| м, белим платном (с пандурске постеље), а на њему половак шљивове препеченице, која игра у стак |
| ах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на |
| века, који ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p |
| а су га старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му о |
| се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови са брес |
| орали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја те пос |
| унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јак |
| вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка устаде |
| од попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере |
| д хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Добро — рече Ђурица |
| ка стадоше напред, једно поред другога, а иза њих се наместише Радован и Коста сами, не очекују |
| словно људи потчињавају.{S} Услед тога, а и због оне неодољиве жудње да проведе мало обична раз |
| иру.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по |
| .{S} Сад му живот беше милији но икада, а опасности се нагомилаваху све више.{S} Требало је, да |
| амо да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачуне са друштв |
| у две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздрави сес |
| та његова.{S} Зато је избегаваше свуда, а она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој. |
| ше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. </ |
| оспођа капетаница прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружнога...{S} Је ли т |
| p> <p>Писар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски, ђе ме о |
| ност...{S} Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући до |
| се Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно око преврте се, страшно, необично. </p> <p>Жанд |
| о, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... </p> <p>— П |
| } Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— Кога? |
| ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у а |
| Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. </p> <p>— Далеко му л |
| енову колу остаде само десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћ |
| ли овога загради трострука леса момака, а на Ђуричино раме, као из неба, паде рука кметова. </p |
| .{S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу д |
| о га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капета |
| Један пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— П |
| сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим м |
| Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачком округу, |
| , но онако... као ја?... — рече Станка, а усне јој се скупише и заиграше од усиљенога стезања. |
| очи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посматрајући све пр |
| т коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, с |
| сна?...{S} До сад нисам никад боловала, а сад... све једно!. ..{S} Трчала сам, журила сам се мн |
| тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с |
| пристати.{S} Овако он односи три дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да се пога |
| и се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а он, после оволиких злочина, још није ни тренуо.{S} Мо |
| која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењ |
| орам на другу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да |
| тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу.{ |
| и сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене најви |
| т, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </ |
| нала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се оти |
| } Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} Т |
| најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав в |
| азговоре о другим општинским пословима, а остали, заједно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и по |
| ује оно разногласно, у разним тоновима, а по једном такту, звецкање јасних прапораца... трес-тр |
| и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, љ |
| обом.{S} Коса махаше за његовим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој зав |
| у.{S} Упозна се брзо са свима женскима, а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељ |
| сађена међу широким и снажним раменима, а цело му тело држаху необично развијене и еластичне но |
| после ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — проговори она после |
| е Ђурица, па приђе повезаним младићима, а Пантовац стаде да веже Јевта. </p> <p>— Па, Сретене.. |
| да примамљује жене својим работницима, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су сп |
| овај се скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. |
| евају одавно, сваки је засветлео очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{ |
| ци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и |
| ја на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена земљом и закречен |
| Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме чувају, |
| Ђурицом. </p> <p>Прођоше неколико дана, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не и |
| било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је |
| реко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће оп |
| реко прочевља и стадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача почиње дизати, п |
| p> <p>Он јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у обр |
| си могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на похару. </p> <p>— Св |
| Шта су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај м |
| е речи Новичине. </p> <p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао с |
| авити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те р |
| ...{S} Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то |
| и се разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у гр |
| усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар он |
| ајаху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, з |
| него да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </p> <p |
| мати, но хајде да идемо — одговори она, а у оку јој засја необична радост. »То је оно!{S} Почињ |
| а округа до каквога поузданога заклона, а она не може свуда с тобом.{S} И после тога, за тебе ћ |
| иђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћеш — одг |
| ном јој се приближи та злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву др |
| док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па узми још сто двеста дуката |
| .{S} Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај ш |
| весело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; гот |
| } Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар така |
| зушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. </p> <p>— Ене де! |
| !...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па |
| е у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђ |
| твим Пантовцем очекују се свакога часа, а појединости напада познате су, већим делом, свима.{S} |
| а — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!... </p> <p>Сви разделише ову философск |
| ет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје ја |
| да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... </p> <p>— Колико ти је дао Ву |
| е ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца.{S} То треба |
| па од тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је казао прекјуче, по |
| рица уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде према Ђ |
| застаде. </p> <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по обр |
| радостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он с |
| <p>Побратими се вратише на своја места, а мало затим уђе у собу висока, црномањаста жена средњи |
| танка пребледе, али се не маче с места, а он, прибравши се, проговори лакшим гласом: </p> <p>— |
| која да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно |
| авитини С једне стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом |
| набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак, исказујући |
| реци.{S} Тек што корачише два три пута, а озго више провалије неко повика из свега гласа: </p> |
| ет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старачке руке, обухвата и стеже своју |
| S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио |
| рећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут куповали сведоке. </p> < |
| не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p |
| еђени за стражаре само она два младића, а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њи |
| н познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских морала је бити Станка. »Ево зго |
| Х</head> <p>Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје, у коме и власт и хај |
| а пријатељица.{S} Он није жалио новаца, а она је тако расипала чари и милоште, да је на брзо ут |
| часа, или око њива, или око студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића |
| се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда |
| ги је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у |
| је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола сп |
| о ме мрзе кâ крвника — одговори Ђурица, а очи му некако чудновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобо |
| ом, па сад то остави — одговори Ђурица, а очи му плануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовн |
| дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умир |
| кочи с кола и пође пешице поред старца, а кола одјурише напред и за неколико минута стадоше бли |
| зненади се, само јој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан и присебан.{S} Кад му се при |
| </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и |
| буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и с |
| трча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право |
| нија племена дизала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани су шашовци, те је цела совр |
| ма бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напад |
| и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаше му, створише с |
| Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. |
| ао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} П |
| роши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </p> <p>Ђур |
| то. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет |
| дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу оставити, па макар погинуо.{S} Него каж |
| је откриће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху говор о томе.{S} Станка је |
| варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад |
| .{S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђу |
| кажите? </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p |
| посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: </p> <p> |
| ено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике н |
| Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. </p> <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му н |
| умела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каза.{S} |
| и полагано се удаљише низ равне ливаде, а повезани косачи, не двоумећи много, разбегоше се по к |
| p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господа? </p> <p |
| обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} |
| год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, |
| Неки трговци одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, |
| да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не р |
| ица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица нос |
| е и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необичн |
| {S} Ја сам ти само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, к |
| ре, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да |
| рати.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, као на ком |
| ад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— О |
| зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— |
| каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </p> <p>— Не б |
| уку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обоје, а она се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђа |
| , јутрењи поветарац пирка и расхлађује, а трава шушти и пада под оштрим челиком... </p> <p>Наје |
| и, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа, као што се мења |
| у.{S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О та |
| па ћемо полако размрсити њихове замке, а после«... и не доврши мисао, јер угледа мртвога Новиц |
| ама, о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; з |
| да исказују један другом своје утиске, а капетан стаде да саслушава грађане, који су познавали |
| положају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теже. </p> <p>— О, ала ово см |
| , истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; н |
| .{S} Једни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — |
| они неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од |
| p>— Тхе... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене једро р |
| у и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те он не пр |
| каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једн |
| у оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање |
| вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угл |
| ад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море, играју преда мном кâ на |
| . онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још ја |
| ама.{S} Станка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта |
| то, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — о |
| <p>— Требају ми, много су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути зашто су ми требале. </p> |
| илера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти |
| ли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки сна |
| — Он однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. </p> <p>— |
| кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? |
| о дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у пространу дворишту кошеви з |
| ква ћара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — од |
| Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу |
| ура у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тражаху по кући.{S} После кратко |
| а танка стања, тек побегао од сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави сво |
| и, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с ким да се |
| еш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све каз |
| о, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за к |
| иковане за њих. </p> <p>— Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи ко |
| н им прође у такву разговору, смрче се, а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> <p> |
| »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јур |
| ...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми з |
| у се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. </p |
| ајдуци: док радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни м |
| Маџарица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — |
| ече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држаху за |
| воје село као једино поуздано уточиште, а сад му прва опасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго, |
| по томе, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила цело |
| ње...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по хладној, росној трави, не осећа |
| товац се завуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту пред к |
| чаше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији.{S} Крв му пој |
| идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељати, знај зацел |
| ор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер само је тај један пр |
| соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно...{S} У ушима зуји, зачује се |
| ну опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, |
| шка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро |
| овалију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за |
| реба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се само крави.... силом се топи ледена облога |
| <p>— Па... морам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. </p> <p> |
| иди се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, и |
| — Доле косе! </p> <p>Све косе попадаше, а косачи, пребледели од страха, гледаху зачуђено у напе |
| збуњено. </p> <p>Утом деда завришташе, а у кући закука жена. </p> <p>»Шта то њима раде?...{S} |
| а.{S} Путом само Јелица весело причаше, а Станка се тек понекипут осмехне, не знајући ни има ли |
| ц.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </p> <p>— Стра |
| Имамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. < |
| ницом по њима...{S} Врата се затресоше, а ходник потмуло одјекну...{S} Не чу се никакав други г |
| Ђурици даде острагушу, револвер и нож, а преко рамена пребаци му широк кајас са наређаним меци |
| цима.{S} Пантовац узе само пушку и нож, а Кости, поред пушке, обеси чутурицу с ракијом и торбу |
| је!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пру |
| којих ће двојица заузети врата на соби, а један ће истерати чељад напоље и држати Јова. </p> <p |
| а води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спавати. </p> <p>»А |
| .« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намеш |
| иси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> <p>Стар |
| његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако л |
| p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме остави, а после... </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се н |
| — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ра |
| p>— Чекај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се |
| p>— Ови наши одавде поуздани су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш |
| весело повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један |
| е стране. </p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво. |
| Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> <p>— Не говори тако, |
| } Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и |
| ри тој мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, не |
| е, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једнога од оних младића, да се прикриј |
| . </p> <p>Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, стојећи, изва |
| кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода дов |
| уз мене...{S} Од њега стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допада |
| >— Не знам, то ће ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ват |
| ри наша села имамо тридесет таких људи, а још двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, |
| ради.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она злокобна измаглица.{S} |
| ари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим бо |
| а.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев |
| рчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седн |
| </p> <p>— Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, М |
| ка још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде.{S} Сиђе опет н |
| да ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш ме |
| богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. </p> <p>— Аа... — отеже |
| се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S |
| S} Кад наврши тридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче ош |
| p> <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад бити. </p> |
| ђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен |
| овицу, где се отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили жандарми, који су се вратили с п |
| Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округл |
| е понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јабла |
| кристал.{S} Около стоје празни тањири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом. </p |
| } Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чује |
| } Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!...{S} О |
| десет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — па ето, |
| ... </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети |
| оље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли та |
| <p>— Каква власт!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. |
| оји би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак |
| дније... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушн |
| ича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он т |
| уке. </p> <p>— Све ћу ти сутра послати, а сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док |
| Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p |
| p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуј |
| у, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему половину о |
| добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике |
| о је задуго говорио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у как |
| ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши |
| он ће већ смислити како ће то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то в |
| ора; јер он сам не може ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје |
| Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави.. |
| овори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти |
| ушу ли му, није то... она само проврти, а чутура удари клин. </p> <p>— Море чувај се да не закл |
| Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година гл |
| ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и ле |
| у га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, као што видим, налази да је свему томе криво |
| ме положају.{S} Једнога се зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле |
| вара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му |
| воме месту; нико не смеде оком мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху позавлачили главе под |
| астова.{S} Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла се зелена отава.{S} По њој |
| Јанко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу т |
| {S} Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} |
| боравио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни |
| пољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да р |
| а. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, спремај се! </p> <p>— Шта ћу се |
| .. </p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд б |
| ни десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— М |
| а. </p> <p>— Молићемо, ово су пречњаци, а ноге се бацају таквима — одговори му апотекар. </p> < |
| адовољан.{S} Надао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава.{S} Неки п |
| је све сеоске радове по скупој надници, а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се н |
| сли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се |
| — Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица |
| ке сукнене чакшире које носе Палилулци, а на леђима је имао кратак постављен капут, купљен од ј |
| } На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар |
| , добију од њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? |
| > <p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко |
| и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чу |
| лим, кад што радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </p> </div> <div type="chapte |
| Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положај |
| едеље. </p> <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — одговори Ђурица и, знајућ |
| мислио?...{S} Облак плива... иде у рај, а јест, о рају.{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а |
| вено, ступа кмет, који пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно господа.{S} За њим, |
| у му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе.{S} Оваква задовољ |
| школу и био би користан државни радник, а не би продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитањ |
| он. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојник, а осећа.{S} Чудновато!...{S} Баш је поган овај човек: о |
| е поган овај човек: овамо је разбојник, а младост хоће своје!...« па љутито угаси свећу, леже и |
| е сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти ме |
| а! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? — одговори Палилулац. </p> <p>— Та оно није да нисам |
| х; удари на Милетића чајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код |
| Обрада значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пођ |
| у загушеним гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш девојке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ј |
| рицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, |
| моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћ |
| бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека зна |
| ва стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па |
| еђен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели. |
| Знаш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти з |
| ени не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно |
| ћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће овак |
| та и правилна. »Јест, зацело, ја радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти |
| мета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{ |
| ажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви |
| S} Сунце падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванзе |
| мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!...{S} Вала јој је и при |
| ац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену пушку, повика: </p> <p>— Ос |
| драви се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погледа накрај видокр |
| мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена и забринута лица, обориш |
| ну собицу са две постеље и миндерлуком, а на средини стоји округао застрвен сто, препуњен јести |
| у, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пру |
| Свршисмо.{S} Пласковчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унут |
| азове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно |
| и ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. </p> <p>— Шт |
| а. </p> <p>— Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша се пандур, који остаје у ка |
| жовића, чији је отац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као н |
| имо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда |
| ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток. |
| лачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и оста |
| доше да се купе, најпре један по један, а после гомилама, радознали и буновни грађани.{S} Сакуп |
| колико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе последње куће беог |
| лио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ра |
| друго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снуждено погледа Станку. </p> <p>— Да идеш, за |
| p>За зеленим столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, претрпану свежњевима хартија, стајаш |
| а ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S} Тако... смејемо се... </ |
| S} Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаше тако непоуздан, тако непознат... </ |
| ш... тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ћ |
| творена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печена м |
| ло старчево и окиде...{S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица ск |
| , јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже.{S} Само из твога села траже пет кућа:{S} |
| S} Вујо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи, највише имао респекта према Вују |
| теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не и |
| свињац.{S} Слуге зором одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око ма |
| и. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на зликовца и уда |
| p>— Свршисте ли? — запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор. |
| ите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то м |
| зујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, ал |
| онда црквена и општинска икона упоредо, а после тога све по двојица у реду.{S} Остале крстоноше |
| ана пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на столицама.{S} Чаше звече.. |
| кад ти кажем.{S} Најпре сам заборавио, а после је било доцкан... — рече он љутито, па после ка |
| Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чув |
| ећа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му |
| </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и пр |
| а пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад вид |
| ају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним |
| га у дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће му наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђ |
| даш новце...{S} Мени је страшно претио, а обећао ми... </p> <p>— Колико ти је обећао? </p> <p>— |
| мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} И ову |
| и код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онда пружи руку, па колико т |
| Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и у |
| но сваком своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно |
| а прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав исти |
| p>Вујо напреже снагу, па звизну кратко, а затим повика из гласа: </p> <p>— Помагај! </p> <p>Ђур |
| ало дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А |
| од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину н |
| на срце, од кога му задрхта цело тело, а пред очима се ухвати, наиђе нека магла, од које се ни |
| о је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S} |
| виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем на рек |
| ито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— П |
| кну... </p> <p>Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и посл |
| а, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не зарађујемо...{S} Сутра иде Милутин механџија |
| . — као да говораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете вл |
| гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, |
| радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа |
| капетан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— |
| Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачини...{S} Тек година, |
| доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради. |
| е.{S} Њихове су улоге одређене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђ |
| </p> <p>— На посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком |
| .{S} Ко ли је тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи...{S} Истина јест, више нема на |
| .{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоде |
| е друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, п |
| . »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне па |
| ни првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови на |
| {S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с |
| осио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, те |
| по забрану, тражећи заклонитије место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину к |
| шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — доб |
| ново.{S} Један је од нападача погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с д |
| , болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица пристаде.{S} Лег |
| уша.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и |
| ециште због те кафе — узвикну апотекар, а његови слушаоци да попуцају од смеха таквој досетци. |
| ве овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори |
| те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хвала им — одговара Ђурица ме |
| еколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станк |
| S} Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако веч |
| вање сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти тешко тако, болан? < |
| а па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђу |
| безразложној нади проживео је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле |
| ближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, он стаде изненађен. </ |
| зео педесет, о пантелијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? |
| га!...{S} Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... </p> <p>— Синовче, говори! — поче Вуј |
| ву снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледило... </p> </div> <d |
| с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па |
| напред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода!... </p> < |
| не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, б |
| а јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Што ли ј |
| са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и |
| руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, дв |
| , сазивала побожне хришћане на молитву, а сад се употребљује само на литијама. </p> <p>Момчадиј |
| таци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуч |
| меним.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја за |
| е, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — куп |
| моме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре него што је и познао |
| >Ђурица пристаде.{S} Легоше да спавају, а њему не излазе из главе загонетне речи Новичине. </p> |
| па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа |
| ш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, по |
| мисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа ок |
| ну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова. |
| ред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што |
| бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу |
| зе одмах да саставља извешће начелнику, а писари стадоше журно писати наредбе кленовичкој општи |
| ток...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« пи |
| ше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусно јело од те стоке. |
| ој низа се руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши револвер, прескакаше рупе и камење |
| чка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло |
| чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: мет |
| селији.{S} Крв му појури живље по телу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и блага изм |
| ајвише право.{S} Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гор |
| ожића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми ду |
| ану, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврату.{S} Бес |
| да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p> |
| око њива, у којима су радили сељани му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше |
| Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити, па куд пукло! </p> <p>На |
| ори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе |
| вајући неку отегнуту и једначиту песму, а под њима журно корача усамљени бегунац, зверајући око |
| — Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. </p> <p>— Наопако, шта |
| и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по ц |
| црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко |
| ко дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жива ми деца |
| </p> <p>Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено...{S} Сви спавај |
| чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, ве |
| дноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску и |
| се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новицу на искрен разговор. </p> <p> |
| , што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p> |
| е је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђу |
| е.{S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћем |
| ни не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свач |
| х се половина заклонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, |
| оји су разасути по бескрајном простору, а они облачци тихо и нечујно пливају по високу недоглед |
| етине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо |
| у оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S |
| вари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстаре жанд |
| се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е ру |
| ва човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је |
| чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње веч |
| очи! </p> <p>Ђурица окрете ка Венчацу, а Новица пође истим правцем, куд оде Симо. </p> <p>»Е, |
| жандарми са писаром право у Трешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па се спрема да |
| дмах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега |
| . »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њих |
| во осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} |
| оја је једним крајем излазила на улицу, а другим на поток.{S} Новица подиже један проштац, те с |
| највише граби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито о |
| еше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, обарајући главу мли |
| о ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам? |
| итније ствари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело |
| о? </p> <p>— Хоћу у чаршију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на верес |
| једни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, а |
| оча, по неки пут фркне ражљућени коњиц, а ветар звижди поред ушију... </p> <p>Капетан се осећа |
| а на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{ |
| аш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко ког |
| .. ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и т |
| еву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи |
| . </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — ре |
| а!{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> |
| а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет |
| говори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ра |
| з твога села, па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао ј |
| Опазили су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} |
| »Шта сам ја?...{S} Зликовац! крвник!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики мо |
| укује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућност?...{S} Све се руши, свега нестаде; одоше, к |
| Ђурица, прилазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте |
| како ли се живи?...{S} Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу |
| танка?...{S} У селу, кажу помилована... а, то је оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{ |
| е.{S} Она хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељачки... </p> <p>— Знам |
| S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крилима и уживај...{S} Куд ли путу |
| да с тобом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, |
| не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет |
| грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из о |
| Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... </p> <p>— Опрости ми, |
| ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако |
| се људи, пружили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »С |
| весно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа око себе, па |
| рже, али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада |
| ...{S} Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не з |
| .{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с оцем... </p> <p |
| ина у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а- |
| .. општа пропаст... — или тако нешто... а он окупио о неким ситницама, које после тога немају, |
| Добро јутро, нано! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, види |
| ен, на коме душа заснива своју радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба. |
| а питања, страховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на расположење пово |
| не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само |
| м шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничег |
| а велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то |
| лицу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише |
| ер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала |
| ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам |
| се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу нико н |
| у трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...{S} Само ти срце и |
| и, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о |
| ро.{S} Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види |
| дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му нов |
| Где сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?... |
| е лажном, које му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О |
| ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти ми |
| смо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је ла |
| нали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигур |
| је срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако |
| </p> <p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... </p> <p>Станка обори главу и |
| </p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни |
| <p>— Не шалим се, среће ми хајдучке!{S} А ти чини што знаш.... </p> <p>Станка стеже зубима усну |
| е да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« |
| тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одв |
| оже бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да |
| а то награде (тако је он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад |
| се никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, п |
| е одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово пропаде! ...{S} Море, добро је њему.{S} Издржаће |
| </p> <p>— Наопако, шта учинисте! ...{S} А новаца? </p> <p>Ђурица извади из недара смотуљак и ба |
| Венчање...{S} Прате ме робијаши! ...{S} А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољ |
| беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме |
| бандистима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом |
| гу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла би |
| у, која га доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо живети, само да беше ове садање па |
| ора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они путници горе по друму... товни |
| Мајка...{S} Станка... није, није!...{S} А где ли је Станка?...{S} У селу, кажу помилована... а, |
| е!...{S} Јест, ено опет показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, н |
| њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} До |
| ма не може, мојој кући... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи |
| ...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Кра |
| а се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаша, хајдук!...{S} Е, нећемо више тако.{S} |
| ...{S} Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта је ово заковано?...{S} Руке и ноге приковане за п |
| .{S}Звер!...{S} Звер пред хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори |
| , зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{ |
| {S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!... </p> <p>— |
| ашно кажњена детиња непослушност!...{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће ово да буде најпосле?...{S} |
| о!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти |
| тамо све старешине... као светац:...{S} А после, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дође |
| сва Србија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А на великом студенцу сабрале се девојке, па ћеретају и |
| е ми, ваљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једн |
| уд ја ово идем?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам човека!..« И при тој мисли стеже му с |
| а му се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам за |
| и ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте луда, пôс јој њен, у мало не кидиса на човека! |
| е?!...{S} Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо |
| о лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке...« </p> <p>— Опет си се з |
| рилазећи Ђурици. — Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p |
| се коло веселих сељана — сватова...{S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом м |
| е и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрачном и суморном планином, сија врело |
| е жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце н |
| ли...{S} Нема краја њеним мислима...{S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о о |
| ако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам.. |
| би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако реч |
| виновника овога необичнога сабора...{S} А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслон |
| р... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и |
| е добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да ж |
| његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед!{S} Све једно, о |
| ô снаша кудељу, па преде ли преде...{S} А ја старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим |
| сти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> < |
| а шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита писар«...{S} И он |
| кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо |
| екакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију |
| је, казали би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: |
| пред очима нешто сева и тамни се...{S} А терет озго све тежи, све мучнији...{S} Почиње губити |
| се стегло, следило: окаменило се...{S} А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, |
| па дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А после, шта бива после?...{S} Ко ће то знати...{S} Сам |
| не, беле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени |
| ајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе би |
| о. — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече |
| маштина били би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И |
| де тамо... иза њега негде, где ли...{S} А помиловање му не слази с памети никако... оно је једн |
| рђујемо, као да смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако ш |
| еш њима, који су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те |
| рт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Бо |
| у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као г |
| сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене |
| лед власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли |
| ије то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, |
| ди јастук. — Напослетку не браним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па в |
| ош више, нека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Исти |
| и сутра и прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога |
| воштаница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и с |
| ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако |
| а се радити како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!... |
| руку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наш |
| го...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p |
| ећи ништа и не знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али ш |
| авило неко ново, грубо и необично...{S} А иза тога распламтео се разврат, обухватио му душу и с |
| ељи, кумови, па све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да с |
| уди... видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким страшним погледима?...{S} Н |
| са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без т |
| јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твој |
| образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пу |
| е помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајду |
| и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с |
| н је у то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора прим |
| {S} После већ суд и, рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, јатацима не може, мојој кући. |
| знам...{S} Чекаћу те после заранака.{S} А тамо... пази!... отварај очи! </p> <p>Ђурица окрете к |
| ац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. |
| итвама, не би могао ухватити смисла.{S} А Пантовац, напрегнувши слух, могао му је ухватити само |
| мети чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p> |
| о, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке? — То му |
| ца ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донећ |
| акога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсети |
| шта јести, само нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p |
| Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p>Разговорише се |
| ије се, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да |
| погледа откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима |
| с тобом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као з |
| да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— Само једном, кад сам био мали.{S} Са |
| пре дође озго. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта... </p> <p>— К |
| , замишљао себе као хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућ |
| ослушну...{S} Неко му се приближује.{S} А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} |
| о и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста ј |
| <p>— Тхе... ја мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћ |
| исини, па су опет они чинили покоре.{S} А пре тога метали су и на точак, и тада је било оваких |
| кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S} Јест, али сутра почиње испи |
| нији.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} С |
| муке, мој старче, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те |
| е за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио је чохани ј |
| м и светлим мислима о својој љубави.{S} А сад, одједном јој се приближи та злокобна слутња, а о |
| само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве, проклете паре |
| кинуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио. |
| на; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице. </p> <p>— Па...шта велиш |
| , нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, п |
| тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се |
| у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча |
| И онима у Војковцима треба послати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто с |
| са њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом |
| {S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђ |
| а опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— Имам хитна посла с тобом на с |
| иш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} А сад седите сви. </p> <p>Поседаше сви, као по команди, |
| ледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Об |
| их, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам науч |
| исао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши |
| и... као човек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, |
| и ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би в |
| рате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки његов корак... </p> |
| — Без њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p> <p>— Па до |
| казао то за новце? </p> <p>— Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер о |
| . </p> <p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади |
| аво, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; |
| га човека, с киме је сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна |
| ам имао одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико д |
| чуда и муке, о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш |
| а, или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешт |
| и све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте |
| о сам намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После |
| ћу ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, о |
| што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право. |
| ле негде склонити и проживети мирно.{S} А да би могао зарадити, требало је претходно да зајази |
| едан дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од |
| се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« < |
| рећи разбојници — на страном језику.{S} А уваженој господи бандистима нека је слава и част! ... |
| за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Панту? </p> <p>— Јок.{S} Шта је би |
| о га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на ту |
| и упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погледом, и очекиваше одгов |
| рахом принуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом главом.. |
| овеку своје присуство на овом месту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вран |
| а напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — рече капетан, |
| к спреме коње.{S} С оружјем... знаш.{S} А ти, Станка, ходи овамо. </p> <p>Капетан је уведе у је |
| Ваљад’ ти није право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледа |
| и.{S} Што да ме називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. < |
| емо ли, побратиме... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу — намигну он и м |
| ш, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— За |
| премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памет |
| ислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{S} Овако, |
| рао ни долазити — одговори му Станка. — А ја сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где |
| а посматра како пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па на |
| клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напослетку, пристајем за оку вина. </p> <p>— Прис |
| од мене.{S} Лудак! — рече јој Новица. — А мени је његов живот потребнији но њему самом. </p> <p |
| ма! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим. |
| ељива радозналост не силажаше с лица. — А други? </p> <p>— Радован и Коста добише по једну рану |
| ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он |
| к, неба ми! — рече Новица, чудећи се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак петна |
| — отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прич |
| Што ли је то Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго... </p> <p>— И ја мишљах... — одговор |
| Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће! </p> <p>— Све, како си ми |
| крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђуриц |
| и — одговори Станка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оста |
| А гле’те милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити д |
| у завоји и стаклета — одговори Митар. — А, ево, у груди! ... — рече он, угледавши крв на десној |
| ри Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђурици облигацију. — На |
| ле као да се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био, |
| незгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на сва |
| а веровати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја |
| то ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, са |
| и јесте!...{S} И кад то капетан каже — а он зна закон у прсте — онда је тако, нема му друге!.. |
| је кућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се |
| су, брате, свиње — одговори онај први — а свињче... истина јесте, у неку руку, како ћу казати.. |
| ован, настављајући своју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица |
| . како се ова младеж не чува! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? — одговори Палилулац. </p |
| и? </p> <p>— Узех, ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао |
| ми је и то велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се оп Новици, који полако иђаше за њим |
| рана!...{S} Како се тамни!... </p> <p>— А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </ |
| ту пре убити они коњаници?... </p> <p>— А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку.{S} Лено псет |
| <p>— Ја сам, Ђуро, од Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко |
| ће, зар, и она себи друга... </p> <p>— А, то не може, то никако не може.{S} Ето, то је оно!... |
| } О, веру му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста а |
| оши, па им то мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене |
| брата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буд |
| p>— Сам, господине, он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што |
| да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ћ |
| ам ти говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобо |
| , ништа.{S} Кажем ти: свет... </p> <p>— А јесу ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти п |
| а право у поток, па у шуму... </p> <p>— А ова кућа није са улице? </p> <p>— Не, море.{S} Тамо ј |
| тање је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте вас |
| а оде у пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, ево нам трећега! — викну апотекар, који сеђаше са Жи |
| ако причињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе ве |
| е и невесело гледаше на њега. </p> <p>— А што ми резилиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар |
| ! — узвикује неко близу њега. </p> <p>— А-а! ... — одзива се он, лутајући нејасним погледом пре |
| же више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш ост |
| ђу проређених грмових дебала. </p> <p>— А ја те чекам на овом крају — рече он, прилазећи Ђурици |
| бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам с |
| а ћеш боље? — одговори трећа. </p> <p>— А шта му манишеш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није |
| м више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио |
| звецну.{S} Добросав се трже. </p> <p>— А, пробудио си се! </p> <p>— Које ли је доба? </p> <p>— |
| /p> <p>— Јесте, из вароши је. </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он |
| људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва с |
| ло? — пита Ђурица смешећи се. </p> <p>— А ја... сеткаримо помало, ет’ ... </p> <p>— Продајте на |
| а иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капетан Станки. — Треба да се |
| љније, па је ово и не зачуди. </p> <p>— А после.... шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли. |
| ти свих двеста по облигацији. </p> <p>— А, е то јест... али није све платио...{S} Ево облигациј |
| ас негде у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати.. |
| може што друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту за ствари, које су код тебе на |
| рица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А, зликовче, изабрао си и оружје од кога ћеш погинути! |
| ави и погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдо |
| . </p> <p>— Знаш... они наши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим де |
| охару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? </p> <p>— Хе, по чему... п |
| јатељски, као стари познаник. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... не |
| е је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Станка радознало. </p> < |
| виче му један пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остане удовица — наставља Митар. — Удаће се |
| — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац и |
| и око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> |
| ујо и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што пара? — запита Симо. </p> <p>— Има нешто.. |
| ичи на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, дође ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Как |
| дговори Ђурица, прилазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} С |
| опов поглед заустави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, како си порастô — рече попа бла |
| ћеш на своме прагу и огњишту. </p> <p>— А она...{S} Станка, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој нећ |
| ако напуних судове и побегох. </p> <p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. |
| акупиш пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А како да изиђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, са |
| алим подсмехом обрати Јелици: </p> <p>— А, белају, па што кријеш? </p> <p>— Море, оканите се... |
| оговори, оним обичним гласом: </p> <p>— А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Ова |
| сом, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи |
| зло учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— Што питаш? — одговори |
| } Је ли доста теби четвртина? </p> <p>— А јатаке ћеш ти намирити? — запита Ђурица. </p> <p>— Св |
| доста свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!... |
| </p> <p>— Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадес |
| е за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека он |
| ом. </p> <p>— Зар баш толико? </p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и с |
| и сва миришеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ваше девојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њ |
| S} А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу |
| оће да ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежина у ногама, |
| : неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па он |
| ито халакање потере.{S} Дању се спавало а ноћу живело.{S} И живот је тај био необичан.{S} Најпр |
| > <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за мо |
| ндистима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом, |
| ...{S} Јест, ено опет показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наи |
| шта ли... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита писар«...{S} И он с |
| акве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију.. |
| оштаница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и сле |
| ку у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша |
| о причињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе вели |
| — узвикује неко близу њега. </p> <p>— А-а! ... — одзива се он, лутајући нејасним погледом преко |
| око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> < |
| овори Ђурица, прилазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свр |
| .{S} Јест, ено опет показује!...{S} А-а-а!... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе |
| ве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... |
| таница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и следи |
| у недра, а ја полако, полако...{S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша се |
| причињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? |
| о очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, забадава!... </p> <p> |
| ница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то је оно!... </p> <p>Ђурица се освести и следи.. |
| ичињаваше нека лупњава. </p> <p>— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? < |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>А варош ври од нестрпљења... </p> <p>Капетан је напосле |
| ка: </p> <p>— Господајте, људи! </p> <p>А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикн |
| о плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задовољно развукао своје танк |
| мо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безб |
| оре, срећан сам ја, бадава!«... </p> <p>А Станка само слуша како ветар фијуче поред ушију и гле |
| исли о даљим својим корацима... </p> <p>А Вујо сачека Пантовца на уреченом месту, па с нестрпље |
| а, тамо у магловиту недоглед... </p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на мо |
| се од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажа |
| чан.{S} То није обичан човек... </p> <p>А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што |
| јкује пред сунчевим изласком... </p> <p>А тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелен |
| рише кроз кланац брзим касом... </p> <p>А старац Симеон затвори се у ћелију, па, не скидајући с |
| тако раздраган и расположен... </p> <p>А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У |
| му он суди, како је заслужио... </p> <p>А горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се |
| , па води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па |
| је и отвореније, но на скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше |
| , што је може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљ |
| јури и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђурица остаде са некаквим помешаним осећањем: беше ту |
| , па сад безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са с |
| загледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе |
| екао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гоми |
| Али такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем ова |
| ега необичног у његовој појави. </p> <p>А Станка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слоб |
| схићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зн |
| њену постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљи |
| срећниче! — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђурица гледа намрштено, презриво, у непомичну паћениц |
| ила својим начелом — самовољом. </p> <p>А она се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећањ |
| еволвера, па дохвати магацинку. </p> <p>А споља одједном престаде ватра... </p> <p>Шта ли ће са |
| т другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, зас |
| ори Ђурица, мењајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зину од чуда. </p> <p>— Хајдуци немају никаква п |
| е поуздано да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, после онога необичнога састанка на реци, стад |
| ра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева |
| — »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натм |
| овара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али ј |
| баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућност?...{S} Све се руши, свега нес |
| оје ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радисав га погледа онак |
| ?...« — мисли он, седајући на земљу. — »А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло поми |
| он хтео, па сад — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна добра мати, како се она обрадовала своме |
| а склони обешчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећи кад чује?...{S} Зна се шта, и |
| то падају испод оштра длета... </p> <p>»А знам... хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде м |
| д, у здрављу! — рече им и оде. </p> <p>»А шта ћу ја сад?« — помисли Станка и нека мучна зебња о |
| поток, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно |
| морало или радити или спавати. </p> <p>»А најпаметније сам урадио, што нисам јуче: пристао да и |
| ом у село, право Матовој кући. </p> <p>»А овај ништа не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачн |
| у да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и |
| што ја мислим, чућеш послије. </p> <p>— Аа... — отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, |
| чуо си... она што је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... — одговори он, па приђе врат |
| има познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја |
| каване. </p> <p>— Молим, ја сам се пре абоновао — одговори апотекар. </p> <p>— Дајте пандуре, |
| да спусти тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите т |
| , и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постеље... </p> |
| ом тргу нађе Симу ковача, свога главног агента из вароши, проговори са њим две речи, па оде у п |
| њихова! — викну Пантовац — још им нађи адвоката...{S} Лези, бре! — подвикну затим Сретену, кој |
| атке кошуље, ма нико се не усуди кршити адета, који влада у целом округу.{S} Носио је вазда док |
| , кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени с |
| од Јуле. </p> <p>— Ја нисам с раскида, ако она хоће... </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у |
| тоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. </p> < |
| Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, |
| завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду своје главе... </ |
| мам хитна посла с тобом на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране кућ |
| значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састојале у »неви |
| рица слабим гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На северној страни собе, у којој |
