то капетан каже — а он зна за 
 огледати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо да се разговарамо о послу — р 
а као кривац покајник. </p> <p>— Стале, тако ти свега што ти је најмилије на овом свету, је л’  
p> <p>— Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ 
 браћо.{S} Раздао сам до последње паре, тако ми самога Бога... </p> <p>— Лажеш, псино матора! — 
 шуму и завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним нагоном самоодржања, из 
е, добро си се пожурио!{S} Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. </p> <p>— Је 
/p> <p>— Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу  
ла.{S} Шта ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи, зликовцем, кога може убити последње циганче, 
он, а глас му изгледаше тако непоуздан, тако непознат... </p> <p>— Не знам, како ћу... </p> <p> 
е по застртом поду.{S} Где се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S} Новици остаде још 
ма!.. </p> <p>И Ђурица је много мислио, тако много, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта с 
.{S} Као вели: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели,  
ворио, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да 
ати... само њему... </p> <p>— Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму заба 
ода моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питању — говораше апотекар пред Јан 
>»За јечам?...{S} Раздао сам по народу, тако ми самога Бога!...« — понављаше он у памети послед 
ици извесан прелом у мишљењу и осећању, тако и сада, после ових бурних и необичних догађаја, ко 
рица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнутом руком, укочен, блед, нем... 
требно оружје, муницију и храну, па их, тако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући још нек 
кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука је то.{S} Ст 
убоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> <p>— Ништа... ’вако ћу 
и како?...{S} Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке.{S} После испиту 
ме, грдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!...{S} Назваће ме лопужом и свакојаким  
>— Ха, синовче, добро си се пожурио!{S} Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. 
вања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили су му на ум  
у и ублажују ватру сунчаних зрака...{S} Тако се носи и мисао младости по пучини недогледа, лута 
 ожењен, а она црче, све око мене...{S} Тако... смејемо се... </p> <p>— Кажи ми, болан, право,  
доше да јој се роје мисли у глави...{S} Тако мислећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху 
, упорном ћутању, без једне мисли...{S} Тако му пролажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те ј 
јем својом руком... не могу, нећу...{S} Тако би се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа н 
 се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху дани... </p> <p>Међутим Ђурица је и даље 
да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али много поузданије и  
лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоск 
 угибаше се под теретом његова тела.{S} Тако пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође 
укару, којој никад ништа није доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачуна 
е за дуван и друге случајне потребе.{S} Тако је цедио и становнике и своју дружину, док год не  
ном водом своје вреле, једре образе.{S} Тако се полако издиже, изиђе из корова и стаде према де 
ј механи, доносећи му сатљик ракије.{S} Тако му и проговори, оним обичним гласом: </p> <p>— А г 
ту се више пожури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Па 
те да се они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много поузданији, но да их опази потера и  
у, која такође велики приход доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до велике тековине, каква се  
 не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. </p> <p>— Виде ли је чи 
ајтаном, и велики тунос са кићанком.{S} Тако одевен дође на крстоноше. </p> <p>Беше се искупило 
е. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме уб 
елима, где је могао склањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана 
био заузет послом, и заборави на њу.{S} Тако се још нису ни видели од повратка. </p> <p>Ђурица  
ти четири стотине и двадесет! </p> <p>— Тако они увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се на 
три часа отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се зав 
колико коме од нас припада... </p> <p>— Тако, соколе, то је паметно — узвикну Вујо радосно. — Д 
ако, Јоване? — запита Ђурица. </p> <p>— Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с 
цар!.. — стаде он да заплеће. </p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти к 
 нађе за добро да спусти тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад 
нашавши све у реду остави их. </p> <p>— Тако, соколе!{S} Оружје ти је сад и отац и мајка, па тр 
 паде у прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жива ми деца!...{S} Браћо моја!...  
вати... </p> <p>— Што то сад? </p> <p>— Тако... виђећеш.{S} И кад се на прољеће вратиш овамо, п 
ром. </p> <p>— Је ли сигурно? </p> <p>— Тако вели. </p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се ди 
квит посла — рече кмет. </p> <p>— Је л’ тако, Јоване? — запита Ђурица. </p> <p>— Тако је, брате 
од на мене?... — рече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </ 
ша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. </p> <p>— Шта  
 <p>— Како то хајдук?...{S} Зашто су га тако начинили, кад није још никога убио? — запита она р 
p>И они се приближише једно другоме, да тако удружени лакше сносе тешку самоћу... </p> </div> < 
рижном и веселом провођењу, налазећи да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је  
ш... саветовао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. </p> <p>— Па ш 
, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S} Моја Марушка мени спреми све што  
ачуне и крајеве. </p> <p>— Знаш... и ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо 
едем... </p> <p>— Море није то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа 
амо ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. </p> <p>Станка се зачуд 
 што је она, по његовој наредби, морала тако проћи кроз цело село, и ником није смела допустити 
месту — рече Радован. </p> <p>— Не ваља тако.{S} Боље идите заједно. </p> <p>— На посао ћемо св 
ичали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем  
> <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на тако огромној берзанској шпекулацији не страдате.{S} Мо 
 згодно место, он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао 
обом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало хајдукујеш? — рече старац, посматр 
олико је теби досад давао? </p> <p>— Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те  
они лице на решетку.{S} Беху се обојица тако примакли, да су могли чути један другом дисање. </ 
а ти дође у главу!... — одговори Ђурица тако наивно, да одједном растера сваку сумњу код Вуја.  
 само погледа, па прође напред и потрча тако брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, стаде изост 
 подиже руку са револвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором право у теме, па окиде.. 
Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гле 
и замислити. — Бар она досад није никад тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је дев 
 поглед на село и на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа 
уку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} Откуд тако рано? </p> <p>— Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а и сол 
ивши руку преко ње. </p> <p>— Јест, све тако. </p> <p>— Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за так 
 Знаш... ја сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно варошче 
сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда окрени све 
Па... кад није друкче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњено. </p> <p>— Нећу тако, н 
ле краћега ћутања. </p> <p>— Е, не може тако.{S} Морам ја то знати пре поласка, јер већ имам ов 
каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре!.. 
љица.{S} Он није жалио новаца, а она је тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен пут  
 јој се да није спавала...{S} Та она је тако лепо видела оне чудне погледе, који се не могу ни  
p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!...{S} Све је тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјаком и 
ју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога 
шуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је она, по његовој н 
забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, па рече: » 
е светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, потпуно његова, и да се ви 
 као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упирао поглед у помрчину, па напослетку мах 
S} Једва их изазива у памети.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао, и сад се сећа само 
{S} Његово учешће у оном нападу било је тако јасно, да му није остало више никаква друга излаза 
елетеше преко некакве слике, која му је тако позната и тако блиска, али се он не зауставља на њ 
е купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... </p> <p>— Пиј, море, шт 
 како ми је то...{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с 
сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако грејало, као тада што је... сјајно, светло, слатко 
 памти за себе, никада му још нико није тако отворено у душу загледао...{S} И таква вера, такво 
 се вратити, јер му ни кривица још није тако огромна, и у том случају пропао би сав Вујов труд  
у почаст — нарочито општинска — није се тако радовала. </p> <p>После већ попа даде једноме кади 
дарио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, као што се упл 
ли за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек он једнако савијаше руку, машући  
. </p> <p>Обузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циљ 
аузете овом чудном појавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од св 
та га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао....{S} Вечито му је овај сурови човек 
е да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако почастили Маскарци, болан? — рече неки непознати.  
тићете, с једне стране.{S} Све то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} И то  
ању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли овај Радован 
ати мало — рече он, а глас му изгледаше тако непоуздан, тако непознат... </p> <p>— Не знам, как 
паде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и необично, да не знађаше још ни шта да мисли 
села.{S} Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао.{S} А 
е веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и тако необично, да му се она и не брањаше. < 
ким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим је п 
и пред пушком не тренувши — све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова у нај 
пише се и заклонише собом све, што беше тако лепо и тако пријатно... </p> <p>Она се прену.{S} П 
харамбаша, хајдук!...{S} Е, нећемо више тако.{S} Мора се радити како ваља, или никако...{S} А ш 
од Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу више тако да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да ид 
мутави проговоре... — заврши капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се ко 
ј је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка  
, с ким си ишао, кога си напао?...{S} И тако све, па мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ суд 
то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> </div> <div type="chap 
 морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће крив 
е се то поновити и сутра и прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме хладна језа кад помисл 
екакве слике, која му је тако позната и тако блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа д 
зе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опста 
а руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком ста 
ђена, али јој то стање беше тако ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> <p>— Ста 
ло и на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа познатих му  
ј мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страшилу у г 
 Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и тако, то могу...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за по 
клонише собом све, што беше тако лепо и тако пријатно... </p> <p>Она се прену.{S} Погледа око с 
а ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, 
не.{S} Идући путом, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше ку 
андур, који остаје у канцеларији, да би тако сачувао свога коња од заморна пута. — Може на њего 
 је опет завуче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> <p>— Паре!...{S 
...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом руком за  
вши Пантовца, који већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места ( 
чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђури 
га плавушкастога високога младића, који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S 
 и улице, притисла саму земљу, па стоји тако непокретна и суморна, као да се и не мисли никад д 
 као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби досад давао? </p>  
 три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако је... али то је друго...{S} Ба 
а побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очију од Ј 
ако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. </p 
одећу, па се учини још радозналија, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе  
и не растајемо, да се склонимо где, или тако на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ватреним очи 
.. крај света... општа пропаст... — или тако нешто... а он окупио о неким ситницама, које после 
овица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послушна. </p> <p>— Не вичи, море, имам гошћу — од 
, чини му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, као што се уплаши од овог обично 
 остави, ја како... </p> <p>— Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци  
д виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му  
идиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако ослабила? </p> <p>— Године су, дијете, старост...  
. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро промислио.{S} Али зашто так 
реске куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако бездушни, господин Перо, и одрећи нам ту велику ча 
јесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>—  
 пићем. </p> <p>— Хо, младићу, та немој тако журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S}  
 се уздржа и запита: </p> <p>— Баш увек тако раде? </p> <p>— Па... готово увек — одговори Вујо, 
хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!...« </p> <p>Беш 
а ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика нев 
 што чусмо за тебе. </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио 
е грлиће на прозорима! ...{S} Да станем тако, па нека види, нека зна ко је довео његове душмане 
</p> <p>— Ништа ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не сме 
им, вели, под прозором и чекам... ћутим тако, док он одједанпут излети кроз прозор... као врећа 
 ’Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим остадоше њих дв 
м билетенима, којима их ваше господство тако ревносно снабдева.{S} Да није Ђурице и вас, не зна 
 коме се допаде што је Новица предвидео тако важну околност. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуг 
ела, али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, и по њој,  
Пардон! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли уваженога госпо 
прикаш« — рече му отац.{S} Он је учинио тако.{S} И кад му је после мајка донела куване чворке,  
 нама? </p> <p>— Па... морам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезат 
 капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на тој се мис 
 Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти тешко тако, болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Само ми ј 
S} И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале весе 
га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако греја 
о одлетети кад порасту.{S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни мислити о пења 
без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто  
ката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли к 
не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако је... али то је друго...{S} Бадава, неће он!... —  
у се чудне мисли. </p> <p>»Што ли је то тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми се ве 
е не може ништа бити. </p> <p>— Није то тако — одговори му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је 
ти, колико по нарави својој.{S} Беше то тако самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу људима  
ав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и расположен... </p> <p>А ко се у такву  
протумачише његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је успомена 
ан мирис... </p> <p>Ђурици би криво што тако рђаво протумачише његов израз, и још више што тако 
 јамачно, добро промислио.{S} Али зашто тако одмах, зашто нема могућности да се спреми за то, д 
а тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога  
 ’вако подметати — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост ње 
 сметаше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохва 
, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт 
прошапта Ђурица збуњено. </p> <p>— Нећу тако, но кажи одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљ 
а шта ћемо више! </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ће се напослетку дознати, па онда ја немам 
ивена од очију јој, али први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце стеже од те слутње. 
мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше други човек.{S} Н 
па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, мо 
н да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али се одмах 
зостајати. </p> <p>— Лакше, не мора баш тако брзо — проговори он. </p> <p>Не остаде им више од  
есени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему 
 погледа га зачуђена. </p> <p>— Зар баш тако,? — рече му загушеним гласом. — Ја овде пропадам,  
трану, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чека напослетку... данас, 
 могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нека те н 
ћете; не браним. </p> <p>— Па кад велиш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо чим се смркн 
рјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш тако — одговори Пантовац, јер је научио да слуша сваку  
 крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... по свачему!{S} По његови 
зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не  
и он и задовољно се осмехну.... </p> <p>Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту ре 
 ваљада послом, да му што јави. </p> <p>Тако проседеше у разговору дуго.{S} Прођоше два часа но 
је пред очима свакога дана!...« </p> <p>Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки... </p> <p 
ији син, поче да пати многу стоку, која такође велики приход доноси.{S} Тако је, постепено, дош 
да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црн 
 у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по нека пара.{S} Али, при свем том, ниј 
огласно, у разним тоновима, а по једном такту, звецкање јасних прапораца... трес-трес... трес-т 
усету, па труцка и одскаче од седла, по такту вранчева касања...{S} Некаква суморна тежина, нек 
наступи читава свирка од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне.{S 
 У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари...{S} У ушима шум... и 
; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане је 
иле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница п 
 у шарену огромну масу народа, која се, таласајући се, лагано кретала путом.{S} Беше ту коњаник 
м планинском венцу, који дели шумадиске таласасте равнице од рудничких, начичканих једно до дру 
код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да на 
уна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. </p> <p>— Ене де! — узвикну кмет, по 
чи се она прва бледа светлост зорина... тама се проредила, па умире, гаси се...{S} Петлови почи 
ављаше.{S} Наиђе му нека црвенкастосива тама пред очи, која му заклони собом све предмете и сва 
анка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз др 
 свршетак свега... и после тога настаје тама... крај света... општа пропаст... — или тако нешто 
.{S} И јесте позадружна, јади је убили, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица.  
 да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како је он желео.{S} Али његово проницљиво  
хује... па, ето их!...« — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и н 
ш више зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка упита: </p> <p>— Је л 
еда како да га завара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу... 
Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоруж 
од разјаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из  
да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа 
а писаром право у Трешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па се спрема да легне...{S 
једино страшило, које се помаљаше из те таме са подигнутим ножем.{S} То је страшило добро позна 
они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, неразговетне слике, што га и сад необично гледа. 
оћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се  
в од стаје, по неки стог заостала сена, тамни се понегде кровина иа кошари, на качари, а над це 
 </p> <p>— Ено и забрана!...{S} Како се тамни!... </p> <p>— А врбе поред реке... извиле се тамо 
у као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се...{S} А терет озго све тежи, све мучнији...{S} 
е месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда обојица кренуше низ брдо. </p> 
земљом и закречена.{S} У оној магластој тамнини кућа им изгледаше као пласт сена, развршен и ра 
р фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, још суморнија...{S 
...{S} Ври у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниј 
 не марим, само да не седим ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није лако... 
и и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјајна сунца!... </p> <p>Ови зраци подсе 
p>...{S} Шта је ово?...{S} Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светлуца пламичак жуте воштан 
уца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно...{S} У ушима зуји, зачује се понеки вес 
кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. </p> <p>»Смркло се, мора  
у, али не леже.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи недовршене мисли, које јој беху једино зани 
нама, који светлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у варо 
аменило се...{S} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој црнини траже обј 
 <p>А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према су 
це, преко белога бескрајнога покривала, тамо у магловиту недоглед... </p> <p>А под њима се вију 
.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш. </p> <p>Ђурици  
p> <p>На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје гус 
е ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га после т 
ш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, али што ти кријеш 
веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу — намигну он и махну главом. </p> <p>— Дове 
мо уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како  
ори.{S} Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухва 
ли прво мора да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри, отимај!...« </p> </div> <div t 
нине, а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађ 
а није са улице? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо је напред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа  
вичких планина и Качера, у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је. 
еколико секунада сјурише се у поток.{S} Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у  
 страха, бегунци нађоше у Смедереву.{S} Тамо се склонише одмах; Тимина лозинка даде им све, што 
ца је све погледе обрнуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њив 
ам...{S} Чекаћу те после заранака.{S} А тамо... пази!... отварај очи! </p> <p>Ђурица окрете ка  
нуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... 
ује пред сунчевим изласком... </p> <p>А тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелени  
Нека беспредметна радозналост повуче га тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ кукур 
 Погледавши случајно у двориште, угледа тамо два човека, од којих један утрча у кућу, а други о 
та је то робија, ништа!...{S} Слушам ја тамо све старешине... као светац:...{S} А после, пет, ш 
воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па оде журно н 
 <p>Изиђоше сви из куће. </p> <p>— Нема тамо ништа.{S} На другом је то месту; сад ће нам сам Ђу 
</p> <p>— Ништа.{S} Кажи — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљ 
ица, — морам да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. </ 
а... побегô од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и вла 
 </p> <p>»Шта то њима раде?...{S} Откуд тамо други хајдуци?« — помисли он, заборављајући да је  
е седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај д 
оводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... иза њега негде, где ли...{S} А помиловање му не 
Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантовац, мало  
цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угледа како оно с 
пред хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!... </p> <p>И што му 
чињаваше оној неодољивој тежњи, која је тамо снажно привлачи.{S} Предала се сва оној заносној ж 
лу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина  
S} Куд ли путује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити, ј 
 иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи...{S} 
знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у очи? </p> <p>— Ја ти рекох ј 
ратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чека куршум. </p> <p>— Тхе... куршум или робија... 
лаши од те мисли, па настави: — Нека ње тамо у селу, није ми на одмет....{S} Пази ме, знаш, мно 
где око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога од оних младића, да 
/p> <p>— А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умрем.  
вица и Коста утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, видећи злико 
 је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. </p> < 
ест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак.{S} Он је л 
и...{S} А што сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће до 
е нека снажна и моћна сила примамљиваше тамо, опет јој се чињаше да нигде лепше није; и саме ов 
а отуд оде право у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: 
 зору. </p> <p>— Море махни ме.{S} Беше тамо један... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини сумњ 
а, своје куће и свега онога што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним мајс 
рзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и  
удара као дамари...{S} У ушима шум... и тамо шушти, удара, пишти...{S} Срце се стегло, следило: 
 живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једном се мре 
нем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{ 
иво шаптати. </p> <p>— Знаш... ја сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам 
. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — рече она и насмеј 
погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </p> <p>— Лези овде на  
 гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не дира.{S} А 
менио.{S} Требало би видети шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да видимо? </p> <p>— Иди ти н 
рана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а з 
бији ваљан, смањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш чове 
 Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели тамо. </p> <p>— Нека их — смеши се Ђурица, нудећи Тиму  
и не беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном...{S} Окиде!...{S} Ватра прсну пред о 
хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, види 
{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му свет... и опет да му је да то 
петана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра и 
ости, у великој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан. 
 човека — рече Ђурица. </p> <p>— Готово тамо вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манастира до 
еже раменима. </p> <p>— С ким си то био тамо? — запита га она неким радозналим и притворновесел 
вац. </p> <p>— Шта си ти, море, починио тамо у Трбушници? — проговори капетан, чим Ђурица стаде 
 стој!«... и пуче пушка...{S} Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток...{S} Поглед 
, велиш?{S} Тсс... петљају нешто... ено тамо на дувару приковано — одговори кмет, показујући оч 
S} То беше капетан. </p> <p>— Шта је то тамо, Милисаве? — Викну он, не излазећи из собе. </p> < 
 у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде на спасењ 
p>— Лијепо сам намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p>  
чи: оно је стари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, 
се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, на самом крају вароши, поред потока што пресеца г 
а истим правцем и — следи се... </p> <p>Тамо далеко, на крају потеса, издиже се велики го хум,  
вечери.{S} И он им се придружи. </p> <p>Тамо, куда уведоше Ђурицу, увек сеђаху три младе женске 
/p> <p>— Не смију, богме!{S} Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта л 
, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату.{S} Дакле, пријатељу, куцним 
текар читаву декламацију. </p> <p>— Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну  
мети њена охолост, али Марко беше веома танка стања, тек побегао од сиротиње, а не стигао у бог 
очију.{S} Падаше у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред истурена брадица, која је, док ј 
 севнуо оком и задовољно развукао своје танке плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, к 
опа очита последњу јектенију и Обрад му танко гласовито одговори: амин, кмет повика: </p> <p>—  
јајући се уз Ђурицу, навлачећи све више танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо који  
видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру између груди.{S} 
али баш права војничка труба, само мало тањега гласа.{S} Послуша тренутак други и најзад опази  
е и надгледа. </p> <p>— Одмакни де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољ 
празни тањири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом. </p> <p>Уђе капетан у собу.. 
лету као кристал.{S} Около стоје празни тањири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скору 
 Варошке, море, играју преда мном кâ на тањиру, још какве варошке!... кâ моловане, беле ка снег 
бада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, д 
згреја, иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање по прашини.{S} Он се трже, и умало не скочи од  
о је двориште Ђорђево, ограђено високом тарабом, имало само двоје вратнице, то су одређени за с 
 претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком неприродном силом, коју он никад у  
баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели... </p> <p>— Иди ти то причај Милеви — прекид 
а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи...{S} Истина јест 
 за себе, рече: </p> <p>— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђур 
естано стајала пред очима као нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, али ето, с 
е он само забављао, али ето, сад му се »тачкица« приближи муњевитом брзином и, као неко чудовиш 
невољама, у најљућим патњама, и држи се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком кораку, као  
а је био на путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се вратити, чекаху га свакога тренутка.{S} 
... </p> <p>Капетан је напослетку добио тачно извешће.{S} Кола са мртвим Пантовцем очекују се с 
 За јечам? — одговори Никола, чудећи се тачном рачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јест, било је 
 тек зимус почела досећати неким речима твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник многе љу 
м.{S} Вели да су те обрлатили јатаци из твога села, па сву зараду ти односиш, а нама и њему дај 
им људима дао, а људи траже.{S} Само из твога села траже пет кућа:{S} Стојићи, Илија, Никола, Ј 
...{S} Нема... </p> <p>— Шта нема... ти твога! — викну Ђурица. — Јеси ли о аранђеловском вашару 
Радисав? — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ваљад’? </p> <p>— Како, зар је  
ак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав твој... </p> <p>— Није он ни мени давао више — одговори 
разу, иронично осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако нагласи ову реч — 
 што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатак 
ју где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не помаже, јер знај 
 Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море 
е од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав твој... </p> <p>— Није он ни мени давао више  
? — рече он. </p> <p>— Чек’ да наместим твој покривач — одговори Новица, па оде те навуче поњав 
се није ни запурењачио...{S} Кад стигне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђур 
 повући ћемо се клипка, па или моја или твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели, власти« — 
на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и заце 
воје ствари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Твоје ми признање не треба ништа, али ми мораш казати,  
амо ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре,  
?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега. </p> <p>— Је ли о 
ми то после платити други, који дође на твоје место. </p> <p>Ђурица се сасвим збуни, јер виде д 
 успротивиш, да он не сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи се од њега, је 
 Сви бисмо најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио 
ке згоде.{S} Истина, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апса 
p>— Е, мој соколе, није женско срце као твоје.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш 
и га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели тамо. </p> <p>— Нека их — смеши се Ђур 
..{S} Ја знам десетину људи, које су ти твоји пријатељи измамили у гору, терали их да отимају о 
у... </p> <p>— Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, 
 <p>— Ехеј, море, побро, да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка оштра — рече Радо 
 је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити краса 
 он ради? </p> <p>— Састајала сам се са твојим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му каж 
 намере. </p> <p>— Хајде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њима, нећемо ли  
е зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно. </ 
ажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си б 
ледај шта ради и куд иде.{S} Само онако твојски, знаш? </p> <p>— Могу, вала, залудан сам — одго 
да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво, раширених очију Ђ 
е. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен с 
{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општину? </p> <p>— Јесам... онако узгред.{S} Кмет 
њу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку те једва истерах из овога  
 па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није друкчије — од 
 а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође 
.{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледам да  
 не може.{S} Сваки је, који је бивао на твом месту, то покушао, па не иде.{S} После неколико ме 
— Поузданија ми је пара у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђурица се насмеја; одброја сто банкнота и 
не. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну вес 
 — И ту му потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. </p> <p>— Није 
а место ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још страшниј 
махнутом пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим костима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђуриц 
 је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у в 
гових нових познаника могао с поуздањем тврдити, да на души овога плавушкастога високога младић 
олико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и оде у мрак. </p> < 
 вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га још више 
адовољити другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази  
оже бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му све више  
 охолости и самосталности, неке ћудљиве тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве богате куће, мо 
амовном светлуцаше »неугасима лампада«, те својом слабом светлошћу придаваше још суморнији изгл 
ична озбиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде одговорити на поздрав, ни понудити госта да 
и ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна  
рим исплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једном топлом су 
ли о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, који може да воли,  
 се продужи, док сунце добро не угреја, те опомену дућанџије да радње још нису отворене.{S} Ова 
/p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p 
риђе вратима, кроз која је ушла Станка, те их закључа и узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га  
а речица, надвила се бела влажна магла, те заогрнула својим лаким покривалом целу ону долину, к 
а и увезана широким, гаравим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, п 
, Пантовцу и другим својим сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Станку не изненади ништа што ви 
ати. </p> <p>Пантовац га пресече очима, те он ућута. </p> <p>Кад сви поседаше, Вујо поче говори 
их стајаше црна гар, по негде обрисана, те показује иа том месту трагове пламена.{S} Очи му бех 
јашњавати публици значај свакога имена, те је тиме како он говораше, »распростирао научне филос 
та на уласку у двориште беху затворена, те старац стаде да лупа, док једва разбуди успавана пос 
пријатељицу, трошио по неколико динара, те је могао израчунати, ако непрестано стане овако трош 
роз ону рупу продираше светлост унутра, те се одмах, на први поглед, могло видети да је апсана  
 крмачу једнога сиромашка, извео кмета, те оценио потру, па сад продаје крмачу.{S} Људи, позван 
 чекати...{S} Окупи некога практиканта, те му, на име мајчино, написа молбу за помиловање, и он 
е све речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухв 
овакве одговоре од свих правих криваца, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати 
рави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и други, са 
игурно, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па ћемо се после заложити и разгова 
 са вилицом беше знатно истурен напред, те испољаваше преку и страсну природу, али је он, једни 
док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.{S} Не знајући шта би Дру 
 некако одсечно избацивао ноге унапред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истиц 
{S} Из тога што су други провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са 
м: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Н 
Па што онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? </p> <p>— То не знам,  
 оваким њеним стањем ради даље истраге, те је прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је 
ка од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав  
ећ не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те раздели свој тројици.{S} Ђурици даде острагушу, рево 
уше на ограду и тиме надражише курјаке, те се један од њих залети први и скочи на чатал.{S} У и 
ком или суботом, девојке и жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обично заметне шала  
та. </p> <p>Ђурица приђе ономе другоме, те се рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, Којо, са н 
 па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако лице у њој, и о 
амних, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Само пролећу  
ади њега оставила све... осрамотила се, те не смем никоме своме у очи погледати... оца наљутила 
 знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеписмо једно за друго, не мислећи ништа и не 
учинио једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, д 
радозналост.{S} Скупљаху се у гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад  
ор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне судове, умију се, баце који камичак у вир, те 
чио се двадесет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, разгледао и очистио све пушке и ножев 
и да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се на ногама. — Ова  
ажљиво провукоше кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак. 
апио би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запита: </p> <p>— Камо В 
 <head>XIII</head> <p>Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} 
е да звера уплашено, док се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је о 
ао.{S} Новици остаде још толико свести, те угаси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа 
љи што никако не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила у послу.{S} 
а около седишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совра изгледала као нека стаја.{S} Лепо је в 
ој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је на 
а му се показа као драгоцен проналазак, те он не пропусти ниједно вече да не проведе у овом нов 
и свету цркву да благослови његов брак, те такав човек, велим, чини онаке покоре и злочинства и 
S} Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А, зликовч 
 ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе опет звецну.{S} Добросав се трже. </p> <p>— А 
 неколико дана пада киша над Београдом, те је и чистији део града потонуо у житкој прљавој маси 
 <p>Тога часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећ 
 који је ископан у самом кориту речном, те са њега сви радници из потеса носе воду.{S} Одатле м 
 потмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол...  
.{S} Поможе му Митар с једним пандуром, те устаде, па га одведоше до једне постеље и наместише  
Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— О, брате, — р 
у.{S} Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом месту, поседаше. </p> <p>— Где си 
итика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се п 
ржим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у сви 
дана, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га наг 
нако дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад 
ло. </p> <p>Сунце беше давно изгрејало, те се под његовим зрацима преливаху и блистаху поља и њ 
о преполови добит, опет му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио.{S} Јатак му показа  
е... </p> <p>Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... </p> </div> <div type 
а... </p> <p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад 
ан, заносан мирис отаве шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце 
беше за њега новина, нешто неочекивано, те одједном умекша своју љутњу, заборави стару срџбу на 
 и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се 
ове, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто руча  
ше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадн 
ли, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После је одлежао трлему, и  
урици и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне.{S} За тренут ока умукоше и  
 постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу. 
иђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били мн 
а мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао....{S} Вечито му је овај сур 
о дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела кон 
код Јова, није ништа наредио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напо 
 рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и, нашавши све у реду остави их. </p> <p 
лажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио сваки приближан рачун о времену... </ 
ђе руци поповој, па оде Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу, која је, док није црква 
S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онда пола 
 поток.{S} Новица подиже један проштац, те се провукоше кроз ограду обојица и уђоше у двориште. 
к иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бре 
пијано...{S} Руке му везане, али овлаш, те њима слободно креће и маше народу... </p> <p>— Еј, ц 
меје се.{S} Једва ти се онда раскравих; те не знам како напуних судове и побегох. </p> <p>— А м 
.{S} Откуда он...{S} Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа ка 
пила ме Живана пљускати — поче Јелица — те искочих из вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а  
дине... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — вич 
 Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... </p> <p>— Ко то изнесе? — 
ећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. </ 
 <p>— Како? </p> <p>— Хе... како?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси 
 виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да се ста 
ада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас доб 
 за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ  
им код куће, никако не могу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам  
да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. </p> <p>— За 
чунати. </p> <p>— Јесте, казао ми је да те убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не мо 
аху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чистини 
} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} 
 <p>— Па, шта мислиш? </p> <p>— Хоће да те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати на коју  
казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> <p 
 ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p> <p> 
 ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта  
 љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући збо 
и, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није сигурније да о 
то си отишао без његова знања, чујем да те криви и за Радована што је погинуо. </p> <p>— За пар 
на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p>— Остави то! — прекиде г 
ли не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли 
 комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причек 
{S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца... </p> <p>—  
</p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме бих се,  
 густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју 
{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} И  
S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: » 
ити, кад ти све кажем? </p> <p>— Што да те убијам, лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ама,  
али им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која је 
ветника...{S} Истина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не  
идећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не с 
на новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, д 
бити, али сад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла  
одно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p> <p>Одје 
 ме гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — одговори она осмехнувши се. </p> <p>Он јој  
а се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штогод н 
>— Та држи се јуначки, мајковићу; гледа те толики свет!... — виче му Митар, скидајући га с кола 
дину...{S} И доста је. </p> <p>— Е онда те само једно молим: не иди к њему, док не прибереш све 
е то масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо да т 
p> <p>...{S} Међутим, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао п 
Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </p> <p>Чиновник плану 
имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, па п 
а, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакрити и она обична радозналост,  
<p>— Имаш ли ти пасош?...{S} Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, ак 
јица остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја те послушах — поче Ђурица. — Прво тебе потражих, као шт 
и Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради че 
оређених грмових дебала. </p> <p>— А ја те чекам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици. — М 
гових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа руком на стакло. </p> 
јао пред очима као нема загонетка, која те све више привлачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо  
 ни знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — 
/p> <p>— Поздрави сестру, Спасу... нека те бар она гледа...{S} И, ако можете... подигните ми је 
а и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену 
е конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о  
и чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија 
лади. </p> <p>— Каквог курјака, ’натема те не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко. </p> < 
испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... 
.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко.  
ам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена  
ш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чека напослетку... данас, сутра, кроз годину, две?.. 
да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи овамо — ре 
шавати и хладније вршити посао.{S} Због те његове плаховите одважности, Вујо га је ценио и чува 
.{S} Може вам се отворити стециште због те кафе — узвикну апотекар, а његови слушаоци да попуца 
 и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше ништа распознати, зачу се 
мисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. </p> <p>— Откуд теби, момче, ове ствари? —  
неповољни, да јој се само срце стеже од те слутње.{S} На првом кораку у нови живот, она задрхта 
 рече он, али се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: — Нека ње тамо у селу, није ми на 
а му весела лица подноси укусно јело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да 
ако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може би 
глу трећи пут. — Кажи право, па иди куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти све к 
осле вечере, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу по 
твој покривач — одговори Новица, па оде те навуче поњаву преко сламнога јастука и врати се за р 
м... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје место, беше већ д 
 је Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... </p> <p>— Зар Новица?... — р 
и оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} Само се чувај Матов 
— Ја овде пропадам, а ти тражиш девојке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ја шта си ти мислила? 
Станка не појми одмах на кога се односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица при 
— док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за хајдука.{S} Али то неће још, можеш се  
уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испа 
 Хоће да те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати на коју масну похару, па ће ти ту бити  
 ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> <p>— Колико ти тр 
 грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ва 
шубару.{S} Станка је, као и све жене из те улице, носила халине од неке загасите вунене тканине 
но једино страшило, које се помаљаше из те таме са подигнутим ножем.{S} То је страшило добро по 
и видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, н 
ек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва 
 кров, кад се обратио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме  
е и Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који те ђаво тера ноћас?...{S} Шта лупаш толико?...{S} Шта х 
Није то шала...{S} Шта је било, јесу ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра мор 
лова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он потре 
могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им ар 
бе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш 
одговори му сусед, младић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац  
а неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у  
у... да ме убију....« и он појми значај те мисли, опет му пројури нека електрина кроз главу, кр 
 да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и би 
...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, па ти то 
 кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. </p> <p 
} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па сам баш 
ако ништа; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким с 
елику воштану свећу. — Знаш... први сам те ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нек 
ан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да позна 
p>— Чекао си ме, је ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{ 
су хајдуци: док радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене  
ом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> <p>— Што ћеш ми ти? </p> <p>— Поуз 
 и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, 
<p>— Морам ићи.{S} Остави ме сад, молим те! </p> <p>— Немој, болан.{S} Што?{S} Седи само да ти  
знам, како ћу... </p> <p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се б 
ицом жандарма... </p> <p>— Митре, молим те само немојте у главу.. — чује он свој глас, али не о 
ц у леђа. </p> <p>— Не ударај се, молим те, наредићемо се лепо... — рече он, ступајући напред п 
мо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, молим те... остави ме мало! — одговори она збуњено и, не погл 
девојку. </p> <p>— Не помињи зло, молим те, — рече она крстећи се. </p> <p>— Добро те њој ниси  
чи. </p> <p>— Немој... остави то, молим те — рече Ђурица, махнувши везаном руком. </p> <p>Митар 
утито. </p> <p>— Не помињи ми то, молим те.{S} Хтео сам се после изести од муке.{S} Сад је све  
жем. </p> <p>— Хоћу, брате, хоћу, молим те... ево на, ево сад... — муцаше он, вадећи рубац испо 
Јаој, кукавац, ђе погибох!{S} Не, кумим те Богом... </p> <p>Пантовац га само гурну леваком, па  
 би могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечите њене прекоре, који му досадише, па узвикну: < 
беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До те постеље стајаше мала четвртаста пећ, сандучара, добр 
ђи газдарицу Јулу и кажи јој: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не 
. </p> <p>— Послао ти Митко и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S}  
побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Доста си му дувана попуши 
познавши Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{ 
де га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћ 
ти? </p> <p>— Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... </p> <p>— Како... ја шта ћу? </p 
омруке.{S} После испитуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?...{S} И тако св 
чи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састојале у »невидишу 
{S} Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као стиде 
нам да ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, п 
, среће ми, само је задуго говорио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могне 
за велики преступ: живи како знаш, нико те неће питати ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао до 
<p>Где си, лисната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас се зажелео!.. 
вене. </p> <p>— Чујеш, болан... хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа гл 
у, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи до Шапца,  
сиротињу кајишарским интересом, убићемо те на месту. </p> <p>Сви сељани осташе као приковани на 
есим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљ 
 једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p> <p>— В 
 кроз прозор и побегне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>—  
 — рече она крстећи се. </p> <p>— Добро те њој ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини  
..{S} Али тај живот?... </p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p 
ишљах да ћеш одовуд, од станице.{S} Зар те не прати Симо? </p> <p>Ђурица му исприча малопређашњ 
засебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> <p>Тамо, куда у 
оље чувати твоју главу!...{S} У почетку те једва истерах из овога ћилера, ниси смео да се одвој 
е убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су те обрлатили јатаци из твога села, па сву зараду ти одн 
 Ђурица је не само добро знао откуда су те коже, ну је, заједно са целом кућом, пробао печења и 
— Све се ућутало, дијете; заборавили су те, чим си отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти он 
мо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то 
умње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако почастили Маскарци, болан? — рече неки непознат 
 Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен  
ем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш п 
<p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд био, што  
тићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. </p> <p 
, вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио договор са па 
ад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутра сачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до Ка 
мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу те лагати, зар је мени мило! — одговори она и зачуди се 
 оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилском забрану, знаш онај више реке... </p> <p 
 Више Војковића кућа, знам...{S} Чекаћу те после заранака.{S} А тамо... пази!... отварај очи! < 
а; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали што сед 
дучке, кажи ми право! </p> <p>— Пустићу те, ако ми све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу  
и... и ја њој праштам...{S} Не послушах те, па ето... </p> <p>Свештеник се измаче и рече му неш 
аљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она  
сла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја,  
ло места за двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио... знаш... скоро су ме петљали... </p> <p>— Зн 
а ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се 
 <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаше та 
p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђури 
 пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? </p> <p>Ђурица 
Нема више. </p> <p>— Како нема?{S} Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. < 
подски син, богаташ... </p> <p>— Полако-те, море, ви одосте на друго, — проговори месни свештен 
е, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпитање 
и ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви т 
це.{S} Њега он, чини ми се, и спрема да тебе замијени, </p> <p>— Онда треба и њега да се чувам? 
може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што више б 
 и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те раздел 
p> <p>— Распитивала је јуче полиција за тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.{ 
лачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштро у 
 калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали сведоке. </p> <p>— Ето га сад 
’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе. </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имал 
шум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је душ 
бити? </p> <p>— Како, море... дигоше на тебе сав свијет. </p> <p>— Да није потера? </p> <p>— Но 
 </p> <p>— Кажу ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си  
.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш дознати, а сад и 
није потера? </p> <p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не 
 Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш 
рамотила своју кућу и име, кад сам због тебе окренула леђа целом свету, па нећу се шалити ни са 
 људи не трпе толико од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако т 
Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. </p> <p>— Маџарица, Шва 
ути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако зна 
а другу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да му то 
ким људима... </p> <p>— Не бојим се код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и 
 паса. </p> <p>— Откуда овај пешкир код тебе? — запита он бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти  
.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и 
ш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, подметнули? </p> <p 
но знаш... мука је то.{S} Ствари су код тебе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они неће о 
чну фразу, иронично осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако нагласи ову  
огибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па с 
атра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч ошину преко срц 
, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују се ра 
 Ти мислиш, вели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих 
!...{S} Ти мислиш ја не могу живети без тебе....{S} Море с каквом сам се варошком ономад провод 
увши се иронично. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си  
ре, само нек се зна рачун између мене и тебе...{S} Свакад нек се зна унапред колико коме од нас 
на, не бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин-н 
 бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем? </p 
 се залуднице, вјере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо  
>— Ја, знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причек 
>— Ја те послушах — поче Ђурица. — Прво тебе потражих, као што си ми казао. </p> <p>— Добро си  
к. — Напослетку не браним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нек 
тав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. </p> <p>Свештениково се лице замрачи. </p> <p>— А 
{S} Ти не знаш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо скухати попару, па му не ид 
ој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и не 
— Зато, што ми је он поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, па  
еш поштени свет, па дајеш њима, који су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, онда ће и 
мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби не трабуња штогод онај луди Јово?{S} Кажи ми слобо 
у је цуру преварио.{S} Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. </p> <p>— 
 би се тога сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је мањ 
у им делити по заради...{S} Је ли доста теби четвртина? </p> <p>— А јатаке ћеш ти намирити? — з 
 задрхта од те помисли. </p> <p>— Откуд теби, момче, ове ствари? — запита полицајац, дигнувши н 
ом? </p> <p>— Ништа, брате...{S} Шта је теби?... </p> <p>— Чекај, сад ћеш видети шта ми је — ре 
, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби досад давао? </p> <p>— Па тако... само једном ми ј 
... онако узгред.{S} Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да м 
ље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. </p 
олим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођо 
шло после неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега...{S} Видиш д 
. </p> <p>И мисао за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећање — гр 
ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, још суморнија...{S} Повија се у напред и натраг п 
 се чуло викање и пуцњава.{S} Пантовац, тежак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо 
е срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљиво осећање,  
> <p>— Децо — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће  
е биле тешке, а у овој неизвесности још теже. </p> <p>— О, ала ово смрди ужасно! — рече полугла 
 сева и тамни се...{S} А терет озго све тежи, све мучнији...{S} Почиње губити свест... </p> <p> 
улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол... </p> <p>Најзад се, после тешких напора и ст 
сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу луди са сј 
о, слатко, пријатно!...{S} У глави нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава!...{S} Ох,  
а му се развиђава пред очима, спаде она тежина с главе... лепо види и разуме... </p> <p>»Ово је 
и залогаје, јер му никако не силази она тежина са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино и р 
у вранчева касања...{S} Некаква суморна тежина, некакав изненадни бол наиђе му на срце, од кога 
 тобом сви... </p> <p>Одједном му спаде тежина са груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше ј 
м а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежина у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе ме не 
дном притиснуо целом својом страховитом тежином и — како му сад изгледаше — смлавио га, уништио 
ња: само се потчињаваше оној неодољивој тежњи, која је тамо снажно привлачи.{S} Предала се сва  
га двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад вечераше и з 
лост, али Марко беше веома танка стања, тек побегао од сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И о 
ку стављао питања више из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична 
ли паде у оно несвесно стање пред сном, тек њој се одједаред засија део видокруг, заблиста се ш 
е рука запела, или се тако њему чинило, тек он једнако савијаше руку, машући њоме десно и лево. 
 ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ 
мо низ реку — рече он готово нехотично, тек само да што каже и да говором одагна страх, који га 
> <p>— Отпре си волео. </p> <p>— Тхе... тек онако... не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и  
едва састависмо годину у ортачини...{S} Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!. 
 лево, јурну напред што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у ш 
 где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, умерише корак.{S} У оној немој,  
ки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек што корачише два три пута, а озго више провалије не 
престано и око себе и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење,  
рчина, али се још није добро видело.{S} Тек се могло назирати небо, које се, као црн џиновски п 
к... што? — нађе се Сретен увређен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немо 
аст чекала да он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p>Ме 
 тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази 
ек разуме шта значе руке за човека, сад тек поима њихову праву драгоцену вредност. </p> <p>Одма 
ћао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе руке за човека, сад тек поима њихо 
p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново осећање, кој 
рошапта она тихо, не дишући, као да сад тек очекује прави одговор, од кога јој зависи све. </p> 
> <p>Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што 
ена крв: напротив, он се спремао да сад тек засуче рукаве и почне прави посао. </p> <p>— Симо,  
 досећати неким речима твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник многе људе упропастио и п 
ући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио 
оставила све... </p> <p>И као да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка принела, Ђури 
нда? — запита он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере. </p>  
уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху нови црвени  
ома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне појаве Ђу 
p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ј 
ри нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца дошао из војске. </p> <p>Газда  
ше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нако... </p> <p>— Како се провуче, слава га убила, 
само Јелица весело причаше, а Станка се тек понекипут осмехне, не знајући ни има ли места томе  
, бировом и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи фркн 
че она и трже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чувати оне људе, који су њу чували.. 
их луди позове к себи. </p> <p>Сунце се тек рађало, кад се Ђурица и Станка испеше на Орловицу,  
Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек зимус почела досећати неким речима твог оца, па сад 
дован стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и 
едно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што га  
ових нежних белих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуцима, не налазећи речи да иска 
га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад откриваше стид и срамоту његову... </p> <p>»Шта 
е ова послушност из чистога страха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људ 
?... </p> <p>— Па не мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече  
..{S} Оно истина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О, Ми 
Ђуро — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку.. 
Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио 
се обично сматра као ситница и за којим тек после долази право разрачунавање, које мора имати н 
е умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако задаје страх... паметан је пусник!...{S} Мисл 
, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознати.{S} Капци, 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек увече стиже капетан у варош са везаним Ђурицом и Јо 
ду, или бар да није онако како је досад текло, али се још не могаше домислити својој незгоди. < 
{S} Тако је, постепено, дошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима.{S} У неколико  
шушкаше и угибаше се под теретом његова тела.{S} Тако пролежа без једне мисли и без покрета, до 
руди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио онај стид од себе сама. 
оја обухвата цела човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...{S 
ге. </p> <p>Ђурица је веома ценио своје телесне особине и своју ретку снагу, па је према томе п 
Каква је ово тежина у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису 
е зачуђено раширише и одмах склопише... тело се дрмну, покрете се од ударца куршумâ... зацрвени 
пројури нека електрина кроз главу, кроз тело, и застаде у срцу...{S} Окрете главу навише и погл 
о!...{S} Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је  
 намешта рукама кошуљу да се припије уз тело и подиже очи... </p> <p>Ужас!...{S} Свих пет грлић 
Јелек му беше лепо срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним гајтаном; из његова џепа је спреда в 
 нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело...{S} Хладна, мокра влага продире даље и од самога 
иђе му на срце, од кога му задрхта цело тело, а пред очима се ухвати, наиђе нека магла, од које 
о избацивао ноге унапред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало његову нео 
м слашћу и блаженством, задрхта им цело тело, и они сами не опазише како се нађоше једно уз дру 
у широким и снажним раменима, а цело му тело држаху необично развијене и еластичне ноге. </p> < 
рцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је само 
 је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зликовац, кога зацело чека, раније или 
паде на њега, стеже га и притисну целим телом... </p> <p>— Овамо!... — Викну Митар, притискивај 
ка слатка, ваздушаста топлина по целоме телу.{S} Очи му у оној помрчини засјаше необичним сјаје 
и и веселији.{S} Крв му појури живље по телу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и бла 
 тако, да гађа оне под прозором право у теме, па окиде...{S} Пуче револвер, али за њом сукну ва 
ији, необичнији изглед.{S} Преко целога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збр 
 искре, понесене бесним ветром....{S} У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и уд 
 Митар. </p> <p>Један пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло рак 
ка уђе у ходник. </p> <p>— Који те ђаво тера ноћас?...{S} Шта лупаш толико?...{S} Шта хоћеш?... 
а кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке 
 су ти твоји пријатељи измамили у гору, терали их да отимају од народа за њихов рачун, па их по 
а хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са 
 зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је тако 
ред очима нешто сева и тамни се...{S} А терет озго све тежи, све мучнији...{S} Почиње губити св 
а се ради по њивама.{S} Спаде му велики терет са срца, нестаде онога вечнога страшила, што му н 
би непрестано задаваше.{S} Онај огромни терет, који већ неколико дана осећаше у својој близини  
 и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљиво осећање, које ј 
 која пријатно шушкаше и угибаше се под теретом његова тела.{S} Тако пролежа без једне мисли и  
ијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Лети се наимала под надницу на лакше радове, 
 шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза терзија, који је у младим годинама, испитујући своје по 
ва ти, брајко, не може проћи — одговара терзија. </p> <p>— Колико даш, де? </p> <p>— Шта да дам 
— Што да нећу, ко то каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за каву! </p> <p>— Чувајте се, госпо 
 између Марка ковача и једнога дебелога терзије. </p> <p>— Море каква песница, шта ти говориш!{ 
и густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима, прелећу с једне кровињаре на другу,  
и са високе планине и удари реком, која тече кроз потес кленовички.{S} Потесом се растурили њег 
шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме,  
ништа не осећа, не мисли, не живи...{S} Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљешт 
а, онда га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казна Божја за оне, који се титрају  
ј се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија му свако друго осећање, изазивајући ужасан  
ћним вратима, извуче је и полако отвори тешка растова врата...{S} Јово јој нешто рече, навлачећ 
е она зачуђено. </p> <p>— Знаш... да си тешка... — одговори он и поцрвене. </p> <p>Она га погле 
 и озбиљно одговори: </p> <p>— Оне раде тешке послове, па не могу мирисати као ви, што само сед 
.{S} Еј-хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузима об 
 своме положају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теже. </p> <p>— О, ала 
пропастим ’наку девојку!«...{S} То беху тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли човечје, а 
>Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки... </p> <p>Једаред га, преко обичаја, посети Тима 
е толико претоварен овим неочекиваним и тешким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом 
ети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: </p> <p>— Истину си рекла.{S} Ш 
ица лежаху на поду, као и он, и спаваху тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беше тако загушљи 
ош тежи бол... </p> <p>Најзад се, после тешких напора и страха, бегунци нађоше у Смедереву.{S}  
а, где домаћин и један нападач допадоше тешких рана, Ђурица окрете, према ранијем договору са Н 
викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не  
ви...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог из 
све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не сила 
еш, а ми ћемо те препоручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{ 
шта!... — рече он уздахнувши. </p> <p>— Тешко ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... < 
 од свештеникових савета, који му веома тешко падаху, пренесе разговор на неке обичне ствари, п 
жу својих замака.{S} Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: од толиких п 
оље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у д 
 али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— Мили  
8971_C22"> <head>XXII</head> <p>Како је тешко живети отпаднику из друштва! ... </p> <p>Кога год 
ци беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, јо 
с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је т 
и, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо в 
собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са њом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш  
вор, а Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти тешко тако, болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Сам 
н и седе за сто, помичући и намештајући тешко гвожђе, којим су му ноге оковане. </p> <p>Капетан 
ко ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— Мили ми се још живети, попо! </p> <p 
љи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из детињств 
е отегле низа страну.{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасности, он 
Тхе... шта ми вали?{S} Само ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p> 
се стараше само да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачу 
емље и опет стају на прсте...{S} Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима...{S} Најзад 
и, које јој беху једино занимање у овој тешкој и необичној самоћи. </p> <p>Одавно она већ није  
ов; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти при 
{S} Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето 
, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S}  
о другоме, да тако удружени лакше сносе тешку самоћу... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да држе... све од п 
. </p> <p>Шта се то вере ноћу по житкој тештавој маси непоплочане улице?...{S} Ни најбоље мачје 
ељски, као стари познаник. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће  
p> <p>— Ох, сејо рођена и мајко миљена, ти си ми још понајвернија друга — рече он гладећи чутур 
-хо... — продужи писар. </p> <p>— Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </ 
 у очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све до 
 да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш,  
та... ’Вала је Богу!... </p> <p>— Море, ти не тражи наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо 
 је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... </p> <p>— Е, мој попо...  
ко од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради о 
а је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ниси зло  
ече Пантовцу: — Ако ја застанем са њим, ти иди напред, па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш с 
што за јело и тако, то могу...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све д 
ве и почне прави посао. </p> <p>— Симо, ти сад окрени десно на Копљаре, па иди право кући, а ја 
ти; нема шале — рече Пантовац. — Снахо, ти напред, па потрчи! — викну он намрштивши се и промрм 
ам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ам 
ће ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њи 
вши. </p> <p>— То је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био.. 
и!....{S} Нема... </p> <p>— Шта нема... ти твога! — викну Ђурица. — Јеси ли о аранђеловском ваш 
/p> <p>— Ама, реци ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то т 
ено запита. — Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има  
 то су твоји душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те они на 
 понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало хајдукујеш? — рече старац, посматрајући  
е, проговори: </p> <p>— Ја се не шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? </p> <p>— Пу 
чна човека. </p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је ба 
> <p>— Је ли доста? </p> <p>— О-хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, болан...  
свету, па нећу се шалити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S 
 сад имам на сваки прст по једну!...{S} Ти мислиш ја не могу живети без тебе....{S} Море с какв 
, тако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о 
руги учитељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник,  
.{S} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </ 
Видиш, ти све треба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њим ниједно злочинство, па ћу ти ја 
 предам Ђурицу. </p> <p>— Чудо то?..{S} Ти живиш са њим. </p> <p>— Казаћу ти на само све... </p 
Како?...{S} Хвала ти, попо, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и з 
ј апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што радим.{S} Хајде ти спава 
тера ракију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двоји 
 соколе, није женско срце као твоје.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два ок 
цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, 
ах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао  
рошке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S 
ко ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Милетића чајир, па у поток, а по 
га да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему 
, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут. </p> <p>Кад 
едамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш 
м да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лиси 
ика?... </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим ос 
дједном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док радимо зајед 
ам, знам... добро! — одговори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Стан 
<p>— Није то тако — одговори му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си први пут напа 
иво, да се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта с 
аспитао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни рад 
носе и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица 
, па ће бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти знаш како пролазе они, који раде против моје воље... 
ребаци јој руку преко рамена. </p> <p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... 
 коју прилику још ове недеље. </p> <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — од 
ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, море, негде наквасио! — рече Вујо, погледавши 
да ова девојка није при себи. </p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? 
могао титрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, море, ономад грдно обрука! — рече му Вујо, кад з 
Али ко ће ’наке муке поднети? </p> <p>— Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... </p> < 
у манишеш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољ 
дговор, а Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти тешко тако, болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S}  
 одгоди још на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, по 
шега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка устаде и  
арошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад т 
 одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. </p> <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му не  
, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — одг 
оване за њих. </p> <p>— Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи кора 
а ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то  
Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица т 
рада значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође  
загушеним гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш девојке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ја  
цу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гл 
ен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели... 
о: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда о 
{S} Она хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељачки... </p> <p>— Знам,  
 Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и уживај...{S} Куд ли путује 
>— Не шалим се, среће ми хајдучке!{S} А ти чини што знаш.... </p> <p>Станка стеже зубима усну,  
 нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— Само једном, кад сам био мали.{S} Сад  
</p> <p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га 
спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{S} А ти, Станка, ходи овамо. </p> <p>Капетан је уведе у једн 
посматра како пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам  
! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Ј 
како се ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? — одговори Палилулац. </p>  
 </p> <p>— Узех, ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао?  
 више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш остаћ 
</p> <p>— Знаш... они наши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим дево 
 Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или 
овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не може проћи — одговара терзија. </p> <p>— 
 па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскравих; те не знам како напуних судове и  
кога вечерас довести... </p> <p>— Каква ти је то гошћа? — прекиде је Новица. </p> <p>— Сестричи 
а Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p> <p>— Послао сам  
о да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући 
тања — траљава посла!{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како 
њега. </p> <p>— Стани дер, зликовче, да ти покажем како се заводе поштене девојке! </p> <p>Стан 
иш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и погледа г 
оћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? </p> <p>Ђурица најпре беше о 
тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјест 
 дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} Ка 
е...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупк 
 то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као стидећи се своје слабо 
не? </p> <p>— Море, шта кријем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... </p> <p 
>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p 
о, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло мно 
</p> <p>— Знаш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и  
по! ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а т 
 Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да наступ 
и колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти кажем... </p> <p>Ђурица се изненади овим речима, али 
 свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.{S} Само треба срце да ти је 
угима заповедати.{S} Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће  
рац? </p> <p>— Нећу, господине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она одл 
онично. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се неће 
о пре? </p> <p>— Сви бисмо најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих д 
е да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саве 
м добру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгл 
овако лакомислено запита. — Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они  
се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он неће 
<p>— Како нема?{S} Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. </p> <p>— А, е то 
сао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад’?  
едном, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p 
слу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. </p> <p>— Како? </p> <p>— Хе... како?{ 
 Сретен увређен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој 
ас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, здравља ми!... </p> <p>— Па кажи ми овде. </p 
 то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје ст 
— Немој, болан.{S} Што?{S} Седи само да ти кажем. </p> <p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме остави, 
. хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се  
А шта си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{ 
Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резница,  
и дошла? </p> <p>— Чуо си...{S} Хоћу да ти предам Ђурицу. </p> <p>— Чудо то?..{S} Ти живиш са њ 
и понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијом — 
ере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом нев 
>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, знам шта ћеш.{S} Ка 
> <p>— Море чуће за њега сва Србија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А на великом студенцу сабрале  
ућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде... 
ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш посли 
 </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао.{S} Мало је што  
 ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p> 
 увуче пуне груди ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... ј 
мекша и одобровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одго 
 кад погледаш смрти у очи? </p> <p>— Ја ти рекох једном, па сад то остави — одговори Ђурица, а  
> <p>— Зашто, газда Јанко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бит 
 знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S 
?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку за  
Тхе... ја мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те  
 сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа. </p> <p>Ђурица п 
 би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а в 
. </p> <p>— Кажи ми, болан, право, која ти се више допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад  
 не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не 
> <p>— Ова друга за лаку земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — рече Митар. </p> <p>— Лака ти зе 
ила, Ђуро! — рече Митар. </p> <p>— Лака ти земља била! — поновише жандарми и искапише чаше. </p 
: </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гледа бесмислено у озбиљ 
ојим коштуњавим прстима. </p> <p>— Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах л 
 прекрсти се и упали је. </p> <p>— Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто.{S} Поседаше  
уд, кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p>— И  
и он је јамачно јутрос отишао.{S} Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} 
 како бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све  
p>Јован скочи весео. </p> <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право. </p> <p 
еда Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад заборавити — о 
е причувај — рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти за то — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што за јел 
м помоћи... </p> <p>— Како?...{S} Хвала ти, попо, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу с 
одао: </p> <p>— Прођи се, чича, здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{ 
има сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. 
хо-хо... — одговори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па  
н покров преко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети он 
уо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. </p> <p>— Зашто? 
. </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник 
и имамо друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </p>  
га Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} Откуд тако рано? </p> <p>— Хоћу у чаршију. 
. </p> <p>— Ћути, не сметај сад... чита ти се пресуда — вели му Митар. </p> <p>Пресуда ређа њег 
љиво разгледа. </p> <p>— Јеси ли заиста ти Станка? </p> <p>— Јесам, господине. </p> <p>— Што си 
таш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито 
зије. </p> <p>— Море каква песница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну М 
едан Ђуричин сусед. </p> <p>— Море, шта ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да 
овнем... </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да 
м њихове!{S} Кажи једнога по имену, шта ти један вели... шта хоће сваки?... </p> <p>— Махни се  
шу разгледати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у главу!... — одговори Ђурица тако наивно, да о 
је да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме  
вори: </p> <p>— Истину си рекла.{S} Шта ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи, зликовцем, кога 
леда: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шта ти говориш!... — плану Ђурица. </p> <p>— Немој да се љу 
д, па стаде према Ђурици. </p> <p>— Шта ти уради, соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти 
држећи иглу над пламеном. </p> <p>— Шта ти је данас, јеси ли полудео!...{S} О каквом убиству ти 
те ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали што седиш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћ 
ни, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гле 
а, кроз годину, две?... </p> <p>— Ништа ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће  
а од прве љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је о 
ратима кућним, рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам нану. </p> <p>После неко 
а је?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И 
е кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мене причувај — рече к 
 јазбину, чим осети опасност...{S} Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... 
та он бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је 
деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! — вели је 
 </p> <p>— Море, прођи се комедије, кад ти кажем.{S} Најпре сам заборавио, а после је било доцк 
мном«. </p> <p>— Па добро најпосле, кад ти је он казао... — одговори Ђурица равнодушно.{S} Мора 
еколико корака. </p> <p>— Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада значајно. </p> 
воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти све кажем? </p> <p>— Што да те убијам, лудаче, кад м 
 је од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш тако — одговори Пантовац, јер је научио да слу 
Што да ме називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p 
обро те њој ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам  
ати, јер је овим зарадио куршум.{S} Сад ти знаш како ћеш... </p> <p>— Не бригај.{S} Играће ми б 
ро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сут 
 <p>— Ево ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси човјек, 
бе слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје воље.{S 
ретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли га црвенило, али 
/p> <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задржава 
ачуди се веома. </p> <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се тога сетио.. 
 пружи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље, даље — одг 
 и обрадова му се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуг 
ом осветљењу, не опази. </p> <p>— Откуд ти то знаш? — одговори он, и одмах се покаја што овако  
али беше још опрезнији. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. < 
ледавши га право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, 
ад се враћамо с копања. </p> <p>— Славе ти, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч.  
— Хајде, продужи посао. </p> <p>— Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву к 
.{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима 
т га ослови без поздрава: </p> <p>— Где ти је мајка? </p> <p>Ђурицу дарну ова кметова осорљивос 
 онда не морам ни крити.« </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S} По варошима.....{S} У Београду нај 
.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, ал 
иш ја се шалим, кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </p> </div> <div t 
p>— Ова девојка сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја во 
и их. </p> <p>— Тако, соколе!{S} Оружје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око 
га сваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни 
, јер су то крваве, проклете паре, које ти је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изговорен 
 на Милетића чајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а 
 да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јави 
.. </p> <p>— Остави се залуднице, вјере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарам 
Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук. — Море ти си жешћа од мога побратима.{S} Чујеш, да поведемо и  
..{S} Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето  
оле: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе. </p> <p>— Мора 
/p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то? </p> <p>— Шт 
ва посла с поштеним кућама.{S} Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. </p> <p>Ђур 
ога срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} Неком 
 побро!... да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одговори Пантовац, смешећи се. </ 
осетци. </p> <p>— Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напослетку, приста 
а, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувш 
о сам се и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се 
> <p>— Чуваће је он, синко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на 
 </p> <p>— Та ма’ни, човече!{S} Само се ти пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипајући по  
а хајдука.{S} Али то неће још, можеш се ти слободно предати... </p> <p>— Доћи ће и та наредба,  
е сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну П 
учинио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао р 
ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више н 
рво послати на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? 
 па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником 
 кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се зн 
 двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор  
 Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и  
па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и к 
ко би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Постоја још мало на своме прозорчићу,  
бао но њему... </p> <p>— Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га с 
{S} Где је капетан?... </p> <p>— Што ће ти ноћас капетан? — обрецну се пандур срдито. </p> <p>— 
ој проклетој помрчини. </p> <p>— Што ће ти? — одговори Станка. — Како ја по сву ноћ седим сама, 
рабиљ, ако је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, а 
севнуше очи задовољно. </p> <p>— Што ће ти сад паре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, то зна 
н мисли, па га запита: </p> <p>— Што ће ти толике паре? </p> <p>— Требају ми, много су ми потре 
о дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно учинити »физиту...« </p> <p>— Шта велиш, мор 
 ником никакво зло учинила...{S} Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p> <p>—  
роведеш.{S} Неки трговци одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друшт 
тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво... </p> <p>— Остави се залуднице, 
д ми ти ниси крив! </p> <p>— Ама, среће ти хајдучке, кажи ми право! </p> <p>— Пустићу те, ако м 
<p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како си се намучио! < 
кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет шест година, па кад се вра 
че рок? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад мо 
 ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. </p> 
 </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љута гуја! </p> <p>Ђурица, полак 
рекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ позна 
 Трбушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Твоје ми признање не треба ниш 
 нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? </p> 
 узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којо 
ету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, море, 
ао. </p> <p>— Е, девојко, по законима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником 
 ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да ре 
 други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба д 
, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мене причувај — рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти за то  
. </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лисице.{S} Сатр 
е се рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, Којо, са нама? </p> <p>— Па... морам...{S} Вујо так 
ека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш 
ноге друге на моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети друг 
мо заједно.. </p> <p>— Одистине, зар би ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у 
он... </p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S}  
ви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе како н 
ше на ручак. </p> <p>— Ништа, море, иди ти! — одговори Ђурица збуњено. </p> <p>И поп их беше уг 
рака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се разговори са њим.{S} Видећеш, он ћ 
н!...{S} Мој тата вели... </p> <p>— Иди ти то причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто  
<p>— Како ћемо да видимо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{ 
Он му само рече озбиљно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом! </p 
резница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том оста 
p> <p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? </p> <p>— Јесте, мајко: 
вцу и рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти се досадило, побро, чекајући? — запита га овај. </p> 
атраше раширених очију. </p> <p>— Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му пре 
p> <p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош, да ж 
ривлачи крушци. </p> <p>— Јово, јеси ли ти? — запита он полугласно, кад се они из кукуруза приб 
шка... миром мирише. </p> <p>— Кажем ли ти ја! ...{S} Раскрсти с оним човјеком... знаш?... па д 
шала? — викну Ђурица. </p> <p>— Имаш ли ти пасош?...{S} Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то  
ећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да рад 
...{S} Све је тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја зна 
 Ако си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам 
едно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ... </p> <p>— Полако-те, море 
 отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо?... 
ободно« — па оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, биле  
 то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </p> <p>Ђурица м 
кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говори 
> <p>— Што да те убијам, лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ама, среће ти хајдучке, кажи ми 
 свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војковцима треба послати. 
све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко Јелов 
кô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука је 
ем те ја оставити. </p> <p>— Што ћеш ми ти? </p> <p>— Поузданије је кад смо двојица... треба се 
 удаљи од свога посла. </p> <p>— Једини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — роби 
уја? </p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица 
да му открива своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су рукама сви његови планови.{S} Него да ми 
цела човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли  
ори.{S} Само се чувај Матове браће, они ти много прете. </p> <p>— Ја, истина... шта му ради жен 
к му га!... </p> <p>— Право кажеш: мари ти он за њине претње.{S} Не убија се лако ’наки човек — 
те дације... </p> <p>— Знам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима.  
е каже да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, море, починио тамо у Трбушници? — проговори капетан 
е проводиш са њима! </p> <p>— Ја шта си ти мислила? — одговори он, осмехнувши се иронично. — Да 
Знам, због тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станку, сетивши се сад тек да 
е хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђурица, за 
 сакривену за леђима. </p> <p>— Чији си ти, море? — запита га старац. </p> <p>— Зар ме не позна 
осих ногу по опекама... </p> <p>— Ко си ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. </p> <p> 
а и запита озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није каква варанција... </p> <p>— Ја сам С 
</p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, 
, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако ослабила? </p> <p>— Године су, дијете, старост. 
е каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта мислиш? </p> <p>— Хоће да те 
ставља Митар. — Удаће се она, не бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује Краљ,  
p>— Е онда га морам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па отвори једна врата на ходнику.{ 
оказао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка начини паприкаш« — рече му отац.{S} Он је учин 
/p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угреја иглу  
се не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих  
<p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутра сачекати? </p> < 
, немој нам шиљати преко Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну 
</p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши  
 Како нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — ос 
мој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђ 
<p>— Махни се тога, најпосле.{S} Ја сам ти само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то х 
чио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћа 
вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ја остав 
ову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па 
. — Знаш... први сам те ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он 
е што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дај 
подине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћ 
е познајеш, газда Јанко?{S} Догонио сам ти ономлане мертеке из наше шуме -— одговори Ђурица и н 
 ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећу, прекрст 
их је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} 
м. </p> <p>— Немој да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад мислим. 
ре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S}  
 жену и ја бих слушао.{S} Старче, кажем ти, купи сватове! </p> <p>Вујо слеже раменима, па одгов 
жи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{S} Кажем ти: свет... </p> <p>— А јесу ли се сви ови заклели оном 
 но причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашло дете цуру према себи, п 
рити — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Зн 
 неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако удеси 
рно приђе свештенику. </p> <p>— Не смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мене, ал 
има накусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао т 
отворен.{S} А неки пут, богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна његове рачуне и крајеве. </ 
и једну од овога. </p> <p>— Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ ч 
>— Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не б 
ми се још живети, попо! </p> <p>— Јадан ти је такав живот, синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али  
еч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио кур 
.. куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих т 
, те је прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, го 
, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи је 
, него да није куд отишао послом.{S} Он ти сад води трговину на своју руку. </p> <p>— Истина? . 
м се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— Кога? </p>  
ога... — одговори Јово. </p> <p>— Казао ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — 
 вина и стакло ракије. </p> <p>— Послао ти Митко и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра д 
шило се читање... </p> <p>— Ђурице, ево ти мајке, да се опростиш са њом... — вели му писар. </p 
га јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама.{S} Гледај је као  
је више привлачило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p 
 вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо ускоро опет на посао, јер ни 
 спустише га више коца... </p> <p>— Ево ти куће...{S} Исправи се на ноге, не брукај се! </p> <p 
 готово старија од њега«. </p> <p>— Ево ти снахе, побро — рече му Новица. — Деде послужи ђевера 
 неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но се 
кроз његове руке« прошли. </p> <p>— Ево ти дружине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу ко 
анкнота и даде их Новици. </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми  
а хоћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му комшија, изневши поцрнелу од чађи п 
ле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говор 
 само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана з 
али све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, 
човек је, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и 
страшно зликовачко лице. </p> <p>— Прво ти мени кажи: шта хоћеш ти са мном? </p> <p>— Ништа, бр 
шку, повика: </p> <p>— Остав’!...{S} Ко ти то рече? </p> <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... 
т, богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна његове рачуне и крајеве. </p> <p>— Знаш... и ја  
Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђуриц 
е убити они коњаници?... </p> <p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, до 
те, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди 
нда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, штог 
ве једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— Мили ми се још живети, по 
 знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— 
 него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да м 
p> <p>— Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом приликом  
 се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... < 
ного. </p> <p>— Ђаво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнитају за тобом! </p> <p>—  
ружену руку. </p> <p>— Добро...{S} Како ти?...{S} Хајде у собу. </p> <p>Ђурица уђе и седе на ст 
иваше одговор не дишући. </p> <p>— Како ти кажеш... — прошапта она и погледа га мило, својим ве 
 ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз? — обрте се Ђурица Милошу. </p> <p> 
 Сад седи лепо, па ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. </p> <p>Симо се исправи, машу 
</p> <p>— Треба, истина је.{S} Али како ти мислиш... као пре? </p> <p>— Сви бисмо најволели да  
овори му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си први пут нападао човека, очи у очи,  
ш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овде неуспех! </p> <p>Ђу 
 кривац покајник. </p> <p>— Стале, тако ти свега што ти је најмилије на овом свету, је л’ истин 
p>— Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, ч 
. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео  
еби оставља стотине... </p> <p>— Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега 
и ни длака на глави... </p> <p>— Колико ти треба? — прекиде га Јанко одсечно. </p> <p>— Пет сто 
претио, а обећао ми... </p> <p>— Колико ти је обећао? </p> <p>— Сто дуката сад, и после да се ј 
ет, о пантелијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? — одгово 
лаже новцем, онда пружи руку, па колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће! 
>— Овамо, синовче, па се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. </p>  
де је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још осамдесет? — рече Ђурица. </p> <p>— Јест, јест,  
омишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Радован? </p> <p>— Погибе.{S} Једва и ја изнех главу 
ица, он стаде изненађен. </p> <p>— Камо ти Симо? — упита га још на ходу. </p> <p>— Отишао је ку 
давде? </p> <p>— То је моја брига, само ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони главу на хладно гвожђе  
зити с прозора. </p> <p>— Знам ја, само ти хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакл 
га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не  
не једначито и весело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и за 
 и неочекиванога питања. </p> <p>— Само ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с Радо 
ру, који га је савладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па не брини! — одговори Новица, за кога то, к 
амо ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те с 
ица, немој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, п 
но рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио 
и, који раде против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа какав су утисак 
 си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хвала им 
ај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек зимус почела до 
p> <p>— Шта би? </p> <p>— Ништа.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из за 
Ђурица. </p> <p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није н 
 да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако з 
 мислиш? </p> <p>— Хоће да те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати на коју масну похару, 
руз. </p> <p>— Сад паре или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </ 
 дуката, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је казао прекјуче, после састанка са Новицом? </p> < 
>— Ћути, попе! — викну Пантовац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти плат 
на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, највише живела код Јова и баб 
ори су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га 
{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стране власт, с друге они, који тр 
 власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног одборника. </p> <p>Хм, о 
тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. < 
ве, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти 
Ђурица не знађаше намене. </p> <p>— Ето ти оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка.{S} 
ници?... </p> <p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца,  
нувши. </p> <p>— Тешко ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... </p> <p>— Како?...{S} Хв 
/p> <p>— Хе, мој синко... да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!. 
 тражи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је жив човек!... </p> <p>Дан стрељања досад су крили 
’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти причаш... </p> <p>— Ко, зар Јевђовић?...{S} Хеј, мој 
 пошто испи са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па д 
— На њој све пише, све... </p> <p>— Што ти није све дао.... му његова! — викну Пантовац као с н 
н намршти на њен одговор. </p> <p>— Што ти није мило? — рече он чудећи се. </p> <p>— Зар смо ми 
иреном и запеченом крвљу. </p> <p>— Што ти је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си зап 
ник. </p> <p>— Стале, тако ти свега што ти је најмилије на овом свету, је л’ истина што си ми п 
ма свачега. </p> <p>— Па добро, али што ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шта кријем!..{S} Да  
прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S 
нам ја, даћу и њему.{S} У кући имаш што ти треба? </p> <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је д 
ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачу 
о се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — продужи мислити — све... све, али без хле 
авао: да се треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, тре 
астиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с то 
присебан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се  
у, знаш онај више реке... </p> <p>— Зар ти знаш куд ће ме послати? </p> <p>— Знам, ићи ћете у с 
и наљути, кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропаст 
менара, после ћу ја кући. </p> <p>— Зар ти нећеш са мном? </p> <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни к 
 топлим, нежним погледом. </p> <p>— Зар ти остави хајдуковање, па сад вребаш девојке? — рече му 
таде на месту као укопан. </p> <p>— Зар ти први — продужи кмет — откако је наше село закопано,  
 паде рука кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, да се разговоримо. </p> <p>Ђурица зину од чу 
ном одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад нас ти поведи на ону страну, где није његова соба... да нас 
јеси ли полудео!...{S} О каквом убиству ти говориш? — одговори Симо зачуђено, али му преко лица 
 као онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов дати — рече му свештеник, очекујући жудн 
или јатаци из твога села, па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката 
уд оде Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва сас 
ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... по свачему! 
Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини... </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви 
ео...{S} Ја знам десетину људи, које су ти твоји пријатељи измамили у гору, терали их да отимај 
 имену. </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос отиша 
? </p> <p>— Ови наши одавде поуздани су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p>— Ш 
ри, које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, подметнули? </p> <p>— Не знам, господине... 
је то.{S} Ствари су код тебе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они неће оставити, док не  
а се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите сви. </p> <p>Поседаше сви, к 
ни с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђурица вео 
ече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S 
игне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта се ради.{S} Пође м 
вршила са њим ниједно злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу ти п 
ако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длак 
пити одела и преобуке. </p> <p>— Све ћу ти сутра послати, а сад морам ићи.{S} За неколико дана  
 на којој они стајаху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> <p>— Сам 
највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у 
Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму 
па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди 
..{S} Ти живиш са њим. </p> <p>— Казаћу ти на само све... </p> <p>— Добро.{S} Милисаве, пробуди 
>— Е, ’вала ти, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад заборавити — одговори збуњен Ђурица. </p>  
и на суду да не будеш осуђена, израдићу ти помиловање... </p> <p>— Немам ја посла са судом...{S 
 деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз. </p> <p>— Сад паре или кукуруз, 
е она, осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору. </p> <p>— Море махни ме.{S} Беше там 
иш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и 
мио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћ 
аво да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда Јанко? </p> <p>—  
одно смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и  
о, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И  
 се договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у  
о обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да јед 
еш харамбаша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш.{S} Чичу питај... </ 
 очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. </p> <p 
аш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас не 
 теби четвртина? </p> <p>— А јатаке ћеш ти намирити? — запита Ђурица. </p> <p>— Све до једнога. 
и.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога к 
у и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капетан Станки. — Треба да се пожуримо,  
 </p> <p>— Прво ти мени кажи: шта хоћеш ти са мном? </p> <p>— Ништа, брате...{S} Шта је теби?.. 
та и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте  
 не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова нео 
главе... </p> <p>— Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Знаш ли... </p> <p>— Зна 
их села сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да погин 
о пороту, не чекај полицију...{S} Пасош ти можемо набавити.. </p> <p>— Имам пасош, али куд да и 
ели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и см 
о мало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје...« </p> <p>— Ђуро, спаваш ли 
 <p>Радован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа.{S} Под 
ј: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и  
даба и живе душе човекове, која управља тим одредбама по својој ништавној вољи; кад виде како ј 
е дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. </p> <p>Неко пресече конопац.{S} Стаде да п 
вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу 
н труд, па и расходи који су спојени са тим послом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира Пант 
ушу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.{S} И ако с 
ме нико не види!...« И разумевајући под тим »нико« своје сељане, нарочито му се издвајаше у пам 
ц као с неким правом, налазећи да му је тим причињена хотимична штета. </p> <p>— Нема, нема чов 
 лист папира.{S} И сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну  
више је обузимала нека слатка зебња при тим мислима.{S} Све чешће овлада њоме неки душевни неми 
роговори махнувши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради ове необичне п 
озив својих суседа да изиђу, показујући тим да се не интересују оним, што је иза њихових леђа.. 
ко... </p> <p>— Шта си окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам  
х ветровитих осећања... </p> <p>Да ли у тим мислима Станка задрема или паде у оно несвесно стањ 
газдарицу Јулу и кажи јој: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не бр 
и, човече!{S} Само се ти пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипајући по мрачном ходнику. < 
а отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.{S} Његова необична озбиљност уплаши Ђу 
</p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не видећи  
p> <p>Једаред га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору.{S} Беху прошли божићни празници.{S}  
, та немој тако журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели тамо. </ 
чета, јер га, вели, сад журно траже.{S} Тиме му одузе могућност да се ма с ким састане и дозна  
ати публици значај свакога имена, те је тиме како он говораше, »распростирао научне философске  
ед, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало његову необичну снагу и једрину. 
S} Овце, од страха, јурнуше на ограду и тиме надражише курјаке, те се један од њих залети први  
у слабо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.{S} И 
ате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме користити?...{S} У том се разлеже јак тресак, као  
у Смедереву.{S} Тамо се склонише одмах; Тимина лозинка даде им све, што им је, за прво време, т 
најпрече потребе.{S} После се упозна са Тимом Банаћанином, који је становао у суседству.{S} Са  
 <p>— Нека их — смеши се Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од овога. </p> <p>— Та не  
 му врата на стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани ком 
е.{S} Становници су ове улице махом они типски и Београђанима добро познати земљорадници Палилу 
е и страшна казна Божја за оне, који се титрају именом његовим... </p> <p>— Ћути, попе! — викну 
је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, море, ономад г 
е, изазивајући ужасан страх.{S} И усред тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јест 
ти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и неки пеш 
брујање шуме, која се склопила над овим тихим самостаном.{S} Хајдуци поскакаше у кола и одјуриш 
Закључај брзо врата споља! — рече му он тихим гласом. </p> <p>— Закључао сам, ево кључа. </p> < 
} По целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, малена речица, надвила се бела влажна ма 
а, некако се необично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицо 
, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата се почеше отварати...{S} Другови 
у с истока, обрте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.{S} 
е око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака од живота.. 
ј, замешеној и расплинулој житкости.{S} Тихо се провлачи задоцнели становник, придржавајући се  
пасење...{S} Али се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и црна нема помрчина, улевајући 
Да нађеш другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући, као да сад тек очекује прави одговор,  
прозору с истока, обрте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета харти 
о пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стишавајући се. </p> <p>Марко окрете гарабиљ кунд 
>Пролазе минути и часови, протиче време тихо, нечујно...{S} Примичу се последњи тренуци...{S} Н 
 о времену... </p> <p>Наједаред зачу се тихо, као сан, као са другога света, куцање о капак на  
 други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Сунце се претворило у пламено коло  
та планина, носи се шум њен једначито и тихо, слажући се у дивљу, необичну својевољну мелодију. 
p> <p>Преко њега прелете буљина, машући тихо и немо чупавим крилима...{S} Он се стресе и пожури 
и по бескрајном простору, а они облачци тихо и нечујно пливају по високу недогледу и ублажују в 
} Перје кукурузно зашушта и затим се чу тихо звиждање, које највише подсећаше на пиштање ухваће 
 Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником па 
исказа своју мисао, која се, без сумње, тицала жандарма... </p> <p>Кроз кукурузе приближаваху с 
ос преко главе претурио.{S} Све, што се тицало тога, стајаше иза њега као какво црно страшило,  
ве погледе сеоске младежи, који се њега тицаху.{S} Он се стараше само да не покаже како му то т 
Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека ни 
је о оној увреди.{S} Знао је он кога се тиче она напомена о јаловици.{S} Његов отац, који умре  
>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене 
 па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад дос 
макоше се уз брвна, неки наслонише ухо: тишина... све спава здравим јутрењим сном...{S} На исто 
надвило над овом шумовитом котлином.{S} Тишина! ...{S} Ни једнога звука ни покрета... </p> <p>— 
љубљенога човека, али иза ње беше мртва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше и она изиђе из собе.. 
отварања врата; усред неме и дуготрајне тишине, којој се беше сав предао.{S} Истога тренутка, к 
продужи што више може. </p> <p>У таквој тишини, у тој затупљеној укоченој самоћи, не мислећи и  
о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли, тиштала га је нека унутарња грижа, и он је најволео, ка 
на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врача 
, носила халине од неке загасите вунене тканине. </p> <p>— Чудо се ниси опет напио? — рече она, 
им памуком, и уз њих му спремила широке тканице са девет разнобојних пруга и памучне подвезе за 
ахом обори га на земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кладу 
ка?...{S} У селу, кажу помилована... а, то је оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{S}  
, зар, и она себи друга... </p> <p>— А, то не може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!...{S} 
 Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. < 
 то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један прозор зазидан 
ико људи за нападе и три четири јатака, то је свега.{S} И кад овако, нарочито помоћу жена, прив 
носи три дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не мо 
еба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се з 
раше од усиљенога стезања. </p> <p>— Е, то не може да буде... она је варошка.{S} Неће она без н 
... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нак 
ре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p 
 себи друга... </p> <p>— А, то не може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!...{S} Првога дана 
дговори он уздахнувши. </p> <p>— То је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани 
о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују 
шта мислиш? </p> <p>— Хоће да те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати на коју масну поха 
 жандарма.{S} Они су га опазили раније, то је јасно, јер се један одвојио и у највећем трку јур 
 не треба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{ 
 нас припада... </p> <p>— Тако, соколе, то је паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и  
од кога Ђурица задрхта. </p> <p>— Море, то се зна... какво издавање!{S} Али ко ће ’наке муке по 
 се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се н 
ком тарабом, имало само двоје вратнице, то су одређени за стражаре само она два младића, а сви  
укуруз. </p> <p>— Сад паре или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. 
раду највише. </p> <p>Вујо се изненади, то му се познало на лицу, по коме падаше слаба светлост 
је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити 
смо.{S} Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажите? </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га 
и...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, 
 нема нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а о 
!{S} Што год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујем 
ва, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто предсказив 
ше требао но њему... </p> <p>— Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чува 
{S} Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не  
еја апотекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојници — на страном језику.{S} А уважено 
а. — Ако ми затреба што за јело и тако, то могу...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за потеру,  
а унакрст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не з 
у хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! </p> <p>Пандур се уозбиљи, по 
 то не може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!...{S} Првога дана, пошто мене затворе, она н 
.{S} Неко му се приближује.{S} А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} Потрчаше 
и погледати... оца наљутила...{S} Јест, то беше онда у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чиња 
ад продужују старо познанство.{S} Јест, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Он 
 Сваки је, који је бивао на твом месту, то покушао, па не иде.{S} После неколико месеца повуче  
њем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко спомене име Ђуричино.{S 
 се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваши. </p 
.{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и следи...{S} К 
, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!...« </p> <p>Беше превалила поноћ, кад Ђ 
 вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд  
великога душевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње... робија или гора... шта ће р 
</p> <p>— Е сад ми све лепо испричај... то што си хтела...{S} Кад си и зашто си са Ђурицом раск 
 га прости, није никаквом добру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, а 
Знаш шта је, Ђуро!...{S} Све је тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на  
и?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; она је истурена, избачена отуд, па јој и није  
рипе, понеки точак на бунару заклопара: то буновни и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдар 
 <p>— Друкчије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад по 
... његова посла! </p> <p>— Како ништа; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па  
баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копањ 
апита Ђурица. </p> <p>— Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— 
ње, одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но прит 
 <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребније — рече он, чим се поздрави с Јо 
е к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује...  
ко ’но рекоше: олакшање, како ли?...{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло! 
... да упропастим ’наку девојку!«...{S} То беху тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли чо 
ата за Станком, кад је она изишла...{S} То би славно било!« — мисли капетан и даје знак оној тр 
чино, капљу вреле сузе низ образе...{S} То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{ 
а подноси укусно јело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја,  
људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што 
а у грло, не разбирајући шта ради...{S} То му је једини лек од оне страшне бољке, које се он бо 
иде, као да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде  
 то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... иза њега негде, где ли...{S} А поми 
нда пружи руку, па колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу н 
ругу... многе друге на моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш у 
а се указа разбарушена сањива глава.{S} То беше капетан. </p> <p>— Шта је то тамо, Милисаве? —  
инских новаца. </p> <p>— Не знам ја.{S} То су ми зацело, подметнули они што ме мрзе кâ крвника  
а вратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало погурена старица, збрчкана лица, зелених л 
е пред собом певање црквених песама.{S} То се отац Симеон слободи кроз клисуру, којом се долази 
а си овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му после казати.{S} Хтео сам... </p> <p>— Е, па о 
родираху кроз пукотине стара дрвета.{S} То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу с 
 код њега, јамачно, и старога новца.{S} То треба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ак 
дан прозор зазидан више од половине.{S} То знам добро, запазио сам толико пута...« Читав свет н 
стога клена, чује се тужно нарицање.{S} То мајка несрећна оплакује изгубљенога јединца.{S} Ни ј 
пустљивост и покорност његовој вољи.{S} То беше за њега новина, нешто неочекивано, те одједном  
амке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене куће — одговори Ђуриц 
— Ама видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... —  
мореш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, 
шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник.{S} То се Никола враћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше  
љаше из те таме са подигнутим ножем.{S} То је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема 
е пушка у груди, он стоји непомичан.{S} То није обичан човек... </p> <p>А Ђурица, дохвативши ба 
ош некога над оним, кога је он убио.{S} То се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па  
а. </p> <p>— Знам шта мислиш, синко.{S} То не може.{S} Сваки је, који је бивао на твом месту, т 
не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ја њега добро. </p> <p>После ов 
ише бавио давањем новца под интерес.{S} То је од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим  
 су на главном уласку у канцеларију.{S} То беху врата на ходнику, пред станом капетановим. </p> 
се нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, 
 домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим,  
погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имат 
 <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право. </p> <p>— Кмет Перо — рече Ђуриц 
S} Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика загонетка, коју кад би одгоненуо, похват 
их очију. — »На невидишу нема кривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухв 
а, вели, наместити њега на згоду овде.« То је све... </p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја  
елиш, Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци к 
то је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у крви... така му је погана крв: чим ш 
осподине мој, шта мислите!... </p> <p>— То су, брате, свиње — одговори онај први — а свињче...  
 ја да покушам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од  
 са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — одговори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а  
S} Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. < 
сет дуката, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је казао прекјуче, после састанка са Новицом? </p 
њега ми не можемо ни мрднути. </p> <p>— То је мука, — рече Ђурица, погледавши мимогред Станку — 
... — одговори он уздахнувши. </p> <p>— То је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји  
 испаде један велики завезак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за јед 
 нешто чешће погледа с тобом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> < 
ога нисам мојом руком дирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не зна закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?. 
у све људе, који мени помажу. </p> <p>— То је, вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати 
иком, кад глава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу  
ретеном у ливади, ОН узвикну: </p> <p>— То није ништа... само сам га ровашио...{S} Зар је то ра 
<p>— А како да изиђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, само ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони  
и њу упропасти, болан брајко? </p> <p>— То не знам, попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам  
ти овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам  
ту...« </p> <p>— Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. </p> <p>— Имаш ли ти пасош?... 
еома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву ј 
не среће и радости. </p> <p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? < 
ову колу остаде само десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћи  
ја виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао 
и неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од ко 
 су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажа 
јање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода довед 
ме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је и познао Ву 
емишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети. 
> <p>— Јесте, из вароши је. </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он оп 
им с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме  
о немерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта мислиш 
а можете стићи. </p> <p>— Како?{S} Кога то? — запита Ђурица живо. </p> <p>— Сад видех оца Симео 
па не брини! — одговори Новица, за кога то, као што изгледаше, не беше никаква неповољност. — Х 
 прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нако... </p> <p>— Како се провуче, слава г 
непознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на годи 
ажећи заклонитије место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину корака, наиђоше  
 и више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{S}  
ди дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како је 
а опет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш...  
p>— Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га је видео па умро.{ 
зликоваца. »Ко зна — помисли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен 
а им то мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене куће  
едва разбуди успавана послушника.{S} За то време Радован исприча Ђурици како је једва приморао  
 <p>— Ћути, попе! — викну Пантовац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти п 
, зевајући и протежући се. </p> <p>— За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — ок 
{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p> <p> 
 рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на ногама!...« — поми 
брих јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они не имађаху ниш 
рајати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова новина  
> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, богме!{S} Свакому је танак врат 
е, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да  
е он чудећи се. </p> <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, 
е тако. </p> <p>— Е, Стале, нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, него за невољу, за 
, зашто нема могућности да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу,  
амо, траже ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p>— Све сам п 
увај — рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти за то — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и та 
 отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мене причувај — рече кмет. < 
ао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у  
, које само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он мислио...).{S} А ова за веселе д 
дговори писар — имамо ми поуздан лек за то — и насмеши се значајно. </p> <p>Кмет развуче вилице 
 цео век!...{S} Шта се чуда починило за то време...{S} Наживело се, настраховало се, намучило с 
и, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити, па куд пукло! </p> <p>На томе се св 
и казала за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад  
ао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, с 
бојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је кућа заиста поштена — како 
} Само га се чувај... </p> <p>— Знам ја то, нано, одавно.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не  
 </p> <p>— Е, не може тако.{S} Морам ја то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога  
 се изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са мном«. </p> <p>— Па добро најпосле, 
имо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз 
избегаваше сваку помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога непрестано и 
рашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, као што видим 
S} Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разговор. </p> <p>— Како је овде, 
ица се намршти, јер не нађе одговора на то питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољ 
убијала ногу непажљивим гажењем, али на то није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у вр 
ли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја 
пези. — Али, душу му матору, неће он на то пристати.{S} Овако он односи три дела, а један дели  
 извешти — слушаћете Радована.{S} Ко на то не пристаје, нек ми каже сад; јер кад изиђете одавде 
ет, који пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно господа.{S} За њим, као што је ред 
насмеја и погледа Станку. </p> <p>— Она то и тражи једнако — рече он. </p> <p>— Па лепо, болан. 
ра на суду: не зна ништа ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, највише живела код Јова и  
а гори су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да 
ти је био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете убити? </p> <p>— Јок, не море још — 
 саучешће на њиховим лицима... »Гле, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S} А 
{S} Нек се зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово.  
...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стране власт, с друге они, који 
ки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« </p> <p>Пред подне Станка замаче за шљива 
 ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног одборника. </p> <p>Хм 
— онда је тако, нема му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре!...{S} Смрт!...{S} Привежу за ко 
S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет по 
ст...{S} Али тај живот?... </p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? </p> 
је мало света пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загоне 
ом... кврц-кврц-кврц... и готово... шта то њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да живим, задуго 
е могу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако с 
а и она после тога легне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче 
холуј, испаде пред запис. </p> <p>— Шта то радите! — викну он, узевши пушку на руку. </p> <p>Се 
погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава  
 на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радован из 
даше их зачуђено, не могући појмити шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, беху о 
аше, а у кући закука жена. </p> <p>»Шта то њима раде?...{S} Откуд тамо други хајдуци?« — помисл 
е видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јес 
поточића, јендека и врзина...{S} Ђурица то исто чини, не престајући звонити једначито и снажно, 
до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, д 
а много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно учи 
ло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако 
и? </p> <p>— Ја ти рекох једном, па сад то остави — одговори Ђурица, а очи му плануше нервозном 
е и свога дужника. </p> <p>— Остави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за сто 
рце не би се само покварило.{S} Али сад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} 
 како ћеш... </p> <p>— Што, нано, откуд то? </p> <p>— Кажу ми људи једнако режи на тебе што га  
их двеста по облигацији. </p> <p>— А, е то јест... али није све платио...{S} Ево облигације код 
на што је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... — одговори он, па приђе вратима, кроз ко 
 Зар је то разбојништво?... </p> <p>— Е то јесте — рече он, кад стадоше да се ређају похаре и у 
урицу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно осећање другим, повољнијим: »Сутра ћу, да 
али, простићете, с једне стране.{S} Све то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право. 
 он стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересо 
га пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га 
таје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали...{S} А она ма 
лић ваздуха.... запара, смрад... па све то дави, заноси, опија... </p> <p>»Ала ли се проведосмо 
баш био без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам није био н 
мишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, док се помишљало.{S} Сад, к 
о и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.{S} У крајњем случају веровао је, да  
 и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згрудвало, спојило се у једноставну масу н 
адао, неком магловитом надом, да ће све то некако изравнати и задовољити другове и себе.{S} Над 
од њих, не сме у очи погледати... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{ 
а се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код  
p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и необично, да не знађаше још 
не изјаве — разуме се љубавне — али све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« 
није помисли.{S} И њему је долазило све то на памет, али он никад не беше у стању да истави так 
наднесе је над пламен. </p> <p>Симо све то посматраше раширених очију. </p> <p>— Је ли ти казао 
вик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{S} У глави нека 
вој чудној појави. </p> <p>»Па каква је то девојка?...{S} Зацопала се у разбојника!...{S} Ђаво  
p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао....{S} 
је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S} Па зато га је  
урица. </p> <p>— Хе, мој синко... да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то 
х преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, који се одједном опусти, и 
ика у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских морала  
а великим саучешћем, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртва човека, 
лили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан одмах појми, да 
ад му предам паре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{S} Чекај, д 
нутих очију, и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто јако  
домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад онакав 
к да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одг 
рече она и насмеја се весело, као да је то што је казала о провођењу, доиста весели и занима. < 
е ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на велику к 
у Станкину самовољу.{S} Видели су да је то необуздана, срчана природа, која не зна ни за какве  
ок год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </p> <p>— Нека удовица... води га као коња зауздана 
е и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука је то.{S} Ствари су код тебе нађене, ту ти не поможе нико. 
пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то наставио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се ле 
вега.... смрт?{S} Не знам!...{S} Шта је то смрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па п 
 овако...{S} Звецну гвожђе...{S} Шта је то?...{S} Гвожђе... воштаница...{S} Митар... капетан... 
то да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и го 
 задуго, много, да остарим...{S} Шта је то робија, ништа!...{S} Слушам ја тамо све старешине... 
 плану и погледа Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p> < 
а.{S} То беше капетан. </p> <p>— Шта је то тамо, Милисаве? — Викну он, не излазећи из собе. </p 
ушком, скочи уплашено. </p> <p>— Шта је то? — запита она полугласно, осврћући се око себе. </p> 
та ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{S} Све је то удесио онај матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пре г 
весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{S} У гл 
и што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја ниш 
натмурену и зловољну...{S} И најгоре је то, што неће ни речи да проговори: све ћути замишљена,  
сваки од њих добро знао човека, који је то извршио.{S} Том приликом заподену се занимљив спор и 
ојаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини 
ути с врата.{S} Не знам само који ли је то од његових долијао. </p> <p>— Шта, има ли извешћа од 
 би распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га по 
вако, зар је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до у г 
а, седе на постељу. </p> <p>— Што ли је то Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго... </p> 
ђаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли је то тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми се 
.. куршум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти  
питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба добро отвори 
 красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела. </p> <p>Писар се громко и слатко насм 
ини невешт старом познанству, сад ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а 
не знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, 
« </p> <p>— О, попо, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам св 
ечерас довести... </p> <p>— Каква ти је то гошћа? — прекиде је Новица. </p> <p>— Сестричина ми. 
> <p>— Нема тамо ништа.{S} На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он сме 
леда га у очи. </p> <p>— Море, много је то: неће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдес 
тра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она м 
 промоли главу на поље. </p> <p>— Ко је то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, који ста 
ну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко је то прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади мал 
рча и притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа р 
 ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко је то? — запита груб женски глас изнутра. </p> <p>— Отвара 
се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко је то? </p> <p>— Отварај! — викну она гласно, сазнавајући  
ост зимње зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. </p> <p>Станка  
ћ се смркло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда ск 
а не бих могао...{S} Нисам знао како је то необично. </p> <p>И они се приближише једно другоме, 
сад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пропадам, због чег 
 сам одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њега осећање, коме се са 
и попа му разгали срце...{S} И чудно је то срде, које се радује меденици на црквеној литији, и  
присуства духа. </p> <p>»Знам ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер  
шта... само сам га ровашио...{S} Зар је то разбојништво?... </p> <p>— Е то јесте — рече он, кад 
.{S} Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} Та они не имађаху ништа ни у тору  
мењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не  
 загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. </p>  
им срезовима...{S} Хе, душу ли му, није то лако надавати. </p> <p>— Знам, Рако, али опет... нис 
ј посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то... она само проврти, а чутура удари клин. </p> <p>—  
е, на муци се познају јунаци...{S} Није то шала...{S} Шта је било, јесу ли те позивали горе? </ 
у, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш г 
 већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{ 
 чуваш онога зликовца... </p> <p>— Није то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти ист 
с онима што кмет донесе. </p> <p>— Није то — рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви раз 
рице не може ништа бити. </p> <p>— Није то тако — одговори му Вујо. — Ти си и заборавио како ти 
а, да само једем... </p> <p>— Море није то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој 
у.{S} Састојао се у једној мисли: »Није то шала, болан, живот човечји!{S} Жива здрава човека уб 
е.{S} Видећи је онако зачуђену, девојке то протумачише радозналошћу, па јој испричаше своју коб 
 стране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на угл 
о да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> <p>— Са свима, брате, па... и с тобом 
аш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад  
заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који мени помажу. </p 
а црна непробојна ноћ... </p> <p>Шта се то вере ноћу по житкој тештавој маси непоплочане улице? 
ушку. </p> <p>— Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву,  
е ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра и тако редом...{S} А с 
 Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душ 
 То не знам, попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занес 
ла се дела варош, па се домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро  
е...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, само 
а запитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви философију свршили, молићемо, и који је рад корис 
као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без размишљања 
 <p>Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље? 
Ха, да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па сад продужују старо познанство.{S} Јест,  
а се сети да треба и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва не 
је. </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он опет мислити, па узвикну:  
а ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} Новица вели да је то о 
S} А после, шта бива после?...{S} Ко ће то знати...{S} Само затрпају земљом, — па као да ниси н 
збиљно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шта ти гов 
уде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} 
е могоше смислити ко је. </p> <p>— Биће то који његов гласник... они, знаш... што му јављају ђе 
 обрће се на све стране. </p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не са 
то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и ретка појава.{S} Висок, снажан младић, шир 
епоти, колико по нарави својој.{S} Беше то тако самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу људи 
пољашношћу и нарочитим држањем.{S} Беше то зрео човек, око својих четрдесет година.{S} На црном 
 које се ипак осећа само она...{S} И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страш 
ођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S}  
 ма који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p 
 приморао калуђера да изврши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ни 
луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмереније. 
ло не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се мора наредити, мора јој се нешто учинити да други 
то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све 
е, и ако му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред 
мах почнете оно што сте уговарали.{S} И то ће јавити. </p> <p>— Знам, знам... добро! — одговори 
 ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало он 
а ствари, које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, подметнули? </p> <p>— Не знам, господ 
о: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из д 
ко лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се оп Н 
и му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до п 
ћати, али га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S}  
це, извадише онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мор 
би умео одредити право занимање, кад би то било потребно ради статистичких података, али иначе  
а мајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби 
S} Намести је он, рецимо, код... где би то могло?... све једно, Новица би јој нашао згодно мест 
 да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} Намести је он, рецимо, код... где би т 
ажења и угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и ре 
 му веже очи. </p> <p>— Немој... остави то, молим те — рече Ђурица, махнувши везаном руком. </p 
ну. </p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Остави то! — викну Ђурица гневно. </p> <p>У том истрчаше обе ж 
те водим у Војковце... </p> <p>— Остави то! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора ги 
постељи, па седе. </p> <p>— Него остави то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао...{S} Как 
p>— Немој, немој, знам шта ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући 
ца!...{S} Браћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — викну Пантовац. </p> <p>Он подиже новчаник и опет 
га Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} Који то беше? — рече као присећајући се. </p> <p>Станка ућут 
м између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то  
 »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавала...{S 
 болан, па сад за окружнога...{S} Је ли то на реду?...{S} Море, срећан сам ја, бадава!«... </p> 
је у питомој Шумадији«. </p> <p>— Је ли то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — пр 
меја се он, као у шали. </p> <p>— Је ли то од истине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га она 
и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме 
 жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S} Он се загледа у жену и п 
ако црвенило прелете му преко лица, али то Станка, при онако слабом осветљењу, не опази. </p> < 
и да се све спрема за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо 
е ли тако? </p> <p>— Оно тако је... али то је друго...{S} Бадава, неће он!... — рече Пантовац о 
е девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{ 
ао. — Поп има право, кажем ја...{S} Али то није све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате, уг 
јој ће те прогласити за хајдука.{S} Али то неће још, можеш се ти слободно предати... </p> <p>—  
 А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: о 
бију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после платити други, који дође на твоје место. </p>  
гледа га љутито. </p> <p>— Не помињи ми то, молим те.{S} Хтео сам се после изести од муке.{S} С 
о друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? </p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!...{S} Све је та 
 је у себи не осећаше...{S} Али није ни то...{S} Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло  
 ни погледали.{S} Он није заборављао ни то, да је ова послушност из чистога страха, али тек њем 
и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — па ето, сад хо 
о стари познаник. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то би 
да и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то био тамо? — запита га она неким радозналим и притвор 
 Кад виде жена своју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућута.{S} Уве 
а — траљава посла!{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти 
 морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као стидећи се своје слабости 
, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p 
p>— Зашто, газда Јанко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити,  
/p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник.{S 
 добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра  
ди се веома. </p> <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се тога сетио... < 
осветљењу, не опази. </p> <p>— Откуд ти то знаш? — одговори он, и одмах се покаја што овако лак 
ком никакво зло учинила...{S} Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p> <p>— Е,  
..{S} Мој тата вели... </p> <p>— Иди ти то причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чеш 
<p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? </p> <p>— Јесте, мајко: сн 
еш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{ 
, повика: </p> <p>— Остав’!...{S} Ко ти то рече? </p> <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па 
о. </p> <p>— Ђаво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнитају за тобом! </p> <p>— Ха- 
ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... по свачему!{S} 
 му свакога часа могу одузети и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, мучити и  
ебола...{S} И ако сад он успе да уништи то страшило, онда... онда ће бити нешто друго, нешто бо 
ејасних, тамних, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Сам 
рица. </p> <p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, а 
ма, напреже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се. 
 изгледаше и необично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она стар 
о себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и тако необично, да му се она и 
мо извуче своју руку из његове, јер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да наро 
лигације код мене, па читајте... на њој то пише — одговори Никола и стаде да тражи по јелеку. — 
ти, но деде причај. </p> <p>— Море број то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не про 
ше јаке болове више лаката.{S} Али ипак то није ништа према ономе како се осећао, док му руке б 
 у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао,  
{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — рече капетан, па изиђе пред кућу. </p> <p>Ђурицу  
Станци. </p> <p>— Јок, брате, ништа нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака ве 
анака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђурица, схватајући положај хајдука, који се у 
имо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, ч 
амо већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, али опет некако сагнем главу и ћу 
 то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим  
И шта да радим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам наместио моје замке, и за два-три да 
 Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То ј 
 бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоћ 
уја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде не 
опрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике. </p> <p>— Нађи, старче, и кола 
теник се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађују чет 
сталој булументи нашега града«, како он то вељаше. — Али су прилике и околности, у којима човек 
аре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то за новце? </p> <p>— Јесам.{S} А на овога Миту пазиће 
оћу да ти предам Ђурицу. </p> <p>— Чудо то?..{S} Ти живиш са њим. </p> <p>— Казаћу ти на само с 
муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? </p> <p>— Још нисам  
е за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за каву! </p>  
ругу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћ 
чувамо кâ једнога свога... </p> <p>— Ко то изнесе? — викну трећи. </p> <p>— Шта их ту испитујеш 
осле пустио; је л’ истина? </p> <p>— Ко то каже? </p> <p>— Грујица... мало пре дође озго. </p>  
ди овај глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то може бити?« — помисли она.{S} Пре две недеље су заје 
> <p>— Коса... и сва миришеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ваше девојке не миришу? </p> <p>— З 
осталих.{S} Али опет.... </p> <p>— Како то хајдук?...{S} Зашто су га тако начинили, кад није јо 
 ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то? </p> <p>— Шта сте полегали кâ зечеви, кад су људи д 
е — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Богме ће то би 
 <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намораш кога 
>— Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p>— Све сам прегледао, почистио, наред 
сами. </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено  
оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише собом све, што беше  
о ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти 
уди ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{ 
 У првом тренутку дође му на мисао само то, да за такав чин треба много претходних послова, па  
ро, кад му она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. </p> <p>— После нећу 
. — одговори он и би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље причати. — Једна све окупил 
могаше прочитати да ли му је непријатно то питање или му је непријатан сам Пантовац. </p> <p>—  
на земљу. — »А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло помиловање, па неће још да каже 
ори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што то сад? </p> <p>— Тако... виђећеш.{S} И кад се на проље 
 на своју воденицу, исто онако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прилике  
укоренила у њему. </p> <p>— Како... зар то може да буде?... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој 
бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— Имам хитна посла  
ече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоузданије склониште.{S} У своје сељане н 
 кћи једног одборника. </p> <p>Хм, опет то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога т 
а, па ће бити свима. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад свршиш по 
 мора јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} 
е знам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја  
ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по селу се рашчују од 
а њега смислити ма какав излаз, он је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то б 
риче о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне круш 
андури поизлеташе, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једно 
. </p> <p>Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу но 
си... па се непрестано домишљаше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не ум 
 опет врати натраг. </p> <p>— Па кад му то истиче рок? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је би 
нидбу, на кућење, на рад? — Одреците му то, ако можете!{S} Дакле, случајно учинио једну погрешк 
да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим свој 
мишљаше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђ 
таде га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то говорио? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу  
Он се стараше само да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио р 
уђеним раширеним очима. </p> <p>»О чему то она говори?...{S} Причешће.. .{S}Какво причешће!..{S 
 и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му 
рче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре згоде за прик 
.. </p> <p>— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше 
а смешећи се.{S} Истина, море, какве су то девојке, јесу ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какве с 
их јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то трице и кучине! умеша се Живко писар, стари полицаја 
а, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне 
е... није један... </p> <p>— Та који су то сви, громове им њихове!{S} Кажи једнога по имену, шт 
руги.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре, које ти је сатана дао у руке. 
д се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то 
. </p> <p>— Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И ме 
да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам м 
диш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатаковао и од  
замислила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по н 
е право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, а са 
бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је с 
си почео? — викну ћато. </p> <p>— Велиш то истину? — запита и кмет. </p> <p>— Тхе, помало...{S} 
ров, па отрча, те пробуди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.{S}  
па не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оном крају, Пантовац.{S} У свакој лоп 
аквима — одговори му апотекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да 
вратити из онога насмејанога положаја. »То, дакле, није био сан?«... помисли она, и очи јој ват 
на, а у оку јој засја необична радост. »То је оно!{S} Почиње се« — помисли она, обузета великим 
 свему што је чула, пође кући. </p> <p>»То је човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни 
осутра, свакога часа...{S} И ми ћемо за тобом сви... </p> <p>Одједном му спаде тежина са груди. 
о ти то удесиш, па ђевојке махнитају за тобом! </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се Ђурица задово 
 кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво...  
 се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо;  
а Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да т 
узданога заклона, а она не може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се одређивати све ве 
ори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више да живимо, него д 
д бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучно. </p> <p>Он јој приђе ближ 
> <p>— Е видиш, само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> < 
им добром? </p> <p>— Имам хитна посла с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па  
ува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз? — обрте се Ђ 
зло у свима државама... </p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза те 
како чудновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобом, господине, зар моје дете!... — поче да нариче ба 
волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> <p>—  
ца веома благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао  
упаде јој Станка у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S 
 ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? — обрте се једна Јелици Плескоњићевој.  
— А јесу ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар  
 не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи га 
а? </p> <p>— Са свима, брате, па... и с тобом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја? —  
и: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу ж 
з главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си ми пре 
и и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; о 
>— Мени је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја остави 
а остављала своју кућу, него да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оном врелом бл 
 њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погледа га право у очи 
ако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’вак 
е паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже нож. </p> <p>— Ви  
ри овај. </p> <p>— Па зар у сто клипова товар жита!... — викну Ђурица. </p> <p>— Море није, ви’ 
е, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми уз 
 лепо возе они путници горе по друму... товни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо п 
а гле дајући у страну. </p> <p>Писар од тог одговора поста још веселији. </p> <p>— Ено мотике — 
место, гони велика хајка.{S} Због свега тога и он сам измени своје поступке према другима.{S} Д 
ђоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — продужи мислити — с 
т!...{S} Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло...{S} И зар се могао чему бољем 
предао сав, не бринући се о крају свега тога. </p> <p>— Море, докле ћемо ми овако? — поче Маца, 
ља, од села и целога света; знала је да тога часа укопава своју младост и будућност, да је њен  
е, пије, спава, мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S} И ет 
 људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} Који то беше? — ре 
неко ново, грубо и необично...{S} А иза тога распламтео се разврат, обухватио му душу и срце, и 
раше оштро у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом могао слагати, а не поц 
о другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — рече апотекар. — Банд 
тресе цело село... </p> <p>— Знам, због тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запита он  
арапе за шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.{ 
е да ником, док се не исповеда.{S} Због тога се моји никад нису причешћивали. </p> <p>— И ја ћу 
Остаје му, дакле, само да чека.{S} Због тога је и избегавао мисли о своме положају, оне су му и 
оту, а њега још ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса... </p> <p>Та 
па ми се по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако 
м саучешћем, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртва човека, а већ з 
, да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну  
тану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. </p> <p>— Не може бити! </p> <p>— Ј 
ица постане јаван разбојник и да, услед тога, изгуби сваку могућност за предају. </p> <p>Истога 
рати за помоћ државној власти.{S} Услед тога постаде Ђурици непоуздано и његово село, јер Марко 
о безусловно људи потчињавају.{S} Услед тога, а и због оне неодољиве жудње да проведе мало обич 
га покрета!... </p> <p>Наједаред, усред тога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклоп 
ом пажњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога дана није никако помишљао о смрти и упорно се нада 
брате, није!...{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси пет стотина, он 
ад, и после да се јавим за уцену, па од тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. </p 
о скупе жртве награбили.{S} Он им је од тога одвајао, као милостињу, по неку ситницу, да им се  
удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше над њ 
Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мо 
ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одгов 
ајвише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро сам учинио...{S} Баш н 
и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе сл 
писар и зацену се од смеја. </p> <p>— Е тога нема... њено се зна: пешкир или чарапе и који грош 
ву.{S} Али ништа, састаћемо се ми прије тога. </p> <p>Обојица изиђоше из куће и, неопажени ни о 
ва власт!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. </p> <p> 
вена и општинска икона упоредо, а после тога све по двојица у реду.{S} Остале крстоноше понеше  
 око куће, па јој рекоше да и она после тога легне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не  
он окупио о неким ситницама, које после тога немају, како она мишљаше, никаква смисла...{S} И о 
 последње, на свршетак свега... и после тога настаје тама... крај света... општа пропаст... — и 
а она не може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, ш 
 па су опет они чинили покоре.{S} А пре тога метали су и на точак, и тада је било оваких разбој 
то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се тога сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче има с 
. шта хоће сваки?... </p> <p>— Махни се тога, најпосле.{S} Ја сам ти само казао шта они траже,  
а то подсетила, и ако осећаше последице тога непрестано и око себе и на себи самом.{S} Тек беше 
бегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили зид, те извели Ђурицу, он о 
 радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам само к 
лике да им покаже своје намере.{S} Ради тога Новица ће се сакрити, али ће се ипак налазити у бл 
.. </p> <p>— Зар се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник? — рече срески шумар, и пр 
— Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> <p>— Јок,  
 хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи право у своје село, да га преко  
 у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко аш 
/p> <p>— Море остави ме, није ми сад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у кога.  
{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а засад ћ 
 на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово »нетицање ничега« 
есту.{S} Месец и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се легли, хранили и расли м 
о главе претурио.{S} Све, што се тицало тога, стајаше иза њега као какво црно страшило, које је 
 — помисли Ђурица.{S} Он се плашио само тога првога питања, страховао је само од почетка; а кад 
.{S} Зато је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S} Станк 
удити да му отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огроман утицај на сву околину: сви су му 
ра од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део ата 
{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који води  
ојица прилегли по самом потоку. </p> <p>Тога часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, п 
много, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија м 
ојми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња по 
жне земље, једна погурена старица приђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухим, сла 
.{S} А, јест, убио сам човека!..« И при тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде  
о више може. </p> <p>У таквој тишини, у тој затупљеној укоченој самоћи, не мислећи и не осећају 
у поверљиву разговору и пијанци...{S} У тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад св 
то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматр 
тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела дана 
чи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој црнини траже објашњење неке страшне  
коме се она не могаше противити.{S} И у тој злослутној суморности, она се предаде црним мислима 
азбојник, који преза од сваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене злочине. </p> <p>»Шта хоће они 
>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја  
 ум они, које је он побио!... </p> <p>У тој грозничавој безразложној нади проживео је до данас, 
ајтеже ишао од руке. </p> <p>Постепеним током догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а 
 </p> <p>Чиновник плану.{S} Изненади га толика дрскост.{S} Био је уверен у несумњиви успех, јер 
чно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ак 
удима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити сам их давао.{ 
исли, па га запита: </p> <p>— Што ће ти толике паре? </p> <p>— Требају ми, много су ми потребне 
ам ја жива, нећеш узети другу...{S} Зар толике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш  
ците ви мени, драгановићи моји, са чега толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ п 
ије ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потру, али без  
 изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у кр 
Та држи се јуначки, мајковићу; гледа те толики свет!... — виче му Митар, скидајући га с кола. < 
вело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — 
учим и пропадам, због чега упропашћујем толики свет, зар због себе? — Јок, брате, није!...{S} К 
м да ме она заволи... о коју се отимају толики момци... да упропастим ’наку девојку!«...{S} То  
да претекне оца.{S} Што не одоше у гору толики његови вршњаци из села?{S} Зато, што их родитељи 
ио за паметно да се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђурица погинути, па 
надавати свима и свакога задовољити: од толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш«,  
ити сваком ратнику, догоди се и њој: од толиких стрела, које досад срећно пролетаху поред ње, ј 
 одлучна и необична изјава његова...{S} Толико је пута она слушала од момака разне изјаве — раз 
а на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца 
 као на момка. </p> <p>Станка није била толико необична по лепоти, колико по нарави својој.{S}  
ване чворке, он се чудио: чему се досад толико надао и радовао? — Ничему... рекао је тада сам у 
хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико због глади, колико ради жеље да отера од себе ми 
руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с к 
/p> <p>Ђурица окрете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, 
рица не осећаше у себи снаге да поднесе толико нечувено унижење, које би стајало у суштој проти 
осећи на леђима своје бешчашће.{S} Беше толико претоварен овим неочекиваним и тешким ударцима,  
о једнога жандарма и пандура на један и толико исто на други прозор.{S} Три жандарма одредио је 
од набоја.{S} Око понеке кућице нема ни толико дворишта, да се човек слободно обрне, а око поне 
 да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда Јанко? </p> <p>— Ја  
половине.{S} То знам добро, запазио сам толико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде  
 је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. </p> <p>— Славе т 
 да ову необичну појаву себи објасни, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала н 
 а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље причати. —  
ебнији но њему самом. </p> <p>— Зар баш толико? </p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће нам он 
оји те ђаво тера ноћас?...{S} Шта лупаш толико?...{S} Шта хоћеш?... </p> <p>— Капетана...{S} Гд 
о на под и заспао.{S} Новици остаде још толико свести, те угаси свећу, па се и он пружи, не зна 
аде је...{S} Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, мучила се као ниједна друга!. 
бро знао човека, који је то извршио.{S} Том приликом заподену се занимљив спор између Марка ков 
 гар, по негде обрисана, те показује иа том месту трагове пламена.{S} Очи му беху отворене, али 
.{S} Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао ноге унапред, те му се цел 
илом заносне младости, разумевајући при том добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила из ви 
остајала по нека пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сир 
овина иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепер 
а не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва стајаху на ногама —  
густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зеленилу, нејасно оцртава по кој 
 ли би се могао тиме користити?...{S} У том се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у вр 
е моли да причекам док се обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »стој!... стој!«... и пу 
 срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слабачак и промукао глас: </p> <p>— 
попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез проговори: </p> <p>— Ево Милошева Срете.{S} Шт 
оже да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде поглед на онај дуги планински венац, из ког 
е може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купа 
а интересује колико ће се наћи новаца у том завежљају. </p> <p>— Хо, па овде је само сто двадес 
од Радована ни за корак.{S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да му 
ори она осмехнувши се. — Знам да жене у том стању не иду... </p> <p>— Нема. </p> <p>— Па... гот 
у ни кривица још није тако огромна, и у том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S}  
ле! — узвикну он блажен, раздраган, и у том једном узвику као да хтеде исказати цело своје осећ 
она се потчини утицају другога, али и у том потчињавању она се руководила својим начелом — само 
ви то! — викну Ђурица гневно. </p> <p>У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, пад 
 насмеја се Ђурица задовољно. </p> <p>У том се врати Марушка, водећи за собом неку женску, ни м 
 да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од опасности. </p> <p>Кроз четврт часа ха 
собине и своју ретку снагу, па је према томе подешавао и своје држање и одело.{S} Као сиромах н 
ад на богата трговца у Поморављу.{S} На томе разговору затече их зора. </p> </div> <div type="c 
рам преломити, па куд пукло! </p> <p>На томе се сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распитуј 
пут осмехне, не знајући ни има ли места томе смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и  
S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао?...{S} М 
а научих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити.« </p> </div> <div type="chapter" xml:id 
колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, ре 
е једном мора кидати, да мора погледати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све 
та опомени, јер сваки од њих беше вичан томе послу. </p> <p>Кренуше се, полако, опрезно, пазећи 
бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још уж 
/p> <p>Ђурица устаде нагло. </p> <p>— О томе немој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је 
еби објасни, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка зебња при тим  
себе сама.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досе 
н води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да савлада ону велику узбуђенос 
рхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...{S} Чудио се срцу жива човека, који  
 <p>— Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја такве ствари не вршим без њега. </ 
 и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се интересу 
 Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она га је вазд 
ући полагано уз поток, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш к 
 куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли, тиштала га је нек 
ше рада видети унапред: како он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре 
је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се в 
уд, а после никад не започињаху говор о томе.{S} Станка је мрзела на ово своје стање, и мислила 
, иже јест на одержимих бјесом...{S} По томе им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјејања  
ја...{S} Повија се у напред и натраг по томе, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само 
 Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати 
 су се врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врш 
а је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питању — говораше апотекар пред Јанковом пивницом  
ово му није требала постепена навика: у томе је одрастао... </p> <p>Другова не имађаше.{S} Једи 
ори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина удовица, има нечега стидног 
 радознало, и опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </p> <p>— Стезали смо га и за  
да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p> <p>— Па како, болан: пију ли 
итељ, као што видим, налази да је свему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драгановић 
кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке.{S} После испитуј: ко је још, ко те чувао, с ки 
нуо према хајдуку други, много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао  
и. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} А јест, имам јо 
 само се чује оно разногласно, у разним тоновима, а по једном такту, звецкање јасних прапораца. 
крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно: </p> <p>— Господи, Господи, по 
елих, ћерамидом покривених, кућица, што тону у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; при 
оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што 
бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ потиљак. </p> <p>»Гле, смрт! — пом 
целива је и гледа, гледа и целива...{S} Топи се радосно срце мајчино, капљу вреле сузе низ обра 
це, а његово се само крави.... силом се топи ледена облога око њега... </p> <p>Али зато пије, п 
од чијим се севањем овај груби јуначина топио и постајао мекши и питомији од сваке девојке.{S}  
а разговора. </p> <p>Станку подиђе нека топла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо  
чка лица из наших песама, која нам буде топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше 
 осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. </p> <p>— Зар ти остави хајдук 
 по Ђурици се разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, зас 
 је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже на груди.{S} Очи му се засветлеше неком не 
туд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме телу.{S} Очи му у оној помрчини засја 
а осећаше јасно да у њему нема више оне топлине, оне чисте предане љубави према Станки; угасило 
срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав 
густо избила из земље...{S} Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљ 
сањао о овоме часу! ...{S} Напољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се ко 
исната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас се зажелео!... </p> </div 
 нежно, зелено, младо лишће прелива под топлом и јасном светлошћу сунчевом.{S} Жиле повукле у с 
роб хајдуков остаде незаливен ни једном топлом сузом. </p> </div> </body> </text> </TEI> 
и се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрес 
о приближује, чини му се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву своју снагу и полети ни 
зим каријером...{S} Само се чује потмуо топот коњских плоча, по неки пут фркне ражљућени коњиц, 
очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудњ 
н шибљак, према самом извору, извади из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. </p> <p>На и 
с ракијом и торбу са јелом. </p> <p>— У торби су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцан 
 ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар гру 
поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са јелом. </p> <p>— У торби су вам нагарављени пе 
еобичних прилика. </p> <p>Радован обеси торбу, у коју је још синоћ спремљено све што треба глад 
ије то шала болан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала  
увају, и они, који са мном мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а оно друг 
мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи. </p> <p>Ђурица, погнуте глав 
чака... </p> <p>»Мораш да мећеш главу у торбу, ради њихове користи« — сети се он попових речи и 
ћи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говораше: »Ја не знам за  
мађаше стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гос 
ривица?{S} Та они не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба 
.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуко 
ли покоре.{S} А пре тога метали су и на точак, и тада је било оваких разбојника.{S} Али шта је  
ито за појење стоке, подметула руку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне кап 
енило.{S} Понека врата зашкрипе, понеки точак на бунару заклопара: то буновни и сањиви шегрти с 
моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби не трабуња штогод онај луди Јово?{S} Кажи ми слободно! — з 
јутрењи поветарац пирка и расхлађује, а трава шушти и пада под оштрим челиком... </p> <p>Наједа 
 прелива и трепери јасно зеленило младе траве, која је, као власје на четки, густо избила из зе 
 зар чиме забавиле, штрбну мало угажене траве и опет подигну главе, очекујући музару... </p> <p 
па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама и затури је на раме. 
а ноге журно ступаху по хладној, росној трави, не осећајући ни хладноће ни умора...{S} Само што 
а двадесети пут, лежећи на мекој росној трави, под зеленим и густим наткриљем букова лисја.{S}  
{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуди ћат 
 поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стањ 
те се око себе, па спусти свећу горе на траву.{S} Митар извади мараму из џепа и пође да му веже 
 пред судницу и полегаше на меку зелену траву. </p> <p>— ’Натема вас било, како дознасте за ово 
ахују оштрим косама и секу зелену сочну траву.{S} Пријатан, заносан мирис отаве шири се уоколо, 
ен.{S} И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђу 
кида с... рашири очи... од пијанства ни трага... </p> <p>Сав народ угледа на њему право самртни 
си, рекао бих да му спира с прљава лица трагове ужасних злочина, мука, уздисаја...{S} И с мокри 
егде обрисана, те показује иа том месту трагове пламена.{S} Очи му беху отворене, али готово ис 
це погодити, да Ђурица неће ићи обичним трагом свих сеоских момака, већ је његов пут одвојио од 
хаљине и скриње, а одборници са бировом тражаху по кући.{S} После краткога тражења кмет изиђе н 
м више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спре 
ао, а људи траже.{S} Само из твога села траже пет кућа:{S} Стојићи, Илија, Никола, Јово... </p> 
лава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви траже... није један... </p> <p>— Та који су то сви, гро 
исам још свима нашим људима дао, а људи траже.{S} Само из твога села траже пет кућа:{S} Стојићи 
ноћ, као да у тој суровој, немој црнини траже објашњење неке страшне мисли, која се рађа у зане 
јпосле.{S} Ја сам ти само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет о 
нога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.{S} Тиме му одузе могућност да се ма с ким састан 
ва маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа уважења у 
овом тражаху по кући.{S} После краткога тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу разних пешкира, 
ће ли сви право овамо? — запита Ђурица, тражећи око себе капу, осећајући да му ноге дршћу од ов 
S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тражећи заклонитије место, а видело се да то исто тражи 
верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он мислио...).{S} А ова  
о курјак, кога потерају са свих страна, тражи најгушћу шуму и завлачи се у непролазне гудуре, т 
е, она девојка што иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај бр 
ено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћ 
таде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Беспослица!{S} Какво венчање... — рече 
ао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је жив човек! 
ој то пише — одговори Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђуриц 
ну Станка, осврћући се око себе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи н 
гова сенка.{S} И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену љубав.{S} Она и не сањ 
а, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У кући  
’Вала је Богу!... </p> <p>— Море, ти не тражи наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се 
у и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу нико не чује, на њега нико, без Вујо 
не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Ву 
<p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин 
ја и погледа Станку. </p> <p>— Она то и тражи једнако — рече он. </p> <p>— Па лепо, болан.{S} Е 
онако да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов брак, те такав чо 
у страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу с 
клонитије место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину корака, наиђоше у један  
че: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуч 
д му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p 
ворити и нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре, које ти је сат 
. — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи  
ена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мене причувај — рече кмет. </p> <p 
хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се п 
ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с одбор 
 не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!...« </p> <p>Беше превалила поноћ, кад Ђурица ст 
 изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{S} Све је то 
, као кад човек нађе нешто, што је дуго тражио.{S} С таквим изразом појави се пред кућом и погл 
, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па сад? 
че Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја и  
А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од четвртине...{S} Боље му је овако, па не 
 приђе свештенику. </p> <p>— Не смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мене, али т 
вором постигао циљ. </p> <p>— Што ћу их тражити, кад још сад имам на сваки прст по једну!...{S} 
а си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе из собе полако. </p> 
ту, па нећу се шалити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S} А 
ушеним гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш девојке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ја шта 
не... — поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?.. 
 звонцај ми ту, док ниси сад добила што тражиш! </p> <p>Станка пребледе, али се не маче с места 
епао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S} После је опет мислио и мислио, и најзад дођ 
 одговори Јанко после краткога ћутања — траљава посла!{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а а 
арим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Панту? </p> <p>— Јок.{ 
р, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена опасна крађа Јовану Чупићу 
p> <p>— Шта си ти, море, починио тамо у Трбушници? — проговори капетан, чим Ђурица стаде. </p>  
 сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у о 
ше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале људе, па  
о два пут почињаше нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније в 
едним раменом или пружи руку у напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне г 
 истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка заигр 
S} Сад сам откован, слободан... само да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!. 
е. </p> <p>— Шта кажеш? — викну Станка, тргнувши руку испод млаза. </p> <p>— Зар ниси чула?{S}  
 је сензалио код житарских и шљиварских трговаца.{S} Друга двојица беху младићи из Вујова села, 
е где би још ударио.{S} Јатак му показа трговачкога вересијаша из Београда, који се враћаше с п 
је куд отишао послом.{S} Он ти сад води трговину на своју руку. </p> <p>— Истина? ...{S} Може с 
 да излаже свој план за напад на богата трговца у Поморављу.{S} На томе разговору затече их зор 
ј је да се данас мало проведеш.{S} Неки трговци одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових ње 
ог, па се упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, свога главног агента из вароши,  
же.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од реда...{S} Па нека га. 
 <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Ву 
е.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p>— Е видиш, само од  
еба видети шта ће са Јовиним укућанима, треба прегледати кућу... </p> <milestone unit="subSecti 
ворити. </p> <p>— Доста је било чекања, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не зарађуј 
ти општинску власт и Станкине родитеље, треба видети шта ће са Јовиним укућанима, треба преглед 
на, дрхтала цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољаш 
итар весело. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки умрети. </p> <p>— Једанпут се мре!  
ашње. — Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. </p> <p>— Па...  
еба повратити Станку и завити јој рану, треба позвати општинску власт и Станкине родитеље, треб 
ође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба добро чувати туђих очију. — »На невидишу нема кри 
од добити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p 
> <p>— Поузданије је кад смо двојица... треба се чувати... — одговори Симо и обори главу, гледа 
 Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела и преобуке. </p> <p>— Све ћу ти  
 не зна шта ће пре, пуне му руке посла: треба повратити Станку и завити јој рану, треба позвати 
је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба добро отворити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се  
и. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му жена. </p> <p>— Ћути, жено,  
> <p>— Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би  
га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао 
летку дознати, па онда ја немам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах гр 
 живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба да зарађујем. </p> <p>— Пристала бих, само ако мо 
ко ћеш ти? — обрте се капетан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Уме 
о?{S} Сад нам свима треба.... </p> <p>— Треба, истина је.{S} Али како ти мислиш... као пре? </p 
? — обрецну се пандур срдито. </p> <p>— Треба ми, њему ћу казати... само њему... </p> <p>— Е, с 
 се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чувати оне људе, који су њу чували...{S} Али беше 
, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </p> </div> <div type="chapt 
едом...{S} Као да су обојица осећали да треба одважно издржати овај први поглед, па застадоше,  
 претходних послова, па онда се сети да треба и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше на 
спрема да тебе замијени, </p> <p>— Онда треба и њега да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не 
и спремио какав посао?{S} Сад нам свима треба.... </p> <p>— Треба, истина је.{S} Али како ти ми 
и људи требати.{S} И онима у Војковцима треба послати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, па да идем 
{S} Оружје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо  
и, једе и пије, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив 
, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам  
 му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити.« </p> </div> 
д треба трчати и спремати за посао, кад треба што ујдурисати код власти и дознати, онда трчи Ву 
урица. </p> <p>— Да кажем, ја...{S} Кад треба трчати и спремати за посао, кад треба што ујдурис 
ти из моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. </p> <p>Ђурица изиђе и 
а и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају 
ош што дознати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њим нијед 
наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћ 
ша заснива своју радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је 
 одмах у окове.{S} Твоје ми признање не треба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио поха 
<p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p> <p>— Х 
} Истина, он је за паре свачији, али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. </p> <p> 
не и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и главица лука задовољава потп 
кав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за воду; ено  
га не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{S} Имам пасоше за нас обоје, то ми је он набавио 
. </p> <p>— Јок, брате, ништа нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавал 
д не треба ни душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у 
ору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S} Само с 
и веселом провођењу, налазећи да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јас 
 као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!...{S} Назваће ме лопужом и свакојаким именима... 
а да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам не 
С једне стране власт, с друге они, који треба највише да ме чувају... куд год се окренем, сви м 
т о наредби. </p> <p>— Видим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима... </ 
, и сутра ће преданити код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после ва 
>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари н 
ика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те 
<p>— Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом приликом раз 
и длака на глави... </p> <p>— Колико ти треба? — прекиде га Јанко одсечно. </p> <p>— Пет стотин 
 ја, даћу и њему.{S} У кући имаш што ти треба? </p> <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете 
е леђа, кад нема никаква ћара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било. 
ђе му на мисао само то, да за такав чин треба много претходних послова, па онда се сети да треб 
ека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако 
бро си се пожурио!{S} Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва ж 
 да ти умеш другима заповедати.{S} Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радов 
д њега, јамачно, и старога новца.{S} То треба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако л 
, у коју је још синоћ спремљено све што треба гладним и жедним путницима, па се онда сви троје  
 по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај спава слободно, ни 
 му ипак смета, стеже га...{S} За песму треба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се са 
> <p>— Што ће ти толике паре? </p> <p>— Требају ми, много су ми потребне, а после ћеш, може бит 
ораћеш; нема ко други.{S} За овај посао требају ми поуздани људи — одговори Вујо одсечно, не ос 
ве снаге секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренутка удар 
су законом забрањена.{S} За ово му није требала постепена навика: у томе је одрастао... </p> <p 
 после ћеш, може бити, чути зашто су ми требале. </p> <p>— Ако ћу после чути од другога, боље ј 
 даде им све, што им је, за прво време, требало... </p> <p>...{S}Ћути хајдук у мрачној јазбини, 
ивети мирно.{S} А да би могао зарадити, требало је претходно да зајази стотину других страна; т 
 добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде везана... али ја ти веруј 
тходно да зајази стотину других страна; требало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и пове 
> <p>Ђурица је имао пуне руке посла.{S} Требало је разделити новац јатацима, оставити што и мај 
 опасности се нагомилаваху све више.{S} Требало је, дакле, наотимати — »зарадити«, како он мишљ 
едиште, ошину бичем и кола појурише.{S} Требало је на сваки начин да стигну калуђера, јер кад с 
пао би сав Вујов труд и сви планови.{S} Требало је одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо  
 беше обрасла густом гором и шибљем.{S} Требало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор  
и.{S} Он ми се нешто много променио.{S} Требало би видети шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо 
{S} Трчао је више од часа, па му је сад требало доста времена да се поврати од умора и да хладн 
ојој никад ништа није доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћ 
 Најзад Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А,  
{S} К њима је свраћао свагда, кад му је требало да се извести ко је прошао путом, има ли какве  
ој зеленој гори!... </p> <p>И што му је требало да се још окива овом женом?... </p> <p>»Истина, 
могу да држе... све од пића!...{S} Није требало да пијем, само сам се осрамотио...{S} Али нека, 
одлучи. </p> <p>— Ђуро, знаш... мени би требало пара.{S} Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле ове 
 </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само 
ажаре само она два младића, а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове су улог 
ли да их осујете.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у дв 
же се да пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем 
за Радована?...{S} Мени је Радован више требао но њему... </p> <p>— Не знам, то ће ти казати тв 
ш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу... рече Новица, па з 
тио Сима нек иде кући. </p> <p>— Нијеси требао.{S} Истина, он је за паре свачији, али не треба  
колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војковцима треба послати.{S} А чи 
а идемо.{S} И ја нешто сад разбирам.{S} Требаће ми сад повише новаца, па ако испадне како ваља, 
 ако она хоће... </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! —  
рини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — одговори Митар. </p> <p>Један пандур унесе  
нице; на њих се ставља јело; около ових треница поређане су друге за седење.{S} Имућнија племен 
еко којих су намештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља јело; около ових треница поре 
о последње, где он стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако необично за њу, да је придо 
ве бих спавао, као да нисам целе недеље тренуо? </p> <p>— Биће од ове оморине — одговори Милош, 
он, после оволиких злочина, још није ни тренуо.{S} Морао се негде одморити.{S} После краћега дв 
у ногама једаред, дваред...{S} И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Настаде не 
 окрете и потрча натраг к шуми...{S} За тренут ока нестаде га... </p> <p>— Вујо! — зачу се глас 
ногу, те се овај саплете и падне.{S} За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној ру 
 у долину, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише се реке. </p> <p>— Е, данас јевтино пр 
рву присебности и одважности.{S} Он, за тренутак, заборави где је, заборави своју задаћу и све, 
 па стаде да броји банкноте. </p> <p>За тренутак сви ућуташе, посматрајући како Ђурица невештим 
уба, само мало тањега гласа.{S} Послуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане 
у овакву времену, где је драгоцен сваки тренутак. </p> <p>Сви троје пређоше реку, дохватише се  
о коњаник. </p> <p>Наступио је последњи тренутак.{S} Ђурица случајно погледа на врзину, где му  
а или да стоји напољу. </p> <p>За један тренутак узбуни се цела среска кућа.{S} Пандури поизлет 
у.{S} Сва ова забуна потраја само један тренутак, један миг.{S} Ђурица напреже вољу и, старајућ 
одно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише да приступе послу и раније.{S} Уходу 
лагано о мокру даску.{S} После неколико тренутака отворише се собна врата и зачу се ход босих н 
пушке окренуте у врх...{S} Још неколико тренутака... и сад се види како она група у средини нео 
азује по мало руменила.{S} Још неколико тренутака, па ће небесним плаветнилом прснути огњени зр 
ао да не мисли о њему све до последњега тренутка.{S} У себи је желео да се оно никако и не поја 
о спусти на њу и дубоко хукну.{S} Овога тренутка само једно једино осећање беше му пријатно: шт 
не могући појмити шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, беху оваки исти као што  
дати му у душу и видети шта мисли овога тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђурица, у вајат — викну писа 
 пушкама... </p> <p>Све досад, до овога тренутка, он је оно, што је имало сад да се изврши, сма 
Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почињ 
 страшило, које је готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избегаваше сваку 
но кад ће се вратити, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су ишли на поуздану добит, јер су зн 
ношаху пушке на руци, готови да свакога тренутка проспу смртоносну ватру на изненаднога нападач 
ивео је као што живи звер, која свакога тренутка очекује громовито халакање потере.{S} Дању се  
ола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, 
е жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка да пиће учини своју дужност... </p> <p>Жандарм 
е.{S} Она није губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се она предаје и душом и тел 
ишљено расположење овлада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од С 
а беше гора од отрова.{S} Сети се онога тренутка, кад је онако блесаво стајао пред механџијом,  
ли ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који води право 
> <p>Станка поче да нишани...{S} Истога тренутка зачу се иза њених леђа неко звиждукање.{S} Она 
 и загрме други јачи пуцањ...{S} Истога тренутка нешто груну на онај други прозор са дворишта,  
ебала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренутка удари га Новица ножем у леђа, прободе га скроз 
огледу видело да је присебан.{S} Истога тренутка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од 
не, којој се беше сав предао.{S} Истога тренутка, кад се врата почеше отварати, он скочи као ел 
твори једна врата на ходнику.{S} Истога тренутка отворише се према њима друга врата, на којима  
ајући други његов покрет, Ђурица истога тренутка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и  
и пружи руку у напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, з 
речи његових, сети се свега... и истога тренутка скочи. </p> <p>»Ух, бруке!...« узвикну и, под  
ргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка заигра ногама — изгледаше као да у њему ври чи 
ник, али је опет извуче празну и истога тренутка је опет завуче...{S} И ко зна докле би тако ра 
ж у груди.{S} Зликовац паде, али истога тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе се зањиха, поведе  
а је то он убио Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако јако удари у 
љусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на зликовца и удари га ножем  
му његова, шта га чекаш! </p> <p>Истога тренутка искочи, као звер разјарени, Пантовац у свом ст 
чи са Пантовцем на поље. </p> <p>Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци уг 
Не говорећи ни речи, не размишљајући ни тренутка, Станка прескакута с камена на камен преко вод 
стаде да се свлачи.{S} Станка га једним тренутком погледа, па опет обори очи, гледајући у његов 
још ни шта да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао само то, да за такав чин треб 
станци са њом изгледаху као најсрећнији тренуци у животу.{S} Он дође на обично место, ту се нађ 
тихо, нечујно...{S} Примичу се последњи тренуци...{S} Ноћ пролази... </p> </div> <div type="cha 
еђаху и понављаху у памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му свак 
 као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је нежним осмехом,  
ку, и обично муцаше тек што год у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже своје осећање и ч 
 обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да  
у мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, кој 
м извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује пред сунчевим изласком... < 
ра, завијене у густу белу маглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и зелени се весело, светло, ра 
ладовита китина...{S} Поље се прелива и трепери јасно зеленило младе траве, која је, као власје 
ева, претворила се у ватру, па блиста и трепери, заклањајући један део сунчаних зрака.{S} И шум 
ико сивих облака.{S} Плаветнило небесно трепери и блиста се у зрацима сунчаним, који су разасут 
вим јасно распознају.{S} По ваздуху још трепери она беличаста измаглица, али се на истоку указу 
 на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и  
ном такту, звецкање јасних прапораца... трес-трес... трес-трес... </p> <p>— Благо вама, кад сте 
ецкање јасних прапораца... трес-трес... трес-трес... </p> <p>— Благо вама, кад сте слободни! —  
акту, звецкање јасних прапораца... трес-трес... трес-трес... </p> <p>— Благо вама, кад сте слоб 
е јасних прапораца... трес-трес... трес-трес... </p> <p>— Благо вама, кад сте слободни! — уздиш 
провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ про 
е користити?...{S} У том се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се ку 
зело грозничаво стање...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по хладној, рос 
сли... </p> <p>Руке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо  
ацивао ноге унапред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало његову необичну 
лони цев на чело старчево и окиде...{S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше.. 
И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му се подиже рука с ноже 
 човечје с оне стране капка.{S} Полако, тресући руком, одговори на куцање.{S} Капак лагано шкри 
жем... тхе, па шта ћеш боље? — одговори трећа. </p> <p>— А шта му манишеш? — поче опет Станка.  
{S} Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мачва 
ницу код »Европе«. </p> <p>— А, ево нам трећега! — викну апотекар, који сеђаше са Живком Чапљом 
</p> <p>— Баш ови старци... — уплете се трећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за  
оју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у варо 
обујемо!... — викну Ђурица грејући иглу трећи пут. — Кажи право, па иди куд те очи воде. </p> < 
вога... </p> <p>— Ко то изнесе? — викну трећи. </p> <p>— Шта их ту испитујеш... им њихова! — ви 
:id="SRP18971_C21"> <head>XXI</head> <p>Трећи је месец како се Ђурица настанио у Београду.{S} К 
 и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. </p> <p>— Стој!...{S} Пуцај!... — пови 
асош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико распитивао, и ако 
че одјурише жандарми са писаром право у Трешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па с 
, на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пуши се... као у паклу!...{S} Ђурица обрте пушк 
у Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца престадоше играти и занемеш 
укњава. </p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже се и пребледе, али му се по погледу видело да је п 
гледа рупу и колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се разв 
 и коров и задрема... </p> <p>Наједаред трже се из сна; разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се  
з корова и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. </p> <p>— Зар си још овде?  
ка.{S} Кад уђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах зати 
ледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање, које се чу 
к вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга сна. </p> <p>— Шта, зар нећемо сутра? 
, те гвожђе опет звецну.{S} Добросав се трже. </p> <p>— А, пробудио си се! </p> <p>— Које ли је 
то веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне поја 
чу се неко тапкање по прашини.{S} Он се трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека насре 
. </p> <p>— Зар Новица?... — рече она и трже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чуват 
ш како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он 
имо вратове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па за 
гу и отерати... — рече он, али се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: — Нека ње тамо у 
 рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниј 
 кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило. 
ај очију, суве, запечене усне, нервозно трзање главе побуди у њему сумњу, да ова девојка није п 
ину.{S} Само га често издаваше нервозно трзање виличних мишића, које је откривало усиљену и нем 
нога прста. </p> <p>Симо стаде грчевито трзати руку, стадоше му се стезати мишићи око очију и у 
 беху наступили заранци. </p> <p>...{S} Три часа већ путују необични сватови на двојим колима.{ 
један и толико исто на други прозор.{S} Три жандарма одредио је да упадну у кућу, од којих ће д 
 да останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако и зечеви р 
а наједаред стаде као укопан.{S} На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p 
скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу 
иде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, једна 
јаругом к реци.{S} Тек што корачише два три пута, а озго више провалије неко повика из свега гл 
ати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби  
вативши се планинскога венца, одјури за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p 
об.{S} Далеко пред њим касаху на коњима три жандарма.{S} Они су га опазили раније, то је јасно, 
ојима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. 
потера? </p> <p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој  
мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три поуздане куће, платићу људима добро, па ће нас чува 
, па оде и леже међу овце.{S} Чекала је три вечера узалуд.{S} Четвртог вечера, око поноћи, узне 
е почеше да избијају на видик.{S} После три недеље опази их прво Станкина мати.{S} Кад виде жен 
 хартији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хо 
укурузе приближаваху се и провлачаху се три човека, који необично изгледаху у овој полутами.{S} 
шта нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам  
лико друштво: неколико људи за нападе и три четири јатака, то је свега.{S} И кад овако, нарочит 
о сте струка нашли? </p> <p>— Педесет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар  
>— Педесет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — па  
{S} Једном пандуру рече да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </ 
е он на то пристати.{S} Овако он односи три дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А  
 дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>—  
 не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали сведоке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та к 
ареним подвезама, о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од о 
>Тамо, куда уведоше Ђурицу, увек сеђаху три младе женске, здраве и примамљиве, обучене онако, к 
 два жандарма с обе стране, па онда још три жандарма и два пандура.{S} Жандарми и пандури, као  
, али сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од он 
његово очајно запомагање.{S} Кад наврши тридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над  
м вашару узео педесет, о пантелијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— 
о.{S} Само у ова четири наша села имамо тридесет таких људи, а још двадесет у другим срезовима. 
ећи зликовци, од којих је, за последњих тридесетак година, дрхтала цела Шумадија. </p> <p>Али,  
баре да исплати и дотера ракију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узе 
бе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година гледам шта се ради по овој о 
ожаревачком округу, где му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит, оп 
јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то трице и кучине! умеша се Живко писар, стари полицајац.{ 
 како им се предадоше наредбе, одјурише трком. </p> <p>Пред оном рупом окупила се дела варош, п 
асно, јер се један одвојио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, ко 
два жив дођох кући.{S} После је одлежао трлему, и мал’ није умро. </p> <p>— Па зар баш нико не  
а село са потесом.{S} Саже се под један трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к  
ој није ни било места: један куршум иза трна покварио би и однео собом све планове и жеље...{S} 
-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака који држи 
/p> <p>Протрчавши потоком, кроз шибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица наједаред стаде као ук 
а дође са њим до уречена места (једнога трњака испод Дикића кућа), па даде знак.{S} Испред куће 
по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, па и од пс 
 овако лепу мученицу«. </p> <p>Тада сви троје полегаше и ућуташе. </p> <p>Ђурица, легнувши на л 
дним и жедним путницима, па се онда сви троје окретоше потоку и пожурише низ брдо. </p> <p>— Са 
, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... не сећа се цела пута, али  
и, прећи ћемо — одговори Ђурица, па сви троје убрзаше корак. </p> <p>Кад стигоше потесу, беше в 
 Казао ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — проговори младић брзо, дишући на 
је драгоцен сваки тренутак. </p> <p>Сви троје пређоше реку, дохватише се густе кленовичке шуме, 
му руке... </p> <p>Попадоше на њега још тројица, четворица... начини се гужва, гомила...{S} Сав 
p> <p>Затим узе оружје, те раздели свој тројици.{S} Ђурици даде острагушу, револвер и нож, а пр 
било!« — мисли капетан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p> <p>Митар жандарм, одваж 
м му да пази добро...{S} Онда с осталом тројицом станем пред врата и лупнем јако...{S} Не би од 
 викање и пуцњава.{S} Пантовац, тежак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше 
ори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично дебелом руком иза пот 
м ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед дужином зида, одједаред застаде 
ујо, прилазећи му и седајући до њега на троножац. </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стаде да излаже 
аде се молити Богу.{S} Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе.{S} Поче ручак.{S} Свирал 
отрча опет к Сретену, али овога загради трострука леса момака, а на Ђуричино раме, као из неба, 
 свако вече, частећи своју пријатељицу, трошио по неколико динара, те је могао израчунати, ако  
 израчунати, ако непрестано стане овако трошити, да му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још  
ају.{S} Опазили су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо м 
каза руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти зна 
врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да ручају. </p> <p>При к 
 нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом само неку там 
се то свиди — рече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душу му матору, неће он на то пристати.{ 
рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. </p> <p>После вечере, Радован, још пијанији, од 
е, нестаде је...{S} Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, мучила се као ниједна  
руго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? </p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!...{S} Све је тако. 
о и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво и мирно ћутећи корача поред њега. </p> <p>Стан 
ека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не и 
и поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« </p> <p>И Ђу 
ко ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њој је криво што седи сама; зато 
Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... </p> <p>— Како... ја шта ћу? </p> <p>— Хајде у 
и засвира труба, али баш права војничка труба, само мало тањега гласа.{S} Послуша тренутак друг 
ини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војничка труба, само мало тањега г 
е неке губере и шаренице, истресе једну трубу платна и из ње испаде један велики завезак. </p>  
творе манастирска врата, онда им је сав труд узалудан.{S} После краткога времена зачуше пред со 
на, и у том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S} Требало је одмах пресећи ове пут 
 работницима, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени са тим послом.{S} Ра 
p>Старац, још снажан, поче да се отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и н 
е си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га права 
ад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти знаш како пролазе они, који раде  
цнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!...{S} Вала јој је и присело... ј 
а цело лице више добијаше изглед обичне трупине.{S} С леве стране груди, на чистој белој кошуљи 
 се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане једначит 
механџије, који се повио на кљусету, па труцка и одскаче од седла, по такту вранчева касања...{ 
ад боловала, а сад... све једно!. ..{S} Трчала сам, журила сам се много, само да стигнем на вре 
тања суха лишћа, које постаје од његова трчања, постаде као права зверка која се спасава од вел 
дмах на кога се односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по самом по 
 шуму, паде под једну лиснату букву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад требало доста време 
 </p> <p>— Да кажем, ја...{S} Кад треба трчати и спремати за посао, кад треба што ујдурисати ко 
ло са ливадама. </p> <p>— Овуда се мора трчати; нема шале — рече Пантовац. — Снахо, ти напред,  
стају сви и, у оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет  
 обичним кораком.{S} Више није ни могао трчати. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1897 
бљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше Станка, погледајући чешће у лево, откуд се чуло  
 да му само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђурица, прескачући лаким еластичним скоковима св 
Старац не мрдну више... </p> <p>Из шуме трчаше неко...{S} Ђурица пружи пушку и викну... — Стој! 
д и потрча тако брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, стаде изостајати. </p> <p>— Лакше, не мо 
се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </ 
 вичу кметови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред  
 ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако  
{S} Да се нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њима. </p> <p>Новица и Кост 
из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши 
 више о своме плану, пође журно, готово трчећи, к општинском путу...{S} Грозан план севну јој с 
а му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! </p> <p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза 
ди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе уну 
авана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем. </p> </div> <div t 
о ујдурисати код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онда пружи руку,  
њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угле 
ев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, ври 
 страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знајући више ништа за себе. </p> <p 
сао даје му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знајући више ништа за себе. </p> <p>— Стој! —  
ца кмета. </p> <p>— Из среза, велиш?{S} Тсс... петљају нешто... ено тамо на дувару приковано —  
иже главу и јетко се насмеши. </p> <p>— Тсс... познајемо — проговори махнувши главом у лево, хо 
ајући га озбиљно и радознало. </p> <p>— Тсс... шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од  
о његови претходници, ради истога циља, ту наместили.{S} Попе се на њега и осети се као да је н 
а и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Вр 
ка је то.{S} Ствари су код тебе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они неће оставити, док  
{S} Осим познатих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; једнога је знао цео срез 
 Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелица Плескоњића, која им причаше о дре 
и, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радисав га погледа онако узверен 
} Шта је ово?...{S} Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а  
и у животу.{S} Он дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном  
мање.{S} Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: 
ови кроз густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зеленилу, нејасно оцрта 
, а то је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћи само »политика«, али јој Сретен не б 
се протегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окуп 
марало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сачека њихов ухода из истога села, који им даде с 
 се могли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на једној већој завојици, леже у павитини С једне с 
агњетина и добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соби, провело по читав дан у пов 
. нисте ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за 
сте и посматра неку необичну работу.{S} Ту се копа рака, вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоћ 
је, какви бакрачи!{S} Ехе... кажем... — ту се Живко мало искашља, да би нашао што згоднију реч  
ша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војничк 
уричина.{S} Свакоме се хоће да разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно издубљеној рупи, 
ји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!...{S}  
жно старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђуриц 
 радосно... </p> <p>Очи се приковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је та 
ваком кораку, као његова сенка.{S} И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену љу 
о сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p 
гу реч, која би ублажила или преиначила ту страшну мисао, али поп нарочито застаде, да би се та 
еку земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудву, која јој прогута јединца сина...{S} У  
жи на Марка. </p> <p>Станка леже сва на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну га у страну.{ 
нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је 
и му писар. </p> <p>»Мајка... откуд она ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, погур 
ечена кожа, па једном месту напукла, па ту зија огромна спржена рана.{S} На лицу му не беше ни  
е пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </ 
 однеше поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под једном кржљаком, дивљаком, наместише постељу.{S 
о ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају ко 
, тако рећи... утицаја... </p> <p>— Шта ту дробиш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који се, 
е брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, 
з какве заседе, прикривен...« И он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади из торбе  
ацију од шест стотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега,  
о муња по срцу.{S} Све досад сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мисао која је далеко 
сла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с вели 
 својих великих очију, умео да прикрије ту особину.{S} Само га често издаваше нервозно трзање в 
н и подиже руку с ножем. </p> <p>— Доле ту кустуру! — цикну кмет. </p> <p>Ђурица се само одмаче 
 изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесности прође му дуго вре 
сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обично заметне шала и прича, која се продужи до позн 
 је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, провлачи с 
зор да разгледају кандидате, који су се ту поређали, па напослетку изиђоше напоље.{S} Момчадија 
о доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталим 
коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пандур...{S}  
де са некаквим помешаним осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} П 
ајући се, лагано кретала путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то и 
. </p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?... </p> <p>— А ко ти је крив 
— само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми д 
} Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бегунци потр 
 све једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља ш 
заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице 
ушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — одговори Станка и оде пољем, ступајући замишљено и 
и кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, море, шт 
кренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мр 
 посвршавам још неке послове, а ти седи ту. </p> <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му не одговори 
ну и оде... она се не постара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозниц 
ним покривалом...{S} Гле, шушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једначито и тихо, слажућ 
} Само једно није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природе и против себе  
 се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те где са 
ше, па узвикну: </p> <p>— Не звонцај ми ту, док ниси сад добила што тражиш! </p> <p>Станка преб 
иљи, обрте се пандуру: </p> <p>— Одврни ту лампу. </p> <p>Кад паде јака светлост на Станку, кап 
зли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад  
 послати на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? </ 
 Е онда га морам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па отвори једна врата на ходнику.{S}  
мо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или отров; а 
о бездушни, господин Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној компанији једно 
то стоји над самим потоком.{S} Наместим ту Добросава и кажем му да пази добро...{S} Онда с оста 
ту и обори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она  
нимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p>Свршило се читање... </p> <p>—  
могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, д 
.. </p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза терзија, који је у млад 
а... још синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли сви право овамо? — за 
изнесе? — викну трећи. </p> <p>— Шта их ту испитујеш... им њихова! — викну Пантовац — још им на 
.{S} Откуда она?...{S} Шта ће тај колац ту?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја ово седим а св 
<p>— А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Овај познати му поглед и глас одузе Ђу 
... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет пренесе очи на ону слику и коса му с 
м по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази преко потока, и с 
 јасно разликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајући по блату, отресајући  
тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам 
не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погледа... и он завидљиво гледа ове безбрижне и  
егавао поглед Станкин.{S} Свачије друго туђење он је враћао одсудним презирањем и неком, необич 
 јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по нека пар 
тео... да живи туђом муком, да се храни туђим знојем; ну он бар неће онако заповедати.{S} Он је 
заборавише све муке и патње преживеле у туђини, очи им засјаше живим веселим пламеном, у душу и 
апоменуо би му отац, треба добро чувати туђих очију. — »На невидишу нема кривице!« То значи: ма 
 после већ — Вујо зна како се командује туђом главом... </p> <p>Ђурица је сад знао само једно:  
ти је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су знали само по имену, ра 
исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим знојем; ну он бар неће о 
у; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусно јело  
о.{S} Сад му све изгледаше друкчије.{S} Тужна и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пус 
 испод једнога сенастога клена, чује се тужно нарицање.{S} То мајка несрећна оплакује изгубљено 
 затекоше у механи.{S} Секоше, мучише и тукоше механџију Цинцарина и момка му синовца, узеше му 
е вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она га је вазда заглушив 
луке, опшивене црним гајтаном, и велики тунос са кићанком.{S} Тако одевен дође на крстоноше. </ 
треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти нашем попу 
у« и поздрављајући капетана, који нешто туробна изгледа дође међу друштво и седе. </p> <p>— Доб 
сто, као што се мења небесно плаветнило туробних јесењих дана.{S} Живело се од данас до сутра,  
чео рад?. </p> <p>— Што, није он ваљада Турчин! </p> <p>— Кажу, не ваља се... </p> <p>— Видиш,  
приближује са стране.{S} Сад добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало из 
 одмерено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и ја 
х.{S} Само да није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — одговори трећа. </p> <p>— А шта 
ата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и Станојлу д 
као онда, првих дана...{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, 
м... не би нико знао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до т 
нам, али ме тамо чека куршум. </p> <p>— Тхе... куршум или робија... не знам, али је то за тебе  
ље! </p> <p>— Отпре си волео. </p> <p>— Тхе... тек онако... не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — реч 
ш то истину? — запита и кмет. </p> <p>— Тхе, помало...{S} Јутрос малко почесмо.{S} Него, хоћете 
Знам, али ће и тамо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, 
 су то девојке, јесу ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук  
— Је л’ ти тешко тако, болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Само ми је једно тешко — што не  
 да сви измичете леђа, кад нема никаква ћара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљ 
 — одговори биров, па отрча, те пробуди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и други, само нешто ма 
 а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} А  
стаде. </p> <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образ 
 ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одговори биров, 
? </p> <p>— Јок, не море још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће те проглас 
е. </p> <p>— Шта, зар си почео? — викну ћато. </p> <p>— Велиш то истину? — запита и кмет. </p>  
рочитај ми ону хартију за мене. </p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласн 
 се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви философију свршили, молићемо,  
е или доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од ку 
и се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викн 
ак он надао, неком магловитом надом, да ће све то некако изравнати и задовољити другове и себе. 
мо му у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити свак 
 у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, 
је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети. </p> <p>Капетана очекиваху други неповољн 
ана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Марко 
 цију... цију... цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки  
? </p> <p>— Јесте...{S} Претио ми је да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме убиј 
ко си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p>— Каква ти је то гош 
пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави... 
сам... онако узгред.{S} Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече д 
ли новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио 
 бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.{S} У крајњем случају веров 
ше лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па по 
 што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с кр 
 </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, 
 побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, шт 
исли сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога 
p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, па с 
нући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра и тако редом...{ 
азберем — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитивати за његове планове, обрте се  
, те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са великом, организованом дружином, којо 
ани груди. </p> <p>— Јадница, сумњам да ће преболети...{S} Што уби ову девојку, несрећниче! — о 
 и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га оваков 
и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве последице наступити.{S} Истина, док се одлучи 
хранили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је било тако 
си учинио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја има 
 у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, после онога необичн 
летео из шибљака, држао је насигурно да ће извршити бар једно убиство; али га изненади и ублажи 
 </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не 
наш га какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одати. </p> <p>— Хе — одговори писар — имамо  
н, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без размишљ 
ок им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплаш 
о је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право.{S} Отац га је научио злу 
тина, ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не  
{S} Пласковчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — рече  
стили...{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, 
спе да уништи то страшило, онда... онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не ми 
.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоћ 
ом редаром. </p> <p>На вратницама, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Нови 
није право. — А њему си казао све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде на Ве 
ди се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и лепотом, надвисио с 
снег, да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у своја нема наручја... </p> <p>Живе 
ђена места на вратницама дворишта, која ће посести споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не  
нка. »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... само да је  
је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три поузд 
ј неће бити лако, али напослетку, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи 
..{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S} Мо 
Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, виш 
руменила.{S} Још неколико тренутака, па ће небесним плаветнилом прснути огњени зраци, од којих  
анас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после платити други, који дође на твоје место. 
Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја вел 
Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ов 
 више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти знаш како пролазе 
ок.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескоч 
е варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погледати, ка 
поуздане куће, платићу људима добро, па ће нас чувати. </p> <p>— Е, мој соколе, није женско срц 
мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике. </p> <p>— Нађи, старче,  
е прво послати на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш та 
си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко Јеловичких планина и Качера, у Војковце 
{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш о 
ће знати шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напа 
игурно.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ће да дижу потеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури са нар 
селу...{S} Остао је на спавању, и сутра ће преданити код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да г 
о, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за 
— Слушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ познајете господина М 
оспођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми 
сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета 
н, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја 
ака за мене...{S} Откуда она?...{S} Шта ће тај колац ту?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја о 
, испод обрва. </p> <p>— Што?...{S} Шта ће ми он говорити? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да  
— Седи Ђурице! </p> <p>»Ковач...{S} Шта ће му ковач?...« — мисли он, седајући на земљу. — »А, д 
е Новица, кад се састаше. </p> <p>— Шта ће ми бити? </p> <p>— Како, море... дигоше на тебе сав  
м, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам  
и гарабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> <p>Ста 
и ни речи... </p> <p>Капетан не зна шта ће пре, пуне му руке посла: треба повратити Станку и за 
 с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку прав 
а више из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши 
т и Станкине родитеље, треба видети шта ће са Јовиним укућанима, треба прегледати кућу... </p>  
и, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога — р 
нутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају М 
да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После неколико минута врати 
кола је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свакога часа. </p> <p 
 па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву раз 
 ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан 
му се очи раширише, узвераше се... »Шта ће мој попа овде?...{S} Откуда он...{S} Гле, и крст!... 
/p> <p>Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напо 
слушност!...{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће ово да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно после 
окаже своје намере.{S} Ради тога Новица ће се сакрити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричи 
 зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казати шта имаш д 
еће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} С тога је  
отово тамо вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрет 
коња — одговори она. </p> <p>— Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур 
.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим зем 
војој близини и само очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо целом св 
а путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се вратити, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су  
т ће се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја  
његову доласку. </p> <p>— Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није  
мо ништа.{S} На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се. </p>  
вишена одмах после оног убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо г 
а: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« </p> <p>Напослетку одлучише да прест 
 што слагах — стаде Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа 
ју га деца, кад ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! — вели један кадровац. </p> <p>—  
ита: </p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не 
ћ смислити како ће то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да 
 диже полако, као човек који не зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пред једном каваном нађе сам 
<p>— Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова четири наша сел 
 више реке... </p> <p>— Зар ти знаш куд ће ме послати? </p> <p>— Знам, ићи ћете у смедеревску М 
исли хладније и одмереније. </p> <p>Куд ће сад? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а  
 и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисл 
свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што више будеш  
ослетку, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друг 
еш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— 
S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луд 
иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не  
ликој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се 
 огранака, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности. </p> <p>Клен 
па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте глав 
— Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{S}  
 је ово?{S} Ја ћу полудети!...{S} Докле ће се овако? — рече Станка и седе крај њега на под. </p 
х, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи св 
S} Ха, да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па сад продужују старо познанство.{S} Јес 
..{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би 
 у року од три дана преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. </p> <p>Сељане обузе велика  
ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у  
ло и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али место није одређено.{S 
 на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али место 
 мирно: знао је да има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише  
S} Разне пријатне слике из напада, који ће следовати, већ се унапред јављају, и он већ види пре 
уката.{S} Нашао је другога човека, који ће му радити боље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а 
ије старао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније вршити посао.{S} Због те њег 
 се нестрпљиво очекује писар Мита, који ће сав догађај испричати онако, како је у истини било.  
онда се сети да треба и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва 
 који ће му радити боље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два  
 села. </p> <p>— Зна ли Радисав на који ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Б 
ши је. </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он опет мислити, па узвикн 
ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао 
... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ни 
 — вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Б 
ти да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да  
ј, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а до 
шћену главу!... </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће право!.. 
ти како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!...« </p> <p 
једном престаде ватра... </p> <p>Шта ли ће сад?...{S} Ђурица се издиже полако на прсте и поглед 
 од мишљења цела света. </p> <p>»Шта ли ће она рећи кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће као и с 
е...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да 
м зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли 
 ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс 
а, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, пров 
{S} Ради тога Новица ће се сакрити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричиној. </p> <p>— Чује 
ш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једном с 
е механџија неће ни кренути на пут, или ће бар окренути преким путом, преко села.{S} Стога му н 
— Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} Новица вели да је т 
изненаднога гласа. </p> <p>— Јок, једни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S}  
ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга... </p> <p>— А, то не може, т 
еће ме, грдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!...{S} Назваће ме лопужом и свакоја 
е, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора. </p> <p>Станку подиђе  
 <p>— Све једно.{S} Прошао један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпе 
ачио...{S} Кад стигне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта с 
ам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а до 
е ти слободно предати... </p> <p>— Доћи ће и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да  
звикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад 
да у оно необично севање очију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним тр 
жи ми овде. </p> <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас 
. орден... класа... »Онај качерски пући ће од муке, што му узабрах крушку испред носа! ...{S} П 
о још ништа.{S} Но сад је лако.{S} Овај ће проказати остале. </p> <p>— Хм, богме ћете имати мук 
јо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се 
S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио.{S} Није му ни првин 
то — док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за хајдука.{S} Али то неће још, можеш  
ћа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока и 
ај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем ићи. </p> <p>— Стој! — рече Ђурица лагано, к 
ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајст 
лепим — добро, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код  
 двојица заузети врата на соби, а један ће истерати чељад напоље и држати Јова. </p> <p>— Сад п 
е врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а засад ће да је о 
 па се разговори са њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо 
{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш 
</p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?.. 
а, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута  
ше! </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ће се напослетку дознати, па онда ја немам куд.{S} Треб 
ти му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је у то уверен,  
 Како би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Постоја још мало на своме прозорчић 
..{S} А после, шта бива после?...{S} Ко ће то знати...{S} Само затрпају земљом, — па као да нис 
та то вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да  
м једна од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше 
ле варошани, жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га п 
нике у заседање, па одлучује са њима ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од прве кметову синчићу,  
 то се зна... какво издавање!{S} Али ко ће ’наке муке поднети? </p> <p>— Ти их немој подносити, 
 мњење, одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но  
и његово мњење, одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-ми 
— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови наши одавде поуздани су ти сви, а 
е озбиљно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шта ти  
себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта 
у буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли... 
еравао своје тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати.{S} Па као што ’но  
годити?...{S} Кад је она поменула, тако ће и бити« па одговори: </p> <p>— Јесте, из вароши је.  
ебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука је то.{S} Ствари  
нкноту, као да и њега интересује колико ће се наћи новаца у том завежљају. </p> <p>— Хо, па овд 
, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гле 
p>— Хоће да те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати на коју масну похару, па ће ти ту би 
дозна... </p> <p>— Каква власт!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — преки 
требао но њему... </p> <p>— Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај г 
 апотекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојници — на страном језику.{S} А уваженој г 
 почнете оно што сте уговарали.{S} И то ће јавити. </p> <p>— Знам, знам... добро! — одговори Ђу 
 сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно,  
ему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам  
аздуху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — рече капетан, па изиђе пред кућу. </p> <p> 
...{S} Где је капетан?... </p> <p>— Што ће ти ноћас капетан? — обрецну се пандур срдито. </p> < 
 овој проклетој помрчини. </p> <p>— Што ће ти? — одговори Станка. — Како ја по сву ноћ седим са 
 гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја 
ју севнуше очи задовољно. </p> <p>— Што ће ти сад паре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, то  
а он мисли, па га запита: </p> <p>— Што ће ти толике паре? </p> <p>— Требају ми, много су ми по 
 Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад на сва 
. </p> <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан — проша 
дај им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војковцима треба по 
д то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно учинити »физиту...« </p> <p>— Шта велиш,  
 Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка  
не може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... </p> <p>— Какв 
p> <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по 
ађајте!... </p> <p>— Не брини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — одговори Митар. </ 
 хоће поганац, знам ја њега...{S} Сваку ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, па пос 
е мајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да му откр 
, у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ће сад, знам, о 
е не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> <p>— Н 
ветнилом прснути огњени зраци, од којих ће затреперити и засјати цела околина. </p> <p>На путу  
а одредио је да упадну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на соби, а један ће истерати ч 
амо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не поможе ништа. </p> <p>Али стара 
.. </p> <p>А старац Симеон затвори се у ћелију, па, не скидајући се, стаде да пише два извешћа, 
трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...{S} Само ти срце игр 
Ситниш, и поведе коло.{S} Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричино коло.{S} Љуља се леса млађани 
 се груди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да живим 
ари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који 
 двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њихове замке, а после«... и не до 
ка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па ћемо се после заложити и разговарати. </p> </div> <div  
p>— Стако, чекај, болан, да напуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула за Ђурицу? </p> <p>— Шта? —  
p>— Море лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. </p> <p 
по продаду своје главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече Ђурица бледећи, осврћући се плашљиво о 
е се беше прикрио Новица. </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече он. </p> <p>— Чек’ да наместим твој по 
е Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипо 
мислим.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ће се на 
{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибох, брате, мислећи, али  
вршавам неке послове и док не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу! — рече им и оде.  
ам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њихових леђа.{S 
S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка зима!...  
мо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан — прошапта он, бацајући  
а!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио доба 
а гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћ 
крају свега тога. </p> <p>— Море, докле ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим неколико  
амљивије и интересније. </p> <p>— Докле ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од 
а. </p> <p>— Знаш шта, господине, после ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд 
ам је поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђурица  
лећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад... нећ 
лиш на Ставру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћемо се разговарати — рече Ђурица, па оде. </p> <p>»Пог 
— За њу ти не брини... </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђ 
та!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако, ви 
 </p> <p>— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њега не 
е крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рам 
ндурима из среза... </p> <p>— Добро, ми ћемо се разговарати — рече Ђурица дрешећи му руке, пошт 
погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђ 
Знам ја, само ти хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема прозора. </p> <p>Ка 
ан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— Умећ 
 Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи до Ша 
ра, прекосутра, свакога часа...{S} И ми ћемо за тобом сви... </p> <p>Одједном му спаде тежина с 
 дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} И капетан је сад пр 
ац забринуто. </p> <p>— Не брини, прећи ћемо — одговори Ђурица, па сви троје убрзаше корак. </p 
обро отворити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па или моја или твоја глава!...« </p> < 
 Боље идите заједно. </p> <p>— На посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док н 
— На посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком своје с 
е одмах промене улоге... </p> <p>— Како ћемо сад, кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћа 
видети шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да видимо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим,  
лом блиставом ватром. </p> <p>— Па како ћемо, кад не може друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи са м 
 ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим 
их могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, погнуте главе, из 
 Број! — рече му Ђурица. </p> <p>— Лако ћемо пребројати, но деде причај. </p> <p>— Море број то 
не треба боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да  
p>— Знам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. </p> <p>— Ама јест  
ма, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу 
> <p>— Брже, побро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Радован смејући се и чешући потиља 
ојој су без икаква реда разбацане беле, ћерамидом покривене кућице; оне вире и једва се распозн 
.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених, кућица, што тону у зелену мору од 
великом студенцу сабрале се девојке, па ћеретају и причају једна другој новости, за које се зна 
, Ђуро? </p> <p>— Јесте, мајко: снаху и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла, дете моје! — рече стар 
о сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио  
е проказати остале. </p> <p>— Хм, богме ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је паксијан 
 куд ће ме послати? </p> <p>— Знам, ићи ћете у смедеревску Мораву.{S} Али ништа, састаћемо се м 
им зликовцем... с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам т 
, зликовче, изабрао си и оружје од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му руку. </p> <p>У 
 бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јавити? </p> <p>— Не бери бриге — одговори кмет, пр 
p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{ 
.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из  
 </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не с 
 си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хладно и  
Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Радован? </p> <p>— Поги 
/p> <p>— Он је ономад јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. </p 
 рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одовуд, од станице.{S} Зар те не прати Симо? </p> < 
ао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га про 
... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш зава 
 и добра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такв 
 и не зачуди. </p> <p>— А после.... шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли... — прошапта он 
/p> <p>— А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Овај познати му поглед и глас одуз 
диш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он гласно. </p> <p>Станка запали свећу 
 обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, господин-Мито, простота!... </p> <p>— Гледај, море 
бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледати сад — одговори Радисав.{S} Он је већ  
ред, па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад с попом? — промрмља овај незадовољан, јер беше  
што друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађене?{ 
у ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? </p> <p>— Ни је 
а није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — одговори трећа. </p> <p>— А шта му манишеш? 
те ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу ва 
овац упаде у разговор: </p> <p>— Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S 
} Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p> <p>Станка се прену, рашири очи и погле 
<p>— Ја га, вала, нисам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{S} Све је то удесио онај мат 
е, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, нано, откуд то? </p> < 
жем... </p> <p>— Немој, немој, знам шта ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно,  
н Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти каж 
 мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо 
S} Шта је теби?... </p> <p>— Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека 
аборавили су те, чим си отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. 
тане овако са њом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Ј 
ица се зачуди: </p> <p>— Шта је?{S} Куд ћеш сад?... </p> <p>— Морам ићи.{S} Остави ме сад, моли 
 жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем пра 
т на тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај 
и, па ми одговори.{S} Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити ни недељу дана, вл 
Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном. 
медереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </p> <p>— Тешко је сад о 
а њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што то сад? </p> <p>— Тако... 
оста теби четвртина? </p> <p>— А јатаке ћеш ти намирити? — запита Ђурица. </p> <p>— Све до једн 
на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чека напослетку... да 
ебају ми, много су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути зашто су ми требале. </p> <p>— Ако 
> <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да  
а ракију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица  
бушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Твоје ми признање не треба ништа, 
 то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох 
на, осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору. </p> <p>— Море махни ме.{S} Беше тамо ј 
ним, нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. </p> <p> 
ај очи: оно је стари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењ 
се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога краја... па 
господине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она одлучно и устаде са стол 
 мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из ово 
исару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капетан Станки. — Треба да се пожури 
нети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, нано, откуд то? </p> <p>— Кажу ми 
— одговори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, спремај се! </p 
вим зарадио куршум.{S} Сад ти знаш како ћеш... </p> <p>— Не бригај.{S} Играће ми без свирале.{S 
} Не смем те ја оставити. </p> <p>— Што ћеш ми ти? </p> <p>— Поузданије је кад смо двојица... т 
{S} У почетку те једва истерах из овога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш 
право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од нестрпљења.{S} Пр 
еди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.{S} Тиме му од 
а!{S} Ја — заврши он и Дубоко повуче из ћилибарске муштикле. </p> <p>— Варате се, господине — о 
е натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, он претходно направи значајан израз лица, као ка 
 Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и забрави в 
ли од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам само који л 
p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђ 
дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупи 
раво. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему  
о оданде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — одговори он, ударивши гласом на оно о 
...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе  
, или је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мата!  
и, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити њега на згоду овде.« То је све.. 
м да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите сви. </p> <p>Поседаше сви 
одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли доста теби четвртина 
е пара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду  
н. </p> <p>— Па лепо, болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нап 
 <p>— Е, сад морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право,  
{S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. </p> <p>— Добро — одговори онај из пом 
ре каква песница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни 
е, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и 
 а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, само нек се зна ра 
сле ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> 
на јест, више нема нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце 
све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусурати по нашој погодби, али им 
боје. </p> <p>— Ђуро, шта је ово?{S} Ја ћу полудети!...{S} Докле ће се овако? — рече Станка и с 
p> <p>— То нећу — одговори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </ 
кчије — одговори Ђурица забринуто. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати вод 
!... </p> <p>— Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И 
ама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> <p>Старица с 
p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд био, ш 
сно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени ј 
стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђурица  
} Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се д 
ек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Ч 
мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним  
} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. </p> 
— рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа 
е?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљи 
ене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се мучити!...« </p> <p>Једним лаким скоком, као ветр 
никад нису причешћивали. </p> <p>— И ја ћу се исповедити...{S} Нисам никог убила, ни онако... к 
S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слушај ш 
 је, вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио договор са 
е, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што са 
е!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну о 
Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради...{S} Је л 
ину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети 
 стигне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта се ради.{S} Пођ 
p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам још неке п 
 ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. </p> <p>Станка се 
ас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам з 
 извршила са њим ниједно злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу т 
> <p>— Све ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповес 
.. — одговори Ђурица, запињући. — Сутра ћу овде преданити, па гледај да се пази... </p> <p>— Не 
 ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет оде задо 
атно осећање другим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем горо 
ико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим, а он 
ишту. </p> <p>— А она...{S} Станка, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али напосле 
рукчији... </p> <p>— Е, мој попо... шта ћу, таква ми је, ваљад’ судбина...{S} Мало од оца, мало 
биљно и радознало. </p> <p>— Тсс... шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отворе 
о.{S} Станка, спремај се! </p> <p>— Шта ћу се спремати, но хајде да идемо — одговори она, а у о 
ти је такав живот, синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш  
стина, шта си јела данас? </p> <p>— Шта ћу јести?...{S} Хлеба...{S} Знаш да је пост. </p> <p>—  
тавих онако красно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену  
дрављу! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и нека мучна зебња обузе ј 
да их трпиш... </p> <p>— Како... ја шта ћу? </p> <p>— Хајде у гору. </p> <p>Ђурицу удари као му 
 ја, али не зна закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође  
е, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Ко 
.. већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} Има ли он својих људи,  
е изненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се не може ова 
оји се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи напослетку. — »Видим да с 
ого више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку ду 
, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што 
мукао глас: </p> <p>— Ево ме, Перо, сад ћу. </p> <p>Одмах затим појави се на вратима баба Мара, 
ли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«. </p> <p>— 
 дијете, испеци нам каву. </p> <p>— Сад ћу, не улази овамо!... — одговори отуд женски глас. </p 
 давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене  
сле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тог 
енас због тога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја гори 
гу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да му то не б 
 овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни д 
равећи тајанствени израз на лицу. — Све ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам. </p> <p>— 
 купити одела и преобуке. </p> <p>— Све ћу ти сутра послати, а сад морам ићи.{S} За неколико да 
а идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај за Јулину би 
, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутра сачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до 
хајде да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. </p> <p>— Зар ти нећеш са мном? </p> <p>— Н 
зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум је пред очима свакога 
.{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто  
погледа. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она поменула, тако ће и бити« 
 Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам т 
 је тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пак 
а добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели с 
д ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три поуздане куће, платићу љу 
морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. </p> <p>Вују севнуш 
 све..{S} После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А  
о сам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. </p> <p>одјед 
Сутра ћу, дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се  
ричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте, казао м 
ату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво... </p> < 
чути зашто су ми требале. </p> <p>— Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе. 
, забадава!... </p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па о 
ако непознат... </p> <p>— Не знам, како ћу... </p> <p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада ме се не бој 
ињче... истина јесте, у неку руку, како ћу казати... као човек, али опет није човек.{S} А човек 
 — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ бра 
ма јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад свршиш посао, немој нам шиљати преко Вуја 
ашћена прогнаница!... </p> <p>»Али како ћу сад?...{S} Да га убијем својом руком... не могу, нећ 
Као вели: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не 
и овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му после казати.{S} Хтео сам... </p> <p>— Е, па онда 
има — одговори му апотекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми 
од мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу те лагати, зар је мени мило! — одговори она и зачуди 
, смејући се као за себе. </p> <p>— Што ћу, кад немам друга посла? </p> <p>— Него да вребаш дев 
м одговором постигао циљ. </p> <p>— Што ћу их тражити, кад још сад имам на сваки прст по једну! 
зе, на којој они стајаху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> <p>—  
ом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђен 
 — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други у 
<p>— Па, узе ли? </p> <p>— Узех, ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с  
олан, што си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему грош. </p> <p>На Станк 
о неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’в 
ркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? </p> <p>— Мораћеш; нема ко други.{ 
 га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ј 
пандур срдито. </p> <p>— Треба ми, њему ћу казати... само њему... </p> <p>— Е, снашо, тако би м 
ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то поп 
ави својој.{S} Беше то тако самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу људима ретко налази.{S}  
необичне охолости и самосталности, неке ћудљиве тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве богате  
год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли ме? </p> <p>— Не бри 
ружене пушке, а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђ 
аде шта да каже.{S} Једва, после дужега ћутања, промуца: </p> <p>— Море ништа.... његова посла! 
p> <p>— Ала мирише! — рече после дужега ћутања. </p> <p>— Шта? — насмеја се она. </p> <p>— Коса 
е побегне — проговори она после краћега ћутања. </p> <p>— Е, не може тако.{S} Морам ја то знати 
вде, велиш.... — рече он после краткога ћутања. — Знаш како је.{S} Уцена је повишена одмах посл 
 момче, — одговори Јанко после краткога ћутања — траљава посла!{S} Најбоље је, да ти то све ост 
 </p> <p>Наједаред, усред тога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и врата се 
 укочен, сав удубљен у своје немо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисли, ни једнога покрета!... </p>  
 да савија цигару. </p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Јово два пут почињаше нешто да каже, па се т 
ва гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака од живота...{S} Приђе 
у сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли...{S} Тако му пролажаху дуги, б 
о му пролажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио сваки приближан рачун о време 
е, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаше, како не могаше да м 
о да говораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете власт«.. 