| да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побрати |
| т и соду по паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узви |
| говор и причу. </p> <p>— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дуж |
| } А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни реч |
| и дохвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро пог |
| ра, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одуз |
| е, кажи ми право! </p> <p>— Пустићу те, ако ми све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да м |
| гово мњење, одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, |
| Спасу... нека те бар она гледа...{S} И, ако можете... подигните ми један камен на гробу... </p> |
| е оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбо |
| о не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не чекај полицију...{S} Пасош т |
| кар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће?{S} Как |
| узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, намес |
| еколико динара, те је могао израчунати, ако непрестано стане овако трошити, да му неће дотрајат |
| е...{S} Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као с |
| па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, |
| бе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— Мили ми се још живети |
| p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и т |
| итна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше |
| мислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их до |
| и, ја како... </p> <p>— Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; но реци ми шта |
| што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шта јести, само нека никога не дира.{S} А док о |
| . не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> |
| е узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради. |
| у, на кућење, на рад? — Одреците му то, ако можете!{S} Дакле, случајно учинио једну погрешку и |
| убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не могнем сад, онда после, пошто му предаш новце |
| ти, по закону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа, |
| Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наре |
| посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... </p> <p> |
| ...{S} Умеш ли јахати? </p> <p>— Умећу, ако имате коња — одговори она. </p> <p>— Добросав ће са |
| о ти је право, ради онако како ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме довод |
| — Тако је, вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш |
| оре, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази |
| очајне, мученичке... </p> <p>»Ко зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине...{ |
| <p>— Јесте, казао ми је да те убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не могнем сад, онд |
| ина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... |
| како сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... < |
| новца.{S} То треба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће зна |
| } Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва |
| инио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да |
| два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пуши |
| урица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се врати |
| д њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га с |
| огу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбо |
| су се сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{ |
| <p>— Зато, што ми је он поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, |
| Ја знам да ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људ |
| м. </p> <p>— А ти чекај ту, па трпи.{S} Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чек |
| ћу, господине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она одлучно и устаде са |
| у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах |
| имамо један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да уд |
| лези па спавај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.{ |
| p>— ’Вала ти за то — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што за јело и тако, то могу...{S} Него, |
| . </p> <p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли ува |
| у не беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са њим, ти иди напред, па ме чекај у ши |
| во. </p> <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, |
| у, коју Ђурица смерно целива. </p> <p>— Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу |
| ме је, вала, од самога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — одговори му Ста |
| ти, чути зашто су ми требале. </p> <p>— Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од т |
| Свештениково се лице замрачи. </p> <p>— Ако си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани |
| ост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Стан |
| они други узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију |
| а девојка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђури |
| зарезавши му нос, припретише: </p> <p>— Ако чујемо да опет мучиш сиротињу кајишарским интересом |
| бно и његово мњење, одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шул |
| ретрну, па одлучно проговори: </p> <p>— Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда |
| .{S} Ђе ћу те сутра сачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмов |
| ах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега з |
| {S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> < |
| ћи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ј |
| и нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њихове з |
| ам.{S} Требаће ми сад повише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не |
| . </p> <p>— Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом прили |
| же онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад |
| Она скочи, па закука: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! < |
| помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога непрестано и око себе и на с |
| и за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито општинска — ни |
| се, сви из реда, именују Банаћанима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ |
| а се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се |
| ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свр |
| ица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа |
| и страх од изненадна напада, коме се, и ако вероваху у околину, свакога часа надаху. — Ко се ск |
| последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке. < |
| домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је то |
| Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветника...{S} Истина, ја и з |
| Сад пазите добро! — рече им капетан, и ако није било места опомени, јер сваки од њих беше вича |
| чему другом није га нико распитивао, и ако је сваки од његових нових познаника могао с поуздањ |
| другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне г |
| ар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико годин |
| Биће од ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је |
| аздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу |
| очи погледати... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И |
| смрт, без устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи то страшило, онда... онда ће |
| у. </p> <p>— То је, вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он је све преко мене в |
| и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад |
| ш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од ов |
| ом могао слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држ |
| оз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети д |
| али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознат |
| . то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији. |
| ланове, обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко се |
| на, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући км |
| то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже д |
| о подне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише да приступе |
| !...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да |
| је капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш. </p> <p>Јовове руке, којима се одупирао, кл |
| а убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па му узм |
| војица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад вечераше и запал |
| г с нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се до |
| антовац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> < |
| >— Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши? </p> <p>— Јес |
| зарађујем. </p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у поч |
| очи му плануше нервозном љутином. — Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> <p |
| лаву. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за пос |
| обом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, знам ш |
| онише на рагастов... </p> <p>»Е сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад је она изиш |
| овца: стаде да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања |
| а, стајаше писар Мита и разгледаше нека акта.{S} Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к |
| , не може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— |
| знали гледаоци. </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то ка |
| миришу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми го |
| ити госта да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло |
| вој неизвесности још теже. </p> <p>— О, ала ово смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи |
| </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> <p>— Море, де |
| — Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан |
| е конопце, извадише онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може |
| .{S} Јест, то беше онда у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свет |
| д’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио са |
| глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — рече после дужега ћутања. </p> <p>— Шта? |
| амо дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по гр |
| све то дави, заноси, опија... </p> <p>»Ала ли се проведосмо! ...{S} Никад нисам овако... ни у |
| ашчија, преко од канцеларије. </p> <p>»Ала живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само је |
| е кроз благу шумску хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у се |
| а за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{S} Ја се само мало обрецну |
| е да се не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја |
| {S} Ту још може помоћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу |
| уха долете само једна реч: »јаловица«, али он одмах разумеде њено значење и позна глас онога, |
| таде да разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек |
| се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војничка труба, само мало тањега гласа.{S |
| е не спава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао уморна човека, коме се јако спава...{S} |
| пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, с |
| на није он баш био без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам |
| ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет.{S} Он се загледа у жену |
| на то питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код |
| ена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.{S} |
| прелом: она се потчини утицају другога, али и у том потчињавању она се руководила својим начело |
| е вајде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласова: </p> <p>— Нису још глед |
| ну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p |
| у она. </p> <p>Ђурица је оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, жел |
| јом руком дирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не зна закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да жив |
| ећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лисице.{S} Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу |
| под одећу, па се учини још радозналија, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у т |
| пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они, виде |
| ло потребно ради статистичких података, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, |
| и чути страсно кајање љубљенога човека, али иза ње беше мртва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше |
| жић.{S} Сад би могао убости противника, али су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји д |
| <p>— И ја мишљах... — одговори Станка, али ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, т |
| која му је тако позната и тако блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у ср |
| рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се изнена |
| то да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако ј |
| ије се могао истицати богатством одела, али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити |
| ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згрудвало, спојило се у једност |
| не знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — |
| којим је неколико пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од самога ђавола.{S} Н |
| воје велике радње са шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем новца под интерес.{S |
| ишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.{S} Све му с |
| То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као д |
| ше јој усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога насмејанога |
| ави са необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти |
| </p> <p>Ђурица се изненади овим речима, али се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да |
| се раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па |
| траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и тако необично, да му |
| гледаху крвнички.{S} Раста беше малена, али снаге необичне.{S} Његовим широким плећима и снажни |
| е у разбојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је кућа заиста поштена |
| о, пријатно!...{S} У глави нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је |
| уро!...{S} Све је тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на крај.{S} То ја |
| овове куће, беше се разредила помрчина, али се још није добро видело.{S} Тек се могло назирати |
| даде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. </p> <p>— Како?{S} Кога то? — запи |
| ти жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, си |
| — муцаше он, вадећи рубац испод појаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Руке му так |
| ла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати и призивати за сведоке |
| он проговори, пошто се затворише врата, али се она више не обрте назад...{S} Полако обиђе проче |
| — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весе |
| далеко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и |
| е.{S} Твоје ми признање не треба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио похару.{S} Ноћас |
| да је ова послушност из чистога страха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно |
| аним осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало |
| XIV</head> <p>Ђурица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не |
| а детињега стида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, п |
| и; лако црвенило прелете му преко лица, али то Станка, при онако слабом осветљењу, не опази. </ |
| ху још трепери она беличаста измаглица, али се на истоку указује по мало руменила.{S} Још некол |
| танка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: </p> <p>— Даље од |
| .{S} Дохватио је прстима за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини |
| као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете Радована.{S} |
| а Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнари |
| ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би д |
| да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако |
| } Он се наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као |
| е човек — продужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!... « </p> <p>— Хајдес... паде риба |
| реч?... </p> <p>— Па не мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — р |
| сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али истога тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе се зањи |
| ла што тражиш! </p> <p>Станка пребледе, али се не маче с места, а он, прибравши се, проговори л |
| е, видећи зликовце, трже се и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан.{S} Истога т |
| .{S} Зачуди се положају у коме се нађе, али се одмах сети ноћашње пијанке.{S} Обе жене и Новица |
| ; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, пожури! |
| док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и повијаху с |
| ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведр |
| ет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, |
| ао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само |
| Зар није Ђорђе погинуо? </p> <p>— Није, али је опасно рањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с |
| Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да н |
| аку девојку!«...{S} То беху тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се чо |
| </p> <p>И поп их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, немаде куд, но продужи |
| апотекар дао назив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике мршти, назва их фило |
| мо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али место није одређено.{S} Чико се боји да не буде диг |
| оту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од |
| есмислено, пијано...{S} Руке му везане, али овлаш, те њима слободно креће и маше народу... </p> |
| и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим |
| стина, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, |
| н дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p> |
| агослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он п |
| агове пламена.{S} Очи му беху отворене, али готово испечене, услед чега цело лице више добијаше |
| </p> <p>Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на |
| е да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мрт |
| а слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по |
| о, он је помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, док се помишљало |
| ник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, |
| се само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и |
| латан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне стране.{S} Све то јесте тако к |
| У оку му сија израз задовољене освете, али не прозбори ни речи... </p> <p>Капетан не зна шта ћ |
| /p> <p>— Говорите, господо, што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница... — отпоч |
| ла језа, и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: </p> <p> |
| девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд |
| дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако |
| е мало час пред његовим очима изређаше, али се сад сећаше само Николиних речи и последњега свог |
| се понови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачу |
| у више њихове главе.{S} Они не опазише, али Пантовац лагано подиже главу и ослушну, па, кад се |
| ле са њима накусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану |
| ..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће |
| {S} Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две |
| ебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше |
| осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слабачак и п |
| ћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загонетка решена.{ |
| то, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да |
| ебао.{S} Истина, он је за паре свачији, али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. < |
| им људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити сам их дав |
| еље...{S} И Ђурица пође једној постељи, али га издадоше ноге...{S} Поможе му Митар с једним пан |
| Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајућ |
| а осећање, коме се само могао досећати, али га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — по |
| икну Ђурица. </p> <p>— Можете ме убити, али сад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — викну Пант |
| ере.{S} Ради тога Новица ће се сакрити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричиној. </p> <p>— |
| нуо. </p> <p>— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени је Радован |
| рви мах је ова загонетна појава наљути, али пошто се неколико пута понови, стаде да размишља о |
| а му не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се опазило да јој се ове речи коснуше самога срца. |
| /p> <p>— Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô о |
| јајних Радисављевих очију, које ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p |
| </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази |
| онда окрени све косом право мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опа |
| и, да мора погледати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега трен |
| последње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашт |
| а, истина, беше сакривена од очију јој, али први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце |
| Децо — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде с |
| ша.{S} Ђурица постаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу |
| неку руку, како ћу казати... као човек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, човек! </p> |
| праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чини |
| че руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну и истога тренутка је опет зав |
| си могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да и |
| S} Ми, онако сељачки... </p> <p>— Знам, али кад она не би хтела новаца, но онако... као ја?... |
| да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чека куршум. </p> <p>— Тхе... куршум или ро |
| живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једн |
| нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој ка |
| о ми све право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што |
| >— Тхе... куршум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, |
| х што су са мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, ал |
| у преко њена рамена. </p> <p>— Не знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, |
| овост о наредби. </p> <p>— Видим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима.. |
| га се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Са |
| — помисли Ђурица — само да му робујем, али нећеш!...« </p> <p>— Јеси ли спремио какав посао?{S |
| ла се, убијала ногу непажљивим гажењем, али на то није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунил |
| >Жена га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: |
| у.{S} Старац се намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, јер је по |
| приближио првим шумарцима над потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се |
| тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта |
| ад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гл |
| а обичан занат, који је, истина опасан, али носи собом неку врсту поштовања, респекта и у опште |
| Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који т |
| о..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али се одмах трже и уплаши од те мисли, па настави: — Н |
| е, је ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Рад |
| ца у даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица« приближи муњевитом брзином |
| дим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу |
| лониште.{S} У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали св |
| . </p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и необично, да не зна |
| лажила или преиначила ту страшну мисао, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и |
| о тако много, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка |
| рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два |
| види да се све спрема за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде |
| д се још више прибијаху једно уз друго, али им са лица не силажаше она суморна брига, онај опре |
| итивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погледа и |
| другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, п |
| и. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{S} Све је то удесио |
| о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у |
| p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, али опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако |
| мо се у почетку напада отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мр |
| разумеш...{S} И Вујо је њега привлачио, али чиме?...{S} Својом тајанственошћу, памећу, нарочито |
| иком?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« |
| . </p> <p>— Па... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, |
| <p>— Их, болан брате! — одговори Вујо, али му нестрпељива радозналост не силажаше с лица. — А |
| среску кућу.{S} Умор је савладао јако, али она не стаде, не предахну...{S} Прође кроз вратнице |
| оје покрете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао ноге унапред, т |
| њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али напослетку, и она ће се довести у ред, све ће се до |
| S} Он мисли о другим стварима, једнако, али она непрестано лебди пред њим, меша се с оним други |
| то лако надавати. </p> <p>— Знам, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је |
| пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се лепо чуо разговор с леве стране, од Јанкове кава |
| <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени |
| p>— Ја — рече Ђурица и намршти се мало, али се по његову изразу не могаше прочитати да ли му је |
| та зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати |
| који ће крај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{ |
| <p>Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештенику. </p> <p> |
| бар да није онако како је досад текло, али се још не могаше домислити својој незгоди. </p> <p> |
| што врело и необично... јури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дрш |
| руги?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибох, брате, мисле |
| ија за тебе...{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали да мног |
| неповољан одговор. </p> <p>— Свршисмо, али Мита плати главом. </p> <p>— Их, болан брате! — одг |
| и! ...{S} Оно истина, сад је све једно, али тек лакше ми је, кад се на миру сврши«. </p> <p>— О |
| га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је увек срета |
| у ти говориш? — одговори Симо зачуђено, али му преко лица прелете смртно бледило. </p> <p>Ђуриц |
| престајући звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега |
| ога дана.{S} Крили су се веома опрезно, али шта може међу људима остати тајно!{S} И његове везе |
| рану.{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасности, онда се нема кад м |
| ију. </p> <p>Вују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати мо |
| , тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, али што ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шта кријем!. |
| д уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакрити и она обична ра |
| Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до после |
| ани занемеше, кмет најпре скочи љутито, али се одмах трже, сети се ко је пред њим и обузе га см |
| тва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али много поузданије и корисније но што га је Вујо држа |
| лу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </ |
| <p>Свештеник се измаче и рече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађ |
| , да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати |
| о у теме, па окиде...{S} Пуче револвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове глав |
| само се отуд од кафане чујаше разговор, али се могло одмах опазити да је мало света пред кафано |
| лу!...{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{ |
| окуша да разгледа двориште кроз прозор, али се на стаклету ухватио дебео слој леда, кроз који ј |
| немојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој п |
| {S} И њему је долазило све то на памет, али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасн |
| ..« — помисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одма |
| Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде на месту и обори гла |
| е.{S} А овако ни због чега!...{S} Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... </p> <p>— Син |
| иле смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али опет... </p> <p>И продужи се шала и задиркиване, на |
| ице добро наплатиле за овакову грубост, али их уздржа његова оштра збиља, иза које су опажале д |
| ја му у оку необична родитељска радост, али он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи рук |
| огла би се још и разумети њена охолост, али Марко беше веома танка стања, тек побегао од сироти |
| ства. </p> <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће из руке, |
| стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} |
| извршио је по плану и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве последице наступити.{S} |
| их је највише његов рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању било нечега, што их |
| те испољаваше преку и страсну природу, али је он, једним благим погледом својих великих очију, |
| и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободније и отвореније, но на скупу. |
| е трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се |
| , искочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Панто |
| на одређеноме месту, поведе је к селу, али она, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одва |
| Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S |
| — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одрж |
| Истога часа загрмеше пушке иза леђа му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад |
| па жури. </p> <p>Ђурица окрете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути |
| оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе усниц |
| , на посао! </p> <p>Ђурицу нешто ледну, али он отера од себе то непријатно осећање другим, пово |
| ећи се слободан, потрча опет к Сретену, али овога загради трострука леса момака, а на Ђуричино |
| дим костима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пу |
| </p> <p>Разговорише се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Бео |
| се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} И капетан је |
| мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Ш |
| ећ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} Има ли он својих људи, који |
| на постељи. </p> <p>Станка угаси свећу, али не леже.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи недовр |
| нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни праг и |
| аки га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S |
| ајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности.{S} |
| лаче обору.{S} Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{ |
| и, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђуриц |
| ју.{S} Беше их и старијих и одевенијих, али гледајући одједном у све њих, он први падаше у очи. |
| жак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом на скоков |
| немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... </p> <p>— Е, |
| да полицајци! ... — рече он као уз реч, али погледа Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чич |
| д мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка |
| уни му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафано |
| можемо набавити.. </p> <p>— Имам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са по |
| ће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добро |
| требало би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћ |
| S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако је... али то је друго...{S} Бадава, неће он!... — рече Пантов |
| негде далеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је |
| ше као убијен, промени се, снужди се... али му у души остаде још нека нејасна нада, и он се дох |
| се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно! |
| о облигацији. </p> <p>— А, е то јест... али није све платио...{S} Ево облигације код мене, па ч |
| </p> <p>— Та оно није да нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови старци... — уплете се т |
| ет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{ |
| и око подне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише да прист |
| , а после... </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... ка |
| S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, |
| матра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх с |
| гурно да ће извршити бар једно убиство; али га изненади и ублажи ова попустљивост и покорност њ |
| <p>— Ако си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— |
| н — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, нека |
| јећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад |
| ву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе са |
| необичном за сељака, поносном охолошћу; али један такав Станкин поглед, у коме би он могао проч |
| — Море, то се зна... какво издавање!{S} Али ко ће ’наке муке поднети? </p> <p>— Ти их немој под |
| живот, синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђури |
| ико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти |
| он лепо замишљао своју будућност!...{S} Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло. |
| помиловање, па неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се заинтересова отк |
| и дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу |
| мисао. — Поп има право, кажем ја...{S} Али то није све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате |
| амо да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па о |
| ти, кад се навикне на ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме променити ни о |
| к беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, |
| сли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна... може још доћи одговор...{S} И срце се опе |
| које се отимљу о његово миловање...{S} Али кроз сан опрезно ухо хајдучко чује неки ход пред ку |
| ак, који би давао наде на спасење...{S} Али се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и цр |
| ажаваше, јер је у себи не осећаше...{S} Али није ни то...{S} Имало је нешто у самоме њему, што |
| увати оне људе, који су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и д |
| охару.{S} Ноћас се добро промисли...{S} Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од к |
| збојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све лепо испричај, па ћу ја |
| глађује љутњом.{S} И он се наљути...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се |
| га су стрепили највећи разбојници...{S} Али се на његово место већ јавља други, који хоће исто |
| ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе |
| среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вар |
| о да пијем, само сам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге |
| живети, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{ |
| нове наредбе, где се налази кмет...{S} Али је морао бити много опрезнији од жандарма.{S} Онома |
| у кô и сваки. </p> <p>— Оно, јест...{S} Али тај живот?... </p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Мо |
| е то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? </p> <p>— Само један |
| »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! ...{S} Убио |
| идем са њим, не чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разно |
| ни како зна, само нек пази на људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо посла пред њега човек |
| оја својом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да |
| вању, и сутра ће преданити код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... посл |
| родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чудно је то срде, које |
| , док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у оч |
| к, и тада је било оваких разбојника.{S} Али шта је одвело у хајдучију и Јевђовића и Ђурицу и то |
| у којој ће те прогласити за хајдука.{S} Али то неће још, можеш се ти слободно предати... </p> < |
| није био на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи догађаји принудише да мисли, и ако му ј |
| довица... води га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напредује. </p> <p>Кад оде посланик з |
| гући умирити своја узбуђена осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{ |
| стајаше на догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи |
| му је такође остајала по нека пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећа |
| и — осећаше јаке болове више лаката.{S} Али ипак то није ништа према ономе како се осећао, док |
| , где му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, |
| и раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми |
| рошити, да му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у ве |
| азумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако ј |
| није, зготовљене од добрих јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је то каква кривица?{S} |
| реба.... </p> <p>— Треба, истина је.{S} Али како ти мислиш... као пре? </p> <p>— Сви бисмо најв |
| ју старо познанство.{S} Јест, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да ј |
| коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њ |
| похватао би све конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо, није пружио довољно материја |
| мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на |
| а која кривуда између потеса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S |
| а је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи право у своје село, да га пр |
| есече пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над провалијама застају сви и, у оном узбуђењу, не |
| осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је... може се и |
| зи да је свему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драгановићи моји, са чега толики др |
| разбити и разнети оно густо прамење.{S} Али само неколико часака, и озго засија радосно и светл |
| гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази |
| ло једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ... </p> <p>— Полако-те, |
| а има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише одлуку Касације, |
| овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа последње средство да буде по |
| м.{S} Само једно није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природе и против с |
| закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика заг |
| ча к првој шуми, која му паде у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га неописан страх од самоће, |
| друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си заслужио пороту, не чекај полицију...{S} Па |
| на какве опасности, иде право к њој.{S} Али на њиховим састанцима сад нема оне веселе, непомуће |
| енити, могао је постати други човек.{S} Али такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, |
| </p> <p>— Знаш... и ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке |
| о да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви!...« О, он лепо |
| лучно. — Хоћу да идем свуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више да живимо, него да се венча |
| зора, па извади цео рам са хартијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види и |
| ти неке сразмере са државном уценом.{S} Али се ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све |
| м си отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо |
| руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овак |
| грозничаво, како је он сам очекивао.{S} Али време протицаше брзо... </p> <p>Одједном, кад сунце |
| з детињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к попово |
| вољно, таман онако како је он желео.{S} Али његово проницљиво око опази промену на Ђурици, и он |
| ко; он је, јамачно, добро промислио.{S} Али зашто тако одмах, зашто нема могућности да се спрем |
| чудећи се. </p> <p>— Сутра, ја како.{S} Али нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви вид |
| д тебе нађене, ту ти не поможе нико.{S} Али те они неће оставити, док не издаш остале, а То не |
| е више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је она, по његовој наредби, морала т |
| Такво срце не би се само покварило.{S} Али сад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш |
| ји стајаше блед и непомичан као кип.{S} Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. </p> |
| Знам, ићи ћете у смедеревску Мораву.{S} Али ништа, састаћемо се ми прије тога. </p> <p>Обојица |
| ку.{S} Тако скиде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико |
| код људи зеленкастоплаветних очију.{S} Али кад се мало пажљивије разгледају оне једва приметне |
| е слободно« — па оде журно низ реку.{S} Али ти ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, б |
| ам још није добро промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изјутра зором от |
| а се није могло ни мислити о пењању.{S} Али једнога дана свих пет младих чворака беху у његовим |
| баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> < |
| део му се око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а |
| мо се, истина, мање шали од осталих.{S} Али опет.... </p> <p>— Како то хајдук?...{S} Зашто су г |
| </p> <p>— Пожури се, што брже можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари зликовац.{S} Стићи |
| па он није нашао: могу се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: </p> <p>— Ја не |
| у себи — да скачем кроз прозор напоље?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго п |
| одметнем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. </p> <p>— А ти чекај ту, па |
| нти нашега града«, како он то вељаше. — Али су прилике и околности, у којима човек егзистира, о |
| и — рече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душу му матору, неће он на то пристати.{S} Овако о |
| ни мени давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви тре |
| мака разне изјаве — разуме се љубавне — али све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се |
| сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!...{S |
| че Ђурица, погледавши мимогред Станку — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо г |
| ма и дивљим голетима.{S} Руке му снажно али механично замајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу |
| .{S} И сад се сетио чворкова... </p> <p>Али је опет, још јаче и страсније, пригрлио Станку, па |
| топи ледена облога око њега... </p> <p>Али зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу |
| ред сваке мисли му и покрета... </p> <p>Али сад, кад угледа она четири жандарма, стеже му се ср |
| е могао да се прибере задуго... </p> <p>Али, пролежавши подуже време, поче се опорављати.{S} Се |
| година, дрхтала цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По с |
| .{S} После нам не поможе ништа. </p> <p>Али старац, види се, није помишљао на бегство, јер чим |
| е никад одлучио на такав корак. </p> <p>Али, несрећом својом, Ђурица још многе ствари није знао |
| падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве с |
| .{S} Дивна ли живота!... </p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се си |
| оно, за што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да |
| — помисли капетан, улазећи у двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка |
| вели, власти« — стаде опет мислити. — »Али како?...{S} Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна |
| као обешчашћена прогнаница!... </p> <p>»Али како ћу сад?...{S} Да га убијем својом руком... не |
| м, — па као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке |
| занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, |
| p> <p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати |
| бав једном сврши, оде, нестаде је...{S} Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, му |
| лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ама, среће ти хајдучке, кажи ми право! </p> <p>— Пустић |
| амти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш |
| а, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па ку |
| лике уцене за њихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Зна |
| а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{ |
| мати посла, па ће бити свима. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад |
| Станка. — А ја сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опали |
| се договорити — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </ |
| .. </p> <p>— Па кажи ми овде. </p> <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало |
| израз невине среће и радости. </p> <p>— Ама је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снах |
| е Ђурици, дајући му новчаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не |
| Хо-хо-хо... — одговори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, |
| богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта ј |
| p> <p>— Није то — рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доноси |
| се иза уха и запита озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није каква варанција... </p> <p> |
| ше пси, који беху везани испод куће под амбаром. </p> <p>— Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђ |
| ју и Обрад му танко гласовито одговори: амин, кмет повика: </p> <p>— Господајте, људи! </p> <p> |
| ате, и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коње, и, ка |
| — А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умрем. </p> <p |
| — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да с |
| во мора да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри, отимај!...« </p> </div> <div type=" |
| Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> <p>— Не помињи зло, |
| <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насмеја апотекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојни |
| Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву декламацију. </p> <p>— Еј, Танасијо, по |
| ма, већ неколико година.{S} Први пут је апотекар дао назив картама — јеванђеље, али видећи да с |
| ар. </p> <p>— Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Дижи, синовч |
| тога зла. </p> <p>— О, те како! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у свима државама... < |
| : наслеђе је важна чињеница... — отпоче апотекар да развија своју философску мисао... </p> <p>М |
| , тако рећи... у томе питању — говораше апотекар пред Јанковом пивницом својим присним »пријате |
| е скромним и мирним грађанима — продужи апотекар — што се у оскудици здраве душевне хране насла |
| олим, ја сам се пре абоновао — одговори апотекар. </p> <p>— Дајте пандуре, поклаше се неки око |
| жучно у реч месни учитељ, који се, док апотекар састављаше своју научну фразу, иронично осмехи |
| авом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га ова појава не зачуђава, јер |
| а ноге се бацају таквима — одговори му апотекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас |
| <p>— Варате се, господине — одговори му апотекар. — Кад су беснели по овом крају Јевђовић, Сари |
| . </p> <p>— А, ево нам трећега! — викну апотекар, који сеђаше са Живком Чапљом, пенсионованим п |
| рекао бих... </p> <p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоце |
| . </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се сме |
| творити стециште због те кафе — узвикну апотекар, а његови слушаоци да попуцају од смеха таквој |
| , па да видимо како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пик и подели... </p> <p>После једн |
| одмах познаде говорљивог и беспосленог апотекара. </p> <p>— Батали, човече, сав сам гола вода. |
| ус (не зна се сигурно шта је руководило апотекара, да избере име овога реформатора), па најзад |
| спитање како је могао — обрте се учитељ апотекару — и ја сам учио онолико, колико је кадро било |
| ковача да опет, истим начином, изиђе из апса.{S} Марко се провуче опет. </p> <p>Зборисање се пр |
| ао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај м |
| ог тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини пријатељ и саветник Ђ |
| мах, на први поглед, могло видети да је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни једне ц |
| он скочи као електрисан и стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, к |
| орише нагло.{S} Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни тако дети |
| дсетише га да размисли о положају своје апсане.{S} Устаде са сламе, пође к прозору, који беше в |
| де.{S} Истина, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} |
| а којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она на углу, јер сам |
| ираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. </p> <p>»Смркло се, мора бити« — рече у себи и |
| е, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се ш |
| е, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани.{S} Хајде, провлачи се. </p> <p>Ђурица се провуч |
| ва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p> <p>Радисав откључа браву и отвори врата |
| прату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом |
| ав? — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ваљад’? </p> <p>— Како, зар је он... |
| убопитно посматраше.{S} Познаде главног апсанџију Радисава, с којим је неколико пута пио по кав |
| ане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посматраше.{ |
| ина гласова: </p> <p>— Нису још гледали апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу. |
| а, море.{S} Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта |
| знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је... </p> <p>— Је |
| да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше суз |
| угу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Шта је вајде... — поче |
| вио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га права истина, |
| ису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуда провући! </ |
| . ти твога! — викну Ђурица. — Јеси ли о аранђеловском вашару узео педесет, о пантелијевском три |
| Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако |
| вићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваки |
| ше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи. |
| сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. </p> |
| и снажним мишицама позавидели би многи атлети од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде на једном |
| крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максималној висини, па су опет |
| а утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет међу сељанима веома уздигнут, па стаде да гле |
| аволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? — обрте се једна Јелици Плескоњићевој. </p> < |
| тко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капе |
| аесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, преко од канцеларије. </p> <p>»Ала живе ова гос |
| је, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се |
| епреденост. </p> <p>Погледавши младића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди г |
| ској момчадији. </p> <p>Кад пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и немилим јој гост |
| тим пођоше сви к општинској судници.{S} Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гла |
| или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... </p> <p>— Стој! |
| /p> <p>Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало погурена ста |
| ине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{ |
| мо сам, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све сам ишла са њим, кад није имао с |
| идиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вал |
| } Ономад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. </p> <p>Писар од тог одговора |
| Ђуричину. </p> <p>»Нисам могла веровати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш, истина је.{S} |
| p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Вода га |
| би? </p> <p>— Ништа.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из заседе, не би |
| опсова страшно, па подвикну: </p> <p>— Бабетино једна!{S} Надао дреку као да му црева испадају |
| м: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p |
| су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... — узвикну кмет одједно |
| ! — чује се из народа. </p> <p>— Доста, бабо, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђурице и пр |
| те, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из |
| а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа око куће, па јој рекоше да и о |
| ткуда овај пешкир код тебе? — запита он бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао крас |
| /p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечи |
| тани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са пото |
| глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упрепаш |
| е погледе обрнуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у кој |
| шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем новца под интерес.{S} То је од вајкада на |
| дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како је он |
| то на реду?...{S} Море, срећан сам ја, бадава!«... </p> <p>А Станка само слуша како ветар фију |
| >— Оно тако је... али то је друго...{S} Бадава, неће он!... — рече Пантовац одсечно, размисливш |
| пи сено, или онај што коси... </p> <p>— Бадава, своје па своје! </p> <p>— Знаш... ја сам мислио |
| ућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се отимала од немаштине и глади, а дао |
| ж не чува! </p> <p>— А ти ниси омирисао бајбок, а? — одговори Палилулац. </p> <p>— Та оно није |
| по његовим представницима.{S} Најпре — Бакон (тај се назив држао најдуже, јер је, својом звучн |
| .{S} Какве прилике и воспитаније, какви бакрачи!{S} Ехе... кажем... — ту се Живко мало искашља, |
| доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана преко реке, којим су прешли, и како је жмурио, |
| момка му синовца, узеше му осам стотина банака и, зарезавши му нос, припретише: </p> <p>— Ако ч |
| у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђури |
| ојвођани, који се, сви из реда, именују Банаћанима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине |
| че потребе.{S} После се упозна са Тимом Банаћанином, који је становао у суседству.{S} Са њим је |
| своје подобности, носио добош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насмеја апо |
| p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза терзија, који је у младим година |
| а страном језику.{S} А уваженој господи бандистима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине |
| о-хо... — слатко се насмеја апотекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојници — на стра |
| /p> <p>— О, те како! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у свима државама... </p> <p>— Бог |
| си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му. </p> <p>Ђурица, |
| срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не пома |
| — рече Ђурица одједном. </p> <p>— Хоћу, бане, с такијем соколом, зашто не бих! </p> <p>Испише ч |
| причу. </p> <p>— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разг |
| {S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му је до |
| нађосте у кеси? </p> <p>— Он однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам оста |
| кад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав твој... </p> <p>— Није он н |
| рица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пант |
| </p> <p>Ђурица се насмеја; одброја сто банкнота из крвава завеска и пружи их Новици. </p> <p>— |
| .{S} Он је радостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све. |
| ану седоше.{S} Ђурица одброја осамдесет банкнота и даде их Новици. </p> <p>— Ево ти за сад овол |
| е му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. </p> <p>За тренутак сви ућуташе, посматрајући |
| оји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту, као да и њега интересује колико ће се наћи но |
| мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто би |
| д није могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), да је узела хајдучк |
| оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њ |
| о, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам посла.{S} |
| оји се не могу ни снити ни замислити. — Бар она досад није никад тако што сањала!...« И опет се |
| <p>— Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казна Б |
| ије дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио |
| гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе |
| ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће |
| лаза...{S} Падамо обоје и пропадамо, па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!... |
| д крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пу |
| неке ћудљиве тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве богате куће, могла би се још и разумети ње |
| ешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави |
| е жене својим работницима, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени са тим |
| â чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p>— Мор |
| , пољуби овај свети крст...{S} Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним |
| да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас м |
| <p>— Поздрави сестру, Спасу... нека те бар она гледа...{S} И, ако можете... подигните ми један |
| еханџија неће ни кренути на пут, или ће бар окренути преким путом, преко села.{S} Стога му ни о |
| ма више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би дознао ш |
| који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И напослетку, другови су се ревно |
| опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се још не мо |
| преми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А |
| — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи без |
| љака, држао је насигурно да ће извршити бар једно убиство; али га изненади и ублажи ова попустљ |
| , старче, и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао |
| е може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих људи«... </p> <p>— Новица! ...{S} Спаваш |
| муком, да се храни туђим знојем; ну он бар неће онако заповедати.{S} Он је радостан кад му се |
| остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} Који то беш |
| ђе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту насту |
| } Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се |
| ако треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у к |
| рука, па то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не |
| обро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се.. |
| поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p> <p>Ђурица иђаше очима за Сретеном, док ова |
| > <p>Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и општинска и |
| а литијама. </p> <p>Момчадија се, после барјака, највише граби за меденицу и кадионицу, а икона |
| дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никако не могоше погодити.{S} Извириваше сви |
| ше очима за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно, као за себе, |
| ô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — одговори Станка и |
| ш од лањскога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш к |
| и узвикујући високим гласом, час гудећи басом.{S} Изговарао је све речи спојено и брзо, без пре |
| p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он |
| ивог и беспосленог апотекара. </p> <p>— Батали, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је |
| не, у које би се могли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на једној већој завојици, леже у павит |
| корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз трњак, он угледа пр |
| анке; ви’ш како рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> < |
| нтовац не повика: </p> <p>— Паре!...{S} Бацај паре! </p> <p>Механџија извуче новчаник, метну га |
| >— Молићемо, ово су пречњаци, а ноге се бацају таквима — одговори му апотекар. </p> <p>«То ћу ј |
| х? </p> <p>— Како, болан — прошапта он, бацајући поглед на Пантовца, чије се груди одизаху као |
| ну — рече Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он? </p> <p>— Оде у |
| , болан... — рече он, узимајући новце и бацајући их у недра. — Само хоће ли остати што другима? |
| не може, то знам.{S} А ја их морам сад бацати на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледам |
| девојчице, те напуне судове, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па од |
| .{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво и мирно ћутећи кор |
| ги његов покрет, Ђурица истога тренутка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним ма |
| дговори она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по неб |
| иза њених леђа неко звиждукање.{S} Она баци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким |
| урица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на Марка |
| ам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица |
| > <p>Ђурица извади из недара смотуљак и баци му у крила. </p> <p>— Број! — рече му Ђурица. </p> |
| мисао, неко чудно ново осећање, које му баци сасвим нову светлост на овај догађај.{S} Он подиже |
| ад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед дужином зида, одједаред застаде и узвикн |
| ни ја! ...{S} Нисам се шалила, кад сам бацила образ под ноге, кад сам осрамотила своју кућу и |
| е оно бурно ватрено осећање, које их је бацило у загрљај...{S} Сад се место њега јавило неко но |
| н човек... </p> <p>А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што је брже могао.{S} На |
| О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нем |
| пре месец дана саопштила своје откриће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху |
| ица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је неж |
| омену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауста |
| а им причаше о дрекавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам пр |
| ћи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си |
| и се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро сам учи |
| нству, сад ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо |
| ке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. </p> <p>— Па... добро — разв |
| Разбојник, а осећа.{S} Чудновато!...{S} Баш је поган овај човек: овамо је разбојник, а младост |
| ет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — о |
| д самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети д |
| огледа утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S |
| </p> <p>— Ама знаш... проћи ће ко...{S} Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаш |
| Ђуро, знаш... мени би требало пара.{S} Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле ове проклете дације. |
| ? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај |
| Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то |
| ујеш, Ново... — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то |
| се замислила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се |
| ћа и Ђурицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто |
| и да се договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код ког |
| нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови старци... — уплете се трећи — све нас калпе да |
| се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем дан |
| имао обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако живинче: само би да |
| амо да се одморимо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Умо |
| ћи ни мало места за двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио... знаш... скоро су ме петљали... </p> |
| у је непријатан сам Пантовац. </p> <p>— Баш ја једнако мислим код куће, никако не могу из главе |
| вором, па се уздржа и запита: </p> <p>— Баш увек тако раде? </p> <p>— Па... готово увек — одгов |
| p>— Па... морам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. </p> <p>Па |
| с тобом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, зн |
| ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само |
| ан, настављајући своју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђ |
| се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. |
| у два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату.{S} |
| де он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али се о |
| имају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он |
| де изостајати. </p> <p>— Лакше, не мора баш тако брзо — проговори он. </p> <p>Не остаде им више |
| па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледавши још једаред Ђу |
| није право што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, |
| еће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како |
| да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магн |
| хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а |
| амо једном, кад сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> |
| он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога |
| Чекао си ме, је ли? </p> <p>— Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} |
| S} Али тај живот?... </p> <p>— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p>— |
| вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш |
| боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема |
| иди.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који в |
| </p> <p>— Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> < |
| ик га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете |
| а ту негде у близини засвира труба, али баш права војничка труба, само мало тањега гласа.{S} По |
| о све њему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... |
| до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени краставце, ја |
| — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели... </ |
| едну од овога. </p> <p>— Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо |
| аљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стран |
| једнако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} И |
| ? — рече једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — викну Станка, |
| све планове и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих планова, али је све то било тако не |
| а ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да с |
| одговори: </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегн |
| дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — пита капетан, мрштећи се. </p> <p>— Ниј |
| чи и погледа га зачуђена. </p> <p>— Зар баш тако,? — рече му загушеним гласом. — Ја овде пропад |
| потребнији но њему самом. </p> <p>— Зар баш толико? </p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће на |
| ему, и мал’ није умро. </p> <p>— Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? </p> <p>— Покојни |
| роговорим реч?... </p> <p>— Па не мораш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да |
| послетку заустави пред једном. </p> <p>»Баш сам луд!« — помисли он, застанувши пред вратима, дв |
| Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату.{S} Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишч |
| допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокр |
| — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаше м |
| ћности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили зид, те извели |
| гање је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасности, онда се нема кад мислити о ум |
| , свакога часа надаху. — Ко се скрива и бега, њему се непрестано чини да му је непријатељ за вр |
| у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима с |
| играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична |
| кује оно значајно шушкање. </p> <p>— Да бегамо низ реку — рече он готово нехотично, тек само да |
| косе, које су се отегле низа страну.{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад се бега од велик |
| говори Јово. </p> <p>— Казао ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — проговори |
| је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они пу |
| ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш. </p> |
| дове и побегох. </p> <p>— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, |
| p>Али старац, види се, није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с к |
| песму, а под њима журно корача усамљени бегунац, зверајући око себе на све стране.{S} Још корак |
| ове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и су |
| носну ватру на изненаднога нападача или бегунца.{S} Заобиђоше узорану њивицу, и кад се испеше н |
| обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па д |
| ајзад се, после тешких напора и страха, бегунци нађоше у Смедереву.{S} Тамо се склонише одмах; |
| елази отуд из Шумадије у руднички крај, бегунци се зауставише на једној стрмој коси, која беше |
| потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише се реке. |
| ја је испресецана јаругама и косама.{S} Бегунци су свакога часа морали да слазе у јаружице и оп |
| ди преко голих чукара, куда се провлаче бегунци, удара их својим леденим оштрим сечивом, па јур |
| се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бегунци потрчаше из све снаге, онако, као што може потр |
| ју натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ов |
| вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима.{S} Пантовац једнако ослушкиваше и одмераваше |
| на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, дође ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Како с |
| ајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.{S} Јелек му |
| ан с острагушом о рамену и револвером о бедрима, за њим Станка са два жандарма с обе стране, па |
| че Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за м |
| војим мислима.{S} Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то нек |
| ацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После ј |
| } Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина ду |
| горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. </p> |
| то болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За јечам?...{S} Раздао сам по на |
| нако, као што може потрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Нап |
| ојом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не бој |
| е ови?...{S} Да убију... мене!...{S} Да бежим!...{S} Сад сам откован, слободан... само да тргне |
| се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. </p> <p>Одмах после |
| носно осећање, коме се она предаде сва, без протеста, без покушаја да размисли о свом стању.{S} |
| здрава човека убити... онако без ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је |
| ању...{S} Све се роји, ври... без реда, без свезе... </p> <p>Пролазе минути и часови, протиче в |
| т, неизбежну страшну смрт, без устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи то страши |
| о, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи... </p> <p>Опет загрокташе пушке, засипајући с |
| брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необична и страсна осећања сеоској м |
| лаз, да га мора примити без размишљања, без поговора; јер он сам не може ништа смислити, а добр |
| коме се она предаде сва, без протеста, без покушаја да размисли о свом стању.{S} После онаква |
| ли, прочитавши у њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </p> <p>— Моли |
| . </p> <p>Али зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не разби |
| ни она не исказа своју мисао, која се, без сумње, тицала жандарма... </p> <p>Кроз кукурузе при |
| анака, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности. </p> <p>Кленович |
| кве препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или велики чи |
| е, још ужасније, и он некако механички, без размишљања, онако исто као што се удављеник грчевит |
| , и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио |
| } Изговарао је све речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитвама, не |
| његову жељу нико не чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не по |
| Станка му исприча укратко, испрекидано, без везе у мислима, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало |
| но спрема смрт, неизбежну страшну смрт, без устанка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уни |
| и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли...{S} Тако му пролажаху дуги, бескрајни |
| о. — Не иде, све је у његовим рукама... без њега ми не можемо ни мрднути. </p> <p>— То је мука, |
| ично, у косо, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи... </p> <p>Опет загрокташе пушке, з |
| ичавом надању...{S} Све се роји, ври... без реда, без свезе... </p> <p>Пролазе минути и часови, |
| </p> <p>— Што ће ти сад паре? </p> <p>— Без њих се ништа не може, то знам.{S} А ја их морам сад |
| на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми он не треба.{S} |
| духа. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} Ако |
| ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунце, |
| од теретом његова тела.{S} Тако пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> < |
| ла ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч ошину преко |
| да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... </p> |
| Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар!.. — |
| .. и цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... глава се затури... затеже се конопац |
| му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа п |
| оже ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да |
| ио је плаховит као олуја.{S} Јуришао је без размишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне домо |
| око њега... </p> <p>Али зато пије, пије без мере, без осећања сласти у пићу... само сипа у грло |
| му с оволиким парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и |
| Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују с |
| у оно необично севање очију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним траго |
| икоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних мисли, које се с |
| да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. </p> <p>Одмах после венчања нађе н |
| тела.{S} Тако пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, д |
| {S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само се потчињаваше оној |
| ме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без поздрава: </p> <p>— Где ти је мајка? </p> <p>Ђурицу |
| век — продужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!... « </p> <p>— Хајдес... паде риба ско |
| </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Шта ћ |
| напослетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... да није њега, друк |
| еш... </p> <p>— Не бригај.{S} Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта нађосте у кеси? </p> |
| ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се |
| .{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не |
| едну!...{S} Ти мислиш ја не могу живети без тебе....{S} Море с каквом сам се варошком ономад пр |
| обећај који дукат, па ће он то наредити без владике. </p> <p>— Нађи, старче, и кола.{S} Кад је |
| о бити једини излаз, да га мора примити без размишљања, без поговора; јер он сам не може ништа |
| т.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи без педесет«...{S} У таквим мислима дочека свануће. </p |
| C10"> <head>Х</head> <p>Потера се сврши без успеха, а после ње настаде обично затишје, у коме и |
| е разговарати: ја такве ствари не вршим без њега. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што ми је он |
| вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? |
| тнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. </p> <p>— Па... добро — развуче Вујо, али |
| оделио јатацима, криво му што си отишао без његова знања, чујем да те криви и за Радована што ј |
| ове и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и |
| или један од главних сарадника.{S} Вујо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи, |
| и!{S} Жива здрава човека убити... онако без ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«... |
| ве и јатаке и поверенике, којих је било без броја и који су га све више, својим захтевима и усл |
| н и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је.. |
| д оде право у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само |
| на прва питања и узвици, који су обично без садржине, Ђурица одмах пређе на главно. </p> <p>— К |
| S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помисл |
| и, одважни младић, који срља у опасност без размишљања... </p> <p>»Хе, одсад нећемо као јутрос, |
| а мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за оне паре. </p> <p>— Што о |
| арени она живописна котлина, у којој су без икаква реда разбацане беле, ћерамидом покривене кућ |
| ему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: и |
| ите и намештате се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за |
| нога полета гладне вране, и од крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мо |
| авушкастога високога младића, који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И н |
| е осамљено напуштено огњиште, у коме је безазлену и срећну младост провео.{S} Сад му све изглед |
| где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља никада, д |
| Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих људи«... </p> <p>— Новица! ...{ |
| о улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, заборавља на страх и з |
| ега погледа... и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. </p> <p>...{S}Звер!...{S} З |
| нцима сад нема оне веселе, непомућене и безбрижне среће, којој се одаваху, док она беше код род |
| а су предвиђени разни случајеви, па сад безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше нач |
| је мислио ни о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом провођењу, налазећи да тако и треб |
| јући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...{S} Све оживело новим, светлијим |
| седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло ш |
| куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако бездушни, господин Перо, и одрећи нам ту велику част, д |
| е осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно безизлазно стање принуђавало га је да се лати и таквих |
| ећом упорношћу.{S} И капетан напослетку безнадежно махну главом, па се пожури са спремањем.{S} |
| он побио!... </p> <p>У тој грозничавој безразложној нади проживео је до данас, а сад одједном |
| дговори истим знаком и задовољно, после безузрочна страха, седе на постељу. </p> <p>— Што ли је |
| четничком самољубљу веома је годила ова безусловна, ропска послушност луди, који га до јуче нис |
| ек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају.{S} Услед тога, а и због он |
| моћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи |
| напереним острагушама.{S} Сретен, који бејаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, п |
| у... </p> <p>Глава се Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно око преврте се, страшно, необ |
| е црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљана кошуља, извезена по недрима и огрлици, в |
| ви пут нападао човека, очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори |
| ударише на бистричкога механџију усред бела дана, пред десетином сељана, који се случајно зате |
| свећицу, неко класје жита или струкове бела лука...{S} Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз |
| ихо жуборећи, малена речица, надвила се бела влажна магла, те заогрнула својим лаким покривалом |
| } Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури... »Милост!« викну онај |
| м подсмехом обрати Јелици: </p> <p>— А, белају, па што кријеш? </p> <p>— Море, оканите се... ша |
| иру, још какве варошке!... кâ моловане, беле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову муче |
| </p> <p>— Тхе... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погледа њене ј |
| да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’ва |
| а, у којој су без икаква реда разбацане беле, ћерамидом покривене кућице; оне вире и једва се р |
| .{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са |
| е до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је оно ш |
| ји округао велики сто, застрвен чистим, белим платном (с пандурске постеље), а на њему половак |
| ху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се жур |
| конђу, убрађену црвенкастом марамом са белим цветићима.{S} И више се ничега није сећао... </p> |
| отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених, кућица, што тону у зелену |
| тавака опазише најпре једну, затим више белих сеоских кошуља, угледаше и понеку пушку.{S} Сад н |
| рица се свакад збуњиваше од ових нежних белих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуци |
| спознају.{S} По ваздуху још трепери она беличаста измаглица, али се на истоку указује по мало р |
| омаљаху ретке паучинасте кудеље сивих и беличастих облачака... </p> <p>»Мораш да мећеш главу у |
| аље, преко глатке снежне равнице, преко белога бескрајнога покривала, тамо у магловиту недоглед |
| пине.{S} С леве стране груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, улепљена усирено |
| убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.{S} Јелек му беше лепо |
| SRP18971_C27"> <head>XXVII</head> <p>На белом хлебу!...{S} Како му је далека и страшна била та |
| ка му обукла нову, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим појасићем... обула м |
| амо се? — рече она, спуштајући му своју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне ж |
| које су, овога јутра, завијене у густу белу маглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и зелени се |
| познају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани кровови кро |
| е, покошене зелене ливаде, по којима се белуцају чопори стоке и разлеже онај једначити, познати |
| виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу |
| ајтаном; из његова џепа је спреда висио бео рубац.{S} Према такву стасу Ђурица је подешавао и с |
| једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </ |
| так му показа трговачкога вересијаша из Београда, који се враћаше с пута по југозападним окрузи |
| , последњој палилулској улици, на крају Београда, поређани су сниски неокречени кућерци од набо |
| </p> <p>Већ неколико дана пада киша над Београдом, те је и чистији део града потонуо у житкој п |
| Станка остављаху иза себе последње куће београдске. </p> <p>Кад дође чиновник полициски да расп |
| ати. </p> <p>— Знаш... ја сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи...{S} А што сам оставио |
| нисам био! ...{S} По варошима.....{S} У Београду највише. </p> <p>Вујо се изненади, то му се по |
| а своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. </p> <p>Растадоше се као нај |
| досмо! ...{S} Никад нисам овако... ни у Београду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се о |
| рећи је месец како се Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је приспео у град, никоме се није обра |
| новници су ове улице махом они типски и Београђанима добро познати земљорадници Палилулци, или |
| </p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај... |
| се, господар-Мито, да на тако огромној берзанској шпекулацији не страдате.{S} Може вам се отво |
| роклете дације... </p> <p>— Знам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити св |
| д’, преко кога ћеш јавити? </p> <p>— Не бери бриге — одговори кмет, правећи тајанствени израз н |
| Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и преру |
| е девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон.{S} |
| н вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ леж |
| свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Крстоноше застају код записа, |
| луја.{S} Јуришао је без размишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, |
| им веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна радост, блаженство, срећа... </p> <p>Ђурица п |
| навуче се густ, непробојан покров преко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не |
| дне мисли...{S} Тако му пролажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио сваки приб |
| еко глатке снежне равнице, преко белога бескрајнога покривала, тамо у магловиту недоглед... </p |
| у зрацима сунчаним, који су разасути по бескрајном простору, а они облачци тихо и нечујно плива |
| а и услугама, обавезивали и спутавали у бескрајну мрежу својих замака.{S} Он је осећао да је те |
| ка ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гледа бесмислено у озбиљна лица ових простих људи, па му одје |
| а и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано...{S} Руке му везане, али овлаш, те |
| водила весело, у пијанци и разврату.{S} Бесна необуздана пијанка занела је цело друштво, које ј |
| ићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. </p> < |
| ове се не шале! ... </p> <p>И отвори се бесна, разуздана пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, а |
| омену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и |
| подине — одговори му апотекар. — Кад су беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је |
| жићни празници.{S} Око прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одб |
| ти.{S} Само пролећу као искре, понесене бесним ветром....{S} У темену нешто игра једначито, брз |
| бија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стогова, преко ч |
| е лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, ј |
| ре! — одговори Пантовац, севајући очима бесно. — Подај и њој што у руку — рече он загушеним гла |
| коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспосленог апотекара. </p> <p>— Батали, човече, сав са |
| по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Беспослица!{S} Какво венчање... — рече Вујо.{S} За свак |
| беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштро у реч. |
| угледа неколико људи пред њом.{S} Нека беспредметна радозналост повуче га тамо, и он, не разми |
| ад овога тренутка беху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву |
| ом мрднути, а неки, из превелика усрђа, беху позавлачили главе под клупе.{S} Кад одоше хајдуци, |
| наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, |
| <p>На вратницама, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Последња |
| ура.{S} Жандарми и пандури, као обично, беху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се дохватише чист |
| н раније и који изазваше овај разговор, беху веома страшни. </p> <milestone unit="subSection" / |
| знати.{S} Капци, на једином прозорчићу, беху заклопљени, и само неколико сјајних зракова продир |
| се веома, кад нађе Станку код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше |
| грозници, и наслони лице на решетку.{S} Беху се обојица тако примакли, да су могли чути један д |
| о обичаја, посети Тима, рано у зору.{S} Беху прошли божићни празници.{S} Око прозора звижди и б |
| м разговараху се девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде |
| ли такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај |
| ли једнога дана свих пет младих чворака беху у његовим недрима: што је за њега било немогуће, д |
| појмити шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, |
| и и питомији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако |
| већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, |
| и шљиварских трговаца.{S} Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадес |
| елу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у јед |
| т се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и весели |
| {S} Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{S} Станка д |
| према ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе руке за чов |
| а запали свећу, па седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До те постеље стај |
| и гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому.{S} Писар извади из сво |
| их је само једном сагледао, кад оне не беху управљене на њега, и више их никад није смео погле |
| на.{S} Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док по |
| ном. </p> <p>Врата на уласку у двориште беху затворена, те старац стаде да лупа, док једва разб |
| лина задруга на раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p> <p>На вратн |
| p>При крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод куће под амбаром. </p> <p>— Опет је ј |
| ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом чудном појавом, која јој се тако дубо |
| сакривена од очију јој, али први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце стеже од те сл |
| p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестад |
| тамној ноћи недовршене мисли, које јој беху једино занимање у овој тешкој и необичној самоћи. |
| а и ступи корак ближе. </p> <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекају |
| да упропастим ’наку девојку!«...{S} То беху тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли човеч |
| на главном уласку у канцеларију.{S} То беху врата на ходнику, пред станом капетановим. </p> <p |
| p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. </p> <p>...{S} Три часа већ пут |
| о везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе, од |
| е стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и за ношење |
| ош тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печена меса, неке крпе и |
| е тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос виси |
| рица случајно погледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, ко |
| астичним скоковима све препоне, које му беху на путу.{S} У десној, опруженој низа се руци, држа |
| , усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности.{S} Народ господа |
| иа том месту трагове пламена.{S} Очи му беху отворене, али готово испечене, услед чега цело лиц |
| као са неке орловске висине.{S} Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица.{S} Њихов погле |
| ху кроз пукотине стара дрвета.{S} То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећном |
| Осим познатих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; једнога је знао цео срез по |
| «.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних мисли, које се само јаве и |
| а путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згрудвало, спо |
| себи и својој будућности, која, истина, беше сакривена од очију јој, али први знаци беху тако н |
| ога све ово, сва ова неочекивана срећа, беше као у сну. </p> <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, |
| ној страни собе, у којој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, олепљен, уместо стаклета, дебелом х |
| е месец дана саопштише одлуку Касације, беше као убијен, промени се, снужди се... али му у души |
| ахаше коње у потоку, испод Јовове куће, беше се разредила помрчина, али се још није добро видел |
| ама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. </p> <p>»Смркло се, |
| бут непечене свињетине.{S} Идући путом, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, ка |
| и руке.{S} Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да руч |
| ође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од овога неочекиванога поздрав |
| заше корак. </p> <p>Кад стигоше потесу, беше већ свануло.{S} Сад се морало ићи чистином, јер по |
| Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и самосталности |
| остаде са некаквим помешаним осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће. |
| о би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и ретка појава.{S} Висок, снажан младић |
| нтовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, |
| очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и |
| асом и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се на |
| чак у зору. </p> <p>— Море махни ме.{S} Беше тамо један... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини |
| , те стаде очајавати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опе |
| ан, носећи на леђима своје бешчашће.{S} Беше толико претоварен овим неочекиваним и тешким ударц |
| зашто — ни сама не би умела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне Ђуричине речи, што |
| ном у све њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао у честару, међу правим и |
| по лепоти, колико по нарави својој.{S} Беше то тако самовољна и ћудљива нарав, каква се и међу |
| јом спољашношћу и нарочитим држањем.{S} Беше то зрео човек, око својих четрдесет година.{S} На |
| таласајући се, лагано кретала путом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све |
| м и лепотом, надвисио сву момчадију.{S} Беше их и старијих и одевенијих, али гледајући одједном |
| ца, полако и опрезно, оде пред кућу.{S} Беше све мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, није држао п |
| м орања око ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго с |
| и о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се тр |
| немирну унутрашњу борбу.{S} Таква глава беше усађена међу широким и снажним раменима, а цело му |
| иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де |
| та, само остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад окретоше подножјем Венчаца |
| жених ногу, мртав Пантовац.{S} Страх га беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на мест |
| се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и необично, да не знађаше још ни шта да |
| </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: како он мисли о томе, да ли с |
| S} А како се могло лепо живети, само да беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, као и |
| а поњава, раширена преко сламе.{S} Тада беше јасно, какав се становник скривао у овој јазбини. |
| док не окрете реком дубока корита, која беше обрасла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у |
| зауставише на једној стрмој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.{S} Требало им је од |
| као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога тренутка, кад је |
| месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ |
| а она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и |
| Јест, то беше онда у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету не |
| повратку застаде први сутон.{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама н |
| новости, за које се знало.{S} Међу њима беше и Станка.{S} Она се наместила на дрвено корито за |
| а ретко налази.{S} Још из детињства она беше чудновата и особита и не наликоваше на другу децу |
| брижне среће, којој се одаваху, док она беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху једно у |
| Капетан разгледа проваљено место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава про |
| у у осмејак, гледаху крвнички.{S} Раста беше малена, али снаге необичне.{S} Његовим широким пле |
| них крвожедних гостију.{S} Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасле шумом, која представљаш |
| много на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, пропала жена, и Новица |
| ра, добро загрејана, од чега сва собица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станк |
| оследњој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више н |
| же да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и лепотом, надвисио сву момчадију.{S} Бе |
| јица кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само светњаци п |
| не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини пријатељ и саветник Ђуричин. </p> <p>Једне |
| ећања пробуди се у њему, и за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угушујући своје рођ |
| орби, која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} Иду |
| женски, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тв |
| уденаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у какав ши |
| коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе у кућу. </p> <p>Пр |
| ну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и оштро погледа |
| мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав исти прозор, као и овај изнутра |
| из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке.{S} Наједаред уз |
| груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p> |
| вица, за кога то, као што изгледаше, не беше никаква неповољност. — Хоћу ли га посјећ’, или пра |
| па, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере. </p |
| невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} После, |
| јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их сло |
| би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... </p> <p>И Ђ |
| а је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео з |
| извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима за кр |
| сина...{S} У старим исплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни |
| е приближи та злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву другу светл |
| апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зида. |
| лазило све то на памет, али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и да помисли д |
| реко села.{S} Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао. |
| и, које се само јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Постаде јој |
| пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе уну |
| се пред кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препредености, па се издаде.{S} На ли |
| нећемо тако!« — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. |
| д необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном... |
| дници. </p> <p>Пред општинском кућом не беше никога.{S} Уђоше сви у заседање, где писар састави |
| аве — разуме се љубавне — али све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад |
| ивши се и промрмља нешто у себи, што не беше за Станку повољно. </p> <p>Станка га само погледа, |
| ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци |
| али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па рече Пантовцу: — Ако ја застанем са њ |
| огромна спржена рана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна г |
| но седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са својим мислима.{S |
| глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, |
| сно кајање љубљенога човека, али иза ње беше мртва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше и она изиђ |
| кву другу светлију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљачно, све јој улеваше неки празновер |
| } Беше веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и тако необично, да му се она и не брања |
| вога тренутка само једно једино осећање беше му пријатно: што су му сад руке слободне.{S} Уводе |
| турамо целу кућу? </p> <p>Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад пис |
| пруженом пушком... </p> <p>Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже те |
| ица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече он. |
| сред неме и дуготрајне тишине, којој се беше сав предао.{S} Истога тренутка, кад се врата почеш |
| аш, који беше истоветан оному, којим се беше опасао преко паса. </p> <p>— Откуда овај пешкир ко |
| ом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p> <p>— Овуда се м |
| растављаше, право у село. </p> <p>Сунце беше давно изгрејало, те се под његовим зрацима прелива |
| у тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах од пића, којим |
| Милета испали два метка.{S} Коста, који беше последњи, повика: </p> <p>— Погибох, браћо, не дај |
| } Устаде са сламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му до |
| з оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим се беше опасао преко паса. |
| осећањем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало приб |
| онови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачуди с |
| и оне људе, који су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му |
| ац!{S} Лепо ли могах живети, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао |
| и доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да својим мислима. |
| њивом, док то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко |
| о којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше пријатно слушати ове паметне речи; мило му беше се |
| амо јој срце живље закуца, а поглед јој беше слободан и присебан.{S} Кад му се приближи, он се |
| главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде |
| зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова |
| тано и око себе и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово |
| н стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и оче |
| ва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. </p |
| ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: виде |
| зна што о свом положају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и |
| особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те испољаваше преку и страс |
| > <p>После неколико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе после |
| и разбојничким и другим предузећима, он беше или вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо бе |
| му наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негда ц |
| питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мене, |
| а говори и ради.{S} Само му једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жу |
| и је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше |
| ећ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Облак плива... иде |
| е дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застад |
| е, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} Надао се каквој неприлици, а ово му |
| Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнуто |
| још и разумети њена охолост, али Марко беше веома танка стања, тек побегао од сиротиње, а не с |
| ст из чистога страха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају. |
| а онда...{S} Шта оно још беше.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа лепо!...{S} Мајка...{S} Ста |
| огледати... оца наљутила...{S} Јест, то беше онда у забрану...{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше |
| е указа разбарушена сањива глава.{S} То беше капетан. </p> <p>— Шта је то тамо, Милисаве? — Вик |
| ратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало погурена старица, збрчкана лица, зелених лука |
| тљивост и покорност његовој вољи.{S} То беше за њега новина, нешто неочекивано, те одједном уме |
| Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика загонетка, коју кад би одгоненуо, похватао |
| више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{S} Одј |
| стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова |
| Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} Који то беше? — рече као присећајући се. </p> <p>Станка ућута к |
| евојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{S} |
| гледаше и необично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она старала |
| , па отрча, те пробуди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.{S} Угл |
| не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оном крају, Пантовац.{S} У свакој лоповс |
| склопише се и заклонише собом све, што беше тако лепо и тако пријатно... </p> <p>Она се прену. |
| јо неприметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи играње карата.{S} Ка |
| попом? — промрмља овај незадовољан, јер беше гладан, па хиташе на ручак. </p> <p>— Ништа, море, |
| своме другу будућност.{S} Сад му живот беше милији но икада, а опасности се нагомилаваху све в |
| се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удари по |
| ненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз про |
| а оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се двадесет пу |
| поп, осврћући се на Пантовца, који већ беше прошао. — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А ко |
| промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изјутра зором отиде Марко до свог |
| рах га беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црни и |
| зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне обич |
| рисети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну и истога трену |
| у не може и не сме ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учи |
| таше од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше ј |
| , овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати зид, к |
| орац у паквонским канијама.{S} Јелек му беше лепо срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним гајта |
| јатно слушати ове паметне речи; мило му беше седети овако и разговарати се лепо са најугледнији |
| анемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не вид |
| одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоузданије склониште.{S} У своје сељане није су |
| о села, своје куће и свега онога што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним |
| журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек он једна |
| е из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са њом. </p> <p>— Чекај, куд |
| сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему оби |
| есет година.{S} На црном циганском лицу беше усађен орловски повијен, на крају раширен нос, кој |
| а — одговори дечко. </p> <p>— Колико их беше? </p> <p>— Петорица.{S} Пајо Станојчин, Јевто, Пет |
| говори Ђурица збуњено. </p> <p>И поп их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, |
| је било места опомени, јер сваки од њих беше вичан томе послу. </p> <p>Кренуше се, полако, опре |
| сеоску кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена з |
| би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се пружа ви |
| сване?...{S} Па онда...{S} Шта оно још беше.. шта оно беше лепо?...{S} Нема ништа лепо!...{S} |
| се више неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро поноћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци, |
| јо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба малога ручка.{S} Станка се враћа из њи |
| Тако одевен дође на крстоноше. </p> <p>Беше се искупило доста народа.{S} Попа већ позвао одбор |
| ћу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Сунце се претворило у пламено |
| } Па сад... то је и тражио!...« </p> <p>Беше превалила поноћ, кад Ђурица стиже с Новицом пред к |
| пандурима везан, носећи на леђима своје бешчашће.{S} Беше толико претоварен овим неочекиваним и |
| ма шта ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, о |
| тео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S} И с |
| кажем... — ту се Живко мало искашља, да би нашао што згоднију реч за своју мисао. — Поп има пра |
| егове намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових савета, који му |
| ра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте |
| енесе поглед преко својих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p>— М |
| шну мисао, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> |
| друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће правцем |
| слаше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше једн |
| ом, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливени, |
| ти. </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажене траве и оп |
| е пандур, који остаје у канцеларији, да би тако сачувао свога коња од заморна пута. — Може на њ |
| ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... он |
| а ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p> |
| оке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.{S} |
| нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би дозна |
| жи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упр |
| где склонити и проживети мирно.{S} А да би могао зарадити, требало је претходно да зајази стоти |
| исту искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ |
| пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би пом |
| арош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </ |
| â да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па н |
| колико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор. |
| и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога т |
| напомене значајно махну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га о |
| Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... шт |
| ега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко |
| {S} А он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога неп |
| ениково лице, очекујући другу реч, која би ублажила или преиначила ту страшну мисао, али поп на |
| могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за ме |
| > <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> <p>— Море, децо, |
| нопце, извадише онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и |
| оз благу шумску хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. |
| а после таква одговора уплашила и стала би распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад |
| а да је бар из какве богате куће, могла би се још и разумети њена охолост, али Марко беше веома |
| му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S |
| и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђури |
| и на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. </p> <p>Ето, |
| плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујући од себе такву похвалу, додао: < |
| и.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога те |
| се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и з |
| па с нестрпљењем запита: </p> <p>— Шта би? </p> <p>— Ништа.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да |
| могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини ка |
| ним гласом: </p> <p>— Нека дође, па шта би? </p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га вид |
| — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!...{S} Робија |
| љу, јер полудех од муке; но реци ми шта би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? < |
| о муња; задрхта сва, па, не знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама |
| е уз самога Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Рад |
| и их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби г |
| ји куршум поред њега, само да видим шта би радио...{S} Проклето дериште!...« </p> <p>И она већ |
| ече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још |
| . где би то могло?... све једно, Новица би јој нашао згодно место, он зна сваку кућу.{S} Па так |
| а те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао би се вратити, јер му н |
| ора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задовољно развукао своје танке плаве б |
| авио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га ј |
| би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикн |
| не би умео одредити право занимање, кад би то било потребно ради статистичких података, али ина |
| аш ли још шта?{S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло п |
| а унутарња грижа, и он је најволео, кад би се некако могло десити, да изненада упадне у какву г |
| и пољубише се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по јед |
| сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека |
| ше самога срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} |
| ти, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и |
| сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да |
| во коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, |
| што му није кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац.{S} |
| сваку особину чуднога јој стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, |
| т! </p> <p>— Тако они увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и виш |
| ни шта се око њега збивало.{S} Само кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су дом |
| ?{S} То беше велика загонетка, коју кад би одгоненуо, похватао би све конце у своје руке.{S} Ал |
| ћи остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, |
| аки прст по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге н |
| амо да беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не б |
| одакле истрже мали оштар ножић.{S} Сад би могао убости противника, али су му руке више лактова |
| {S} Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником?... |
| S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, д |
| , што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, гд |
| тара мајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, пог |
| о?{S} Намести је он, рецимо, код... где би то могло?... све једно, Новица би јој нашао згодно м |
| ет му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио.{S} Јатак му показа трговачкога вересијаш |
| ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спусти с |
| сад Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га х |
| се и зовете власт«... па погледаху где би се могао још који напад извршити. </p> <p>Радован се |
| >— Хе, побро!... да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одговори Пантовац, смешећи |
| а поднесе толико нечувено унижење, које би стајало у суштој противности са целим његовим осећањ |
| стоје густи купињаци и павитине, у које би се могли заклонити читави батаљони.{S} Ту, на једној |
| затвореничком животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен прон |
| тка је опет завуче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> <p>— Паре!.. |
| али један такав Станкин поглед, у коме би он могао прочитати оне исте изразе, које чита у погл |
| овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, довео |
| му и онај, ко се разуме у молитвама, не би могао ухватити смисла.{S} А Пантовац, напрегнувши сл |
| дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум |
| Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи на пут. — И ту му потанко исприча цео |
| а... отац... другарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему |
| а си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту |
| па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, |
| а би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала м |
| о... он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад с |
| к, као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по з |
| би се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опе |
| S} Мајка... отац... другарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јес |
| танем пред врата и лупнем јако...{S} Не би одговора задуго.{S} Лупнем опет...{S} Отворише се из |
| је данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио на такав корак. </p> <p>Али, несрећ |
| е би ишло куд треба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p |
| и био би користан државни радник, а не би продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитање је, |
| зе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата |
| тао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем? |
| ори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и вик |
| а она напомена о јаловицама.{S} И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, било би сва |
| ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подм |
| ш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вала, јок... што |
| га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — |
| ицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} Беше јој неправо све, а највише оне |
| љачки... </p> <p>— Знам, али кад она не би хтела новаца, но онако... као ја?... — рече Станка, |
| .{S} Ко није посвећен у тајну, никад не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још какв |
| ћине девојака и момака, такав поглед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђур |
| неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се заинтересова откивањем, па стад |
| е хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но размисливши увиде и сам да је најб |
| зиђе из срескога дворишта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба |
| лан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуда провући! </p> <p>— Отварај! — викну капе |
| крену сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угиб |
| гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, као што |
| , друго би сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S} Али сад то на страну, па ми ре |
| ј може много што шта рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечите њене п |
| сти друга напред, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тра |
| то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од његове намере н |
| ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље.. |
| кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту |
| агледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«...{ |
| н ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују се разведри лице, |
| х узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео одредити право занимање, кад би то било потребн |
| <p>Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да |
| е то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима |
| сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Тр |
| им мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли |
| кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ов |
| штате се за нас људе. </p> <p>Без сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за овакову гр |
| сумњив... па одох раније. </p> <p>Отпре би се Станка после таква одговора уплашила и стала би р |
| је заборавио на своје околности, иначе би му ово ново осећање само позледило ране и муке му ув |
| , опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што т |
| доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље прича |
| у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом могао слагати, а не поцрвенети.{S} |
| оје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да их слободно и отворено |
| не зна како се уздржа од покрета, који би га издао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по изглед |
| осле....{S} Има ли он својих људи, који би га светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он |
| да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде на спасење...{S} Али се пред усијаним очи |
| ћи у руци послужавник с кавом.{S} Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре ка |
| . њему што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи.{S} Не |
| ју да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме користити?...{S} У том се разлеже јак |
| у, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоће |
| ) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} Намести је он, рецимо, код... где б |
| лободно, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мо |
| . многе друге на моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети д |
| !...{S} Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валит |
| м плећима и снажним мишицама позавидели би многи атлети од заната.{S} Ушавши у собу, не стаде н |
| ли, која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу там |
| у сјајну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} |
| дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је |
| се одлучи. </p> <p>— Ђуро, знаш... мени би требало пара.{S} Баш ми је јака потреба.{S} Окупиле |
| ке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} С |
| итао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни радник |
| и се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо |
| у, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{ |
| н, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, т |
| > <p>— Пријатан мирис... </p> <p>Ђурици би криво што тако рђаво протумачише његов израз, и још |
| старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав ки |
| е око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је в |
| а какве препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или велик |
| и момака, такав поглед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше |
| то, он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Ст |
| Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се |
| а, који је рече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да |
| Ђурица би се још могао покајати, могао би се вратити, јер му ни кривица још није тако огромна, |
| <p>Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину лицу сину радостан израз, к |
| је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. < |
| рјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, |
| млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S} После је |
| је тако огромна, и у том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S} Требало је одмах пр |
| онетка, коју кад би одгоненуо, похватао би све конце у своје руке.{S} Али онај што је загоненуо |
| посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У ку |
| p> <p>»Откуд ја ово идем?...{S} Шта ово би?...{S} А, јест, убио сам човека!..« И при тој мисли |
| л... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би?...{S} Свршава се, долази крај...{S} Је ли крај свег |
| јући му новчаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако |
| 8971_C8"> <head>VIII</head> <p>»Шта ово би са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи н |
| им. </p> <p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош |
| да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S |
| е у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угу |
| елу зиму.{S} А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је т |
| у реч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни радник, а не би продавао чивит и со |
| и к њему с оволиким парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш |
| знеле неколико карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле го |
| Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слоб |
| му баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу |
| о места: један куршум иза трна покварио би и однео собом све планове и жеље...{S} Истина није о |
| ако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад до |
| </p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен |
| досно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и так |
| Шта ли је са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не разд |
| е, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ства |
| итај... </p> <p>После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљ |
| ашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао?.. |
| ти добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти радовао?...{S} Мајка... отац... друга |
| уд ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се тога сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче |
| дне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише да приступе посл |
| крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а |
| и ме да гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« П |
| оз јагњилски потес, домишљајући се како би се до забрана одвојио од Сима, који непрестано иђаше |
| у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... </p> < |
| . само њему... </p> <p>— Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава. |
| војом руком... не могу, нећу...{S} Тако би се смирио за час, па ништа!...{S} Не би ништа ни зна |
| одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али много поузданије и корис |
| у, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и с |
| ази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </ |
| ми се нешто много променио.{S} Требало би видети шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да види |
| </p> <p>— Морала је, јадница.{S} Чекало би је горе зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи завезани |
| зни, јер да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад |
| у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређе |
| денице, како се родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чудно ј |
| <p>— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори му су |
| о, он се одједном сав мењао.{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгле |
| човек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и ста |
| ад овако мирно и послушно седе.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге. |
| за Станком, кад је она изишла...{S} То би славно било!« — мисли капетан и даје знак оној троји |
| огу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја сам те крстио и једнако си м |
| е их зачуђено, не могући појмити шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, беху овак |
| артијом.{S} Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа с |
| p> <p>— Што, зар... </p> <p>— Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба пра |
| ..{S} Човек говори пред њим оно, за што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек |
| уважења и угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и |
| ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба добро чувати туђих очију. — »На невид |
| сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: </p> <p>— Хеј, мајковићу, зар је ова рука рођена да |
| или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, који у |
| дим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и |
| ивимо заједно.. </p> <p>— Одистине, зар би ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећ |
| је он... </p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{ |
| дније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то ов |
| а њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задовољавајући се његовим об |
| била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{ |
| етина и добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соби, провело по читав дан у поверљ |
| амо једно није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природе и против себе сам |
| } Готово, свршило се...{S} А после, шта бива после?...{S} Ко ће то знати...{S} Само затрпају зе |
| , зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{S} У глави нека те |
| не причестише. </p> <p>— Јеси ли често бивала у цркви и на причешћу? — запита је он мекшим рад |
| њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Разлило би му се т |
| и присебности, као што је досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и отворено у оно сух |
| према другима.{S} Досада је у нападима бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све виш |
| ко.{S} То не може.{S} Сваки је, који је бивао на твом месту, то покушао, па не иде.{S} После не |
| ро позната појава.{S} Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљује жене својим работницима, а |
| , које јој све више излажаху пред очи и биваху све примамљивије и интересније. </p> <p>— Докле |
| тичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </p> <p>Пролазе сељани, пеша |
| ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком ратнику, дого |
| чије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на поха |
| ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S} Овце, од страха, јурнуше на ограду и тиме на |
| д мајке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. |
| рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива била! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она пр |
| одређене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је те |
| н к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљана кошуља, извезена по |
| а друга за лаку земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — рече Митар. </p> <p>— Лака ти земља била! |
| ! — рече Митар. </p> <p>— Лака ти земља била! — поновише жандарми и искапише чаше. </p> <p>— Хв |
| он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере. </p> <p>— Где сам б |
| обро, је л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} Старче, |
| лебу!...{S} Како му је далека и страшна била та помисао некада, како се здрхтавао од ужаса, кад |
| о она већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навике и |
| ка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгл |
| езена по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су га старији љ |
| ишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окренута леђима, он је познаде и осети да му нека |
| њега као на момка. </p> <p>Станка није била толико необична по лепоти, колико по нарави својој |
| а добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} |
| у и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље...{S} Јадна |
| м, због тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станку, сетивши се сад тек да је |
| опасности од потере. </p> <p>— Где сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за поте |
| гарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; |
| а, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, биле смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али опет... </ |
| им имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p>Свештеник га појми.{S} |
| гову затвореничком животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен |
| сли о своме положају, оне су му и иначе биле тешке, а у овој неизвесности још теже. </p> <p>— О |
| раве душевне хране наслађују полициским билетенима, којима их ваше господство тако ревносно сна |
| какву сјајну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?.. |
| рити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома нос |
| уђени путник.{S} Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства |
| они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много поузданији, но да их опази потера и да се кр |
| е се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да |
| ве меденице, како се родио плах и прек, било би свачега.{S} Али попа му разгали срце...{S} И чу |
| </p> <p>— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори |
| ачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Разда |
| , ни једнога већега парчета од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провали |
| њства, остаде слабуњав и неразвијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине |
| беху у његовим недрима: што је за њега било немогуће, другоме је ишло лако; други се попео и п |
| ети једно лице, чије је мишљење за њега било претежније од мишљења цела света. </p> <p>»Шта ли |
| ко виђа по селима.{S} У неколико округа било је познато име Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи |
| ек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све |
| ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце не би се само покварило.{S} Али с |
| га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим.{S} Ономад сиђем |
| ију.{S} И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале |
| било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана пре |
| ре тога метали су и на точак, и тада је било оваких разбојника.{S} Али шта је одвело у хајдучиј |
| Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста је било чекања, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ниш |
| да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је било? </p> <p>— Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле, тако и |
| било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашло дете цуру према себи, пригрлило је кô сн |
| јунаци...{S} Није то шала...{S} Шта је било, јесу ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми реч |
| нашега Панту? </p> <p>— Јок.{S} Шта је било. </p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, па |
| . </p> <p>»А овај ништа не упита шта је било код Чолића.{S} Јамачно је Коста стигао и испричао, |
| ријете на Корушцу, док не видите шта је било са потером, па онда идите право Штуловићу. </p> <p |
| и љутито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> |
| p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашло д |
| осав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Добросава. </p> <p>— »Ја стојим, вели, под |
| док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако |
| ем.{S} Најпре сам заборавио, а после је било доцкан... — рече он љутито, па после као да се при |
| су се отегле низа страну.{S} Бегање је било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасност |
| му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си први пут нападао човека, очи у очи, усред |
| игурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни мислити о |
| мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше скоро ништа распознати.{S} К |
| капљу вреле сузе низ образе...{S} То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта |
| , али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибо |
| н се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма как |
| ило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежин |
| другове и јатаке и поверенике, којих је било без броја и који су га све више, својим захтевима |
| о нека пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.{S} О |
| за ручак — одговори други, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако п |
| а, угледаше и понеку пушку.{S} Сад није било сумње да су опкољени потером.{S} Остаје им још сам |
| те добро! — рече им капетан, и ако није било места опомени, јер сваки од њих беше вичан томе по |
| рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би помислио: »Па нека |
| .{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако?...{S} А сад му се |
| p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> <p>— Море, децо, гле |
| ао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак му је одговорио: »Нека чини како |
| нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — на |
| е да гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Пост |
| p>Ово последње објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан |
| ија мисао о будућности, јер јој није ни било места: један куршум иза трна покварио би и однео с |
| гађај испричати онако, како је у истини било. </p> <p>По подне стигоше кола са спроводницима, п |
| само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље |
| да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут. </ |
| ка је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан |
| људима... </p> <p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја мор |
| о нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он обгрли, па рече: »Ти си мени с |
| ва мисао, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, вео |
| м, кад је она изишла...{S} То би славно било!« — мисли капетан и даје знак оној тројици да стан |
| шумску хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, к |
| и ја сам учио онолико, колико је кадро било једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, госпо |
| био без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам није био на ч |
| извадише онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора б |
| умео одредити право занимање, кад би то било потребно ради статистичких података, али иначе зна |
| ајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... |
| испече погача? </p> <p>— Море, дај што било.{S} Имамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, а Милош |
| х са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми |
| еку зелену траву. </p> <p>— ’Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љуб |
| и живот.{S} Његово учешће у оном нападу било је тако јасно, да му није остало више никаква друг |
| зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S} И с |
| ду, али је и у његову држању и понашању било нечега, што их одбијаше од њега. </p> <p>Ђурица је |
| новим, светлијим, веселијим животом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речица |
| Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни организатор и управник свих хајдучких дружин |
| ји га је заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико прија |
| слити. </p> <p>— Море, не знам ни ја... био сам луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их би |
| шеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p> |
| њства.{S} Једва их изазива у памети.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао, и сад се се |
| лану.{S} Изненади га толика дрскост.{S} Био је уверен у несумњиви успех, јер је први пут добро |
| о је стари занат.{S} У крађи и нападима био је плаховит као олуја.{S} Јуришао је без размишљања |
| много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи. < |
| о и послушно седе.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге... </p> <p>— |
| .. онако без ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто |
| /p> <p>— Хе, мој синовче, зар би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мисл |
| цније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добр |
| организованом дружином, којој је досад био потребан јаван одметник од закона, и она га је нашл |
| ражити, кад ми устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш оног |