де, не може се више врдати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући даље заповести.{S} Вујо изиђе у другу 
или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду своје г 
и да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична човека. </p> <p>— Не бој се, 
 да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливени, само им се ноге померају, одскачу од 
акав, какви су остали људи.{S} Јанко га ћутећи уведе у собу, затвори врата за собом и понуди га 
н био заборавио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знајући ни где  
алих и сјајних Радисављевих очију, које ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо! 
топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше  
да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упирао поглед у помрчину, па напослетку махну ру 
поглед на Станку, која трпељиво и мирно ћутећи корача поред њега. </p> <p>Станка не зна шта се  
аном руком. </p> <p>Митар остави мараму ћутећи, живо привеза конопац за колац, па узе пушку и с 
 кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово пропаде! ...{S} Море 
 се титрају именом његовим... </p> <p>— Ћути, попе! — викну Пантовац — за то ти нисам дошао.{S} 
ба је научити — рече му жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог 
бо и монотоно читање пресуде. </p> <p>— Ћути, не сметај сад... чита ти се пресуда — вели му Мит 
p> <p>— Нека дође, па шта би? </p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. </p> <p>—  
никаква смисла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она 
 то, што неће ни речи да проговори: све ћути замишљена, по неки пут се намршти, па опет мисли и 
ека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, напротив, стреља очима и 
о те њој ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам пре 
за прво време, требало... </p> <p>...{S}Ћути хајдук у мрачној јазбини, не мислећи и не видећи н 
а стојим, вели, под прозором и чекам... ћутим тако, док он одједанпут излети кроз прозор... као 
ка. — Како ја по сву ноћ седим сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њој је криво што седи са 
а... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још  
омислио, али опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да пов 
 сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p>  
 да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђурица,  
ве су се врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« в 
овори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за хајдука.{S} Али то неће још 
ео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћ 
.{S} А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!... </p> <p>И што му је требало да 
м му падоше у очи широка Николина леђа, у сукнену јелеку, како су необично одскочила од земље.{ 
 гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узр 
ја се продужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или 
— Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, више потока.{S} Сретох једну ручконош 
е, одвојише се са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разгов 
је?...{S} Каква је ово тежина у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе  
а, да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама, и држи се тачно своје одлуке, идући 
, Станка се сва предала својим мислима, у којима је лепа прошлост, девојаштво њено, заузело прв 
урицу, нађе му врата на стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху ра 
ветли и зашарени она живописна котлина, у којој су без икаква реда разбацане беле, ћерамидом по 
сле, преко Јеловичких планина и Качера, у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. </p> 
 сад Ђурица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем селу...{S} Остао је на спавању, и сутра ће пред 
вога тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. </p> <p 
 први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико година.{S} Први пут 
не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?«  
олошћу; али један такав Станкин поглед, у коме би он могао прочитати оне исте изразе, које чита 
ш где. </p> <p>На северној страни собе, у којој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, олепљен, уме 
а најугледнијим човеком...{S} Та он је, у последње време, могао разговарати само с онима, који  
еха, а после ње настаде обично затишје, у коме и власт и хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрал 
а разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно издубљеној рупи, стоји један Кленовичанин, па 
једно пиштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспосленог ап 
Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се могли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на 
д изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцније стиже и 
равник свих хајдучких дружина, које се, у дугом низу година, смењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре 
 добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соби, провело по читав дан у поверљиву раз 
м покривалом целу ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и једина варошка улица.{S} Пет 
з густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зеленилу, нејасно оцртава по к 
д нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у крви... така му је погана крв: чим што мало, он у гор 
и онај први — а свињче... истина јесте, у неку руку, како ћу казати... као човек, али опет није 
гледа своје осамљено напуштено огњиште, у коме је безазлену и срећну младост провео.{S} Сад му  
 ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву с 
</p> <p>Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну 
ст и одлучност, која је расла све више, у колико се он приближавао кући.{S} Из памети му не изл 
.{S} Али над провалијама застају сви и, у оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући шт 
одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оном крају, Пантовац.{S} У свакој лоповској дружини и 
што више може. </p> <p>У таквој тишини, у тој затупљеној укоченој самоћи, не мислећи и не осећа 
ла да ову необичну појаву себи објасни, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала 
куће прилепљене наредбе државне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана пре 
о вељаше. — Али су прилике и околности, у којима човек егзистира, од пресуднијега, тако рећи... 
{S} Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити мир 
баше прилику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочито Сретен 
а њим иђаше Пантовац и још један човек, у коме после Ђурица познаде Вујова синовца, младића. </ 
ши се кроз трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их 
ај срећни занос помућен страшном јавом, у којој се он налазио. »Шта сам ја?...{S} Зликовац! крв 
 очи им засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна радост, блаженство, срећа. 
Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова. </p> <p>— Пст, да ниси  
у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се мора  
це падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванземаљска 
 и стаклета — одговори Митар. — А, ево, у груди! ... — рече он, угледавши крв на десној страни  
 <p>А Ђурица гледа намрштено, презриво, у непомичну паћеницу.{S} У оку му сија израз задовољене 
село, загледајући од жеље у свако дрво, у сваки камен. </p> <p>Стигоше Ђуричиној кући.{S} Хајду 
ила постељу, а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврату.{S} Бесна необуздана пијанка занел 
жина са груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... < 
птати. </p> <p>— Знаш... ја сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам остав 
 му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му свет... и опет да му је да то буде  
ве, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике  
е воде, и само се чује оно разногласно, у разним тоновима, а по једном такту, звецкање јасних п 
на се, одмах чим пуче, некако необично, у косо, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи.. 
 нем пред овом загонетком. </p> <p>Ето, у такву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беш 
ок се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну и ис 
и само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па му узми паре и оружје и д 
х прилика. </p> <p>Радован обеси торбу, у коју је још синоћ спремљено све што треба гладним и ж 
</p> <p>Сви ућуташе, осећајући незгоду, у коју их доведе, својим несмишљеним говором о уцени, о 
онио леђа на Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле  
аћала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у врућици... </p> <p>После поноћи стиже пред среску кућ 
а врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише... </p> <p> 
необично велики, примамљиви и налажаху, у души јој, оправдања за себе.{S} Све што је чула да је 
ика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питању — говораше апотекар пред Јанковом пивницо 
 очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пламичак наде, наде очајне, м 
?...{S} Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега там 
а ово му није требала постепена навика: у томе је одрастао... </p> <p>Другова не имађаше.{S} Је 
у открива своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су рукама сви његови планови.{S} Него да ми сад 
о ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по селу се рашчују  
бива... весело, слатко, пријатно!...{S} У глави нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спав 
 ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку те једва истерах из овога ћилера, ниси смео д 
и нисам био! ...{S} По варошима.....{S} У Београду највише. </p> <p>Вујо се изненади, то му се  
ао искре, понесене бесним ветром....{S} У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и  
, није!...{S} А где ли је Станка?...{S} У селу, кажу помилована... а, то је оно лепо... помилов 
да ли би се могао тиме користити?...{S} У том се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у  
не смем изићи на очи без педесет«...{S} У таквим мислима дочека свануће. </p> </div> <div type= 
ву, која јој прогута јединца сина...{S} У старим исплаканим очима не беше више суза, те и гроб  
од које се ништа не види око себе...{S} У глави му наступи неко болно бунило, занос... не види  
уги глас...{S} Она удари још јаче...{S} У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив 
 ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »стој!... стој!«... и  
 такту... игра и удара као дамари...{S} У ушима шум... и тамо шушти, удара, пишти...{S} Срце се 
н у поверљиву разговору и пијанци...{S} У тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад  
танице, а око њега тамно, нејасно...{S} У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаш 
рупом. </p> <p>Уђе капетан у собу...{S} У последње време, нарочито откад је доведен из суда, пр 
 по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одм 
му срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слабачак и промукао глас: </p> <p 
е попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез проговори: </p> <p>— Ево Милошева Срете.{S}  
и о њему све до последњега тренутка.{S} У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одл 
вине, каква се ретко виђа по селима.{S} У неколико округа било је познато име Ђорђа Перуничића. 
е соба, олепљена земљом и закречена.{S} У оној магластој тамнини кућа им изгледаше као пласт се 
граше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао  
 се и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. 
оња. </p> <p>Ђурица потрча још брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одле 
 може да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде поглед на онај дуги планински венац, из к 
 у тамне и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се радозналост сматрала за велики престу 
 то му беше најпоузданије склониште.{S} У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу 
ње и позна глас онога, који је рече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уз 
 не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се ку 
ешћа, духовној и полицијској власти.{S} У оба извешћа старац исприча опширно како су га хајдуци 
себи да ће се све то некако мимоићи.{S} У крајњем случају веровао је, да се механџија неће ни к 
о и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: мог 
 у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесности прође му дуго време. </p> <p>У не 
ек кад зађоше у шуму, умерише корак.{S} У оној немој, мрачној шумској хладовини Ђурица стаде да 
од њих залети први и скочи на чатал.{S} У исти мах севну секира према месечини и лупи у курјачк 
, где је од пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђу 
у весељу нађе увређен, није му лако.{S} У Сретенову колу остаде само десетина момака, а то је з 
Убице се окретоше и одоше кроз село.{S} У Радоњића забрану седоше.{S} Ђурица одброја осамдесет  
обледи, чим ко спомене име Ђуричино.{S} У први мах је ова загонетна појава наљути, али пошто се 
ди на улици, попе се опет на прозор.{S} У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, б 
ословати, продужавао је стари занат.{S} У крађи и нападима био је плаховит као олуја.{S} Јуриша 
знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао само то, да за такав  
шта. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У кући имаш што ти треба? </p> <p>— Имам свега.{S} Само 
ало његову необичну снагу и једрину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до  
етену, који се очас пружи по откосу.{S} У руци Пантовчевој одједном се нађе витак дреновак, кој 
осе девојке у његову срескоме месту.{S} У његову затвореничком животу и мање забаве биле би му  
а све препоне, које му беху на путу.{S} У десној, опруженој низа се руци, држаше положену пушку 
ено, презриво, у непомичну паћеницу.{S} У оку му сија израз задовољене освете, али не прозбори  
ни мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са к 
беше чувени, у оном крају, Пантовац.{S} У свакој лоповској дружини или разбојничким и другим пр 
лаву у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да  
p> <p>— Зар ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. < 
 село...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је он 
</p> <p>— Па... побегô од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он  
сар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена опасна крађа Јовану Чупи 
да прође ова дугачка зима!... </p> <p>— У наш Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених л 
јо Станојчин, Јевто, Петар... </p> <p>— У здрављу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом 
болан? — рече неки непознати. </p> <p>— У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо  
у с ракијом и торбу са јелом. </p> <p>— У торби су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуц 
 ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, 
о врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу  
 на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... </p> <p>— Пиј 
ренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с л 
ти, но хајде да идемо — одговори она, а у оку јој засја необична радост. »То је оно!{S} Почиње  
есело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; готов 
ложају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теже. </p> <p>— О, ала ово смрд 
е Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држаху запе 
 томе, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога 
буњено. </p> <p>Утом деда завришташе, а у кући закука жена. </p> <p>»Шта то њима раде?...{S} От 
{S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев на 
това.{S} Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла се зелена отава.{S} По њој с 
На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар г 
ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. </p> <p>— Шта? 
орена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печена мес 
вињац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око мало 
е брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, бол 
јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли је  
 низа се руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши револвер, прескакаше рупе и камење н 
е зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет пр 
е, али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада о 
е коло веселих сељана — сватова...{S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мај 
<p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју 
е то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сма 
сто, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељкивању, па се растану; и он с 
а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S} Станка га је знала по разговорима др 
 давнога детињства.{S} Једва их изазива у памети.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао 
ћица са даном орања око ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од оца.{S} Сестру је уд 
чно за њу, да је придоби и заинтересова у највећем степену.{S} Кад није могла видети вампира и  
чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала  
 вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивене црн 
рву чашу у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица г 
у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којима су предвиђени разни случајеви, па сад безбрижн 
а полицијом. </p> <p>— Ми имамо друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ће 
 Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. </p> <p>— Море, много је то: неће сваки струк ос 
амо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то говорио? — запиташе  
рљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — викну Станка неколико пута  
ње, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући.{S} 
стише му дугачак церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и 
 да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на поље. </p> <p>Истога 
д свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Крстоноше застају код запис 
 су му сад руке слободне.{S} Уводећи га у затвор, одрешише му руке, којима у први мах не могаше 
тресајући печен кукуруз и завијајући га у зелену шашу.{S} Мало затим зашушта кукурузовина пред  
се. </p> <p>— Није ни мрднуо.{S} Ено га у дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће му намес 
и?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуди ћ 
о и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом р 
ужену руку, дохвати револвер и обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер уместо зликов 
а га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама, и држи се тачн 
о било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да с 
а тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела да 
овори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина удовица, има нечега стидн 
 очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој црнини траже објашњење неке страшн 
енутка заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. 
 ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад ништ 
вратка. </p> <p>Ђурица осећаше јасно да у њему нема више оне топлине, оне чисте предане љубави  
ко се не усуди кршити адета, који влада у целом округу.{S} Носио је вазда доколенице, повезане  
мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нема излаза...{S} Падамо обоје и 
еда Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије.{S} Тако му  
ицу, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође досељеник, звао с 
од куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли Ђуриц 
ј држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано...{S} Руке му везане 
оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснус 
а како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, још сум 
 срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање очију му, моћи ће без двоумице по 
рици не паде на памет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је 
.. — Стој! </p> <p>Човек стаде, погледа у пружену пушку, која се још могла у сутону опазити, па 
<p>Полицајац, онако од прилике, погледа у једну страну крова и рече: </p> <p>— Дед’, Ђурице, до 
 говорио о рају и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се живи?...{S} Куд л 
 до реке.{S} Наједаред Пантовац погледа у лево, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, пов 
ој кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим  
. оца наљутила...{S} Јест, то беше онда у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да н 
а, слуша...{S} Нешто се необично догађа у кући, не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко 
ашњење неке страшне мисли, која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црног 
 појавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњ 
а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ сад, па жури. </p> 
тров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти п 
 добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. 
ујемо...{S} Сутра иде Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће триестак ду 
ам Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; једнога је знао цео срез под именом Мите Ср 
е право својој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођ 
часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита он бојажљиво, а 
датле му падоше у очи неколико раденика у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњ 
ћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или рад 
д није смео погледати.{S} Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посма 
каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети  
, које је готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избегаваше сваку помисао, 
е, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан.{S} То није обичан човек... 
честише. </p> <p>— Јеси ли често бивала у цркви и на причешћу? — запита је он мекшим радозналим 
порт министру...{S} Затим јавна похвала у званичним новинама... орден... класа... »Онај качерск 
 <p>— Како да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— Само једном, кад сам био  
леда у пружену пушку, која се још могла у сутону опазити, па се одједном окрете и потрча натраг 
жандарми коњаници како одскачу од седла у лаганом касу, види се између њих нека нејасна група,  
ажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ 
анку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере. </p> <p>— Где сам била!. 
аздуха...{S} Гњила, влажна магла завила у свој суморни плашт цео град, као какво чудовиште, па  
у се десно раме и рука једнако налазила у послу.{S} Сва ова забуна потраја само један тренутак, 
 се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> <p>— Како... зар то може да буде?... — про 
е на ноћиште... </p> <p>Деца се окупила у једном углу пред вајатом, цепкају и забадају иверје у 
еколико месеца повуче га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето 
урица се освести.{S} Намршти се од бола у лактовима. </p> <p>— Изведите га напоље, нек се освес 
ом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један се во узне 
 имађаше среска послуга, док уведе кола у среско двориште.{S} Жандарми одмах скидоше Пантовца и 
н одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То бе 
воју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, како да објасни човеку своје присуств 
ква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена  
пресече конопац.{S} Стаде да пада земља у раку...{S} Свршено је!{S} Правда је задовољена, закон 
т онај стари, одважни младић, који срља у опасност без размишљања... </p> <p>»Хе, одсад нећемо  
ећу, али не леже.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи недовршене мисли, које јој беху једино за 
Синоћ одјурише сви пандури са наредбама у села. </p> <p>— Зна ли Радисав на који ће крај? </p>  
. </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Марушка, п 
ник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђ 
и га у затвор, одрешише му руке, којима у први мах не могаше ни макнути — осећаше јаке болове в 
, јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војковцима треба послати.{S} А чим нађеш прилику, каж 
беже кроз кукуруз.{S} Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велик 
ељад на миру.{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сре 
нетање. </p> <p>Капетан оде са писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља извешће начелни 
 по двориштима, по праговима и уласцима у куће...{S} Са стреха и из натмурено сребрнаста неба с 
асти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у с 
собом и студ и отров...{S} И усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак 
 нејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за по 
 своју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко којих су намештене у 
вала према оцу, па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд з 
е узверена погледа, страшљиво управљена у помрчину, отворених, осушених и врелих усана, онако к 
ре на чарапама.{S} Сестрица му, обучена у шарену сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га за једн 
 други стоје?...{S} Каква је ово тежина у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве р 
една.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да се млађи пос 
 са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко спомене име Ђур 
пала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.{S} Мајка му, напротив, стрељ 
 страшни корак: пушку преко средине, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврат 
аки случај... са њега право у поток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућа није са улице? </p> <p>— 
 иди одмах; удари на Милетића чајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу 
 без осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не разбирајући шта ради...{S} То му је једини л 
енутака... и сад се види како она група у средини необично иде, као да плива на чуну по води... 
 загрљени, занесени...{S} Младост ступа у своја права, не разбирајући ни за прилике, ни за посл 
 ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ова младеж не чува! </ 
ица овеселивши. — Поузданија ми је пара у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђурица се насмеја; одброј 
н — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само се, истина, мање шали од осталих.{S} Али 
 половак шљивове препеченице, која игра у стаклету као кристал.{S} Около стоје празни тањири, а 
 да прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио зави 
у, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више  
 га лагано. </p> <p>— Милутин иде сутра у Жабаре да капарише ракију — одговори Симо. </p> <p>—  
ње, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату.{S} Дакле, пријатељу, куцн 
ма. </p> <p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници са биро 
е планинскога венца, одјури за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p>— Св 
ао прочитати оне исте изразе, које чита у погледима већине девојака и момака, такав поглед не б 
ли о свом стању.{S} После онаква живота у родитељском Дому, после необуздане самовоље, којом је 
S} Народ се нагомилао око једнога места у неколико редова; све се пропиње на прсте и посматра н 
њскога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, ку 
околним општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме домашају потраже, ухвате, и под јаком стражом,  
ле венчања нађе неколико поузданих кућа у разним селима, где је могао склањати Станку.{S} Тако  
му срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвори 
ега интересује колико ће се наћи новаца у том завежљају. </p> <p>— Хо, па овде је само сто двад 
же свој план за напад на богата трговца у Поморављу.{S} На томе разговору затече их зора. </p>  
аваше сама Станка.{S} Кад уђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, ал 
на упоредо, а после тога све по двојица у реду.{S} Остале крстоноше понеше шта је ко имао: неко 
тајала пред очима као нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се 
оспода моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питању — говораше апотекар пред  
VI</head> <p>Четири дана проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где  
»Ала живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се се 
»Е, још ово, па квит!« — помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пушку за напад. »Само да не бу 
ласа.{S} Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и 
рица погледа Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. </p> <p>— Брже 
е коло.{S} Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричино коло.{S} Љуља се леса млађаних и веселих игр 
ала одјекну... </p> <p>Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да двор 
а тамо два човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{ 
агрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча друго 
и пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичава старца.{S} Отвори се понеки прозор, на коме 
у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. < 
 обично, као да и нема ничега необичног у његовој појави. </p> <p>А Станка му задаваше највећу  
до сад снагу самоодбране, коју он никад у себи не претпостављаше.{S} Наиђе му нека црвенкастоси 
 неком неприродном силом, коју он никад у себи не претпостављаше, пребаци се преко ограде и пад 
ће под амбаром. </p> <p>— Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а 
 Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачком округу, где му допадоше још триста дукат 
дан сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим.{S} Кажи  
 не чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних мисли 
и.{S} Дуго је тако ћутећи упирао поглед у помрчину, па напослетку махну руком и обори главу, ка 
еда међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и ретка појава. 
.{S} Грозан план севну јој само једаред у глави... севну и оде... она се не постара да задржи т 
белих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже своје осе 
идим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S} Како  
, силази!... — вели Митар и гледа некуд у страну. </p> <p>Он пође, надвири се над раком, па ста 
ајпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрх 
е од Радована ни за корак.{S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да  
ди...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко 
е шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине па 
ћишту.{S} Ђурица и Станка однеше поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под једном кржљаком, дивља 
густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше Станка, погледајући чешће у лево, откуд 
ну пушку, те их прегледа и, нашавши све у реду остави их. </p> <p>— Тако, соколе!{S} Оружје ти  
{S} Она сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад текло, али  
тида. </p> <p>— Што болан, биле смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али опет... </p> <p>И проду 
ости нема.{S} Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — следи се... </p 
атиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним  
кад тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, 
 <p>Легнувши у постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди оних четири стотине и дваде 
вши да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на  
осле свога необична венчања Ђурица паде у велику бригу због опасности, које се гомилаху око њег 
ј кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће  
тављаше, пребаци се преко ограде и паде у кукуруз.{S} Одатле јурну напред, док измаче далеко на 
и у тим мислима Станка задрема или паде у оно несвесно стање пред сном, тек њој се одједаред за 
у рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Ж 
уће и потрча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га неописан страх  
и од самога ђавола.{S} Нарочито му паде у очи оно лукаво жмиркање малих и сјајних Радисављевих  
 да разгледа око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква јед 
ар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише 
<p>Ђурица се намршти.{S} Пантовац упаде у разговор: </p> <p>— Па шта ћеш, море, не зна човек ку 
 конопац за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом жандарма... </p> <p>— Митре, мо 
му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети 
ктрина кроз главу, кроз тело, и застаде у срцу...{S} Окрете главу навише и погледа Митра...{S}  
 нешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима, напреже се да прогута или 
то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је... </p> <p>—  
нога јој стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где 
ђе јагњад, која су се позавлачила негде у папрати. </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се за 
адиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба,  
егнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војничка труба,  
ћи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо п 
унао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом се само пре 
 не пропусти ниједно вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, веома необичном друштв 
ица своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. </p> <p>Растадоше се као н 
{S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше обојица у 
а, ходи овамо. </p> <p>Капетан је уведе у једну собу, упали свећу на столу, па се огрте неком х 
у остали људи.{S} Јанко га ћутећи уведе у собу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </ 
 под записом сва читанија, народ заседе у совре, које су подигнуте око записа.{S} Свако племе и 
то сам мислио?...{S} Облак плива... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата изв 
му ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да му открива своје работе.{S} Не брини ти: у м 
Хм, опет то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има  
 Пајића.{S} Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота ц 
> <p>— Добро...{S} Како ти?...{S} Хајде у собу. </p> <p>Ђурица уђе и седе на столицу близу врат 
<p>— Како... ја шта ћу? </p> <p>— Хајде у гору. </p> <p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} Све д 
>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и забрави 
воривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </ 
ком у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у Локву с косачима — одговори дечко. </p> <p>— Колико и 
иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јаве новос 
роши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, ево нам трећега! — 
од камена!« — вели један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб,  
врдо, после велика умора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и  
заговори, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> <p>—  
се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} Идући путом сети се да ономад, кад је  
чи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало затим врати се, носећи у рукама св 
ићи моји, са чега толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим ком 
 једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — викну Станка, тргнувш 
. </p> <p>Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— О,  
ни се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшн 
 баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш се 
 одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скоро посла? 
ни има ли места томе смеху.{S} Кад зађе у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут  
охвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву.{S} Трчао је више  
, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуш 
јем шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком младачком заносу.{S} Наједаред, жбун се 
ad> <p>Први пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле правници.{S} Кад ш 
неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки покре 
ше око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога п 
Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у к 
о сам, ево кључа. </p> <p>Капетан изиђе у ходник, онако необучен, па видевши да лампа слабо шки 
очекујући даље заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах се могл 
 </p> <p>Пантовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопаж 
едати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у главу!... — одговори Ђурица тако наивно, да одједном  
 у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си т 
и Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву разговору, смрче се, а они још имађаху много да 
p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на њих дебелу  
 спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с вод 
шкрипну, врата се отворише и Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који те ђаво тера ноћас?...{S} Шта  
чина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу у овој прок 
 unit="subSection" /> <p>Кад Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му црте 
ате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох — одговори Ђурица сла 
прилику: научио је из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а са 
 прозорче олепљено хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а нико 
змишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену и д 
ратише на своја места, а мало затим уђе у собу висока, црномањаста жена средњих година, носећи  
, није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му 
о да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше с 
 с одборницима, пандурима и бировом уђе у кућу. </p> <p>Писар седе на клупицу пред кућом, један 
није могао чути ни видети, одједном уђе у њега неописани страх: стаде да преза од свакога сувар 
о је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1897 
је беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе у кућу. </p> <p>Прође пола часа.{S} Писар попуши неколи 
што руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... </p> <p>Наједаред трже 
.{S} Ту, на једној већој завојици, леже у павитини С једне стране Радован и Коста, а с друге са 
м опусти, и некако необично седе и леже у ватру на прочељу, леже онако леђима, преврнутих очију 
 надишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у знојава леђа, јутрењи поветарац пирка и расхлађује, а 
пожури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића.{S} Ра 
Бегунци су свакога часа морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су се отегле 
 исприча укратко, испрекидано, без везе у мислима, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало речи појм 
ош није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова новина и ове, како њему изгледаху, г 
а око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и за 
је поступке према другима.{S} Досада је у нападима бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад п 
аца, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само 
да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у почетку стављао питања више из радозналости, тек да в 
чно, размисливши мало. — Не иде, све је у његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути. < 
бандисти? — Викну Лаза терзија, који је у младим годинама, испитујући своје подобности, носио д 
 за њега смислити ма какав излаз, он је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то 
еситио рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себи и најтајнију жудњу за друштвом и његовим животом 
ће сав догађај испричати онако, како је у истини било. </p> <p>По подне стигоше кола са спровод 
стаде слабуњав и неразвијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њих 
м памећу, коју Ђурица уважаваше, јер је у себи не осећаше...{S} Али није ни то...{S} Имало је н 
ука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао си и оружје од к 
 по имену, разуме се лажном, које му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића и 
 оседлан — умеша се пандур, који остаје у канцеларији, да би тако сачувао свога коња од заморна 
, »распростирао научне философске идеје у питомој Шумадији«. </p> <p>— Је ли то онај, што вели  
Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у руке...{S} Ослушну... не чује се ништа...{S} Приђе к  
воја, којим се прелази отуд из Шумадије у руднички крај, бегунци се зауставише на једној стрмој 
и, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши? </p> <p>— Јесте, него да није куд отишао посл 
за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} Чим народ заседе, поп с 
једнога од оних младића, да се прикрије у кукурузу, који је одмах испод куће, да прима извешћа  
ча; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане  
пред вајатом, цепкају и забадају иверје у земљу, заборављајући све друго што је иза њих.{S} Јед 
та народа.{S} Попа већ позвао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко ће шта носити.{S} Кр 
 обучене онако, као што се носе девојке у његову срескоме месту.{S} У његову затвореничком живо 
 пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневид 
ђе са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, па, како се погледају, зацену се од смеха. </p 
е ухвате.{S} Све су се врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне 
, заборавише све муке и патње преживеле у туђини, очи им засјаше живим веселим пламеном, у душу 
да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> <p>— Не помињи зло, молим те, — рече он 
ном светлошћу сунчевом.{S} Жиле повукле у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица,  
дило: окаменило се...{S} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој црнини т 
 бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у жи 
осни сиђоше у село, загледајући од жеље у свако дрво, у сваки камен. </p> <p>Стигоше Ђуричиној  
лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова радо 
амо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су радили сељани му, а увече  
сели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини... </p> <p>— Царски 
 осрамотила се, те не смем никоме своме у очи погледати... оца наљутила...{S} Јест, то беше онд 
 овако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смра 
узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисли она —  
да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати... и све то због њега.. и ако он воли д 
без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухватити смисла.{S} А Пантовац 
е за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изг 
 испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђур 
знала на рода таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница под снажним ветром.{S} Вели 
.{S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје  
некако могло десити, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвес 
овори она осмехнувши се. — Знам да жене у том стању не иду... </p> <p>— Нема. </p> <p>— Па... г 
планина, које су, овога јутра, завијене у густу белу маглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и з 
и кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке.{S} После испитуј: ко је још, ко те чувао, с  
Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га...{S} За песму  
кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу 
орамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не поможе ништа. </p> <p>Али ста 
да да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђ 
не мисли, које јој беху једино занимање у овој тешкој и необичној самоћи. </p> <p>Одавно она ве 
да, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака од живота...{S} Приђе вратим 
 Пије да затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на коме душа заснива свој 
е.{S} Неко ново, досад успавано осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубн 
едао...{S} И таква вера, такво поверење у њега, разбојника!...{S} Човек говори пред њим оно, за 
не марим!«... </p> <p>Кад одјахаше коње у потоку, испод Јовове куће, беше се разредила помрчина 
.{S} А јутрос, кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не др 
уди, како је заслужио... </p> <p>А горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се тужно  
ајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту. </p> <p>— Потражи, моје дете, па пожури, — в 
ласти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огласити з 
.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог општега 
и у глави...{S} Тако мислећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облака.{ 
још тежа, још суморнија...{S} Повија се у напред и натраг по томе, како се коњ у скакању покрећ 
у нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и  
 каква је то девојка?...{S} Зацопала се у разбојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разу 
виђа око заласка сунчева, претворила се у ватру, па блиста и трепери, заклањајући један део сун 
 </p> <p>Палилулска улица претворила се у море блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаг 
 улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка  
 одмах на кога се односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по самом  
 Плаветнило небесно трепери и блиста се у зрацима сунчаним, који су разасути по бескрајном прос 
оред њега. </p> <p>Станка не зна шта се у њему збива, не погађа мисли које се у њему роје.{S} О 
 једне прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху дани... </p> <p>Међутим 
Живео Краљ!... — узвикну Ђурица, кад се у пресуди помену Краљево име.{S} И одједном му се очи о 
вци већ отупели од страховања... све се у њему згрудвало, смешало, следило...{S} Дави га и прит 
м, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао би с 
киде пушку и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и претури се... </p> <p>— Тајо!.. куку, тајо!  
 приче о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне кр 
е у њему збива, не погађа мисли које се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у в 
 своје тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати.{S} Па као што ’но курјак 
кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у шибљак, који је израстао пред судницом. </p> <p>Под з 
за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећање — грозничава плашња од 
куцаше јако и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она 
атише и за неколико секунада сјурише се у поток.{S} Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је л 
, девојке покупише рубине и разиђоше се у село разним путовима.{S} Станка иђаше донекле са Јели 
ти, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантовац  
 отворене.{S} Овај велики скуп разби се у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о јут 
рену.{S} Читава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слу 
ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово најпоуз 
тарац се намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, јер је појмио ње 
д ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се  
инској судници.{S} Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте 
м... </p> <p>А старац Симеон затвори се у ћелију, па, не скидајући се, стаде да пише два извешћ 
гу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се одмориш, п 
се шум њен једначито и тихо, слажући се у дивљу, необичну својевољну мелодију...{S} Чује се јед 
бу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећав 
 <p>И цео, дуг ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниже страном да пресече пут зликовцим 
ене куће — одговори Ђурица, мењајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зину од чуда. </p> <p>— Хајдуци  
трана, тражи најгушћу шуму и завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним на 
 задовољити другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлаз 
ај разлог његову надању.{S} Састојао се у једној мисли: »Није то шала, болан, живот човечји!{S} 
љено, склоњено и поуздано... завукао се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да 
 с кревета, па онако необучен умешао се у гомилу.{S} Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом 
качари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкуј 
здраган и расположен... </p> <p>А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У Сретено 
немам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође 
 све то измешало, згрудвало, спојило се у једноставну масу неправилна облика, која се носи, иде 
 кладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо се у почетку напада отимао и бранио, али после, кад стаде  
аше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели н 
м грађанима — продужи апотекар — што се у оскудици здраве душевне хране наслађују полициским би 
} А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра, подигао једну руку,  
бузе велика радозналост.{S} Скупљаху се у гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се г 
S} И наједаред стадоше да му се проносе у мислима светле и слатке слике давнога детињства.{S} Ј 
S} Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом месту, поседаше. </p> <p>— Где си, б 
у.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилском забрану, знаш онај више реке... </p> <p>—  
нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: он није ни у чему наликовао ни се 
о да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили  
одрећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној компанији једно пиштољче — чуо се глас од ка 
цањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица.{S} Исто 
јд’ сад, па жури. </p> <p>Ђурица окрете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није мо 
ће ме послати? </p> <p>— Знам, ићи ћете у смедеревску Мораву.{S} Али ништа, састаћемо се ми при 
 </p> <p>— Митре, молим те само немојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да говори.  
да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантов 
з свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе три банке са нешто ситнине, 
асна група, из које вире пушке окренуте у врх...{S} Још неколико тренутака... и сад се види как 
м. </p> <p>Он преноси воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред кр 
пред осећати како куршум звижди и улеће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме и пан 
вољно развукао своје танке плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујући од се 
стопу, трчаше Станка, погледајући чешће у лево, откуд се чуло викање и пуцњава.{S} Пантовац, те 
о њива, или око студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се к 
 прави хајдучки живот.{S} Његово учешће у оном нападу било је тако јасно, да му није остало виш 
ке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секи 
лета са револвером.{S} Видевши зликовце у гомили пред вратницама, Милета испали два метка.{S} К 
роз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљајући м 
згледа једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, угле 
е значајно. </p> <p>Кмет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно  
кад би одгоненуо, похватао би све конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо, није пружио 
асмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав  
. </p> <p>»Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не  
ђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога себе. </p>  
лете радост преко лица, које се развуче у весео осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S} Гле мога Ђуре!.. 
 лица, зелених лукавих очију.{S} Падаше у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред истурена  
јући одједном у све њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао у честару, међ 
човека.{S} Један од њих нарочито падаше у очи целом својом спољашношћу и нарочитим држањем.{S}  
амет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, очекујући другу реч, 
вакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, сав удубљен у своје немо 
 своје сељане, нарочито му се издвајаше у памети једно лице, чије је мишљење за њега било прете 
 тихим самостаном.{S} Хајдуци поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом... </p> <p>А  
и терет, који већ неколико дана осећаше у својој близини и само очекиваше час, кад ће пасти на  
и довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе толико нечувено унижење, које б 
 к њима. </p> <p>Новица и Коста утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p> 
ића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и самосталности, нек 
ди.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима за крај ру 
ближи та злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву другу светлију м 
о све то на памет, али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље  
је се само јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Постаде јој доса 
мо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. </p>  
бично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном...{S} О 
није не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да својим мислима.{S} Ч 
 да му што јави. </p> <p>Тако проседеше у разговору дуго.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се г 
крете, ускомеша...{S} Све се очи упреше у шарену огромну масу народа, која се, таласајући се, л 
е, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли ме? </p> <p>— 
 је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских тр 
 и кроз некаква сниска вратанца ступише у одају.{S} Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намеш 
претурише преко његове главе, наступише у њему други погледи на његов живот, задатке и поступке 
з потеса носе воду.{S} Одатле му падоше у очи неколико раденика у једној страни, и он познаде д 
у нарочиту намеру.{S} И затим му падоше у очи широка Николина леђа, у сукнену јелеку, како су н 
т и одборници.{S} Писар и кмет остадоше у заседању да се, поверљиво, разговоре о другим општинс 
но изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На средини стоји округао велик 
трудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору толики његови вршњаци из села?{S} Зато, што их р 
уда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, умерише корак.{S} У оној немој, мрачној шумској 
 тешких напора и страха, бегунци нађоше у Смедереву.{S} Тамо се склонише одмах; Тимина лозинка  
 Симо.{S} После стотину корака, наиђоше у један склоп, застрвен павитином.{S} Ђурица разгледа м 
е!... </p> <p>Загрљени и радосни сиђоше у село, загледајући од жеље у свако дрво, у сваки камен 
ван. </p> <p>Подизаше се и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, упра 
жине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на 
овукоше кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна 
е провукоше кроз ограду обојица и уђоше у двориште.{S} Ђурицу обузе нека непојмљива зебња од ов 
тином сељана, који се случајно затекоше у механи.{S} Секоше, мучише и тукоше механџију Цинцарин 
 одједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу испод суднице и закључаше... </p> <p>Тада г 
о матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Никола осети  
 јурну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али истога тренутка Радован  
к, па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, које прштећи падаху унаоколо. </p> <p> 
 му ни кривица још није тако огромна, и у том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S 
ед њом заниха, гране му се размакоше, и у оном осенченом и урешеном отвору указа се он — предме 
е радује меденици на црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је  
уца он као стидећи се своје слабости, и у исто време као подлежући душевном и физичком умору, к 
тале! — узвикну он блажен, раздраган, и у том једном узвику као да хтеде исказати цело своје ос 
 — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили су му на ум они, које је он побио 
, коме се она не могаше противити.{S} И у тој злослутној суморности, она се предаде црним мисли 
 собом неку врсту поштовања, респекта и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало.{S} Он пос 
 да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S} Откада памти за себе, никада му ј 
више његов рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању било нечега, што их одбијаше 
му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав и 
 разбојник, који преза од сваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене злочине. </p> <p>»Шта хоће о 
е му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе, пој 
 ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидис 
: она се потчини утицају другога, али и у том потчињавању она се руководила својим начелом — са 
S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава  
 данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. </p> <p>»Смркло се, мора бити« — рече 
 му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би  
је, то је јасно, јер се један одвојио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту 
прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не тр 
е, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати није смео.{S} 
проговори: </p> <p>— Е, нисте видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку иглицу и за 
о осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима као препрека његовим плановима...{S} Незгодно 
ако му пролажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио сваки приближан рачун о вре 
о скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву.{S} Пред иконом храмовном светлуцаше »неугасима 
ском кућом не беше никога.{S} Уђоше сви у заседање, где писар састави протокол о свршеном претр 
најући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— Около!{S} Заобилази! — вичу  
оме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p>— Једном се мре!... — понови он свој 
га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </p> <p>— Стезали смо га и з 
о да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p> <p>— Па како, болан: пију  
 Ту у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио се велики број сељана, читав сабор.. 
а за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... иза њега негд 
чене усне, нервозно трзање главе побуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи. </p> <p>— Т 
 се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Вуја? </ 
т је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката. 
скаче у поток...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је 
и слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом надању...{S} Све се роји, ври... без реда 
 видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему.  
} Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необични гости: и они 
дије, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би  
 људске појаве на улици.{S} Журно улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам с 
 прави хајдуци, него се завлачите сваки у своје село? </p> <p>— Па... сигурнији смо овако.{S} М 
команду.{S} Људи поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу.{S} Утом попа отпев 
них ветровитих осећања... </p> <p>Да ли у тим мислима Станка задрема или паде у оно несвесно ст 
 да разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подн 
. </p> <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће из руке, па о 
има и услугама, обавезивали и спутавали у бескрајну мрежу својих замака.{S} Он је осећао да је  
драви су.{S} Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос отишао.{S} Мајка ти је п 
кругу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Шта је вајде... — по 
>— Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, м 
аса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да и 
ди, које су ти твоји пријатељи измамили у гору, терали их да отимају од народа за њихов рачун,  
 спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} Тако мислећи загледа се у плаво небо, по  
зија црна цев.... </p> <p>Ниједне мисли у глави...{S} Лице позеленело... очи се рашириле, да ис 
 зубима...« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на  
»Ја црна живота, мајко моја!« — помисли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му 
леда зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље?« Али кад устаде  
де те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа око куће, па јој ре 
е да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја те послушах — поче Ђурица. — Прво  
ведосмо! ...{S} Никад нисам овако... ни у Београду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се 
 кривица?{S} Та они не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се тре 
 овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нит 
ледате у њему обична сељака: он није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за 
одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у кога. </p> <p>Пантовац, као чудећи се и сажаљевајући  
ли?...{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} 
— Тешко ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... </p> <p>— Како?...{S} Хвала ти, попо, д 
еизбежна поворка људи, који су потребни у такву послу.{S} Ове мисли он саопшти Станци. </p> <p> 
а пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђурица, пребацивши руку п 
се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки т 
паде руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. </p> <p>— Вид 
ише да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино, бурно и заносно осећање, коме се она пр 
 мах севну секира према месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.{S} Кур 
ху пред ноге им.{S} Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </ 
дом, па онда полако пређе поток и ступи у поље. </p> <p>Ђурица скочи из заседе и, зверајући дес 
отре пред кленовичком судницом, наступи у Ђурици извесан прелом у мишљењу и осећању, тако и сад 
у у груди.{S} Осети само како нож удари у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пр 
 јако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре 
де као окамењена... </p> <p>....{S} Ври у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и ш 
ајаше нека стара вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад  
S} Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их  
/p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лисице.{S} Сатре м 
ваки, ко имађаше стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крво 
тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. </p> <p>Капетан се јетко насмеши,  
о, као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. 
ити. </p> <p>Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки живот.{S} Њ 
анка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће 
. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба да зарађујем. </p 
о, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ....« — помисли о 
ити гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снуж 
 ће се сакрити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричиној. </p> <p>— Чујеш, Ново... — рече Ђу 
та зелена гора, која ће га опет примити у своја нема наручја... </p> <p>Живео је као што живи з 
 не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми последњи одговор охладнела срца, које г 
 бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у очи? </p> <p>— Ја ти рекох једном, па сад то остави — 
пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не разбирајући шта ради...{ 
ко, али напослетку, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и он 
 ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга... </p> <p>— 
ика, даде му некакав налог, па се упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, свога гл 
 да предвиди све оно, што је може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав предао неочекиваној 
рити, мучити и шта је још не може снаћи у пандурским рукама...{S} Тада се прене и, не гледећи н 
тко спава после синоћне пијанке, видећи у сну читав харем варошанака, које се отимљу о његово м 
осле дугога читања, отац Симеон, држећи у рукама воштаницу, обрте се младенцима: </p> <p>— Хајд 
два га укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> 
аво помаже!« — помисли капетан, улазећи у двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да  
 зликовац свој последњи дан.{S} Улазећи у собу, сваки се изненади, видевши весела човека коме и 
па да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи у забран, Ђурица пропусти друга напред, коме овај посту 
 час сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу, Никола угледа снаху како је необично присела ко 
црномањаста жена средњих година, носећи у руци послужавник с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад 
угу собу, и мало затим врати се, носећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се облачи и уједно х 
ађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто 
 хладна и црна нема помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?. 
звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с д 
 тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. </p> <p>Писар од тог одговора поста још весел 
м погледа, па опет обори очи, гледајући у његове каљаве ципеле... </p> <p>Обоје су променили но 
 он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.{S} У крајњем слу 
 пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да је побрат 
тва.{S} Једаред опази да се легу чворци у једном високом, окресаном бресту.{S} Месец и по дана  
а њом изгледаху као најсрећнији тренуци у животу.{S} Он дође на обично место, ту се нађу обоје  
ô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети опасност...{S} Кућа ти је сад најс 
ога пространства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви опасни разбо 
..« О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, к 
ло, кад си први пут нападао човека, очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало 
е... да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p 
бледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, па, види се,  
 не могаше поуздано казати какве су очи у Станке Радоњића: црне или граорасте или, можда, зелен 
 севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман  
епаше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очију, а он се о 
 ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем. </p> </div> <div type=" 
урица је оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спус 
врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши у неприлику: научио је из детињства кад уђе у кућу да н 
ли би многи атлети од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде на једном месту, већ прегледавши оком  
ијаху се од умора и слабости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад  
а стигнеш пре сванућа. </p> <p>Легнувши у постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди  
анем са њим, ти иди напред, па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад с попом? — промрмља овај 
к. </p> <p>— И јуче изјутра онај случај у Кленовику! — одговори капетан. </p> <p>— Шта, ми нисм 
 па се упути к високој розги, пободеној у градини, под којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши  
шао је без размишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо  
, и онако на ходу испали му други метак у груди.{S} Старац не мрдну више... </p> <p>Из шуме трч 
ца. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десетом округу.{S} Склонили су њега добро... — вели ј 
хнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору. </p> <p>— Море махни ме.{S} Беше тамо један...  
уне судове, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошт 
 да се млађи посетиоци ове каване, увек у једно исто време, одвајају у засебну собу, откуда се  
 и врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За ј 
е, требало... </p> <p>...{S}Ћути хајдук у мрачној јазбини, не мислећи и не видећи ништа око себ 
} Заиграше јој усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога нас 
у по глави.{S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз ни 
дио, но се спремао... — упаде му учитељ у реч. </p> <p>— Пардон, не прекидај ме.{S} Је ли он не 
тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, 
н ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш. </ 
ан, улазећи у двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћем 
 радовао? — Ничему... рекао је тада сам у себи.{S} И сад се сетио чворкова... </p> <p>Али је оп 
ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја 
шко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво.  
вер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. </p> <p>Радован плану, севнуше му очи као у тиг 
} Истога тренутка удари га Новица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде мртав... </p> <p> 
</p> <p>— Зар није сигурније да останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?. 
тавио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га права истина 
а се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би  
. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p>— Остави то! — прекиде га Пантова 
 Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се нећеш растављ 
 па тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Вујо није оклевао.{S} Истога  
о минута опет звизну, и далеко пред њим у шуми зачу се такво исто звиждање.{S} Мало затим указа 
: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. </p> <p>— 
</p> <p>Зликовци је потераше пред собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и шаренице, ист 
. — на мигну му Новица, махнувши главом у страну, према шуми. </p> <p>— Ова, брате варошка... м 
. познајемо — проговори махнувши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради 
изора гледала.{S} Она само махну главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве око ус 
еже јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе... »Пази!« — неко вик 
елим, да могу слободно погледати сваком у очи.{S} Што да ме називају свакојаком?{S} А кад ти бу 
крунећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у Локву с косачима  
дницом, наступи у Ђурици извесан прелом у мишљењу и осећању, тако и сада, после ових бурних и н 
их и одевенијих, али гледајући одједном у све њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који  
ово разбојништво, извршено над Сретеном у ливади, ОН узвикну: </p> <p>— То није ништа... само с 
аићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о догађају са Сре 
цела природа плаче за изгубљеним добром у свету... </p> <p>Палилулска улица претворила се у мор 
еколико минута врати се Мато са секиром у руци.{S} Прилазећи поњавама, он опет зовну Ђурицу по  
у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору.  
икаква одговора од Вуја, пође с Новицом у село, право Матовој кући. </p> <p>»А овај ништа не уп 
праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте какву сте уцену добил 
у затвореној соби, провело по читав дан у поверљиву разговору и пијанци...{S} У тој истој соби  
p>Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, те са њега сви радници из потеса 
 у мислима, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало речи појми њен положај, па хтеде да се користи о 
а сиром и скорупом. </p> <p>Уђе капетан у собу...{S} У последње време, нарочито откад је доведе 
bSection" /> <p>Тек увече стиже капетан у варош са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку је остави 
Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добром вечером, па 
вом куту непомичан, укочен, сав удубљен у своје немо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисли, ни једног 
едаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па подвикну: </p> <p>— 
ади га толика дрскост.{S} Био је уверен у несумњиви успех, јер је први пут добро опазио ону зна 
као и овај изнутра.{S} Ко није посвећен у тајну, никад не би могао ни помислити, да иза овога д 
авници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало борав 
така му је погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће  
ако нож удари у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо не 
 у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и иде за њим тамо, гд 
око себе.{S} Оваква задовољства није он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела досад п 
т показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде. 
>»Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, ко 
у главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије,  
тако ми самога Бога!...« — понављаше он у памети последње Николине речи и изазиваше све оне стр 
 било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а он 
 И кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!...{S} Па то, онд 
 у напред и натраг по томе, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом 
 беше јасно, какав се становник скривао у овој јазбини. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ић, који је силазио с кола и распитивао у механама, намести се на предње седиште, ошину бичем и 
 са Тимом Банаћанином, који је становао у суседству.{S} Са њим је почео по неки пут да излази у 
а, тек побегао од сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави своје кћери. </ 
е могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати какву сјајну срећу?{S} Јад и  
е, проклете паре, које ти је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изговорено таквим гласом,  
на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен  
. сећа се живо како је једнако загледао у шаре на чарапама.{S} Сестрица му, обучена у шарену су 
и да је учинио погрешку што је погледао у кров, кад се обратио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви 
у све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да  
 ма какав излаз, он је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини изла 
ни за мали прст... — насмеја се он, као у шали. </p> <p>— Је ли то од истине?...{S} Немој да се 
 <p>Ђурица изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна — по 
 дима...{S} Ври, трешти, пуши се... као у паклу!...{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одј 
ао, да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S}  
о није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у врућици... </p> <p>После поноћи стиже пред  
у се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало  
атак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше као у грозници.{S} Друштво је распустио, давши сваком другу 
во, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. </p> <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, не може  
о, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.{S} Беху се обоји 
p> <p>Радован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа.{S} П 
м, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није лако. 
пандуру и диже се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз д 
ету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје. 
ас погинути.{S} Како је онда лудо срљао у пропаст, како је лакомислено ступао на кобну стазу, к 
под именом Мите Сремца.{S} Он се наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао 
ом и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумева 
 очи.{S} Беше као бор, који је израстао у честару, међу правим и једрим церићима.{S} Зато се и  
га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је и познао Вуја... још онд 
 Пандури поизлеташе, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а јед 
еље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} 
ро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде на месту и 
јим се сад ни дању не растављаше, право у село. </p> <p>Сунце беше давно изгрејало, те се под њ 
p> <p>Ђурица застаде и погледа га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала,  
..{S} Она се исправи и погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p>  
апита Ђурица одсечно и погледа га право у очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не мораш знат 
овде? — запита она, погледавши га право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори 
ослужи за сваки случај... са њега право у поток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућа није са улиц 
ложјак и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стад 
ође к себи и, погледавши капетана право у очи, одговори одлучно: </p> <p>— Не знам, господине!. 
им достојанством погледа зликовца право у очи и одговори му: </p> <p>— Ово је место, где само ј 
е га дочека други пандур и одведе право у канцеларију. </p> <p>За зеленим столом сеђаше сам кап 
 за шљивар испод куће па отуд оде право у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без он 
— одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јаружице, изиђе пред њега  
 </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ 
 поче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена опасна крађа Јов 
ољност. — Хоћу ли га посјећ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је ош 
не.{S} Али тога ради морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи.  
вече одјурише жандарми са писаром право у Трешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па 
ев тако, да гађа оне под прозором право у теме, па окиде...{S} Пуче револвер, али за њом сукну  
<p>Девојка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајући се, проговори: </p> <p 
трашном наличју и, пруживши пушку право у груди механџине, дрекну: — Доле! </p> <p>Милутин слет 
ред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посма 
шу и срце, и он осећа чудно задовољство у овом новом и примамљивом стању...{S} Није он ни Станк 
урица. — Боље је овако на чистини, него у соби...{S} Овде сам слободнији...« </p> <p>Угледавши  
— Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S}  
баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, о 
 Станка испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске тала 
а се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и један прозор на горњем спр 
 настанио у Београду.{S} Кад је приспео у град, никоме се није обраћао за обавештења, никоме ни 
судове и побегох. </p> <p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вал 
јо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> <p> 
о строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. </p>  
<p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ј 
погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. </p> <p>Ђурица, оп 
раво занимање.{S} Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са г 
>Трећи је месец како се Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је приспео у град, никоме се није об 
вим појмовима о моралу Ђурица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се св 
лухне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови.{S} Сад је, чини му с 
необичнога сабора...{S} А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра 
ва пред њима.{S} Милош одборник ухватио у свом кукурузу крмачу једнога сиромашка, извео кмета,  
 дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази далеко! </p> <p>— Шта л 
е, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с 
селим народом, који се сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... </p> <p>Ђурица не имађаше  
ка стеже зубима усну, погледа га некако у косо, необично... и тај поглед не обећаваше никаква д 
>Митар приђе... опет иде и гледа некако у страну...{S} Пољуби се са њим, па се исправи. </p> <p 
p>Новица устаде, протрља очи, па, онако у помрчини, стаде да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде  
јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је она, по његовој наредб 
 и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док 
ом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом месту, поседаше. </p> < 
е то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— Мили ми се  
олико нечувено унижење, које би стајало у суштој противности са целим његовим осећањем, са свим 
 изгреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сачека њихов ухо 
оваких разбојника.{S} Али шта је одвело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и толики свет?... </p> 
котање... да их, онако старински, смело у очи погледа..{S} И она зна да више никад, ни једној о 
 рече апотекар. — Бандити су велико зло у свима државама... </p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта с 
тихо летње вече.{S} Сунце се претворило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених пао 
урно ватрено осећање, које их је бацило у загрљај...{S} Сад се место њега јавило неко ново, гру 
ноге унапред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало његову необичну снагу  
ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. < 
шанити...« — помисли они по гледа онамо у страну. </p> <p>— Предај се!{S} Не гини! — викну жанд 
к куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова четири наша села имамо тридесет таких људи, а још 
реко белога бескрајнога покривала, тамо у магловиту недоглед... </p> <p>А под њима се вијуга ст 
имо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу — намигну он и махну главом. </p> <p>— Доведи, д 
од те мисли, па настави: — Нека ње тамо у селу, није ми на одмет....{S} Пази ме, знаш, много. < 
 па кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ов 
</p> <p>— Шта си ти, море, починио тамо у Трбушници? — проговори капетан, чим Ђурица стаде. </p 
нашега студенца... </p> <p>— Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и се 
— Брже, побро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Радован смејући се и чешући потиљак. </ 
ца равнодушно.{S} Морамо да се одморимо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну Симо и радост м 
 ортачине са вама!{S} Што год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми 
ане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, провлачи се. </p> <p>Ђурица се пров 
. — Поузданија ми је пара у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђурица се насмеја; одброја сто банкнота 
ед га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору.{S} Беху прошли божићни празници.{S} Око прозора 
га дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са пан 
/p> <p>Једне недеље дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад  
 уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опанака. </p> <p>Полицајац, онако од прили 
том, можете га стићи, па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо... — одговори Вујо. </p> <p>— А 
, а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове су улоге одређене условно, а глав 
али механично замајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожн 
га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти к 
 она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да му се лице мења 
 пребледели од страха, гледаху зачуђено у наперене пушчане грлиће, као да су им очи приковане з 
прости! </p> <p>Ђурица гледа бесмислено у озбиљна лица ових простих људи, па му одједном пође н 
.{S} Ђурица гледаше слободно и отворено у оно сухо и смежурано лице, осветљено слабим пламеном  
, никада му још нико није тако отворено у душу загледао...{S} И таква вера, такво поверење у ње 
 да га распрема.{S} Погледавши случајно у двориште, угледа тамо два човека, од којих један утрч 
а.{S} Сунце удараше готово хоризонтално у капке на прозору, на улици се народ живо креташе, звр 
у, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, д 
ханама, који светлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у ва 
, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{ 
чини.{S} Први кораци одјекнуше необично у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице заустав 
/p> <p>— Шта ту дробиш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који се, док апотекар састављаше св 
а, за мене није — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па пос 
равица.{S} Њихов поглед продираше оштро у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим пог 
аћином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад онакав, к 
љаше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку 
и овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад  
севајући очима бесно. — Подај и њој што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући на појас Ђ 
викну он намрштивши се и промрмља нешто у себи, што не беше за Станку повољно. </p> <p>Станка г 
{S} Али није ни то...{S} Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осе 
и ми се да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој ради срце... </p> <p>Капетан се 
адом, те је и чистији део града потонуо у житкој прљавој маси; расплинуло се блато по свима ули 
S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у крви... така му је пога 
 не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њим,  
ештања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!. 
струк — одговори овај. </p> <p>— Па зар у сто клипова товар жита!... — викну Ђурица. </p> <p>—  
лед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво 
сом, желећи да прекрати непријатан спор у овакву времену, где је драгоцен сваки тренутак. </p>  
S} Плашио их је највише његов рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању било нече 
пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер 
ливајући се час у ватрено црвенило, час у љубичасто пламено жутило.{S} И она густа измаглица, к 
е, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим.{S} Најзад се прибра, 
да, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим.{S} Најзад 
ром уз небесни свод, преливајући се час у ватрено црвенило, час у љубичасто пламено жутило.{S}  
ну саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских планина, које су, овога јутр 
рски ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао 
утучеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? 
а. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, д 
их остатака од ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан  
амо тридесет таких људи, а још двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, није то лако н 
ћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, на самом крају вар 
, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу  
дговори он и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају и сажижу 
је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе.{S} Кад пређе пот 
P18971_C4"> <head>IV</head> <p>Први пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе« како 
малко натраг. </p> <p>Он коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта 
ти сад — одговори Радисав.{S} Он је већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у апс 
адесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими морам д 
 кад Ђурица стиже с Новицом пред колебу у Матову бостаништу, где је од пре неколико пута ноћио. 
 Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вал 
 чувају, и они, који са мном мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а оно др 
д мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи. </p> <p>Ђурица, погнуте гл 
лачака... </p> <p>»Мораш да мећеш главу у торбу, ради њихове користи« — сети се он попових речи 
Знали су да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаро 
S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га уб 
и и подиже главу.{S} Зачуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке.{S} О 
ване, увек у једно исто време, одвајају у засебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} 
 кућице; оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидо 
а пожутела, хладна...{S} После закопају у земљу и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... с 
уми прелећу преко његове главе, ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа право на њега. 
а њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>После десетак минута Ђурица разг 
које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њим друго и треће.. 
 стеже од те слутње.{S} На првом кораку у нови живот, она задрхта... </p> </div> <div type="cha 
ац са Симеоном. </p> <p>Врата на уласку у двориште беху затворена, те старац стаде да лупа, док 
 која је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S} То беху врата на ходнику, пред станом 
дећи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говораше: »Ја не знам з 
S} Стаде лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео  
шено, док се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче праз 
час мрдне једним раменом или пружи руку у напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао;  
ни еве:{S} Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} 
те.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. </p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Остави то! — вик 
њевитом брзином сјури га ономе страшилу у груди.{S} Осети само како нож удари у неку мекоту, ка 
</p> <p>Свештеник се изненади; засја му у оку необична родитељска радост, али он, не изменивши  
то, горко осећање усамљености заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући не 
у.{S} Читаве десетине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога 
, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по такту,  
убијен, промени се, снужди се... али му у души остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње 
устоловина право к њему и изручивали му у крило све до последње паре, што су по скупе жртве наг 
да писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога тренутка. </p> <p>— Хај 
ица извади из недара смотуљак и баци му у крила. </p> <p>— Број! — рече му Ђурица. </p> <p>— Ла 
шаста топлина по целоме телу.{S} Очи му у оној помрчини засјаше необичним сјајем и он, готово н 
а нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, 
олико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му 
р.{S} Три жандарма одредио је да упадну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на соби, а је 
а једни чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо л 
даље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. </p> <p>— Мо 
и раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачини...{S} Тек година, нема ни пуна година, а чин 
е витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p> 
 ћерамидом покривених, кућица, што тону у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; привлаче 
!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, и не  
ице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше сви к општинској судн 
а кидати, да мора погледати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последње 
ађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма један св 
дне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кроз малена незаштићена оканца, уносећи собом 
пре дохвате рудничких огранака, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке оп 
Новица.{S} Последња Двојица полегали су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а  
ободно обрне, а око понеке подигнути су у пространу дворишту кошеви за кукуруз, стогови сламе,  
протегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио  
рзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, по 
акве заседе, прикривен...« И он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади из торбе што 
. </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за 
н и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају и сажижу као ватр 
 Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којима су пре 
а дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три поуздане куће, платићу људим 
ју да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је Марков 
ном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо 
бу. </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу у овој проклетој помрчини. </p> <p>— Што ће ти? — одгов 
ећа!{S} Откуд тако рано? </p> <p>— Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потраж 
ненадна напада, коме се, и ако вероваху у околину, свакога часа надаху. — Ко се скрива и бега,  
 се три човека, који необично изгледаху у овој полутами.{S} Ђурицу нехотице обузе језа; он опру 
ока, која и онда, кад се усне растезаху у осмејак, гледаху крвнички.{S} Раста беше малена, али  
рици, сви његови поступци, који стајаху у битној противности са животом њене околине, који наил 
ји се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини.{S} Први кораци одјекнуше необично у  
ма...{S} И сад му се ређаху и понављаху у памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љу 
днога дана свих пет младих чворака беху у његовим недрима: што је за њега било немогуће, другом 
е мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ј 
а разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S} Овце, од стр 
 по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека т 
>— Добро је.{S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p>  
ва коштуњава сувоњавост падала је одмах у очи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђаше увек п 
да познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Твоје ми признање не треба ништа, али ми мо 
 га убила! </p> <p>Станки застаде осмех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се  
ругови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим...{S} Слаба, бледа светлост  
чина леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше сви  
 рече он, узимајући новце и бацајући их у недра. — Само хоће ли остати што другима? </p> <p>— Б 
и; само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. </p> <p>Зликовци је потераше пред собом у вај 
 жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звер 
ељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог оца наше 
ам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да  
 спаваху тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића 
ка искочи, као звер разјарени, Пантовац у свом страшном наличју и, пруживши пушку право у груди 
 од нападача, и Никола осети јак ударац у леђа. </p> <p>— Не ударај се, молим те, наредићемо се 
коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.{S} Јелек му беше лепо срезан, пр 
{S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је нежним  
венило наилази на лице. </p> <p>— Хоћеш у село, попо? — рече он благо, као обичан сељак, који ј 
спитујући своје подобности, носио добош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се на 
 Нису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуда провући!  
еност шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака 
l:id="SRP18971_C20"> <head>XX</head> <p>У прљавој, каљавој, последњој палилулској улици, на кра 
на ум они, које је он побио!... </p> <p>У тој грозничавој безразложној нади проживео је до дана 
што шушка, јамачно се спрема... </p> <p>У исти мах зачу се неки узвик споља.{S} Митар истрча из 
егде настанимо, па да живимо... </p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове главе.{S} Они не опаз 
оследице, ни за шта на свету... </p> <p>У вече Радован стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек бе 
е познато име Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два сина, старијега Милету, кој 
ње вилице, свакоме игра усница. </p> <p>У народу свачије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чу 
 одговара Ђурица, па опет леже. </p> <p>У глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања. 
 ничега« продужи што више може. </p> <p>У таквој тишини, у тој затупљеној укоченој самоћи, не м 
извесности прође му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њ 
ху много да кажу један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Новица. </p> <p>Пошто се засад н 
} Седи доле! — и замахну ножем. </p> <p>У кући се разлеже страховито врискање.{S} Ђорђе сав пре 
ојми, па устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби остадоше Ђурица и Станка. </p> <p>Погледаше се о 
урица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике ливаде, са којих се диже по 
ба из раније да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи 
тави то! — викну Ђурица гневно. </p> <p>У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, п 
 — насмеја се Ђурица задовољно. </p> <p>У том се врати Марушка, водећи за собом неку женску, ни 
ом душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такву стању, после непрекиднога јурења целога часа, с 
 са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му се одговор тако до 
оковима. </p> <p>— Пуцај!{S} Не дај!{S} Уа! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... 
зила је преко поточића, преко камењара, убадала се, убијала ногу непажљивим гажењем, али на то  
чио.{S} Мајка му срезала дуге кошуље од убељена конопљана платна, сестра му их извезла црвеним  
зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву, па квит посла — рече кмет. </p> <p>— Је л’  
огинуо је. </p> <p>— Како! ...{S} Ко га уби? — викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај шт 
 ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да је побратим не омрз 
дница, сумњам да ће преболети...{S} Што уби ову девојку, несрећниче! — обрте се он Ђурици. </p> 
исли не зауставља дуго, она му је тешка убија му свако друго осећање, изазивајући ужасан страх. 
... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су те обрлатили јата 
кажеш: мари ти он за њине претње.{S} Не убија се лако ’наки човек — прихвати друга.. </p> <p>—  
о поточића, преко камењара, убадала се, убијала ногу непажљивим гажењем, али на то није обраћал 
, кад ти све кажем? </p> <p>— Што да те убијам, лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ама, сре 
ша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упропашћујеш поштени свет, па дајеш 
еднако крстари по селу, с намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изненади. 
 више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на ко 
говори она и застаде. </p> <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћат 
Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржават 
и Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} Новица ве 
исати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право кажеш: мари ти  
>— Како? </p> <p>— Хе... како?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси ви 
ади се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Ка 
>— Па, шта мислиш? </p> <p>— Хоће да те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати на коју мас 
 на његова кретања, да се он ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предузимало.{S} Изгледа, к 
дела.{S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, 
. </p> <p>»Али како ћу сад?...{S} Да га убијем својом руком... не могу, нећу...{S} Тако би се с 
ати. </p> <p>— Јесте, казао ми је да те убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не могне 
 Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чистини ис 
ана саопштише одлуку Касације, беше као убијен, промени се, снужди се... али му у души остаде ј 
ну масу под врљикама. </p> <p>— Она је, убијена!... — повикаше други. </p> <p>Капетан и Митар п 
 да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма ко 
и ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бо 
 ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. </p> <p>Симо се исправи, машући оном руком, кој 
ју. </p> <p>— Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце? — запита  
о тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’ 
је то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али доб 
његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли  
та је ово?...{S} Шта хоће ови?...{S} Да убију... мене!...{S} Да бежим!...{S} Сад сам откован, с 
арски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једном се мре.{S} А ј 
сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми значај те мисли, опет му пројури  
} Шта ће тај колац ту?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?...{S}  
ан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми значај те мисли, о 
> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме бих се, мож 
стога, онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју гл 
 поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после плати 
и се и сама. </p> <p>— Ђурица, слава га убила! </p> <p>Станки застаде осмех у половини, као да  
... </p> <p>— Како се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му 
И ја ћу се исповедити...{S} Нисам никог убила, ни онако... какво зло учинила, што да ми не да?  
</p> <p>— Каквог курјака, ’натема те не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко. </p> <p>— Ја 
. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега св 
о намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе  
х очију.{S} И јесте позадружна, јади је убили, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас дв 
 идем?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам човека!..« И при тој мисли стеже му се срце и  
ем ићи к њему с оволиким парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>—  
у га тако начинили, кад није још никога убио? — запита она радознало. </p> <p>— Па... побегô од 
/p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он сам... 
<p>— А ја сам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... </p>  
 угледа још некога над оним, кога је он убио.{S} То се снаха наднела над мртвим девером и домаћ 
очију, и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто јако пуче и 
.{S} Уцена је повишена одмах после оног убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатр 
е он, кад стадоше да се ређају похаре и убиства. </p> <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима в 
...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То  
безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И напослетку, другови су се ревносно чували 
о је насигурно да ће извршити бар једно убиство; али га изненади и ублажи ова попустљивост и по 
 данас, јеси ли полудео!...{S} О каквом убиству ти говориш? — одговори Симо зачуђено, али му пр 
ј ствари десети пут... </p> <p>»Смем га убити, по закону; па још могу узети уцену, ако су га ве 
н, живот човечји!{S} Жива здрава човека убити... онако без ичега, без боловања... сад био жив и 
ми, само је задуго говорио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут 
уком и, тако рећи, зликовцем, кога може убити последње циганче, па нико да му не суди. </p> <p> 
ла добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити свашта...  
еш! — викну Ђурица. </p> <p>— Можете ме убити, али сад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — вик 
 <p>— Јесте...{S} Претио ми је да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме убија? </p 
<p>— Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?... </p> <p>— А ко ти је крив, што т 
на, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{ 
ан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете убити? </p> <p>— Јок, не море још — одговори ћато — док 
 после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он  
куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти све кажем? </p> <p>— Што да те убијам, лу 
т мучиш сиротињу кајишарским интересом, убићемо те на месту. </p> <p>Сви сељани осташе као прик 
 га скроз, и Мато паде мртав... </p> <p>Убице се окретоше и одоше кроз село.{S} У Радоњића забр 
ти бар једно убиство; али га изненади и ублажи ова попустљивост и покорност његовој вољи.{S} То 
ково лице, очекујући другу реч, која би ублажила или преиначила ту страшну мисао, али поп нароч 
и нечујно пливају по високу недогледу и ублажују ватру сунчаних зрака...{S} Тако се носи и миса 
лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после 
ва широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у пакв 
о пролетаху поред ње, једна се закачи и убоде је.{S} Она сама опажаше да није са њом све у реду 
штећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и закука из свега гласа: </p> < 
оследњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па се наже над Станк 
стрже мали оштар ножић.{S} Сад би могао убости противника, али су му руке више лактова стегнуте 
гова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... </p> <p>...{S}Из груди опет полази нешто вр 
ко други, као да је видео женску конђу, убрађену црвенкастом марамом са белим цветићима.{S} И в 
лижише. </p> <p>— Ми смо, наши смо... — убрза Јово с одговором, видевши пружену пушку.{S} За њи 
аде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, в 
ћи ћемо — одговори Ђурица, па сви троје убрзаше корак. </p> <p>Кад стигоше потесу, беше већ сва 
мећу, нарочито овом памећу, коју Ђурица уважаваше, јер је у себи не осећаше...{S} Али није ни т 
тако срећан, да схватим драгоцене мисли уваженога господина попе, мени се чини... ја бих рекао  
ћи разбојници — на страном језику.{S} А уваженој господи бандистима нека је слава и част! ...{S 
а само једна.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да се м 
момак, али му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу момцима, као што би то био ред у  
ок.{S} Шта је било. </p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у пол 
 Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше обо 
 Станка, ходи овамо. </p> <p>Капетан је уведе у једну собу, упали свећу на столу, па се огрте н 
је узбуђење, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде 
акви су остали људи.{S} Јанко га ћутећи уведе у собу, затвори врата за собом и понуди га да сед 
Велику муку имађаше среска послуга, док уведе кола у среско двориште.{S} Жандарми одмах скидоше 
И он им се придружи. </p> <p>Тамо, куда уведоше Ђурицу, увек сеђаху три младе женске, здраве и  
утрос рано изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На средини стоји округ 
 су двојица по целом лицу нагарављена и увезана широким, гаравим пешкирима, те им се види само  
опази да се млађи посетиоци ове каване, увек у једно исто време, одвајају у засебну собу, откуд 
ужи. </p> <p>Тамо, куда уведоше Ђурицу, увек сеђаху три младе женске, здраве и примамљиве, обуч 
а ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? < 
коме.{S} Раста је био повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посматрајући све пред собом 
 стотине и двадесет! </p> <p>— Тако они увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, он 
 увек тако раде? </p> <p>— Па... готово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици.  
м, па се уздржа и запита: </p> <p>— Баш увек тако раде? </p> <p>— Па... готово увек — одговори  
цање и за њим се појави на вратима суха увенула старица.{S} Погледа их својим немим старачким п 
ј... </p> <p>После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена 
} Изненади га толика дрскост.{S} Био је уверен у несумњиви успех, јер је први пут добро опазио  
ега смислити ма какав излаз, он је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити 
ше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непоми 
не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али 
поглед преко својих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p>— Мој ота 
.. </p> <p>И као да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у  
ружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи променило.{S 
широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се ск 
о осећање само позледило ране и муке му увећало... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
ју, кукњавом, но стеже срце и ућута.{S} Увече исприча Марку све што је видела, пратећи их два д 
о њива, у којима су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше на 
е га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху нови црвени опан 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Тек увече стиже капетан у варош са везаним Ђурицом и Јовом. 
ди да га одмах носе и закопају. </p> <p>Увече је, украј срескога пута, израстао нов хум влажне  
 среће.{S} Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни за 
ање не би ништа вредело, но размисливши увиде и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па 
оне бујне жудње и навике из девојаштва, увидела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше  
кве одговоре од свих правих криваца, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. < 
махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском ових н 
 он сам не може ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дак 
му Станка није оно исто што и чворкови, увиђаше да му је много више за срце прирасла. </p> <p>» 
> <p>После првих удараца Сретен се само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као  
века, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха 
 од самога пространства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви опасн 
ожеви!...« О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим непознато му до сад осе 
е. </p> <p>— За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију... ц 
ијатно: што су му сад руке слободне.{S} Уводећи га у затвор, одрешише му руке, којима у први ма 
ре; због тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.{S} Опасивао је око себе два шир 
оди к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павит 
 <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, смејући се и сама. </p> <p>—  
утка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, истина, обрадова меденици  
и — мислити... </p> <p>Мислио је о оној увреди.{S} Знао је он кога се тиче она напомена о јалов 
једна друга!...{S} Оставих добру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа целом свету,  
... </p> <p>А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У Сретенову колу остаде само  
 Ја, вала, јок... што? — нађе се Сретен увређен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’на 
да показивала према оцу, па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води 
еј! </p> <p>Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то 
да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажене траве и опет подигну главе, очекујући музару... 
рловске висине.{S} Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица.{S} Њихов поглед продираше ош 
једва жив.{S} Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад изда 
тупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на коме душа заснива своју радњу...  
а се намешта на постељи. </p> <p>Станка угаси свећу, али не леже.{S} Остаде да премишља у тамно 
{S} Новици остаде још толико свести, те угаси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа за 
ик, а младост хоће своје!...« па љутито угаси свећу, леже и стаде да размишља о овој чудној пој 
е она Станка, која је била девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навике из девојаштва, увид 
head> <p>Давно је свануло.{S} Звезде се угасиле, и предмети се сасвим јасно распознају.{S} По в 
 оне чисте предане љубави према Станки; угасило се оно бурно ватрено осећање, које их је бацило 
е једини знак да се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, на самом крају вароши, поред пот 
ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Марко очајнички. — Оно је неко проклетс 
 са меке сламе, која пријатно шушкаше и угибаше се под теретом његова тела.{S} Тако пролежа без 
S} Него је пао углед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега 
а...{S} Али то није све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Јест,  
таше. </p> <p>Ђурица, легнувши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се раширило и  
е испод губера и, после кратког чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору.{S} Овц 
 је да те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чистини испод куће: сео на један брешчић 
ема.{S} Погледавши случајно у двориште, угледа тамо два човека, од којих један утрча у кућу, а  
{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окренута леђима, 
е да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога над оним, кога је он убио.{S} То се с 
ет иде даље.{S} Кад дође према судници, угледа неколико људи пред њом.{S} Нека беспредметна рад 
 преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пушком преко крила. 
 гомиле земље, што се издигла пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње...{S} Трже се, као д 
ао, па се спрема да легне...{S} Срећом, угледа жандарме како се привлаче кроз воћњак, па искочи 
к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним 
двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу, Никола угледа снаху како је необично присела код завале испод  
но му се подиже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао 
 да га видим уплашена, упрепашћена, кад угледа наслоњене пушчане грлиће на прозорима! ...{S} Да 
 срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено напуштено огњиште, у коме је беза 
ли му и покрета... </p> <p>Али сад, кад угледа она четири жандарма, стеже му се срце, раскида с 
пијанства ни трага... </p> <p>Сав народ угледа на њему право самртничко, зелено бледило... </p> 
 му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним пр 
зор напоље?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. < 
n" /> <p>Кад Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му црте строга и одлучн 
е тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угледа како оно страшило необично отвори и рашири очи,  
о! </p> <p>Загледавши се кроз трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака који држи два вола  
мке, а после«... и не доврши мисао, јер угледа мртвога Новицу, где се отегао на зеленој ледини, 
а до половине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на другој завојици црно кљусе и на њему онај сиг 
б, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са но 
оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и за њим замахнут нож, ј 
итар. — А, ево, у груди! ... — рече он, угледавши крв на десној страни груди. </p> <p>— Јадница 
и. </p> <p>— Ено мотике — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. </p> <p>— Копај  
ди откуд та жена овде!{S} И напослетку, угледавши врата, једним скоком испаде из куће и потрча  
као и други, само нешто мало писмен.{S} Угледавши Ђурицу, он зину од чуда, па стаде, онако сањи 
и...{S} Овде сам слободнији...« </p> <p>Угледавши човека где му се приближује, Вујо се диже и п 
и звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки изгле 
и Ђурица збуњено. </p> <p>И поп их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, нема 
једну, затим више белих сеоских кошуља, угледаше и понеку пушку.{S} Сад није било сумње да су о 
ђоше на чисто поље, које пресеца поток, угледаше коњаника, с којим су се морали срести.{S} Ђури 
 све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а  
узорану њивицу, и кад се испеше на брег угледаше омалену сеоску кућу, која на оном крају до њих 
у пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара како прескочи врљике и побеже к 
сане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један прозор зазидан више од поло 
ште... </p> <p>Деца се окупила у једном углу пред вајатом, цепкају и забадају иверје у земљу, з 
ављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је доб 
ајзгодније да одмах почнете оно што сте уговарали.{S} И то ће јавити. </p> <p>— Знам, знам... д 
зело је друге вратнице, па једни чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на ст 
борисање се продужи, док сунце добро не угреја, те опомену дућанџије да радње још нису отворене 
се не досади — одговори Ђурица, па опет угреја иглу и забоде је под други нокат. </p> <p>— Што  
амо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После неколико минута врати се Мато са 
, знам.{S} Све је то удесио онај матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити 
 — помисли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му одузима и последњу кап прису 
 он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње осећање.{S} Једаред застаде,  
давно је реситио рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себи и најтајнију жудњу за друштвом и његов 
не парче свога тела, да би таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S} И сад му се ређаху  
говим животом.{S} Само једно није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природ 
миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи ч 
, без размишљања, онако исто као што се удављеник грчевито хвата за слабу шибљику, дохвати свој 
еби друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не бих ј 
ца, схватајући положај хајдука, који се удаљи од свога посла. </p> <p>— Једини ти је пут, синко 
ор на неке обичне ствари, па се одмах и удаљи. </p> <p>Нашавши Станку на одређеноме месту, пове 
е обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљише низ равне ливаде, а повезани косачи, не двоумећ 
еше му све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке 
мари...{S} У ушима шум... и тамо шушти, удара, пишти...{S} Срце се стегло, следило: окаменило с 
голих чукара, куда се провлаче бегунци, удара их својим леденим оштрим сечивом, па јури даље, п 
игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари...{S} У ушима шум... и тамо шушти, уда 
 ваше девојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> < 
а осети јак ударац у леђа. </p> <p>— Не ударај се, молим те, наредићемо се лепо... — рече он, с 
ра, куршуми прелећу преко његове главе, ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа право  
у, — чујеш шта каже Миша: њихне девојке ударају на зној... ха... ха... </p> <p>— Пријатан мирис 
викну пред вратима...{S} Груну још јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше...{S} Гру 
у један од нападача, и Никола осети јак ударац у леђа. </p> <p>— Не ударај се, молим те, нареди 
<p>Пандур стаде копати и после неколико удараца узвикну весело: </p> <p>— Даска! </p> <p>— Лакш 
ајно запомагање.{S} Кад наврши тридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, 
о Сретену као град. </p> <p>После првих удараца Сретен се само увијаше, бледећи и мрштећи се, а 
проведе неколико дугих часова.{S} Сунце удараше готово хоризонтално у капке на прозору, на улиц 
ше но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за паметно  
дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или да се за 
.{S} Код кога су завоји?{S} Види где је ударена. </p> <p>— Код Петра су завоји и стаклета — одг 
тановим. </p> <p>Како стаде пред врата, удари снажном песницом по њима...{S} Врата се затресоше 
 будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Милетића чајир, па у поток, а после ти је лако 
макао путом, па ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком 
обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, па  
— не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и д 
е. </p> <p>Куд ће сад? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова се 
буде Ђуричина глава.{S} Истога тренутка удари га Новица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато  
} Не чу се никакав други глас...{S} Она удари још јаче...{S} У ходнику шкрипнуше пеке даске и з 
се враћа из њиве с празним судовима, па удари опет преко забрана.{S} На истом, пређашњем месту, 
, није то... она само проврти, а чутура удари клин. </p> <p>— Море чувај се да не заклиноше. </ 
 се сви на разне стране. </p> <p>Ђурица удари најгушћом шумом и, дохвативши се планинскога венц 
трашилу у груди.{S} Осети само како нож удари у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи 
тренутка, као звер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. </p> <p>Радован плану, севнуше м 
ак Ђурица се спусти са високе планине и удари реком, која тече кроз потес кленовички.{S} Потесо 
ац и опсова светињу, па завитла ножем и удари га по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, 
 викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Никола осети страшан бол 
ован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм љу 
мо још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без те 
 не поврате. </p> <p>Ђурица с Пантовцем удари потоком, који протиче испод Дикића кућа, где је о 
 нешто јако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и  
 </p> <p>— Хајде у гору. </p> <p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} Све досад сматрао је ту миса 
ајући да ћу на њих наићи — одговори он, ударивши гласом на оно оданде, услед чега Станка намах  
цу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који води право к судници. </p> <p>П 
 врата се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио 
стаде мало, те сад изгледаше где би још ударио.{S} Јатак му показа трговачкога вересијаша из Бе 
те добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуз 
!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак.{S} 
! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно оданде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — одгово 
, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. </p> <p>— Чекао  
аним друштвом, које им је Вујо спремио, ударише на бистричкога механџију усред бела дана, пред  
клопише... тело се дрмну, покрете се од ударца куршумâ... зацрвени се кошуља на грудима... и це 
.. као да се спрема за раније да издржи ударце куршума...{S} Гледа и чека... не дише... </p> <p 
о претоварен овим неочекиваним и тешким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Са 
е да остане удовица — наставља Митар. — Удаће се она, не бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе  
 појури кроз отвор, право на њега, и он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. </ 
да се шалиш! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне своју грозну шалу 
ле... </p> <p>Обоје су променили ношњу; удесили су да се оделом не разликују од становника свој 
и па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.{S} Г 
ле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађ 
ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{S} Све је то удесио онај матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годи 
тављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше. 
и мени све лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. </p> <p>Станка се зачуди.{S} 
је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мисл 
</p> <p>— Ђаво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнитају за тобом! </p> <p>— Ха-ха- 
 љуљајући се и поводећи главом напред и удесно. </p> <p>— Која је боља, побро?...{S} Знаш?... — 
е је Новица. </p> <p>— Сестричина ми... удовица јадна — одговори она и саже главу стидљиво, као 
удовица, има нечега стиднога. </p> <p>— Удовица зар?...{S} Вуци је овамо! — викну Новица. — Хоћ 
е. </p> <p>— Која је то? </p> <p>— Нека удовица... води га као коња зауздана.{S} Али опет он до 
о, као да у томе, што јој је сестричина удовица, има нечега стиднога. </p> <p>— Удовица зар?... 
ан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остане удовица — наставља Митар. — Удаће се она, не бригај ти. 
плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри, отимај!...« </p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ни се приближише једно другоме, да тако удружени лакше сносе тешку самоћу... </p> </div> <div t 
ђаше у свом куту непомичан, укочен, сав удубљен у своје немо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисли, н 
« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на њих деб 
оњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с 
танувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно дру 
о и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За један тренут 
ица шкрипну, врата се отворише и Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који те ђаво тера ноћас?...{S}  
 је потераше пред собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и шаренице, истресе једну трубу 
помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу у овој  
драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Једна плавојка, мало погурена, јасних и св 
tone unit="subSection" /> <p>Кад Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му  
ога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради 
 ти?...{S} Хајде у собу. </p> <p>Ђурица уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земља 
, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох — одговори Ђурица 
у неприлику: научио је из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином,  
 се осврте и приђе к столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те ошт 
ести споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено  
вара прозорче олепљено хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а  
е размишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену 
 ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опа 
се вратише на своја места, а мало затим уђе у собу висока, црномањаста жена средњих година, нос 
и се, није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђака д 
е као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођо 
који с одборницима, пандурима и бировом уђе у кућу. </p> <p>Писар седе на клупицу пред кућом, ј 
 га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега неописани страх: стаде да преза од свакога с 
 дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
и махну главом на остале. </p> <p>Писар уђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра гд 
који стајаху пред вратима. </p> <p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скри 
а које беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе у кућу. </p> <p>Прође пола часа.{S} Писар попуши не 
ију, тањир са сиром и скорупом. </p> <p>Уђе капетан у собу...{S} У последње време, нарочито отк 
ред општинском кућом не беше никога.{S} Уђоше сви у заседање, где писар састави протокол о сврш 
ти дружине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и д 
у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше обојица у собу, она се трже из сна и засја јој ра 
иво провукоше кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.{S} 
, те се провукоше кроз ограду обојица и уђоше у двориште.{S} Ђурицу обузе нека непојмљива зебња 
 два младића, а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове су улоге одређене усл 
тоношама« — осећа како га обузима стид, ужас. </p> <p>— Ђуро, пољуби овај свети крст...{S} Пока 
ду свачије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. </p> <p>Неко п 
припије уз тело и подиже очи... </p> <p>Ужас!...{S} Свих пет грлића пушчаних пружени... само се 
та помисао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...{S} Чуд 
ија му свако друго осећање, изазивајући ужасан страх.{S} И усред тих мисли он се сети хлеба, зг 
а сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио је на звер, коју непрестано, с ме 
љаше...{S} Глава га жигну још јаче, још ужасније, и он некако механички, без размишљања, онако  
о бих да му спира с прљава лица трагове ужасних злочина, мука, уздисаја...{S} И с мокрих камени 
ти још теже. </p> <p>— О, ала ово смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи воде из крчага 
, иде... а ти само лези, маши крилима и уживај...{S} Куд ли путује онај облак и шта ли је тамо  
крсти с оним човјеком... знаш?... па да уживамо као цареви. </p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну Ђу 
 Стале, нисмо ми за то рођени, за такво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу...{S} 
по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га прати на тешку п 
ала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совра изгледала као  
коло стоје празни тањири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом. </p> <p>Уђе капет 
једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и  
се разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу 
S} Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај што 
За зеленим столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, претрпану свежњевима хартија, стајаше  
ва кметова осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће сл 
клао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније вр 
орашњи војник. </p> <p>— Ми морамо леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати нашем  
му и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вешт 
еде шта се ради.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она злокобна изма 
. </p> <p>»То је човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Б 
орави на све друге обзире. </p> <p>Седе уз Ђурицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће ре 
и му Радован љутито, па се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, кад п 
лучила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама, и држи 
овац не гурну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, узе нов 
екиванога поздрава. </p> <p>Сретен пође уз њу. </p> <p>— Ја, знаш, обилазио пшеницу, па видим т 
ев покрете се... </p> <p>Ђурица се саже уз дувар испод прозора, подиже руку са револвером и окр 
ед; намешта рукама кошуљу да се припије уз тело и подиже очи... </p> <p>Ужас!...{S} Свих пет гр 
 је острагуша.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије  
 секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно в 
необични људи притрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажни 
а, развршен и развучен.{S} Примакоше се уз брвна, неки наслонише ухо: тишина... све спава здрав 
апта Станка, грчећи се и прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи све више танку оштру поњаву. — Да  
аде га. </p> <p>Ђурица с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу д 
 кметови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегун 
 одвојио од Сима, који непрестано иђаше уз њега.{S} Сад је био присебнији и одлучнији, није га  
де да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погледом, и очеки 
еху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, п 
 не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу. </p> <p>Преко њега прелете буљина, машући тихо 
Они леже мирно, погледајући само навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник.{S} Радован 
о иза вароши, пређоше поток, па стадоше уз једну ограду, која је једним крајем излазила на улиц 
у их извезла црвеним и црним памуком, и уз њих му спремила широке тканице са девет разнобојних  
{S} И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, о 
 из које се ипак осећа само она...{S} И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно ст 
вим крилима...{S} Он се стресе и пожури уз брдо... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
 а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, преливајући се час у ватрено црвенило, 
S} Јелек му беше лепо срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним гајтаном; из његова џепа је спред 
ју господа полицајци! ... — рече он као уз реч, али погледа Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’вала 
слази с памети никако... оно је једнако уз њега, поред сваке мисли му и покрета... </p> <p>Али  
ехнувши се иронично. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао  
.. </p> <p>— Море није то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не 
 не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели, кри 
ти се он попових речи и, идући полагано уз поток, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад ни 
ни сами не опазише како се нађоше једно уз друго приљубљени, загрљени, занесени...{S} Младост с 
еља.{S} Сад се још више прибијаху једно уз друго, али им са лица не силажаше она суморна брига, 
ла ми се она његова радост и послушност уз мене...{S} Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша ка 
 заклона до половине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на другој завојици црно кљусе и на њему о 
при крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и 
зађе иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљ 
еси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити њега на згоду овде. 
за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па му узми паре и ор 
к осећа само она...{S} И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери 
е, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим осмехом проговори: </p> <p 
 »Онај качерски пући ће од муке, што му узабрах крушку испред носа! ...{S} Па кад прочитам указ 
врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима т 
леже међу овце.{S} Чекала је три вечера узалуд.{S} Четвртог вечера, око поноћи, узнемири се сто 
овао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. </p> <p>— Па шта вели он 
 манастирска врата, онда им је сав труд узалудан.{S} После краткога времена зачуше пред собом п 
 све што је видела, пратећи их два дана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу затр 
војици, не изгуби.{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше ум 
ти боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђет 
и одмах скакао, не могући умирити своја узбуђена осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мис 
 да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и тако необич 
 Доле с коња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом, који се и самом њему учини непознат.  
д, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гласом. </p> <p>Он преноси воштаницу и цвеће  
анка и оде пољем, ступајући замишљено и узбуђено... </p> <p>...{S} Најпре они необични гласови  
S} Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша узнемирено срце, које ку 
грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше ништа распознати, зачу се ус 
ез икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само се потчињаваше оној неодољивој тежњи, ко 
ки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој н 
ни.{S} А Марко, обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фију 
обично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S 
чиње се« — помисли она, обузета великим узбуђењем због ових необичних прилика. </p> <p>Радован  
и над провалијама застају сви и, у оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући шта да се 
ише своје куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође кући,  
стоји напољу. </p> <p>За један тренутак узбуни се цела среска кућа.{S} Пандури поизлеташе, како 
е. </p> <p>одједном му се очи раширише, узвераше се... »Шта ће мој попа овде?...{S} Откуда он.. 
е, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена погледа, страшљиво управљена у помрчину, отвор 
о!...« </p> <p>Радисав га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима;  
ца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено...{S} Сви спавају...{S} И Добросав,  
ектрисан и стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним о 
 </p> <p>Она га погледа, разумеде његов узвик и управи дуг нем поглед на величанствену слику пр 
рема... </p> <p>У исти мах зачу се неки узвик споља.{S} Митар истрча из куће, довикнувши оној д 
S} У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... ве 
главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно какав буковички лау 
ра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито, баци поглед на Станку, која  
тренутка скочи. </p> <p>»Ух, бруке!...« узвикну и, под утиском разноврсна осећања: стида, срџбе 
а знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ак 
е, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, дана 
 талири и полутаци. </p> <p>— Ене де! — узвикну кмет, погледав новце. </p> <p>»Пропао!... пропа 
одели...{S} Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну он одједном и устаде са столице, као да се сад  
једном преродише!... </p> <p>— Стале! — узвикну он блажен, раздраган, и у том једном узвику као 
 </p> <p>— Натраг, коме је живот мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећи се сл 
ац...{S} Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. </p> <p>— Доле ту кус 
силе баби за врачање...{S} Ене де!... — узвикну кмет одједном, издвојивши из оне гомиле један в 
ита пресуду. </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикну Ђурица, кад се у пресуди помену Краљево име.{S} 
обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му. </p> <p>Ђурица, видећи  
вам се отворити стециште због те кафе — узвикну апотекар, а његови слушаоци да попуцају од смех 
</p> <p>— Тако, соколе, то је паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а ш 
чите њене прекоре, који му досадише, па узвикну: </p> <p>— Не звонцај ми ту, док ниси сад добил 
и Новица?...« стаде он опет мислити, па узвикну: </p> <p>— Онај што држи магазу...{S} Црногорац 
р стаде копати и после неколико удараца узвикну весело: </p> <p>— Даска! </p> <p>— Лакше сад —  
о ђубре од живине и стоке.{S} Наједаред узвикну весело: </p> <p>— Дајте мотику! </p> <p>— Мариј 
оглед дужином зида, одједаред застаде и узвикну: </p> <p>— Ене де, проваљен зид!... </p> <p>— Ш 
тво, извршено над Сретеном у ливади, ОН узвикну: </p> <p>— То није ништа... само сам га ровашио 
зад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: </p> <p>— Хеј, мајковићу, зар је ова рука  
ше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно: </p> <p>— Господи, Господи, помилуј н 
ну он блажен, раздраган, и у том једном узвику као да хтеде исказати цело своје осећање. </p> < 
ест, ено опет показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на оч 
...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке цр 
 народу... </p> <p>— Еј, црни Ђурица! — узвикује неко близу њега. </p> <p>— А-а! ... — одзива с 
p> <p>— Пиј, море, шта си се побабио! — узвикује му Митар весело. — Кад си умео хајдуковати, тр 
раљ може...« </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикује он поново, прекидајући слабо и монотоно читање 
уго и журно, кроз нос, час запевајући и узвикујући високим гласом, час гудећи басом.{S} Изговар 
p> <p>Кад се изређаше она прва питања и узвици, који су обично без садржине, Ђурица одмах пређе 
твоју општину? </p> <p>— Јесам... онако узгред.{S} Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год 
љу, за вечиту невољу...{S} Еј-хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. </p> <p>Сан  
} Једаред застаде, погледа око себе, па уздахну, као човек који не може да нађе излаза из неке  
Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да  
тадоше му се стезати мишићи око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако т 
. </p> <p>— Онда... ништа!... — рече он уздахнувши. </p> <p>— Тешко ми је, Ђуро, што ти не мого 
 од других, па... ето!... — одговори он уздахнувши. </p> <p>— То је, то је, знам ја... ти други 
 да му је ауторитет међу сељанима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као на обич 
анински венац, из кога се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде о 
ава лица трагове ужасних злочина, мука, уздисаја...{S} И с мокрих камених плоча опет се дижу об 
p> <p>— Благо вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући шубару на леву страну, откуда га 
намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, јер је појмио његово душе 
доцније послужити овим одговором, па се уздржа и запита: </p> <p>— Баш увек тако раде? </p> <p> 
ици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, па стаде да  
а насред пута.{S} Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који би га издао.{S} Неки сељак, ког 
т.{S} Пође му срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слабачак и промукао гл 
ро наплатиле за овакову грубост, али их уздржа његова оштра збиља, иза које су опажале да сева  
ена пречагама, преко којих су намештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља јело; около  
 и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, неразговетне слике,  
 каже: »На, понеси Јову«. </p> <p>— Па, узе ли? </p> <p>— Узех, ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаво 
у ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, п 
</p> <p>Ђурица спусти свећу поред себе, узе једну Симову руку и забоде му усијану иглу под нока 
ер ближе, момче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгле 
на одлучно. </p> <p>Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а он 
твори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.{ 
њару. </p> <p>Биров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету.{S} Кмет сави дебелу ци 
а Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Радовану. </p 
ља. </p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе је право својој кући.{S} Ма 
и једним мушким скоком прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се суко 
ом, спустише му дугачак церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала,  
петан оде са писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља извешће начелнику, а писари стадо 
вуче и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа д 
тећи, живо привеза конопац за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом жандарма... < 
ен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.{S} Млад 
у меку као памук кожу на руци, потом је узе за образе, поглади јој меку намирисану косу на глав 
толицу и посадивши је поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу  
до Главице...{S} Пита за све..{S} После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим 
руци поповој, па оде Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу, која је, док није црква на 
о па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </p> <p>Одма 
/p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и, нашавши све 
оз која је ушла Станка, те их закључа и узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам будити.{S} 
ар уђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али о 
ац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова девојка сад нема куд, кад 
 камена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим  
 а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те раздели свој тројици.{S} Ђурици даде ост 
 кајас са наређаним мецима.{S} Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутур 
и обрте се к Радовану. </p> <p>Пантовац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему 
с. </p> <p>— Шта то радите! — викну он, узевши пушку на руку. </p> <p>Сељани занемеше, кмет нај 
 у шарену сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда св 
р се може похвалити (себи самој), да је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, ш 
за њихов рачун, па их после поубијали и узели велике уцене за њихове главе... </p> <p>— Ама, по 
дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би г 
, не би се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} По 
 ништа; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се с 
 викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— Како?{S} Није, браћо,  
урица. — Јеси ли о аранђеловском вашару узео педесет, о пантелијевском тридесет, а колико ти је 
јатацима, оставити што и мајци, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, кренути с 
ата.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ћ 
ено махну руком поред уха, што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да  
>»Смем га убити, по закону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његови људи не 
ео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети другу...{S} Зар толике моје муке и срамоту да пог 
 Јову«. </p> <p>— Па, узе ли? </p> <p>— Узех, ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како 
однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. </p> <p>— Па.. 
је то тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, 
механџију Цинцарина и момка му синовца, узеше му осам стотина банака и, зарезавши му нос, припр 
S} Он и пандури за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту. </p> </d 
 сјахаше, жандарми искочише из кола, па узеше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само  
 сагиње пред крстом, па га целива...{S} Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет изда 
Како да није доста, болан... — рече он, узимајући новце и бацајући их у недра. — Само хоће ли о 
летница једна — од говори Марко срдито, узимајући гарабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити 
знаде за цео догађај са Станком, па, не узимајући још ствар озбиљно, посла кмету наредбу, да де 
>— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му одржава гвоздени ланац на ногама. </p>  
о од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се  
а је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друг 
> <p>— Е, нисте видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру  
 <p>— Хе... како?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега. < 
ог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p> <p>Ђурица иђаше очима за Срет 
?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} То ли би  
 Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Ј 
чно, и старога новца.{S} То треба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може —  
 и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини... </p> <p>— Ц 
о живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. </p>  
оље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се пос 
 рече попа, а после... пљус по челу, па узми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е  
з пут, у каквом склонитоме месту, па му узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, н 
велим, господо: прилике и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдук 
куповали, па их нећемо ни продавати, но узмите па једите — одговори стражар и даде им по један  
 Јесте, казао ми је да те убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не могнем сад, онда по 
 да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво, раш 
лан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више на 
одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде  
у велику узбуђеност, не могаше да стиша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо. </p> <p>Склон 
узалуд.{S} Четвртог вечера, око поноћи, узнемири се стока.{S} Овце пођоше и окретоше главе низа 
 поји их на једном виру.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, т 
нога нападача или бегунца.{S} Заобиђоше узорану њивицу, и кад се испеше на брег угледаше омален 
ик. — Ми смо почели о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, ко 
у да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... 
 ни откуда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да скрива своје стање и положај, па није волео д 
н од Вуја зависила је и од неких других узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео одредити  
имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе како не в 
чати и спремати за посао, кад треба што ујдурисати код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад  
а своје хаљине.{S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати. </p> <p 
чи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренута 
е опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му зас 
шку испред носа! ...{S} Па кад прочитам указ, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа кап 
 очекивао да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме бе 
се према њима друга врата, на којима се указа разбарушена сањива глава.{S} То беше капетан. </p 
у се такво исто звиждање.{S} Мало затим указа се Новица између проређених грмових дебала. </p>  
е, и у оном осенченом и урешеном отвору указа се он — предмет њених заносних мисли...{S} Сунце  
им се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише да приступе послу и ра 
а беличаста измаглица, али се на истоку указује по мало руменила.{S} Још неколико тренутака, па 
ује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се гл 
е може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових савета, који му веома тешко па 
 беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, пепео од косе, који му да 
а и целога света; знала је да тога часа укопава своју младост и будућност, да је њен живот био, 
ан пушкомет, Ђурица наједаред стаде као укопан.{S} На два три корака пред њим зачу се глас: — О 
урица зину од чуда и стаде на месту као укопан. </p> <p>— Зар ти први — продужи кмет — откако ј 
аде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> <p>— Како... зар то може да буде 
ећу, тако и остаде са подигнутом руком, укочен, блед, нем...{S} Писар скочи с коња и приђе к от 
епрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, сав удубљен у своје немо, дуго ћутање.{S} Ни је 
ња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погледа накрај видокруга, откуда се помаљаху ре 
p> <p>У таквој тишини, у тој затупљеној укоченој самоћи, не мислећи и не осећајући ништа, прове 
 застаде осмех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни повр 
дмах носе и закопају. </p> <p>Увече је, украј срескога пута, израстао нов хум влажне земље, као 
ом раскинула? </p> <p>Станка му исприча укратко, испрекидано, без везе у мислима, ноћашњи догађ 
у стоку, а мајка му весела лица подноси укусно јело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пу 
лан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То 
одитеље, треба видети шта ће са Јовиним укућанима, треба прегледати кућу... </p> <milestone uni 
ти Новицу, а ако се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега затвори.{S} Једном пандуру р 
 <p>— Једва га укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно. </p> <p>— Где га на 
им сам ђаво помаже!« — помисли капетан, улазећи у двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојиц 
 проводи зликовац свој последњи дан.{S} Улазећи у собу, сваки се изненади, видевши весела човек 
ђаволи, па да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи у забран, Ђурица пропусти друга напред, коме ов 
 је мало час сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу, Никола угледа снаху како је необично пр 
, испеци нам каву. </p> <p>— Сад ћу, не улази овамо!... — одговори отуд женски глас. </p> <p>По 
 сваке људске појаве на улици.{S} Журно улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и 
 и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу. </p> <p>— Палите свеће, море; хоћемо да поломимо 
 Пантовац са Симеоном. </p> <p>Врата на уласку у двориште беху затворена, те старац стаде да лу 
се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му. </p> <p>Ђурица, видећи га онако весела, прих 
ама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S} То беху врата на ходнику, пред 
 улицама, по двориштима, по праговима и уласцима у куће...{S} Са стреха и из натмурено сребрнас 
тмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол... </p 
оси и веје хладна и црна нема помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шт 
ја је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необична и страсна осећања сеоској момчадији. < 
око ње беше суморно и дивљачно, све јој улеваше неки празноверни страх, коме се она не могаше п 
 белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, улепљена усиреном и запеченом крвљу. </p> <p>— Што ти ј 
те...{S} Болан, Станка Радоњића! ...{S} Улетео бих онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ват 
еба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му свет... и опет да му је 
ње унапред осећати како куршум звижди и улеће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме 
 се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непознату му до сад снагу самоодбране, коју 
им добром у свету... </p> <p>Палилулска улица претворила се у море блата и влаге.{S} Читави обл 
дужину, пружила главна и једина варошка улица.{S} Петлови ућуташе, после дуге јутарње дерњаве,  
 и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стогова, преко чиста поља...{S} Ђурица сла 
авој маси; расплинуло се блато по свима улицама, по двориштима, по праговима и уласцима у куће. 
исаву, који још стајаше пред вратима са улице. </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима. 
 у шуму... </p> <p>— А ова кућа није са улице? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо је напред магаза ђе  
ше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај ј 
 земљоделске куће.{S} Становници су ове улице махом они типски и Београђанима добро познати зем 
оделом не разликују од становника своје улице.{S} Ђурица је, преко гломазних војничких цокула,  
оћу по житкој тештавој маси непоплочане улице?...{S} Ни најбоље мачје око ништа не види, али ух 
ару.{S} Станка је, као и све жене из те улице, носила халине од неке загасите вунене тканине. < 
ла својим непробојним покривалом куће и улице, притисла саму земљу, па стоји тако непокретна и  
гачи разиђоше се на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онак 
жну прашину и засипље њоме другу страну улице.{S} Пажљиво и опрезно корача момак, бојећи се и п 
у десним раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи играње карата.{S} Кад сврши игру, он с 
ово хоризонтално у капке на прозору, на улици се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњск 
вакога звука, од сваке људске појаве на улици.{S} Журно улази у кавану и, видевши сва позната б 
сни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор.{S} У оним пукотинама, кр 
 и отров...{S} И усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, кој 
прљавој, каљавој, последњој палилулској улици, на крају Београда, поређани су сниски неокречени 
 себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не прође нико, само се отуд од кафане чујаше 
ели... </p> <p>После једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се не 
икоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десним раменом, јер бе 
о човек који не зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пред једном каваном нађе самога Сима. </p> < 
раду, која је једним крајем излазила на улицу, а другим на поток.{S} Новица подиже један прошта 
други, бунован пандур.{S} Погледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Рад 
вароши, поред потока што пресеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана госта, ко 
миг био довољан, па да се одмах промене улоге... </p> <p>— Како ћемо сад, кад ниједан не знамо  
да уђу заједно у двориште.{S} Њихове су улоге одређене условно, а главна им је брига била, да с 
к, који ће то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизбежна поворка људи, који су 
исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре зго 
.{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, ж 
м, док му не падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и 
ислио, и у исто време долазили су му на ум они, које је он побио!... </p> <p>У тој грозничавој  
; кад виде како један бистар од природе ум може да влада ученима и неукима — Вујо поче стално д 
; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не поможе ништа. </p> <p> 
ко тапкање по прашини.{S} Он се трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека насред пута.{ 
ти. »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће м 
збиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде одговорити на поздрав, ни понудити госта да седне 
 новина, нешто неочекивано, те одједном умекша своју љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и ос 
епо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вала, јок... што? — 
, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне Ђу 
зога помиловања, које су му »пријатељи« умели испословати, продужавао је стари занат.{S} У крађ 
 би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако задаје  
ре. </p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо ви 
м благим погледом својих великих очију, умео да прикрије ту особину.{S} Само га често издаваше  
. </p> <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку те једва  
 најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} И ову похару  
зрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео одредити право занимање, кад би то било потребно р 
о! — узвикује му Митар весело. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки умрети. </p> <p>— 
ом одела, али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, и по  
данас јевтино прођосмо — рече Пантовац, умеравајући ход. — Ха, снахо, душу ли му!...{S} Шта вел 
 могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату  
 ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, умерише корак.{S} У оној немој, мрачној шумској хладови 
рица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И што  
тварај! — викну она гласно, сазнавајући умесност свога захтева. </p> <p>Опет зашкрипаше даске,  
ше Ђурица, беше помањи прозор, олепљен, уместо стаклета, дебелом хартијом, пенџерлијом.{S} Вуја 
е најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, окренуше обоје низ 
, па извади цео рам са хартијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза о 
н вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама.{S} Гледај је као очи у гла 
страну.{S} Марко, видевши да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, па истрже нож  
 Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што н 
/p> <p>— Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред ово 
 коњима...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— Умећу, ако имате коња — одговори она. </p> <p>— Доброса 
пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— Умећу, ако имате коња — одгов 
ло. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки умрети. </p> <p>— Једанпут се мре! — довикуј 
икнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.{S} Само треба срце да ти је од 
тражи наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела бол 
... </p> <p>— Све су то трице и кучине! умеша се Живко писар, стари полицајац.{S} Какве прилике 
ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који остаје у канцеларији, да би тако  
ипио право с кревета, па онако необучен умешао се у гомилу.{S} Истрча и капетан сањив, с огрнут 
ко липова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и о 
. неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје место, беше већ доне 
е дечаци и девојчице, те напуне судове, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне риб 
!... кâ моловане, беле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам з 
 два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред ку 
ветлост зорина... тама се проредила, па умире, гаси се...{S} Петлови почињу своју песму...{S} З 
човека, који зна, поуздано зна да сутра умире од куршума, па опет живи, једе, пије, спава, мисл 
 — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави: — Имам мн 
 му лупаше јако, и он се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничав 
пута је седао и одмах скакао, не могући умирити своја узбуђена осећања.{S} Али се опет сети вод 
е неки непознати. </p> <p>— У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици 
х отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да разгова 
ан се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.{S}  
 После, кад својим оштрим и проницљивим умом оцени свет и околности око себе; кад проучи сва ли 
После поноћи стиже пред среску кућу.{S} Умор је савладао јако, али она не стаде, не предахну... 
 је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у густ шибљак и поседаше ј 
вши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата,  
а ногама, које клецаху и повијаху се од умора и слабости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвену пост 
у, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се 
 требало доста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о даљим својим корацима... 
сној трави, не осећајући ни хладноће ни умора...{S} Само што пре, само да се стигне на време!.. 
S} И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан пићем, наслонио главу на сто и заспао. 
проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко 
 сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја 
Седи, одмори се... видим да си се много уморила. </p> <p>Станка се осврте и седе на столицу. </ 
раво да си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му. </p> <p 
побратиме; не знаш како је ово добро за уморна човека — рече он, пружајући пљоску Ђурици. </p>  
оговори младић брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео срез ос 
о је пробудио Добросава, али му сад жао уморна човека, коме се јако спава...{S} Видиш како он л 
ли он за мајку — или је и она заклопила уморне старачке очи?«...{S} Као одговор на његову зебњу 
 викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. </p> <p> 
сладе од милога јој завичаја... </p> <p>Уморни путници оживеше, заборавише све муке и патње пре 
 низа страну.{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасности, онда се не 
Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо  
време као подлежући душевном и физичком умору, који га је савладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па 
е опасности, онда се нема кад мислити о умору. </p> <p>Кад дођоше испод голога преседластога пр 
, гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше над њима са пушком, из 
Шта је то смрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хладна...{S} После закоп 
апомена о јаловици.{S} Његов отац, који умре пре десет месеца, често је лежао »надзор« и био во 
рај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, к 
мо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умрем. </p> <p>— Море, живећемо, Стале!... </p> <p>Загр 
/p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чека 
и умео хајдуковати, треба да умеш мушки умрети. </p> <p>— Једанпут се мре! — довикује други. —  
докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— Оно, јест...{S} Али тај жи 
оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, биле смо све у кош 
м мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било... 
</p> <p>— Покојни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Дугач 
 од нападача погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам изв 
S} После је одлежао трлему, и мал’ није умро. </p> <p>— Па зар баш нико не зна како изгледа то  
ега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, п 
а као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет да по 
И мозак, и срце, и крв, све се следило, умртвило... ништа не осећа, не мисли, не живи...{S} Теш 
е ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко гл 
 овај саплете и падне.{S} За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну но 
p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеже их, па се н 
 рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од 
лико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо.{S} Иза куће стајаше нека стара вајатина.{S} О 
аз у ситне капљице, које прштећи падаху унаоколо. </p> <p>— Чусте ли за Ђурицу? — рече једна. < 
шћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме посао.{S} Стражарима су  
еђу мене и тебе...{S} Свакад нек се зна унапред колико коме од нас припада... </p> <p>— Тако, с 
е при том некако одсечно избацивао ноге унапред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још ј 
е пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осећати како куршум звижди и улеће у њега.{S} П 
ке из напада, који ће следовати, већ се унапред јављају, и он већ види пред собом жива, повезан 
> <p>Он подиже новчаник и опет га пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све то време гледаше, у чуду 
 чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да савлада ону велику 
огледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: како он мисли о томе, да ли се радује или му ј 
 се сав.{S} Само зна једно: да је могао унапред осетити све ово што је данас преживео и што сад 
тка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка заигра ногама — из 
 — одговори Митар. </p> <p>Један пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и 
у себи снаге да поднесе толико нечувено унижење, које би стајало у суштој противности са целим  
о да избегне онај поносити поглед, који уништава човека. </p> <p>Ђурица је имао нарочити разлог 
 без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи то страшило, онда... онда ће бити нешто друго, н 
и — како му сад изгледаше — смлавио га, уништио...{S} Није могао да се прибере задуго... </p> < 
ка, такав поглед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себ 
станове кроз малена незаштићена оканца, уносећи собом и студ и отров...{S} И усред дана у такво 
страшиле саме мисли, тиштала га је нека унутарња грижа, и он је најволео, кад би се некако могл 
вши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно друштво 
амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За један тренутак у 
 јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} 
мо се види округао отвор, као прстен, и унутра зија црна цев.... </p> <p>Ниједне мисли у глави. 
лавом на остале. </p> <p>Писар уђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће паст 
е имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — рече Вујо и окрете се да пође. </p> <p>— Нека, 
ом.{S} Кроз ону рупу продираше светлост унутра, те се одмах, на први поглед, могло видети да је 
је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње осећање.{S} Једаред застаде, погледа око себе 
да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се крсто 
ичаво, без размишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и да после 
м...{S} Слаба, бледа светлост показа им унутрашњост куће, опазише одмах место, где чељад спава  
ћа, које је откривало усиљену и немирну унутрашњу борбу.{S} Таква глава беше усађена међу широк 
ло лице му исказиваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да 
оћу... трчи, буди га! </p> <p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запита озбиљно: </p> <p>—  
} Пријатан, заносан мирис отаве шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груди.{ 
га по зеленој ледини.{S} Народ се окупи уоколо. </p> <p>На благој, мало нагнутој равници лежаше 
вати неће ли се опет што чути споља.{S} Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било  
 му се потчињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја зависила је и од не 
} Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сваку особину чуднога јој стаса. 
.{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, док не дође до г 
p>— Ја шта је радио, но се спремао... — упаде му учитељ у реч. </p> <p>— Пардон, не прекидај ме 
>— Славе ти, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не ч 
о је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му поста 
а од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да г 
.. утицаја... </p> <p>— Шта ту дробиш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који се, док апотека 
 </p> <p>Ђурица се намршти.{S} Пантовац упаде у разговор: </p> <p>— Па шта ћеш, море, не зна чо 
 би се некако могло десити, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој  
и прозор.{S} Три жандарма одредио је да упадну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на соб 
нице, па једни чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше 
аман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држаху запете пружене  
 </p> <p>Капетан је уведе у једну собу, упали свећу на столу, па се огрте неком хаљином и седе  
а пољу.{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу у овој проклетој помрчини. </ 
ска вратанца ступише у одају.{S} Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намештену собицу са две  
нас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је. </p> <p>— Нека ти Бог опрости! — рече он, па  
отур жуте воштанице, кресну палидрвце и упали свећу.{S} Затим извади једну иглу и наднесе је на 
ежурано лице, осветљено слабим пламеном упаљене лојанице, и осећаше велико задовољство што не о 
а мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, 
ју на ниже. </p> <p>Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му ј 
нажном силом вукло срце његово. </p> <p>Упамтио је последњи Новичин савет, па је хтео прво да с 
 не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађују четири жандарма с пушкама... </p> <p>Све доса 
е нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упирао поглед у помрчину, па напослетку махну руком и о 
</p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p 
де изненађен. </p> <p>— Камо ти Симо? — упита га још на ходу. </p> <p>— Отишао је кући — одгово 
ко, и таман да заусти одговор, а Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти тешко тако, болан? </p> <p>—  
 Матовој кући. </p> <p>»А овај ништа не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачно је Коста стига 
а, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </p> <p>— Море, Ђуро, надлагује се  
! </p> <p>Ђурица изиђе невесео, збуњен, уплашен, не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{ 
у пођоше сузе из очију. </p> <p>Збуњен, уплашен, изненађен свим овим што се са њим догодило, Ђу 
 ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко је то? </p> <p>— Отва 
и једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена и забринута лица, оборише главе и заћуташе обо 
а бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упрепашћена, кад угледа наслоњене пушчане грл 
 одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено...{S} Сви спавају...{S} И Добросав, који је ос 
<p>Милутин слете с коња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те завуче руку у џеп, у ко 
.{S} И они обоје поустајаше и погледаше уплашено из свога заклона.{S} Шуштање долажаше озго, са 
девши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. </p> <p>— Шта је то? — запита она полугласно, 
д је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши, јер појми да је мисао истинита и правилна. »Јес 
а: </p> <p>— Помагај! </p> <p>Ђурица се уплаши.{S} Стадоше да му дршћу руке, задрхта сав...{S}  
ио ни тако детињски уплашио, као што се уплаши од овог обичног отварања врата; усред неме и дуг 
ерати... — рече он, али се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: — Нека ње тамо у селу,  
меру са Станком. </p> <p>Свештеник се и уплаши и наљути, кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш 
а вратима.{S} Његова необична озбиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде одговорити на позд 
Отпре би се Станка после таква одговора уплашила и стала би распитивати и домишљати се ко ли је 
е би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, као што се уплаши од овог обичног отварања вра 
 у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: 
чувам се. </p> <p>— Баш ови старци... — уплете се трећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ет 
га, сељака, веома необичном друштву.{S} Упозна се брзо са свима женскима, а једна му постаде бл 
набављала најпрече потребе.{S} После се упозна са Тимом Банаћанином, који је становао у суседст 
цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости својој 
е још раније, за време првих састанака, упознао Станку са својим хајдучким животом, испричао јо 
вади из свога капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. </p> <p>— Није то — 
ница, па онда црквена и општинска икона упоредо, а после тога све по двојица у реду.{S} Остале  
нас! </p> <p>Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и опш 
ога дана није никако помишљао о смрти и упорно се надао помиловању.{S} Чудан је и тај разлог ње 
 на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли...{S} Тако му пролажаху 
{S} И она одржа своју одлуку с највећом упорношћу.{S} И капетан напослетку безнадежно махну гла 
а побожне хришћане на молитву, а сад се употребљује само на литијама. </p> <p>Момчадија се, пос 
>Она га погледа, разумеде његов узвик и управи дуг нем поглед на величанствену слику пред собом 
ких одредаба и живе душе човекове, која управља тим одредбама по својој ништавној вољи; кад вид 
држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S} Па зато га је и изненадила она напомена о 
а, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командовао неограничено, самовласно, као пра 
S} Он иђаше узверена погледа, страшљиво управљена у помрчину, отворених, осушених и врелих усан 
е само једном сагледао, кад оне не беху управљене на њега, и више их никад није смео погледати. 
ори Милош, и ако је знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли гласно 
што поменусмо, био главни организатор и управник свих хајдучких дружина, које се, у дугом низу  
 која је горе при врху имала два крака, управо две провалије.{S} Више саставака опазише најпре  
 не нађе одговора на то питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо наста 
у целога села о крстоношама.{S} Тада се управо и замомчио.{S} Мајка му срезала дуге кошуље од у 
Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан.{S} То није обич 
/p> <p>— Стој! </p> <p>Подизаше главе и упрепастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с напереним о 
елога пута: »Само да га видим уплашена, упрепашћена, кад угледа наслоњене пушчане грлиће на про 
ет се окрете, ускомеша...{S} Све се очи упреше у шарену огромну масу народа, која се, таласајућ 
о, следило: окаменило се...{S} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој цр 
чадија пребледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, па, 
и то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шт 
, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколик 
нда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? </p> <p>— То не знам, попо, ср 
штени свет, па дајеш њима, који су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, онда ће им бит 
.. о коју се отимају толики момци... да упропастим ’наку девојку!«...{S} То беху тешке муке, ал 
ек видим да је онај пакосник многе људе упропастио и побио.{S} Само га се чувај... </p> <p>— Зн 
... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је упропастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збрише с 
ш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш 
ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти, болан, још ни стигô  
 чега се ја мучим и пропадам, због чега упропашћујем толики свет, зар због себе? — Јок, брате,  
а што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упропашћујеш поштени свет, па дајеш њима, који су тебе  
на обори очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше п 
ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којима су предвиђени разни случајеви, па сад  
андарм, одважан момак, стаде први, и по упуству капетанову покуша да види јесу ли закључана вра 
пасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго, упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављ 
овереника, даде му некакав налог, па се упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, св 
ко, као човек који не зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пред једном каваном нађе самога Сима.  