| богата сељака из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се врат |
| ала је одмах у очи свакоме.{S} Раста је био повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посма |
| оји непрестано иђаше уз њега.{S} Сад је био присебнији и одлучнији, није га потресла проливена |
| /p> <p>Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од с |
| ? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете у |
| огзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман |
| да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину |
| обрте се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко села, држ |
| је од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу.{S} Тако се још нис |
| е свакад враћао кући.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је н |
| насмејанога положаја. »То, дакле, није био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} |
| ко нејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи догађ |
| м и коме се сви потчињавају.{S} Он није био крупна и развијена стаса; напротив: његова коштуњав |
| десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све због неких кожа, које су на |
| Дакле, случајно учинио једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљ |
| и ову реч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни радник, а не би продавао чивит |
| бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се муч |
| мо затрпају земљом, — па као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« узвикује он |
| збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... наплатићемо се!...« </p> <p |
| дно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера |
| огледа га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, више п |
| .{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу њег |
| читељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те |
| Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максималној висини, па су опет они чинили покоре |
| павало а ноћу живело.{S} И живот је тај био необичан.{S} Најпре није смео ни главе помолити из |
| вом женом?... </p> <p>»Истина, онда сам био луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити |
| А ти?... </p> <p>— Само једном, кад сам био мали.{S} Сад се баш сећам...{S} А како ћеш ти, с ки |
| у једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, п |
| и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми |
| p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли уваженога г |
| морам ни крити.« </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S} По варошима.....{S} У Београду највише. </p |
| {S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад |
| стањем.{S} Овај састанак пред судницом био је од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је |
| , Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину |
| } А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица |
| беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не би се н |
| шта што виде тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантовац, мало наквашен, па, видевши Ђуриц |
| распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погле |
| иваху по Шумадији.{S} Изнајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беш |
| ња и угледа међу момцима, као што би то био ред у обичним приликама.{S} Беше то стасита и ретка |
| и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то био тамо? — запита га она неким радозналим и притворнов |
| ју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажна и моћна сила п |
| сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S} Откада памти за себе, никада му још нико није |
| тих му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> <p>За један часак Ђурица се спусти |
| планове и жеље...{S} Истина није он баш био без икаквих планова, али је све то било тако нејасн |
| ао проваљивати зид, кад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности да побегне кад |
| .. </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу |
| игару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, |
| S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових леђа. </p> <p>— Ништа, Ђуро |
| а њим, као што је ред, гегуца општински биров... </p> <p>Весеље и право душевно задовољство, по |
| а... први и други пут! — виче општински биров. </p> <p>— Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти |
| > <p>— Ено га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуди ћата. </p> <p>То беше сељак |
| и — рече он, пруживши дувањару. </p> <p>Биров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кме |
| ћицу срески писар са пандурима, кметом, бировом и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, |
| регледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тражаху по кући.{S} После краткога тражења кмет |
| кмету, који с одборницима, пандурима и бировом уђе у кућу. </p> <p>Писар седе на клупицу пред |
| друштво. </p> <p>— Само питај за Јулину биртију, код »Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу и кажи јо |
| .{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђу |
| ужност: »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хтели!«... — као да говораше она хајдуцима немо, |
| ему.{S} Па, напослетку... зар ми баш не бисмо могли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... да ниј |
| ако ти мислиш... као пре? </p> <p>— Сви бисмо најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна |
| пци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? </p> <p>— Знаш шта је, Ђуро!...{S} |
| јој ништавној вољи; кад виде како један бистар од природе ум може да влада ученима и неукима — |
| .{S} Да му је само неколико капи хладне бистре воде!...{S} Наједаред, севну му као муња, једна |
| нска вода преко липова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли |
| ивотом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речицама веселије жубори и шапуће пе |
| ом, које им је Вујо спремио, ударише на бистричкога механџију усред бела дана, пред десетином с |
| ead>XIX</head> <p>Кад је Ђурица похарао бистричкога механџију, није хтео после похаре да се сас |
| су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности. </p> <p>Кленовичка шума пру |
| убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како |
| рем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој с |
| помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одговори П |
| рас добра стотина дуката, која је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а |
| еговој апсани. </p> <p>»Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ у |
| нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро промислио.{S} Али зашт |
| е!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером... кврц |
| он иде?{S} Рај или пакао? — Једно мора бити, јер знам, кад је оно попа под записом говорио о р |
| ачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто предсказивала нека |
| рце као твоје.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузда |
| ојми, да од његове намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових сав |
| ђај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. </p> <p>— Није то тако — одговори му Вујо. — Ти с |
| вај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десе |
| вто стајаше уз њих, чекајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече Ђур |
| ва стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зл |
| Па... како коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> |
| у рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> |
| много су ми потребне, а после ћеш, може бити, чути зашто су ми требале. </p> <p>— Ако ћу после |
| , боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудр |
| ити ни отурити, јер, Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њега оставила све... осра |
| — Па... видиш сам...{S} Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу н |
| ешто се необично догађа у кући, не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред врат |
| г тога дизали потеру. </p> <p>— Не може бити! </p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га пи |
| га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псет |
| ци, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радован излажаху и |
| глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то може бити?« — помисли она.{S} Пре две недеље су заједно на м |
| S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи махну главом. </p> <p>Ста |
| њића, а једна од оних женских морала је бити Станка. »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће мора |
| м парама!{S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — о |
| о могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао б |
| до среске куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако бездушни, господин Перо, и одрећи нам ту вели |
| ју... цију... цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки гла |
| да уништи то страшило, онда... онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишља |
| бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја велим. |
| ше расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од трунке«. </p> <p>— Ти знаш како пролазе он |
| но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам да |
| арабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, још кад је стала на ноге... </p> <p>Станци |
| а је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свакога часа. </p> <p>— |
| њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, ш |
| уставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да ч |
| ој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се од |
| од кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{S} Нећ |
| засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао.{S |
| јте!... </p> <p>— Не брини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — одговори Митар. </p> |
| пекла, па се суше. </p> <p>— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се вр |
| ао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове |
| исам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене милоште...{S} |
| бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} А да |
| о.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на сваки њего |
| авиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јавити? </p> |
| а, шта ћу с њом? </p> <p>— Хе, њој неће бити лако, али напослетку, и она ће се довести у ред, с |
| те... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере |
| у ли задовољни сви? </p> <p>— Како неће бити задовољни на оноликим парама!{S} Сви се хвале, не |
| , па неће бити хајдука, или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог |
| и?...{S} Кад је она поменула, тако ће и бити« па одговори: </p> <p>— Јесте, из вароши је. </p> |
| унце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. </p> <p>— Оно знаш... мука је то.{S} Ствари су ко |
| е са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у очи? </p> <p>— |
| ца, кад се састаше. </p> <p>— Шта ће ми бити? </p> <p>— Како, море... дигоше на тебе сав свијет |
| »Ко зна — помисли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору |
| д уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате |
| е... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво... </p> <p>— Остави се залуднице, вј |
| ..{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да |
| ти шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти да |
| душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на кл |
| , где се налази кмет...{S} Али је морао бити много опрезнији од жандарма.{S} Ономадашњи догађај |
| с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капет |
| ло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда скоро да св |
| е досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу |
| у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без размишљања, б |
| да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па сад продужују старо познанство.{S} Јест, то |
| </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити Новица?...« стаде он опет мислити, па узвикну: </p |
| рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— Имам хитна посла с т |
| p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам. |
| да нијесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> |
| амо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља ника |
| мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S} И ето, дочекао је д |
| олико дана иде к јатацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да се овако још продужи, могло би пас |
| слати на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. </p> <p>— А по чему ти то мислиш тако? </p> |
| ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p |
| Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из њего |
| па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, |
| авили су те, чим си отишао... засад ћеш бити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. </p |
| ривице!« То значи: ма шта урадио, нећеш бити крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састој |
| а ватра на њега... </p> <p>Бој... права битка!... </p> <p>Испалио је већ оба револвера, па дохв |
| ци, сви његови поступци, који стајаху у битној противности са животом њене околине, који наилаж |
| овише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру? </p> |
| пита Симо. </p> <p>— Има нешто... биће, биће! — одговори Вујо, па, затварајући прозор, додаде: |
| е он све.{S} Кад се сврши потера, вели, биће најзгодније да одмах почнете оно што сте уговарали |
| важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из |
| ? — запита Симо. </p> <p>— Има нешто... биће, биће! — одговори Вујо, па, затварајући прозор, до |
| Знаш, онога... пшеница ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ак |
| </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како си се намуч |
| . је ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је |
| сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси |
| у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити |
| ме, не могоше смислити ко је. </p> <p>— Биће то који његов гласник... они, знаш... што му јавља |
| уке и обрће се на све стране. </p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док |
| о хоће ли остати што другима? </p> <p>— Биће доста свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћ |
| да нисам целе недеље тренуо? </p> <p>— Биће од ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да |
| ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца.{S} То треба да |
| пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на с |
| на, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и |
| а убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја |
| арац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити г |
| нтовац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, к |
| нога господина попе, мени се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто он |
| знаник. </p> <p>— А, ти ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А к |
| шта ни знао, не би осећао муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за на |
| ласти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се с |
| живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не |
| спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и |
| ахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао.{S} Старче, кажем ти, купи сватове! </p> <p> |
| Треба да зарађујем. </p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђуриц |
| погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би |
| ила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Ми |
| а преживети, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих бе |
| му смела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред оби |
| се над раком, па стаде... </p> <p>»Шта бих имао још?... да продужим још мало...« </p> <p>— Мит |
| адовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи. — »Их, како би се |
| S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори |
| их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда |
| би њему што било...{S} Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!...{S} А он вел |
| рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе недеље тренуо? </p> <p>— |
| у. </p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме |
| јиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучно. </p> <p> |
| } Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« </p> <p>»Ала ме издаде онда крвнички!{ |
| А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда Јанко? </p> < |
| — Имам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми имам |
| заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô |
| -о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула бих, ка |
| ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — пом |
| за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живо |
| кочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је то необично. </p> <p |
| ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти н |
| такву опасност или љутњу, због које не бих могао пробати овако лепу мученицу«. </p> <p>Тада св |
| нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледа |
| Хоћу, бане, с такијем соколом, зашто не бих! </p> <p>Испише чашу заједничку и пољубише се. </p> |
| ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, зар не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле |
| чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку те |
| е сигурније да останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако |
| ри себи. </p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Болесна?.. |
| крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... </p> <p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам би |
| , па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица трагове ужасних злочина, |
| S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери |
| у.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право.{S} Отац га је нау |
| ах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли |
| } Болан, Станка Радоњића! ...{S} Улетео бих онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и во |
| их онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погле |
| а посла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А |
| слободно смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш.. |
| та је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем |
| ш баш све, али тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина |
| и мало места за двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио... знаш... скоро су ме петљали... </p> <p> |
| смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само да |
| ма, намести се на предње седиште, ошину бичем и кола појурише.{S} Требало је на сваки начин да |
| , па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђ |
| е готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што т |
| ти само једну реч, коју чешће помињаше: бјеси... па се непрестано домишљаше шта Му ТО може знач |
| нашега Василија, иже јест на одержимих бјесом...{S} По томе им дадох пастирску поуку: да се ос |
| ји се сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... </p> <p>Ђурица не имађаше ни совре ни племе |
| нападима бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да |
| очима стаде да се хвата она пријатна и блага измаглица, што наступа после јакога пића. </p> <p |
| казати што имам — одговори Ђурица веома благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да го |
| узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица т |
| ку и страсну природу, али је он, једним благим погледом својих великих очију, умео да прикрије |
| а и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка изабрала мога Ђуру. </ |
| ... трес-трес... трес-трес... </p> <p>— Благо вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући |
| вац сажаљева...{S} И капетан га погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме. </p> <p>— Ђ |
| !{S} Болан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? </p> <p>Одборниц |
| > <p>— Ко је то прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу. </p> <p>— Ка |
| рица се сети Новичина савета, па отпоче благо: </p> <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и |
| била из земље...{S} Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, греју |
| високога младића, који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И напослетку, д |
| зи га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, очекујући другу реч, која би у |
| </p> <p>— Хоћеш у село, попо? — рече он благо, као обичан сељак, који је, идући с рада, срео св |
| ахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под |
| могу одузети и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, мучити и шта је још не мож |
| и.{S} Народ се окупи уоколо. </p> <p>На благој, мало нагнутој равници лежаше раширених руку и о |
| онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов дати — рече му свештеник, очекујући жудно њег |
| вештенику. </p> <p>— Не смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: |
| може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов брак, те такав човек, велим, чини онак |
| поглед, исказиваху неизмерну питомост и благост, неку болећиву доброћудност, која се често може |
| плови, и чисто осећа како промиче кроз благу шумску хладовину. </p> <p>»Ала би лепо било, кад |
| . </p> <p>И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му |
| могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе.{S |
| одише!... </p> <p>— Стале! — узвикну он блажен, раздраган, и у том једном узвику као да хтеде и |
| ће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као |
| и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога душевнога страха. </p> <p>— Што није свакад о |
| ем: беше ту чуђења и страха, али беше и блаженства и среће.{S} Па ипак, кад се мало прибра, уви |
| м, у душу им се усели бескрајна радост, блаженство, срећа... </p> <p>Ђурица погледа Станку и оч |
| го и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, да она одједном појми све.{S |
| лада срца, испуњена неизмерном слашћу и блаженством, задрхта им цело тело, и они сами не опазиш |
| p>Палилулска улица претворила се у море блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију |
| придржавајући се рукама за мокре зидове блатних кућица или за накривљено прошће дугих дворишта. |
| уо у житкој прљавој маси; расплинуло се блато по свима улицама, по двориштима, по праговима и у |
| че туде две ноге човечје, шљепкајући по блату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној, з |
| о и остаде са подигнутом руком, укочен, блед, нем...{S} Писар скочи с коња и приђе к отвореним |
| а или пиштање уха.{S} Одједаред застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учи |
| лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип.{S} Али се хитро пружише многе |
| у страну и отворише сасвим...{S} Слаба, бледа светлост показа им унутрашњост куће, опазише одма |
| мрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хладна...{S} После закопају у земљу |
| рхови планински... развлачи се она прва бледа светлост зорина... тама се проредила, па умире, г |
| ористи. </p> <p>Ђурица, погнуте главе и бледа лица, слушаше ове необичне речи, које исказиваху |
| ! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и не |
| е првих удараца Сретен се само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убо |
| . </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече Ђурица бледећи, осврћући се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! |
| је се свет — одговори Сретен муцајући и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи |
| длучност, а по лицу се разли грозничаво бледило... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| угледа на њему право самртничко, зелено бледило... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта хоће ови?...{ |
| една по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди |
| ети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров |
| уђено, али му преко лица прелете смртно бледило. </p> <p>Ђурица спусти свећу поред себе, узе је |
| а усница. </p> <p>У народу свачије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на ти |
| е не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а |
| егде у папрати. </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажен |
| зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим. |
| и као електрисан и стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, који га, |
| S} Сети се онога тренутка, кад је онако блесаво стајао пред механџијом, сети се погледа Пантовч |
| ту!...« Откако је учинила први корак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше |
| ... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, |
| се стопе с великом масом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се над |
| кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда раскравих; те не |
| овори она одлучно. </p> <p>Он јој приђе ближе, узе је за руку и поведе са стазе.{S} Ћутаху обој |
| под утицајем овога лепог осећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао п |
| .« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебд |
| умом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, а из он |
| с великом масом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се над целом о |
| све редом! — викну Ђурица и ступи корак ближе. </p> <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевт |
| и хајдука, зовну га: </p> <p>— Ходи дер ближе, момче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и дође п |
| одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе м |
| који већ неколико дана осећаше у својој близини и само очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад |
| нутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војничка труба, са |
| е се сакрити, али ће се ипак налазити у близини Ђуричиној. </p> <p>— Чујеш, Ново... — рече Ђури |
| — рече Ђурица лагано, кад опази човека близу себе. — Ко си? </p> <p>— Ја сам, Ђуро, од Јова... |
| синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. </p> <p>— Хоће ли сви право овамо? — запита Ђури |
| м и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} Нови |
| око њихових недела.{S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену |
| рвожедних гостију.{S} Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасле шумом, која представљаше жив |
| ише напред и за неколико минута стадоше близу манастирских врата. </p> <p>Замало стиже и Пантов |
| .{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега.{S |
| им шумарцима над потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са |
| сте кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких |
| > <p>— Еј, црни Ђурица! — узвикује неко близу њега. </p> <p>— А-а! ... — одзива се он, лутајући |
| су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, к |
| у. </p> <p>Ђурица уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па |
| о са свима женскима, а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељица.{S} Он није жал |
| а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељица.{S} Он није жалио новаца, а она је т |
| е слике, која му је тако позната и тако блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље.. |
| лонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, преливајући се ч |
| аска сунчева, претворила се у ватру, па блиста и трепери, заклањајући један део сунчаних зрака. |
| облака.{S} Плаветнило небесно трепери и блиста се у зрацима сунчаним, који су разасути по бескр |
| ="SRP18971_C28"> <head>XXVIII</head> <p>Блиста се дивно јесење јутро.{S} Са плава чиста неба па |
| вори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </p> <p>— Па како ћемо, кад не може д |
| , те се под његовим зрацима преливаху и блистаху поља и њиве, окићене росним капљицама, које се |
| ива. </p> <p>— Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов дати — реч |
| ш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се већ |
| боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз? — обрт |
| како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман Ђуриц |
| ного.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим |
| е!...{S} Шта су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — |
| елико зло у свима државама... </p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Л |
| му некако чудновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобом, господине, зар моје дете!... — поче да нар |
| а ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смела на очи изићи? </p> |
| и Ђурица веома благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад ј |
| да? — упаде јој Станка у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погл |
| : видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дот |
| приђе руци поповој. </p> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени б |
| да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у д |
| рате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђу |
| лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може онак |
| продужи право к њима. </p> <p>— Помози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> < |
| викну обичним гласом: </p> <p>— Помози Бог, снахо! </p> <p>Жена, окрећући се к нему, прими му |
| /p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гледа бесмислено у озбиљна |
| екрсти се и упали је. </p> <p>— Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто.{S} Поседаше и о |
| се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и главиц |
| што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи овамо |
| <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога св |
| му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> <p> |
| га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, |
| ива, неће ме променити ни отурити, јер, Бога ми, онда може бити свашта...{S} Ја сам ради њега о |
| ми дувана за тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одговори Марко и оде кући замишљен и озбиљан |
| ао сам до последње паре, тако ми самога Бога... </p> <p>— Лажеш, псино матора! — викну Пантовац |
| S} Раздао сам по народу, тако ми самога Бога!...« — понављаше он у памети последње Николине реч |
| че му жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде м |
| очајнички. — Оно је неко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p |
| е из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осет |
| м. </p> <p>— Како?{S} Није, браћо, није Бога ми!....{S} Нема... </p> <p>— Шта нема... ти твога! |
| е не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све жи |
| е Ђурици. </p> <p>— Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и с |
| хвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро погледа |
| скочи, па закука: </p> <p>— Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> |
| > <p>Жена, окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и преблед |
| исто друштво опколи кућу Николе Чолића, богата сељака из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и |
| амо кад би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица мл |
| о стаде да излаже свој план за напад на богата трговца у Поморављу.{S} На томе разговору затече |
| да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ... </p> <p>— Полако-те, море, ви одосте на друг |
| тек побегао од сиротиње, а не стигао у богаташе.{S} И он се сам чудио нарави своје кћери. </p> |
| тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве богате куће, могла би се још и разумети њена охолост, а |
| XXIV</head> <p>Враћајући се са крваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин и један нападач |
| .{S} Као сиромах није се могао истицати богатством одела, али је и ону сиротињску одећу умео та |
| S} То је од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим селима.{S} Кад му порасте Милета, нај |
| ладић као и он — ми те сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га |
| <p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим |
| ушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим |
| S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!.. |
| тика? — запита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете там |
| Овај ће проказати остале. </p> <p>— Хм, богме ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је па |
| киме је сасвим отворен.{S} А неки пут, богме, помислим ти сто чуда...{S} Ко ти зна његове рачу |
| више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, богме!{S} Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљ |
| о?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па сад продужују старо познанство.{ |
| , не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га |
| , чекајући? — запита га овај. </p> <p>— Богме јесте; излудих од муке — одговори Ђурица. </p> <p |
| побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људ |
| свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђурица пој |
| вот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, п |
| ј, кукавац, ђе погибох!{S} Не, кумим те Богом... </p> <p>Пантовац га само гурну леваком, па опе |
| петан, чим Ђурица стаде. </p> <p>»Хвала Богу!« — помисли Ђурица.{S} Он се плашио само тога прво |
| и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p>— Море, ти не тражи наводаџију за жени |
| е меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да оста |
| и сваки у својој соври стаде се молити Богу.{S} Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе |
| ан другом дисање. </p> <p>— Камо се, по Богу си?... полудех од муке — рече он. </p> <p>— Е, син |
| ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо |
| се исправи, машући оном руком, која је бодена. </p> <p>— Ништа, среће ми, само је задуго говор |
| мало је своју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко којих су наме |
| сицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </p> <p>Станка ућу |
| е, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} Је ли то сан или јава?...{S} Чини јој |
| од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нов |
| осети Тима, рано у зору.{S} Беху прошли божићни празници.{S} Око прозора звижди и бесни студени |
| е пост. </p> <p>— Какав пост? </p> <p>— Божићњи, зар не знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и о |
| да вређати.{S} Тешка је и страшна казна Божја за оне, који се титрају именом његовим... </p> <p |
| у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гледа бес |
| и... </p> <p>— Доћи ће и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </ |
| је он смислио.{S} Није му ни првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како |
| же се још обогатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </ |
| нуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне н |
| ети ’вако сам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зором, на посао! </p> <p>Ђурицу нешто |
| Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропасти |
| само да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с так |
| осматрају необична човека. </p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо |
| да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </ |
| угога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... права битка!... </p> <p>Испалио је већ оба револ |
| {S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове и врати д |
| за, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе |
| ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека одговор. </p> <p>— Хе, момче, — одгов |
| уживши дувањару. </p> <p>Биров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету.{S} Кмет сав |
| оби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољ |
| — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја зависила је и од неких других узрока. < |
| у забран.{S} Сад иђаше тамо без икакве бојазни и без онога пређашњег узбуђења: само се потчиња |
| ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајала с тобом — одговори она одлучн |
| у околину: сви су му се потчињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја за |
| и; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и |
| о, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: </p> <p>— Лези!{S} Лези! </p> <p>Станка |
| </p> <p>Сеоских стражара Ђурица се није бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад му је требало д |
| .. </p> <p>— Није то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— И |
| уке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није вид |
| ица. </p> <p>Пошто се засад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадош |
| олажаше кроз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност и одлучно |
| мећи много, разбегоше се по кукурузима, бојећи се да се разбојници не присете и не поврате. </p |
| о лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све |
| ице.{S} Пажљиво и опрезно корача момак, бојећи се и презајући од свакога звука, од сваке људске |
| меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутр |
| она матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој |
| нико се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погледа... и он завидљиво гледа ове безб |
| жанин слободно иде путом и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ...{S} А он, одмет |
| што му обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не у |
| ...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена |
| ме или подвикујући на стоку, нико се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погледа... |
| век — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са свој |
| руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутит |
| ље, али место није одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добр |
| ни лек од оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако |
| дазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. </p> <p>— Как |
| е то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шт |
| видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем... да |
| ам посла с таким људима... </p> <p>— Не бојим се код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица |
| им.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, п |
| немела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Ј |
| p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, не бих ни стајал |
| си смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш |
| и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно |
| е доби неку нову, сјајнију и отворенију боју...{S} По плаву небу пролете јато задоцнелих птица, |
| рнија друга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пружи је Ђурици. </p> |
| усамљену срцу још већи страх, још тежи бол... </p> <p>Најзад се, после тешких напора и страха, |
| даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S} Он опет пренесе очи на ону слику и коса |
| вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђа |
| у му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљиво осећање, које је личило и на кајањ |
| и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена погледа, страшљиво управљен |
| каква суморна тежина, некакав изненадни бол наиђе му на срце, од кога му задрхта цело тело, а п |
| а, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта ово би?...{S} Свр |
| и.{S} Заиграше јој усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога |
| иколу по глави.{S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар мла |
| иском разноврсна осећања: стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе |
| <p>Ђурица се освести.{S} Намршти се од бола у лактовима. </p> <p>— Изведите га напоље, нек се |
| за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у |
| за Ђурицу? — рече једна. </p> <p>— Ја, болан; он баш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — вик |
| и, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... |
| тојао се у једној мисли: »Није то шала, болан, живот човечји!{S} Жива здрава човека убити... он |
| добро пазарио...{S} Како да није доста, болан... — рече он, узимајући новце и бацајући их у нед |
| удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети. </p> <p>Ова је реч о |
| е, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка |
| ли апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуд |
| треба и њега да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљ |
| урица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!... </p |
| да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на |
| еселим смехом. </p> <p>— Ја бруке наше, болан! — рече јој Јелица, навлачећи јелече од сукна. — |
| ако... смејемо се... </p> <p>— Кажи ми, болан, право, која ти се више допада: она или ја? </p> |
| е мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а |
| итом месту, поседаше. </p> <p>— Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавши је |
| вета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се састаше. </p |
| ваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз.{S} Још се није ни зап |
| аку девојку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? </p> <p>— То не знам, попо, среће ми.{S} |
| <p>— Зар су те тако почастили Маскарци, болан? — рече неки непознати. </p> <p>— У стању смо уми |
| иђаше на воду. </p> <p>— Стако, чекај, болан, да напуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула за Ђур |
| а се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо. |
| ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели... </p> <p>— Иди ти то прича |
| тави ме сад, молим те! </p> <p>— Немој, болан.{S} Што?{S} Седи само да ти кажем. </p> <p>— Не м |
| у Мићо. </p> <p>— Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. </p> <p>— Што, није он ваљада |
| нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан — прошапта он, бацајући поглед на Пантовца, чије |
| оме ништа неповољно. </p> <p>— Па како, болан: пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да |
| а упита: </p> <p>— Је л’ ти тешко тако, болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Само ми је једн |
| о. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тр |
| и једнако — рече он. </p> <p>— Па лепо, болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти |
| ега. </p> <p>— А што ми резилиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши та |
| осле поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему |
| твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако! </p> <p>— Ја што ћу? — Он мени |
| о, али Мита плати главом. </p> <p>— Их, болан брате! — одговори Вујо, али му нестрпељива радозн |
| ца прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, болан, па сад за окружнога...{S} Је ли то на реду?...{S |
| Станка намах поцрвене. </p> <p>— Чујеш, болан... хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем |
| ави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте к |
| ота ни боље среће од њене милоште...{S} Болан, Станка Радоњића! ...{S} Улетео бих онда кроз киш |
| му морамо бити на руци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнут |
| ја, црна, умрех од стида. </p> <p>— Што болан, биле смо све у кошуљама. </p> <p>— Јест, али опе |
| се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вала, јок... што? — нађе |
| а... био сам луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш с |
| . да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До сад нисам никад боловала, а сад... св |
| девојка није при себи. </p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p> |
| осушених и врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> |
| ваху неизмерну питомост и благост, неку болећиву доброћудност, која се често може опазити код љ |
| верству, погледа га још једном пажљиво, болно, мученички... па обори очи, окрете се и полако по |
| и њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он болно и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво и |
| око себе...{S} У глави му наступи неко болно бунило, занос... не види ништа и не мисли... </p> |
| простих људи, па му одједном пође нешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта |
| нда Мита писар«...{S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији...{S} Отвар |
| <p>— Болесна?...{S} До сад нисам никад боловала, а сад... све једно!. ..{S} Трчала сам, журила |
| p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До сад нис |
| ва човека убити... онако без ичега, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он |
| мах не могаше ни макнути — осећаше јаке болове више лаката.{S} Али ипак то није ништа према оно |
| а откине парче свога тела, да би таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S} И сад му се р |
| му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: </p> <p>— Истину си рекла.{S} Шта ти и |
| p> <p>— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. </p> <p>— Маџар |
| о којима сам ти причао.{S} А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш ца |
| д да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за воду; ено реке п |
| авом напред и удесно. </p> <p>— Која је боља, побро?...{S} Знаш?... — на мигну му Новица, махну |
| </p> <p>— Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу п |
| .{S} Баш не волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други п |
| ако... онда и ја хоћу твоју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш |
| гову... </p> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још хар |
| не може тражити више од четвртине...{S} Боље му је овако, па неће ни пристати. </p> <p>— Па, бр |
| парама! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се са |
| ече Радован. </p> <p>— Не ваља тако.{S} Боље идите заједно. </p> <p>— На посао ћемо свакад заје |
| ој Јелица, навлачећи јелече од сукна. — Боље што не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у |
| да сам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чистини, него у соби...{S} Овде сам сл |
| га посјећ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љут |
| ла сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље него оца, учинила сам све што је он хт |
| и тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </ |
| S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море, играју преда мном |
| беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова |
| оликим парама!{S} Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом.. |
| Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одго |
| му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли је то!...{S} И баш се мора, баш |
| нај други поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« </p> |
| ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати |
| /p> <p>— Нема. </p> <p>— Па... готово и боље! </p> <p>— Отпре си волео. </p> <p>— Тхе... тек он |
| слио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене милоште...{S} Болан, Станка Радоњића |
| аве моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Новица. — |
| ао је другога човека, који ће му радити боље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, |
| том мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало |
| , барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— |
| {S} Ако те сви оставе, он неће.{S} А он боље познаје те људе, па се са њим разговори.{S} Само с |
| {S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... онда и ја хоћу |
| ше од свега, слушала сам га боље, много боље него оца, учинила сам све што је он хтео, па сад — |
| > <p>— О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку те једва истер |
| квасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. </p> <p>— Од муке, мој старче, није од залуднице. |
| во и подмукло срце, и кад се човек мало боље загледа у оно необично севање очију му, моћи ће бе |
| Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После је одлежао |
| нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> <p>— Како... зар то |
| онда... онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну |
| ично осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уре |
| сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он гласно. </p> <p>Станка запали свећу, па |
| је онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — одговори трећа. </p> <p>— А шта му манишеш? — п |
| са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове нов |
| га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто мис |
| ички и грубо </p> <p>— Излази! </p> <p>»Боље што се чини невешт старом познанству, сад ми је то |
| ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољега, проклетница једна — од говори Марко срдито, узи |
| је све прошло...{S} И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати ка |
| .{S} То му је једини лек од оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{S} Пије да зату |
| њих, он први падаше у очи.{S} Беше као бор, који је израстао у честару, међу правим и једрим ц |
| утами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако умор |
| д Дикића кућа, где је оставио Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак. |
| е откривало усиљену и немирну унутрашњу борбу.{S} Таква глава беше усађена међу широким и снажн |
| исказиваше неку нему и мучну унутрашњу борбу, која се у њему збива, а он се стара да је савлад |
| пажљивије разгледају оне једва приметне боре око крајева очију, које издају лукаво и подмукло с |
| S} Понеки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле необично и одлучн |
| огао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природе и против себе сама.{S} Жудио је з |
| рнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, најпре један по је |
| {S} Прекорачи високи кућни праг и стаде босим ногама на хладну плочу степенице...{S} Задухну је |
| > <p>Опет зашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама... </p> <p>— Ко си ти? — запита ј |
| а отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. </p> <p>— Ко је то? — запи |
| соног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необу |
| ше, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, |
| ћио.{S} У колеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да сми |
| ца стиже с Новицом пред колебу у Матову бостаништу, где је од пре неколико пута ноћио.{S} У кол |
| волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе. |
| ко веле правници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ва |
| ори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му км |
| , усред тога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.{S |
| е можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос, Марко! — повикаше радознали гледаоци. </p> <p>— |
| тима апсанским. </p> <p>Радисав откључа браву и отвори врата широм.{S} Кроз ону рупу продираше |
| брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све лице испод очију |
| астурају, дају пролаз некоме...{S} Ено, брадата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и |
| т нос и танка, шиљаста, напред истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улев |
| а — викну Марко. </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не може проћи — одговара терзија. </p> <p>— Кол |
| војку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? </p> <p>— То не знам, попо, среће ми.{S} Како с |
| и тражи свету цркву да благослови његов брак, те такав човек, велим, чини онаке покоре и злочин |
| а хајдуци прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огранака. </p> </ |
| е њима лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду жи |
| ојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме та |
| е спава, тај спава слободно, нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекин |
| p>— Чините, напослетку, како хоћете; не браним. </p> <p>— Па кад велиш тако за калуђера, онда ј |
| и, која му нуди јастук. — Напослетку не браним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас д |
| ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« </p> <p>Пред по |
| p> <p>Симо се у почетку напада отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута |
| ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево |
| пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удар |
| ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене? — поче |
| S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на ходу ис |
| .. како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p> < |
| нако кâ... бр... кâ брата, јест, баш кâ брата...{S} А свет... тхе... </p> <p>— А шта си оно пор |
| ом у страну, према шуми. </p> <p>— Ова, брате варошка... миром мирише. </p> <p>— Кажем ли ти ја |
| е све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја б |
| Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну он одједном и устаде са |
| С киме то, са нама? </p> <p>— Са свима, брате, па... и с тобом највише. </p> <p>— Ене сад.{S} А |
| ако, па неће ни пристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим |
| > <p>— Маџарица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли |
| шта хоћеш ти са мном? </p> <p>— Ништа, брате...{S} Шта је теби?... </p> <p>— Чекај, сад ћеш ви |
| х ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му жена. </p> |
| ек, али опет није човек.{S} А човек је, брате, човек! </p> <p>— И ово ти је, болан, некад било |
| и сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... </p> |
| не? — запита Ђурица. </p> <p>— Тако је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </ |
| .{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му |
| ки народ нагрнуо у хајдуке? — То му је, брате, у крви... така му је погана крв: чим што мало, о |
| уњен јестивом и пићем. </p> <p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето види |
| ти сву кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да ом |
| ј да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... </p> <p>— Е, мој п |
| струка нашли? </p> <p>— Педесет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита |
| ном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док радимо заједно — |
| ?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јес |
| ћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му комшија, изневши поцрнелу од чађи пушку |
| о и устаде са столице. </p> <p>— Чекај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. < |
| вета, па отпоче благо: </p> <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побег |
| ченом крвљу. </p> <p>— Што ти је човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом п |
| ујем толики свет, зар због себе? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Него с |
| мисли он саопшти Станци. </p> <p>— Јок, брате, ништа нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су з |
| рекох, што љут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би з |
| ио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и |
| ну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... </p> <p>— Ко то |
| ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица оп |
| еш.{S} Само сад не могу... </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себ |
| несе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спа |
| копам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p |
| о но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зат |
| синовче, добро си се пожурио!{S} Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. </p> |
| и седели скрштених руку.{S} Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за ње |
| остави, а после... </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добр |
| т? — рече Ђурица. </p> <p>— Јест, јест, брате... сто двадесет равно...{S} Нема више. </p> <p>— |
| е мој, шта мислите!... </p> <p>— То су, брате, свиње — одговори онај први — а свињче... истина |
| Ђурица и замахну ножем. </p> <p>— Хоћу, брате, хоћу, молим те... ево на, ево сад... — муцаше он |
| шта ћемо сад? </p> <p>— Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} |
| каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики |
| ицу на искрен разговор. </p> <p>— Знаш, брате Ново, досадило ми се робовати за другога.{S} Гини |
| сви стимавамо, и богзна како; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако.. |
| пе толико од жена, као ја од тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, |
| знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ни |
| д бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десетом округу.{S} Склонили су њега добро. |
| онога из раке...{S} Ала би то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} |
| доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одм |
| Мита плати главом. </p> <p>— Их, болан брате! — одговори Вујо, али му нестрпељива радозналост |
| {S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братски.{S} Неће ти бити од мене криво... </p> <p>— Ост |
| есео. </p> <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право. </p> <p>— Кмет Перо — |
| бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу све братск |
| ачајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад заборавити — одговори збуње |
| њим разговори.{S} Само се чувај Матове браће, они ти много прете. </p> <p>— Ја, истина... шта |
| стоку и јечам. </p> <p>— Како?{S} Није, браћо, није Бога ми!....{S} Нема... </p> <p>— Шта нема. |
| било је и то, али сам раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до последње паре, тако ми самога Б |
| ше последњи, повика: </p> <p>— Погибох, браћо, не дајте! </p> <p>Хајдуци га прихватише и за нек |
| Тако ми деце!...{S} Жива ми деца!...{S} Браћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — викну Пантовац. </p |
| кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена земљом и |
| развршен и развучен.{S} Примакоше се уз брвна, неки наслонише ухо: тишина... све спава здравим |
| дједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу испод суднице и закључаше... </p> <p>Тада га |
| рудничких, начичканих једно до другога, брда и планина.{S} Пред њима се засветли и зашарени она |
| p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само светњаци пред честим паланачким мех |
| то је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигд |
| га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су му поглед миловала још од детињства му; |
| ви троје окретоше потоку и пожурише низ брдо. </p> <p>— Само да пређемо потес пре видела и да с |
| облаци, па се онда обојица кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озго са брда ви |
| га. </p> <p>Ђурица с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да ч |
| етови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, |
| крилима...{S} Он се стресе и пожури уз брдо... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1897 |
| е иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда |
| ица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске |
| Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. </p> <p>— Чујем — одговори дете осврнувши се. </p |
| ош на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој ње |
| овац — још им нађи адвоката...{S} Лези, бре! — подвикну затим Сретену, који се очас пружи по от |
| жи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље, даље — одговор |
| } А што сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чи |
| олика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар д |
| А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици |
| ђоше узорану њивицу, и кад се испеше на брег угледаше омалену сеоску кућу, која на оном крају д |
| ео сунчаних зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију боју |
| ду светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не ос |
| Станку. </p> <p>— - Ено, одмах на ономе брегу... да се добацим каменом одавде. </p> <p>— Добро. |
| е, окићене росним капљицама, које се по брежуљцима већ стапаху и испараваху.{S} Испод суднице, |
| поносито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрачном и суморном |
| ицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> < |
| <p>— Јок, једни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод |
| планинскога венца, одјури за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p>— Сврш |
| нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. </p> <p>— П |
| да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед. </p> < |
| ричама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство и са Ђурич |
| о склониште, окренуше обоје низ поље ка Брезовцу. </p> <p>Ђурица је још раније, за време првих |
| {S} Месец и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се легли, хранили и расли мали ч |
| . ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства.{S} Једаред опази |
| судницом. </p> <p>Под записом, великим брестом што се разгранао пред судницом, стајаху неколик |
| легу чворци у једном високом, окресаном бресту.{S} Месец и по дана облетао је око тога бреста, |
| уја на чистини испод куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручи |
| ега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> < |
| аскоро затим деца се умирише. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — вик |
| је? — запита Ђурица устајући. </p> <p>— Брже, побро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Р |
| ши бачену пушку, окрете низ реку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осм |
| им гласом кроз врата. </p> <p>— Отварај брже, хитно је... видиш: жена сам!.... </p> <p>Кључаниц |
| им пакосником. </p> <p>— Пожури се, што брже можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари злик |
| верајући десно и лево, јурну напред што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак |
| ндарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча још брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред ње |
| ети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу је, не може ме нанишанити...« — |
| злу путу, као чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разногласно, у разним тон |
| Кад се дохватише чистога поља, потераше брзим каријером...{S} Само се чује потмуо топот коњских |
| ари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток... </p> <p>Протрчавши поток |
| сунчеву. </p> <p>Ђурица застаде; једним брзим погледом разгледа положај и, не мислећи више ни о |
| поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом... </p> <p>А старац Симеон затвори се у ћел |
| сад му се »тачкица« приближи муњевитом брзином и, као неко чудовиште, обухвати га свега, стеже |
| а, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страшилу у груди.{S} Осети само |
| м....{S} У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари...{S} У ушима |
| ати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страш |
| тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријатељству.{S} Пило се и весел |
| бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и претурише преко његове главе, наступише |
| > <p>— Јели тај из вароши? — запита она брзо. </p> <p>Капетан је погледа. »Шта да јој кажем?... |
| а часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шт |
| ако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— Доле косе! </p> <p |
| одешавао и своје покрете.{S} Корачао је брзо и лако, али је при том некако одсечно избацивао но |
| а га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из |
| , веома необичном друштву.{S} Упозна се брзо са свима женскима, а једна му постаде блиска, веом |
| , и осети како јој се мења лице, али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: </p> <p>— Нека |
| розор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. |
| брини, само стој право... </p> <p>Он се брзо исправља, истурује груди напред; намешта рукама ко |
| разуздана пијанка.{S} Жене се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на столицама.{S} Чаше з |
| он сам очекивао.{S} Али време протицаше брзо... </p> <p>Одједном, кад сунце изгреја, иза Ђуричи |
| оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> |
| иша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} Он је |
| ици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој |
| сом.{S} Изговарао је све речи спојено и брзо, без предиха, те му и онај, ко се разуме у молитва |
| шај што ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по селу се ра |
| же, да преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо врата споља! — рече му он тихим гласом. </p> <p>— |
| ега стида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па рече |
| p> <p>Вују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за |
| погледа, па прође напред и потрча тако брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, стаде изостајати |
| ема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица |
| јати. </p> <p>— Лакше, не мора баш тако брзо — проговори он. </p> <p>Не остаде им више од стоти |
| на своју страну! — викну Ђурица. — Само брзо! </p> <p>За један миг разиђоше се сви на разне стр |
| троје, чим вас нађем — проговори младић брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сван |
| ликовцем... с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражи |
| иван на робију за опасне крађе и, после брзога помиловања, које су му »пријатељи« умели испосло |
| ад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми само |
| м положају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тог |
| да изиђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, само ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони главу на хл |
| димо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? |
| али им са лица не силажаше она суморна брига, онај опрезни, нервозни страх од изненадна напада |
| улоге одређене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који |
| ца — наставља Митар. — Удаће се она, не бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује |
| S} Сад ти знаш како ћеш... </p> <p>— Не бригај.{S} Играће ми без свирале.{S} Но не рече ми шта |
| рчевито привлачи к себи, и заборави све бриге и опасности овога света. </p> </div> <div type="c |
| , побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући ј |
| оста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху ни једнога часа.{ |
| на јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се... |
| реко кога ћеш јавити? </p> <p>— Не бери бриге — одговори кмет, правећи тајанствени израз на лиц |
| треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста ће се нагаравити и прерушити, |
| он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су знали само по имену, разуме с |
| ик. — То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, и |
| дације... </p> <p>— Знам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро ћемо имати посла, па ће бити свима. </p |
| Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао би се |
| ањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, с |
| а необична венчања Ђурица паде у велику бригу због опасности, које се гомилаху око њега.{S} Мар |
| p> <p>— У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица к |
| и. </p> <p>А Станка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле му И сас |
| косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме положају.{S} Једнога се з |
| уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела данас? < |
| {S} Ех, луд ли сам што се ја о моме сад бринем?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад през |
| ца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да |
| о.{S} Зато сам се и одвојио од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, м |
| сти од муке.{S} Сад је све друкчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде са нама; То з |
| Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p> |
| њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш по |
| рачун да му открива своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су рукама сви његови планови.{S} Него |
| мучити, добро гађајте!... </p> <p>— Не брини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — од |
| и, па гледај да се пази... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам потера претресе цело село... </p> |
| с, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој право... </p> <p>Он се брзо исправља, |
| озбори Пантовац забринуто. </p> <p>— Не брини, прећи ћемо — одговори Ђурица, па сви троје убрза |
| та раде тамо, траже ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p>— |
| авладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па не брини! — одговори Новица, за кога то, као што изгледаше |
| ваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је зг |
| обро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини... </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви жене |
| о мећу у замке... </p> <p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене куће — одго |
| ати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова новина и о |
| дске околности, па им се предао сав, не бринући се о крају свега тога. </p> <p>— Море, докле ће |
| ан, задовољан, опијен слашћу љубави, не бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то пон |
| у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за последак... </p> <p>Изненади се веома, ка |
| и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. </p> <p>Настаде права гозба.{S} Пандур је чест |
| но, заузело прво место... </p> <p>Ветар брише и звижди преко голих чукара, куда се провлаче бег |
| и. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздрави сестру, Спасу... нека те |
| а се хајдук, сукајући густе, прогрушале брке. </p> <p>— Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ћ |
| ве бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђур |
| спржена рана.{S} На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по н |
| дан другом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. |
| а смотуљак и баци му у крила. </p> <p>— Број! — рече му Ђурица. </p> <p>— Лако ћемо пребројати, |
| бројати, но деде причај. </p> <p>— Море број то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, н |
| који води у Кленовик, окупио се велики број сељана, читав сабор...{S} Највише их је из кленови |
| јатаке и поверенике, којих је било без броја и који су га све више, својим захтевима и услугам |
| ом. </p> <p>— Како да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> <p>— Само једном, кад |
| истрже му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. </p> <p>За тренутак сви ућуташе, посмат |
| Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту, као |
| ажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се склопила над овим тихим самостано |
| ом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште и брује, певајући неку отегнуту и једначиту песму, а под |
| начито и одмерено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плашљива бр |
| и рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се |
| м зеленим покривалом...{S} Гле, шушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једначито и тихо, |
| наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беш |
| во ти куће...{S} Исправи се на ноге, не брукај се! </p> <p>Ђурица прелете очима преко гомиле зе |
| . и истога тренутка скочи. </p> <p>»Ух, бруке!...« узвикну и, под утиском разноврсна осећања: с |
| гласним и веселим смехом. </p> <p>— Ја бруке наше, болан! — рече јој Јелица, навлачећи јелече |
| одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му |
| и задовољно развукао своје танке плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујућ |
| >— Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати... — |
| дведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи |
| хо: </p> <p>— Чује ли се што? </p> <p>— Будан је... нешто шушка, јамачно се спрема... </p> <p>У |
| се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама, и |
| киром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренутка удари га Новица |
| ли један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге! |
| ога стезања. </p> <p>— Е, то не може да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а |
| а није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојник, |
| њему. </p> <p>— Како... зар то може да буде?... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко... д |
| знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скоро п |
| ом зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку право у гр |
| на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, |
| ..{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће ово да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно последње, оно н |
| е одлучи да огледа последње средство да буде потпуно поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му ис |
| ш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> <p |
| аше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не |
| <p>— Па... кад није друкче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњено. </p> <p>— Нећу та |
| ео његове душмане!...{S} Па онда... шта буде, не марим!«... </p> <p>Кад одјахаше коње у потоку, |
| ?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо да се р |
| p> <p>— Све једно, хоћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па јој стаде другом |
| само чекам згодно време. </p> <p>— Кад буде време само ми јави. </p> <p>Пријатељи се руковаше |
| , док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и |
| ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— |
| јка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Лети се наимала под надницу на |
| то није одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите ка |
| ајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је све једно, али тек |
| д си је ти отерао.{S} И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p>— И није з |
| >— Ево ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси човјек, не |
| р се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник? — рече срески шумар, и пренесе поглед пр |
| јуначка лица из наших песама, која нам буде топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гл |
| А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала ј |
| а, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам |
| три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. |
| ознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године. |
| арче, и кола.{S} Кад је свадба, нек бар буде сватовски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћ |
| > <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му |
| а ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а |
| бро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Милетић |
| то сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оном в |
| знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, само |
| да ме називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И |
| о испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. </p> <p>Станка се зачуди.{S} По своме поим |
| нство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу ти помиловање... </p> <p>— Нема |
| еђивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, |
| је главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мој Ђуро |
| ну онај с прозора. </p> <p>— Зови људе, буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и а |
| ад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! </p> <p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и |
| је, брате; то је људски, а оно ’нако... буди Бог с нама. </p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте |
| људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо; него ако може |
| p> <p>— Не бојим се код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом |
| рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у сво |
| ка студен, оштар поветарац.{S} Варош се буди... </p> <p>Отворише се врата на среској кући и на |
| да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити капетана за сваку ситницу... морам знати зашто. |
| ључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па отвори једн |
| свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1897 |
| поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{S} Кажем ти: |
| а рагастов... </p> <p>»Е сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад је она изишла...{S |
| ује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућност?...{S} Све се руши, свега нестаде; одоше, кâ |
| је да тога часа укопава своју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је |
| им положајем осигура себи и своме другу будућност.{S} Сад му живот беше милији но икада, а опас |
| адости.« Како је он лепо замишљао своју будућност!...{S} Али на што се сад сећати свега тога, к |
| е предаде црним мислима о себи и својој будућности, која, истина, беше сакривена од очију јој, |
| пропало, и младост, и они лепи снови о будућности, све, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли |
| избегавала се свака одређенија мисао о будућности, јер јој није ни било места: један куршум из |
| оја је била девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навике из девојаштва, увидела је и дотакл |
| ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{ |
| чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад требало д |
| ј трави, под зеленим и густим наткриљем букова лисја.{S} Груди му се још силно надимаху, и свак |
| {S} Чује се једначито и одмерено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и др |
| вик пијана госта, коме је јамачно какав буковички лаутар својим монотоним циликањем растресао з |
| ши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се раширило и виси пред његовим очима, али |
| пред ноге им.{S} Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> |
| из кога се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе вен |
| но, леже на дворишту пред кућом.{S} Иза Букуље појави се сјајно црвенило, као од огромна пожара |
| и ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али место није одређено.{S} Чико се боји да не |
| и косој падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који |
| <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, нађи |
| урица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме положају.{S} Ј |
| љима, партнерима, суграђанима и осталој булументи нашега града«, како он то вељаше. — Али су пр |
| ише уз косу. </p> <p>Преко њега прелете буљина, машући тихо и немо чупавим крилима...{S} Он се |
| Понека врата зашкрипе, понеки точак на бунару заклопара: то буновни и сањиви шегрти спремају в |
| ебе...{S} У глави му наступи неко болно бунило, занос... не види ништа и не мисли... </p> <p>Ру |
| ца изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна — помисли он |
| и диже се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходн |
| није обраћала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у врућици... </p> <p>После поноћи стиже пред ср |
| дурске собе, и на њему се појави други, бунован пандур.{S} Погледавши на улицу он се почеша по |
| урјака, ’натема те не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко. </p> <p>— Ја, вала, једног уцо |
| по један, а после гомилама, радознали и буновни грађани.{S} Сакупи се велики збор пред канцелар |
| е, понеки точак на бунару заклопара: то буновни и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдарице |
| ам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> < |
| прозору.{S} Ђурица се прену.{S} Читава бура осећања пробуди се у њему, и за један миг беше на |
| ма — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше ч |
| то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојник, а осећа.{S} Чудновато!...{S} |
| ече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. </p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем да мисли |
| а механички, и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. </p> <p>Настаде права гозба.{S} П |
| чекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо ви |
| </p> <p>Један пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p |
| су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се разговори са њим.{S |
| осне, пуне интереса...{S} Лакомислена и бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да п |
| учини недогледа, лутајући под притиском бурних ветровитих осећања... </p> <p>Да ли у тим мислим |
| љењу и осећању, тако и сада, после ових бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и |
| Сав јој се живот стопи у једно једино, бурно и заносно осећање, коме се она предаде сва, без п |
| ане љубави према Станки; угасило се оно бурно ватрено осећање, које их је бацило у загрљај...{S |
| у неку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав до др |
| ла празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} Идући путом, беше погнуо гла |
| с окорела злобом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште и брује, певајући неку отегнуту и једначиту |
| здижу поносна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре |
| м те... ево на, ево сад... — муцаше он, вадећи рубац испод појаса, али му нешто сметаше да га о |
| <p>— Па... готово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката. |
| </p> <p>— Ево, Ђуро! — прозбори Митар, вадећи из хартије велику воштану свећу. — Знаш... први |
| рте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.{S} Извадивши пол |
| ца разгледа место и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други његов покр |
| — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима |
| , стаде да размишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама као стари ратник, о коме се прича |
| о хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница... — отпоче апотекар да развија своју фи |
| <p>— Наслеђе, господа моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питању — говораше |
| као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно крене за њим |
| то носи кадионицу.{S} За поповим коњем, важно и достојанствено, ступа кмет, који пази на пореда |
| се допаде што је Новица предвидео тако важну околност. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је |
| кошуља, извезена по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су |
| умачи ово непријатно осећање; она га је вазда заглушивала страсним и светлим мислима о својој љ |
| , па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га у |
| догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово неприј |
| који влада у целом округу.{S} Носио је вазда доколенице, повезане шареним подвезама, о којима |
| е она стара јогунаста самовоља, коју је вазда показивала према оцу, па, нашавши се увређена у д |
| тило.{S} И она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сунчева, претворила се у ватру, |
| о слагати, а не поцрвенети.{S} И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беш |
| лиже познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.{S} Али она је |
| и он, и спаваху тешким пијаним сном.{S} Ваздух у соби беше тако загушљив, осећаше се јак задах |
| а, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла завила у свој суморни |
| ну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га |
| ри.{S} Струја свежега, хладнога ноћнога ваздуха појури кроз отвор, право на њега, и он удахну с |
| а се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не мо |
| е и у саму срж кошчану...{S} Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, |
| ах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара, смрад... па све то дави, заноси, оп |
| — Изведите га напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — р |
| дмети се сасвим јасно распознају.{S} По ваздуху још трепери она беличаста измаглица, али се на |
| витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p>По |
| у рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме телу.{S} Очи му у оној пом |
| једнога да носи општинску икону Спасово Вазнесење.{S} Раздадоше и друге, за литију потребне ств |
| сна крађа Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло до |
| га тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. </p> <p>П |
| p> <p>Зликовци је потераше пред собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и шаренице, истре |
| уричину лицу, кад се он појавио отуд из вајата.{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио по |
| зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати и призивати за |
| тио Ђурици.{S} Нареди те изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђуб |
| наоколо.{S} Иза куће стајаше нека стара вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, в |
| > <p>Деца се окупила у једном углу пред вајатом, цепкају и забадају иверје у земљу, заборављају |
| само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. </p> <p>Зликовци је потераше пред собом у вајат |
| ? — Јок, брате, није!...{S} Каква ми је вајда од тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси пет ст |
| апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Шта је вајде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде ст |
| куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није вајде, Ђуро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго м |
| н посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Круш |
| ти пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{ |
| </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, п |
| давањем новца под интерес.{S} То је од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим селима.{S |
| грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас ил |
| ружна, јади је убили, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше |
| ови људи неће ми ништа, јер је, брате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« |
| .{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задово |
| среће, забадава!... </p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, |
| иљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Добро — рече Ђурица — |
| и чувати и знам с ким имам посла.{S} А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. </p> <p>Све |
| се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким |
| а му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да држе... све |
| , на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. </p> <p>— Бић |
| амо се, за невољу?...{S} Хоћу полудети ’вако сам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зо |
| ка погинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да н |
| Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му се одговор тако допаде, да в |
| и. — »Их, како би се летело.{S} Легнеш ’вако, а оно иде, иде, иде... а ти само лези, маши крили |
| е, мој старче, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те мо |
| ш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, знам.{ |
| говори Сретен муцајући и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... |
| ао своју, сасвим своју... </p> <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу |
| би умела боле намештати. </p> <p>— Ја, вала, јок... што? — нађе се Сретен увређен — ја тек ’на |
| бунован и зачуђен Марко. </p> <p>— Ја, вала, једног уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га |
| му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> |
| јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништа.{S} Кажем ти: свет... </p> <p>— А јесу ли с |
| p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, више потока.{S} Сретох једну ру |
| то седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти в |
| х, који га обухваташе. </p> <p>— Хајде, вала; једном се мре! — одговори Пантовац, севајући очим |
| с ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога себе. </p> <p>— Ако се стидиш, ниси мор |
| уде, који мени помажу. </p> <p>— То је, вала, право...{S} И ако хоћеш и ја ћу те слушати.{S} Он |
| па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа. </p> <p>Ђурица приђе он |
| .. али ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> |
| {S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслу |
| то чешће погледа с тобом. </p> <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— |
| </p> <p>— Не може бити! </p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати |
| мо онако твојски, знаш? </p> <p>— Могу, вала, залудан сам — одговори Радован и оде за Ђурицом. |
| па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну д |
| е нам два пурењака. </p> <p>— Нисмо их, вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продавати, но узм |
| ела на очи изићи? </p> <p>— Изишла бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична ч |
| , бегунче, дође ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Како си? — одговори Ђурица и стеже му пружен |
| , а она оп-труп, па код капетана!...{S} Вала јој је и присело... једва, кажу, остаде жива...{S} |
| комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гл |
| у, па како бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ брату!...{S} А ја, што се тиче... с тобом ћу |
| наки човек — прихвати друга.. </p> <p>— Вала и јесте одвојио од других.{S} Само да није онаки.. |
| век кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, али опет некако саг |
| обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Дос |
| ега његови — одговори Ђурица. </p> <p>— Вала, мени је право, како хоће побратим.{S} С мојом пуш |
| а, што ја знам, то мора бити. </p> <p>— Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — настав |
| Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </ |
| онако весела, прихвати шалу. </p> <p>— Вала, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио |
| онога планинскога мириса...« </p> <p>— Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више |
| да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — |
| — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати... — рече он, али |
| /p> <p>Јован скочи весео. </p> <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То је поштено и право. </ |
| погледа Ђурицу значајно. </p> <p>— Е, ’вала ти, чича, кô брату!{S} Нећу ти ово никад заборавит |
| , донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p>— Море, ти не тражи наводаџију |
| и мене причувај — рече кмет. </p> <p>— ’Вала ти за то — одговори Ђурица. — Ако ми затреба што з |
| ко тако, болан? </p> <p>— Тхе... шта ми вали?{S} Само ми је једно тешко — што не могу често да |
| ја по сву ноћ чувати.« </p> <p>— Шта ти вали што седиш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш |
| будили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... вез |
| е да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, т |
| је он ваљада Турчин! </p> <p>— Кажу, не ваља се... </p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му б |
| аком месту — рече Радован. </p> <p>— Не ваља тако.{S} Боље идите заједно. </p> <p>— На посао ће |
| чекиванога питања. </p> <p>— Само ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с Радованом. |
| : мало ово, мало оно, тек изиђе како не ваља.{S} А сад, зашто је толики народ нагрнуо у хајдуке |
| — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свакад тако јуначан, онда је боље да |
| сад повише новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру |
| ећемо више тако.{S} Мора се радити како ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко |
| p>— Е, мој попо... шта ћу, таква ми је, ваљад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од других, па... |
| ке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погледати, кад се на |
| а помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад’, стићи... нећу погинути?« — мисли он, и ова стра |
| ао да ме поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јов |
| , а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јавити? </p> <p>— Не бери бриге |
| тебе? — запита он бабу. </p> <p>— Знаш, ваљад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S |
| ве лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох: трг |
| </p> <p>— Сутра, ја како.{S} Али нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад т |
| и одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам! </p> <p>— Дакле, сигурно |
| изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђурица и намршти с |
| Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ познајете господина Миту? </p> <p>Ђурица подиже |
| А шта му манишеш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није право што је хајдук?{S} А мени је баш то |
| рица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ваљад’? </p> <p>— Како, зар је он... </p> <p>— Хе, мој |
| куд ли ћу ја?{S} Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће д |
| у поток, обузе је нека језа, и она се, ваљада први пут у животу, бојажљиво осврташе око себе.{ |
| диш, цркао је за паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме |
| које су код тебе нађене?{S} И то су ти, ваљада, подметнули? </p> <p>— Не знам, господине... </p |
| ци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чека напослетку... данас, сутра, кроз го |
| ти горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, |
| ако ћу... </p> <p>— Хајде, молим те.{S} Ваљада ме се не бојиш? </p> <p>— Кад бих те се бојала, |
| ога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изгорели пухо |
| д си почео рад?. </p> <p>— Што, није он ваљада Турчин! </p> <p>— Кажу, не ваља се... </p> <p>— |
| шта прода... има их он много.{S} Наишао ваљада послом, да му што јави. </p> <p>Тако проседеше у |
| под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене санте, чији |
| то, други људи могу...{S} Једном речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Стан |
| ној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се она |
| знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет шест година |
| м баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није |
| ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... |
| побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар си сам, а ја |
| м исприча ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљано, побро!{S} Дај сватове! — скочи Пантовац, па ста |
| реварио.{S} Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива била! |
| ли: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио |
| акому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је са њим, јадником?...{S} Ву |
| вако парче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живо |
| <p>Радисав га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му се |
| која је одмах до среске куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако бездушни, господин Перо, и одрећ |
| ће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то три |
| ико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њи |
| кога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи |
| ро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћа |
| рицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се иск |
| то онако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прилике и околности.{S} Узмите |
| е да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе мој |
| од страха једва стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} |
| ад, кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одговори |
| анској шпекулацији не страдате.{S} Може вам се отворити стециште због те кафе — узвикну апотека |
| одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </p> <p>Капетан је разгледаше п |
| лушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ познајете господина Миту |
| уху.{S} А ноге му одрешите...{S} Што ће вам то? — рече капетан, па изиђе пред кућу. </p> <p>Ђур |
| ом — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга |
| пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је б |
| ка — рече Ђурица. </p> <p>— Готово тамо вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манастира добро з |
| који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> < |
| у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> <p>Старица се одистине обрадова.{S} О |
| а ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте ка |
| и торбу са јелом. </p> <p>— У торби су вам нагарављени пешкири и једна крпа с истуцаним угљено |
| <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам још неке посл |
| оће... </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Маруш |
| досетиле, да се сачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатимо у једној вароши, то одмах ша |
| о. </p> <p>— Па како, болан: пију ли са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </p> <p> |
| ешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> <p>— Са свима, |
| > <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S |
| ес-трес... трес-трес... </p> <p>— Благо вама, кад сте слободни! — уздише путник натичући шубару |
| са улице. </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима.{S} Нешто ми се ноћас једнако причињ |
| сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав п |
| орски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна б |
| питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...{S} Је |
| већем степену.{S} Кад није могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), |
| уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије при |
| проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид |
| , стиже Вујовој кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрза |
| ом хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванземаљска појава, као она светла јуначка лица из наши |
| да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми пос |
| .{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то ј |
| <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није каква варанција... </p> <p>— Ја сам Станка... чуо си... она ш |
| овуче из ћилибарске муштикле. </p> <p>— Варате се, господине — одговори му апотекар. — Кад су б |
| рка која се спасава од велике хајке.{S} Вараше га куцање рођенога срца или пиштање уха.{S} Одје |
| чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико година.{S} Први пут је апоте |
| анине пирка студен, оштар поветарац.{S} Варош се буди... </p> <p>Отворише се врата на среској к |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>А варош ври од нестрпљења... </p> <p>Капетан је напослетк |
| </p> <p>Пред оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се то све могло десити, и ако |
| м настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по |
| боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радит |
| а, даде му некакав налог, па се упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, свога глав |
| и се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто х |
| ака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем. </p> </div> <div type="ch |
| ection" /> <p>Тек увече стиже капетан у варош са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку је оставио |
| ристала да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти |
| ноћне пијанке, видећи у сну читав харем варошанака, које се отимљу о његово миловање...{S} Али |
| а те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’нака зл |
| есмом и смехом...{S} Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи зликовац свој последњи д |
| воришта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах п |
| и прођоше забранчић, који се пружио иза вароши, пређоше поток, па стадоше уз једну ограду, која |
| кретоше одмах пољем, које се пружа више вароши.{S} Напред јахаше капетан с острагушом о рамену |
| бити« па одговори: </p> <p>— Јесте, из вароши је. </p> <p>— А то је! </p> <p>»Који ће то бити |
| ђе Симу ковача, свога главног агента из вароши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код |
| — Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе путом, можете га ст |
| оговарала његову Станку, враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигне сукњ |
| а знам који је... </p> <p>— Јели тај из вароши? — запита она брзо. </p> <p>Капетан је погледа. |
| ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на в |
| јбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми |
| са вама!{S} Што год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у Београд, а ми ти после |
| само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши? </p> <p>— Јесте, него да није куд отишао послом |
| е Црногорац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трго |
| е, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Вуја? </p> |
| </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба да зарађујем. </p> |
| Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја |
| , дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, на самом крају варош |
| е угасио.{S} И још тамо, на самом крају вароши, поред потока што пресеца главну улицу, чује се |
| « </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S} По варошима.....{S} У Београду највише. </p> <p>Вујо се из |
| житој рудини, са које се лепо види цела варошица са околином.{S} Народ се нагомилао око једнога |
| онда обојица кренуше низ брдо. </p> <p>Варошица беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само с |
| ead>V</head> <p>Свиће зора.{S} По целој варошици, кроз коју кривуда, тихо жуборећи, малена речи |
| зненађен и зачуђен. </p> <p>...{S}Овака варошка, згодна као молована, пристаје да иде за њим, к |
| м се, у дужину, пружила главна и једина варошка улица.{S} Петлови ућуташе, после дуге јутарње д |
| p> <p>— Е, то не може да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, |
| а? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она је варошка, није за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да |
| трану, према шуми. </p> <p>— Ова, брате варошка... миром мирише. </p> <p>— Кажем ли ти ја! ...{ |
| ми господа? </p> <p>— Ја што сте?...{S} Варошке... </p> <p>— Лизо — викну она једну другарицу, |
| сам онда знао за боље, а сад знам...{S} Варошке, море, играју преда мном кâ на тањиру, још какв |
| рају преда мном кâ на тањиру, још какве варошке!... кâ моловане, беле ка снег, згодне, умиљате. |
| p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... </p> <p>Станка обори главу и не одг |
| сле ни погледати, кад се навикне на ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме |
| ј да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </p> <p>— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало |
| оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, ом |
| е сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке...« </p> <p>— Опет си се замислила! — викну Ђур |
| ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какве су варошке: беле, а руке им кâ памук — одговори он и погле |
| због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се заб |
| какав налог, па се упути у варош.{S} На варошком тргу нађе Симу ковача, свога главног агента из |
| ти без тебе....{S} Море с каквом сам се варошком ономад проводио, ниси јој ни за мали прст... — |
| хи-хи-хи...{S} А што сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми |
| смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, смејући се и сама |
| трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седне д |
| на меку зелену траву. </p> <p>— ’Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет |
| море, не зна човек куд ће пре.{S} Није вас мало.{S} Само у ова четири наша села имамо тридесет |
| ревносно снабдева.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p |
| девојка што иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо вра |
| о те, врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас се зажелео!... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — проговори младић брзо, дишући нагло после у |
| његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: он ни |
| <p>— То нећу — одговори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> |
| време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у потоку или у шуми. </p> <p>— А, тако би и м |
| тах им велику молитву светог оца нашега Василија, иже јест на одержимих бјесом...{S} По томе им |
| ци...{S} У тој истој соби спремани су и васпитани за потоњи рад сви највећи зликовци, од којих |
| продавао чивит и соду по паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те м |
| /p> <p>— Мој отац, као сељак, дао ми је васпитање како је могао — обрте се учитељ апотекару — и |
| орда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, |
| то видим, налази да је свему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драгановићи моји, са |
| осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уредно с |
| ни тамо пред нишаном...{S} Окиде!...{S} Ватра прсну пред очима... за њом дим... оне слике неста |
| и капи испио!...{S} Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а |
| обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не могу ж |
| када ни погледати није смео.{S} Заносна ватра љубавне страсти обузимаше га све више, и он већ о |
| ли на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... права битка!... </p> <p |
| руком за чело, које обузимаше све већа ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну старац и с |
| инку. </p> <p>А споља одједном престаде ватра... </p> <p>Шта ли ће сад?...{S} Ђурица се издиже |
| шешаном преко крила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на други |
| , заносне очи, што опијају и сажижу као ватра... </p> <p>— Казаше људи што дођоше из општине.{S |
| е...{S} Пуче револвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и загрме други |
| ану, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, каж |
| то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек з |
| повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од деч |
| ским, испупченим челом, сијаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезаху у осмеј |
| о.{S} Са плава чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што се протегла и |
| о на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ватреним очима погледа свештеника, очекујући повољна од |
| ламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се половина заклонила за висок |
| ије био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, девојке т |
| бави према Станки; угасило се оно бурно ватрено осећање, које их је бацило у загрљај...{S} Сад |
| м уз небесни свод, преливајући се час у ватрено црвенило, час у љубичасто пламено жутило.{S} И |
| још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам |
| у гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, преливајући се час у ватрено цр |
| а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </p> <p>— Па како ћемо, кад не може друкчије?{S |
| аше пушке, засипајући сву собу пакленом ватром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх |
| опусти, и некако необично седе и леже у ватру на прочељу, леже онако леђима, преврнутих очију, |
| ђа око заласка сунчева, претворила се у ватру, па блиста и трепери, заклањајући један део сунча |
| пливају по високу недогледу и ублажују ватру сунчаних зрака...{S} Тако се носи и мисао младост |
| и да свакога тренутка проспу смртоносну ватру на изненаднога нападача или бегунца.{S} Заобиђоше |
| нда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и |
| вапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — пита |
| . — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време |
| који је рад кориснији за народ, мој или ваш?... </p> <p>— Зар се школе уче само ради тога, да ч |
| викну Ђурица. — Јеси ли о аранђеловском вашару узео педесет, о пантелијевском тридесет, а колик |
| њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то му је, |
| Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај за Јулину биртију, к |
| миришеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ваше девојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} |
| лађују полициским билетенима, којима их ваше господство тако ревносно снабдева.{S} Да није Ђури |
| били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на |
| ајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, |
| им ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S} Како се |
| је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваши. </p> <p>Писар га прекиде: </p> <p>— Хајде, продуж |
| : </p> <p>— Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите чељад на миру.{S |
| епознати. </p> <p>— У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је |
| их, чекајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе по |
| ава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада она пијана мора |
| , док не измакоше подоста.{S} Напунивши ведрице, она их, као какву играчку, пребаци обрамицом н |
| <p>Погледавши младића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, |
| чари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује |
| враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже в |
| овезаним младићима, а Пантовац стаде да веже Јевта. </p> <p>— Па, Сретене... — поче Ђурица — чу |
| руке, па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најго |
| итар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> <p>— Немој... остави то, молим те — рече |
| и га на земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте |
| о, пропао сасвим. </p> <p>— Па што онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, болан бр |
| , што их је за овај случај понео, па му веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па зап |
| д тебе...{S} Брате, ти знаш с ким си се везала, па, ако ти је право, ради онако како ја хоћу, а |
| и... ни мрднути се не може...{S} А-а... везали су, онако као онда Мита писар«...{S} И он се сећ |
| Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац... наместили се људи, пружили пушке |
| оро поцрнела лица, иђаше пред пандурима везан, носећи на леђима своје бешчашће.{S} Беше толико |
| ште.{S} Двојица држаху конопац којим је везан. </p> <p>Свануло је, виде се јасно сви предмети.. |
| S} Видиш, требало би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вала, ка |
| аже, ухвате, и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коњ |
| народа бесмислено, пијано...{S} Руке му везане, али овлаш, те њима слободно креће и маше народу |
| ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе руке за човека, |
| крају ручка им залајаше пси, који беху везани испод куће под амбаром. </p> <p>— Опет је јунад |
| > <p>Тек увече стиже капетан у варош са везаним Ђурицом и Јовом.{S} Станку је оставио код оца ј |
| иђе пред кућу. </p> <p>Ђурицу изведоше, везаних руку, на двориште.{S} Двојица држаху конопац ко |
| ви то, молим те — рече Ђурица, махнувши везаном руком. </p> <p>Митар остави мараму ћутећи, живо |
| ди што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </p> <p> |
| којешта... </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу још више зачу |
| светитеље. </p> <p>За један миг Ђурицу везаше пандури конопцем, повадише све ствари из лончине |
| е међу људима остати тајно!{S} И његове везе почеше да избијају на видик.{S} После три недеље о |
| ка му исприча укратко, испрекидано, без везе у мислима, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало речи |
| за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... иза њега негде, |
| х. </p> <p>— Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи корак ближе. </ |
| анио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти с |
| ласка сунчева, Ђурица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и свом |
| Али се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и црна нема помрчина, улевајући у душу још |
| зећи да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да |
| , нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починило за то време...{S} Нажив |
| муке...{S} Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек...{S} Нећу тако...{S} |
| вакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} Она само махну |
| знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих и р |
| е.{S} Оваква задовољства није он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела досад погледат |
| видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко |
| и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’но рекоше: олакшање, како |
| — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођо |
| — Казаше људи што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истин |
| ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’на |
| е; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освест |
| се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле правници.{S} Кад шкрипну за њим брава, он у оној п |
| а краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете |
| куд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.{S} Тиме му одузе могућност да се |
| оломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив |
| лети кроз прозор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох в |
| је било? </p> <p>— Ништа.{S} Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се |
| ли, каже, не могнеш уз пут, онда ћу ја, вели, наместити њега на згоду овде.« То је све... </p> |
| живеле....{S} Она мени еве:{S} Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, полако...{S} |
| Јавиће он све.{S} Кад се сврши потера, вели, биће најзгодније да одмах почнете оно што сте уго |
| може убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели |
| напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био за |
| да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо |
| е често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега |
| че да сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, има неке мајсторије. </p> <p>— Хоће, хоће поганац |
| а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«.{S} А јутрос, кажу, повезô све џандаре у |
| — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, |
| Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, шт |
| твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели, власти« — стаде опет мислити. — »Али како?...{S} |
| а ни за кога, па то ти је.{S} Само сам, вели, највише живела код Јова и баба-Маре, а ’нако све |
| Пандур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, |
| питам Добросава. </p> <p>— »Ја стојим, вели, под прозором и чекам... ћутим тако, док он одједа |
| с тобом..{S} А после?...{S} Ти мислиш, вели, ја не могу живети без тебе...{S} О-о-о- !...{S} А |
| ли га? — запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да може. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек д |
| <p>— Послао ти Митко и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти |
| тао зашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су те обрлатили јатаци из твога села, па сву за |
| . </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! — вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш стотина? </ |
| да. </p> <p>— Доста, бабо, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђурице и предаје другом жандар |
| ... </p> <p>— Ђуро, хајде, силази!... — вели Митар и гледа некуд у страну. </p> <p>Он пође, над |
| > <p>— Где је ковач?...{S} Скидај!... — вели писар. — Седи Ђурице! </p> <p>»Ковач...{S} Шта ће |
| <p>— Готово!...{S} Устани, Ђурице... — вели Митар и сагиње се да му помогне. </p> <p>»Што су о |
| во ти мајке, да се опростиш са њом... — вели му писар. </p> <p>»Мајка... откуд она ту?...« мисл |
| округу.{S} Склонили су њега добро... — вели један Ђуричин сусед. </p> <p>— Море, шта ти говори |
| држи. »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена ј |
| амо гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S} Једва ти се онда |
| он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бо |
| , не сметај сад... чита ти се пресуда — вели му Митар. </p> <p>Пресуда ређа његове злочине... < |
| </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио, прате |
| му је сад јасно... </p> <p>— Дигни ме — вели му загушеним гласом. </p> <p>Подигоше га.{S} Стаде |
| акни де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољно, светлим очима посматра |
| дне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не ви |
| шта вели он? </p> <p>— Ништа.{S} Кажи — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као |
| > <p>— За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију... цију... |
| он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па оде журно низ реку |
| Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пик и подели... </p> |
| номадашњој и јучерашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учит |
| . </p> <p>— А Станка, болан, шта ти она вели? </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша |
| и да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао в |
| нако...{S} Немој, болан!...{S} Мој тата вели... </p> <p>— Иди ти то причај Милеви — прекиде га |
| знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели |
| нека се преда власти.. </p> <p>— Па шта вели он? </p> <p>— Ништа.{S} Кажи — вели — онима тамо н |
| p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, |
| то после, кад му предам паре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{ |
| ? </p> <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p |
| евају два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први погле |
| сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Д |
| о, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мари сад Срета за пурењаке.{S} |
| {S} Кажи једнога по имену, шта ти један вели... шта хоће сваки?... </p> <p>— Махни се тога, нај |
| и на што ће ми живот после!...{S} А он вели: имам још сад на сваки прст по једну...{S} Док сам |
| што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему. |
| свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио, тако ћу и с тобом..{S} А |
| </p> <p>— Је ли сигурно? </p> <p>— Тако вели. </p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се диже и |
| нтовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми је ваљао немерен |
| идиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, |
| ви’ш како рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> <p>— Х |
| Шумадији«. </p> <p>— Је ли то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи писар. |
| VIII</head> <p>— Наслеђе, господа моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питањ |
| ера и, после кратког чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору.{S} Овце покушаше |
| прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. </p> <p>— Шта? — рече она зачуђ |
| јем ја још из собе, да се овде претреса велика философија. </p> <p>— Не замерите скромним и мир |
| } Овај састанак пред судницом био је од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет |
| ласити за хајдука. </p> <p>Сељане обузе велика радозналост.{S} Скупљаху се у гомилице, те претр |
| да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових д |
| а, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде |
| пет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика загонетка, коју кад би одгоненуо, похватао би св |
| у загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе сама.{S} Станк |
| ибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, |
| коју непрестано, с места на место, гони велика хајка.{S} Због свега тога и он сам измени своје |
| знајући шта радимо...{S} А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, на |
| лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика невоља!... </p> <p>— А, Ново? — обрте се оп Нови |
| јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа М |
| аде као права зверка која се спасава од велике хајке.{S} Вараше га куцање рођенога срца или пиш |
| било тешко и уморно, али кад се бега од велике опасности, онда се нема кад мислити о умору. </p |
| рђе је одавно изишао на глас због своје велике радње са шљивама и свињама, али се он много више |
| с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике ливаде, са којих се диже по неколико стотина пла |
| ов рачун, па их после поубијали и узели велике уцене за њихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шт |
| доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима.{S} У не |
| огу по вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ |
| овом друштву се радозналост сматрала за велики преступ: живи како знаш, нико те неће питати ко |
| , поче да пати многу стоку, која такође велики приход доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до в |
| Тамо далеко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Лив |
| дознали и буновни грађани.{S} Сакупи се велики збор пред канцеларијом.{S} Капетан разгледа пров |
| ед пута који води у Кленовик, окупио се велики број сељана, читав сабор...{S} Највише их је из |
| к и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и велики тунос са кићанком.{S} Тако одевен дође на крстон |
| на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљиво осећање, које је личило и н |
| аке сумње, постао велики војсковођа или велики чиновник, једном речју — човек, који влада масом |
| ије да радње још нису отворене.{S} Овај велики скуп разби се у ситне гомилице, које продужише и |
| једну трубу платна и из ње испаде један велики завезак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми деце! |
| дједном, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим се беш |
| ветлу собу.{S} На средини стоји округао велики сто, застрвен чистим, белим платном (с пандурске |
| колован, он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или велики чиновник, једном речју — ч |
| они — поступци — изгледаху јој необично велики, примамљиви и налажаху, у души јој, оправдања за |
| леда шта се ради по њивама.{S} Спаде му велики терет са срца, нестаде онога вечнога страшила, ш |
| тао пред судницом. </p> <p>Под записом, великим брестом што се разгранао пред судницом, стајаху |
| зио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и досећао се да је то због тога, што |
| о!{S} Почиње се« — помисли она, обузета великим узбуђењем због ових необичних прилика. </p> <p> |
| прошапта она и погледа га мило, својим великим и сјајним очима. </p> <p>Неко неодољиво, страсн |
| да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к вра |
| </p> <p>Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара как |
| ли је он, једним благим погледом својих великих очију, умео да прикрије ту особину.{S} Само га |
| им пламеном упаљене лојанице, и осећаше велико задовољство што не обори очи пред оним строгим, |
| је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то наста |
| .{S} Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше други човек.{S} Ну дев |
| } Новица је смишљао да му није потребно велико друштво: неколико људи за нападе и три четири ја |
| те како! — рече апотекар. — Бандити су велико зло у свима државама... </p> <p>— Бог с тобом, К |
| неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад |
| воје јатаке, прича о целој организацији великога зликовачкога друштва... и капетан задовољно се |
| } Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран |
| ку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере. </p> <p>— Где сам била!... |
| није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова новина и ове, како њему изгледаху, гос |
| рбија, ја ти кажем. </p> <p>...{S} А на великом студенцу сабрале се девојке, па ћеретају и прич |
| , он одмах закључи да ће имати посла са великом, организованом дружином, којој је досад био пот |
| стина, обрадова меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протес |
| тајне; сам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати.{S} Па као што ’но курјак, кога |
| двојица потрче напред и опет се стопе с великом масом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се |
| ино, написа молбу за помиловање, и он с великом пажњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога дана |
| ао добра пшеница под снажним ветром.{S} Велику муку имађаше среска послуга, док уведе кола у ср |
| , па оде Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу, која је, док није црква набавила звоно |
| учинио из рачуна: да навуче младића на велику кривицу, па онда да га страхом принуди, да се од |
| ро! — прозбори Митар, вадећи из хартије велику воштану свећу. — Знаш... први сам те ухватио, па |
| ен, на крају раширен нос, који издаваше велику срчаност и одважност.{S} Под ниским, испупченим |
| ли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задовоља |
| па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог оца нашега Василија, иже јест на |
| ле свога необична венчања Ђурица паде у велику бригу због опасности, које се гомилаху око њега. |
| алу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чарапа и пешкира, а на в |
| под епитрахиљем и преврташе журно неку велику књигу. </p> <p>— Дајте младенце! — рече он и обр |
| томе.{S} Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша узнемирено срце, |
| ом кораку, као његова сенка.{S} И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену љубав |
| ездушни, господин Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној компанији једно пи |
| ати. </p> <p>— У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госп |
| благослови његов брак, те такав човек, велим, чини онаке покоре и злочинства и на ономадашњој |
| и смо почели о Ђурици.{S} Шта је узрок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, који може |
| запита зачуђен Ђурица. </p> <p>— Хоћу, велим, да могу слободно погледати сваком у очи.{S} Што |
| опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде гла |
| и ли си то!{S} Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— |
| а. </p> <p>— Ама јест то, него знаш, ја велим... како ћу рећи.. кад свршиш посао, немој нам шиљ |
| : </p> <p>— Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.{S} Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па |
| . знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао? |
| ини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вел |
| у љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p>— Остави то! — |
| — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> <p>— Јок, не може |
| <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај с |
| . </p> <p>— То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац |
| Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже. </p> <p>— Хајде живо, |
| е ти казати твоји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је |
| орите, господо, што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница... — отпоче апотекар д |
| као што то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прилике и околности.{S} Узмите ви ово: |
| <p>— Море није то, него ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш. |
| ? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... </p> <p> |
| и: </p> <p>— Ево Милошева Срете.{S} Шта велите људи? </p> <p>— Нек му је срећно! — повикаше одб |
| не.{S} Све то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти у |
| м ја чије је то масло...{S} А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. </p> <p>— Е онд |
| а онај дуги планински венац, из кога се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Орловица, |
| његов узвик и управи дуг нем поглед на величанствену слику пред собом. </p> <p>— Ја — одговори |
| уд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рек |
| апита Ђурица кмета. </p> <p>— Из среза, велиш?{S} Тсс... петљају нешто... ено тамо на дувару пр |
| омени разговор. </p> <p>— Како је овде, велиш.... — рече он после краткога ћутања. — Знаш како |
| овори Станка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да |
| овај прича!... </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој с |
| , зар си почео? — викну ћато. </p> <p>— Велиш то истину? — запита и кмет. </p> <p>— Тхе, помало |
| о ти то рече? </p> <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже |
| ље истраге, те је прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p |
| ије. </p> <p>— Докле ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се стиша од прве љубавне буре. |
| она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва о |
| ихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Знаш ли... </p> <p |
| ход. — Ха, снахо, душу ли му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти |
| Новици, који полако иђаше за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но |
| че попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? </p> <p>Одборници погледаше зачуђено, кнез се на |
| Ене де, проваљен зид!... </p> <p>— Шта велиш, море? — викну онај с прозора. </p> <p>— Зови људ |
| ама се намести до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро, ове се не шале! ... </p> <p>И отвори се б |
| з других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да |
| гурно учинити »физиту...« </p> <p>— Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. </p> <p>— И |
| вина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— Ови наши ода |
| м враћају позајмице. </p> <p>— Па...шта велиш?... </p> <p>Она обори очи, поцрвене и стаде да др |
| ако хоћете; не браним. </p> <p>— Па кад велиш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо чим се |
| зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја са |
| од њега, не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </ |
| од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш тако — одговори Пантовац, јер је научио да слуша |
| на сваки његов корак... </p> <p>— Добро велиш, Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја кажем. |
| лој булументи нашега града«, како он то вељаше. — Али су прилике и околности, у којима човек ег |
| ио сам луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ов |
| ам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га м |
| дим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам...{S} Знаш, онога... пшеница ми м |
| рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. |
| м му паде поглед на онај дуги планински венац, из кога се величанствено уздижу поносна Букуља, |
| {S} Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И тај поглед |
| шћом шумом и, дохвативши се планинскога венца, одјури за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га д |
| ац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати погл |
| цу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске таласасте равнице од рудничк |
| ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевицом |
| S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти нашем попу, па се |
| ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Ни |
| ко не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како? — запита зачуђен Ђуриц |
| не зна за овако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и |
| називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици |
| дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе...{ |
| раћа њему. </p> <p>После свога необична венчања Ђурица паде у велику бригу због опасности, које |
| ез икаква сажаљења. </p> <p>Одмах после венчања нађе неколико поузданих кућа у разним селима, г |
| ко је једва приморао калуђера да изврши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </p> <p>— Не |
| а тражи. </p> <p>— Беспослица!{S} Какво венчање... — рече Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш |
| <p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но размисливши увиде и сам |
| >»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђурица. »Венчање...{S} Прате ме робијаши! ...{S} А како сам нека |
| {S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели кад старац по |
| се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до са |
| Све, како си ми ти рекô.{S} Сад оде на Венчац, па ће после, преко Јеловичких планина и Качера, |
| унчева, Ђурица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљу, па брижно мишљаше о себи и своме полож |
| падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у Кл |
| што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну |
| ах од самоће.{S} Кад окретоше подножјем Венчаца, оном шумовитом страном, зачуше пред собом позн |
| ући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако идем с |
| — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са соб |
| . отварај очи! </p> <p>Ђурица окрете ка Венчацу, а Новица пође истим правцем, куд оде Симо. </p |
| е пред попу, кога је, још из детињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђу |
| роведе у овом новом и, за њега, сељака, веома необичном друштву.{S} Упозна се брзо са свима жен |
| ма женскима, а једна му постаде блиска, веома мила и блиска пријатељица.{S} Он није жалио новац |
| вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необична успомена из детињства сену му кроз главу |
| ржао најдуже, јер је, својом звучношћу, веома импоновао паланци), па Кант, па Хус (не зна се си |
| , видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{S} |
| нину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуг |
| опази да му је ауторитет међу сељанима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као н |
| озора казати што имам — одговори Ђурица веома благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што |
| ене и еластичне ноге. </p> <p>Ђурица је веома ценио своје телесне особине и своју ретку снагу, |
| .{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од овога неочекиванога поздрава. </p> |
| и се за последак... </p> <p>Изненади се веома, кад нађе Станку код Јова.{S} Беху поспала чељад, |
| кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е јеси мајст |
| састајаху свакога дана.{S} Крили су се веома опрезно, али шта може међу људима остати тајно!{S |
| стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јој то стање беше тако ново и тако |
| њој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не мог |
| и разумети њена охолост, али Марко беше веома танка стања, тек побегао од сиротиње, а не стигао |
| м кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати зид, кад Ђу |
| сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те м |
| их Радисављевих очију, које ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p |
| еспекта и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало.{S} Он постаде опет онај стари, одважни |
| <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, здравља ми!. |
| и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква по |
| и, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан одмах појми, да се |
| извуче своју руку из његове, јер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочит |
| је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју.. |
| шком... </p> <p>Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад |
| ве сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: </p> <p> |
| ан општини да је хајдук. </p> <p>Станку веома изненади овај глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то |
| игару.{S} Његовом почетничком самољубљу веома је годила ова безусловна, ропска послушност луди, |
| клонио од свештеникових савета, који му веома тешко падаху, пренесе разговор на неке обичне ств |
| ије и који изазваше овај разговор, беху веома страшни. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| самнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остад |
| лицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S} Господине мој, шт |
| једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!. |
| отворено у душу загледао...{S} И таква вера, такво поверење у њега, разбојника!...{S} Човек го |
| љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио |
| не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слу |
| чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацима, |
| рна непробојна ноћ... </p> <p>Шта се то вере ноћу по житкој тештавој маси непоплочане улице?... |
| атељу — рече му присебан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно |
| ударио.{S} Јатак му показа трговачкога вересијаша из Београда, који се враћаше с пута по југоз |
| и нестаде, па да потражим од Маринка на вересију. </p> <p>Вују севнуше очи необично, али он брз |
| томе бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... </p> <p>— Пардон! — викну ап |
| власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па |
| у путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то н |
| по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ траж |
| ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе |
| то некако мимоићи.{S} У крајњем случају веровао је, да се механџија неће ни кренути на пут, или |
| ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледати с |
| у милост Ђуричину. </p> <p>»Нисам могла веровати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш, исти |
| одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. </p> <p>Капетан се јетко |
| рах од изненадна напада, коме се, и ако вероваху у околину, свакога часа надаху. — Ко се скрива |
| крени с друге стране, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја... </p> <p>— А ја сам по псима по |
| види жандарме и пандуре на коњима како веругају кроз густо жбуње, па застане преплашен; поглед |
| да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а виде |
| падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кића |
| Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са дево |
| — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и радозн |
| ке! — одговори она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови |
| зећи у собу, сваки се изненади, видевши весела човека коме и не падаше на памет смрт.{S} Доноша |
| ску му. </p> <p>Ђурица, видећи га онако весела, прихвати шалу. </p> <p>— Вала, побро, па и ниса |
| о му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусно јело од те стоке...{S} То га |
| аде (тако је он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети по |
| весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана преко реке, којим с |
| Али на њиховим састанцима сад нема оне веселе, непомућене и безбрижне среће, којој се одаваху, |
| .. и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. </p> <p>...{S}Звер!...{S} Звер пред хај |
| м и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре |
| је то што је казала о провођењу, доиста весели и занима. </p> <p>Ђурица се изненади; лако црвен |
| јејања и да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора ве |
| као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p> |
| в си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је исто тако раздраган и расположен.. |
| т на неуспех и на стид, који му причини весели путник. </p> <p>Међутим власт, видевши да Ђуричи |
| а и вода по бистрим планинским речицама веселије жубори и шапуће песму нове среће, новога живот |
| ота... </p> <p>И срце хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, |
| чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији.{S} Крв му појури живље по телу, а пред очима |
| </p> <p>Писар од тог одговора поста још веселији. </p> <p>— Ено мотике — викну пандур, угледавш |
| ота...{S} Све оживело новим, светлијим, веселијим животом, и биље и животиње, па и вода по бист |
| н пут њихову пријатељству.{S} Пило се и веселило свако вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђурица се |
| ле да се купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. </p> <p>— Ја бруке наше, болан! — рече |
| реживеле у туђини, очи им засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна радост, |
| нице гомилицу оваквих стајица испуњених веселим народом, који се сабрао да, овако у скупу, пров |
| ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и |
| Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у селу — н |
| ричино коло.{S} Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у т |
| ју свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...{S} А у цркви стојимо овако |
| земље...{S} Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој |
| ead>XXIII</head> <p>Пролеће је; светло, весело, живо пролеће...{S} Гора се развила, па се њено |
| сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{ |
| е чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{S} У глави нека тежина, ал |
| а наместила постељу, а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврату.{S} Бесна необуздана пијан |
| вши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{S} Жива и |
| двоји и пође сама.{S} Путом само Јелица весело причаше, а Станка се тек понекипут осмехне, не з |
| p> <p>— Зацело згода! — одговори Ђурица весело, коме се допаде што је Новица предвидео тако важ |
| гу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S} И све би то |
| о нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави та |
| господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме или подвикујући на ст |
| видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, п |
| квим девојкама? — рече она и насмеја се весело, као да је то што је казала о провођењу, доиста |
| ве трепери од сјаја сунчева и зелени се весело, светло, радосно... </p> <p>Очи се приковале за |
| ила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре прш |
| у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује пред сунчевим изласком... </p> <p>А т |
| огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећ |
| меје и нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кикотање... да их, онако старински, см |
| шта си се побабио! — узвикује му Митар весело. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки |
| оздрави је нежним осмехом, затури главу весело и прође... </p> <p>Једнога дана сиђе Станка на п |
| копати и после неколико удараца узвикну весело: </p> <p>— Даска! </p> <p>— Лакше сад — рече му |
| од живине и стоке.{S} Наједаред узвикну весело: </p> <p>— Дајте мотику! </p> <p>— Марија, где ј |
| о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом провођењу, налазећи да тако и треба хајдук да ж |
| мој пријатељу — рече му присебан, неки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газд |
| ред, гегуца општински биров... </p> <p>Весеље и право душевно задовољство, помешано са побожно |
| и расположен... </p> <p>А ко се у такву весељу нађе увређен, није му лако.{S} У Сретенову колу |
| срећно! — повикаше одборници, и Сретен, весео и задовољан, приђе руци поповој. </p> <p>— Срећно |
| а страст, да она одједном појми све.{S} Весео и срећан осмех заигра јој на лицу, као одговор на |
| што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, застајући по |
| а.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, мио о |
| но...{S} У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива |
| клипова, па доста. </p> <p>Јован скочи весео. </p> <p>— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату.{S} То ј |
| есеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно какав букович |
| те радост преко лица, које се развуче у весео осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S} Гле мога Ђуре!...{ |
| те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћ |
| , отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и бр |
| а, по неки пут фркне ражљућени коњиц, а ветар звижди поред ушију... </p> <p>Капетан се осећа ка |
| p>— И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — од |
| еси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеписмо једно за друго, не мисл |
| сав видокруг.{S} Оштар хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама са |
| .{S} Око прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замр |
| у страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </p> <p>Пролазе сељани, пешаци и коњаници, прола |
| а!«... </p> <p>А Станка само слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, ко |
| тво њено, заузело прво место... </p> <p>Ветар брише и звижди преко голих чукара, куда се провла |
| их снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровова снежну прашину и засипље њо |
| едогледа, лутајући под притиском бурних ветровитих осећања... </p> <p>Да ли у тим мислима Станк |
| у страну, као добра пшеница под снажним ветром.{S} Велику муку имађаше среска послуга, док увед |
| Само пролећу као искре, понесене бесним ветром....{S} У темену нешто игра једначито, брзо по та |
| суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи |
| и!...« </p> <p>Једним лаким скоком, као ветром понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоумећи |
| На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде обрисана, те |
| ко позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само састави руке младенцима, па се обрте столу и с |
| ићи обичним трагом свих сеоских момака, већ је његов пут одвојио од осталих.{S} Ну имађаше он ј |
| и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико година.{S} Први пут је апотекар дао назив |
| њике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се ро |
| раво у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше |
| илутином, и Коста, искочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони |
| то види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са с |
| на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу те лагати, зар је мени |
| тне слике из напада, који ће следовати, већ се унапред јављају, и он већ види пред собом жива, |
| блиска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, т |
| Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на зем |
| и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са стране.{S} Сад добро чује тутња |
| ?...{S} Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке.{S} После испитуј: ко |
| е омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо |
| шавши у собу, не стаде на једном месту, већ прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке не |
| ју главу. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за |
| зар не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни |
| асом... </p> <p>Све ближе и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се над целом оном масом жа |
| у и полети низ поље, као на крилима.{S} Већ се приближио првим шумарцима над потоком, али је и |
| е уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.{ |
| па избацује земљу гвозденом лопатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци свак |
| чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поред потока нагло приближује, |
| о да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачуне са друштвом |
| га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан |
| ије... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, |
| ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће |
| ону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, бр |
| м он испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... права битка!.. |
| — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. </p> <p>Ка |
| осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љуто |
| ги свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме мало потесни око врата, он |
| та и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да при |
| присуство на овом месту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, |
| <p>И опет обрће очи низ пут, али у њима већ нема наде...{S} Помирише цвеће из руке, па опет ста |
| росним капљицама, које се по брежуљцима већ стапаху и испараваху.{S} Испод суднице, крај пута, |
| {S} Проклето дериште!...« </p> <p>И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли б |
| и необичној самоћи. </p> <p>Одавно она већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Уга |
| >Беше се искупило доста народа.{S} Попа већ позвао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко |
| Вујом, кренути се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а он, после оволиких злочина, још није ни |
| и да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели кад старац последњи пут прочита оба писма, с |
| тупили заранци. </p> <p>...{S} Три часа већ путују необични сватови на двојим колима.{S} Распит |
| , па се окрете и оде уз поток.{S} Коста већ беше измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удар |
| д изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз |
| де на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се двадесе |
| ке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. < |
| ерим!{S} А јест, имам још нешто.{S} Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак |
| да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободније и отвореније, но на скупу... </p> |
| ерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>Затим узе оружје, те раздели сво |
| м неочекиваним и тешким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна |
| гову коњу... </p> <p>— Па добро, кад је већ оседлан.{S} Нека изводе коње! </p> <p>После неколик |
| да се засити, занесе... </p> <p>Сад је већ постала провидна Новичина намера: он је желео да пр |
| е и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме посао.{S} Стражарима су одређена ме |
| пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома круп |
| дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио сваки приближан рачун о времену... </p> <p> |
| ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти река |
| ледати сад — одговори Радисав.{S} Он је већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у |
| ј... права битка!... </p> <p>Испалио је већ оба револвера, па дохвати магацинку. </p> <p>А спољ |
| јдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољ |
| нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... |
| о света пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно на |
| о занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p>Свршило се читање... </p> < |
| Надао се каквој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава.{S} Неки пут је и сам |
| ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А как |
| , па мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо, робија.{S} А она?...{S} Оцу не може, |
| суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељати, знај зацело, а кад |
| м своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. |
| инуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом главом... </p> < |
| — није се тако радовала. </p> <p>После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, |
| .{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само два нач |
| <p>Постепеним током догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилике наведоше |
| је довољно могућности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили |
| до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p |
| дно није могао угушити.{S} Али ту би се већ морао борити против природе и против себе сама.{S} |
| >Сутрадан кад изгреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сач |
| ости, није никаквом добру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, бр |
| а, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна |
| рати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а засад ће да је одрж |
| е.{S} Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да ручају. |
| корак. </p> <p>Кад стигоше потесу, беше већ свануло.{S} Сад се морало ићи чистином, јер поток, |
| ича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели тамо. </p> <p>— Нека их — смеши се Ђурица, н |
| о тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година гледам шта се ради по ов |
| вори поп, осврћући се на Пантовца, који већ беше прошао. — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А |
| ad>XVI</head> <p>Нашавши Пантовца, који већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њ |
| о задаваше.{S} Онај огромни терет, који већ неколико дана осећаше у својој близини и само очеки |
| , овако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи |
| добро везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели на коње, и, како им се предадоше наредбе |
| е. </p> <p>У глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања... све се у њему згрудвало, с |
| S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно врем |
| ачина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него |
| обични људи лако не венчају, а с тобом већ... буди Бог с нама! </p> <p>— Није то, попо; него а |
| У колеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Н |
| сето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па |
| гао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би р |
| ка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осећати како куршум звижди и улеће у |
| вне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, |
| следовати, већ се унапред јављају, и он већ види пред собом жива, повезана хајдука...{S} Он му |
| обро промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлучио. </p> <p>Изјутра зором отиде Марко до |
| х планина и Качера, у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} О |
| нек му буде све као код људи.{S} А тамо већ Бог је, па нек му он суди, како је заслужио... </p> |
| >— Не знам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? </p> <p>— Па |
| разбојници...{S} Али се на његово место већ јавља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео |
| .{S} Морам ја то знати пре поласка, јер већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је |
| мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу |
| по неколико стотина пластова.{S} Сад су већ пластови зденути, а у Милошевој ливади подигла се з |
| ка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Стан |
| је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чува |
| из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ неколико дана пада киша над Београдом, те је и чист |
| и дрема Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>»Већ се смркло!...{S} Кад пре... и како је то могло бити |
| левом руком за чело, које обузимаше све већа ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну стара |
| осле тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те |
| аше он. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа |
| га, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити з |
| о.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помисли |
| итне гомилице, које продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободни |
| еднако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако |
| али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја... </p> <p>Уморни п |
| га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му се одједном на |
| утра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су |
| сним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол... </p> <p>Најзад се, после те |
| рна нема помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?...{S} Шта о |
| часа, а појединости напада познате су, већим делом, свима.{S} Ипак се нестрпљиво очекује писар |
| оне исте изразе, које чита у погледима већине девојака и момака, такав поглед не би поднео, он |
| зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли |
| онити читави батаљони.{S} Ту, на једној већој завојици, леже у павитини С једне стране Радован |
| о, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни |
| удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на њих.{S |
| да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пред вече одјурише жандарми са писаром право у Трешњевицу, а |
| неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«.{S} Аја, што ја знам, то мора |
| разне разговоре, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разговору је био врло |
| тоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Сунце се претворило у пламено коло са хиљадама |
| жи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако вече, частећи своју пријатељицу, трошио по неколико дин |
| ијатељству.{S} Пило се и веселило свако вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђурица се провлачи поред |
| н проналазак, те он не пропусти ниједно вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, вео |
| .{S} Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, у |
| изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђ |
| ти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у сво |
| ледице, ни за шта на свету... </p> <p>У вече Радован стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше |
| екала је три вечера узалуд.{S} Четвртог вечера, око поноћи, узнемири се стока.{S} Овце пођоше и |
| оде и леже међу овце.{S} Чекала је три вечера узалуд.{S} Четвртог вечера, око поноћи, узнемири |
| ешњевицу, а Радован таман превио рану и вечерао, па се спрема да легне...{S} Срећом, угледа жан |
| ешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p>— Каква ти је то гошћа? — пр |
| ађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотина дуката, која је могла бити наша. |
| {S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и к |
| ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој |
| и пушку и седе за трпезу. </p> <p>После вечере, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђу |
| ебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> <p>Тамо, куда увед |
| трах од самоће, од себе сама и од онога вечерњега сутона..{S} Застаде и ослушну...{S} Неко му с |
| јковцима.{S} Вујо их све почасти добром вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} Осим п |
| у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — викну Радован, ула |
| могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечите њене прекоре, који му досадише, па узвикну: </p> |
| ну срећу?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, теш |
| Вују, те му се тако слепо предао....{S} Вечито му је овај сурови човек стајао пред очима као не |
| кво уживање и одмор, него за невољу, за вечиту невољу...{S} Еј-хај!... — уздахну он после неке |
| ку необичну работу.{S} Ту се копа рака, вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће да разгледа ту |
| он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово вечно безизлазно стање принуђавало га је да се лати и т |
| му велики терет са срца, нестаде онога вечнога страшила, што му над главом стајаше, и он се ла |
| д отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год |
| а почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије причају.{S} Кад |
| ују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за руку и |
| викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од овога |
| а, кажу, остаде жива...{S} И опет, како вешто одговара на суду: не зна ништа ни за кога, па то |
| али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао |
| кивањем, па стаде гледати како му ковач вешто одсеца чивију, којом су спојене обе половине кари |
| кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко је то прошао? — запит |
| .. — викну Ђурица. </p> <p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, бр |
| , богаташ... </p> <p>— Полако-те, море, ви одосте на друго, — проговори месни свештеник. — Ми с |
| и треба? </p> <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела |
| <p>— Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пл |
| побро, да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка оштра — рече Радован и трже се сам, |
| тима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне стране.{S} Св |
| ну Радован и опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држ |
| де им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печен |
| јдемо—дер малко доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече |
| — Зној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господа? </p> <p>— |
| на његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да |
| у наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши с |
| ори Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти з |
| о сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пан |
| а све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако о |
| уде, који ти ништа не чине. </p> <p>— А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва ста |
| Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџар |
| у, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p> |
| ама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже се |
| ци. </p> <p>— Натегни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући гус |
| А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он |
| , кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p>Ву |
| ндарми и искапише чаше. </p> <p>— Хвала ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!... </p |
| дају, зацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, |
| рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја |
| рићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћ |
| био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете убити? </p> <p>— Јок, не море још — одгов |
| викну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћ |
| аши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — рече она и нас |
| да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. |
| господо: прилике и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Ни |
| ему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драгановићи моји, са чега толики други свет од |
| а ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи |
| утрос малко почесмо.{S} Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажите? </p> <p>Сви луди оборише |
| ах проговори: </p> <p>— Е, нисте видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку иглицу и |
| > <p>— Знам, Рако, али опет... нисте ни ви седели скрштених руку.{S} Ту је пало, брате, много в |
| узимаше све већа ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епит |
| p> <p>— Море, оканите се... шала, кажем ви! </p> <p>— Причај, причај! — повикаше девојке. </p> |
| тешке послове, па не могу мирисати као ви, што само седите и намештате се за нас људе. </p> <p |
| . </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни |
| у ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам |
| то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. </p> <p>— Како?{S} К |
| пружи руку, па колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи |
| мча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рек |
| паде један велики завезак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну |
| апитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви философију свршили, молићемо, и који је рад корисниј |
| ноћишта, Вујо их задржа. </p> <p>— Што ви, море, не идете дању заједно, као прави хајдуци, нег |
| за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово |
| учно: </p> <p>— Можете сад говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за т |
| не стране.{S} Све то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да с |
| н је већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Ш |
| и пристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али |
| шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли он, а срџба му с |
| чини и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се она предај |
| н, и, кад потрча другом страном потока, виде да је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и |
| е и ближе...{S} Већ се распознају лица, виде се над целом оном масом жандарми коњаници како одс |
| пац којим је везан. </p> <p>Свануло је, виде се јасно сви предмети... </p> <p>— Камо девојке? — |
| Јанка Пајића.{S} Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где м |
| ко сам ти једва муку истерао. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа т |
| .{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, нер |
| м...{S} Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи зликовац свој последњи дан.{S} Улазећ |
| е зелене Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним |
| у одају.{S} Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постеље и миндерлуком |
| јо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си тако поранио, сок |
| а још мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и о |
| е трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека насред пута.{S} Ни сам не зна како се уздрж |
| еда Ђурицу.{S} Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед. </p> <p>Пандур стаде копати и посл |
| одредбама по својој ништавној вољи; кад виде како један бистар од природе ум може да влада учен |
| еље опази их прво Станкина мати.{S} Кад виде жена своју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњ |
| ња, страховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на расположење повољан од |
| Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају |
| али се не виде ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их но |
| односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по самом потоку. </p> <p>То |
| аљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. </p> <p>Ђ |
| >Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељ |
| ши к Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантовац, |
| то. </p> <p>Ђурица се сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре |
| а ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга век |
| е да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, п |
| Ђуро! — зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже |
| е преплашен; погледа свуд око себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, потрчи напред што |
| иже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места, за |
| о раније и Пантовац, мало наквашен, па, видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p |
| Наједаред Пантовац погледа у лево, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: </p> <p |
| p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. </p> <p>— Чујем — одговори дет |
| /p> <p>Подизаше главе и упрепастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с напереним острагушама.{S} С |
| у поток.{S} Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшн |
| ајте... </p> <p>Ђурица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, |
| ве на улици.{S} Журно улази у кавану и, видевши сва позната безбрижна лица, и сам се соколи, за |
| .{S} Улазећи у собу, сваки се изненади, видевши весела човека коме и не падаше на памет смрт.{S |
| скаменио, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. </p> <p |
| , наши смо... — убрза Јово с одговором, видевши пружену пушку.{S} За њим иђаше Пантовац и још ј |
| а ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђ |
| револвер и обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу |
| е. </p> <p>— Ко је то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, који стајаше под прозором. </ |
| <p>— Ти отимаш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више |
| евља и стадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача почиње дизати, притрча и |
| </p> <p>— Да није оно... — рече Митар, видевши неку црношарену масу под врљикама. </p> <p>— Он |
| и весели путник. </p> <p>Међутим власт, видевши да Ђуричини напади постају све опаснији и смели |
| а газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену пушку, повика: </p> <p>— Остав’!...{S} |
| коме падаше слаба светлост свећице.{S} Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он пром |
| њима се показа Милета са револвером.{S} Видевши зликовце у гомили пред вратницама, Милета испал |
| етан изиђе у ходник, онако необучен, па видевши да лампа слабо шкиљи, обрте се пандуру: </p> <p |
| таде да слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. </p |
| нка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још зловољнија.{S} Н |
| ену.{S} Погледа око себе зачуђено, и не видевши никаквих остатака од ове појаве, даде се опет у |
| еме.{S} Погледавши још једаред Ђурицу и видевши га добро расположена, он се одлучи. </p> <p>— Ђ |
| окрећући се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца |
| <p>И поп их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, немаде куд, но продужи пра |
| тена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде на месту и обори главу. |
| Не знам!...{S} Шта је то смрт?{S} Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хладна... |
| синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему ко |
| ћута.{S} Увече исприча Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце. </p> <p>— Знао с |
| до. </p> <p>— Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забри |
| куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.{S} Курјаци се пр |
| није спавала...{S} Та она је тако лепо видела оне чудне погледе, који се не могу ни снити ни з |
| шаја да савладају Станкину самовољу.{S} Видели су да је то необуздана, срчана природа, која не |
| о да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах проговори: |
| он одмах проговори: </p> <p>— Е, нисте видели ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку и |
| заборави на њу.{S} Тако се још нису ни видели од повратка. </p> <p>Ђурица осећаше јасно да у њ |
| о забрану, тражећи заклонитије место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину кор |
| } Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу у овој проклетој помрчини. </p> <p>— Ш |
| <p>— Па... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће |
| запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор. </p> <p>— Свршисмо |
| зредила помрчина, али се још није добро видело.{S} Тек се могло назирати небо, које се, као црн |
| рже се и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан.{S} Истога тренутка дохвати нож, |
| и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех.{S} Али чим би се |
| ити к себи. </p> <p>— Јок ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац...{S} Зар он м |
| нао шта би радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У |
| е..{S} Сад му беше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам о |
| урица, погледавши је страсно. </p> <p>— Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и |
| нашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стиша |
| то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу. |
| </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се |
| дном нађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађену црвенкастом марамом са бел |
| p> <p>Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одре |
| ак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. </p> <p>— Е, мар |
| е и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене |
| а не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак |
| е легли, хранили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је |
| , знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце н |
| е, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола |
| ли он, заборављајући да је мало час сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу, Никола угледа сн |
| ви.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака же |
| тинску власт и Станкине родитеље, треба видети шта ће са Јовиним укућанима, треба прегледати ку |
| на га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: како он мисли о томе, да ли се радује и |
| доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије се, весели се... то стаје |
| а у највећем степену.{S} Кад није могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи |
| ра изгледала као нека стаја.{S} Лепо је видети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице |
| какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, после онога необичнога |
| чистога страха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају.{S} У |
| , као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђуриц |
| се нешто много променио.{S} Требало би видети шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да видимо? |
| дмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега неописани страх: стаде да п |
| тра, те се одмах, на први поглед, могло видети да је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не бе |
| чека је Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку.{S} Ђурица је одведе |
| та је теби?... </p> <p>— Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека кот |
| >— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га н |
| p>— Код њега не иди; а ако ми што јави, видећемо.{S} То је стари лисац, знам ја њега добро. </p |
| село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. </p> <p |
| не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, молим те... остави ме мало! — одгов |
| у то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим сами ра |
| нашем попу, па се разговори са њим.{S} Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Бег |
| </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече |
| икну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену, али овога за |
| стара вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да с |
| Пантовац при уласку му. </p> <p>Ђурица, видећи га онако весела, прихвати шалу. </p> <p>— Вала, |
| о зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже се и пребледе, али му се по погле |
| ица слатко спава после синоћне пијанке, видећи у сну читав харем варошанака, које се отимљу о њ |
| двојица, кад никакве опасности нема.{S} Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим п |
| исли она, и очи јој ватрено засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, девојке то протумачише радозн |
| ивком Чапљом, пенсионованим писарем.{S} Видећи да је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво |
| згледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. </p> <p |
| екала поноћне петлове под осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна.{S} Мало затим про |
| јдук у мрачној јазбини, не мислећи и не видећи ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у ок |
| екар дао назив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике мршти, назва их философи |
| да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Ви |
| то? — запита Ђурица живо. </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изр |
| ше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте позадружна, ј |
| олако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пу |
| још какво одељење. — Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепљено хартијом; кад с |
| , који разгледа једнога по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђ |
| ех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана! |
| е олепљено хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником не мож |
| и како одскачу од седла у лаганом касу, види се између њих нека нејасна група, из које вире пуш |
| ам не поможе ништа. </p> <p>Али старац, види се, није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориш |
| ом доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно д |
| ецима, како се журно примичу к селу.{S} Види се и коњаник, који се спушта косом, идући пред њим |
| ади јој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где је ударена. </p> <p>— Код Петра су завоји и ст |
| ше слаба светлост зимње зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. < |
| види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — |
| први, и по упуству капетанову покуша да види јесу ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе за |
| ом невољу... рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p> <p>— Море, н |
| слила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу. |
| о ретки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога д |
| леда га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </p> <p>— Стезали смо г |
| љао питања више из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, |
| о поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а |
| у лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану и о |
| ећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт о |
| озорима! ...{S} Да станем тако, па нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S} Па онд |
| дне руке око његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... </p> <p>...{S}Из груди опет |
| огађа мисли које се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и |
| ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу |
| наступи неко болно бунило, занос... не види ништа и не мисли... </p> <p>Руке су му се грознича |
| , наиђе нека магла, од које се ништа не види око себе...{S} У глави му наступи неко болно бунил |
| це?...{S} Ни најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче ту |
| жалост, и на страх од нечега што се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад успавано осећање |
| о, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа неповољно. </p> <p>— Па како, болан: |
| ам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се |
| не, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И баш тога трену |
| исао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под тим »нико« своје сељане, н |
| еко...{S} Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури... »Милост!« ви |
| .{S} Још неколико тренутака... и сад се види како она група у средини необично иде, као да плив |
| на широким, гаравим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледајућ |
| пет грлића пушчаних пружени... само се види округао отвор, као прстен, и унутра зија црна цев. |
| он сугестује, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Кр |
| авезаних очију? </p> <p>— Кроз сукњу се види лепо. </p> <p>— Говорите, господо, што хоћете, али |
| из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен облак, који плови горе по чистом |
| ви још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S} Св |
| куд она ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, погурену старицу где му прилази... »Ш |
| још далеко... има још времена...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, али то још не до |
| ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али н |
| хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, обузима га нека свет |
| очима, спаде она тежина с главе... лепо види и разуме... </p> <p>»Ово је рака за мене...{S} Отк |
| еће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима како веругају кроз гу |
| едној положитој рудини, са које се лепо види цела варошица са околином.{S} Народ се нагомилао о |
| ма, па нити ко може приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса р |
| у, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ види како му се онај поред потока нагло приближује, чин |
| овати, већ се унапред јављају, и он већ види пред собом жива, повезана хајдука...{S} Он му одај |
| {S} И његове везе почеше да избијају на видик.{S} После три недеље опази их прво Станкина мати. |
| а столицу. </p> <p>— Седи, одмори се... видим да си се много уморила. </p> <p>Станка се осврте |
| оју главу може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта |
| ило једнако: цију... цију... цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море |
| он говорити? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће |
| то опазио, кад он нас шаље на посао.{S} Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— |
| а. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нако... </p> <p>— Како се пров |
| прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нем |
| му саопшти новост о наредби. </p> <p>— Видим и сам, али треба још да промислим и да се договор |
| ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то |
| велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то? |
| се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упрепашћена, кад угледа наслоњене пушча |
| добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смела н |
| — Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Станка |
| и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан и |
| , човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори други |
| нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би радио...{S} Проклето дериште!...« </p> <p> |
| p>— Није то — рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле б |
| /p> <p>— Ја, знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да |
| могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ....« — помисли он и хтеде да ле |
| алеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је то необи |
| једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...« И он седе т |
| док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу! — рече |
| S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и |
| .. и пуче пушка...{S} Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток...{S} Погледам: онај |
| ећати неким речима твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник многе људе упропастио и побио |
| прилике и околности, а учитељ, као што видим, налази да је свему томе криво васпитање.{S} Али |
| одговори она — само кад доживех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем виногр |
| мислим?« — рече он себи напослетку. — »Видим да се приближује крај, па сад што ме снађе.{S} Ка |
| </p> <p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом в |
| деде причај. </p> <p>— Море број то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не проговорив |
| е карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу пи |
| ва... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше прија |
| тмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p> |
| та он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да видимо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гледа |
| ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то |
| јица залажемо главе за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши људи, но све њему.{S} Па, |
| ш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </p> <p>— Море, Ђ |
| вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је било са потером, па онда идите право Штул |
| толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме мало потесни око |
| едњом потером, извршила своју дужност: »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хтели!«... — као д |
| за ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода!... </p> <p>— Зацело |
| би и твој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{S} Ја зна |
| {S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год |
| слим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави. </p> <p>— Што си ти тако ослабила? |
| {S} Неће она без новаца никуд, а ти си, видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад тек сети |
| а. </p> <p>— Одмакни де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољно, светлим |
| у собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки случај... |
| ати, па шта буде«... </p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо да се разговарамо о послу — рече Ву |
| срећа, беше као у сну. </p> <p>— Па... видиш сам...{S} Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То |
| та. </p> <p>— Отварај брже, хитно је... видиш: жена сам!.... </p> <p>Кључаница шкрипну, врата с |
| лицима... »Гле, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с о |
| оре, ти не тражи наводаџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не б |
| њен, у мало не кидиса на човека! ...{S} Видиш, и то се мора наредити, мора јој се нешто учинити |
| уморна човека, коме се јако спава...{S} Видиш како он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава. |
| орим слободно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p |
| Београду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива одне |
| ловање! ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш |
| првога посла, само да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда ће ми, ваљада, казат |
| ад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде везана... али ја т |
| едећи, осврћући се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо он |
| </p> <p>— Кажу, не ваља се... </p> <p>— Видиш, и капу сам скинуо, нек му буде све као код људи. |
| куша неће ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршил |
| апса, а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од |
| Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — одговори она осмехнувши се. </p> < |
| p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} Због чега се ја мучим и проп |
| у крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним г |
| шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега. |
| и му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не раде |
| /p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не размишљајућ |
| но кажи одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам! </p> <p>— Дакле, |
| аднику из друштва! ... </p> <p>Кога год видиш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, свак |
| тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p>— Е видиш, само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па |
| а ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоћену, понижену, уцвељену, па избачену |
| ави то! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Ка |
| вати баба Маци — помисли Станка — а оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S |
| им да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, з |
| е одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S} Моја Марушка мени спрем |
| оди ме куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном |
| што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнае |
| седим сама, па ћутим и трпим. </p> <p>»Видиш, њој је криво што седи сама; зато се она и дује!{ |
| же и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан планински ветар зањиха лисје |
| д сном, тек њој се одједаред засија део видокруг, заблиста се шумна речица, затрепери отвореноз |
| остаде замишљен, укочена погледа накрај видокруга, откуда се помаљаху ретке паучинасте кудеље с |
| ка. — А ја сам задовољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — |
| а...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— |
| р дотле му је све још изгледало обично: виђа се и разговара слободно са својим сељанима, виђају |
| S} И она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сунчева, претворила се у ватру, па бли |
| Станка радознало. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадн |
| ошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима.{S} У неколико округа било је познато им |
| разговара слободно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, |
| е једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> <p>— |
| иђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш сам шта вели. »Ко хоће, вели, с |
| <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се чест |
| >Варошица беше заспала.{S} Озго са брда виђаху се само светњаци пред честим паланачким механама |
| х, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Станка радознало. </p> <p>— Па ко |
| и и скинули рукама изгорели пухор косе, виђаше се црвена, испечена кожа, па једном месту напукл |
| бом све предмете и сва лица...{S} Он не виђаше више ништа, осим једно једино страшило, које се |
| се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љуто, горко |
| ад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напро |
| еку што је брже могао.{S} На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано зве |
| тари зликовац.{S} Стићи ћеш тамо још за виђела.{S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћим |
| ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p |
| подругљив осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло р |
| у она приђе руци. — Сад можемо то, ради виђења, а после не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћ |
| дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему по |
| вица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти кажем.. |
| </p> <p>— Што то сад? </p> <p>— Тако... виђећеш.{S} И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се н |
| ј се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомуче |
| еда га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Рад |
| аше пред вратима са улице. </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима.{S} Нешто ми се ноћа |
| о да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради |
| аље од мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао ни |
| жили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну |
| уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га непре |
| аге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима, прелећу с једне |
| овиту недоглед... </p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима б |
| едни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима.{S} Пантовац једнако ослушкиваше |
| е потера растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, |
| погледајући чешће у лево, откуд се чуло викање и пуцњава.{S} Пантовац, тежак и тром, изостајаше |
| иви.{S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде око |
| кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Јед |
| марама... маше њоме и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу...{S} Исекоше конопце, |
| прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко...{S} Освртоше се, а из оне прашине види се |
| >— Што ти није све дао.... му његова! — викну Пантовац као с неким правом, налазећи да му је ти |
| p>— Шта их ту испитујеш... им њихова! — викну Пантовац — још им нађи адвоката...{S} Лези, бре! |
| од кошуљом набира. </p> <p>— Води га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </p> <p>Као у |
| вропе«. </p> <p>— А, ево нам трећега! — викну апотекар, који сеђаше са Живком Чапљом, пенсионов |
| ма... </p> <p>— Шта нема... ти твога! — викну Ђурица. — Јеси ли о аранђеловском вашару узео пед |
| где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклони |
| е...« </p> <p>— Опет си се замислила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те |
| се отале, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата, али она продужи и даљ |
| чило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Једна плавојк |
| . </p> <p>— Зови људе, буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не |
| јаве Ђуричине. </p> <p>— Доле с коња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом, који се и сам |
| ога... </p> <p>— Лажеш, псино матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Никол |
| се плашљиво око себе. — Видиш ли сад! — викну љутито на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те |
| да ниси писнуо!...{S} Полази напред! — викну један од нападача, и Никола осети јак ударац у ле |
| ене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу. </p> <p>Преко њега |
| еном његовим... </p> <p>— Ћути, попе! — викну Пантовац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си с |
| ам и испусти га. </p> <p>— Предај се! — викну једна глава, и челична цев покрете се... </p> <p> |
| пред запис. </p> <p>— Шта то радите! — викну он, узевши пушку на руку. </p> <p>Сељани занемеше |
| ...« </p> <p>— Хеј, кмете, овамо сви! — викну писар. </p> <p>Изиђоше сви из куће. </p> <p>— Нем |
| </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њима. </p> < |
| ану. </p> <p>— Предај се!{S} Не гини! — викну жандарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча још брже.{S |
| рао си и оружје од кога ћеш погинути! — викну Ђурица и стеже му руку. </p> <p>Утом се зачу из ш |
| товац. — Снахо, ти напред, па потрчи! — викну он намрштивши се и промрмља нешто у себи, што не |
| гло овуда провући! </p> <p>— Отварај! — викну капетан, и сва се она гомила крете за њим к врати |
| /p> <p>— Ко је то? </p> <p>— Отварај! — викну она гласно, сазнавајући умесност свога захтева. < |
| могла хајдуковати... </p> <p>— Стој! — викну Станка, осврћући се око себе, као да тражи какво |
| и више ништа за себе. </p> <p>— Стој! — викну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да |
| као цареви. </p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадо |
| јем за оку вина. </p> <p>— Пристајем! — викну Марко и пружи руку. </p> <p>Пошто се руковаше, Ма |
| ј, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да |
| јте се, а ти, Јевто, везуј све редом! — викну Ђурица и ступи корак ближе. </p> <p>За часак беху |
| цркви, рекао бих... </p> <p>— Пардон! — викну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим д |
| иње губити свест... </p> <p>— Готово! — Викну Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали, само остад |
| .. </p> <p>— Предај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. </p> <p>Ђурица окрете ре |
| нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не |
| p>— Удовица зар?...{S} Вуци је овамо! — викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се веселимо? |
| о пањ. </p> <p>— Дај пречњаке овамо! — викну неко испред каване. </p> <p>— Молим, ја сам се пр |
| ватра... </p> <p>— Нек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онд |
| оримо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни смо као ђ |
| p> <p>— Јеси ли луд?...{S} Остави то! — викну Ђурица гневно. </p> <p>У том истрчаше обе жене из |
| {S} Браћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — викну Пантовац. </p> <p>Он подиже новчаник и опет га пр |
| се на миру сврши«. </p> <p>— О, Мићо! — Викну Никола с пута, видевши синчића на брду. </p> <p>— |
| њега. </p> <p>— Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао.{S} Старче, |
| шној погибији! </p> <p>— Ето их, иду! — Викну неко. </p> <p>Свет се окрете, ускомеша...{S} Све |
| хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари |
| !... </p> <p>— Сваки на своју страну! — викну Ђурица. — Само брзо! </p> <p>За један миг разиђош |
| им се код тебе ничега.{S} Буди снаху! — викну Ђурица, па устаде и пође за Новицом. </p> <p>— Ма |
| на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно. </p> |
| за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — викну она. </p> <p>Ђурица је оштро погледа, али, прочит |
| кетића?{S} Паре овамо, или сад гинеш! — викну Ђурица. </p> <p>— Можете ме убити, али сад немам. |
| врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри заб |
| > <p>— Потражи, моје дете, па пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу испод шљива.{S} Кад с |
| — Па зар у сто клипова товар жита!... — викну Ђурица. </p> <p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: |
| главом. </p> <p>— Доведи, доведи!... — викну Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик и |
| ну целим телом... </p> <p>— Овамо!... — Викну Митар, притискивајући га грудима и стежући му рук |
| онога зликовца, коме сви робујемо!... — викну Ђурица грејући иглу трећи пут. — Кажи право, па и |
| вицом. </p> <p>— Маро!... о Маро!.... — викну Новица на другим вратима, преко од њихове собе. — |
| /p> <p>— Новица! ...{S} Спаваш ли?... — викну одједном. </p> <p>— Шта... шта је? </p> <p>— Хајд |
| и да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те |
| <p>— Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. </p> <p>— Имаш ли ти пасош?...{S} Знаш... |
| . </p> <p>— Шта је то тамо, Милисаве? — Викну он, не излазећи из собе. </p> <p>— Дошла, господи |
| и предмети... </p> <p>— Камо девојке? — викну капетан. </p> <p>Погледаше сви по дворишту. </p> |
| моћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар |
| ен зид!... </p> <p>— Шта велиш, море? — викну онај с прозора. </p> <p>— Зови људе, буди капетан |
| нога свога... </p> <p>— Ко то изнесе? — викну трећи. </p> <p>— Шта их ту испитујеш... им њихова |
| је. </p> <p>— Како! ...{S} Ко га уби? — викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај шта је би |
| бом, Коста, шта су ту криви бандисти? — Викну Лаза терзија, који је у младим годинама, испитују |
| више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно |
| ре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — викну ћато. </p> <p>— Велиш то истину? — запита и кмет. |
| <p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ето нам сад, побратиме, друшт |
| > <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. </p> <p>— Шта је вајде... — поче Радисав |
| ш оде у хајдуке. </p> <p>— Шта кажеш? — викну Станка, тргнувши руку испод млаза. </p> <p>— Зар |
| иш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не може про |
| та још веселији. </p> <p>— Ено мотике — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. </ |
| и, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши с постеље. </p> <p>Ђурица се сети Но |
| ад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла ножем и уда |
| сте?...{S} Варошке... </p> <p>— Лизо — викну она једну другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне |
| жи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.{S} Она с |
| вога дужника. </p> <p>— Остави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и |
| тка. </p> <p>— Хајде, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. </p> <p>Писар уђе |
| пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, преко од канцеларије. </p> <p>»Ала |
| ових мисли.{S} У том једна од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Дигоше се |
| затим му се одједном набраше обрве, па викну заповеднички и грубо </p> <p>— Излази! </p> <p>»Б |
| е обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »стој!... стој!«... и пуче пушка...{S} Потрчасмо |
| јавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: </p> <p>— Помози Бог, снахо! </p> |
| трчаше неко...{S} Ђурица пружи пушку и викну... — Стој! </p> <p>Човек стаде, погледа у пружену |
| гости! — одговори му Пантовац, па затим викну: — Седи!{S} Седи доле! — и замахну ножем. </p> <p |
| } Сва се кућа затресе... »Пази!« — неко викну пред вратима...{S} Груну још јачи ударац... врата |
| роз прозор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и |
| да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— Около!{S} Заобилази! — вичу кметови, и |
| но варошче тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p> |
| застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице д |
| и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необична |
| обично. </p> <p>Жандарми искривили доње вилице, свакоме игра усница. </p> <p>У народу свачије л |
| смеши се значајно. </p> <p>Кмет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај по |
| ктерних особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те испољаваше преку |
| Само га често издаваше нервозно трзање виличних мишића, које је откривало усиљену и немирну ун |
| да помилује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му од |
| памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут како се ју |
| собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетина и добра кајгана на кајмаку.{S} Т |
| а. — А ја, напослетку, пристајем за оку вина. </p> <p>— Пристајем! — викну Марко и пружи руку. |
| /p> <p>После ручка донесе Станка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{S} Пантовац засветле |
| у тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— Послао ти Митко и поздр |
| .{S} Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе.{S} Поче ручак.{S} Свирала одјекну... </p> |
| гонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хва |
| акога пића. </p> <p>Променише ракију на вино.{S} Дохватише се печена јагњета, па га стадоше зал |
| са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, о |
| у је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је ж |
| <p>Стигоше...{S} Свет гледа само њега, виновника овога необичнога сабора...{S} А он се затурио |
| ица, што тону у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; привлаче га она китњаста, обрасла |
| !... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S} Како се тамни |
| се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} |
| е судове, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто |
| пљускати — поче Јелица — те искочих из вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све |
| а њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... </p> <p>»Откуд овде ови људи?...{S} Шта је |
| између њих нека нејасна група, из које вире пушке окренуте у врх...{S} Још неколико тренутака. |
| е беле, ћерамидом покривене кућице; оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћњаци |
| — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. </p> <p>— Копај овде — рече писар одлуч |
| >Кола стадоше на путу, према коцу, који вири из рупе.{S} Коњаници сјахаше, жандарми искочише из |
| дигла пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Ст |
| ла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно оданде ударих |
| чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онд |
| ило са рубинама.{S} На перилу — повећем виру на реци — скупљаху се, четвртком или суботом, дево |
| два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак га уми |
| ред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидев |
| се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац |
| о чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: </p> <p>— Прва у славу Божју.{S} Нека ти |
| али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али као вел |
| ца?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} |
| изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће види један бео усамљен обла |
| а делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпуно схватио свој положај, |
| густо лисје буково, које се раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као д |
| рвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечен |
| повезане шареним подвезама, о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку |
| говима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан планинс |
| ући све пред собом као са неке орловске висине.{S} Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жерави |
| им, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и |
| је ауторитет власти био на максималној висини, па су опет они чинили покоре.{S} А пре тога мет |
| матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Никола осети ст |
| рним гајтаном; из његова џепа је спреда висио бео рубац.{S} Према такву стасу Ђурица је подешав |
| па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.{ |
| .{S} Беше то стасита и ретка појава.{S} Висок, снажан младић, широка чела, густих повијених обр |
| тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у ши |
| на своја места, а мало затим уђе у собу висока, црномањаста жена средњих година, носећи у руци |
| > <p>За један часак Ђурица се спусти са високе планине и удари реком, која тече кроз потес клен |
| вце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{S} Станка дохват |
| цу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни праг и стаде босим ногама на хладну плочу |
| , кроз нос, час запевајући и узвикујући високим гласом, час гудећи басом.{S} Изговарао је све р |
| се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шу |
| д порасту.{S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S} Али је |
| та за себе... </p> <p>Кад сунце одскочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се |
| тврдити, да на души овога плавушкастога високога младића, који тако безазлено и благо гледа, ле |
| леда свако сумњиво место, па се упути к високој розги, пободеној у градини, под којом је Мато о |
| едаред опази да се легу чворци у једном високом, окресаном бресту.{S} Месец и по дана облетао ј |
| {S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено високом тарабом, имало само двоје вратнице, то су одређ |
| аоца, од којих се половина заклонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз |
| а они облачци тихо и нечујно пливају по високу недогледу и ублажују ватру сунчаних зрака...{S} |
| {S} У руци Пантовчевој одједном се нађе витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде |
| целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује пред сунчев |
| у близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје.{S |
| се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколик |
| мо »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло, |
| ед кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препредености, па се издаде.{S} На лицу му |
| ло места опомени, јер сваки од њих беше вичан томе послу. </p> <p>Кренуше се, полако, опрезно, |
| {S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остан |
| љ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му одржава гвоздени л |
| ара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров. </p> <p>— Немој, Милоше, да греши |
| , мајковићу; гледа те толики свет!... — виче му Митар, скидајући га с кола. </p> <p>— Свет...{S |
| а, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну |
| рише се изнутра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отв |
| , кад си ми тако послушна. </p> <p>— Не вичи, море, имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђуриц |
| о и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посматраше.{S} Познаде главног а |
| p> <p>— Лево!{S} Страном!{S} За њима! — вичу кметови. </p> <p>И цео, дуг ланац луди, збијајући |
| а. </p> <p>— Пуцај!{S} Не дај!{S} Уа! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... — пра |
| вику. </p> <p>— Около!{S} Заобилази! — вичу кметови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да |
| пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, |
| а трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима.{S} Па |
| иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да н |
| же бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и намршти се, |
| } Црногорац? </p> <p>— Нећу, господине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече |
| ко буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. </p> <p>— Зар од оних што су са мном. |
| лвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} |
| сви стари Дражовићи...{S} Истина јест, више нема нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ и |
| ? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, више потока.{S} Сретох једну ручконошу с празним судови |
| ала два крака, управо две провалије.{S} Више саставака опазише најпре једну, затим више белих с |
| шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар ко |
| он окрете низ поток обичним кораком.{S} Више није ни могао трчати. </p> </div> <div type="chapt |
| ра код оних дебелих грмова... </p> <p>— Више Војковића кућа, знам...{S} Чекаћу те после заранак |
| даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... ка |
| и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. |
| е ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... д |
| сјајно, светло, слатко...{S} И никад га више не одведоше цркви и не причестише. </p> <p>— Јеси |
| а рукама и однеше до места; спустише га више коца... </p> <p>— Ево ти куће...{S} Исправи се на |
| дговори она збуњено и, не погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђуриц |
| са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље него оца |
| , смело у очи погледа..{S} И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати... |
| ба, окретоше одмах пољем, које се пружа више вароши.{S} Напред јахаше капетан с острагушом о ра |
| тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.{S} Опасивао је око себе два широка поја |
| одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више онога грознога погледа, који сече као ножем, од ко |
| данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти прич |
| брате... сто двадесет равно...{S} Нема више. </p> <p>— Како нема?{S} Урош те је позвао да ти и |
| где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао |
| <p>Ђурица осећаше јасно да у њему нема више оне топлине, оне чисте предане љубави према Станки |
| ури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потек |
| и, пошто се затворише врата, али се она више не обрте назад...{S} Полако обиђе прочевље, око ко |
| > <p>Ђурица је у почетку стављао питања више из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држе |
| тање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега они закључише, да горе иду људи или |
| осао свршен успешно, да су нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чоли |
| аде нагло. </p> <p>— О томе немој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти |
| и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су га старији људи звали »онај к |
| могаше ни макнути — осећаше јаке болове више лаката.{S} Али ипак то није ништа према ономе како |
| ватра љубавне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и |
| ојих је било без броја и који су га све више, својим захтевима и услугама, обавезивали и спутав |
| растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми |
| исебност и одлучност, која је расла све више, у колико се он приближавао кући.{S} Из памети му |
| њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се г |
| p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нема излаза...{S} П |
| ом ових необичних догађаја, који се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он с |
| д очима као нема загонетка, која те све више привлачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је њега |
| ан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, гр |
| Пантовац, тежак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопа |
| ше за његовим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{ |
| , у толико је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка зебња при тим мислима.{S} |
| прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи све више танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо |
| се диви његовим особинама, које јој све више излажаху пред очи и биваху све примамљивије и инте |
| као псето — помисли он, а срџба му све више расте. — Сад ћу ја њој казати, па ће бити мања од |
| икада, а опасности се нагомилаваху све више.{S} Требало је, дакле, наотимати — »зарадити«, как |
| на пожара, па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан мес |
| се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав тв |
| она пијана мора... </p> <p>Писар стаде више њега, разави хартију и поче да чита пресуду. </p> |
| ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. < |
| па задигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре шт |
| . </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обра |
| звуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана! — викн |
| де под једну лиснату букву.{S} Трчао је више од часа, па му је сад требало доста времена да се |
| обичну појаву себи објасни, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка |
| ној самоћи. </p> <p>Одавно она већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Угасиле се о |
| ла код завале испод прочеља, дигла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који стоји пред |
| могао убости противника, али су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити |
| ељу.{S} Пантовац се завуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, као обично, леже на двор |
| . </p> <p>— Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нам |
| ео, сад његова, потпуно његова, и да се више неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро поноћ.{ |
| еме, одвајају у засебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> |
| сад; јер кад изиђете одавде, не може се више врдати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући даље заповес |
| <p>— Кажи ми, болан, право, која ти се више допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш: |
| Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум.{S |
| који напад извршити. </p> <p>Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајд |
| а узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врз |
| м гласом: </p> <p>— Јеси чула, овако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа ру |
| беше и чудно и примамљиво.{S} И што се више она старала да ову необичну појаву себи објасни, у |
| брана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Врбљане, |
| лази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. </p> <p>После свога необична венчањ |
| ођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Ве |
| елиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђе |
| а, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде чов |
| и готово испечене, услед чега цело лице више добијаше изглед обичне трупине.{S} С леве стране г |
| 1"> <head>XI</head> <p>Станка не могаше више да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино |
| предмете и сва лица...{S} Он не виђаше више ништа, осим једно једино страшило, које се помаљаш |
| дао неочекиваној срећи, па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да пров |
| ..{S} У старим исплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једно |
| о, кад оне не беху управљене на њега, и више их никад није смео погледати.{S} Кад је Станка у к |
| дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необична из |
| кастом марамом са белим цветићима.{S} И више се ничега није сећао... </p> <milestone unit="subS |
| се испричати!... </p> <p>Станка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи.{S} После неколико да |
| еговим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђури |
| </p> <p>Одмах затим разлеже се пуцањ и више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал уса |
| од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће |
| шуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред ноге |
| к од оне страшне бољке, које се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако осећ |
| узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — |
| <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то? </p> <p>— Шта с |
| ља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан од |
| погађамо, он зна да нам не може тражити више од четвртине...{S} Боље му је овако, па неће ни пр |
| погледом разгледа положај и, не мислећи више ни о чему, потрча из све снаге к потоку.{S} Већ ви |
| врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пође журно, готово трчећи, к општин |
| аси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа за себе... </p> <p>Кад сунце одскочи високо, |
| снагу, и он трчи, само трчи, не знајући више ништа за себе. </p> <p>— Стој! — викну онај са стр |
| каћу те у јагњилском забрану, знаш онај више реке... </p> <p>— Зар ти знаш куд ће ме послати? < |
| — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђењу, не з |
| код себе не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шес |
| о ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајте... |
| зо — проговори он. </p> <p>Не остаде им више од стотине корака до реке.{S} Наједаред Пантовац п |
| ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже ли ме? </p> |
| е саставака опазише најпре једну, затим више белих сеоских кошуља, угледаше и понеку пушку.{S} |
| крив за Радована?...{S} Мени је Радован више требао но њему... </p> <p>— Не знам, то ће ти каза |
| у, јер само је тај један прозор зазидан више од половине.{S} То знам добро, запазио сам толико |
| твој... </p> <p>— Није он ни мени давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему |
| те одважности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз његове руке« прошли |
| } Тек што корачише два три пута, а озго више провалије неко повика из свега гласа: </p> <p>— Ен |
| тених руку.{S} Ту је пало, брате, много више од хиљаде, па ту има и за нас и за њега, а ’вако н |
| цу за себе, остајаће му од похара много више, но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се про |
| што и чворкови, увиђаше да му је много више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Ви |
| е са шљивама и свињама, али се он много више бавио давањем новца под интерес.{S} То је од вајка |
| у било је тако јасно, да му није остало више никаква друга излаза. </p> <p>Ђурица је све поглед |
| .. </p> <p>— Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја такве ствари не вршим без њ |
| вуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} К |
| м.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! </p> <p>— Јок, ја нећу тако.{S} Ово ће се напосле |
| још харамбаша, хајдук!...{S} Е, нећемо више тако.{S} Мора се радити како ваља, или никако...{S |
| е одређивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две ду |
| ати — »зарадити«, како он мишљаше — што више, па се после негде склонити и проживети мирно.{S} |
| га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упропашћујеш поштени |
| само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па макар сву земљу преврнуо. </p> < |
| бмањује рођени страх, потрчи напред што више може. </p> <p>»Ја црна живота, мајко моја!« — поми |
| жење, ово »нетицање ничега« продужи што више може. </p> <p>У таквој тишини, у тој затупљеној ук |
| ве косом право мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— |
| роз четврт часа хајдуци прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огр |
| е Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш ти са мном? — викну он зачуђе |
| други метак у груди.{S} Старац не мрдну више... </p> <p>Из шуме трчаше неко...{S} Ђурица пружи |
| живимо... </p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове главе.{S} Они не опазише, али Пантовац лага |
| ас, код Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу више тако да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу |
| ји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа како да |
| ао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, господ |
| воју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још више осоколи, па је погледа озбиљно и одговори: </p> <p |
| ок она беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху једно уз друго, али им са лица не силажа |
| е и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад му беше загон |
| два пред њима. </p> <p>Пантовац се још више потуљи, обори главу и некако неодређено махну руко |
| — Тсс... шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног и неочекиванога питања. |
| ко рђаво протумачише његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је |
| S} Она само махну главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој |
| ет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? </p> <p>— Не смију, богме!{S} Сваком |
| дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ћ |
| о рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p |
| пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу још више зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти о |
| аде са сламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре з |
| ћа. </p> <p>— Маџарица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} |
| стаде он да заплеће. </p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем исти |
| криво... </p> <p>— Остави се залуднице, вјере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разг |
| од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвик |
| на, он је за паре свачији, али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. </p> <p>— То с |
| а крај.{S} То ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разум |
| виђех хасне ни хаира, и остао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, д |
| , образе, цело тело...{S} Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, вла |
| а и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима, прелећу с |
| лска улица претворила се у море блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по кр |
| нчевом.{S} Жиле повукле у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две |
| како један бистар од природе ум може да влада ученима и неукима — Вујо поче стално да се занима |
| ма нико се не усуди кршити адета, који влада у целом округу.{S} Носио је вазда доколенице, пов |
| ки чиновник, једном речју — човек, који влада масом и коме се сви потчињавају.{S} Он није био к |
| уке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима за крај рупца, али |
| } То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећноме свету.{S} Како су мили и драги |
| воју »кућу необичну«, али у мраку, који владаше око њега — и ако је било тек подне — не могаше |
| ај који дукат, па ће он то наредити без владике. </p> <p>— Нађи, старче, и кола.{S} Кад је свад |
| ма, прелећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кроз малена незаштићена оканц |
| избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати.{S} Испи |
| , вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома |
| е даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла завила у свој суморни плашт цео град, као |
| уборећи, малена речица, надвила се бела влажна магла, те заогрнула својим лаким покривалом целу |
| астресао загрејане живце...{S} Мрачна и влажна ноћ навукла се на ово местанце, заогрнула својим |
| мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, једна погурена старица приђе тој хумци, п |
| а није ни била... само се издиже гомила влажне земље...{S} Јадна Јока, како смо лепо живеле.... |
| , украј срескога пута, израстао нов хум влажне земље, као једини споменик зликовачких дела. </p |
| у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бегунци потрчаше из све снаге, она |
| асно зеленило младе траве, која је, као власје на четки, густо избила из земље...{S} Сунце греј |
| Тамо не може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... </p> <p> |
| ца. </p> <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ств |
| у коме и власт и хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је, последњом потером, извршила св |
| ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па и |
| затворити, чим дозна... </p> <p>— Каква власт!{S} Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отвор |
| једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чис |
| неки момци, нарочито Сретен.{S} И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући м |
| едузимало.{S} Изгледа, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек онда да с |
| RP18971_C9"> <head>IX</head> <p>Државна власт, после неколико дана, прогласи Ђурицу за хајдука; |
| да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету!...« От |
| акне, па то ти је!...{S} С једне стране власт, с друге они, који треба највише да ме чувају... |
| и згледаху се: »Знамо; зато се и зовете власт«... па погледаху где би се могао још који напад и |
| > <p>— Зато, што би онда и потајници, и власт, све би ишло куд треба право за нама, а не би ишл |
| не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни јој кћи једног одб |
| сле ње настаде обично затишје, у коме и власт и хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је, |
| у, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти је и власт и закон, па то ти је — објасни |
| »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од мене.{S} Истина, он рече |
| причини весели путник. </p> <p>Међутим власт, видевши да Ђуричини напади постају све опаснији |
| авити јој рану, треба позвати општинску власт и Станкине родитеље, треба видети шта ће са Јовин |
| епријатељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимају |
| глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели, власти« — стаде опет мислити. — »Али како?...{S} Рецимо |
| је вајат и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, |
| позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. </p> <p>Сељане |
| пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. </p> <p>— Па шта вели он? </p> <p>— Ништа.{S} |
| о је пао углед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Јест, кажем...{S} А ја бих њега на то |
| } Али то није све.{S} Него је пао углед власти, ја, брате, углед власти је пао.{S} Јест, кажем. |
| ува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ |
| на радознало. </p> <p>— Па... побегô од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе |
| а што зна цело село, то се не сакри од власти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањује |
| за посао, кад треба што ујдурисати код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже но |
| , показујући очима на ону објаву среске власти, која је прикована на судници. </p> <p>— Шта зар |
| уричине куће прилепљене наредбе државне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три |
| се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све лепо исприч |
| она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеле |
| ише два извешћа, духовној и полицијској власти.{S} У оба извешћа старац исприча опширно како су |
| је куће, па се обрати за помоћ државној власти.{S} Услед тога постаде Ђурици непоуздано и његов |
| > <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти четири стотине и двадесет! </p> <p>— Тако они ув |
| ђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максималној висини, па су опет они чинили |
| колиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова. </p> <p>— Пст, да ниси пи |
| прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а по |
| у и поји их на једном виру.{S} Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом |
| половини не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво |
| ца, из кога се слеваше хладна планинска вода преко липова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, |
| </p> <p>— Батали, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за ручак |
| знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ет |
| елијим животом, и биље и животиње, па и вода по бистрим планинским речицама веселије жубори и ш |
| е се повеће групе на неколико места, па воде жив разговор. </p> <p>Највећа је гомила народа кра |
| уту, као чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разногласно, у разним тоновима |
| оних наших песама, да се напијем хладне воде са нашега студенца... </p> <p>— Да седнемо у стран |
| ред трже се из сна; разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, |
| му је само неколико капи хладне бистре воде!...{S} Наједаред, севну му као муња, једна мисао к |
| да преко липова луба.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладни |
| па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема... < |
| е време, поче се опорављати.{S} Сети се воде, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неколик |
| шта окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа д |
| наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и с |
| жасно! — рече полугласно, пошто се напи воде из крчага. </p> <p>Погледавши на ону страну, где ј |
| дића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођ |
| а узбуђена осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо, |
| о ја хоћу, ако ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити сваш |
| ћи пут. — Кажи право, па иди куд те очи воде. </p> <p>— Зар ме нећеш убити, кад ти све кажем? < |
| анка прескакута с камена на камен преко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па с |
| , кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> <p>— Море лако ће |
| уку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, које прштећи падаху унаоко |
| а бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као што то чини учитељ.{S} Ја вам |
| овољно. </p> <p>У том се врати Марушка, водећи за собом неку женску, ни младу ни стару, омалену |
| чан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подм |
| — Која је то? </p> <p>— Нека удовица... води га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напреду |
| у се кожа под кошуљом набира. </p> <p>— Води га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </ |
| дубини душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам |
| е са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се мор |
| пушке.{S} Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... </p> <p>а ми се плашимо ни о |
| да није куд отишао послом.{S} Он ти сад води трговину на своју руку. </p> <p>— Истина? ...{S} М |
| оворити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, окренуше обоје низ поље ка Брез |
| а.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио се велики број сељана, читав са |
| тка опази да су ударили оним путем који води право к судници. </p> <p>Пред општинском кућом не |
| ештеник. — То и ја кажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајду |
| е присебна.{S} Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не |
| и необично иде, као да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, али |
| сјати цела околина. </p> <p>На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази |
| сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, а |
| И онда нека ти не буде криво што је ја водим са собом. </p> <p>— И није за бољега, проклетница |
| Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p>— Остави то! — прекиде га П |
| у, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то |
| ћу те слушати.{S} Он је све преко мене водио договор са пандурима из среза... </p> <p>— Добро, |
| јаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пандур |
| } Незгодно му је што се понеки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без |
| е вајде, Ђуро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго место — рече му он, кад му саопшти ново |
| ас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђури |
| вљати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хладно и одлучно. — А ето, вел |
| ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. </p> <p>— Одистине, |
| ру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онда полако пређе поток и ступи у поље. </p> |
| ако се Станка сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, једре образе.{S} Тако се полако изди |
| аде на сламу. </p> <p>— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му панду |
| им скоком прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним д |
| боља част. </p> <p>— Море лако ћемо за воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо |
| ва скаменим.{S} Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а |
| е сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> <p>— Стако, чекај, болан, да напуним, па ћем |
| и се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као што то чини учи |
| , те са њега сви радници из потеса носе воду.{S} Одатле му падоше у очи неколико раденика у јед |
| кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се о |
| е и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам |
| као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. < |
| на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с н |
| ра: то буновни и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдарице, које се још по мало протезаху п |
| ичким и другим предузећима, он беше или вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо без њега ни |
| S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док н |
| погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти кћери уместо мене... да |
| т месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све због неких кожа, које су на њих |
| ао да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кол |
| ти далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они путници горе по друму... товни коњици грабе хи |
| а, старијега Милету, који се оженио пре војачине, и млађега Милоша, коме је већ осамнаест годин |
| нима, и ако их има из свих крајева лепе Војводине. </p> <p>Већ неколико дана пада киша над Беог |
| дници Палилулци, или вредни и сиромашни Војвођани, који се, сви из реда, именују Банаћанима, и |
| д оних дебелих грмова... </p> <p>— Више Војковића кућа, знам...{S} Чекаћу те после заранака.{S} |
| е, преко Јеловичких планина и Качера, у Војковце.{S} Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. </p> < |
| — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p>— Остави то! — прекиде га Пантовац. |
| јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у Војковцима треба послати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, |
| рица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добром вечером, па о |
| шљеним говором о уцени, онај доскорашњи војник. </p> <p>— Ми морамо леђа уз дувар — поче један |
| у близини засвира труба, али баш права војничка труба, само мало тањега гласа.{S} Послуша трен |
| је улице.{S} Ђурица је, преко гломазних војничких цокула, носио оне широке сукнене чакшире које |
| итујући своје подобности, носио добош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насм |
| оји је тек пре неколико месеца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас зб |
| , он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или велики чиновник, једном речју — човек, к |
| аметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао. |
| писнуо!...{S} Овде је капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш. </p> <p>Јовове руке, кој |
| камена!« — вели један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а |
| д собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један се во |
| а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... </p> <p>— А, за т |
| чино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући она |
| нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, |
| мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам га боље, много |
| анка у колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен по |
| попу, кога је, још из детињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица с |
| а скрива своје стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао |
| Па... готово и боље! </p> <p>— Отпре си волео. </p> <p>— Тхе... тек онако... не знам ни ја.{S} |
| ам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми имамо др |
| који може онако да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов брак, |
| врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази преко потока, и спаја |
| ледати... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је |
| је тешко, нек се забавља, само нека њу воли.{S} А њој је тако слатко било мало пре, кад је он |
| цајући и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи... ’нако кâ... бр... кâ брата, |
| >— Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Панту? </p> |
| ила! — викну Ђурица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пу |
| утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед!{S} Боље ми је овде...{S} А ја. |
| оку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S} Овце, од страха, јурнуше на |
| ан трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хла |
| исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде |
| тивиш, да он не сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори очи.{S} Учи се од њега, јер је в |
| како пролазе они, који раде против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа |
| је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из с |
| прво се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу |
| жи ова попустљивост и покорност његовој вољи.{S} То беше за њега новина, нешто неочекивано, те |
| равља тим одредбама по својој ништавној вољи; кад виде како један бистар од природе ум може да |
| овијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десн |
| , сваки гледа свој посао, који му је по вољи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} К |
| ок то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мисао, само му је тешко, много тешко било да |
| уга напред, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тражећи з |
| кама сав, па се могао титрати са њим по вољи. </p> <p>— Ти се, море, ономад грдно обрука! — реч |
| о што је хајдук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бог |
| је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол; осети се т |
| е хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере. </p> <p> |
| са дјевицом Станком, која својом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих у |
| бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу.{S} Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с |
| тренутак, један миг.{S} Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори |
| и о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су з |
| занела је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, зан |
| ар, стари полицајац.{S} Какве прилике и воспитаније, какви бакрачи!{S} Ехе... кажем... — ту се |
| нице; привлаче га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су му поглед миловала још о |
| , угледа жандарме како се привлаче кроз воћњак, па искочи кроз прозор и побегне. </p> <p>— Добр |
| у... </p> <p>Прве вратнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник.{S} То се Н |
| ених, кућица, што тону у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; привлаче га она китњаста, |
| е, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добави |
| басјани кровови кроз густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зеленилу, н |
| едва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани |
| гвожђе...{S} Шта је то?...{S} Гвожђе... воштаница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а-а!... то ј |
| робно... у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно...{S} У ушима зуји |
| Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице, кресну палидрвце и упали свећу.{S} Затим изв |
| га читања, отац Симеон, држећи у рукама воштаницу, обрте се младенцима: </p> <p>— Хајде за мном |
| о једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано. |
| па узбуђеним гласом. </p> <p>Он преноси воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно |
| розбори Митар, вадећи из хартије велику воштану свећу. — Знаш... први сам те ухватио, па сам ти |
| угну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па |
| оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне појаве Ђуричине. </p> < |
| кочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, |
| , стрепи и од изненаднога полета гладне вране, и од крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у |
| већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме страхови |
| и да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге |
| Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. </p> <p>Наступи |
| па труцка и одскаче од седла, по такту вранчева касања...{S} Некаква суморна тежина, некакав и |
| {S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе беспослица, за мене није |
| >— Не смију, богме!{S} Свакому је танак врат. </p> <p>»Сад би ми ваљао побратим.{S} Шта ли је с |
| ена сам!.... </p> <p>Кључаница шкрипну, врата се отворише и Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који |
| вратима...{S} Груну још јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше...{S} Грунуше пушке |
| а, удари снажном песницом по њима...{S} Врата се затресоше, а ходник потмуло одјекну...{S} Не ч |
| ла, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата се почеше отварати...{S} Другови прихватише врата |
| е склапају сухе, хладне руке око његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... </p> <p> |
| ампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па |
| извуче је и полако отвори тешка растова врата...{S} Јово јој нешто рече, навлачећи шареницу на |
| а тренутка отворише се према њима друга врата, на којима се указа разбарушена сањива глава.{S} |
| с што год на земљи променило.{S} Понека врата зашкрипе, понеки точак на бунару заклопара: то бу |
| , јер кад се за њим затворе манастирска врата, онда им је сав труд узалудан.{S} После краткога |
| де на праг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну |
| ... — одговори она, затварајући за њима врата. </p> <p>Кад се изређаше она прва питања и узвици |
| ди овамо — рече старац и пропусти га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши у неприлику: на |
| тоше се и падоше...{S} Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пу |
| а претрчаше преко прочевља и стадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача поч |
| ан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p> <p>Митар жандарм, одважан момак, стаде први |
| ед кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа |
| танову покуша да види јесу ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе за ручицу и подиже цела вр |
| ем опет...{S} Отворише се изнутра собна врата и нека жена виче: ко је то?...{S} Ја већ одговара |
| ле неколико тренутака отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду. </p> < |
| етрча преко дворишта и стаде пред једна врата над степеницама, за која је држала да су на главн |
| ај ти ту — рече јој он, па отвори једна врата на ходнику.{S} Истога тренутка отворише се према |
| урну их; зашкрипаше испуцана растављена врата и за њима одјекну потмула празнина пусте куће... |
| што се уплаши од овог обичног отварања врата; усред неме и дуготрајне тишине, којој се беше са |
| ом капетановим. </p> <p>Како стаде пред врата, удари снажном песницом по њима...{S} Врата се за |
| хартију за мене. </p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију |
| <p>Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку |
| {S} Онда с осталом тројицом станем пред врата и лупнем јако...{S} Не би одговора задуго.{S} Луп |
| сав предао.{S} Истога тренутка, кад се врата почеше отварати, он скочи као електрисан и стаде |
| S} Варош се буди... </p> <p>Отворише се врата на среској кући и на њима се појави Радисав.{S} С |
| се да он проговори, пошто се затворише врата, али се она више не обрте назад...{S} Полако обиђ |
| очеше отварати...{S} Другови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отворише сасвим...{S} |
| неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем с |
| ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. </p> <p>— Отварај брже, хитно је... видиш: жена |
| нешто око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред апс |
| — објасни му пандур, па изиђе и забрави врата. </p> <p>Ово последње објашњење као да није ни би |
| /p> <p>»Е сад још ако не буду закључали врата за Станком, кад је она изишла...{S} То би славно |
| } Јанко га ћутећи уведе у собу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: |
| на само.{S} Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти |
| дно обрука! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p> <p>— Не помињи м |
| </p> <p>Радисав откључа браву и отвори врата широм.{S} Кроз ону рупу продираше светлост унутра |
| дну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на соби, а један ће истерати чељад напоље и држат |
| а жена овде!{S} И напослетку, угледавши врата, једним скоком испаде из куће и потрча к првој шу |
| ћи се по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску |
| а преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо врата споља! — рече му он тихим гласом. </p> <p>— Закљу |
| стаје обичај: чим коме мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви |
| p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с врата.{S} Не знам само који ли је то од његових долијао |
| једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драма, |
| и велику сметњу, коју би радо скинуо с врата.{S} Задовољавајући се његовим обичним опхођењем с |
| е јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе... »Пази!« — неко викну |
| > <p>Ђурица уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде |
| полициски да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, |
| ешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на |
| лавном уласку у канцеларију.{S} То беху врата на ходнику, пред станом капетановим. </p> <p>Како |
| олико минута стадоше близу манастирских врата. </p> <p>Замало стиже и Пантовац са Симеоном. </p |
| али иза ње беше мртва тишина... </p> <p>Врата шкрипнуше и она изиђе из собе... </p> <p>Учини јо |
| м кијамету — — одговори Ђурица. </p> <p>Врата се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна |
| о стиже и Пантовац са Симеоном. </p> <p>Врата на уласку у двориште беху затворена, те старац ст |
| е мрачно двориште и кроз некаква сниска вратанца ступише у одају.{S} Новица упали свећу и Ђуриц |
| товац, као чудећи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говораше: |
| н завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, о |
| петлове под осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна.{S} Мало затим прође кроз село г |
| а на ноге... </p> <p>Станци прекипе.{S} Врати јој се она стара јогунаста самовоља, коју је вазд |
| ко исто, као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га зау |
| угурсуз. </p> <p>После неколико минута врати се Мато са секиром у руци.{S} Прилазећи поњавама, |
| вде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђуриц |
| извршити. </p> <p>Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки живот |
| двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А шта ћу |
| оворио? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих. </p> <p>— Па знаш... саветовао сам чове |
| } А Станка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити к |
| ри Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих |
| а се Ђурица задовољно. </p> <p>У том се врати Марушка, водећи за собом неку женску, ни младу ни |
| до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два |
| навуче поњаву преко сламнога јастука и врати се за розгу. </p> <p>— Лијепо сам намјестио, као |
| им питањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што за мене отуд? — за |
| таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. </p> <p>Кад се изр |
| оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се о |
| >Капетан оде у другу собу, и мало затим врати се, носећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се |
| прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. </p> <p>— Па кад му то истиче рок? — запи |
| Шта ћемо мерити, кад се то зна: нек’ му врати стотину клипова, кад убере њиву, па квит посла — |
| о њега се начетили жандарми, који су се вратили с пута. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| > <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаша, хај |
| промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: </p> <p>— Ход |
| снег с ногу, па се онда појави Тима на вратима.{S} Његова необична озбиљност уплаши Ђурицу, зб |
| ога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и врата се отворише нагло.{S} Да је г |
| ад ћу. </p> <p>Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка.{S} То беше мало погу |
| лушче са масном запрегачом појави се на вратима. </p> <p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо-хо- |
| ана освануше на општинској судници и на вратима Ђуричине куће прилепљене наредбе државне власти |
| о слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима суха увенула старица.{S} Погледа их својим неми |
| S} Полако ухвати руком дрвену ручицу на вратима, очекујући неће ли чути страсно кајање љубљеног |
| брте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са улице. </p> <p>— Ма виђидер, Раде, ’вамо под |
| је!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред вратима.{S} Прегледа кључаницу — стоји добро... отуд је |
| сам луд!« — помисли он, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. |
| а се појави Радисав.{S} Стаде лено пред вратима, завуче руку у недра и почеша се, као човек, ко |
| ћа затресе... »Пази!« — неко викну пред вратима...{S} Груну још јачи ударац... врата излетеше, |
| код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима. </p> <p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да |
| , ниједнога знака од живота...{S} Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше испуцана растављена врат |
| то је друго... — одговори он, па приђе вратима, кроз која је ушла Станка, те их закључа и узе |
| лушну... не чује се ништа...{S} Приђе к вратима, слуша...{S} Нешто се необично догађа у кући, н |
| па обори очи, окрете се и полако пође к вратима...{S} Полако ухвати руком дрвену ручицу на врат |
| верењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам где |
| тан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p> <p>Радисав откључа браву и отво |
| .. о Маро!.... — викну Новица на другим вратима, преко од њихове собе. — Устани, дијете, испеци |
| Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен Ђурица. </p> <p>— |
| аваху чељад, напипа кључаницу на кућним вратима, извуче је и полако отвори тешка растова врата. |
| бро обузима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио завичају, камо га је снажном силом вукло срце ње |
| ли је опасно рањен...{S} Пандур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршу |
| же први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује |
| ного са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази далеко! </p> <p> |
| , и разбојници, знајући тачно кад ће се вратити, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су ишли н |
| а би се још могао покајати, могао би се вратити, јер му ни кривица још није тако огромна, и у т |
| сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака н |
| тене људе — робија.{S} Кроз њу се можеш вратити слободан. </p> <p>— Онда... ништа!... — рече он |
| се стресе од зиме... </p> <p>»Нека је, вратиће се она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђурица |
| славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз. </p> <p>— Сад паре или |
| /p> <p>— Једини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се можеш |
| свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Рад |
| се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чека курш |
| Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, |
| Тако... виђећеш.{S} И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему. |
| едују. </p> <p>Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потражише да |
| отуд женски глас. </p> <p>Побратими се вратише на своја места, а мало затим уђе у собу висока, |
| орову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је |
| Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара како преско |
| сао.{S} Стражарима су одређена места на вратницама дворишта, која ће посести споља и чувати да |
| ситна деца са женом редаром. </p> <p>На вратницама, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица |
| ером.{S} Видевши зликовце у гомили пред вратницама, Милета испали два метка.{S} Коста, који беш |
| на коњу испод шљива.{S} Кад стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледа |
| главе, очекујући музару... </p> <p>Прве вратнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих про |
| знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло |
| аје.{S} Остало друштво заузело је друге вратнице, па једни чекају уговорени знак да упадну у ку |
| ађено високом тарабом, имало само двоје вратнице, то су одређени за стражаре само она два млади |
| е на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њима се показа Милета с |
| не стаде, не предахну...{S} Прође кроз вратнице на огради, претрча преко дворишта и стаде пред |
| цеви.{S} Не размишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом у |
| Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свог |
| непрестано чини да му је непријатељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт дознаде за цео догађај |
| } А сад ми је то велика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? </p> <p>— |
| међу прстима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, простићете, с једне стра |
| је благим гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска пут |
| главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит!« — помисл |
| кроз њих прође коњаник.{S} То се Никола враћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше главе ослушку |
| едне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. </p> <p>После свога необична венчања Ђурица |
| прошло доба малога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с празним судовима, па удари опет преко з |
| </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе путом, мож |
| ом прижељкивању, па се растану; и он се враћа срећан, задовољан, опијен слашћу љубави, не брину |
| ичан, непокретан... </p> <p>»Шта се ово враћа светло, слатко?...{S} Гле, слободно се дише!...{S |
| ајају у засебну собу, откуда се више не враћају те вечери.{S} И он им се придружи. </p> <p>Тамо |
| да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима. |
| а њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице. </p> <p>— Па...шта велиш?... </p> <p |
| id="SRP18971_C24"> <head>XXIV</head> <p>Враћајући се са крваве и богате похаре из Поморавља, гд |
| која је нешто оговарала његову Станку, враћала се из вароши.{S} Он је ухвати, веже јој руке, п |
| вожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина право к њему и изру |
| има Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити с |
| то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. </p> <p>— Славе ти, шта каже, какав и |
| е, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав |
| Станкин.{S} Свачије друго туђење он је враћао одсудним презирањем и неком, необичном за сељака |
| што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум.{S} Сад ти знаш как |
| о да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си |
| вачкога вересијаша из Београда, који се враћаше с пута по југозападним окрузима.{S} Ђурица га п |
| тра длета... </p> <p>»А знам... хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде му поглед на једну |
| мућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.{S} Тако се отимала од немаштине и гла |
| азлични.{S} То су жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... — узвикну кмет одједном, издво |
| како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота од писара. </p |
| рита, која беше обрасла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше Станка, погледа |
| на!...{S} Како се тамни!... </p> <p>— А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија. </p> |
| жури и обрће опрезније.{S} Тако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића.{S} Разг |
| му се растури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командовао неограни |
| аба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи |
| амучио! </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би св |
| се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну |
| јер кад изиђете одавде, не може се више врдати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући даље заповести.{S |
| кажем...{S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ј |
| ад немам друга посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја |
| <p>— Зар ти остави хајдуковање, па сад вребаш девојке? — рече му она слободно, смејући се као |
| епоуздано и његово село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему га по |
| а јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но размисливши увиде и сам да је најбоље догов |
| вам ни пред Богом ни пред законом не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од његове намере не м |
| вако... ни у Београду.{S} Ова Јула пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме |
| ла, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући |
| {S} Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш.{S} Чичу питај... </p> <p>После таква дочека Вуј |
| бро познати земљорадници Палилулци, или вредни и сиромашни Војвођани, који се, сви из реда, име |
| а, сад тек поима њихову праву драгоцену вредност. </p> <p>Одмарајући се на слами, стаде да разг |
| орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, д |
| потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казна Божја за оне, који |
| чи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </p> <p>Ст |
| а, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја |
| ој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, |
| обро загрејана, од чега сва собица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станка га |
| више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш шта, болан: ја без тебе не |
| ...{S} И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле |
| а сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, једре образе.{S} Тако се полако издиже, изиђе из |
| {S} Топи се радосно срце мајчино, капљу вреле сузе низ образе...{S} То је било онда о повратку, |
| вљена у помрчину, отворених, осушених и врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с |
| де си, лисната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас се зажелео!... </ |
| , над мрачном и суморном планином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладов |
| латка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос |
| /p> <p>...{S}Из груди опет полази нешто врело и необично... јури кроз грло, али не застаје... и |
| — одговори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. </p> <p>— Па како ћемо, кад не |
| , па их повеша по грању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, |
| зовцу. </p> <p>Ђурица је још раније, за време првих састанака, упознао Станку са својим хајдучк |
| то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Иди ти наше |
| срескоме месту.{S} Кмет нарочито сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p |
| .{S} Само што пре, само да се стигне на време!...{S} Наишла је на утрвен, насут пут, прелазила |
| журила сам се много, само да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо испричај... то што с |
| чекам згодно време. </p> <p>— Кад буде време само ми јави. </p> <p>Пријатељи се руковаше и рас |
| радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена |
| адуго... </p> <p>Али, пролежавши подуже време, поче се опорављати.{S} Сети се воде, јер осећаше |
| се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледавши још једаред Ђурицу и видевши га до |
| ијим човеком...{S} Та он је, у последње време, могао разговарати само с онима, који га чувају.. |
| <p>Уђе капетан у собу...{S} У последње време, нарочито откад је доведен из суда, променили су |
| /p> <p>Пролазе минути и часови, протиче време тихо, нечујно...{S} Примичу се последњи тренуци.. |
| ничаво, како је он сам очекивао.{S} Али време протицаше брзо... </p> <p>Одједном, кад сунце изг |
| за лепим женским светом.{S} Још за ово време, под утицајем каквих лепих очију, он се могао изм |
| лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало... </p> <p>...{S}Ћути хајдук у мрачној ј |
| то се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше |
| {S} У таквој неизвесности прође му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека |
| .{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су радили сељани му, а |
| та радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> <p>— |
| тио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад д |
| д изврши око подне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан тренутак, одлучише д |
| о и нашô сам прилику, само чекам згодно време. </p> <p>— Кад буде време само ми јави. </p> <p>П |
| ...« </p> <p>И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњи слободни живот, кад се |
| а разбуди успавана послушника.{S} За то време Радован исприча Ђурици како је једва приморао кал |
| без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у пот |
| о век!...{S} Шта се чуда починило за то време...{S} Наживело се, настраховало се, намучило се.. |
| пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Па |
| е о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне крушке |
| ури поизлеташе, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једном б |
| посетиоци ове каване, увек у једно исто време, одвајају у засебну собу, откуда се више не враћа |
| е меденици на црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је много м |
| као стидећи се своје слабости, и у исто време као подлежући душевном и физичком умору, који га |
| га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили су му на ум они, које је он побио!... </ |
| је сав труд узалудан.{S} После краткога времена зачуше пред собом певање црквених песама.{S} То |
| вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скинути с |
| ише од часа, па му је сад требало доста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о |
| падамо, па бар нек се живи још ово мало времена што нам остаје!...« и он осећаше како га Станка |
| ега, стеже га грозно, не остављајући му времена за размишљање. </p> <p>— Да се одметнем? — прош |
| као нешто што је још далеко... има још времена...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, |
| је већ изгубио сваки приближан рачун о времену... </p> <p>Наједаред зачу се тихо, као сан, као |
| ћи да прекрати непријатан спор у овакву времену, где је драгоцен сваки тренутак. </p> <p>Сви тр |
| сних, тамних, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Само п |
| он одједанпут излети кроз прозор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се |
| ача, прескаче преко поточића, јендека и врзина...{S} Ђурица то исто чини, не престајући звонити |
| аестак корака од њега.{S} Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео |
| м и срџбом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... </p> |
| ше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђе |
| тренутак.{S} Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два |
| ок, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток... </p> <p>Протрча |
| потес и село...{S} Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо кој |
| у грозничавом надању...{S} Све се роји, ври... без реда, без свезе... </p> <p>Пролазе минути и |
| стаде као окамењена... </p> <p>....{S} Ври у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји |
| врата, на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пуши се... као у паклу!...{S} Ђурица обрте |
| заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> < |
| lestone unit="subSection" /> <p>А варош ври од нестрпљења... </p> <p>Капетан је напослетку доби |
| ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти кажем... </p> <p>Ђури |
| , и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p>Разговорише се још о зимов |
| та утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже |
| аман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав к |
| м. </p> <p>У кући се разлеже страховито врискање.{S} Ђорђе сав претрну, па одлучно проговори: < |
| ети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога на |
| има, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двор |
| ... </p> <p>— Тајо!.. куку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу. </p> <p>Пантовац, који гото |
| оме и лупи по тврдим костима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а |
| вера, па види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога |
| смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, а он стаде. »Не бојте |
| занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична човека. |
| са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши свога љуби |
| ти крив, ако те не ухвате.{S} Све су се врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се кра |
| еда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првога посла, само да га придобијем |
| девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Разлило |
| као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно скиде капу, смерно приђе руци свештенико |
| енија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.{S} Р |
| акад враћао кући.{S} У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је налаз |
| м.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} При |
| >Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде.{S} |
| Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. </p> <p>Она под |
| ђе до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена... </ |
| Митар, видевши неку црношарену масу под врљикама. </p> <p>— Она је, убијена!... — повикаше друг |
| други. </p> <p>Капетан и Митар приђоше врљикама.{S} Пред њима лежаше Станка, обрнута лицем к з |
| бори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито |
| на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> < |
| киру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно виде |
| обору.{S} Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{S} С |
| м, као ветром понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме пл |
| и угледаше свога стражара како прескочи врљике и побеже кроз кукуруз.{S} Дадоше знак онима у ку |
| едајући писарева коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. </p> <p>Кмет опет уђе у |
| курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.{S} Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај дру |
| се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те у јагњилском забрану, знаш о |
| Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица пристаде. |
| како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— То ми, канд |
| је, истина опасан, али носи собом неку врсту поштовања, респекта и у опште нечега, што се Ђури |
| оку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде на свињац.{S} Слуге зором |
| акве препреке.{S} Марко се само чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога се |
| ц не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. </p> <p |
| ала пажњу...{S} Ишла је као у бунилу, у врућици... </p> <p>После поноћи стиже пред среску кућу. |
| врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. </p> <p>»За јеч |
| на група, из које вире пушке окренуте у врх...{S} Још неколико тренутака... и сад се види како |
| ђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опанака. </p> <p>Полицајац, онако од прилике |
| Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га убиј |
| а заклона.{S} Шуштање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега они закључише, да |
| уго што је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може |
| е у себе свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грањ |
| р хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца заб |
| а истоку се јасно разликују и оцртавају врхови планински... развлачи се она прва бледа светлост |
| па лед с окорела злобом срца... </p> <p>Врхови бучја шуште и брује, певајући неку отегнуту и је |
| есец, те просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, д |
| , која беше пуна чарапа и пешкира, а на врху стајаху талири и полутаци. </p> <p>— Ене де! — узв |
| рно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, управо две провалије.{S} Више сас |
| се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљам |
| да се крађе и друге сличне »операције« врше што пажљивије... </p> <p>Са таквим појмовима о мор |
| ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер могао је |
| вом, дошли да присуствују продаји, коју врши кмет.{S} Онај сиромашак сео под запис, оборио глав |
| радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| о томе разговарати: ја такве ствари не вршим без њега. </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Зато, што ми |
| . </p> <p>— Ништа, Ђуро... ето малко... вршимо посла — промуца кмет, пошто се прибра од првог у |
| мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, ако прис |
| Станка. — Ја ћу вас само пратити, а ви вршите ваш посао без мене. </p> <p>— Па шта ћеш ти за т |
| човека, који ће га стишавати и хладније вршити посао.{S} Због те његове плаховите одважности, В |
| ни совре ни племена.{S} Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, ста |
| а.{S} Што не одоше у гору толики његови вршњаци из села?{S} Зато, што их родитељи нису учили да |
| лета, дебелом хартијом, пенџерлијом.{S} Вуја приђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, |
| огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погинути.{S} Како је |
| удовима. </p> <p>Ђурица плану и погледа Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се п |
| те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чистини испод куће: сео на један брешчић, па гл |
| дговори Ђурица, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. </p> <p>Старац, још снажан, поч |
| д ти велим.{S} За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј н |
| ити! </p> <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зн |
| говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта је о |
| час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с Новицом у село, право Матовој кући. </p> < |
| ете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њ |
| а се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја зависила је и од неких других узрока. </p> <p>Реко |
| дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцниј |
| момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спавати. </p> <p>»А најпа |
| , весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се жив |
| зјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде код Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало од оних пара; треба |
| и му, а увече је одлазио на ноћиште код Вуја, јер то му беше најпоузданије склониште.{S} У свој |
| но, да одједном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док ради |
| III</head> <p>Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} Старац |
| вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео за рук |
| еше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа после |
| оже, вели, бити свашта... ено ти Мата и Вуја!...{S} Као вели: како сам са њима учинио, тако ћу |
| де против моје воље...{S} Ено ти Мата и Вуја! ... — рече он и погледа какав су утисак учиниле њ |
| других страна; требало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, којих је било без |
| лиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он сам... </p> <p>— А ј |
| и. </p> <p>— Шта веле варошани, жале ли Вуја? </p> <p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама де |
| /p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто ду |
| иље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— |
| у себи раније, пре него што је и познао Вуја... још онда, кад је почео да размишља о свему; кад |
| Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити п |
| ад свршиш посао, немој нам шиљати преко Вуја, него нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друк |
| главу и плашљиво запита: </p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони |
| казуј шта знаш.{S} Јеси ли виђао скоро Вуја, шта вели он? </p> <p>— Виђамо се често, а знаш са |
| p>— Па... шта ради Вујо? </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p> |
| и у воду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да се подвоји |
| ца и Радован излажаху из свога ноћишта, Вујо их задржа. </p> <p>— Што ви, море, не идете дању з |
| >Угледавши човека где му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам |
| људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо посла пред њега човека, који је имао на сваки начи |
| те он ућута. </p> <p>Кад сви поседаше, Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста је било чекања, тре |
| неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви траже... није један... </p> <p>— Та који су т |
| де Симо. </p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састави |
| S} Због те његове плаховите одважности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су |
| и продужи пут. </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде право у собу и стаде на оно прозорче од ћилера |
| к својој кући. </p> <p>...{S} Међутим, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица |
| крене за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Вујо није оклевао.{S} Истога дана, кад изиђе наредба за |
| </p> <p>Кад вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. </p> <p>— Де |
| анкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде испод грмова и |
| да радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао |
| а на троножац. </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стаде да излаже свој план за напад на богата тргов |
| чешући потиљак. </p> <p>— Потера!...{S} Вујо послао овога... — одговори Јово. </p> <p>— Казао т |
| м.{S} Шта ли је са њим, јадником?...{S} Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не |
| о, са нама? </p> <p>— Па... морам...{S} Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај о |
| вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих љ |
| ве досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добром вечером, па онда стаде да их |
| оје га не остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим из |
| недеље дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, з |
| и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је у то уве |
| вече Радован стиже први на ноћиште.{S} Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се |
| ви ћутаху, очекујући даље заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Од |
| рати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо |
| ећ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло д |
| сле овога изиђоше обојица к друштву.{S} Вујо им раздаде свима потребно оружје, муницију и храну |
| срећи, па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову |
| S} Но дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. </p> < |
| обори главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да |
| де ум може да влада ученима и неукима — Вујо поче стално да се занима реченим послом. </p> <p>К |
| суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су |
| да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом главом... </p> <p>Ђури |
| } За тренут ока нестаде га... </p> <p>— Вујо! — зачу се глас испред куће. </p> <p>Ђурица познад |
| ица, познавши Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој гл |
| окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на но |
| ад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет ће се са њим моћ |
| ца уђе и седе на столицу близу врата, а Вујо намести земљани свећњак на под, па стаде према Ђур |
| адостан кад му се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад |
| , Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да пр |
| о, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и |
| ли о даљим својим корацима... </p> <p>А Вујо сачека Пантовца на уреченом месту, па с нестрпљење |
| и Ђурица, мењајући се у лицу. </p> <p>А Вујо зину од чуда. </p> <p>— Хајдуци немају никаква пос |
| <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђурица |
| м — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитивати за његове планове, обрте се одмах |
| уд си тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добр |
| p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја ње |
| така, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни орга |
| е Коста стигао и испричао, или је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?...{S} Све |
| ичу питај... </p> <p>После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала с |