ће, разгледа свако сумњиво место, па се упути к високој розги, пободеној у градини, под којом ј 
ећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p> <p>Ђурица иђаше очим 
 се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби хтеде д 
пречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио.{S} Остала двојица иђаху право на њега, држећи п 
ши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку... </p> <p>— Право рече нама Вујо да 
ан га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву.{S} Пред иконом храмовном светлуцаш 
и и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, п 
па стаде према Ђурици. </p> <p>— Шта ти уради, соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти ко 
евидишу нема кривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се 
а себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, све јој то б 
ли спавати. </p> <p>»А најпаметније сам урадио, што нисам јуче: пристао да идем к њему с онолик 
, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацима, мора да зазире од 
о — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни радник, а 
иса, попа и Обрад отпевају што следује, урежу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње  
чудном појавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, обраћаш 
тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога трњака испод Дикића кућа), па да 
 ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} Новица се  
ма... </p> <p>А Вујо сачека Пантовца на уреченом месту, па с нестрпљењем запита: </p> <p>— Шта  
е му се размакоше, и у оном осенченом и урешеном отвору указа се он — предмет њених заносних ми 
.{S} Нема више. </p> <p>— Како нема?{S} Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по облигаци 
година.{S} На црном циганском лицу беше усађен орловски повијен, на крају раширен нос, који изд 
ну унутрашњу борбу.{S} Таква глава беше усађена међу широким и снажним раменима, а цело му тело 
 снажно али механично замајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ов 
а испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова. </p> <p>— Пст, 
и над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу, па 
 велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку.{ 
едначиту песму, а под њима журно корача усамљени бегунац, зверајући око себе на све стране.{S}  
ном самоодржања, изабрао себи станиште, усамљено, склоњено и поуздано... завукао се у своју јаз 
ма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се склопила над о 
звижда куршум.{S} Као да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{S} Одједном се сва 
ве изгледаше друкчије.{S} Тужна и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у дворишту 
е опстанку.{S} Неко љуто, горко осећање усамљености заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљ 
шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол... </p> <p>Н 
од се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђенија д 
 помрчину, отворених, осушених и врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с постеље 
и седајући до њега на троножац. </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стаде да излаже свој план за напа 
ше живим веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна радост, блаженство, срећа... </p> <p>Ђу 
ана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе, одјуриш 
давао наде на спасење...{S} Али се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и црна нема помр 
себе, узе једну Симову руку и забоде му усијану иглу под нокат једнога прста. </p> <p>Симо стад 
{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му се 
..{S} Шта свет! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на ру 
ка, а усне јој се скупише и заиграше од усиљенога стезања. </p> <p>— Е, то не може да буде... о 
зање виличних мишића, које је откривало усиљену и немирну унутрашњу борбу.{S} Таква глава беше  
шуљи, зијаше мала крвава рана, улепљена усиреном и запеченом крвљу. </p> <p>— Што ти је човек,  
адоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S} Овце, 
а овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овака 
косом, сањивим надувеним очима, дугом и уском расом, изгледаше као страшило.{S} Кад плануше нек 
! — Викну неко. </p> <p>Свет се окрете, ускомеша...{S} Све се очи упреше у шарену огромну масу  
урици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо ускоро опет на посао, јер нисам још свима нашим људима  
да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тога, изгуби сваку могућност за предају. </p> <p> 
вори он, ударивши гласом на оно оданде, услед чега Станка намах поцрвене. </p> <p>— Чујеш, бола 
 му беху отворене, али готово испечене, услед чега цело лице више добијаше изглед обичне трупин 
аци неколико кратких испрекиданих речи, услед којих се овај намах расани и разрогачи очи од стр 
 се обрати за помоћ државној власти.{S} Услед тога постаде Ђурици непоуздано и његово село, јер 
е овако безусловно људи потчињавају.{S} Услед тога, а и због оне неодољиве жудње да проведе мал 
кад не могаше ништа распознати, зачу се условљени знак: — Пст! </p> <p>Ђурица скочи и помоли се 
у двориште.{S} Њихове су улоге одређене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не 
који су га све више, својим захтевима и услугама, обавезивали и спутавали у бескрајну мрежу сво 
м, па не могу сам... </p> <p>Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву.{ 
зима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... </p> <p>— Опрости ми, по 
али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из очију дв 
и се рашириле, да искоче из станишта... усне се скупиле, стегле... као да се спрема за раније д 
но онако... као ја?... — рече Станка, а усне јој се скупише и заиграше од усиљенога стезања. </ 
ње, необичан сјај очију, суве, запечене усне, нервозно трзање главе побуди у њему сумњу, да ова 
а црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезаху у осмејак, гледаху крвнички.{S} Раста бе 
е смејати ни повратити.{S} Заиграше јој усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за ду 
рми искривили доње вилице, свакоме игра усница. </p> <p>У народу свачије лице бледо, нико не ди 
сар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нек 
то знаш.... </p> <p>Станка стеже зубима усну, погледа га некако у косо, необично... и тај погле 
старац стаде да лупа, док једва разбуди успавана послушника.{S} За то време Радован исприча Ђур 
 сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош 
е види и не разуме.{S} Неко ново, досад успавано осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, 
м.{S} Као да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{S} Одједном се сва гора пролом 
устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи то страшило, онда... онда ће бити нешто  
а дрскост.{S} Био је уверен у несумњиви успех, јер је први пут добро опазио ону значајну промен 
/p> <p>Ђурица пак хтеде да крунише свој успех, јер му се учини да је с оним одговором постигао  
> <head>Х</head> <p>Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје, у коме и вла 
о му је само поручио да је посао свршен успешно, да су нашли новаца више но што су се надали и  
{S} Нека стара и слатка, веома необична успомена из детињства сену му кроз главу, сети се како  
тро исмеваху његове сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно о 
еци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Шта ћемо мерити, кад се то зна 
слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје воље.{S} П 
е дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све...{S} Као да цела природа 
 вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камен 
меде оком мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху позавлачили главе под клупе.{S} Кад одоше х 
 једнога покрета!... </p> <p>Наједаред, усред тога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима  
 си први пут нападао човека, очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, 
 уплаши од овог обичног отварања врата; усред неме и дуготрајне тишине, којој се беше сав преда 
врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше ништа распознати, з 
а, уносећи собом и студ и отров...{S} И усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и по 
осећање, изазивајући ужасан страх.{S} И усред тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудн 
де осмех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни повратити. 
се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни так 
ремио, ударише на бистричкога механџију усред бела дана, пред десетином сељана, који се случајн 
и глас и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: 
груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цел 
ш више набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак, иска 
унећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у Локву с косачима —  
и светлих очију, жива и страсна израза, устаде иза стола и пође насусрет Ђурици. </p> <p>— Где  
да размисли о положају своје апсане.{S} Устаде са сламе, пође к прозору, који беше виши од њего 
и тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњ 
са.{S} Писар попуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо.{S} Иза куће стајаше н 
чега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом. </p> <p>— Маро!... о Маро!... 
вши оком на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби остадоше Ђурица и 
мо... не могу да спавам. </p> <p>Новица устаде, протрља очи, па, онако у помрчини, стаде да пип 
— Ходи дер ближе, момче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљив 
јком? — запита он оштро. </p> <p>Ђурица устаде нагло. </p> <p>— О томе немој никад више да ме п 
 да скачем кроз прозор напоље?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, 
} Поможе му Митар с једним пандуром, те устаде, па га одведоше до једне постеље и наместише га  
 нећу друкчије! — узвикну он одједном и устаде са столице, као да се сад нечему присети. — Јест 
еш ићи... хајдемо! — рече она одлучно и устаде са столице. </p> <p>— Чекај, брате, нису још људ 
ст... </p> <p>— Готово! — Викну Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали, само остаде на поду он,  
ци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </p> <p>— Стражарите ли  
 то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши га, о 
је заспао. </p> <p>После пола часа Мато устаде и зовну га полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну га он 
дића. </p> <p>— Шта је? — запита Ђурица устајући. </p> <p>— Брже, побро, душу ли му... данас ће 
 </p> <p>— Чујеш, Ново... — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад  
зна за ово?...« </p> <p>— Готово!...{S} Устани, Ђурице... — вели Митар и сагиње се да му помогн 
другим вратима, преко од њихове собе. — Устани, дијете, испеци нам каву. </p> <p>— Сад ћу, не у 
према смрт, неизбежну страшну смрт, без устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи  
још се задржаваху на гранама, протежући устојане ноге и крила, или опружајући шију к земљи, као 
лави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> <p>Старица се одистине обрадова.{S} Одјед 
раво кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да те муч 
 главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне појаве Ђуричине. </p> <p>— Дол 
ало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше.{S} Неко им потказао да је Пантовац отишао с 
качу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{S} Станка дохвати секиру, навуче н 
 зависи од кратке кошуље, ма нико се не усуди кршити адета, који влада у целом округу.{S} Носио 
о сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви  
<p>— Ево руке! — одговори она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишља 
сти дању, јер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али  
 мршти, назва их философијом.{S} Кад је утврдио тај генерални појам, он стаде после да га цепа  
у и стеже га својим снажним рукама, као утегом.{S} Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али 
} Јест, баш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не волим онај њего 
дне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч овој праведној, стр 
 једне речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч овој праведној, страшној погибији! </p> <p>— 
 Вуја! ... — рече он и погледа какав су утисак учиниле његове страшне речи. </p> <p>Станка се н 
 промуца кмет, пошто се прибра од првог утиска. </p> <p>— Јоване — обрте се Ђурица оном сиромаш 
аставише да исказују један другом своје утиске, а капетан стаде да саслушава грађане, који су п 
 </p> <p>»Ух, бруке!...« узвикну и, под утиском разноврсна осећања: стида, срџбе, бола — не зна 
виђа, да не може још ништа смислити под утиском ових необичних догађаја, који се све више гомил 
је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне плашње. — Ја морам сад знати на чему смо,  
своју душу.{S} С тога је и имао огроман утицај на сву околину: сви су му се потчињавали и — бој 
гзистира, од пресуднијега, тако рећи... утицаја... </p> <p>— Шта ту дробиш — упаде му жучно у р 
састанак пред судницом био је од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет међу се 
енским светом.{S} Још за ово време, под утицајем каквих лепих очију, он се могао изменити, мога 
ичним сјајем и он, готово несвесно, под утицајем овога лепог осећања, пође ближе к прозору и ст 
аједаред настаде прелом: она се потчини утицају другога, али и у том потчињавању она се руковод 
егову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како је он желео.{ 
у својој соври стаде се молити Богу.{S} Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе.{S} Поче 
јући напред плашљиво и збуњено. </p> <p>Утом деда завришташе, а у кући закука жена. </p> <p>»Шт 
— викну Ђурица и стеже му руку. </p> <p>Утом се зачу из шуме отегнуто, јасно звиждање. </p> <p> 
атрао је своје село као једино поуздано уточиште, а сад му прва опасност отуд прети.{S} Не мисл 
 се стигне на време!...{S} Наишла је на утрвен, насут пут, прелазила је преко поточића, преко к 
 расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријатељству.{S} Пило се и веселило с 
 угледа тамо два човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуц 
часа загрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча 
 и Митом к њима. </p> <p>Новица и Коста утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава.  
 <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p> < 
и после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном?  
, не да се испричати!... </p> <p>Станка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} После нек 
рече као присећајући се. </p> <p>Станка ућута као заливена. </p> <p>— Знаш шта, господине, посл 
ати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћут 
, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека одговор. </p> <p>— Хе, м 
, по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућута.{S} Увече исприча Марку све што је видела, пратећ 
/p> <p>Пантовац га пресече очима, те он ућута. </p> <p>Кад сви поседаше, Вујо поче говорити. </ 
уда, говоре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутало, дијете; заборавили су те, чим си отишао... зас 
ицу«. </p> <p>Тада сви троје полегаше и ућуташе. </p> <p>Ђурица, легнувши на леђа, угледа зелен 
авна и једина варошка улица.{S} Петлови ућуташе, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржавах 
броји банкноте. </p> <p>За тренутак сви ућуташе, посматрајући како Ђурица невештим прстима одва 
а опоро онај Ђуричин сусед. </p> <p>Сви ућуташе, осећајући незгоду, у коју их доведе, својим не 
...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица скочи с постељ 
тко насмеја, а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад бе 
га... и истога тренутка скочи. </p> <p>»Ух, бруке!...« узвикну и, под утиском разноврсна осећањ 
/p> <p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запита озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да  
могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно скиде капу, смерно п 
наста гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само једна реч: »јаловица«, али он одмах раз 
у и некако неодређено махну руком поред уха, што се могло узети као да скида капу, а могло је и 
па му превуче оштар ножић преко средине уха, смешећи се: </p> <p>— Ово, знаш, да ме се сећаш... 
аше га куцање рођенога срца или пиштање уха.{S} Одједаред застане блед као смрт, стане да слуша 
ицу Дражовића у своме домашају потраже, ухвате, и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу 
е. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га 
 ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме користи 
еш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе из соб 
 шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састојале у »невидишу«, у т 
дбу писару да одмах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који одраслији укућанин са 
 Станку, враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, т 
о код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђурица план 
о врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Само пролећу као искре, понесене бесним ветр 
а му задрхта цело тело, а пред очима се ухвати, наиђе нека магла, од које се ништа не види око  
тари по селу, с намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изненади.{S} Сматра 
трого мотри на његова кретања, да се он ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предузимало.{S} 
се и полако пође к вратима...{S} Полако ухвати руком дрвену ручицу на вратима, очекујући неће л 
чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједн 
 погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... 
арац исприча опширно како су га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшег 
ку воштану свећу. — Знаш... први сам те ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека г 
е одиграва пред њима.{S} Милош одборник ухватио у свом кукурузу крмачу једнога сиромашка, извео 
вориште кроз прозор, али се на стаклету ухватио дебео слој леда, кроз који једва продираше слаб 
 у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом руком за чело, које обузимаше све већа в 
е пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... </p> <p>— Каква влас 
Пантовац, напрегнувши слух, могао му је ухватити само једну реч, коју чешће помињаше: бјеси...  
, ко се разуме у молитвама, не би могао ухватити смисла.{S} А Пантовац, напрегнувши слух, могао 
њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </p>  
очити израз великога душевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње... робија или гора 
дање, које највише подсећаше на пиштање ухваћена миша.{S} Ђурица дахну душом, одговори истим зн 
риђе оној двојици, па запита једнога на ухо: </p> <p>— Чује ли се што? </p> <p>— Будан је... не 
а рукама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да ниси писнуо!...{S 
} Примакоше се уз брвна, неки наслонише ухо: тишина... све спава здравим јутрењим сном...{S} На 
Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две ног 
рце... </p> <p>Капетан се саже, наслони ухо. </p> <p>— Жива је, ради јој срце.{S} Код кога су з 
те, погледа јој затворене очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се д 
 да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резница, да не диже 
ово миловање...{S} Али кроз сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, и кад изненадни  
уша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нема к 
под Ђорђеве куће.{S} Ту их сачека њихов ухода из истога села, који им даде сва потребна обавешт 
е одмах испод куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен 
одлучише да приступе послу и раније.{S} Уходу послаше да се прикрије негде око куће, да би мога 
нтовац једнако ослушкиваше и одмераваше ухом докле се потера растегла, па, кад опази да сва вик 
да је видиш овако осрамоћену, понижену, уцвељену, па избачену напоље, избачену као исцеђен лиму 
сле краткога ћутања. — Знаш како је.{S} Уцена је повишена одмах после оног убиства.{S} Сад ће с 
а тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за сто 
га деца, кад ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! — вели један кадровац. </p> <p>— Да  
 по челу, па узми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече он у с 
н, па их после поубијали и узели велике уцене за њихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шта велиш 
их доведе, својим несмишљеним говором о уцени, онај доскорашњи војник. </p> <p>— Ми морамо леђа 
 па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, брате, 
је мора имати неке сразмере са државном уценом.{S} Али се ипак он надао, неком магловитом надом 
 Сто дуката сад, и после да се јавим за уцену, па од тога новца њему осамдесет дуката, а оно др 
, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице з 
ђа.{S} Сад идите, па причајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину. </p> <p>За овим се обрт 
 га убити, по закону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његови људи неће ми  
е убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво, раширени 
чуђен Марко. </p> <p>— Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Д 
 мој или ваш?... </p> <p>— Зар се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник? — рече срес 
едан бистар од природе ум може да влада ученима и неукима — Вујо поче стално да се занима речен 
 му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је лако.{S} Овај 
е, окрете се источној страни, па звизну учестано с прекидима. </p> <p>Не чувши никаква одговора 
Ђурицом прави хајдучки живот.{S} Његово учешће у оном нападу било је тако јасно, да му није ост 
ив твоје воље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да к 
 из села?{S} Зато, што их родитељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да 
S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао  
т, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али ба 
 оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у де 
а се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће 
 среском кућом, и на његово питање: шта учини с Новицом, одговори му: </p> <p>— Погинуо је. </p 
{S} Изиђе капетан, па кад му казаше шта учини Марко, и он се заинтересова, па позва ковача да о 
нехотично подвуче руке под одећу, па се учини још радозналија, али тако, као да се она не љути  
>Ђурица се изненади овим речима, али се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове 
; разгледам прво положај куће, па ми се учини сумњиво једно прозорче, што стоји над самим поток 
 он намести код Мата, леже и наскоро се учини да је заспао. </p> <p>После пола часа Мато устаде 
о је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; у 
 хтеде да крунише свој успех, јер му се учини да је с оним одговором постигао циљ. </p> <p>— Шт 
аво, очекујући свакога тренутка да пиће учини своју дужност... </p> <p>Жандарми певају одавно,  
 опазише одмах место, где чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{S} Двојица претрча 
н павитином.{S} Ђурица разгледа место и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекај 
 пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од самога ђавола.{S} Нарочито му паде у 
 узбуђеним гласом, који се и самом њему учини непознат. </p> <p>Механџија рашири очи, и као да  
крипнуше и она изиђе из собе... </p> <p>Учини јој се да он проговори, пошто се затворише врата, 
ушала сам га боље, много боље него оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — под ноге!... < 
де, и не јављајући кмету!...« Откако је учинила први корак за ближе познанство са Ђурицом, од т 
исам никог убила, ни онако... какво зло учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ниш 
 са судом...{S} Нисам ником никакво зло учинила...{S} Казаће ти то и он и други људи, које је о 
... — рече он и погледа какав су утисак учиниле његове страшне речи. </p> <p>Станка се не измен 
 Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш 
.{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио погрешку што је погледао у кров, кад се обратио  
чини паприкаш« — рече му отац.{S} Он је учинио тако.{S} И кад му је после мајка донела куване ч 
 ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан 
као што си ми казао. </p> <p>— Добро си учинио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој савет би 
од тога сам погледа утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед!{S} Боље ми 
 код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на велику кривицу,  
е му то, ако можете!{S} Дакле, случајно учинио једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухв 
ртав поред Мите. </p> <p>— Наопако, шта учинисте! ...{S} А новаца? </p> <p>Ђурица извади из нед 
веде па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет 
увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа последње средств 
кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намораш кога? </p> <p> 
д да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А после,  
отина дуката. </p> <p>— Ништа не можемо учинити...{S} Ја јесам позаимао готово свима Вујовим љу 
иција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно учинити »физиту...« </p> <p>— Шта велиш, море, је л’ то 
 то се мора наредити, мора јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци 
вити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица з 
рамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као стидећи се своје слабости, и 
 да сева нешто тајанствено и опасно.{S} Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да  
 — обрте се учитељ апотекару — и ја сам учио онолико, колико је кадро било једно сељачко имање  
, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је 
 — Да је тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уредно свршио школу 
га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, као што видим, налази да је свему томе криво ва 
и је васпитање како је могао — обрте се учитељ апотекару — и ја сам учио онолико, колико је кад 
е једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право.{S} Отац га је научио злу, а 
у воденицу, исто онако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прилике и околно 
 ту дробиш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који се, док апотекар састављаше своју научну ф 
 је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ. </p> <p>Људи наставише да исказују један другом 
а је радио, но се спремао... — упаде му учитељ у реч. </p> <p>— Пардон, не прекидај ме.{S} Је л 
 <p>— То је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био... ти си м 
озавидели би многи атлети од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде на једном месту, већ прегледавш 
у и повијаху се од умора и слабости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да  
 уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело...{S} Хладна, мокра влага продир 
анка само слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још 
е ражљућени коњиц, а ветар звижди поред ушију... </p> <p>Капетан се осећа као ловац, који се кр 
 виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којој б 
разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин... цан... </p 
влада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, ис 
акту... игра и удара као дамари...{S} У ушима шум... и тамо шушти, удара, пишти...{S} Срце се с 
нице, а око њега тамно, нејасно...{S} У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше. 
угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по такту, на 
вори он, па приђе вратима, кроз која је ушла Станка, те их закључа и узе кључ са собом. </p> <p 
ред гојазна и флегматична господара.{S} Фењери пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичав 
 мај...{S} Данас ће ти сигурно учинити »физиту...« </p> <p>— Шта велиш, море, је л’ то шала? —  
и у исто време као подлежући душевном и физичком умору, који га је савладао. </p> <p>— Само ти  
ако дотрча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по тврдим костима.{S} Станка врисну 
м се нађе витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град.  
 брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шеварице, са којих опадош 
 од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стогова, преко чиста по 
 </p> <p>А Станка само слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој 
још из собе, да се овде претреса велика философија. </p> <p>— Не замерите скромним и мирним гра 
да се понеко из публике мршти, назва их философијом.{S} Кад је утврдио тај генерални појам, он  
тамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви философију свршили, молићемо, и који је рад кориснији з 
 како он говораше, »распростирао научне философске идеје у питомој Шумадији«. </p> <p>— Је ли т 
... мртав!... </p> <p>Сви разделише ову философску мисао, па чак и капетан, који дотле стајаше  
а... — отпоче апотекар да развија своју философску мисао... </p> <p>Међутим догађаји, који су с 
 овога. </p> <p>— Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за наше 
, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим се беше опаса 
вар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и за ношење преко рамена, ножеви, пи 
ало протезаху по душеку поред гојазна и флегматична господара.{S} Фењери пред каванама суморно  
е, док апотекар састављаше своју научну фразу, иронично осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље 
потмуо топот коњских плоча, по неки пут фркне ражљућени коњиц, а ветар звижди поред ушију... </ 
умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлач 
погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа није доста.{S} Тако је требал 
="chapter" xml:id="SRP18971_C10"> <head>Х</head> <p>Потера се сврши без успеха, а после ње наст 
 њихне девојке ударају на зној... ха... ха... </p> <p>— Пријатан мирис... </p> <p>Ђурици би кри 
 Миша: њихне девојке ударају на зној... ха... ха... </p> <p>— Пријатан мирис... </p> <p>Ђурици  
војка је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па с 
 било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, сукајући густе, прогру 
ноше. </p> <p>— Стари смо познаници.{S} Ха-ха-ха! ... — одговори Пантовац и стаде да савија циг 
смо — рече Пантовац, умеравајући ход. — Ха, снахо, душу ли му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ј 
а ђевојке махнитају за тобом! </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се Ђурица задовољно. </p> <p>У то 
 шта ми то сад овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће 
их од муке — одговори Ђурица. </p> <p>— Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш 
S} Беше весео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, б 
а у Ђуричиној руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очи 
ез покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се пожурио!{S} Тако, брате, тако  
јком, дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Г 
и, кад су људи далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук. — Море ти си жешћа од  
ло лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, сукајући густе, прогрушал 
е. </p> <p>— Стари смо познаници.{S} Ха-ха-ха! ... — одговори Пантовац и стаде да савија цигару 
евојке махнитају за тобом! </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се Ђурица задовољно. </p> <p>У том с 
а ми то сад овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће ви 
кад су људи далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук. — Море ти си жешћа од мог 
лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, сукајући густе, прогрушале б 
</p> <p>— Стари смо познаници.{S} Ха-ха-ха! ... — одговори Пантовац и стаде да савија цигару. < 
јке махнитају за тобом! </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се Ђурица задовољно. </p> <p>У том се в 
и то сад овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, 
 су људи далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук. — Море ти си жешћа од мога п 
ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомученик, да не би т 
го за невољу, за вечиту невољу...{S} Еј-хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. </ 
 имам ја у мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ сад, па жури. </p> <p>Ђурица окрете у шуму, али ч 
сни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико 
држе конопац чврсто.... </p> <p>— Ђуро, хајде, силази!... — вели Митар и гледа некуд у страну.  
у. </p> <p>— Добро...{S} Како ти?...{S} Хајде у собу. </p> <p>Ђурица уђе и седе на столицу близ 
е ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, провлачи се. </p> <p>Ђурица се провуче и стаде н 
и мислиш ја се шалим, кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </p> </div>  
да дохвати камен са потока... </p> <p>— Хајде да се измиче! — проговори Пантовац сасвим другим  
</p> <p>— Не знам, како ћу... </p> <p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Ка 
ети шта мисли овога тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на  
им... — стаде Коста да отеже. </p> <p>— Хајде живо, да се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад г 
же, али му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори про 
ане од своје необичне намере. </p> <p>— Хајде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некак 
на страх, који га обухваташе. </p> <p>— Хајде, вала; једном се мре! — одговори Пантовац, севају 
е би те могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је било. </p> <p>— Каж 
резу и отео им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — одговори Станка и оде пољем, ступа 
штаницу, обрте се младенцима: </p> <p>— Хајде за мном! — рече им, па се окрену и пође око стола 
ши. </p> <p>Писар га прекиде: </p> <p>— Хајде, продужи посао. </p> <p>— Славе ти, Ђурица, немој 
ном. </p> <p>— Шта... шта је? </p> <p>— Хајде да идемо... не могу да спавам. </p> <p>Новица уст 
 </p> <p>— Како... ја шта ћу? </p> <p>— Хајде у гору. </p> <p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} 
и, стаде да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. </p 
ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда окре 
и с прозора. </p> <p>— Знам ја, само ти хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле н 
ај се! </p> <p>— Шта ћу се спремати, но хајде да идемо — одговори она, а у оку јој засја необич 
ске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«...{S} Не знаш  
више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она одлучно и устаде са столице. </p> < 
мах поцрвене. </p> <p>— Чујеш, болан... хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он п 
 газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — рече Вујо и окрете се да пође. </p> <p 
леда и, дигнувши се, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите 
ве, али без хлеба никуд!... « </p> <p>— Хајдес... паде риба скочи месо; потрчите муштерије, раз 
{S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаша, хајдук!...{S} Е, нећемо више тако.{S} Мора се радити ка 
>— Кажи ти мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шта ти говориш!... — план 
{S} Камо те, врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас се зажелео!... </p> </div> <div type="chapte 
нку веома изненади овај глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то може бити?« — помисли она.{S} Пре дв 
лом провођењу, налазећи да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно вид 
, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p> <p>Станку веома изненади овај глас. »Ђуриц 
т Станка. — Ваљад’ ти није право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад ни 
алко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, сукајући густе, прогрушале брке. </p> <p>— Под  
нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук. — Море ти си жешћа од мога побратима.{S} Чујеш, 
 Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки његов кор 
во време, требало... </p> <p>...{S}Ћути хајдук у мрачној јазбини, не мислећи и не видећи ништа  
вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, који се одједном опусти, и некако необ 
алих.{S} Али опет.... </p> <p>— Како то хајдук?...{S} Зашто су га тако начинили, кад није још н 
село чувати девојку, која је одбегла за хајдука? </p> <p>Ђурица се намршти, јер не нађе одговор 
 ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Није.{S} Је ли... </p> <p>— Ја шта је радио, 
а преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. </p> <p>Сељане обузе велика радозналост.{S} Ск 
га наредба, у којој ће те прогласити за хајдука.{S} Али то неће још, можеш се ти слободно преда 
после неколико дана, прогласи Ђурицу за хајдука; растури наредбе по свима општинама да се строг 
и он већ види пред собом жива, повезана хајдука...{S} Он му одаје све своје јатаке, прича о цел 
 о својој деци како треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} А да ли н 
а мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: </p> <p>— Ходи дер ближе, момче! </p 
ам то — рече Ђурица, схватајући положај хајдука, који се удаљи од свога посла. </p> <p>— Једини 
воје сељачке послове, замишљао себе као хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљао на поштен живот 
ти зашто. </p> <p>— Ђурица...{S} Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи,  
, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз његове руке« прошли. </p> <p>— Е 
една. </p> <p>— Ја, болан; он баш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — викну Станка, тргнувши  
> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лисице.{S} Сатре ми, 
 А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у крви... така му је погана 
аним очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једном топлом сузом. </p>  
м врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко повуче из ћилиб 
ежним погледом. </p> <p>— Зар ти остави хајдуковање, па сад вребаш девојке? — рече му она слобо 
рити душу, који га је заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио 
 тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... </p> <p>— Стој! — викну Станка, осврћући 
узвикује му Митар весело. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки умрети. </p> <p>— Једа 
 среће, новога живота... </p> <p>И срце хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред собом  
стину си рекла.{S} Шта ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи, зликовцем, кога може убити после 
ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, повезô све џандаре у срезу 
мен. </p> <p>Стигоше Ђуричиној кући.{S} Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад 
о опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица  
ожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућност 
едне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало хајдукујеш? — рече старац, посматрајући га озбиљно и ра 
ануше неколико свећа и храм се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини храма, где стајаше с 
 склопила над овим тихим самостаном.{S} Хајдуци поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим к 
 </p> <p>А Вујо зину од чуда. </p> <p>— Хајдуци немају никаква посла с поштеним кућама.{S} Отку 
вешћа старац исприча опширно како су га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да венча » 
 беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни речи, и 
 од опасности. </p> <p>Кроз четврт часа хајдуци прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише 
завлачили главе под клупе.{S} Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху ногама, на позив својих суседа 
тка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара како прескочи врљике и  
астаде обично затишје, у коме и власт и хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је, последњо 
нуше необично у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу. </p> <p>— П 
 море, не идете дању заједно, као прави хајдуци, него се завлачите сваки у своје село? </p> <p> 
та то њима раде?...{S} Откуд тамо други хајдуци?« — помисли он, заборављајући да је мало час са 
д Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док радимо заједно — слушам те, а кад дође вре 
 <p>— Погибох, браћо, не дајте! </p> <p>Хајдуци га прихватише и за неколико секунада сјурише се 
ућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је оно страшило, од кога се и дан и н 
 бисмо хтели!«... — као да говораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; зат 
аких разбојника.{S} Али шта је одвело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и толики свет?... </p> < 
оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па ћемо се п 
говори: </p> <p>— Не шалим се, среће ми хајдучке!{S} А ти чини што знаш.... </p> <p>Станка стеж 
и ти ниси крив! </p> <p>— Ама, среће ти хајдучке, кажи ми право! </p> <p>— Пустићу те, ако ми с 
. цин... цан... </p> <p>И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И 
рати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки живот.{S} Његово учешће у оном нападу било је  
вих састанака, упознао Станку са својим хајдучким животом, испричао јој много о Вују, Пантовцу  
 био главни организатор и управник свих хајдучких дружина, које се, у дугом низу година, смењив 
миловање...{S} Али кроз сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, и кад изненадни гост 
ао псето!...{S} И још ми се куне срећом хајдучком — Друго ништа и нема за клетву — да се не шал 
оже похвалити (себи самој), да је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме  
престано, с места на место, гони велика хајка.{S} Због свега тога и он сам измени своје поступк 
 права зверка која се спасава од велике хајке.{S} Вараше га куцање рођенога срца или пиштање ух 
ке. </p> <p>...{S}Звер!...{S} Звер пред хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобода, у немо 
а тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Вујо није оклевао.{S} Истога да 
која свакога тренутка очекује громовито халакање потере.{S} Дању се спавало а ноћу живело.{S} И 
 је, као и све жене из те улице, носила халине од неке загасите вунене тканине. </p> <p>— Чудо  
е с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тражаху по кући 
о затим врати се, носећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да покуша  
упали свећу на столу, па се огрте неком хаљином и седе на столицу. </p> <p>— Седи, одмори се... 
ој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних мисли, које се само јаве и прођу... па 
 па опет леже. </p> <p>У глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања... све се у њему  
н... цан... цин... цан... </p> <p>И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша  
утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете Ра 
ве, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни с 
ратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаша, хајдук!...{S} Е, нећемо више тако.{S} Мора с 
руке« прошли. </p> <p>— Ево ти дружине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. —  
ви, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу.{S} Читаве десетине година прођоше му у такву 
зао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме ра 
сле синоћне пијанке, видећи у сну читав харем варошанака, које се отимљу о његово миловање...{S 
а уз једну полицу, претрпану свежњевима хартија, стајаше писар Мита и разгледаше нека акта.{S}  
 стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.{S} Извадивши половину рама, погледа напоље и с 
 <p>Глава се Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно око преврте се, страшно, необично. </p 
 Ево, Ђуро! — прозбори Митар, вадећи из хартије велику воштану свећу. — Знаш... први сам те ухв 
дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, ако се 
ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. </p> <p>Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће т 
 половину прозора, па извади цео рам са хартијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би сваки очеки 
озор, олепљен, уместо стаклета, дебелом хартијом, пенџерлијом.{S} Вуја приђе к прозору, одмаче  
види се насред дувара прозорче олепљено хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то  
. </p> <p>Писар стаде више њега, разави хартију и поче да чита пресуду. </p> <p>— Живео Краљ!.. 
очеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. </p> <p>— Па кад му т 
вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, понеси Јову«. </p>  
 дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене. </p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се 
S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомученик, д 
и у чем помоћи... </p> <p>— Како?...{S} Хвала ти, попо, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Ба 
е се опет почиње растапати... </p> <p>— Хвала, господине! — одговори он и седе за сто, помичући 
ише жандарми и искапише чаше. </p> <p>— Хвала ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!. 
 газда Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хвала им — одговара Ђурица механички, и гледа како панд 
ори капетан, чим Ђурица стаде. </p> <p>»Хвала Богу!« — помисли Ђурица.{S} Он се плашио само тог 
задовољни на оноликим парама!{S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p 
 за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати. </p 
живље по телу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и блага измаглица, што наступа после 
нако исто као што се удављеник грчевито хвата за слабу шибљику, дохвати свој мали ножић иза пас 
о је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех 
} Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматра са стране, да уочи с 
а још двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, није то лако надавати. </p> <p>— Знам,  
 не може да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то... она само проврти, а чутура у 
у гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала б 
ш не бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... да није њега, друкчије би се ти освртао о 
 </p> <p>— Како, зар је он... </p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сока 
да буде?... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко... да је то, што ти радиш, какво добро, з 
{S} Мучно да ће он што одати. </p> <p>— Хе — одговори писар — имамо ми поуздан лек за то — и на 
де бојажљиво да чека одговор. </p> <p>— Хе, момче, — одговори Јанко после краткога ћутања — тра 
олугласно, као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— 
анка, болан, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговор 
а...{S} Станка, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али напослетку, и она ће се дов 
нађе замјену. </p> <p>— Како? </p> <p>— Хе... како?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје 
 А по чему ти то мислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... по свачему!{S} По његовим очима, по гово 
ошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш  
а у опасност без размишљања... </p> <p>»Хе, одсад нећемо као јутрос, зацело нећемо« — помисли о 
а да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне гру 
аш... </p> <p>— Ко, зар Јевђовић?...{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске 
двосмислене очи, узвикнуо би: </p> <p>— Хеј, мајковићу, зар је ова рука рођена да другоме аргат 
о: »Пропао сам, нашао је!...« </p> <p>— Хеј, кмете, овамо сви! — викну писар. </p> <p>Изиђоше с 
ја сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно варошче тамо, бр 
сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно варошче тамо, бре,  
 и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно варошче тамо, бре, поб 
} Сунце се претворило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се по 
како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Не 
ку.{S} Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... 
а овај незадовољан, јер беше гладан, па хиташе на ручак. </p> <p>— Ништа, море, иди ти! — одгов 
> <p>— Отуд морам на другу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица обори  
бити.{S} А којим добром? </p> <p>— Имам хитна посла с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш, зат 
пу под шљивом, па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, каж 
сом кроз врата. </p> <p>— Отварај брже, хитно је... видиш: жена сам!.... </p> <p>Кључаница шкри 
ици горе по друму... товни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрз 
S} Она баци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким скоком прескочи речицу; узе судов 
аше блед и непомичан као кип.{S} Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. </p> <p>— Н 
 на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </p> <p>Пролазе сељани, пешаци и коњаници 
исине не осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза,  
 сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хладна...{S} После закопају у земљу и готово!...{S} Ниш 
сипљу очи, уши, образе, цело тело...{S} Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха... 
завејаних снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровова снежну прашину и зас 
се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и црна нема помрчина, улевајући у душу још већи  
ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто. 
утра и тако редом...{S} А сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа могу одузет 
 позната му изворца, из кога се слеваше хладна планинска вода преко липова луба.{S} Напи се бис 
глас, јецање... затим се склапају сухе, хладне руке око његова врата, и на грудима види црну но 
еш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос 
шну жеђ.{S} Да му је само неколико капи хладне бистре воде!...{S} Наједаред, севну му као муња, 
клона, оних наших песама, да се напијем хладне воде са нашега студенца... </p> <p>— Да седнемо  
ста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о даљим својим корацима... </p> <p>А  
ега шаље човека, који ће га стишавати и хладније вршити посао.{S} Због те његове плаховите одва 
 се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмереније. </p> <p>Куд ће сад? — Рекли су м 
 свуд са собом водити — одговори Станка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код дево 
и кажи. </p> <p>Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдук 
е грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... </p> <p>— Пиј, море, шта си  
но и опрезно отвори.{S} Струја свежега, хладнога ноћнога ваздуха појури кроз отвор, право на ње 
се од хладноће, а ноге журно ступаху по хладној, росној трави, не осећајући ни хладноће ни умор 
 се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онда полако пређе поток и ступи у пољ 
ишући, како се Станка сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, једре образе.{S} Тако се пол 
ничаво стање...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по хладној, росној трави 
 хладној, росној трави, не осећајући ни хладноће ни умора...{S} Само што пре, само да се стигне 
соки кућни праг и стаде босим ногама на хладну плочу степенице...{S} Задухну је планинска ноћна 
Е, дај руку! </p> <p>Ђурица пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим к 
це, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише... </p> <p>Где си, лис 
корак.{S} У оној немој, мрачној шумској хладовини Ђурица стаде да прибира мисли. </p> <p>»Откуд 
то осећа како промиче кроз благу шумску хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крил 
 са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. </ 
 претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита китина...{S} Поље се прелива и трепери јасно  
} И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и заклонила својим  
ше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванземаљска појава 
ламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па из 
данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је оно што му 
га тренутка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред  
ла данас? </p> <p>— Шта ћу јести?...{S} Хлеба...{S} Знаш да је пост. </p> <p>— Какав пост? </p> 
нас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, 
— продужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!... « </p> <p>— Хајдес... паде риба скочи м 
 а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печена меса, неке крпе и стара поњава, раширена 
 није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да му данас неће 
 страх.{S} И усред тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико због гла 
71_C27"> <head>XXVII</head> <p>На белом хлебу!...{S} Како му је далека и страшна била та помиса 
да је разбојник, и све... па опет...{S} Хм... женска посла — ђавоља посла!{S} Мораћу ја отворит 
{S} Овај ће проказати остале. </p> <p>— Хм, богме ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав ј 
пламењача опекла, па се суше. </p> <p>— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S 
чно и погледа га право у очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и 
p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам  
јасни јој кћи једног одборника. </p> <p>Хм, опет то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се  
ишта не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно учинити »физиту...« </ 
е не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад путује, док спавају  
, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ни 
стићи, па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо... — одговори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, 
 то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи писар. </p> <p>— Чича, ти делиш — 
а. </p> <p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чуј 
, ни понудити госта да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би 
рах и загрева се јаким пићем. </p> <p>— Хо, младићу, та немој тако журно, — ослови га чича-Тима 
 наћи новаца у том завежљају. </p> <p>— Хо, па овде је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још 
ћи, па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо... — одговори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а  
 онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи писар. </p> <p>— Чича, ти делиш — об 
</p> <p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује т 
 па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо... — одговори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја  
ај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи писар. </p> <p>— Чича, ти делиш — обрте 
> <p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај  
p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај виц 
обош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насмеја апотекар. — Бандити, господар 
о добош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насмеја апотекар. — Бандити, госпо 
осио добош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насмеја апотекар. — Бандити, го 
 </p> <p>Опет зашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама... </p> <p>— Ко си ти? — запи 
утака отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко је то? —  
кроз сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђу 
о прођосмо — рече Пантовац, умеравајући ход. — Ха, снахо, душу ли му!...{S} Шта велиш сад? </p> 
 се двадесет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве,  
{S} С оружјем... знаш.{S} А ти, Станка, ходи овамо. </p> <p>Капетан је уведе у једну собу, упал 
 продужим још мало...« </p> <p>— Митре, ходи да се опростимо. </p> <p>Митар приђе... опет иде и 
те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи овамо — рече старац и пропусти га на врата. </p> < 
азгледавши хајдука, зовну га: </p> <p>— Ходи дер ближе, момче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку 
е коњу, па се обрте Пантовцу: </p> <p>— Ходи дер, синко, придржи.{S} Стар сам, па не могу сам.. 
цом по њима...{S} Врата се затресоше, а ходник потмуло одјекну...{S} Не чу се никакав други гла 
рица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у кан 
сам, ево кључа. </p> <p>Капетан изиђе у ходник, онако необучен, па видевши да лампа слабо шкиљи 
рипну, врата се отворише и Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који те ђаво тера ноћас?...{S} Шта лу 
носу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не прого 
— рече јој он, па отвори једна врата на ходнику.{S} Истога тренутка отворише се према њима друг 
аску у канцеларију.{S} То беху врата на ходнику, пред станом капетановим. </p> <p>Како стаде пр 
 излазећи из собе и пипајући по мрачном ходнику. </p> <p>После неколико минута Ђуричин стан беш 
и глас...{S} Она удари још јаче...{S} У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив г 
 клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на ходу испали му други метак у груди.{S} Старац не мрдну  
p> <p>— Камо ти Симо? — упита га још на ходу. </p> <p>— Отишао је кући — одговори Ђурица, прила 
ге унапред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало његову необичну снагу и  
ици. </p> <p>— Је ли доста? </p> <p>— О-хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, б 
кобна измаглица.{S} Докопа пушку и, као холуј, испаде пред запис. </p> <p>— Шта то радите! — ви 
о дугих часова.{S} Сунце удараше готово хоризонтално у капке на прозору, на улици се народ живо 
очи. </p> <p>Свештеник га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрав 
емо — проговори махнувши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради ове нео 
правом, налазећи да му је тим причињена хотимична штета. </p> <p>— Нема, нема човек... душе ми  
че му један пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остане удовица — наставља Митар. — Удаће се она 
уд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од то 
и, има неке мајсторије. </p> <p>— Хоће, хоће поганац, знам ја њега...{S} Сваку ће жилу да истег 
испод оштра длета... </p> <p>»А знам... хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде му поглед н 
 више ни на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му 
болан: пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаво 
а она?...{S} Шта ће тај колац ту?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други ст 
е, вели, има неке мајсторије. </p> <p>— Хоће, хоће поганац, знам ја њега...{S} Сваку ће жилу да 
љени и сад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли сви право овамо? — запита Ђурица, тражећи око с 
а онда идите право Штуловићу. </p> <p>— Хоће ли нам он шиљати још кога? </p> <p>— Јавиће он све 
 дам?...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос, Марко! — повикаше радознал 
ив. </p> <p>— Па, шта мислиш? </p> <p>— Хоће да те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати  
помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајдука 
у да подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! 
ће се она, не бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, као њу!... </p> <p> 
рошка, није за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, о 
. </p> <p>— Ја нисам с раскида, ако она хоће... </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у друштво 
 за корак.{S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га м 
нога по имену, шта ти један вели... шта хоће сваки?... </p> <p>— Махни се тога, најпосле.{S} Ја 
едило... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта хоће ови?...{S} Да убију... мене!...{S} Да бежим!...{S} 
едом. </p> <p>»Овај готово не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад уб 
 будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све то  
реним гласом. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће оваки гости! — одговори му Пантовац, па затим викн 
шњи чини нечувене злочине. </p> <p>»Шта хоће они од мене... па и овај Новица?...{S} Овамо ми са 
, синовче, па се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. </p> <p>Ђуриц 
вар жита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђу 
 се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако могу на 
 Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S 
S} Кажи — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани 
ака, вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће да разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно 
е на његово место већ јавља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муко 
к си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у очи? < 
 А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми значај  
и се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, 
.{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} П 
 да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити  
та, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде испод грмова и чека 
ови!...{S} Или... или шта? оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку преко средине, па у го 
урим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то 
емо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком своје село, дотле ћ 
ђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу бе 
ца. </p> <p>— Вала, мени је право, како хоће побратим.{S} С мојом пушком сигуран сам на сваком  
возденом лопатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље.{S}  
ући новце и бацајући их у недра. — Само хоће ли остати што другима? </p> <p>— Биће доста свима, 
 који му је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај спава с 
ај човек: овамо је разбојник, а младост хоће своје!...« па љутито угаси свећу, леже и стаде да  
а, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стране вл 
ри улазу. </p> <p>— Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и  
...{S} Вуци је овамо! — викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се веселимо?{S} А ја нећу ка 
боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скоро посла? </p> <p>— Мораћемо, ја как 
ло...{S} Јутрос малко почесмо.{S} Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажите? </p> <p>Сви луд 
, стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним г 
ужи руку, па колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи се 
ори: </p> <p>— Чините, напослетку, како хоћете; не браним. </p> <p>— Па кад велиш тако за калуђ 
 лепо. </p> <p>— Говорите, господо, што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница... 
м да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да с 
од талира и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурам 
он има још да живи, задуго... </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пита га Добросав. </p> <p>— Не могу, 
речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући с 
аше рукама, прича и смеје се. </p> <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђурица одједном. </p>  
шње црвенило наилази на лице. </p> <p>— Хоћеш у село, попо? — рече он благо, као обичан сељак,  
жете ме убити, али сад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па 
угоме, те се рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, Којо, са нама? </p> <p>— Па... морам...{S}  
сле не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћеш — одговори Станка, осмехнувши се. </p> <p>— Ехеј, 
р: </p> <p>— Ја не знам, господине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да ништа не знам  
 лице. </p> <p>— Прво ти мени кажи: шта хоћеш ти са мном? </p> <p>— Ништа, брате...{S} Шта је т 
оћас?...{S} Шта лупаш толико?...{S} Шта хоћеш?... </p> <p>— Капетана...{S} Где је капетан?... < 
е, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица пр 
 ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </p> <p>Чиновник плану.{S} Изненади га толик 
а знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су паре, или ћемо сад  
може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«... < 
 би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нек 
ем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мене пр 
.« </p> <p>— Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде 
рујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, доб 
каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева коњ 
његовим очима, по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако  
 После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А како да изиђем одавде? </p> <p>— То  
после... </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... како х 
аљути, кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропастиш  
соду по паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну  
коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, н 
ко је, вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за  
живети, па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбоље.{ 
/p> <p>— То је, вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио 
. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, знам шта ћ 
 машајући се џепа. </p> <p>— Па... како хоћеш — одговори Новица овеселивши. — Поузданија ми је  
ђемо други пут? </p> <p>— Добро... како хоћеш.{S} Само сад не могу... </p> <p>— О, брате — стад 
ју, сасвим своју... </p> <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћат 
и замахну ножем. </p> <p>— Хоћу, брате, хоћу, молим те... ево на, ево сад... — муцаше он, вадећ 
а се не шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? </p> <p>— Пуцај!...{S} Казао сам једн 
...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му ј 
косутра на похару. </p> <p>— Све једно, хоћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи 
јо. </p> <p>— Камо се, за невољу?...{S} Хоћу полудети ’вако сам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој с 
>— Што си дошла? </p> <p>— Чуо си...{S} Хоћу да ти предам Ђурицу. </p> <p>— Чудо то?..{S} Ти жи 
 кидати.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих људи«... </p> <p>—  
ио миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима 
т? </p> <p>— Божићњи, зар не знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и остали свет. </p> <p>Ђурица  
 <p>— Не знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не мари 
да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с тобом.{S} Али... овако не можемо в 
гледаше, не беше никаква неповољност. — Хоћу ли га посјећ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је 
 рада, срео свога свештеника. </p> <p>— Хоћу ја — одговори поп, осврћући се на Пантовца, који в 
ако? — запита зачуђен Ђурица. </p> <p>— Хоћу, велим, да могу слободно погледати сваком у очи.{S 
 купи ми дувана за тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одговори Марко и оде кући замишљен и о 
викну Ђурица и замахну ножем. </p> <p>— Хоћу, брате, хоћу, молим те... ево на, ево сад... — муц 
тимо? — рече Ђурица одједном. </p> <p>— Хоћу, бане, с такијем соколом, зашто не бих! </p> <p>Ис 
оре; да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лисице.{S} Сатре ми, проклетиња, кокоши 
ти срећа!{S} Откуд тако рано? </p> <p>— Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да п 
шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање 
ије — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не  
викаше радознали гледаоци. </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећ 
е, а попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу. </p> <p>Ђурица ис 
ити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледа 
 као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшн 
!...{S} Идем, дођем, радим, све како ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не бих могао наћи себ 
па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме 
це.{S} Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече  
 све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти ј 
.{S} Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који мени  
ајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! </p> <p>Пандур се уозбиљи, почеш 
шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, само 
ки.{S} Моја Марушка мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у другу со 
Најпре они необични гласови о Ђуричиној храбрости, па сад ове чудне и слободне његове речи о се 
рашило.{S} Кад плануше неколико свећа и храм се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини хра 
ве заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог оца нашега Васил 
сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. </p> <p>Пред иконостасом кресну жигица некол 
 још суморнији изглед мрачним сводовима храма, који се као нека чуда издизаху и повијаху у густ 
е се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку... </p> <p>— Право  
тли, хајдуци приђоше к столу на средини храма, где стајаше старац под епитрахиљем и преврташе ж 
мах упутише сви у цркву.{S} Пред иконом храмовном светлуцаше »неугасима лампада«, те својом сла 
екар — што се у оскудици здраве душевне хране наслађују полициским билетенима, којима их ваше г 
Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим знојем; ну он бар неће онако заповедати.{S} 
о тога бреста, гледао како су се легли, хранили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно од 
здаде свима потребно оружје, муницију и храну, па их, тако опремљене, испрати до оближње шуме,  
 црква набавила звоно, сазивала побожне хришћане на молитву, а сад се употребљује само на литиј 
он хтеде да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој може много што 
што шта рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечите њене прекоре, који  
ном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми последњи одговор охлад 
оји бејаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова  
раздраган, и у том једном узвику као да хтеде исказати цело своје осећање. </p> <p>Она га погле 
петан у мало речи појми њен положај, па хтеде да се користи оваким њеним стањем ради даље истра 
p>Како осети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још  
, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније 
и да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, он претходно направи знач 
 али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одуст 
p>На томе се сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да н 
али ако намораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, 
} Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да сав 
ше никаква добра... </p> <p>И као да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као да хт 
укама, као утегом.{S} Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обр 
м да ми је пријатељ....« — помисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и 
’нако... </p> <p>И таман Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: </p> <p>— 
од закриље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погинути.{S} Како је онда лудо срљао у проп 
кога јој зависи све. </p> <p>Ђурица пак хтеде да крунише свој успех, јер му се учини да је с он 
 љутњом.{S} И он се наљути...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасн 
 хаљине.{S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати. </p> <p>— Види 
 крвнички!{S} Ја се само мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана 
<p>Жена се пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши  
еће наћи. </p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?... </p> <p>— А ко ти 
 веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала је ради  
свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела досад погледати, сад се разговара са њим и још ка 
по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога трен 
ки... </p> <p>— Знам, али кад она не би хтела новаца, но онако... као ја?... — рече Станка, а у 
Е сад ми све лепо испричај... то што си хтела...{S} Кад си и зашто си са Ђурицом раскинула? </p 
: »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хтели!«... — као да говораше она хајдуцима немо, а ови  
 и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла не 
не браним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава.  
</p> <p>— Не помињи ми то, молим те.{S} Хтео сам се после изести од муке.{S} Сад је све друкчиј 
>— Не зна.{S} То ћу му после казати.{S} Хтео сам... </p> <p>— Е, па онда се ми не можемо више о 
та? — одговори она и застаде. </p> <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим,  
и себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим боло 
реди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми 
а, јер његово лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам! 
памтио је последњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради морао  
 навике. </p> <p>Ђурица је лети, кад је хтео радити, добро зарађивао.{S} Радио је све сеоске ра 
ица похарао бистричкога механџију, није хтео после похаре да се састаје с Вујом, но му је само  
S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, 
 прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на м 
 Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим за 
е друге на моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети другу.. 
оље него оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна доб 
руги, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим знојем;  
>Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде 
и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... шта ти д 
 разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.{S} Овога тренутка само једно једино осећање беше 
е је, украј срескога пута, израстао нов хум влажне земље, као једини споменик зликовачких дела. 
о, на крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} По 
чун је био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тр 
острле зелене Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и ц 
земље, једна погурена старица приђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим  
, веома импоновао паланци), па Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је руководило апотекара, да  
ко ми сепија пуцка: окрени овако, она — цак! окрени с друге стране, опет — цак!{S} О, веру му,  
на — цак! окрени с друге стране, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам  
воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се  
 тај чаробни звук: цин... цан... цин... цан... </p> <p>И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, ка 
опире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин... цан... </p> <p>И он, харамбаша хајдучки,  
р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. </p> <p>— Тако је, вјере  
ве живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши о 
l:lang="sr"> <text> <body> <head>ГОРСКИ ЦАР</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18971_C1"> <h 
.{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога Јевђови 
 човјеком... знаш?... па да уживамо као цареви. </p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну Ђурица и скочи 
/p> <p>— За њу ти не брини... </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> 
обода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију. </p> <p 
 од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш  
, убрађену црвенкастом марамом са белим цветићима.{S} И више се ничега није сећао... </p> <mile 
ла нека граја, — наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — једнако ми сепија пуцка: окрени овако, 
, подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, 
али у њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће из руке, па опет стане да слуша пресуду... само д 
 гласом. </p> <p>Он преноси воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње п 
о отвор, као прстен, и унутра зија црна цев.... </p> <p>Ниједне мисли у глави...{S} Лице позеле 
едај се! — викну једна глава, и челична цев покрете се... </p> <p>Ђурица се саже уз дувар испод 
ора, подиже руку са револвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором право у теме, па оки 
лвера...{S} Истрже га иза паса, наслони цев на чело старчево и окиде...{S} Тресну пуцањ, а руке 
олико деце у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљајући много, отвори вратнице и уђе у 
крв следи, окамени се...{S} Две челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, необичне и неј 
град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица  
ан и друге случајне потребе.{S} Тако је цедио и становнике и своју дружину, док год не стану да 
ут људе, куће, дрвеће, све...{S} Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету... </p> 
за последњих тридесетак година, дрхтала цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се упознамо с овим 
 се... као да их носи на својим плећима цела она маса.. </p> <p>Стигоше...{S} Свет гледа само њ 
љење за њега било претежније од мишљења цела света. </p> <p>»Шта ли ће она рећи кад чује?...{S} 
 сипи и капље ситна роса, која обухвата цела човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи с 
} Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо  
о седишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совра изгледала као нека стаја.{S} Лепо је видети  
троје ишли далеко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа 
љу. </p> <p>За један тренутак узбуни се цела среска кућа.{S} Пандури поизлеташе, како се који н 
 положитој рудини, са које се лепо види цела варошица са околином.{S} Народ се нагомилао око је 
раци, од којих ће затреперити и засјати цела околина. </p> <p>На путу што води к срцу Шумадије, 
во јутрос: све бих спавао, као да нисам целе недеље тренуо? </p> <p>— Биће од ове оморине — одг 
 Како је сад овде? </p> <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово  
, обухвата и стеже своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива...{S} Топи се радосно 
м и смерно се сагиње пред крстом, па га целива...{S} Узима попину руку и два пут је љуби... а у 
лу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива...{S} Топи се радосно срце мајчино, капљу вреле  
 само му пружи руку, коју Ђурица смерно целива. </p> <p>— Ако ми долазиш, као онај блудни син,  
које би стајало у суштој противности са целим његовим осећањем, са свима његовим лепим сновима, 
лика, паде на њега, стеже га и притисну целим телом... </p> <p>— Овамо!... — Викну Митар, прити 
 кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело...{S} Хладна, мокра влага продире даље и од с 
ђена међу широким и снажним раменима, а цело му тело држаху необично развијене и еластичне ноге 
 За песму треба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се само крави.... силом се топи лед 
ворене, али готово испечене, услед чега цело лице више добијаше изглед обичне трупине.{S} С лев 
ав на који ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Д 
сад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у 
ол наиђе му на срце, од кога му задрхта цело тело, а пред очима се ухвати, наиђе нека магла, од 
 и закључаше... </p> <p>Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... </p> </div 
.{S} Бесна необуздана пијанка занела је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до на 
 и даље нарицати и призивати за сведоке цело село и све светитеље. </p> <p>За један миг Ђурицу  
дсечно избацивао ноге унапред, те му се цело тело тресло у ходу, и тиме још јаче истицало његов 
Не брини.{S} Ономад нам потера претресе цело село... </p> <p>— Знам, због тога сам и отишао.{S} 
његовој наредби, морала тако проћи кроз цело село, и ником није смела допустити да је одреши, д 
, очи му засветле необично и одлучно, и цело лице му исказиваше неку нему и мучну унутрашњу бор 
се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, да се наужива и провесели...{S} Дивна ли жив 
том једном узвику као да хтеде исказати цело своје осећање. </p> <p>Она га погледа, разумеде ње 
мерном слашћу и блаженством, задрхта им цело тело, и они сами не опазише како се нађоше једно у 
ој само једна мисао и њом се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упрепашћена, к 
осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако 
 такву стању, после непрекиднога јурења целога часа, стиже Вујовој кући, једва жив.{S} Као ван  
јај лепих очију, откуд ова чудна лепота целога стаса?..{S} Као да је ове чаробне горе одједном  
тпадница од куће од родитеља, од села и целога света; знала је да тога часа укопава своју младо 
 страшнији, необичнији изглед.{S} Преко целога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада на ко 
ad> <p>Први пут је сврнуо на себе пажњу целога села о крстоношама.{S} Тада се управо и замомчио 
} Он му одаје све своје јатаке, прича о целој организацији великога зликовачкога друштва... и к 
5"> <head>V</head> <p>Свиће зора.{S} По целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, мален 
 и име, кад сам због тебе окренула леђа целом свету, па нећу се шалити ни сад! ...{S} Ти тражиш 
редих до срца старога оца, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и 
а је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на  
а ниси писнуо!...{S} Овде је капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш. </p> <p>Јовове рук 
ао откуда су те коже, ну је, заједно са целом кућом, пробао печења и јаније, зготовљене од добр 
где кровина иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па  
{S} Већ се распознају лица, виде се над целом оном масом жандарми коњаници како одскачу од седл 
.{S} Један од њих нарочито падаше у очи целом својом спољашношћу и нарочитим држањем.{S} Беше т 
 сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом лицу нагарављена и увезана широким, гаравим пешки 
и на њега, сад га је одједном притиснуо целом својом страховитом тежином и — како му сад изглед 
 се не усуди кршити адета, који влада у целом округу.{S} Носио је вазда доколенице, повезане ша 
азли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме телу.{S} Очи му у оној помрчини засјаше необични 
о жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терати дрва 
овори Митар. </p> <p>Један пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакл 
а, те заогрнула својим лаким покривалом целу ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и ј 
ам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? </p> <p>Ђурица најпре беше оборио главу и гл 
та, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. </p> <p>— Па кад 
ћ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Бог 
ри, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — па ето, сад хоће  
еластичне ноге. </p> <p>Ђурица је веома ценио своје телесне особине и своју ретку снагу, па је  
његове плаховите одважности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз његов 
.{S} Исприча му искрено, готово наивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па  
и те изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке 
ом. </p> <p>Напослетку власт дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимајући још ствар озби 
атке и поступке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које се мењају  
изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. < 
на и дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео срез осим наших села... још синоћ су сви скупљени и 
дина, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то време...{S} Н 
?...{S} Смрт!«... и он нехотично извуче цео рам и испусти га. </p> <p>— Предај се! — викну једн 
â... зацрвени се кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... г 
и прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. </p> <p>Наступио је последњи тренутак.{S}  
!{S} За њима! — вичу кметови. </p> <p>И цео, дуг ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниж 
а заклањаше половину прозора, па извади цео рам са хартијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би  
е, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је г 
 два човека у годинама; једнога је знао цео срез под именом Мите Сремца.{S} Он се наимао у свак 
 странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мр 
 обрнуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су ра 
лажна магла завила у свој суморни плашт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет 
 изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао  
абадава!... </p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет 
још само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву разговору, смрче се, а они још 
ј генерални појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим представницима.{S} Најпре — Б 
удари у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав  
 се окупила у једном углу пред вајатом, цепкају и забадају иверје у земљу, заборављајући све др 
зрастао у честару, међу правим и једрим церићима.{S} Зато се и попов поглед заустави на њему. < 
би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија.  
оведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.{S} Младеж,  
ете и падне.{S} За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. </p> <p 
ко својих четрдесет година.{S} На црном циганском лицу беше усађен орловски повијен, на крају р 
ћи, зликовцем, кога може убити последње циганче, па нико да му не суди. </p> <p>Станка се наљут 
ође пола часа.{S} Писар попуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо.{S} Иза кућ 
јећи, извади дувањару и стаде да савија цигару.{S} Његовом почетничком самољубљу веома је годил 
. — одговори Пантовац и стаде да савија цигару. </p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Јово два пут по 
и предаде је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледају 
{S} Пред рупом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зида.{S} Било је ја 
ко дућанџија — окупило једнако: цију... цију... цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим  
вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију... цију... цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, п 
у с ножем. </p> <p>— Доле ту кустуру! — цикну кмет. </p> <p>Ђурица се само одмаче неколико кора 
 и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећаш неоп 
какав буковички лаутар својим монотоним циликањем растресао загрејане живце...{S} Мрачна и влаж 
е учини да је с оним одговором постигао циљ. </p> <p>— Што ћу их тражити, кад још сад имам на с 
 тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љуто, горко осећање усамље 
сигурно његови претходници, ради истога циља, ту наместили.{S} Попе се на њега и осети се као д 
Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу је, не  
о ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин... цан... </p> <p>И он, харамбаша хајдучки, сав бла 
ад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин... цан... </p> <p>И он, харамбаша хај 
џија — окупило једнако: цију... цију... цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Кр 
и.{S} Секоше, мучише и тукоше механџију Цинцарина и момка му синовца, узеше му осам стотина бан 
ет обори очи, гледајући у његове каљаве ципеле... </p> <p>Обоје су променили ношњу; удесили су  
S} Ђурица је, преко гломазних војничких цокула, носио оне широке сукнене чакшире које носе Пали 
и рукама изгорели пухор косе, виђаше се црвена, испечена кожа, па једном месту напукла, па ту з 
ала га новим појасићем... обула му нове црвене ишаране чарапе и опанчиће... сећа се живо како ј 
 воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани кровови кроз густо зелено гpaњe воћњака 
е и оде кући.{S} На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, 
 сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештенику 
никовој и осети како му опет малопрешње црвенило наилази на лице. </p> <p>— Хоћеш у село, попо? 
анима. </p> <p>Ђурица се изненади; лако црвенило прелете му преко лица, али то Станка, при онак 
есни свод, преливајући се час у ватрено црвенило, час у љубичасто пламено жутило.{S} И она густ 
д кућом.{S} Иза Букуље појави се сјајно црвенило, као од огромна пожара, па му се зраци размица 
 конопљана платна, сестра му их извезла црвеним и црним памуком, и уз њих му спремила широке тк 
 као да је видео женску конђу, убрађену црвенкастом марамом са белим цветићима.{S} И више се ни 
еби не претпостављаше.{S} Наиђе му нека црвенкастосива тама пред очи, која му заклони собом све 
од којом је седео. </p> <p>— Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. </p> <p> 
абетино једна!{S} Надао дреку као да му црева испадају!... </p> <p>— Сваки на своју страну! — в 
 опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима пандуре...{S} Како б 
посла, само да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казати све ш 
S} Лепо је видети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих стајица испу 
нега велику меденицу, која је, док није црква набавила звоно, сазивала побожне хришћане на моли 
с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: < 
а као нека стаја.{S} Лепо је видети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу ов 
оредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и општинска икона упоредо, а после тога све по  
! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p> <p>Ђурица иђаше очима за Сретеном, 
аткога времена зачуше пред собом певање црквених песама.{S} То се отац Симеон слободи кроз клис 
 је то срде, које се радује меденици на црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!.. < 
ећ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да н 
 </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу. </p> <p>Ђурица истрча напред, приђе р 
латко...{S} И никад га више не одведоше цркви и не причестише. </p> <p>— Јеси ли често бивала у 
ити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... </p> <p>— Пардон! — викну апотекар. 
е сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и златног одела свешт 
коло веселих сељана — сватова...{S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку 
стише. </p> <p>— Јеси ли често бивала у цркви и на причешћу? — запита је он мекшим радозналим г 
ће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки покрет  
ше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога себе. </p> <p 
скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву.{S} Пред иконом храмовном светлуцаше »неугасима л 
ћа, који може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов брак, те такав човек, велим,  
Сестрица му, обучена у шарену сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу 
ек се могло назирати небо, које се, као црн џиновски поклопац, надвило над овом шумовитом котли 
 — па оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, биле смо све 
— Нека дође, па шта би? </p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар  
рећници!... кућо моја!... </p> <p>— Еј, црна мајко! — чује се из народа. </p> <p>— Доста, бабо, 
од ниским, испупченим челом, сијаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезаху у  
отрчи напред што више може. </p> <p>»Ја црна живота, мајко моја!« — помисли у себи и одмах се п 
кругао отвор, као прстен, и унутра зија црна цев.... </p> <p>Ниједне мисли у глави...{S} Лице п 
 непрестано стајала пред очима као нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, али е 
 следило...{S} Дави га и притискује она црна, најстрашнија мисао, коју никако не може да забора 
ке осветљавао, на таквоме месту наступа црна непробојна ноћ... </p> <p>Шта се то вере ноћу по ж 
ес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљана ко 
ркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде обрисана, те показује иа том месту т 
сијаним очима тихо носи и веје хладна и црна нема помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњ 
ворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у собу 
 казати какве су очи у Станке Радоњића: црне или граорасте или, можда, зеленкасте?...{S} Ђурица 
 себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постеље...  
са неке орловске висине.{S} Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица.{S} Њихов поглед про 
но креће и маше народу... </p> <p>— Еј, црни Ђурица! — узвикује неко близу њега. </p> <p>— А-а! 
бе.{S} Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа  
p> <p>Беше скоро поноћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма 
ена и на место ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још с 
 мисли не беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном...{S} Окиде!...{S} Ватра прсну п 
ј злослутној суморности, она се предаде црним мислима о себи и својој будућности, која, истина, 
дио је чохани јелек и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и велики тунос са кићанком.{S} Тако оде 
асно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се журно примичу к селу 
 платна, сестра му их извезла црвеним и црним памуком, и уз њих му спремила широке тканице са д 
 лепо срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним гајтаном; из његова џепа је спреда висио бео руба 
 тамну ноћ, као да у тој суровој, немој црнини траже објашњење неке страшне мисли, која се рађа 
ри у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мис 
 главу уз пут угледа на другој завојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро познати му капу 
тицало тога, стајаше иза њега као какво црно страшило, које је готово да га свакога тренутка у  
ј глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма један светао зрак, кој 
у: </p> <p>— Онај што држи магазу...{S} Црногорац? </p> <p>— Нећу, господине, више да ти одгова 
еник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где је се 
век, око својих четрдесет година.{S} На црном циганском лицу беше усађен орловски повијен, на к 
 места, а мало затим уђе у собу висока, црномањаста жена средњих година, носећи у руци послужав 
ао од ужаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...{S} Чудио се срцу жива човека, који зна,  
 није оно... — рече Митар, видевши неку црношарену масу под врљикама. </p> <p>— Она је, убијена 
уке око његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... </p> <p>...{S}Из груди опет полаз 
ло: окаменило се...{S} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој црнини тра 
 ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, још суморнија 
мрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би?...{S 
ћу и угледа пред собом добро познате му црте строга и одлучна лица, он не изгуби ништа од своје 
добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре. </p> <p>— Што он мене криви з 
ира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S} Тако... смејемо се... </p> <p> 
а и срећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} Старче, кажем ја теби да је ваљано! — 
ем ти, море, шта је било.{S} Нашло дете цуру према себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па преде 
им; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? </p> <p>— Пуцај!...{S} Казао сам једном. </p> <p 
усмо за тебе. </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио, а ка 
м једно: треба добро отворити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па или моја или твоја г 
е свега, јер познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозниц 
у?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро про 
е заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство 
ца би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се  
очиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима. 
/p> <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости својој Вујо представља 
 — рече му комшија, изневши поцрнелу од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, само наспи  
дан.{S} Ти иди одмах; удари на Милетића чајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана 
Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десетом округу.{S} Склонили су њега добро... — ве 
тлине, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских планина, које су, овога јутра, завијен 
{S} Сви га гледају радознало, необично; чак се опажа саучешће на њиховим лицима... »Гле, па то  
>Сви разделише ову философску мисао, па чак и капетан, који дотле стајаше намрштена и озбиљна и 
осмехнувши се јетко. — Ја мишљах ти ћеш чак у зору. </p> <p>— Море махни ме.{S} Беше тамо један 
, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар — 
ничких цокула, носио оне широке сукнене чакшире које носе Палилулци, а на леђима је имао кратак 
— викну апотекар, који сеђаше са Живком Чапљом, пенсионованим писарем.{S} Видећи да је Вујо рас 
апа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци.  
живо како је једнако загледао у шаре на чарапама.{S} Сестрица му, обучена у шарену сукњицу и цр 
исиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога је и каји 
јасићем... обула му нове црвене ишаране чарапе и опанчиће... сећа се живо како је једнако загле 
 Е тога нема... њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори 
је жалио новаца, а она је тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријате 
лепота целога стаса?..{S} Као да је ове чаробне горе одједном преродише!... </p> <p>— Стале! —  
..{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин... цан... </p> <p>И он, 
а!{S} Откуд тако рано? </p> <p>— Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим 
запевајући и узвикујући високим гласом, час гудећи басом.{S} Изговарао је све речи спојено и бр 
 преливајући се час у ватрено црвенило, час у љубичасто пламено жутило.{S} И она густа измаглиц 
та.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запевајући и узвикујући високим гласом, час гудећи  
ћ, стаде да чини неке необичне покрете: час мрдне једним раменом или пружи руку у напред и тргн 
свега онога што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним мајсторијама, које м 
е је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка з 
а ма какав правац да својим мислима.{S} Час се сећао села, своје куће и свега онога што му беше 
стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим.{S} Најзад се при 
е могу, нећу...{S} Тако би се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао  
д чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим.{S} На 
е могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страш 
 ватром уз небесни свод, преливајући се час у ватрено црвенило, час у љубичасто пламено жутило. 
ећаше у својој близини и само очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо 
а кленовичкој реци Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с Нов 
 свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, једна п 
 — помисли он, заборављајући да је мало час сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу, Никола у 
аше све оне страшне слике, које се мало час пред његовим очима изређаше, али се сад сећаше само 
бично место, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељкивању, па се растану 
седеше у разговору дуго.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца 
шта нас чека сутра, прекосутра, свакога часа...{S} И ми ћемо за тобом сви... </p> <p>Одједном м 
е се, и ако вероваху у околину, свакога часа надаху. — Ко се скрива и бега, њему се непрестано  
ут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпуно схватио свој поло 
вечје, а мисао се човекова мења свакога часа, као што се мења плаво небо над његовом главом: на 
 са мртвим Пантовцем очекују се свакога часа, а појединости напада познате су, већим делом, сви 
 бити с децом.{S} Чекам извешће свакога часа. </p> <p>— Е њихова је дрскост прешла сваку меру.{ 
опрезу.{S} Сељани су га сретали свакога часа, или око њива, или око студенаца, а понајчешће у о 
 хладна језа кад помисли, да му свакога часа могу одузети и одвести то једино његово благо, да  
аругама и косама.{S} Бегунци су свакога часа морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на ко 
ско срце као твоје.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога п 
стању, после непрекиднога јурења целога часа, стиже Вујовој кући, једва жив.{S} Као ван себе па 
у пик и подели... </p> <p>После једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, н 
езгоде, које га не остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах 
д села и целога света; знала је да тога часа укопава своју младост и будућност, да је њен живот 
 прилегли по самом потоку. </p> <p>Тога часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па ста 
их опадоше неколико гранчица.{S} Истога часа загрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, с 
мет опет уђе у кућу. </p> <p>Прође пола часа.{S} Писар попуши неколико цигара, па устаде и обиђ 
 учини да је заспао. </p> <p>После пола часа Мато устаде и зовну га полако. </p> <p>— Ђуро! — з 
едну лиснату букву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад требало доста времена да се поврати  
у наступили заранци. </p> <p>...{S} Три часа већ путују необични сватови на двојим колима.{S} Р 
останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако и зечеви раде  
вши се планинскога венца, одјури за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p 
бегли од опасности. </p> <p>Кроз четврт часа хајдуци прегазише Качер више гвоздене бране и дохв 
, а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак, исказујући неку лукаву препреденост. </p> <p>Пог 
 изиђе пред судницу.{S} Он и пандури за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к ср 
 Ђурица и ступи корак ближе. </p> <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих,  
 од њих био одвојен... </p> <p>За један часак Ђурица се спусти са високе планине и удари реком, 
оно густо прамење.{S} Али само неколико часака, и озго засија радосно и светло небо... </p> </d 
 Миљо, — зовну Ђорђе снаху — спреми нам часком што да једемо, па да идемо на посао. </p> <p>— З 
осећајући ништа, проведе неколико дугих часова.{S} Сунце удараше готово хоризонтално у капке на 
, без свезе... </p> <p>Пролазе минути и часови, протиче време тихо, нечујно...{S} Примичу се по 
..{S} Тако му пролажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио сваки приближан рачу 
ца кроз гору. </p> <p>Ђурица му одузеде часовник и дувански прибор па га пусти, оставши љут на  
и част! ...{S} А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом, као и сваком... — рече  
донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за воду; ено реке па ћем 
еној господи бандистима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине капетане, част нам је... и  
, господин Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној компанији једно пиштољче  
што пије. </p> <p>Ђурица је свако вече, частећи своју пријатељицу, трошио по неколико динара, т 
} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. </p 
их да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа руком на стакло. </p> <p 
> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — рече она и насмеја се  
S} А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољу греје топло сунце, свирају свирачи  
нка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена 
 се један од њих залети први и скочи на чатал.{S} У исти мах севну секира према месечини и лупи 
</p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!...{ 
— поче Маца, пошто испи са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре  
обратими се једва држе на столицама.{S} Чаше звече... смеј, кикотање... нико и не помишља на оп 
, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, п 
ља била! — поновише жандарми и искапише чаше. </p> <p>— Хвала ви, само ме сутра немојте мучити, 
прву чашу. </p> <p>Стадоше да се ређају чаше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постад 
м соколом, зашто не бих! </p> <p>Испише чашу заједничку и пољубише се. </p> <p>— Ех, побро, кад 
 Богу.{S} Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе.{S} Поче ручак.{S} Свирала одјекну...  
ршти се...{S} Једва се поврати.{S} Испи чашу, па заиска одмах другу. </p> <p>Жандарми, онако ис 
ли жандарми.{S} Један наточи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: </p 
акоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Н 
у на постељу поред себе, па искапи прву чашу. </p> <p>Стадоше да се ређају чаше са препеченицом 
 исто озбиљно и свечано, подигоше другу чашу. </p> <p>— Ова друга за лаку земљу.{S} Лака ти зем 
њу.{S} Али једнога дана свих пет младих чворака беху у његовим недрима: што је за њега било нем 
м отрчао је кући, однео своје лепе мале чворке и показао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти ма 
} И кад му је после мајка донела куване чворке, он се чудио: чему се досад толико надао и радов 
 ишло лако; други се попео и повадио му чворке.{S} С најрадоснијим срцем отрчао је кући, однео  
о је тада сам у себи.{S} И сад се сетио чворкова... </p> <p>Али је опет, још јаче и страсније,  
сећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, увиђаше да му је много више за срце прирасла. 
 а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства.{S} Ј 
 како су се легли, хранили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно одлетети кад порасту.{S 
 детињства.{S} Једаред опази да се легу чворци у једном високом, окресаном бресту.{S} Месец и п 
огледа иза себе... двојица држе конопац чврсто.... </p> <p>— Ђуро, хајде, силази!... — вели Мит 
нтовац погледа у лево, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: </p> <p>— Лези!{S} Л 
ли реците ви мени, драгановићи моји, са чега толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да  
у је била за шаку две више колена, због чега су га старији људи звали »онај куси«, а момци би с 
 Због чега се ја мучим и пропадам, због чега упропашћујем толики свет, зар због себе? — Јок, бр 
слио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пропадам, због чега упропашћујем тол 
зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S} Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — он 
ном љутином. — Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да 
н, ударивши гласом на оно оданде, услед чега Станка намах поцрвене. </p> <p>— Чујеш, болан... х 
ху отворене, али готово испечене, услед чега цело лице више добијаше изглед обичне трупине.{S}  
терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по нека пара.{S} Али, при св 
ста пећ, сандучара, добро загрејана, од чега сва собица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се  
 података, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни 
дуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзли 
 стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрм 
ко они увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђури 
зго, са врха стране и са више места, из чега они закључише, да горе иду људи или стока </p> <p> 
питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљано, побро!{S} Дај сватове! 
то сада буде присебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{ 
ке од онога реда, који не држи много на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека рођака М 
>Седе уз Ђурицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се ди 
ер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... — муцаше јадник једнако, претурајући 
 али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, так 
уче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... — муцаше јадник једнако, прету 
<p>— Шта ћемо сад? — рече он. </p> <p>— Чек’ да наместим твој покривач — одговори Новица, па од 
ека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и мук 
— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга р 
 гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} Чи 
о је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез проговори: </p> <p>— Ево Милошева С 
ом.{S} Саже се под један трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их поп 
надање испуни му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора п 
шљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека одговор. </p> <p>— Хе, момче, — одговори Јанко пос 
ве пропао.{S} Остаје му, дакле, само да чека.{S} Због тога је и избегавао мисли о своме положај 
е да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На кленовичкој реци Ђурица  
ођох овамо!...{S} Не знађах шта ме овде чека«... </p> <p>И мисао за мишљу, све горча и тежа, из 
рошапта он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако и 
докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чека напослетку... данас, сутра, кроз годину, две?... < 
{S} Он сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са 
 да издржи ударце куршума...{S} Гледа и чека... не дише... </p> <p>Груну плотун...{S} Зелонобле 
азни случајеви, па сад безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим  
 телом — оглашени зликовац, кога зацело чека, раније или доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и 
 међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чека куршум. </p> <p>— Тхе... куршум или робија... не з 
 </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? 
 довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прекосутра, свакога часа...{S} И ми ћемо за 
 радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мо 
м, који иђаше на воду. </p> <p>— Стако, чекај, болан, да напуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула 
ђено за данас, чим се изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са мном«. </p> <p>—  
ад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, молим те... остави ме мало! — одговори она збуње 
, брате...{S} Шта је теби?... </p> <p>— Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извад 
 одлучно и устаде са столице. </p> <p>— Чекај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам об 
тешко да остане овако са њом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине п 
ви. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S}  
е, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Ви 
 и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад с 
а застанем са њим, ти иди напред, па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад с попом? — промрмљ 
чај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не чекај полицију...{S} Пасош ти можемо набавити.. </p> <p 
и и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или от 
ило, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пандур...{S} Дошли смо полако до њег 
ц... наместили се људи, пружили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све ближ 
тво заузело је друге вратнице, па једни чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стој 
 </p> <p>— Је ли ти се досадило, побро, чекајући? — запита га овај. </p> <p>— Богме јесте; излу 
добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме 
е да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други његов покрет, Ђурица истога тренутка бац 
р и секиру, па оде и леже међу овце.{S} Чекала је три вечера узалуд.{S} Четвртог вечера, око по 
 увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетина и добра  
ало.{S} Изгледа, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек онда да се озби 
ова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочаран 
ршила? </p> <p>— Морала је, јадница.{S} Чекало би је горе зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи з 
S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свакога часа. </p> <p>— Е њихова је дрско 
та сам ја?...{S} Зликовац! крвник!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики момц 
, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповерењем, а 
 ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни са 
е!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би с 
проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му комшија, изнев 
ћеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не сврш 
ђених грмових дебала. </p> <p>— А ја те чекам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљ 
> <p>— »Ја стојим, вели, под прозором и чекам... ћутим тако, док он одједанпут излети кроз проз 
 Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си  
м већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно време. </p> <p>— Кад буде време само ми ја 
ју... </p> <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ће 
ца, који већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога тр 
о придиже испод губера и, после кратког чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору 
 поче говорити. </p> <p>— Доста је било чекања, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не 
м путом, преко села.{S} Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам 
ћас, па за дуго нисам заспао. </p> <p>— Чекао си ме, је ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али с 
 који га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је било? </p> 
оуздано... завукао се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зеле 
иси могао да ме поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> 
ао си ме, је ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо 
и виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. </p> <p>Ђурица изиђе из куће махинално, као у н 
ве свршено и да после Касације нема шта чекати...{S} Окупи некога практиканта, те му, на име ма 
и ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. </p> <p>—  
ричај ми како га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. </p> <p>Ђурица му исприча.{ 
 да идемо на посао. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да се испече погача? </p> <p>— Море, дај  
 за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако 
акад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилском забрану, знаш онај више реке...  
p> <p>— Више Војковића кућа, знам...{S} Чекаћу те после заранака.{S} А тамо... пази!... отварај 
јници, знајући тачно кад ће се вратити, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су ишли на поуздан 
 жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише собом све, што беше так 
p> <p>— Пуцај, небеса му његова, шта га чекаш! </p> <p>Истога тренутка искочи, као звер разјаре 
осом, идући пред њима. </p> <p>Пантовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очиј 
урица. </p> <p>— Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти 
појава.{S} Висок, снажан младић, широка чела, густих повијених обрва, испод којих севају два зе 
лађује, а трава шушти и пада под оштрим челиком... </p> <p>Наједаред косачи се пренуше.{S} Неко 
 <p>— Предај се! — викну једна глава, и челична цев покрете се... </p> <p>Ђурица се саже уз дув 
а му се крв следи, окамени се...{S} Две челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, необич 
е, да се мораде ухватити левом руком за чело, које обузимаше све већа ватра... </p> <p>— Нек ви 
.{S} Истрже га иза паса, наслони цев на чело старчево и окиде...{S} Тресну пуцањ, а руке, којим 
ност. — Хоћу ли га посјећ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је ошта 
 и одважност.{S} Под ниским, испупченим челом, сијаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се 
Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хлад 
ога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па узми још сто двеста дуката уцене за моју главу 
д нађе Станку код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка. 
трашњост куће, опазише одмах место, где чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{S} Д 
 вашим обичним послом, онда ми оставите чељад на миру.{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми д 
зети врата на соби, а један ће истерати чељад напоље и држати Јова. </p> <p>— Сад пазите добро! 
Полако обиђе прочевље, око кога спаваху чељад, напипа кључаницу на кућним вратима, извуче је и  
авуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту пред кућом.{S} И 
?...{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И 
Тешко ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... </p> <p>— Како?...{S} Хвала ти, попо, до  
ајка донела куване чворке, он се чудио: чему се досад толико надао и радовао? — Ничему... рекао 
има оне плашње. — Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. </p> < 
а он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против т 
Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разг 
о на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико распитивао, и ако је сваки од  
.{S} Нема краја њеним мислима...{S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу.. 
е!...« </p> <p>И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом чу 
азгледа положај и, не мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види како му 
сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо  
лаву! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом провођењу 
ве две године лебдело пред очима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не см 
н, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он  
е зачуђеним раширеним очима. </p> <p>»О чему то она говори?...{S} Причешће.. .{S}Какво причешће 
 кад је све прошло...{S} И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекива 
ему ти то мислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... по свачему!{S} По његовим очима, по говору... п 
у!{S} По његовим очима, по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај 
, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... по сва 
ше прилику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочито Сретен.{ 
дате у њему обична сељака: он није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за с 
чи.{S} Беше као бор, који је израстао у честару, међу правим и једрим церићима.{S} Зато се и по 
го са брда виђаху се само светњаци пред честим паланачким механама, који светлуцаху слабо и сум 
а послушност луди, који га до јуче нису честито ни погледали.{S} Он није заборављао ни то, да ј 
Његов отац, који умре пре десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све з 
умео да прикрије ту особину.{S} Само га често издаваше нервозно трзање виличних мишића, које је 
 ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свачим »што ти до 
p> <p>Настаде права гозба.{S} Пандур је често доносио разне понуде, постављао их на сто, а друш 
ст, неку болећиву доброћудност, која се често може опазити код људи зеленкастоплаветних очију.{ 
 Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном леп 
ркви и не причестише. </p> <p>— Јеси ли често бивала у цркви и на причешћу? — запита је он мекш 
S} Само ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама 
 год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Станка радознало. </p> <p>— Па ко га не 
. </p> <p>Попадоше на њега још тројица, четворица... начини се гужва, гомила...{S} Савладан је, 
у песму...{S} Зора!... </p> <p>Одређена четворица заузеше места под прозорима.{S} Још једаред п 
олац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом жандарма... </p> <p>— Митре, молим те само н 
оме, побегли од опасности. </p> <p>Кроз четврт часа хајдуци прегазише Качер више гвоздене бране 
е поњаве.{S} До те постеље стајаше мала четвртаста пећ, сандучара, добро загрејана, од чега сва 
делити по заради...{S} Је ли доста теби четвртина? </p> <p>— А јатаке ћеш ти намирити? — запита 
, он зна да нам не може тражити више од четвртине...{S} Боље му је овако, па неће ни пристати.  
у — повећем виру на реци — скупљаху се, четвртком или суботом, девојке и жене сеоске, те испира 
вце.{S} Чекала је три вечера узалуд.{S} Четвртог вечера, око поноћи, узнемири се стока.{S} Овце 
l:id="SRP18971_C3"> <head>III</head> <p>Четвртога дана после овога Ђуричина пута, рано у зору,  
ужи, могло би пасти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се с 
.{S} Свако племе имало је своју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, п 
ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова четири наша села имамо тридесет таких људи, а још дваде 
рјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.{S} Курјаци се приближиш 
рета... </p> <p>Али сад, кад угледа она четири жандарма, стеже му се срце, раскида с... рашири  
 друштво: неколико људи за нападе и три четири јатака, то је свега.{S} И кад овако, нарочито по 
Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти четири стотине и двадесет! </p> <p>— Тако они увек раде 
 Опази да се онамо према коцу упарађују четири жандарма с пушкама... </p> <p>Све досад, до овог 
т даде у мисли:. како да распореди оних четири стотине и двадесет дуката, што их сам изброја си 
id="SRP18971_C26"> <head>XXVI</head> <p>Четири дана проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дањ 
ило младе траве, која је, као власје на четки, густо избила из земље...{S} Сунце греје топло и  
ањем.{S} Беше то зрео човек, око својих четрдесет година.{S} На црном циганском лицу беше усађе 
 капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно скиде капу, 
а одсечно, гледајући писарева коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. </p> <p>Кме 
ка слатка зебња при тим мислима.{S} Све чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће с 
лада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица.{S}  
е да се ређају чаше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији 
ређају чаше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији.{S} Крв 
све у стопу, трчаше Станка, погледајући чешће у лево, откуд се чуло викање и пуцњава.{S} Пантов 
леви — прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. </p> <p>— То, вала, није... а ба 
гао му је ухватити само једну реч, коју чешће помињаше: бјеси... па се непрестано домишљаше шта 
мо у зечеве — рече Радован смејући се и чешући потиљак. </p> <p>— Потера!...{S} Вујо послао ово 
таде гледати како му ковач вешто одсеца чивију, којом су спојене обе половине карике...{S} Неки 
ристан државни радник, а не би продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш д 
што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти  
едва муку истерао. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, д 
ошапта он, бацајући поглед на Пантовца, чије се груди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се  
то му се издвајаше у памети једно лице, чије је мишљење за њега било претежније од мишљења цела 
 говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за те ствари 
ала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором, а никад јој и не паде н 
 моћним плећима безбројне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ве 
дну руку сакривену за леђима. </p> <p>— Чији си ти, море? — запита га старац. </p> <p>— Зар ме  
лас, који га потресе свега, јер познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, др 
> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и постајао м 
па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погинути.{S} Како је онда луд 
врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише... </p> <p>Гд 
 мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право кажеш: мари ти он за њине 
под Букуље, али место није одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели 
... — одговори Јово. </p> <p>— Казао ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — пр 
да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... </p> <p>— Па 
ло? </p> <p>— Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се прол 
 Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с 
н га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекн 
 куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од куће од родитеља, 
одину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам 
ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — проговори младић брзо, дишући нагло пос 
ан одлучи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан  
 Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се не вр 
е се ућутало, дијете; заборавили су те, чим си отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај п 
— Пантовац једва жив побеже...{S} Јуче, чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза усту 
 кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву.{S} Трчао 
а мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим ко спомене име Ђуричино.{S} У први мах је ова загон 
е! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз. </p> <p>— Сад паре или кукуруз, то  
дана, власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... </p> <p>— Каква власт!{S} Перо ће је чуват 
ао горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она  
 тамо у Трбушници? — проговори капетан, чим Ђурица стаде. </p> <p>»Хвала Богу!« — помисли Ђуриц 
!{S} То нам је најпотребније — рече он, чим се поздрави с Јовом, који се изненади његову доласк 
знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо изврш 
ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами. </p> <p>— Ни ја не знам  
Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде  
ица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети опасност...{S} Кућа ти је сад најсигурнија, а 
его, ти мени свакад да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од ме 
блачењу написа наредбу писару да одмах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који од 
ле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. </p> <p>— Зар није Ђорђе погинуо? </p> 
брате, у крви... така му је погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу 
S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме мало потесни око врата, он домча шоцу у руке,  
емље, која се осипа право на њега...{S} Чим он испали на један прозор, са другога већ сипа ватр 
рви сутон.{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, д 
е писар Мита и разгледаше нека акта.{S} Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к столу. </ 
крају, где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у какав шибљак, рачунао је поуздано да  
живу згоду за курјачке ноћне нападе.{S} Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори  
 напије у славу, па да почну играти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицо 
чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год ж 
 који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда м 
 Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у в 
дмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поск 
ишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео срез осим наших села... још с 
 онима у Војковцима треба послати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад 
га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђи 
 али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисл 
жури. </p> <p>Ђурица окрете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни  
му се око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то  
{S} Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ј 
ест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{ 
о за калуђера, онда је најбоље да идемо чим се смркне, само нам нађи још кога човека — рече Ђур 
 види се, није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђа 
шњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му  
це промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на кој 
м... оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, некако необично, у косо, спусти на земљу и ле 
ка умора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, г 
т стане да слуша пресуду... само да има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту 
меш...{S} И Вујо је њега привлачио, али чиме?...{S} Својом тајанственошћу, памећу, нарочито ово 
p>Непомузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажене траве и опет подигну 
у дође му на мисао само то, да за такав чин треба много претходних послова, па онда се сети да  
не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том осталима, који о 
Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђурица мало п 
ом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задовољн 
S} Да се сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно  
ћи се. </p> <p>Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се 
{S} А све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако грејало, као тада што је... 
, кад се куцање опет понови.{S} Сад је, чини му се, осећао присуство човечје с оне стране капка 
 да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. </p> <p>— Како? 
 се онај поред потока нагло приближује, чини му се да чује коњски топот иза себе и он напреже с 
гло.{S} Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни тако детињски упл 
вата цела човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану...{S} Повуче 
лови његов брак, те такав човек, велим, чини онаке покоре и злочинства и на ономадашњој и јучер 
еднога младића из Лукавице.{S} Њега он, чини ми се, и спрема да тебе замијени, </p> <p>— Онда т 
ило?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавала...{S} Та она је тако лепо в 
езана... али ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. 
 на груди, па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или д 
.{S} Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то вр 
 и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за ког 
 сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај спава слободно, нико му не  
ачином, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав излаз,  
не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... — муцаше јадн 
 стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у  
с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту. 
сео, збуњен, уплашен, не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Ву 
 прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке необичне покрете: час мрдне једним раменом ил 
са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини како зна, само нек пази на људе«.{S} Али сад, посл 
ладости, разумевајући при том добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједнога т 
> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући 
ш... и ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, бр 
и ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити, па к 
 под запис, оборио главу и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара... први и друг 
едан... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини сумњив... па одох раније. </p> <p>Отпре би се Стан 
мисли уваженога господина попе, мени се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју водени 
ов преко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети оно густ 
 </p> <p>— Излази! </p> <p>»Боље што се чини невешт старом познанству, сад ми је то лакше и зго 
ече га мисли сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка  
м звижди и улеће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима како вер 
и му и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </p> <p>— Стеза 
евојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, 
лећи и не видећи ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, кој 
а свој посао, који му је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава 
оји преза од сваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене злочине. </p> <p>»Шта хоће они од мене... 
Не шалим се, среће ми хајдучке!{S} А ти чини што знаш.... </p> <p>Станка стеже зубима усну, пог 
о: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. 
ије до сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одговара за њега«, мислила је она до са 
Ко се скрива и бега, њему се непрестано чини да му је непријатељ за вратом. </p> <p>Напослетку  
 своју воденицу, исто онако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прилике и о 
, јендека и врзина...{S} Ђурица то исто чини, не престајући звонити једначито и снажно, али га  
тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле 
о на максималној висини, па су опет они чинили покоре.{S} А пре тога метали су и на точак, и та 
о му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек он једнако савијаше руку, машући њоме десно 
 једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, б 
атом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до кле 
оше и сами за њима. </p> <p>»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђурица. »Венчање...{S} Прате ме робиј 
 она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овог 
је крај, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним све... свега има, као каква госпођа: ништа не рад 
ати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>— Све  
 нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и з 
 су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до но 
 слеже раменима, па одговори: </p> <p>— Чините, напослетку, како хоћете; не браним. </p> <p>— П 
Жена не хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о 
аним руке...{S} Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш... — промуца  
ам неке послове и док не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу! — рече им и оде. </p>  
S} Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да 
школе уче само ради тога, да човек буде чиновник? — рече срески шумар, и пренесе поглед преко с 
ледње куће београдске. </p> <p>Кад дође чиновник полициски да распита за Ђурицу, нађе му врата  
ње, постао велики војсковођа или велики чиновник, једном речју — човек, који влада масом и коме 
е ствари, па сад шта хоћеш још? </p> <p>Чиновник плану.{S} Изненади га толика дрскост.{S} Био ј 
ли су своје опхођење са њим и пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, с 
а у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Доп 
је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично и примамљиво.{S} И сад јој се онај пређ 
ћна сила примамљиваше тамо, опет јој се чињаше да нигде лепше није; и саме ове прилике, које је 
во.{S} И сад јој се онај пређашњи живот чињаше сјајнији од сунца и лепши од свега на свету...{S 
те, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница... — отпоче апотекар да развија своју философс 
аслеђе, господа моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питању — говораше апоте 
иста се дивно јесење јутро.{S} Са плава чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми и косој  
 јури преко улица, преко стогова, преко чиста поља...{S} Ђурица слатко спава после синоћне пија 
ла, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то трице и кучине! умеша се  
но да у њему нема више оне топлине, оне чисте предане љубави према Станки; угасило се оно бурно 
о дана пада киша над Београдом, те је и чистији део града потонуо у житкој прљавој маси; распли 
дини стоји округао велики сто, застрвен чистим, белим платном (с пандурске постеље), а на њему  
м!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чистини испод куће: сео на један брешчић, па гледа у шу 
о! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чистини, него у соби...{S} Овде сам слободнији...« </p> 
е им још само потес, где их је, на оној чистини, најлакше погодити из пушке, и река која кривуд 
 беше већ свануло.{S} Сад се морало ићи чистином, јер поток, кривудајући кроз њиве и ливаде, не 
атле јурну напред, док измаче далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуда око себе, стаде да  
е.{S} Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је 
ћи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније.{S} Так 
у да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље, које пресеца поток, угледаше коњаника, с ко 
сно и неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи догађаји при 
 да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђурица. </p> 
згледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа како промиче кроз благу шумску хладовину. < 
ани »до грла«. </p> <p>Кад се дохватише чистога поља, потераше брзим каријером...{S} Само се чу 
борављао ни то, да је ова послушност из чистога страха, али тек њему мило беше видети да му се  
чне трупине.{S} С леве стране груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, улепљена  
е стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на село и на с 
н бео усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њи 
.{S} Мајка му обукла нову, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим појасићем... 
 ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао 
 изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На средини стоји округао велики  
есуде. </p> <p>— Ћути, не сметај сад... чита ти се пресуда — вели му Митар. </p> <p>Пресуда ређ 
ладенцима, па се обрте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запевајућ 
и му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећ 
аде више њега, разави хартију и поче да чита пресуду. </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикну Ђурица 
н могао прочитати оне исте изразе, које чита у погледима већине девојака и момака, такав поглед 
Кленовик, окупио се велики број сељана, читав сабор...{S} Највише их је из кленовичке општине.{ 
знам добро, запазио сам толико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као меле 
 Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних мисли, које се само јаве и прођу 
Ту би се, у затвореној соби, провело по читав дан у поверљиву разговору и пијанци...{S} У тој и 
урица, па опет леже. </p> <p>У глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања... све се у 
ава после синоћне пијанке, видећи у сну читав харем варошанака, које се отимљу о његово миловањ 
апак на прозору.{S} Ђурица се прену.{S} Читава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг б 
е рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по такту, на прекиде, те с 
ра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> <p>То 
нађе друго згодно лице за харамбашу.{S} Читаве десетине година прођоше му у такву животу, а њег 
 претворила се у море блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тес 
 павитине, у које би се могли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на једној већој завојици, леже  
ријатељу, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву декламацију. </p> <p>— Еј, Танасијо, пошљи ми дв 
латио...{S} Ево облигације код мене, па читајте... на њој то пише — одговори Никола и стаде да  
. </p> <p>Кад се изређа под записом сва читанија, народ заседе у совре, које су подигнуте око з 
ваки покрет ђаков. </p> <p>После дугога читања, отац Симеон, држећи у рукама воштаницу, обрте с 
 већ ту, пред њим... </p> <p>Свршило се читање... </p> <p>— Ђурице, ево ти мајке, да се опрости 
он поново, прекидајући слабо и монотоно читање пресуде. </p> <p>— Ћути, не сметај сад... чита т 
, па се обрте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запевајући и узвик 
се издаде.{S} На лицу му се јасно могла читати мисао: »Пропао сам, нашао је!...« </p> <p>— Хеј, 
p>— Како ћемо сад, кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, с 
кву похвалу, додао: </p> <p>— Прођи се, чича, здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и гор 
Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад заборавити — одгов 
Ђурица приближи. </p> <p>— Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добр 
 да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... наплатићемо се!...« </p> <p>Кад се навуче први  
p>— Готово тамо вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало п 
 Хо-хо-хо... — продужи писар. </p> <p>— Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше кар 
адићу, та немој тако журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели там 
>— Ми морамо леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо б 
то крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дук 
сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од оне тво 
 ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш.{S} Чичу питај... </p> <p>После таква дочека Вујо би увео с 
 опет није човек.{S} А човек је, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад било дете и  
 он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам 
акво поверење у њега, разбојника!...{S} Човек говори пред њим оно, за што би могао изгубити гла 
змичете леђа, кад нема никаква ћара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким 
ођа или велики чиновник, једном речју — човек, који влада масом и коме се сви потчињавају.{S} О 
.. као човек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, н 
p>— Зар се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник? — рече срески шумар, и пренесе пог 
«. </p> <p>— Је ли то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи писар. </p> <p> 
а хотимична штета. </p> <p>— Нема, нема човек... душе ми нема — правдаше Никола и себе и свога  
 — Али су прилике и околности, у којима човек егзистира, од пресуднијега, тако рећи... утицаја. 
вор: </p> <p>— Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова четир 
иш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p> <p>Одједном, као плаховит поводањ, по Ђур 
згубити главу... »али зна да нисам рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш како ми је то...{ 
ркву да благослови његов брак, те такав човек, велим, чини онаке покоре и злочинства и на онома 
е на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, једна погурена стари 
п дуван од капетана...{S} Што ти је жив човек!... </p> <p>Дан стрељања досад су крили од њега.. 
но направи значајан израз лица, као кад човек нађе нешто, што је дуго тражио.{S} С таквим израз 
осао са мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло  
 и запеченом крвљу. </p> <p>— Што ти је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао н 
поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — продужи мислити — све... све, али без хлеба ник 
ај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да 
 што је чула, пође кући. </p> <p>»То је човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке 
о ћу казати... као човек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, човек! </p> <p>— И ово ти  
е кућице нема ни толико дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у прост 
издају лукаво и подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање очију му, 
о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, који може да воли, кој 
 предао....{S} Вечито му је овај сурови човек стајао пред очима као нема загонетка, која те све 
 велико задовољство, да изгледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавале, као и момци.{S}  
 могао изменити, могао је постати други човек.{S} Али такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху 
 Како се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла  
 њине претње.{S} Не убија се лако ’наки човек — прихвати друга.. </p> <p>— Вала и јесте одвојио 
. </p> <p>Другова не имађаше.{S} Једини човек, пред којим је слободно смео отворити душу, који  
све снаге, онако, као што може потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу по 
.{S} Чудновато!...{S} Баш је поган овај човек: овамо је разбојник, а младост хоће своје!...« па 
 заденутим пиштољима за појасом и један човек осредњих година са пребаченом шешаном преко крила 
у.{S} За њим иђаше Пантовац и још један човек, у коме после Ђурица познаде Вујова синовца, млад 
 још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу 
, он стоји непомичан.{S} То није обичан човек... </p> <p>А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окр 
а, завуче руку у недра и почеша се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори с 
. </p> <p>Капетан се јетко насмеши, као човек који непрестано слуша овакве одговоре од свих пра 
 Кад сврши игру, он се диже полако, као човек који не зна куд ће, па се упути улицом.{S} Пред ј 
таде, погледа око себе, па уздахну, као човек који не може да нађе излаза из неке невоље.{S} У  
сте, у неку руку, како ћу казати... као човек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, човек 
ћу и нарочитим држањем.{S} Беше то зрео човек, око својих четрдесет година.{S} На црном циганск 
 на руци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. < 
ст година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме п 
 пружи пушку и викну... — Стој! </p> <p>Човек стаде, погледа у пружену пушку, која се још могла 
а, болан, живот човечји!{S} Жива здрава човека убити... онако без ичега, без боловања... сад би 
гне онај поносити поглед, који уништава човека. </p> <p>Ђурица је имао нарочити разлог, са кога 
p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито падаше у очи целом сво 
ши случајно у двориште, угледа тамо два човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној 
шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле... 
натих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; једнога је знао цео срез под именом  
ме црноме дану...{S} Чудио се срцу жива човека, који зна, поуздано зна да сутра умире од куршум 
тога, што га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S}  
осле друге похаре, Вујо посла пред њега човека, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују 
по неколико дуката.{S} Нашао је другога човека, који ће му радити боље. </p> <p>— Који ће њему  
о чим се смркне, само нам нађи још кога човека — рече Ђурица. </p> <p>— Готово тамо вам је најс 
т, са којом први пут посматрамо свакога човека, за кога нам се каже да је зликовац. </p> <p>— Ш 
ле Радованове погибије, нема ни једнога човека, с киме је сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, 
и неће ли чути страсно кајање љубљенога човека, али иза ње беше мртва тишина... </p> <p>Врата ш 
{S} О, сад тек разуме шта значе руке за човека, сад тек поима њихову праву драгоцену вредност.  
га знао.{S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерена злата«, а не каже как 
собу, сваки се изненади, видевши весела човека коме и не падаше на памет смрт.{S} Доношаху му л 
 и капље ситна роса, која обухвата цела човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у 
ко није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође досељеник, звао се Новица, а 
 луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се мора наредити, мора јој с 
ме; не знаш како је ово добро за уморна човека — рече он, пружајући пљоску Ђурици. </p> <p>— Мо 
обудио Добросава, али му сад жао уморна човека, коме се јако спава...{S} Видиш како он лепо са  
есна курјака, а што да нећу пред обична човека. </p> <p>— Далеко му лепа кућа! — повикаше девој 
 или само да ћуте и посматрају необична човека. </p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто п 
ликим новцем.{S} Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па о 
е, и умало не скочи од страха, кад виде човека насред пута.{S} Ни сам не зна како се уздржа од  
да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније вршити посао.{S 
— Стој! — рече Ђурица лагано, кад опази човека близу себе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, Ђуро, од  
узе приближаваху се и провлачаху се три човека, који необично изгледаху у овој полутами.{S} Ђур 
де сам слободнији...« </p> <p>Угледавши човека где му се приближује, Вујо се диже и пође на сус 
 то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, који стајаше под прозором. </p> <p>— Ја сам...{ 
{S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам човека!..« И при тој мисли стеже му се срце и охлади, а 
ако ти је било, кад си први пут нападао човека, очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: 
 и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је то извршио.{S} Том приликом заподену се 
оне зависе од мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа, као што се мења плаво небо  
 и сувих законских одредаба и живе душе човекове, која управља тим одредбама по својој ништавно 
ихов поглед продираше оштро у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом могао  
 и разговарати се лепо са најугледнијим човеком...{S} Та он је, у последње време, могао разгова 
е и пије, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми с 
тавља у памети одговор, како да објасни човеку своје присуство на овом месту.{S} А механџија ве 
њих. </p> <p>— Па знаш... саветовао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда вл 
а мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му се одговор тако допа 
еспосленог апотекара. </p> <p>— Батали, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена  
вори збуњен Ђурица. </p> <p>— Та ма’ни, човече!{S} Само се ти пожури! — рече Тима, излазећи из  
је да се с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајући по блату, отресајући се и вукући се 
 муке, али, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа, као што 
S} Сад је, чини му се, осећао присуство човечје с оне стране капка.{S} Полако, тресући руком, о 
дној мисли: »Није то шала, болан, живот човечји!{S} Жива здрава човека убити... онако без ичега 
потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси човјек, неба ми! — рече Новица, чудећи се. — А они мато 
 Кажем ли ти ја! ...{S} Раскрсти с оним човјеком... знаш?... па да уживамо као цареви. </p> <p> 
<p>— Само питај за Јулину биртију, код »Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу и кажи јој: поздравио т 
 су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се врш 
ече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио 
>»А овај ништа не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачно је Коста стигао и испричао, или је м 
аранка, исто друштво опколи кућу Николе Чолића, богата сељака из Грабовца.{S} Никола је био на  
не зелене ливаде, по којима се белуцају чопори стоке и разлеже онај једначити, познати му звон  
урица, терајући дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и вели 
еш, ваљад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да 
соше, а ходник потмуло одјекну...{S} Не чу се никакав други глас...{S} Она удари још јаче...{S} 
зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да 
кај, куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задовољни сви? </p> <p>— 
 навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни праг и стаде боси 
се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађују четири жа 
ка у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажм 
.{S} Перје кукурузно зашушта и затим се чу тихо звиждање, које највише подсећаше на пиштање ухв 
аше се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознатога. </p> <p>— Молићемо, ово су п 
год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив пред законом.{S} Крив је сваки к 
 ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p 
асно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!... 
ији.{S} Хо мај... како се ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? — одговор 
а сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињу му.. 
 — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти нек је  
о засад не помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла 
је после само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара 
зати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак д 
ти, а чутура удари клин. </p> <p>— Море чувај се да не заклиноше. </p> <p>— Стари смо познаници 
 људе упропастио и побио.{S} Само га се чувај... </p> <p>— Знам ја то, нано, одавно.{S} Зато са 
уде, па се са њим разговори.{S} Само се чувај Матове браће, они ти много прете. </p> <p>— Ја, и 
ошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш с 
е терзија. — Ето, де за каву! </p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на тако огромној берзанск 
ма? </p> <p>— Биће доста свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам т 
могао разговарати само с онима, који га чувају... </p> <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко, а 
, с друге они, који треба највише да ме чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде...{S} 
а? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, и они, који са мном мећу главу у торбу, добију  
<p>— Па... сигурнији смо овако.{S} Мене чувају моји сељани, њега његови — одговори Ђурица. </p> 
S} И напослетку, другови су се ревносно чували.{S} Дознавали су из раније за намере полициске,  
и, да треба чувати оне људе, који су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да се  
јени, </p> <p>— Онда треба и њега да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове мајсто 
 <p>— Та оно није да нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови старци... — уплете се трећи 
че полиција за тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали 
 дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... </p> <p>— Ко то изнесе? — ви 
уке.{S} После испитуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао?...{S} И тако све,  
лаховите одважности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз његове руке«  
и живље.{S} По свима селима одредише се чувари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину 
ему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити криво  
о опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чувати оне људе, који су њу чували...{S} Али беше доцка 
ене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не  
.. </p> <p>— Каква власт!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га  
ло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео боље 
— О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку те једва истерах из 
лко почесмо.{S} Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажите? </p> <p>Сви луди оборише главе, а 
узданије је кад смо двојица... треба се чувати... — одговори Симо и обори главу, гледајући да с 
о ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Нов 
 као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара 
ицама дворишта, која ће посести споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је  
 ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу 
нају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајдука? </p> <p>Ђур 
о се, напоменуо би му отац, треба добро чувати туђих очију. — »На невидишу нема кривице!« То зн 
е куће, платићу људима добро, па ће нас чувати. </p> <p>— Е, мој соколе, није женско срце као т 
дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали што седиш сама!{S} Живиш 
 да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, не брини се ти.{S} Казао је он мен 
што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца... </p> <p>— Није то, море, него с 
 је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не  
д... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја само зн 
улу и кажи јој: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А с 
дан. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге!...«  
же себи одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оном крају, Пантовац.{S} У свакој лоповској д 
ије.{S} Тако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића.{S} Разгледавши кроз плот,  
еноме месту, поведе је к селу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нег 
ирају Ситниш, и поведе коло.{S} Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричино коло.{S} Љуља се леса м 
, он опет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одговора, издиже секиру, корачи два пут б 
звизну учестано с прекидима. </p> <p>Не чувши никаква одговора, покупи оружје и пође напред.{S} 
и, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се изненађен  
а вичу, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оруж 
ачним сводовима храма, који се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини.{S} Први кор 
акао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала 
те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, бо 
 Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицо 
ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да ли га оч 
 се разговоримо. </p> <p>Ђурица зину од чуда и стаде на месту као укопан. </p> <p>— Зар ти први 
писмен.{S} Угледавши Ђурицу, он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у  
ајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зину од чуда. </p> <p>— Хајдуци немају никаква посла с поштеним 
ина, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то време...{S} Наживело се, настрахова 
амах расани и разрогачи очи од страха и чуда... </p> <p>Ђурица и Станка стадоше напред, једно п 
 опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општ 
.{S} А неки пут, богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна његове рачуне и крајеве. </p> <p>— 
 отворити очи, јер ми може начинити сто чуда...« Сан га превари, и он заспа. </p> <p>Изјутра, к 
 а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чувати 
 смрти и упорно се надао помиловању.{S} Чудан је и тај разлог његову надању.{S} Састојао се у ј 
же кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, зевајући и протежући се. </p> <p>— За то мени син 
 </p> <p>— За јечам? — одговори Никола, чудећи се тачном рачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јес 
 Е јеси човјек, неба ми! — рече Новица, чудећи се. — А они матори пас никад ми не даде више од  
о леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад никакве опасности н 
p> <p>— Шта, зар нећемо сутра? — запита чудећи се. </p> <p>— Сутра, ја како.{S} Али нећеш, ваља 
. </p> <p>— Што ти није мило? — рече он чудећи се. </p> <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам 
дајући ни у кога. </p> <p>Пантовац, као чудећи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу.{S} Њ 
урица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде!{S} И напослетку, угледавши вра 
е слушао приче о томе црноме дану...{S} Чудио се срцу жива човека, који зна, поуздано зна да су 
после мајка донела куване чворке, он се чудио: чему се досад толико надао и радовао? — Ничему.. 
 а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави своје кћери. </p> <p>Једаред наиђоше на се 
 ни за какве препреке.{S} Марко се само чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знати на  
 мене онда на реци у мал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да је побратим не омрзне, да је н 
о мекши и питомији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и 
и изгубљени сјај лепих очију, откуд ова чудна лепота целога стаса?..{S} Као да је ове чаробне г 
над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, неког 
асови о Ђуричиној храбрости, па сад ове чудне и слободне његове речи о себи и о њој самој, и на 
ла...{S} Та она је тако лепо видела оне чудне погледе, који се не могу ни снити ни замислити. — 
грлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати није смео.{S} Занос 
гледа је право, први пут у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају и сажижу као ватра... < 
гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли је то тако?« — мишљаше он. 
т, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно задовољство у овом новом и примамљивом стању...{S 
га.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чудно је то срде, које се радује меденици на црквеној л 
 и необично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она старала да ову 
 га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново осећање, које му баци сасвим нову светлост н 
 је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно надање испуни му душу. </p> <p>Стаде д 
ену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је ч 
ко налази.{S} Још из детињства она беше чудновата и особита и не наликоваше на другу децу Марка 
 буранија!...{S} Разбојник, а осећа.{S} Чудновато!...{S} Баш је поган овај човек: овамо је разб 
ника — одговори Ђурица, а очи му некако чудновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобом, господине, за 
да уочи сваки њен покрет, сваку особину чуднога јој стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у 
 свећу, леже и стаде да размишља о овој чудној појави. </p> <p>»Па каква је то девојка?...{S} З 
ислити; све јој мисли беху заузете овом чудном појавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.{S 
неке загасите вунене тканине. </p> <p>— Чудо се ниси опет напио? — рече она, осмехнувши се јетк 
{S} Хоћу да ти предам Ђурицу. </p> <p>— Чудо то?..{S} Ти живиш са њим. </p> <p>— Казаћу ти на с 
сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је  
 Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га је видео па умро.{S}  
!{S} Сав свет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старачке руке, обухвата и  
 свој суморни плашт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да 
 приближи муњевитом брзином и, као неко чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, не остав 
p> <p>Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну с 
буна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, 
мо чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђаше се овој својој необичној послушности.{S} Идући с 
а стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђаше се овој сво 
са некаквим помешаним осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} Па и 
налазећи речи да искаже своје осећање и чуђење. </p> <p>Седнувши на столицу и посадивши је поре 
ије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. </p> <p>Неко пресече  
во, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради ове необичне посете. </p> <p>— Ђурђе — поче 
а необичнога састанка на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени 
д судницом, стајаху неколико луди, па с чуђењем посматраху драму, која се одиграва пред њима.{S 
} Не прође нико, само се отуд од кафане чујаше разговор, али се могло одмах опазити да је мало  
 страни, испод једнога сенастога клена, чује се тужно нарицање.{S} То мајка несрећна оплакује и 
 поред потока што пресеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је ј 
вљу, необичну својевољну мелодију...{S} Чује се једначито и одмерено њихање букових грана, бруј 
ћо моја!... </p> <p>— Еј, црна мајко! — чује се из народа. </p> <p>— Доста, бабо, не помаже! —  
о!« </p> <p>— Ђуро, ојађениче мој!... — чује он загушен глас, јецање... затим се склапају сухе, 
итре, молим те само немојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не 
ци, па запита једнога на ухо: </p> <p>— Чује ли се што? </p> <p>— Будан је... нешто шушка, јама 
 потока нагло приближује, чини му се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву своју снагу 
 света. </p> <p>»Шта ли ће она рећи кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви други.{S} Рећ 
 </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће право!...{S} О, како је 
еш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђу 
Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу. </p> <p>Пр 
хвати оружје у руке...{S} Ослушну... не чује се ништа...{S} Приђе к вратима, слуша...{S} Нешто  
аћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде! 
љење нико не тражи, његову жељу нико не чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. 
 потераше брзим каријером...{S} Само се чује потмуо топот коњских плоча, по неки пут фркне ражљ 
о глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разногласно, у разним тоновима, а по једном та 
стује, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Крстоноше 
..{S} Али кроз сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на 
у се приближује са стране.{S} Сад добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снага пома 
а.{S} Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави 
— насмеја се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, ве 
риво му што си отишао без његова знања, чујем да те криви и за Радована што је погинуо. </p> <p 
поздрави се капетан, седајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика филосо 
/p> <p>— Па, Сретене... — поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме 
ута, видевши синчића на брду. </p> <p>— Чујем — одговори дете осврнувши се. </p> <p>— Јеси наша 
у после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи саветом,  
мет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судит 
ли да причекам док се обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »стој!... стој!«... и пуче п 
завши му нос, припретише: </p> <p>— Ако чујемо да опет мучиш сиротињу кајишарским интересом, уб 
 Море ти си жешћа од мога побратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу на похару. </p> <p>Ђурица се на 
p>— Лизо — викну она једну другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне девојке ударају на зној... х 
</p> <p>Вујо задржа Радована. </p> <p>— Чујеш, мени се ово не свиди.{S} Он ми се нешто много пр 
д чега Станка намах поцрвене. </p> <p>— Чујеш, болан... хајдемо те малко овамо, имам нешто да т 
налазити у близини Ђуричиној. </p> <p>— Чујеш, Ново... — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да 
/p> <p>Ветар брише и звижди преко голих чукара, куда се провлаче бегунци, удара их својим леден 
и јој, оправдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и ум 
мицом на раме и, мислећи о свему што је чула, пође кући. </p> <p>»То је човек — размишљаше она  
ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеже раменима. </p> <p 
о! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли си чула? — запита Станка, избегавајући да их назове по име 
н, да напуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула за Ђурицу? </p> <p>— Шта? — одговори она и застаде 
проговори лакшим гласом: </p> <p>— Јеси чула, овако се више не може.... довде си ми већ дошла — 
ши руку испод млаза. </p> <p>— Зар ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан  
говори капетан. </p> <p>— Шта, ми нисмо чули? — повикаше радознали слушаоци. </p> <p>— Једна се 
нка, погледајући чешће у лево, откуд се чуло викање и пуцњава.{S} Пантовац, тежак и тром, изост 
 га некакво шушкање и шапутање, које се чуло озго, од дворишта.{S} Седе на постељу, дохвати пуш 
оду за курјачке ноћне нападе.{S} Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у  
и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно 
у средини необично иде, као да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на коли 
нда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општину? </p> <p> 
е убије, то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се н 
варанција... </p> <p>— Ја сам Станка... чуо си... она што је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то ј 
о те шаље? </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да ни 
н се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављ 
е у поштеној компанији једно пиштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде гово 
дине. </p> <p>— Што си дошла? </p> <p>— Чуо си...{S} Хоћу да ти предам Ђурицу. </p> <p>— Чудо т 
, да ја сад од збиље тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p>— Е видиш, само од једнога посла с тоб 
м дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Панту? </p> <p>— Јок.{S} Шта је било. </p 
а помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши, јер појми да 
ушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.{S} Иза једнога жбуна издиже се Марко и погле 
на да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста т 
ред куће не пролажаше нико, али се лепо чуо разговор с леве стране, од Јанкове каване, која је  
таше, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом  
њега прелете буљина, машући тихо и немо чупавим крилима...{S} Он се стресе и пожури уз брдо...  
Ехеј, море, побро, да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка оштра — рече Радован и  
 је ономад извршена опасна крађа Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и однесене су неке ствари. 
жа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој т 
у!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и 
 оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе. </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} До 
које прштећи падаху унаоколо. </p> <p>— Чусте ли за Ђурицу? — рече једна. </p> <p>— Ја, болан;  
су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути зашто су ми требале. </p> <p>— Ако ћу после чути о 
е он нарочито, да га нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опрости... и ја њој праштам. 
о су ми требале. </p> <p>— Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може  
ну ручицу на вратима, очекујући неће ли чути страсно кајање љубљенога човека, али иза ње беше м 
у се обојица тако примакли, да су могли чути један другом дисање. </p> <p>— Камо се, по Богу си 
толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега неописани страх: ст 
сламу и ослушкивати неће ли се опет што чути споља.{S} Уосталом он се и не надаше да што чује,  
ецо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си 
у ли му, није то... она само проврти, а чутура удари клин. </p> <p>— Море чувај се да не заклин 
теља у собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетина и добра кајгана на кајмак 
о.{S} Пантовац засветле очима и маши се чутуре. </p> <p>— Ох, сејо рођена и мајко миљена, ти си 
ушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу са јелом. </p> <p>— У торби  
еном. </p> <p>После ручка донесе Станка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{S} Пантовац за 
ош понајвернија друга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђу 
есе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— Послао ти Митко  
убили, да му равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега сва Србија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А  
бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева 
ељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. </p> <p>— Аа... — отеже Ђурица и лице му 
..{S} Ко ти то рече? </p> <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста д 
јанствено и опасно.{S} Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. </p> <p 
а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!...{S} В 
 што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јавити? </p> <p>— 
. </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу још више зачуди ово над 
хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут. </p> <p>— Хајд 
но, док се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну 
е узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </p> <p>Одмах затим пођоше сви к општинској судниц 
 тело, ишаран црним гајтаном; из његова џепа је спреда висио бео рубац.{S} Према такву стасу Ђу 
а се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. </p> <p>— Па... како хоћеш — одговори Новица овес 
оре на траву.{S} Митар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> <p>— Немој... остави т 
еселивши. — Поузданија ми је пара у мом џепу но у твом. </p> <p>Ђурица се насмеја; одброја сто  
се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би би 
е могло назирати небо, које се, као црн џиновски поклопац, надвило над овом шумовитом котлином. 
— викну Ђурица. </p> <p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате 
реба? </p> <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела и  
>— Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламе 
ро, да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, па 
о нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си  
да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Х 
 кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже се к т 
 </p> <p>— Натегни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе  
а бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и  
ô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p>Вујо  
 то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му све  
кретала путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згрудвал 
рица, крунећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у Локву с кос 
 недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су га старији људи звал 
ри кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пе 
о кријеш? </p> <p>— Море, оканите се... шала, кажем ви! </p> <p>— Причај, причај! — повикаше де 
ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се  
у лужено рубље, па се ту обично заметне шала и прича, која се продужи до позна доба.{S} Станка, 
 Јест, али опет... </p> <p>И продужи се шала и задиркиване, нарочито на Јеличин рачун. </p> <p> 
..« </p> <p>— Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. </p> <p>— Имаш ли ти пасош?...{S} 
на муци се познају јунаци...{S} Није то шала...{S} Шта је било, јесу ли те позивали горе? </p>  
а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га д 
S} Састојао се у једној мисли: »Није то шала, болан, живот човечји!{S} Жива здрава човека убити 
а. </p> <p>— Овуда се мора трчати; нема шале — рече Пантовац. — Снахо, ти напред, па потрчи! —  
. </p> <p>— Шта велиш, побро, ове се не шале! ... </p> <p>И отвори се бесна, разуздана пијанка. 
огађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава с 
> <p>— Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Шта ћемо  
ти, сад се разговара са њим и још како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да 
Друго ништа и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам се ша 
 му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се год може...{S} А 
о, игра у колу... само се, истина, мање шали од осталих.{S} Али опет.... </p> <p>— Како то хајд 
ама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — одговори 
 све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек 
 се продужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или р 
 за мали прст... — насмеја се он, као у шали. </p> <p>— Је ли то од истине?...{S} Немој да се ш 
кај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрамоти 
 клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад сам бацила  
огледа озбиљно и одговори: </p> <p>— Не шалим се, среће ми хајдучке!{S} А ти чини што знаш....  
ајући се, проговори: </p> <p>— Ја се не шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? </p>  
ка, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да  
е окренула леђа целом свету, па нећу се шалити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се мог 
— Је ли то од истине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, очекују 
.. — одговори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исп 
рица — ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите 
</p> <p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га  
урица, видећи га онако весела, прихвати шалу. </p> <p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми  
у, очекујући да он порекне своју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још више осоколи, па је погледа 
све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније вршити пос 
га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас  
 му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хвала им —  
ојском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већ 
год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као пти 
— Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радован, настављајући с 
уђено, кнез се намршти, па приђе попу и шану му: </p> <p>— Зар из ’наке куће?!... </p> <p>— Зна 
з. </p> <p>Међу момцима наста гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само једна реч: »јал 
а се наже к Новици и стаде му поверљиво шаптати. </p> <p>— Знаш... ја сам и тамо, у Београду, с 
их грана, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом,  
а се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање, које се чуло озго, од дворишта.{S} Седе на по 
ће.... </p> <p>— Опрости ми, попо!... — шапуће он нарочито, да га нико други не може чути. — Ка 
м планинским речицама веселије жубори и шапуће песму нове среће, новога живота... </p> <p>И срц 
рица пребацио руку преко суседе, па јој шапуће грубе изјаве, љуљајући се и поводећи главом напр 
ицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим о 
ручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу 
/p> <p>— Ми имамо друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоруч 
сећа се живо како је једнако загледао у шаре на чарапама.{S} Сестрица му, обучена у шарену сукњ 
{S} Носио је вазда доколенице, повезане шареним подвезама, о којима су висиле по три кићанке, а 
вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и шаренице, истресе једну трубу платна и из ње испаде јед 
и овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.{S} Ч 
та...{S} Јово јој нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи в 
 на чарапама.{S} Сестрица му, обучена у шарену сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га за једну, 
ете, ускомеша...{S} Све се очи упреше у шарену огромну масу народа, која се, таласајући се, лаг 
а штурога грања претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита китина...{S} Поље се прелива и 
ошеви за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и остале потребе добре земљоделск 
ом кров, а около седишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совра изгледала као нека стаја.{S}  
 печен кукуруз и завијајући га у зелену шашу.{S} Мало затим зашушта кукурузовина пред њима и из 
е се на њега гошћа. </p> <p>— Маџарица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си  
њ, куршум фијукну поред њега и одлете у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица.{S} Истога 
а бунару заклопара: то буновни и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдарице, које се још по  
шине... као светац:...{S} А после, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слоб 
ио главу и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче оп 
 је ономад наплатио једну облигацију од шест стотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто пе 
рицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, који је све  
не мере; због тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.{S} Опасивао је око себе дв 
н, смањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш  
гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио од Никетића?{ 
о увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и закука 
смо лепо живеле....{S} Она мени еве:{S} Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, пола 
дан човек осредњих година са пребаченом шешаном преко крила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се 
памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад откриваше  
з њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило 
ка Радоњића.{S} Чим се ко макне у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу. </p> < 
и они се обојица пажљиво провукоше кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Ста 
еде, прикривен...« И он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади из торбе што имаде з 
 их умор савлада.{S} Завукоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантовац одмах и 
 на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо про 
куруз, претрча сеоски пут и завуче се у шибљак, који је израстао пред судницом. </p> <p>Под зап 
омекша.{S} Кад је, мало пре, излетео из шибљака, држао је насигурно да ће извршити бар једно уб 
ток... </p> <p>Протрчавши потоком, кроз шибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица наједаред стад 
очих из вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда 
а, затрепери отворенозеленкастим сјајем шибље и лишће око ње, и она се нађе у неком слатком мла 
ча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... </p> <p>Наједаред трже се из 
 коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.{S} Требало им је одморити се и душом дахнути, ј 
дубока корита, која беше обрасла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше Станка 
то се удављеник грчевито хвата за слабу шибљику, дохвати свој мали ножић иза паса, истрже га бр 
ађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка не пође на њихов позив 
ем са њим, ти иди напред, па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад с попом? — промрмља овај н 
ље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. </p> <p>— Море 
и устојане ноге и крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћа 
S} Падаше у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред истурена брадица, која је, док је Мара  
пљен од једнога Сремца, и на глави малу шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све жене из те улиц 
о ћу рећи.. кад свршиш посао, немој нам шиљати преко Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, бра 
аво Штуловићу. </p> <p>— Хоће ли нам он шиљати још кога? </p> <p>— Јавиће он све.{S} Кад се свр 
ек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и пр 
ише о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да  
вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје.{S} Остало 
 дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар х 
траву.{S} Пријатан, заносан мирис отаве шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане 
е главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старачке руке, обухвата и стеже своју милу ј 
е друкчије.{S} Тужна и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо 
сивао је око себе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, л 
значајно. </p> <p>Кмет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и  
волвер и нож, а преко рамена пребаци му широк кајас са наређаним мецима.{S} Пантовац узе само п 
 ретка појава.{S} Висок, снажан младић, широка чела, густих повијених обрва, испод којих севају 
 но обично.{S} Опасивао је око себе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је в 
рни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно уса 
читу намеру.{S} И затим му падоше у очи широка Николина леђа, у сукнену јелеку, како су необичн 
м и црним памуком, и уз њих му спремила широке тканице са девет разнобојних пруга и памучне под 
ама, преко којих су намештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља јело; около ових трени 
о гломазних војничких цокула, носио оне широке сукнене чакшире које носе Палилулци, а на леђима 
ица по целом лицу нагарављена и увезана широким, гаравим пешкирима, те им се види само горњи де 
 малена, али снаге необичне.{S} Његовим широким плећима и снажним мишицама позавидели би многи  
борбу.{S} Таква глава беше усађена међу широким и снажним раменима, а цело му тело држаху необи 
<p>Радисав откључа браву и отвори врата широм.{S} Кроз ону рупу продираше светлост унутра, те с 
подара.{S} Фењери пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичава старца.{S} Отвори се понеки 
ако необучен, па видевши да лампа слабо шкиљи, обрте се пандуру: </p> <p>— Одврни ту лампу. </p 
народ, мој или ваш?... </p> <p>— Зар се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник? — реч 
а не зна ни за какве препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке сумње, постао велики војсков 
о нагласи ову реч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни радник, а не би продава 
за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата се  
 видиш: жена сам!.... </p> <p>Кључаница шкрипну, врата се отворише и Станка уђе у ходник. </p>  
шен слободе« како веле правници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на 
ом, одговори на куцање.{S} Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен.{S} Затим стаде н 
> <p>Прве вратнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник.{S} То се Никола вр 
а ње беше мртва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше и она изиђе из собе... </p> <p>Учини јој се д 
.{S} Она удари још јаче...{S} У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: </p 
ао и сваком... — рече он, дижући своју »шлафкапу« и поздрављајући капетана, који нешто туробна  
с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајући по блату, отресајући се и вукући се опет по  
викну Никола, сагињући се на коњу испод шљива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче д 
ишао на глас због своје велике радње са шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем н 
..« </p> <p>Пред подне Станка замаче за шљивар испод куће па отуд оде право у забран.{S} Сад иђ 
 крио.{S} Ишао је преко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се виш 
осла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке 
аседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући несвесно, заборављајући и на свој 
оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црве 
вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трговаца.{S} Друга двојица беху младићи из В 
много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и он 
с пандурске постеље), а на њему половак шљивове препеченице, која игра у стаклету као кристал.{ 
је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитна посла до газда Ј 
м коме мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S 
ар-Мито, да на тако огромној берзанској шпекулацији не страдате.{S} Може вам се отворити стециш 
лас: </p> <p>— Пуцај, небеса му његова, шта га чекаш! </p> <p>Истога тренутка искочи, као звер  
ислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чека напослетку... данас, сутра, кроз годину, дв 
о, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим,  
 <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ познајете господи 
 шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта  
 огњишту. </p> <p>— А она...{S} Станка, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али нап 
> <p>— Па како, болан: пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </p> <p>— Пију 
 тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела данас? </p> <p>— Шта ћу јести?...{S} Хлеба. 
и чекао да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је било? </p> <p>— Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле,  
тарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта мислиш? </p> <p>— Хоће да те убије, то ти је.{S} Са 
 било начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав  
жавама... </p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза терзија, који је 
 терзије. </p> <p>— Море каква песница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — вик 
 они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много.{S} Наишао ваљада послом,  
ва госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку друго?...{S} А она 
..{S} Готово, свршило се...{S} А после, шта бива после?...{S} Ко ће то знати...{S} Само затрпај 
говор: </p> <p>— Ја не знам, господине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да ништа не з 
 шта је било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашло дете цуру према себи, пригрлило ј 
суморно и пусто... </p> <p>— Пиј, море, шта си се побабио! — узвикује му Митар весело. — Кад си 
ли један Ђуричин сусед. </p> <p>— Море, шта ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку 
 што ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шта кријем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и прогов 
ушке и добра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У  
} Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дош 
е враћамо с копања. </p> <p>— Славе ти, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч. </p> 
О мени и себи?...{S} Један нам је крај, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним све... свега има,  
рд-мрд и — готово!...{S} Господине мој, шта мислите!... </p> <p>— То су, брате, свиње — одговор 
је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-р 
ресније. </p> <p>— Докле ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне б 
де мртав поред Мите. </p> <p>— Наопако, шта учинисте! ...{S} А новаца? </p> <p>Ђурица извади из 
у се она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, с 
за њихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Знаш ли... </p 
главе и заћуташе обоје. </p> <p>— Ђуро, шта је ово?{S} Ја ћу полудети!...{S} Докле ће се овако? 
ве им њихове!{S} Кажи једнога по имену, шта ти један вели... шта хоће сваки?... </p> <p>— Махни 
 све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, т 
 обешчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће п 
 ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако...  
 ово и не зачуди. </p> <p>— А после.... шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли... — прошапт 
 довео његове душмане!...{S} Па онда... шта буде, не марим!«... </p> <p>Кад одјахаше коње у пот 
ти много прете. </p> <p>— Ја, истина... шта му ради жена...{S} Матова? </p> <p>— Мучила се зиму 
 сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради Вујо? </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но ч 
но; сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог к 
?... — викну одједном. </p> <p>— Шта... шта је? </p> <p>— Хајде да идемо... не могу да спавам.  
у душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у главу!... — одговори Ђурица тако наивно,  
болан, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S 
 ти тешко тако, болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Само ми је једно тешко — што не могу че 
 једнога по имену, шта ти један вели... шта хоће сваки?... </p> <p>— Махни се тога, најпосле.{S 
 пером... кврц-кврц-кврц... и готово... шта то њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да живим, за 
и даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да 
ао друкчији... </p> <p>— Е, мој попо... шта ћу, таква ми је, ваљад’ судбина...{S} Мало од оца,  
а озбиљно и радознало. </p> <p>— Тсс... шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог от 
...{S} Па онда...{S} Шта оно још беше.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа лепо!...{S} Мајка.. 
пред среском кућом, и на његово питање: шта учини с Новицом, одговори му: </p> <p>— Погинуо је. 
ачко лице. </p> <p>— Прво ти мени кажи: шта хоћеш ти са мном? </p> <p>— Ништа, брате...{S} Шта  
едри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ в 
{S} Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ј 
 ради, једе и пије, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа су 
м: </p> <p>— А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Овај познати му поглед и глас  
епи снови о будућности, све, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се д 
но: </p> <p>— Не знам, господине!...{S} Шта су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је си 
уна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то време...{S} Наживело се, нас 
 крај свега.... смрт?{S} Не знам!...{S} Шта је то смрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, блед 
ући ход. — Ха, снахо, душу ли му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се 
несе се и заспа одмах... </p> <p>...{S} Шта је ово?...{S} Гле, мрак... тамно, ту робно... у соб 
је рака за мене...{S} Откуда она?...{S} Шта ће тај колац ту?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што  
повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако о 
... </p> <p>»Откуд овде ови људи?...{S} Шта је ово?...{S} Смрт!«... и он нехотично извуче цео р 
исли. </p> <p>»Откуд ја ово идем?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам човека!..« И при то 
 црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би?...{S} Свршава се, долази крај...{S} Је ли к 
о бледило... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта хоће ови?...{S} Да убију... мене!...{S} Да бежим!.. 
ће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо?...{S} Шта он ради? </p> <p>— Састајала сам се са твојим људим 
ра ноћас?...{S} Шта лупаш толико?...{S} Шта хоћеш?... </p> <p>— Капетана...{S} Где је капетан?. 
лаве, испод обрва. </p> <p>— Што?...{S} Шта ће ми он говорити? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим 
/p> <p>— Који те ђаво тера ноћас?...{S} Шта лупаш толико?...{S} Шта хоћеш?... </p> <p>— Капетан 
жда скоро да сване?...{S} Па онда...{S} Шта оно још беше.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа  
о седиш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он гласно. </p> <p>Станка запали с 
познају јунаци...{S} Није то шала...{S} Шта је било, јесу ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па 
нути се овако...{S} Звецну гвожђе...{S} Шта је то?...{S} Гвожђе... воштаница...{S} Митар... кап 
и са мном? </p> <p>— Ништа, брате...{S} Шта је теби?... </p> <p>— Чекај, сад ћеш видети шта ми  
може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером... кврц-кврц-кврц. 
ко не могу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једна 
 живим, задуго, много, да остарим...{S} Шта је то робија, ништа!...{S} Слушам ја тамо све старе 
идајући га с кола. </p> <p>— Свет...{S} Шта свет! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи гл 
ар. — Седи Ђурице! </p> <p>»Ковач...{S} Шта ће му ковач?...« — мисли он, седајући на земљу. — » 
по неки пут и не иде кући због тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако... </p>  
одговори: </p> <p>— Истину си рекла.{S} Шта ти имаш с једним хајдуком и, тако рећи, зликовцем,  
овори: </p> <p>— Ево Милошева Срете.{S} Шта велите људи? </p> <p>— Нек му је срећно! — повикаше 
свештеник. — Ми смо почели о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те човек, који може онако да ос 
 чуо за нашега Панту? </p> <p>— Јок.{S} Шта је било. </p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на бе 
— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцај 
. </p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље н 
рају и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта ли је тамо, како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја...  
 па онда га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ће да дижу потеру.{S} Сино 
само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли ме? </p> <p>— Не брини за то, н 
не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне изненада, па...{S} Не зна 
 покаја што овако лакомислено запита. — Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво 
ша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је 
 оп Новици, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, 
— рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? </p> <p>Одборници погледаше зачуђено, кнез с 
јом. </p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе 
досмо.{S} Станка, спремај се! </p> <p>— Шта ћу се спремати, но хајде да идемо — одговори она, а 
 изгледа: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шта ти говориш!... — плану Ђурица. </p> <p>— Немој да с 
{S} Њину кућу обилази далеко! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли си чула? — запита Станка, избег 
дан ти је такав живот, синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помог 
<p>— Ене де, проваљен зид!... </p> <p>— Шта велиш, море? — викну онај с прозора. </p> <p>— Зови 
јега, тако рећи... утицаја... </p> <p>— Шта ту дробиш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који 
 није Бога ми!....{S} Нема... </p> <p>— Шта нема... ти твога! — викну Ђурица. — Јеси ли о аранђ 
 скупо продаду своје главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече Ђурица бледећи, осврћући се плашљи 
 свега и да поједеш и нако... </p> <p>— Шта си окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оц 
>Ђурица плану и погледа Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? 
ица се трже, као из дуга сна. </p> <p>— Шта, зар нећемо сутра? — запита чудећи се. </p> <p>— Су 
! — рече после дужега ћутања. </p> <p>— Шта? — насмеја се она. </p> <p>— Коса... и сва миришеш. 
засја велика неизмерна жудња. </p> <p>— Шта? — рече она зачуђено. </p> <p>— Знаш... да си тешка 
више обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, господин-Мито, простота!... </p> <p>— Гледај,  
наде Вујова синовца, младића. </p> <p>— Шта је? — запита Ђурица устајући. </p> <p>— Брже, побро 
огледају, зацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Ста 
, где се беше прикрио Новица. </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече он. </p> <p>— Чек’ да наместим тво 
се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — викну ћато. </p> <p>— Велиш то ист 
 болан; он баш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — викну Станка, тргнувши руку испод млаза. < 
ше да и она после тога легне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана —  
/p> <p>Опет се зачу звиждање. </p> <p>— Шта је сад? — рече Ђурица, заклањајући се и одговарајућ 
 а сама се намести до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро, ове се не шале! ... </p> <p>И отвори  
 рече Новица, кад се састаше. </p> <p>— Шта ће ми бити? </p> <p>— Како, море... дигоше на тебе  
езује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђуриц 
су из других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило.. 
 Ко то изнесе? — викну трећи. </p> <p>— Шта их ту испитујеш... им њихова! — викну Пантовац — јо 
која је прикована на судници. </p> <p>— Шта зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах т 
а под, па стаде према Ђурици. </p> <p>— Шта ти уради, соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ с 
и на ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити 
аваш ли?... — викну одједном. </p> <p>— Шта... шта је? </p> <p>— Хајде да идемо... не могу да с 
ца, држећи иглу над пламеном. </p> <p>— Шта ти је данас, јеси ли полудео!...{S} О каквом убиств 
ва глава.{S} То беше капетан. </p> <p>— Шта је то тамо, Милисаве? — Викну он, не излазећи из со 
леновику! — одговори капетан. </p> <p>— Шта, ми нисмо чули? — повикаше радознали слушаоци. </p> 
дали у апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Шта је вајде... — поче Радисав да се правда, али га пре 
 ли је то од његових долијао. </p> <p>— Шта, има ли извешћа од синоћ? </p> <p>— Ништа ново.{S}  
 не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледати сад — одговори Радисав.{S} Он је  
а живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како? — запита зачуђен Ђурица. </p> <p>— Хоћу,  
 </p> <p>— Ја сам...{S} Симо. </p> <p>— Шта је, Симо? </p> <p>— Пантовац једва жив побеже...{S} 
езу с пушком, скочи уплашено. </p> <p>— Шта је то? — запита она полугласно, осврћући се око себ 
спадне како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћ 
као холуј, испаде пред запис. </p> <p>— Шта то радите! — викну он, узевши пушку на руку. </p> < 
себе, стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмерен 
стаде на месту и обори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш!  
е. — И нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то говорио? — запиташе сељани кмета, кад се в 
 рече Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину к 
 напред, па ме чекај у шибљу. </p> <p>— Шта ћеш сад с попом? — промрмља овај незадовољан, јер б 
а нам се каже да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, море, починио тамо у Трбушници? — проговори  
сту, па с нестрпљењем запита: </p> <p>— Шта би? </p> <p>— Ништа.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} 
на раме.{S} Ђурица се зачуди: </p> <p>— Шта је?{S} Куд ћеш сад?... </p> <p>— Морам ићи.{S} Оста 
ја. </p> <p>— Колико даш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да с 
не плашиш. </p> <p>— Како то? </p> <p>— Шта сте полегали кâ зечеви, кад су људи далеко од нас.  
S} Истина, шта си јела данас? </p> <p>— Шта ћу јести?...{S} Хлеба...{S} Знаш да је пост. </p> < 
едно.{S} Јеси чула за Ђурицу? </p> <p>— Шта? — одговори она и застаде. </p> <p>— Хтео да убије  
и сигурно учинити »физиту...« </p> <p>— Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. </p> <p 
ећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали што седиш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Ш 
онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче 
е са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то му  
адосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа н 
и првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови наши 
 знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само з 
.{S} Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта је ово заковано?...{S} Руке и ноге приковане за под 
се радити како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!...«  
дати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Обла 
 као да се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те 
рата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду  
ћеш боље? — одговори трећа. </p> <p>— А шта му манишеш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није пр 
оже што друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе нађе 
и и погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдогл 
 »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмур 
 у здрављу! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и нека мучна зебња обу 
зе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окре 
шак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара... први 
ље реком, застајући понегде да разгледа шта се ради по њивама.{S} Спаде му велики терет са срца 
е подиже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао си и о 
...{S} Руке и ноге приковане за под, за шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, 
и ни за прилике, ни за последице, ни за шта на свету... </p> <p>У вече Радован стиже први на но 
они да их трпиш... </p> <p>— Како... ја шта ћу? </p> <p>— Хајде у гору. </p> <p>Ђурицу удари ка 
ке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ја шта си ти мислила? — одговори он, осмехнувши се ироничн 
јдука? — Није.{S} Је ли... </p> <p>— Ја шта је радио, но се спремао... — упаде му учитељ у реч. 
 нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? </p> <p>— Н 
ајући гарабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> <p 
На невидишу нема кривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све с 
рици, дајући му новчаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља 
ад све свршено и да после Касације нема шта чекати...{S} Окупи некога практиканта, те му, на им 
то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не дира.{S} А док он кога н 
, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p> <p>— Па како 
орача поред њега. </p> <p>Станка не зна шта се у њему збива, не погађа мисли које се у њему рој 
збори ни речи... </p> <p>Капетан не зна шта ће пре, пуне му руке посла: треба повратити Станку  
никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... — муца 
, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од с 
јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чин 
 мирним гласом: </p> <p>— Нека дође, па шта би? </p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га 
мо да није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — одговори трећа. </p> <p>— А шта му мани 
оћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо да  
. </p> <p>— Све једно, хоћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде др 
 да мислим.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ће с 
уд, нека се преда власти.. </p> <p>— Па шта вели он? </p> <p>— Ништа.{S} Кажи — вели — онима та 
вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћ 
знам ја, али не зна закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад д 
Пантовац упаде у разговор: </p> <p>— Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мал 
ој кући. </p> <p>»А овај ништа не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачно је Коста стигао и ис 
м да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </p> <p>Чиновник плану.{S} Изненади га т 
..{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p> <p>Станка се прену, рашири очи и п 
и се. </p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта да каже.{S} Једва, после дужега ћутања, промуца: </ 
и да још покуша лепим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па га запита: </p> <p>— Што ће ти толике  
 па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта се ради.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред оч 
погледом. </p> <p>»Овај готово не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме са 
говор.{S} Жена не хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро п 
 руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе руке за човека, сад тек поима њихову праву др 
та ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и имаће право!...{S} О, како је страшно кажњена де 
 стаде да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад никакве опасности нема.{S} Ви 
се прикријете на Корушцу, док не видите шта је било са потером, па онда идите право Штуловићу.  
отером, извршила своју дужност: »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хтели!«... — као да говор 
е у заседање, па одлучује са њима ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма  
де и с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку  
сећања: стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хт 
и у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац 
аја.{S} Изиђе капетан, па кад му казаше шта учини Марко, и он се заинтересова, па позва ковача  
ше: бјеси... па се непрестано домишљаше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пише јеси, п 
аваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S} Станка га је знала по р 
јица у реду.{S} Остале крстоноше понеше шта је ко имао: неко икону, неко свећицу, неко класје ж 
шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али са 
очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!...{S} 
о благо, да је могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи у пандурским рукама...{S} Тада 
уживај...{S} Куд ли путује онај облак и шта ли је тамо куд он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мо 
итања више из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али ч 
есе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, д 
 </p> <p>— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени је Радован више 
ледње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S 
/p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{S} Све је то удесио онај 
?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибох, брате, мислећи,  
дана.{S} Крили су се веома опрезно, али шта може међу људима остати тајно!{S} И његове везе поч 
 велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? </p> <p>— Само један прав 
 тада је било оваких разбојника.{S} Али шта је одвело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и толики 
доци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!...{S} Ро 
!...{S} Робија! окови!...{S} Или... или шта? оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку прек 
губи... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо пре 
Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе три банке са не 
невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим са 
не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, умерише корак.{S} У 
, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега збивало.{S} Само кад би крстоноше минул 
о ново и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на ми 
ти с тобом.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.{ 
мену на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радова 
 кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он је учинио што и 
обро, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то  
власт и Станкине родитеље, треба видети шта ће са Јовиним укућанима, треба прегледати кућу... < 
а би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђурица, у ва 
то много променио.{S} Требало би видети шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да видимо? </p> < 
еби?... </p> <p>— Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте 
даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху дани... </p> <p> 
ао ја што га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио.{S} Није му ни првина, не бој се! </p 
рије негде око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога од оних млад 
 гледаше их зачуђено, не могући појмити шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, бе 
 Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су паре, или ћемо  
е миче с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако под 
езани, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога 
а као муња; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с руби 
ђе невесео, збуњен, уплашен, не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућу 
<p>Марко се у оном узбуђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође кући, загледајући кундак од 
 нађе уз самога Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к 
њу, не могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p>  
за друго, не мислећи ништа и не знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на  
ићу... само сипа у грло, не разбирајући шта ради...{S} То му је једини лек од оне страшне бољке 
а иђаше невесео, замишљен, не слушајући шта се око њега говори и ради.{S} Само му једна мисао б 
ло.{S} Али сад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чек 
ијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, нано, откуд то? </ 
 Иди ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онако твојски, знаш? </p> < 
капетан и љутито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте 
 </p> <p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је било.{S}  
е наразговарају. </p> <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p 
и већ триестак и неколико година гледам шта се ради по овој околини...{S} И знаш ли још шта?{S} 
и кажем... </p> <p>— Немој, немој, знам шта ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте дес 
кујући повољна одговора. </p> <p>— Знам шта мислиш, синко.{S} То не може.{S} Сваки је, који је  
ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} Има ли он својих љу 
ад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их те 
бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао.{S} Мало је што и остало од оних двеста... 
макне изненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се не може 
? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко не 
аву може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«. 
розуји куршум поред њега, само да видим шта би радио...{S} Проклето дериште!...« </p> <p>И она  
 посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу! — рече им и о 
ђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окуша 
тога, најпосле.{S} Ја сам ти само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћ 
дај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђур 
 опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо  
је рече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа 
егао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор.{S} У оним 
двојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поузд 
д ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све 
орао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чу 
као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После неколико минута в 
 немам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њихових леђ 
дева.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћ 
е мре! — довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прекосутра, свакога часа...{S} И ми 
а Никола је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свакога часа. </p 
шам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву 
S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, б 
ци), па Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је руководило апотекара, да избере име овога реформ 
не младости, разумевајући при том добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједно 
сни са њом сада, кад јој може много што шта рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине од 
 да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. </p> <p>Ђурици се стеже срце од љутине, 
ро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је правије д 
адовао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме овде чека«... </p> <p>И мисао за мишљу, све горч 
а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити.« </p> </ 
анка ућута као заливена. </p> <p>— Знаш шта, господине, после ћемо говорити о другим стварима,  
е јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је  
ашто бисмо ми то трпели? </p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!...{S} Све је тако... то је истина, али ти 
баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </ 
одмереним гласом. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће оваки гости! — одговори му Пантовац, па затим  
p> <p>— Сви бисмо најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја р 
зо — викну она једну другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне девојке ударају на зној... ха... х 
— Чини, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, 
ади по овој околини...{S} И знаш ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме каз 
с нам враћају позајмице. </p> <p>— Па...шта велиш?... </p> <p>Она обори очи, поцрвене и стаде д 
поља одједном престаде ватра... </p> <p>Шта ли ће сад?...{S} Ђурица се издиже полако на прсте и 
 наступа црна непробојна ноћ... </p> <p>Шта се то вере ноћу по житкој тештавој маси непоплочане 
ном му се очи раширише, узвераше се... »Шта ће мој попа овде?...{S} Откуда он...{S} Гле, и крст 
а, који се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи напослетку. — »Видим  
 она брзо. </p> <p>Капетан је погледа. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је 
 сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га са 
а од ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?. 
страшном јавом, у којој се он налазио. »Шта сам ја?...{S} Зликовац! крвник!... а чекам да ме он 
м. </p> <p>Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор  
 а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Добросава. </p> <p>— »Ја стојим, ве 
id="SRP18971_C8"> <head>VIII</head> <p>»Шта ово би са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут,  
непослушност!...{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће ово да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно п 
вири се над раком, па стаде... </p> <p>»Шта бих имао још?... да продужим још мало...« </p> <p>— 
ушу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би?...{S} Свршава се, долази  
у он, непомичан, непокретан... </p> <p>»Шта се ово враћа светло, слатко?...{S} Гле, слободно се 
 самртничко, зелено бледило... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта хоће ови?...{S} Да убију... мене! 
иваше стид и срамоту његову... </p> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, с 
е много више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у нек 
ци иду, пођоше и сами за њима. </p> <p>»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђурица. »Венчање...{S} Пра 
ришташе, а у кући закука жена. </p> <p>»Шта то њима раде?...{S} Откуд тамо други хајдуци?« — по 
тежније од мишљења цела света. </p> <p>»Шта ли ће она рећи кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће  
 плашњи чини нечувене злочине. </p> <p>»Шта хоће они од мене... па и овај Новица?...{S} Овамо м 
ар не видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} 
оговори: </p> <p>— Е, нисте видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку иглицу и заву 
лазећи да му је тим причињена хотимична штета. </p> <p>— Нема, нема човек... душе ми нема — пра 
ојаштва, увидела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично и примамљиво.{S} И сад 
у поштовања, респекта и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало.{S} Он постаде опет онај с 
 и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: о 
у његову држању и понашању било нечега, што их одбијаше од њега. </p> <p>Ђурица је опажао ово о 
ешћем, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се  
њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део атар сеос 
ових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају испод оштра длета... </p> <p>»А знам... хоће 
</p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити  
 пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се неш 
ше донекле са Јелицом, па се од потока, што протиче испод Радоњића кућа, одвоји и пође сама.{S} 
г убила, ни онако... какво зло учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p>  
а срца, нестаде онога вечнога страшила, што му над главом стајаше, и он се лако помири са своји 
ће се одређивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину дв 
 га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их сам поделио јатацима, криво му што си отишао  
<p>— А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио од Никетића?{S} Паре овамо, или са 
 оних четири стотине и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли  
авно поље, и крв му се следи од страха, што му изазва ова изненадна коб.{S} Далеко пред њим кас 
екако неодређено махну руком поред уха, што се могло узети као да скида капу, а могло је изглед 
 <p>— Да ми је оно јаловица и јагањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак ник 
уша.{S} Митар одвоји један од конопаца, што их је за овај случај понео, па му веза и руке и ног 
е хвата она пријатна и блага измаглица, што наступа после јакога пића. </p> <p>Променише ракију 
це белих, ћерамидом покривених, кућица, што тону у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; 
тњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су му поглед миловала још од детињства му; маме га  
коњаници?... </p> <p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зе 
од јутрос преко главе претурио.{S} Све, што се тицало тога, стајаше иза њега као какво црно стр 
е му се отвара поглед на село и на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Не може сит 
S} Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </ 
нише одмах; Тимина лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало... </p> <p>...{S}Ћути 
аху, склопише се и заклонише собом све, што беше тако лепо и тако пријатно... </p> <p>Она се пр 
ла би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само  
ишана до оне тамне, неразговетне слике, што га и сад необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше 
ласа... »Онај качерски пући ће од муке, што му узабрах крушку испред носа! ...{S} Па кад прочит 
.. и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> <p>— Ка 
урица прелете очима преко гомиле земље, што се издигла пред њим, угледа рупу и колац што вири и 
ме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p>Свршило се читање... 
а и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина удовица, има нечега стиднога. </p 
са хартијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, ука 
чивали му у крило све до последње паре, што су по скупе жртве награбили.{S} Он им је од тога од 
с оним пакосником. </p> <p>— Пожури се, што брже можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари  
 </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не да 
 гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо гд 
 па ми се учини сумњиво једно прозорче, што стоји над самим потоком.{S} Наместим ту Добросава и 
вове руке, којима се одупирао, клонуше, што је значило да се покорава и слуша.{S} Митар одвоји  
учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Мој 
 намрштивши се и промрмља нешто у себи, што не беше за Станку повољно. </p> <p>Станка га само п 
ке послове, па не могу мирисати као ви, што само седите и намештате се за нас људе. </p> <p>Без 
 се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њој: о 
и ватрени зраци по шуми и косој падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној 
 сада, кад јој може много што шта рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине одједном те  
а загонетка, која те све више привлачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је њега привлачио, али 
право све, а највише оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каза.{S} Девојке се разговараху и даљ 
 пут у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају и сажижу као ватра... </p> <p>— Казаше људи 
ране понављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем ићи. </p 
мој Шумадији«. </p> <p>— Је ли то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи пис 
 пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опал 
оказујући тим да се не интересују оним, што је иза њихових леђа... </p> <p>Одмах сутрадан, око  
гом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. </p> < 
Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са зем 
главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени крастав 
ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S 
види лепо. </p> <p>— Говорите, господо, што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињениц 
 од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. 
и, кад ми устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зли 
ти. </p> <p>»А најпаметније сам урадио, што нисам јуче: пристао да идем к њему с оноликим новце 
ти и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p>Свештеник 
 дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав п 
ве досад, до овога тренутка, он је оно, што је имало сад да се изврши, сматрао као нешто што је 
то већ јавља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни  
гледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </p> <p 
здахнувши. </p> <p>— Тешко ми је, Ђуро, што ти не могох ни у чем помоћи... </p> <p>— Како?...{S 
а. </p> <p>— Хе, мој синко... да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то рад 
урену и зловољну...{S} И најгоре је то, што неће ни речи да проговори: све ћути замишљена, по н 
толики његови вршњаци из села?{S} Зато, што их родитељи нису учили да краду и отимају, но да ра 
. </p> <p>— Што, зар... </p> <p>— Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба 
 њега. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што ми је он поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, данас уби 
о, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам 
н израз лица, као кад човек нађе нешто, што је дуго тражио.{S} С таквим изразом појави се пред  
Није, али је опасно рањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S 
 Последња Двојица полегали су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се  
другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би с 
 то...{S} Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи рани 
 то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јест 
 сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно седе.{S} Само би један м 
чите муштерије, разграбише људи!{S} Ох, што је Масно--о-о! — повика Митко, лупајући ножем о пањ 
ре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад  
ан, слободан... само да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се пола 
потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, в 
Не спавам. </p> <p>— Немој да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад 
ју и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> <p>— Ниш 
е намештати. </p> <p>— Ја, вала, јок... што? — нађе се Сретен увређен — ја тек ’нако: само да т 
е то који његов гласник... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много. 
 младих чворака беху у његовим недрима: што је за њега било немогуће, другоме је ишло лако; дру 
 једно једино осећање беше му пријатно: што су му сад руке слободне.{S} Уводећи га у затвор, од 
 да се сачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо пошт 
а...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам бо 
го допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке. 
колац ту?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово  
ући на земљу. — »А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло помиловање, па неће још да  
м, све како ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка 
, да тражи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је жив човек!... </p> <p>Дан стрељања досад су к 
на ваздуху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — рече капетан, па изиђе пред кућу. </p> 
— Јадница, сумњам да ће преболети...{S} Што уби ову девојку, несрећниче! — обрте се он Ђурици.  
у, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору толики његови вршњаци из села?{S} З 
усник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш пр 
огу слободно погледати сваком у очи.{S} Што да ме називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчан 
д, молим те! </p> <p>— Немој, болан.{S} Што?{S} Седи само да ти кажем. </p> <p>— Не могу, не мо 
гред Станку — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не в 
 ни ’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти причаш... </p> <p>— Ко, зар Јевђовић?...{S} Хеј, 
били, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} На 
аца, пошто испи са њим неколико чаша. — Што ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде,  
отимати — »зарадити«, како он мишљаше — што више, па се после негде склонити и проживети мирно. 
та ми вали?{S} Само ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме 
и мирним грађанима — продужи апотекар — што се у оскудици здраве душевне хране наслађују полици 
>»То је човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} И 
тана...{S} Где је капетан?... </p> <p>— Што ће ти ноћас капетан? — обрецну се пандур срдито. </ 
ази од мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу те лагати, зар је мени мило! — одговори она и за 
ју. — На њој све пише, све... </p> <p>— Што ти није све дао.... му његова! — викну Пантовац као 
 говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што то сад? </p> <p>— Тако... виђећеш.{S} И кад се на п 
 гледај шта ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, нано, откуд то? </p> <p>— Кажу ми људи једнако реж 
ио, болан, кад си почео рад?. </p> <p>— Што, није он ваљада Турчин! </p> <p>— Кажу, не ваља се. 
а погнуте главе, испод обрва. </p> <p>— Што?...{S} Шта ће ми он говорити? </p> <p>— Онако знаш. 
 ти ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, биле смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али 
вога ноћишта, Вујо их задржа. </p> <p>— Што ви, море, не идете дању заједно, као прави хајдуци, 
и блаженога душевнога страха. </p> <p>— Што није свакад овако? — прошапта Станка, грчећи се и п 
анка и седе крај њега на под. </p> <p>— Што, Стале? — одговори он и пребаци своју руку преко ње 
одно, смејући се као за себе. </p> <p>— Што ћу, кад немам друга посла? </p> <p>— Него да вребаш 
њим чиним да сам љут на тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим. 
? </p> <p>— Јесам, господине. </p> <p>— Што си дошла? </p> <p>— Чуо си...{S} Хоћу да ти предам  
{S} Црче од муке за оне паре. </p> <p>— Што он мене криви за Пантовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{ 
дговори Пантовац, смешећи се. </p> <p>— Што, зар... </p> <p>— Зато, што би онда и потајници, и  
 ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако ослабила? </p> <p>— Године су, дијете, с 
ћу у овој проклетој помрчини. </p> <p>— Што ће ти? — одговори Станка. — Како ја по сву ноћ седи 
а.{S} Не смем те ја оставити. </p> <p>— Што ћеш ми ти? </p> <p>— Поузданије је кад смо двојица. 
 оним одговором постигао циљ. </p> <p>— Што ћу их тражити, кад још сад имам на сваки прст по је 
твој гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћ 
p>Вују севнуше очи задовољно. </p> <p>— Што ће ти сад паре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, 
се он намршти на њен одговор. </p> <p>— Што ти није мило? — рече он чудећи се. </p> <p>— Зар см 
 и забоде је под други нокат. </p> <p>— Што не говориш, псино једна, него се мучиш због онога з 
 ето, ал’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то каже? — одушеви се терзија. — Ето, д 
а усиреном и запеченом крвљу. </p> <p>— Што ти је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си 
очна страха, седе на постељу. </p> <p>— Што ли је то Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах дру 
 стазе, на којој они стајаху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> < 
е шта он мисли, па га запита: </p> <p>— Што ће ти толике паре? </p> <p>— Требају ми, много су м 
и се више допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она је варошка, није за нас, сељаке 
> <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— Што питаш? — одговори она осмехнувши се. — Знам да жене 
ећеш убити, кад ти све кажем? </p> <p>— Што да те убијам, лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p> 
не, зар би ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А им 
ишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. </p> <p>— Далеко му леп 
гме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. </p> <p>— Аа... — отеже Ђ 
ва је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти мисл 
Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као гор 
 тобом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зач 
езгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадб 
 ти говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобом! 
и невесело гледаше на њега. </p> <p>— А што ми резилиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар о 
а трчати и спремати за посао, кад треба што ујдурисати код власти и дознати, онда трчи Вујо, а  
 то — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и тако, то могу...{S} Него, ти мени свакад  
чити звон сугестује, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије.. 
окајник. </p> <p>— Стале, тако ти свега што ти је најмилије на овом свету, је л’ истина што си  
јање, и на жалост, и на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад успаван 
се сећао села, своје куће и свега онога што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним с 
 </p> <p>Ђурица му исприча.{S} За онога што се појави из шуме, не могоше смислити ко је. </p> < 
 кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах  
 свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђ 
њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они дру 
колима, па нити ко може приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела ма 
споља.{S} Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим за 
е чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако вече, частећи своју п 
— рече он готово нехотично, тек само да што каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. 
— Ти разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо 
у се, сунце није тако грејало, као тада што је... сјајно, светло, слатко...{S} И никад га више  
напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори неодлучно: </p> <p>— Можете сад  
ка!...{S} Човек говори пред њим оно, за што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав ч 
ина, онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни боље сре 
/p> <p>— Па, узе ли? </p> <p>— Узех, ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је онома 
х, болан, што си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему грош. </p> <p>На С 
> <p>— Зар смо ми господа? </p> <p>— Ја што сте?...{S} Варошке... </p> <p>— Лизо — викну она је 
њу кап присуства духа. </p> <p>»Знам ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се  
 чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио.{S} 
 знаш? — одговори он, и одмах се покаја што овако лакомислено запита. — Шта имам да ти казујем. 
</p> <p>— Дошла, господине, она девојка што иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да преда Ђури 
 гледамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, или онај што коси... </p> <p>— Бадава, с 
мо, на самом крају вароши, поред потока што пресеца главну улицу, чује се по неки пут весео узв 
— Не звонцај ми ту, док ниси сад добила што тражиш! </p> <p>Станка пребледе, али се не маче с м 
анога питања. </p> <p>— Само ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с Радованом.{S} С 
 помену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, 
е и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је ње 
е разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији 
а један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. </p> <p>— Није то — рече писар. </p> < 
и да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упропашћујеш пошт 
.{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад на 
 замишљао своју будућност!...{S} Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло...{S} И 
 знања, чујем да те криви и за Радована што је погинуо. </p> <p>— За паре знам да се љути, али  
 гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори други, за кога није би 
па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!...« и он осећаше како га Станка грчевит 
вати остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} Који то 
огућност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} Одмах затим беше му прва брига  
е најмилије на овом свету, је л’ истина што си ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима  
 се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше 
/p> <p>— Ја сам Станка... чуо си... она што је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... — о 
 бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — викну ћато 
 обрати Јелици: </p> <p>— А, белају, па што кријеш? </p> <p>— Море, оканите се... шала, кажем в 
сам пропао, пропао сасвим. </p> <p>— Па што онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, 
ошавши к Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантов 
 Ја само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. </ 
ије њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао 
.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш...  
 — »Видим да се приближује крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су најпоузданији моји људи почели  
га обмањује рођени страх, потрчи напред што више може. </p> <p>»Ја црна живота, мајко моја!« —  
и, зверајући десно и лево, јурну напред што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери к 
 <p>— Кажу ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их са 
ак, према самом извору, извади из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. </p> <p>На извор д 
оди. </p> <p>Опазила је само једно: све што је слушала о Ђурици, сви његови поступци, који стај 
, у души јој, оправдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необич 
 очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> <p>Старица се одистине обрадова.{ 
дински.{S} Моја Марушка мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у друг 
ре...{S} Онда ће ми, ваљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти ј 
е, много боље него оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>»А мајка, 
орбу, у коју је још синоћ спремљено све што треба гладним и жедним путницима, па се онда сви тр 
рце и ућута.{S} Увече исприча Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце. </p> <p>— 
 светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не пре 
 одговори Ђурица весело, коме се допаде што је Новица предвидео тако важну околност. </p> <p>—  
и му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године... </ 
иваца, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на исп 
ајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође 
 казао куд сам шта раздавао.{S} Мало је што и остало од оних двеста... </p> <p>— Каких двеста,  
 његовим плановима...{S} Незгодно му је што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа да б 
лица, навлачећи јелече од сукна. — Боље што не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кико 
и грубо </p> <p>— Излази! </p> <p>»Боље што се чини невешт старом познанству, сад ми је то лакш 
ква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.{S} Све, што се т 
ад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— Како?{S} Није,  
пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је она, по његовој наредби, морала тако проћи кроз  
ружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, који су у другом ок 
 — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово н 
намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових савета, који му веома  
та једнога на ухо: </p> <p>— Чује ли се што? </p> <p>— Будан је... нешто шушка, јамачно се спре 
p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не на 
може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити. 
аво протумачише његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је успо 
е крађе и друге сличне »операције« врше што пажљивије... </p> <p>Са таквим појмовима о моралу Ђ 
 јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она старала да ову необичну појаву себи обј 
у је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај спава слободно 
осетити све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак.  
ода, у немој зеленој гори!... </p> <p>И што му је требало да се још окива овом женом?... </p> < 
жижу као ватра... </p> <p>— Казаше људи што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га 
ставити, па макар погинуо.{S} Него кажи што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, д 
{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После је одл 
положење, ово »нетицање ничега« продужи што више може. </p> <p>У таквој тишини, у тој затупљено 
тове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. </p> <p>— Из с 
е да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што пара? — запита Симо. </p> <p>— Има нешто... биће, б 
мо има свачега. </p> <p>— Па добро, али што ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шта кријем!..{S} 
 сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали што седиш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? 
ше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десно рам 
, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо за тебе. </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S 
му. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ја њега  
— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писа 
лим се, среће ми хајдучке!{S} А ти чини што знаш.... </p> <p>Станка стеже зубима усну, погледа  
 ја.{S} То су ми зацело, подметнули они што ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му нека 
ни све косом право мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p>  
им нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао? </p> <p>— Распитивала је јуче полиција за т 
розор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђурица веома благим гласом. </p> <p 
чне и неме самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. </p> <p>Прођоше мрачно двориште и кроз  
ајући их у недра. — Само хоће ли остати што другима? </p> <p>— Биће доста свима, само ме чувајт 
о је разделити новац јатацима, оставити што и мајци, па онда узети Станку и, пошто нареди рачун 
 </p> <p>— Нека, можемо и овде наредити што имамо — одговори Ђурица, па одједанпут кидиса на Ву 
еодлучно: </p> <p>— Можете сад говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А  
те разговор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судницу.{S} Он и пандури за час 
а се испече погача? </p> <p>— Море, дај што било.{S} Имамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, а М 
ушао да је Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... </p> <p>— Зар Новица? 
пет мислити, па узвикну: </p> <p>— Онај што држи магазу...{S} Црногорац? </p> <p>— Нећу, господ 
чају с једне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу.{S} За поповим коњем, важно и достој 
 он...{S} Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа како га обузи 
 би све конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо, није пружио довољно материјала за одг 
 је оно девојка што купи сено, или онај што коси... </p> <p>— Бадава, своје па своје! </p> <p>— 
и — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумња 
ац, севајући очима бесно. — Подај и њој што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући на пој 
па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек што корачише два три пута, а озго више провалије неко п 
 нежних белих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже с 
свакојаким именима...{S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар 
елиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу 
а дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И  
<p>Збуњен, уплашен, изненађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни до 
е, у крви... така му је погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рек 
— зовну Ђорђе снаху — спреми нам часком што да једемо, па да идемо на посао. </p> <p>— Зар неће 
м. </p> <p>Под записом, великим брестом што се разгранао пред судницом, стајаху неколико луди,  
да, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно крене за  
 какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одати. </p> <p>— Хе — одговори писар — имамо ми поу 
Нијеси више за њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погледа  
.{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме овде чека«... < 
несе уважења и угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стаси 
исао се човекова мења свакога часа, као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче се гу 
и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни организатор и управник свих х 
 од своје одлучности и присебности, као што је досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно  
нале прилике и околности, а учитељ, као што видим, налази да је свему томе криво васпитање.{S}  
ном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам  
а се непрекидно господа.{S} За њим, као што је ред, гегуца општински биров... </p> <p>Весеље и  
изненадио ни тако детињски уплашио, као што се уплаши од овог обичног отварања врата; усред нем 
гунци потрчаше из све снаге, онако, као што може потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му 
здраве и примамљиве, обучене онако, као што се носе девојке у његову срескоме месту.{S} У његов 
воду на своју воденицу, исто онако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прил 
се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије 
 ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и од пре, само нек се зна рачун између мене и т 
ини! — одговори Новица, за кога то, као што изгледаше, не беше никаква неповољност. — Хоћу ли г 
се мењају свакога дана, онако исто, као што се мења небесно плаветнило туробних јесењих дана.{S 
 поче Ђурица. — Прво тебе потражих, као што си ми казао. </p> <p>— Добро си учинио.{S} Онда ниј 
 овом великом граду скривати.{S} Па као што ’но курјак, кога потерају са свих страна, тражи нај 
ја нема наручја... </p> <p>Живео је као што живи звер, која свакога тренутка очекује громовито  
ху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламе 
них, осушених и врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће.  
 једне стране.{S} Све то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи,  
ханички, без размишљања, онако исто као што се удављеник грчевито хвата за слабу шибљику, дохва 
="SRP18971_C15"> <head>XV</head> <p>Као што после онога догађаја, при оцењивању потре пред клен 
поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> <p>— Како... за 
 ствари.{S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.{S} Сам 
— ту се Живко мало искашља, да би нашао што згоднију реч за своју мисао. — Поп има право, кажем 
оче опет Станка. — Ваљад’ ти није право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га н 
отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољега, п 
м и трпим. </p> <p>»Видиш, њој је криво што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те  
ијатан мирис... </p> <p>Ђурици би криво што тако рђаво протумачише његов израз, и још више што  
но: да је могао унапред осетити све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би се никад  
 лојанице, и осећаше велико задовољство што не обори очи пред оним строгим, испитљивим погледом 
 а то је осећао у себи раније, пре него што је и познао Вуја... још онда, кад је почео да разми 
гство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве 
анио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добро јутро, чича! 
објасни са њом сада, кад јој може много што шта рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекин 
иверје у земљу, заборављајући све друго што је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више кућ 
ли овај Радован?{S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек. 
а сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је  
хитна посла с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране куће на 
Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму.. 
ислити. — Бар она досад није никад тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, 
памети.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао, и сад се сећа само као кроз сан...{S} Ма 
ећајући ни хладноће ни умора...{S} Само што пре, само да се стигне на време!...{S} Наишла је на 
> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. </p> <p>— 
е, остајаће му од похара много више, но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио пос 
то, али много поузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није п 
шен успешно, да су нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И 
их невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — 
обија! окови!...{S} Или... или шта? оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку преко средине 
</p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је оно што му је непрестано за ове две године лебдело пред очи 
да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут на мене? </p>  
, биће најзгодније да одмах почнете оно што сте уговарали.{S} И то ће јавити. </p> <p>— Знам, з 
ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је  
о рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах проговори: </p> <p>— Е 
сао, који му је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај спа 
ле Вујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} И ову похару извршио је по плану и н 
сити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Облак плива... иде у рај, а јест, 
> <p>— Е сад ми све лепо испричај... то што си хтела...{S} Кад си и зашто си са Ђурицом раскину 
 Знам ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е 
е она и насмеја се весело, као да је то што је казала о провођењу, доиста весели и занима. </p> 
 напреже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{ 
те неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки његов корак... </p> <p>— Добро велиш 
 већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, увиђаше да му је много више за срце при 
ало сад да се изврши, сматрао као нешто што је још далеко... има још времена...{S} Он види да с 
 да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи променило.{S} Понека врата зашкрипе, п 
ати сламу и ослушкивати неће ли се опет што чути споља.{S} Уосталом он се и не надаше да што чу 
стају код записа, попа и Обрад отпевају што следује, урежу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица 
охвативши бачену пушку, окрете низ реку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и бла 
 мало, па се сети да је учинио погрешку што је погледао у кров, кад се обратио Ђурици.{S} Наред 
н много.{S} Наишао ваљада послом, да му што јави. </p> <p>Тако проседеше у разговору дуго.{S} П 
то си их сам поделио јатацима, криво му што си отишао без његова знања, чујем да те криви и за  
ци обрамицом на раме и, мислећи о свему што је чула, пође кући. </p> <p>»То је човек — размишља 
 велиш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p>  
а бих са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ћ 
ји севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; д 
и засјати цела околина. </p> <p>На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима с 
више оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може други 
 рече Ђурица, па оде. </p> <p>»Погреших што слагах — стаде Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен 
е издигла пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S 
>— Знам ја, даћу и њему.{S} У кући имаш што ти треба? </p> <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово  
 ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас на 
ега.{S} Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи 
чи и уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да каже 
ху, погурену старицу где му прилази... »Што је овака?...{S} Ово није она...{S} Какво је ово лиц 
о што се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — продужи мислити — све... све, али без 
му је срце од камена!« — вели један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сут 
поучавао: да се треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, 
тар и сагиње се да му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако тешње?...{S} Омлитавиле, па не мо 
у самом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли је то тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чи 
глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим  
 упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се извештавају о Вујову мишљењу и в 
ена мајка. </p> <p>— Да теби не трабуња штогод онај луди Јово?{S} Кажи ми слободно! — запита Ву 
огу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и погледа га тако пажљив 
це блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажене траве и опет подигну главе, очекују 
је било са потером, па онда идите право Штуловићу. </p> <p>— Хоће ли нам он шиљати још кога? </ 
ове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, израсла хл 
руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову снагу, 
 сте слободни! — уздише путник натичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ве 
једнога Сремца, и на глави малу шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све жене из те улице, носил 
ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости...{S}  
. игра и удара као дамари...{S} У ушима шум... и тамо шушти, удара, пишти...{S} Срце се стегло, 
е, шушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једначито и тихо, слажући се у дивљу, необичну  
ван сваке опасности. </p> <p>Кленовичка шума пружила се по једној дугој страни, која је испресе 
лањајући један део сунчаних зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и 
следњих тридесетак година, дрхтала цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-В 
стога превоја, којим се прелази отуд из Шумадије у руднички крај, бегунци се зауставише на једн 
колина. </p> <p>На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, 
тирао научне философске идеје у питомој Шумадији«. </p> <p>— Је ли то онај, што вели да човек и 
е се, у дугом низу година, смењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре му је то био посао од невоље, јер 
 оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске таласасте равнице од рудничких, начичканих је 
, да човек буде чиновник? — рече срески шумар, и пренесе поглед преко својих слушалаца, да би с 
едавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђурица остаде са некаквим помешаним 
о на крилима.{S} Већ се приближио првим шумарцима над потоком, али је и онај близу, само сад не 
оше реку, дохватише се густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се  
 увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се склопила над овим тихим самостаном.{S} Ха 
 их, тако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући још нека обавештења Радовану и Ђурици о га 
тране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са  
Догонио сам ти ономлане мертеке из наше шуме -— одговори Ђурица и насмеја се пријатељски, као с 
у исприча.{S} За онога што се појави из шуме, не могоше смислити ко је. </p> <p>— Биће то који  
зао ми је да те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чистини испод куће: сео на један б 
 стеже му руку. </p> <p>Утом се зачу из шуме отегнуто, јасно звиждање. </p> <p>Вујо напреже сна 
.{S} Старац не мрдну више... </p> <p>Из шуме трчаше неко...{S} Ђурица пружи пушку и викну... —  
о рам са хартијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчет 
ке, и река која кривуда између потеса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао д 
Новица, махнувши главом у страну, према шуми. </p> <p>— Ова, брате варошка... миром мирише. </p 
 скоком испаде из куће и потрча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе 
к год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>После десетак минута Ђурица разгледа свуд 
па се одједном окрете и потрча натраг к шуми...{S} За тренут ока нестаде га... </p> <p>— Вујо!  
ста неба падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што се протегла између Букуље и Ве 
ике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — викну Станка неколико пута из 
 Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, мог 
p> <p>— Зар није сигурније да останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... 
минута опет звизну, и далеко пред њим у шуми зачу се такво исто звиждање.{S} Мало затим указа с 
адован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којима су предв 
едаред засија део видокруг, заблиста се шумна речица, затрепери отворенозеленкастим сјајем шибљ 
црн џиновски поклопац, надвило над овом шумовитом котлином.{S} Тишина! ...{S} Ни једнога звука  
S} Кад окретоше подножјем Венчаца, оном шумовитом страном, зачуше пред собом познато звиждање,  
ћем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио.{S} Остала двојица и 
ва кућа беше близу једне јаруге обрасле шумом, која представљаше живу згоду за курјачке ноћне н 
 стране. </p> <p>Ђурица удари најгушћом шумом и, дохвативши се планинскога венца, одјури за три 
умерише корак.{S} У оној немој, мрачној шумској хладовини Ђурица стаде да прибира мисли. </p> < 
, и чисто осећа како промиче кроз благу шумску хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих им 
 Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па  
авуче први сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не оста 
 куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли Ђурица. 
и случај... са њега право у поток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућа није са улице? </p> <p>— Н 
рмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом  
вати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву.{S} Трчао је више од 
’ сад, па жури. </p> <p>Ђурица окрете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није мога 
а иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шуму, умерише корак.{S} У оној немој, мрачној шумској х 
потерају са свих страна, тражи најгушћу шуму и завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, не 
је отворен.{S} Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвозден 
 ли се што? </p> <p>— Будан је... нешто шушка, јамачно се спрема... </p> <p>У исти мах зачу се  
ебу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање, које се чуло озго, од дворишта.{S}  
још пажљивије да ослушкује оно значајно шушкање. </p> <p>— Да бегамо низ реку — рече он готово  
и се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угибаше се под теретом његова тела.{S} Тако п 
па да живимо... </p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове главе.{S} Они не опазише, али Пантова 
акога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које постаје од његова трчања, пост 
погледаше уплашено из свога заклона.{S} Шуштање долажаше озго, са врха стране и са више места,  
гано подиже главу и ослушну, па, кад се шуштање понови, он скочи и пружи пушку.{S} И они обоје  
не санте, чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљену срцу ј 
ар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се склопила над овим тихим 
ела злобом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште и брује, певајући неку отегнуту и једначиту песму 
им моћним зеленим покривалом...{S} Гле, шушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једначито  
и поветарац пирка и расхлађује, а трава шушти и пада под оштрим челиком... </p> <p>Наједаред ко 
сли, нејасних, тамних, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{ 
 као дамари...{S} У ушима шум... и тамо шушти, удара, пишти...{S} Срце се стегло, следило: окам