| се изласку... </p> <p>— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, |
| гућност за предају. </p> <p>Истога дана Вујо дозва једнога свога повереника, даде му некакав на |
| уди Јово?{S} Кажи ми слободно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. </p> <p>— |
| вереник. </p> <p>— Нађе ли га? — запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да може. </p> <p>— Добро.{S |
| пружајући руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осме |
| ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини |
| у.{S} Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији тон.{S |
| е. </p> <p>»Погреших што слагах — стаде Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а |
| имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, за невољу?...{S} Хоћу полудети |
| једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се пожурио!{S} Та |
| го време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито падаше у о |
| ого поузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно ве |
| пенсионованим писарем.{S} Видећи да је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче са ма |
| ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах после извршене похаре, неким нарочитим, сам |
| товац, с одабраним друштвом, које им је Вујо спремио, ударише на бистричкога механџију усред бе |
| је му капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на тој с |
| а њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а он је умео само извршити оно што му се каже.{S} |
| а мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га сти |
| е...{S} Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на хо |
| Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати му савета |
| ајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо скухати попару, па му не иде у рачун да му открива |
| Ти си се, море, негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. </p> <p>— Од муке, мој с |
| <p>— Ево ти дружине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити по |
| ти не сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву д |
| Беспослица!{S} Какво венчање... — рече Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> |
| полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — рече Вујо и окрете се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде |
| а се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. </p> <p>Ђурица га погледа |
| и једна крпа с истуцаним угљеном — рече Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> |
| о сат. </p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те их прегледа и, наш |
| можемо да се разговарамо о послу — рече Вујо, прилазећи му и седајући до њега на троножац. </p> |
| но... </p> <p>— Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под |
| } Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. </p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта |
| арјаша. </p> <p>— Па... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао |
| одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се |
| е привлачи, што је мање разумеш...{S} И Вујо је њега привлачио, али чиме?...{S} Својом тајанств |
| вља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим зно |
| имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради Вујо? </p> <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти |
| да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Само нека г |
| преми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед |
| ина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му |
| мо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!...{S} Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу ради |
| е Вују. </p> <p>— Жива била! — одговори Вујо и погледа је оштро, кад му она приђе руци. — Сад м |
| . </p> <p>— Их, болан брате! — одговори Вујо, али му нестрпељива радозналост не силажаше с лица |
| p>— Има нешто... биће, биће! — одговори Вујо, па, затварајући прозор, додаде: — Пожури, да стиг |
| о у манастир.{S} Хо-хо-хо... — одговори Вујо. </p> <p>— Ама ти се шалиш, а ја те од истине пита |
| ако вели. </p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из јед |
| </p> <p>— Калауз из Паланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. </p> <p> |
| сао требају ми поуздани људи — одговори Вујо одсечно, не остављајући ни мало места за двоумицу. |
| остале, а То не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица задрхта. </p> <p>— М |
| с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговори Вујо и продужи пут. </p> <p>Кад стиже кући, Вујо оде пр |
| </p> <p>— Па... готово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет д |
| а ако не можеш, онда ради онако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овде неуспех! </p> <p>Ђуриц |
| ваља, или никако...{S} А шта ли ће рећи Вујо?...{S} Ко му сме на очи изићи!...« </p> <p>Неколик |
| урисати код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онда пружи руку, па ко |
| ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости својој Вујо представљаше неку необичну силу, која не зна ни за |
| а ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и |
| а стотине... </p> <p>— Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега досад пет |
| дем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{ |
| ширених очију. </p> <p>— Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце |
| а ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са |
| твари код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на велику крив |
| а! окови!...{S} Или... или шта? оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку преко средине, па |
| пакосник неће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо?...{S} Шта он ради? </p> <p>— Састајала сам се са |
| а пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. </p> <p |
| е, море, ономад грдно обрука! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p |
| </p> <p>— Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што п |
| о!{S} Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох — одгов |
| и. </p> <p>— Није то тако — одговори му Вујо. — Ти си и заборавио како ти је било, кад си први |
| доше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, те сад изгле |
| — Тако, соколе, то је паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми пр |
| о за тебе. </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад ј |
| едно: треба добро отворити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па или моја или твоја глав |
| вега, јер познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, |
| S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро промис |
| аносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца.{S} Он је водио велико пријатељство и |
| ње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« |
| Старче, кажем ти, купи сватове! </p> <p>Вујо слеже раменима, па одговори: </p> <p>— Чините, нап |
| дао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранц |
| ну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више онога грознога погледа, који с |
| број то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши |
| старце, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} Надао се каквој неприлици, а ов |
| и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> |
| шуме отегнуто, јасно звиждање. </p> <p>Вујо напреже снагу, па звизну кратко, а затим повика из |
| кроз прозорче и оде на ноћиште. </p> <p>Вујо се још више зачуди, али не као мало пре..{S} Сад м |
| ори Ђурица и оде журно из куће. </p> <p>Вујо задржа Радована. </p> <p>— Чујеш, мени се ово не с |
| има.....{S} У Београду највише. </p> <p>Вујо се изненади, то му се познало на лицу, по коме пад |
| због чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. </p> <p>— Тако, сокол |
| одјури за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита |
| еди ту. </p> <p>— Зар опет сам? </p> <p>Вујо му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе. </p> |
| обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На кленовичкој реци Ђурица се од |
| огромна, и у том случају пропао би сав Вујов труд и сви планови.{S} Требало је одмах пресећи о |
| а смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја |
| о, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за |
| едан човек, у коме после Ђурица познаде Вујова синовца, младића. </p> <p>— Шта је? — запита Ђур |
| оваца.{S} Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад |
| д ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те зове да идеш право ње |
| сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова прис |
| ву жељу нико не чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постој |
| мислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да чека.{S} Зб |
| спред куће. </p> <p>Ђурица познаде глас Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — викну о |
| вам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове мајсторије.{S} Ко тебе нашљеди и њему ће Вујо ск |
| ти...{S} Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике |
| но, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека о |
| талога му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али много поузданије и корисније но што г |
| непрекиднога јурења целога часа, стиже Вујовој кући, једва жив.{S} Као ван себе паде у један у |
| и очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. </p> <p>— Ко је то прошао? — запита Ђурица бла |
| за штогод обрати, прво се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тр |
| nit="subSection" /> <p>Кад Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му црте с |
| Пантовац, јер је научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се в |
| у похару извршио је по плану и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве последице наступ |
| узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут. </p> <p>Зора већ забелела, а |
| де и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, окрен |
| није хтео после похаре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да је посао свршен успешно |
| скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разне стране) пре |
| <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости својој Вујо представљаше |
| свих људи, највише имао респекта према Вују.{S} Двапут је осуђиван на робију за опасне крађе и |
| јаће му од похара много више, но што је Вују остајало.{S} Од је сам, кад се пробудио после прве |
| теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива била! — одговори Вујо и погледа је |
| но. </p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} |
| — Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо.{S} И мени је прав |
| и је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Сл |
| м својим сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо.{S} Случај |
| олића.{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па се онда и он наме |
| таде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао....{S} Вечито му је ов |
| окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се изв |
| хајдучким животом, испричао јој много о Вују, Пантовцу и другим својим сарадницима, те сад, дош |
| <p>— Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да |
| би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сре |
| нико не би знао ни окренути.... </p> <p>Вују се разведри лице, примаче се постељи, па седе. </p |
| а да носим мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одговори обичним гласом: </p> <p> |
| х, па макар сву земљу преврнуо. </p> <p>Вују севнуше очи задовољно. </p> <p>— Што ће ти сад пар |
| отражим од Маринка на вересију. </p> <p>Вују севнуше очи необично, али он брзо и вешто сакри св |
| укусно јело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се |
| Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, пре не |
| атио завичају, камо га је снажном силом вукло срце његово. </p> <p>Упамтио је последњи Новичин |
| како изгледа то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да ли |
| ога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између дв |
| е, шљепкајући по блату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној, замешеној и расплинулој |
| е улице, носила халине од неке загасите вунене тканине. </p> <p>— Чудо се ниси опет напио? — ре |
| учне подвезе за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио |
| стиднога. </p> <p>— Удовица зар?...{S} Вуци је овамо! — викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме.. |
| и на имућне становнике и, као крвожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих |
| то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора |
| т, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... па оп |
| д изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога себе. |
| змеђу две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тра |
| еле ка снег, згодне, умиљате...{S} А ја вучем ову мученицу, ни сам не знам зашто; ни мени каква |
| да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу... рече Новица, па застаде да вид |
| А што ћу ти ја? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу, |
| а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још ужасније, и он некако механички, |
| јући се и сама. </p> <p>— Ђурица, слава га убила! </p> <p>Станки застаде осмех у половини, као |
| ако... </p> <p>— Како се провуче, слава га убила, ’наки човек кâ тресак!{S} Рекô бих ни песница |
| чекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се |
| обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже на трећој завојици. </p> <p>— Стој!...{S} Пуца |
| е дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив пред законом.{S} Крив је сваки ко зна |
| у, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега неопи |
| ако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као |
| Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где.. |
| Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га ова појава не зачуђава, јер његово лице доби израз к |
| на добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без размишљања, без поговора; јер он са |
| вне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све в |
| ади морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи. </p> <p>Сунце се |
| и ми, попо!... — шапуће он нарочито, да га нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опрост |
| е, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега.{S} Најзад с |
| од њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </ |
| рицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по се |
| ља...{S} Опазио је после само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> |
| !... </p> <p>»Али како ћу сад?...{S} Да га убијем својом руком... не могу, нећу...{S} Тако би с |
| ишта.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изићи н |
| е ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </ |
| е младића на велику кривицу, па онда да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после ве |
| .{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула б |
| от бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невоља |
| оше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам... |
| је тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад’, |
| бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоћеш т |
| ма као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком |
| али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман Ђурица плану |
| остају све опаснији и смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима селима одредише се чувари, к |
| но осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена |
| се сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још |
| ма за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек |
| и пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и досе |
| а га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. </p> |
| тај генерални појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим представницима.{S} Најпре |
| } Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опе |
| зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све леп |
| ко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да |
| же пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледавши случајно у двориште, угледа |
| ц испод појаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у |
| је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У такви |
| идобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео |
| p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће |
| , канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} |
| ри друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капетан |
| твац доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах носе и закопају. </p> <p>Увече је, украј среск |
| еће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са столице |
| ране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На коњу |
| ете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидевши од љутине и |
| <p>Свештеник га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њи |
| Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе М |
| ; погледа свуд око себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, потрчи напред што више може. |
| маш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Уб |
| уруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти, болан, још |
| смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољуб |
| , једнако крстари по селу, с намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изнена |
| човека, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу с |
| егне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да |
| ац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред очима |
| емо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново осећа |
| какво црно страшило, које је готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избег |
| своје стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да |
| воју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђаше невесео, замиш |
| па после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица г |
| ло много од овога првога посла, само да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда ће |
| у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао |
| Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гледа |
| испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност и одлучност, која је расла |
| њом се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упрепашћена, кад угледа наслоњене пу |
| сто. </p> <p>— Кога? </p> <p>— Мучно да га знаш.{S} Једнога младића из Лукавице.{S} Њега он, чи |
| да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме кори |
| нка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповерењем |
| види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа гово |
| ла добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му смел |
| S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или спа |
| оздени ланац на ногама. </p> <p>Савлада га пиће сасвим... </p> <p>Жандарми се испретураше по со |
| дана саопштила своје откриће, баш тада га одазваше некуд, а после никад не започињаху говор о |
| под суднице и закључаше... </p> <p>Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... |
| и га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!. |
| брадата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу |
| срца, које говори о неверству, погледа га још једном пажљиво, болно, мученички... па обори очи |
| p> <p>Станка стеже зубима усну, погледа га некако у косо, необично... и тај поглед не обећаваше |
| ине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне |
| ко ти кажеш... — прошапта она и погледа га мило, својим великим и сјајним очима. </p> <p>Неко н |
| ко, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. </p> <p>— Море, много је то: неће сваки струк |
| >— А-а-а-а... — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{ |
| укаво. </p> <p>Ђурица застаде и погледа га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ј |
| е према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. </p> <p>— Зар си још овде? — запита она, п |
| ореваху....{S} Она се исправи и погледа га право у очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер |
| p>Станка се прену, рашири очи и погледа га зачуђена. </p> <p>— Зар баш тако,? — рече му загушен |
| ујо, кад затвори врата за њим и погледа га љутито. </p> <p>— Не помињи ми то, молим те.{S} Хтео |
| жи ми слободно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. </p> <p>— Што?...{S} Шта |
| тогод на мене?... — рече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. |
| обом? — запита Ђурица одсечно и погледа га право у очи. </p> <p>— Хм... је ли или није, ти не м |
| олубови — осмехну се Пантовац и погледа га лукаво. </p> <p>Ђурица застаде и погледа га право у |
| /p> <p>— Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.{S} Тешка је и страшна казн |
| па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па вриснусмо и загњурисмо се у воду, |
| ебра, али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још? </p> <p>— С |
| а и узе кључ са собом. </p> <p>— Е онда га морам будити.{S} Причекај ти ту — рече јој он, па от |
| вини не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запит |
| натичући шубару на леву страну, откуда га бије оштар и хладан ветар. </p> <p>Пролазе сељани, п |
| гне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче Вујо, смешећи се. </ |
| а ћеш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, али шта ћеш. </p> <p>— Знам, зн |
| ара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мораш ићи — одговор |
| га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајн |
| гови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту искочи |
| је он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела досад погледати, сад се разговара са њим |
| је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и заклонила својим моћним зеленим покрив |
| страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постеље... </p> <p>Звекет ла |
| око себе, па се наже над Станком, која га погледа као кривац покајник. </p> <p>— Стале, тако т |
| друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом надању...{S} Све се ро |
| лакомислено ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо жи |
| аде му поглед на једну младу жену, која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} |
| То сам и ја мислио, али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се напл |
| воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешко, нек се забавља, само нека њу во |
| ка. </p> <p>Хм, опет то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи та |
| диш како он лепо са њим! ...{S} Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго... </p> <p>— |
| оће да буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првога посла, |
| тео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао? </p> <p>— Р |
| ко, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини. |
| па, видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то снајка?{ |
| и одведе је право својој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога ј |
| ло дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Д |
| <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станка га једним тренутком погледа, па опет обори очи, гледају |
| шта се збива у души његовој.{S} Станка га је знала по разговорима других девојака и гледала је |
| беше за Станку повољно. </p> <p>Станка га само погледа, па прође напред и потрча тако брзо, да |
| бро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе позна |
| е он још није за то бринуо.{S} Занимала га је у великој мери ова новина и ове, како њему изглед |
| аву, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као за |
| нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим појасићем... обула му нове црвене ишаране чара |
| S} Њега су страшиле саме мисли, тиштала га је нека унутарња грижа, и он је најволео, кад би се |
| ену сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви трој |
| , да је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисл |
| а, без боловања... сад био жив и — нема га!«...{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили с |
| и пред собом неку нејасну наду, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца љ |
| е ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и, |
| кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши, јер појми да је мисао истинита и правилна. » |
| и да тумачи ово непријатно осећање; она га је вазда заглушивала страсним и светлим мислима о св |
| отребан јаван одметник од закона, и она га је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују з |
| . — одговори он и поцрвене. </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: ка |
| сказати цело своје осећање. </p> <p>Она га погледа, разумеде његов узвик и управи дуг нем погле |
| данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми |
| општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </p> <p>— Ко то каже? </ |
| ино.{S} Дохватише се печена јагњета, па га стадоше заливати старом румеником... </p> <p>Ђурица |
| Митар с једним пандуром, те устаде, па га одведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S |
| такло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p>— Једном се мре!... — поно |
| савши му тканице, веза му њиме руке, па га онда, као какву кладу, изврте на леђа. </p> <p>Симо |
| плашт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с пр |
| вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђ |
| епим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па га запита: </p> <p>— Што ће ти толике паре? </p> <p>— Т |
| сном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива...{S} Узима попину руку и два пут је љуби... |
| S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> <p>— Не помињи зл |
| > <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p> <p>Ђурица и |
| ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p> <p>Стан |
| у одузеде часовник и дувански прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и на стид, који му при |
| зебњом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га |
| осећања.{S} Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, |
| го... </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пита га Добросав. </p> <p>— Не могу, ништа не могу...{S} Спа |
| /p> <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђури |
| а. </p> <p>— Чији си ти, море? — запита га старац. </p> <p>— Зар ме не познајеш, газда Јанко?{S |
| самога Сима. </p> <p>— Има ли? — запита га лагано. </p> <p>— Милутин иде сутра у Жабаре да капа |
| се досадило, побро, чекајући? — запита га овај. </p> <p>— Богме јесте; излудих од муке — одгов |
| /p> <p>— С ким си то био тамо? — запита га она неким радозналим и притворновеселим гласом. </p> |
| енађен. </p> <p>— Камо ти Симо? — упита га још на ходу. </p> <p>— Отишао је кући — одговори Ђур |
| </p> <p>— Пуцај, небеса му његова, шта га чекаш! </p> <p>Истога тренутка искочи, као звер разј |
| ... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако слепо предао. |
| тави друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p> <p>— |
| ута по југозападним окрузима.{S} Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динара. </p> |
| овори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му се подиже |
| дижући рам са хартијом. </p> <p>Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — |
| А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радисав га погледа онако узверена и, ваљда ради већег ефекта, з |
| огледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Доброса |
| де к поповој кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови о |
| <p>Свештеник се и уплаши и наљути, кад га саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш |
| еш ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшно зликовачко лице |
| у, којом се долази до манастира.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола и пође пешице поред с |
| не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам |
| .. сјајно, светло, слатко...{S} И никад га више не одведоше цркви и не причестише. </p> <p>— Је |
| чекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо целом својом страховитом тежин |
| а и прекосутра и тако редом...{S} А сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа м |
| дуги, досадни, тешки... </p> <p>Једаред га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору.{S} Беху пр |
| <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Стан |
| ао је постати други човек.{S} Али такве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте г |
| , кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде опет на сламу.{S} Седнувши на м |
| . </p> <p>Ђурица извади револвер и даде га Станки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек што |
| од Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— |
| , дваред...{S} И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Настаде необична граја.{S} |
| траг к шуми...{S} За тренут ока нестаде га... </p> <p>— Вујо! — зачу се глас испред куће. </p> |
| а тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то говорио? — запита |
| о — одговори онај из помрчине и нестаде га. </p> <p>Ђурица с Новицом окрете уз брдо, журећи се |
| кама.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у вла |
| з врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — викну Станка неколико пу |
| чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати |
| шно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију. </ |
| собу и смејући се гласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, са |
| уђење, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући. |
| аш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед. </p> <p>Сви ућуташе, осећа |
| ковце... </p> <p>— Остави то! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p> |
| Петар... </p> <p>— У здрављу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су |
| ... </p> <p>— Добро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.{S} Звао сам те само |
| .. </p> <p>— Колико ти треба? — прекиде га Јанко одсечно. </p> <p>— Пет стотина дуката. </p> <p |
| ид... </p> <p>— Који Радисав? — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ваљад’? </ |
| <p>— Иди ти то причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. </p> <p |
| ам шта ћеш.{S} Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. </p> <p>...{S} Међ |
| сле тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће |
| а удари га Новица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде мртав... </p> <p>Убице се окретош |
| ивео је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је |
| вора на то питање.{S} Или, управо, нађе га, али он беше неповољан.{S} А Вујо настави: </p> <p>— |
| еко чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, не остављајући му времена за размишљање. </p |
| дима нека прилика, паде на њега, стеже га и притисну целим телом... </p> <p>— Овамо!... — Викн |
| не у грлу... нешто му ипак смета, стеже га...{S} За песму треба да се отвори и раздрага цело ср |
| прсте...{S} Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима...{S} Најзад се некако дохвати п |
| а, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. </p> <p>Старац, још снажан, поче да се отима |
| боди од Станке, прискочи старцу и стеже га својим снажним рукама, као утегом.{S} Станка им приђ |
| охвати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе ст |
| S} Једва се сети револвера...{S} Истрже га иза паса, наслони цев на чело старчево и окиде...{S} |
| спустише му дугачак церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо |
| н осуду, Ђурици заклецаше колена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па |
| де у очи.{S} Али, потрчавши мало, обузе га неописан страх од самоће, од себе сама и од онога ве |
| кући.{S} Хајдуку се стеже срце и обузе га нека суморна сета, кад угледа своје осамљено напуште |
| ах трже, сети се ко је пред њим и обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе |
| и могу по вољи служити... </p> <p>Обузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да в |
| Сад је био присебнији и одлучнији, није га потресла проливена крв: напротив, он се спремао да с |
| а из Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико распитивао, и ако је сваки од његових нових поз |
| ј новац не однесе бриге и незгоде, које га не остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двес |
| лако извуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана! |
| ш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему половину од добити |
| глед миловала још од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, покошене зелене ливаде, по |
| коме он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених, кућ |
| ук?{S} А мени је баш то по вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела |
| <p>— Јест, вала, па сврати на Вуја, те га питај, и он ће ти казати; он то још боље зна. </p> < |
| нио једну погрешку и био лоше среће, те га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао |
| убок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљ |
| Док он изређа све механе путом, можете га стићи, па са њим заједно у манастир.{S} Хо-хо-хо... |
| од бола у лактовима. </p> <p>— Изведите га напоље, нек се освести на ваздуху.{S} А ноге му одре |
| му у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, |
| ерем — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитивати за његове планове, обрте се одм |
| г, да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у своја нема наручја... </p> <p>Живео ј |
| } А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим земљам |
| рно: знао је да има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише одл |
| старао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније вршити посао.{S} Због те његове |
| а се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа |
| воћњака, винограда и пшенице; привлаче га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су |
| љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама |
| вши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на поље. </p> <p>Ист |
| не иде.{S} После неколико месеца повуче га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата |
| S} Нека беспредметна радозналост повуче га тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ ку |
| Заносна ватра љубавне страсти обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно ист |
| а, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и нестаде га |
| а се спасава од велике хајке.{S} Вараше га куцање рођенога срца или пиштање уха.{S} Одједаред з |
| се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше до места; спустише га више коца.. |
| арми одмах скидоше Пантовца и простреше га по зеленој ледини.{S} Народ се окупи уоколо. </p> <p |
| а сунца!... </p> <p>Ови зраци подсетише га да размисли о положају своје апсане.{S} Устаде са сл |
| а одведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S} Занесе се и заспа одмах... </p> <p>...{ |
| а на рукама и однеше до места; спустише га више коца... </p> <p>— Ево ти куће...{S} Исправи се |
| и му загушеним гласом. </p> <p>Подигоше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, |
| вој положај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положајем осигура себи и своме дру |
| рили од њега...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На |
| већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливени, сам |
| А он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога непрес |
| зна како се уздржа од покрета, који би га издао.{S} Неки сељак, кога он познаваше по изгледу, |
| е....{S} Има ли он својих људи, који би га светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он чат |
| омака, такав поглед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у |
| но дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако б |
| па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и свак |
| сред тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико због глади, колико рад |
| е он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: у |
| згрудвало, смешало, следило...{S} Дави га и притискује она црна, најстрашнија мисао, коју ника |
| </p> <p>— Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} От |
| /p> <p>— Добро јутро, момче! — поздрави га писар. </p> <p>Ђурица прекорачи праг, па стаде журно |
| ознаде глас Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — викну он, па окрете; навише уз косу |
| младићу, та немој тако журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели |
| — Куд си тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Д |
| са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радознало, необично; чак се опажа саучешће н |
| а, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у њег |
| око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега |
| рдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љу |
| ош? </p> <p>Чиновник плану.{S} Изненади га толика дрскост.{S} Био је уверен у несумњиви успех, |
| свога капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. </p> <p>— Није то — рече пи |
| а је то? </p> <p>— Нека удовица... води га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напредује. < |
| кожа под кошуљом набира. </p> <p>— Води га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </p> <p |
| едам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! </p> <p>Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запи |
| p> <p>Наједаред трже се из сна; разбуди га пљускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће |
| авлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање, које се чуло озго, од дв |
| ад ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лак |
| у собу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало хајдукуј |
| вача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћу те |
| нађаше за себе, извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у стран |
| која му досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково |
| е, могао разговарати само с онима, који га чувају... </p> <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко |
| ече он креснувши оком на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. </p> <p>у соби оста |
| езусловна, ропска послушност луди, који га до јуче нису честито ни погледали.{S} Он није забора |
| ерено и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посматраше.{S} Познаде главн |
| <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је. </p> <p>— Ча-Вуј |
| обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо б |
| длежући душевном и физичком умору, који га је савладао. </p> <p>— Само ти мрдни, па не брини! — |
| им је слободно смео отворити душу, који га је заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из |
| то каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. </p> <p>— Хајде, вала; једном се мре! — |
| бом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне. |
| ли се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни по |
| у памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад открива |
| Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{ |
| де..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, |
| њега онај повереник. </p> <p>— Нађе ли га? — запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да може. </p> |
| је да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су |
| не беше никаква неповољност. — Хоћу ли га посјећ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да не п |
| јде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласова: </p> <p>— Нису још гледали |
| и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете стићи. </p> <p>— Како?{S} Кога то? — запита Ђ |
| рица јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу и |
| наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са |
| ..{S} И Ђурица пође једној постељи, али га издадоше ноге...{S} Поможе му Митар с једним пандуро |
| ећање, коме се само могао досећати, али га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисл |
| о веровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, |
| гледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао: < |
| стајући звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега што |
| ..{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{S} С |
| икну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се |
| о да ће извршити бар једно убиство; али га изненади и ублажи ова попустљивост и покорност његов |
| е био на чисто са својим жељама.{S} Али га последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је ов |
| и или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— |
| је оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац... наместили се људи, пружили пушке и чекај |
| ну: сви су му се потчињавали и — бојали га се.{S} Уосталом, ова општа бојазан од Вуја зависила |
| ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештен |
| та је било. </p> <p>— Ништ’.{S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S |
| су га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражови |
| и ортачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава з |
| а који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S} Дед |
| , али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену пушку, повика: </ |
| необична озбиљност уплаши Ђурицу, збуни га, те не умеде одговорити на поздрав, ни понудити гост |
| уричина глава.{S} Истога тренутка удари га Новица ножем у леђа, прободе га скроз, и Мато паде м |
| ка, као звер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. </p> <p>Радован плану, севнуше му очи |
| псова светињу, па завитла ножем и удари га по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он |
| уцољах, па ако ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом приликом разговараху се девојке о |
| очи на Сима с леђа и једним махом обори га на земљу.{S} Отпасавши му тканице, веза му њиме руке |
| . </p> <p>Пантовац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевш |
| рзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страшилу у груди.{S} Осети само како нож удари |
| аљао немерена злата«, а не каже како си га то сатарио и зашто си ти крив. </p> <p>— Па, шта мис |
| леда Вуја. </p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p> <p>— Послао с |
| а од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...{S} Крстоноше застају код за |
| да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам му већ казао на |
| брзином и, као неко чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, не остављајући му времена за |
| а, опазивши да се старац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова дев |
| {S} Ходи овамо — рече старац и пропусти га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши у неприли |
| и он нехотично извуче цео рам и испусти га. </p> <p>— Предај се! — викну једна глава, и челична |
| у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га права истина, коју му Станка рече, и на коју он не м |
| ц при уласку му. </p> <p>Ђурица, видећи га онако весела, прихвати шалу. </p> <p>— Вала, побро, |
| што су му сад руке слободне.{S} Уводећи га у затвор, одрешише му руке, којима у први мах не мог |
| . — Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јага |
| целога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изгорели п |
| >Пантовац, као чудећи се и сажаљевајући га, врати пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говора |
| Овамо!... — Викну Митар, притискивајући га грудима и стежући му руке... </p> <p>Попадоше на њег |
| </p> <p>— Ђурђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена |
| воју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђурица се свакад збуњ |
| ики свет!... — виче му Митар, скидајући га с кола. </p> <p>— Свет...{S} Шта свет! ... — одговар |
| , отресајући печен кукуруз и завијајући га у зелену шашу.{S} Мало затим зашушта кукурузовина пр |
| љак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда вол |
| хајдукујеш? — рече старац, посматрајући га озбиљно и радознало. </p> <p>— Тсс... шта ћу — прому |
| гибох, браћо, не дајте! </p> <p>Хајдуци га прихватише и за неколико секунада сјурише се у поток |
| е живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне |
| р си још овде? — запита она, погледавши га право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — |
| негде наквасио! — рече Вујо, погледавши га мало боље. </p> <p>— Од муке, мој старче, није од за |
| — одговори она збуњено и, не погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђу |
| не проговоривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у |
| издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста |
| слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено. </p> <p>— Ш |
| Погледавши још једаред Ђурицу и видевши га добро расположена, он се одлучи. </p> <p>— Ђуро, зна |
| и се к нему, прими му Бога, али видевши га онако наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца престад |
| воји људи, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душмани |
| тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са поха |
| Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.{ |
| е су ми повезане очи. </p> <p>Свештеник га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главниј |
| аше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самог |
| којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно, и |
| реполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити |
| олела сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље него оца, учинила сам све што је он |
| лим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам га боље, много боље него |
| прикрада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечер |
| ну: </p> <p>— То није ништа... само сам га ровашио...{S} Зар је то разбојништво?... </p> <p>— Е |
| е озго. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта... </p> <p>— Кажу да с |
| стој ствари десети пут... </p> <p>»Смем га убити, по закону; па још могу узети уцену, ако су га |
| али га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти |
| сам, па не могу сам... </p> <p>Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркв |
| , јер ми може начинити сто чуда...« Сан га превари, и он заспа. </p> <p>Изјутра, кад пођоше, Ђу |
| гледа то чудо? </p> <p>— Покојни Вуксан га је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на л |
| столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакри |
| е сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га погледа благо.{S} Приђе му и метну му руку на раме. |
| е би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли |
| е Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо... |
| дници, а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму.{S} А чим настане јес |
| ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непознату му до сад снагу сам |
| гледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једн |
| ре махни ме.{S} Беше тамо један... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини сумњив... па одох раниј |
| мене криви за Пантовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, који ми |
| на све стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на село |
| намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изненади.{S} Сматрао је своје село |
| код Јова.{S} Беху поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше |
| , нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стај |
| ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се већ зна, н |
| шило...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао кли |
| ном и — како му сад изгледаше — смлавио га, уништио...{S} Није могао да се прибере задуго... </ |
| оду...{S} Кад се одмакоше подоста, Вујо га заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да се подвојимо: ј |
| ог те његове плаховите одважности, Вујо га је ценио и чувао више од свих хајдука, који су »кроз |
| лучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба м |
| , па и не мишљаше више о послу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу |
| ри за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита он бо |
| — Погинуо је. </p> <p>— Како! ...{S} Ко га уби? — викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај |
| егове рачуне нико не преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и как |
| апита Станка радознало. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се |
| ваљад’, кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела. </p> <p> |
| мо један тежак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударит |
| као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним варијацијама, већ неколико година.{S |
| овицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши? </p> <p>— Јесте, |
| акажено лице зликовчево. </p> <p>— Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ. </p> |
| га носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, ужас. </p> <p>— Ђуро, пољуби овај свет |
| а што нам остаје!...« и он осећаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и заборави све бриг |
| нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. < |
| Гле, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким страш |
| па се окрете и стругну уз брдо, колико га ноге понеше.{S} Вранац осећајући ваљда невољу свога |
| , узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку сакривену за леђ |
| онакав, какви су остали људи.{S} Јанко га ћутећи уведе у собу, затвори врата за собом и понуди |
| Ово вечно безизлазно стање принуђавало га је да се лати и таквих средстава, која су законом за |
| </p> <p>Ђурица се вратио завичају, камо га је снажном силом вукло срце његово. </p> <p>Упамтио |
| и сад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеже раменима. </p> <p>— С ким си то био |
| многе људе упропастио и побио.{S} Само га се чувај... </p> <p>— Знам ја то, нано, одавно.{S} З |
| у, умео да прикрије ту особину.{S} Само га често издаваше нервозно трзање виличних мишића, које |
| а то је баш поред његова села.{S} Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отп |
| гледу саучешће... </p> <p>— Стезали смо га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — реч |
| } Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, |
| ћи се. </p> <p>— Није ни мрднуо.{S} Ено га у дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће му на |
| тати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуд |
| односи укусно јело од те стоке...{S} То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не |
| а.{S} Напи се бистре воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмереније. </ |
| о, по коме се сви управљају.{S} Па зато га је и изненадила она напомена о јаловицама.{S} И да н |
| у се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђурица, схватајући п |
| три пут куповали сведоке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се |
| м, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртва човека, а већ зна се да с |
| а до оне тамне, неразговетне слике, што га и сад необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у г |
| ..{S} Имало је нешто у самоме њему, што га је вукло на ту стазу, а то је осећао у себи раније, |
| слободан... само да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако о |
| у год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће лако погодити шта је он смислио.{S} Ниј |
| ену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећ |
| — Кажу ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.{S} Жао му оноликих пара, што си их сам по |
| уди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије.{S} |
| али много поузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потре |
| реже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Ј |
| село и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити лево |
| p>— Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне |
| </p> <p>— Ха-ха-ха... кâ велиш: обрнуо га Вујо зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја |
| трах, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита Станка радознало. </p> <p>— Па |
| ежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри |
| иваху други неповољни гласови.{S} Писар га дочека пред среском кућом, и на његово питање: шта у |
| и доктори скупи као ваши. </p> <p>Писар га прекиде: </p> <p>— Хајде, продужи посао. </p> <p>— С |
| е никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.{S} Тиме му одузе могућност д |
| уката, само остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.{S} Кад окретоше подножјем Венч |
| </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p> <p>— |
| машући њоме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без поздрава: </p> <p>— Где ти је мајка? </p> |
| овац. </p> <p>Он подиже новчаник и опет га пружи унапред. </p> <p>Ђурица за све то време гледаш |
| ица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу.. |
| ара слободно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да |
| — Јок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дука |
| али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право кажеш: мари ти он за њине претње |
| илику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочито Сретен.{S} И |
| а вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: </p> <p>— Ходи дер ближе, момче! </p> <p>Ђурица уст |
| овну га полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, |
| <p>После пола часа Мато устаде и зовну га полако. </p> <p>— Ђуро! — зовну га он неколико пута, |
| се над њим, повуче за покривач и зовну га по имену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није |
| пружену руку, дохвати револвер и обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер уместо зли |
| ешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђуриц |
| авача почиње дизати, притрча и притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и |
| /p> <p>Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе |
| а за шаку две више колена, због чега су га старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо у |
| ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, на њему |
| и јучерашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, као што |
| изгледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавале, као и момци.{S} Плашио их је највише њег |
| нике, којих је било без броја и који су га све више, својим захтевима и услугама, обавезивали и |
| и се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали свакога часа, или око њива, или око студенац |
| асаху на коњима три жандарма.{S} Они су га опазили раније, то је јасно, јер се један одвојио и |
| закону; па још могу узети уцену, ако су га већ уценили...{S} Његови људи неће ми ништа, јер је, |
| извешћа старац исприча опширно како су га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да венч |
| /p> <p>— Како то хајдук?...{S} Зашто су га тако начинили, кад није још никога убио? — запита он |
| ађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, |
| кавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, |
| азгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну нек |
| Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут како се јуначки држи. »К |
| знајући тачно кад ће се вратити, чекаху га свакога тренутка.{S} И сад су ишли на поуздану добит |
| пружених ногу, мртав Пантовац.{S} Страх га беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на м |
| Не, кумим те Богом... </p> <p>Пантовац га само гурну леваком, па опет продужи, не осврћући се |
| а — поче овај отезати. </p> <p>Пантовац га пресече очима, те он ућута. </p> <p>Кад сви поседаше |
| ће учитељ имати највише право.{S} Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} |
| мађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свачим »што |
| у, сад ми је то лакше и згодније... баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« |
| Ђурица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ваљад’? </p> <p>— Како, зар је он... </p> <p>— Хе, м |
| огме ћете имати муку са њим.{S} Не знаш га какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одати. </ |
| метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јад |
| кију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће б |
| уку са револвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором право у теме, па окиде...{S} Пуче |
| ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!... </p> <p>— Не брини, за минут ће бити готово |
| ром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће д |
| у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Станка ври |
| ра, убадала се, убијала ногу непажљивим гажењем, али на то није обраћала пажњу...{S} Ишла је ка |
| не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда Јанко? </p> <p>— Ја ти то не могу рећи, а питај В |
| а старац. </p> <p>— Зар ме не познајеш, газда Јанко?{S} Догонио сам ти ономлане мертеке из наше |
| увају... </p> <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти до |
| иће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је |
| ње средство да буде потпуно поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му искрено, готово наивно, цео |
| обра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко. </p> <p>— Хвала им — одгов |
| шисмо.{S} Пласковчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — |
| све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовчево. </p> |
| још нека обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан кад изгреј |
| па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чека |
| Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напослетку, пристајем за оку вина. |
| еколико месеца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике |
| и и сањиви шегрти спремају воду за љуте газдарице, које се још по мало протезаху по душеку поре |
| а Јулину биртију, код »Чокота«.{S} Нађи газдарицу Јулу и кажи јој: поздравио те Тима, даму чува |
| {S} Вранац осећајући ваљда невољу свога газде, обрте се, па и он зажди за њим, и једва га стиже |
| ако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића.{S} Разгледавши кроз плот, виде у дв |
| ресијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине са ва |
| у и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — одговори Станка. — Ја ћу вас |
| е се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике ливаде, са којих се диже по неколико с |
| а се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S} Моја Марушка мени спреми све што хоћу, па |
| већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони га собом, а Пантовац, видевши пружену п |
| а скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у шум |
| те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш са |
| о лице зликовчево. </p> <p>— Како га је гајила, тако је и прошао — одговори учитељ. </p> <p>Људ |
| о, и мајка га, ка и све мајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено ли |
| чохани јелек и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и велики тунос са кићанком.{S} Тако одевен до |
| срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним гајтаном; из његова џепа је спреда висио бео рубац.{S} |
| ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде обрисана, те показује иа том месту трагов |
| о, стишавајући се. </p> <p>Марко окрете гарабиљ кундачки и потрча на њега. </p> <p>— Стани дер, |
| дна — од говори Марко срдито, узимајући гарабиљ са земље. — Познао сам ја шта ће бити са њом, ј |
| а. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да |
| ете да пође кући, загледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станк |
| лом лицу нагарављена и увезана широким, гаравим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S |
| кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђури |
| зорина... тама се проредила, па умире, гаси се...{S} Петлови почињу своју песму...{S} Зора!... |
| — Тхе... тек онако... не знам ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. |
| оред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају испод оштра длета... </p> <p>»А знам |
| па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он љутито, провуче се кроз прозорче |
| о каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце |
| S} Звецну гвожђе...{S} Шта је то?...{S} Гвожђе... воштаница...{S} Митар... капетан...{S} А-а-а- |
| м да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе опет звецну.{S} Добросав се трже. </p> <p>— А, п |
| де за сто, помичући и намештајући тешко гвожђе, којим су му ноге оковане. </p> <p>Капетан изиђе |
| </p> <p>Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — |
| слатко протегнути се овако...{S} Звецну гвожђе...{S} Шта је то?...{S} Гвожђе... воштаница...{S} |
| о прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке.{S} Прозор се лагано и опрезно отвори. |
| а му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему. </p> <p> |
| етврт часа хајдуци прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огранака |
| Ђурица и звецка узицом, која му одржава гвоздени ланац на ногама. </p> <p>Савлада га пиће сасви |
| и један Кленовичанин, па избацује земљу гвозденом лопатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да п |
| .{S} Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а |
| p> <p>— Дајте мотику! </p> <p>— Марија, где је мотика? — запита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, |
| ека знам зашто се мучим...{S} А Станка, где ли ће она?{S} И она ће са мном...{S} Истина, ко зна |
| са крваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин и један нападач допадоше тешких рана, Ђуриц |
| јдуци приђоше к столу на средини храма, где стајаше старац под епитрахиљем и преврташе журно не |
| еколико поузданих кућа у разним селима, где је могао склањати Станку.{S} Тако скиде с реда прву |
| стоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборави |
| отоком, који протиче испод Дикића кућа, где је оставио Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Д |
| рошао путом, има ли какве нове наредбе, где се налази кмет...{S} Али је морао бити много опрезн |
| {S} То је негде тамо... иза њега негде, где ли...{S} А помиловање му не слази с памети никако.. |
| </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} |
| е беше никога.{S} Уђоше сви у заседање, где писар састави протокол о свршеном претресу, који по |
| и и о њој самој, и најзад ово последње, где он стоји пред пушком не тренувши — све то беше тако |
| кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и |
| рац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трговаца.{S} |
| ослушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију |
| мо два начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде |
| до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, олепљена земљом и закречена.{S} У оној маг |
| , и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га |
| довољна. </p> <p>— Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радова |
| реба право за нама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је |
| у великој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.{S} Он |
| о узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{S} У глави |
| и одговори му: </p> <p>— Ово је место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре |
| унутрашњост куће, опазише одмах место, где чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{ |
| и потером.{S} Остаје им још само потес, где их је, на оној чистини, најлакше погодити из пушке, |
| ка Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетин |
| поспала чељад, и Јово га уведе у собу, где спаваше сама Станка.{S} Кад уђоше обојица у собу, о |
| та, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио Новица. </p> <p>— Шта ћемо сад? — р |
| чких огранака, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опасности. </p> <p> |
| зврши смео напад у пожаревачком округу, где му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо |
| о студенаца, а понајчешће у оном крају, где беше кућа Марка Радоњића.{S} Чим се ко макне у кака |
| ене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како |
| е почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необични гости: и они су се, ка |
| м друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила в |
| судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> |
| ро.{S} Сад нас ти поведи на ону страну, где није његова соба... да нас не може опазити с прозор |
| чага. </p> <p>Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зрако |
| крати непријатан спор у овакву времену, где је драгоцен сваки тренутак. </p> <p>Сви троје пређо |
| .{S} Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна |
| д оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље |
| же из све снаге секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренут |
| овицом пред колебу у Матову бостаништу, где је од пре неколико пута ноћио.{S} У колеби не беше |
| кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна жена ос |
| оврши мисао, јер угледа мртвога Новицу, где се отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили |
| едало?{S} Намести је он, рецимо, код... где би то могло?... све једно, Новица би јој нашао згод |
| мисли, па ми одговори.{S} Прва је мука: где ћеш је?...{S} Тамо не може пробавити ни недељу дана |
| шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака |
| Шта хоћеш?... </p> <p>— Капетана...{S} Где је капетан?... </p> <p>— Што ће ти ноћас капетан? — |
| > <p>— Знам, због тога сам и отишао.{S} Где си ти била онда? — запита он Станку, сетивши се сад |
| зопијаше, полегаше по застртом поду.{S} Где се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао.{S} |
| терао. </p> <p>— Виде ли је чија је?{S} Где се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не виде |
| мо сад, кад ниједан не знамо читати?{S} Где вам је ћато? </p> <p>— Ено га у трави, спава — одго |
| м жандарму, који је одводи... </p> <p>— Где је ковач?...{S} Скидај!... — вели писар. — Седи Ђур |
| великој опасности од потере. </p> <p>— Где сам била!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао |
| ом склонитом месту, поседаше. </p> <p>— Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погле |
| стола и пође насусрет Ђурици. </p> <p>— Где си, Мишо; камо се? — рече она, спуштајући му своју |
| аде и погледа га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, |
| и у собу и смејући се гласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и нама не би било лоше |
| се осврте и седе на столицу. </p> <p>— Где је сад Ђурица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем с |
| >Кмет га ослови без поздрава: </p> <p>— Где ти је мајка? </p> <p>Ђурицу дарну ова кметова осорљ |
| посао...{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где си био целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не |
| а не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неко |
| , па онда не морам ни крити.« </p> <p>— Где ти нисам био! ...{S} По варошима.....{S} У Београду |
| ко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опре |
| јем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, али |
| јка...{S} Станка... није, није!...{S} А где ли је Станка?...{S} У селу, кажу помилована... а, т |
| } Сви се хвале, не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђур |
| више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио о |
| ок се обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »стој!... стој!«... и пуче пушка...{S} Потрч |
| под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пушком преко крила...{S} Она се |
| p>— Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са м |
| атког чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору.{S} Овце покушаше да искачу, али |
| слободнији...« </p> <p>Угледавши човека где му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а |
| ам боље...{S} Али не мари: видећу га ма где...« </p> <p>— Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испр |
| селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, који уништав |
| н, као непотребну ствар...{S} Гле, нема где да склони обешчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шт |
| је ништа наредио за Станку, те и не зна где је сад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је о |
| } И она ће са мном...{S} Истина, ко зна где ли ће она?...{S} Можда ће и у рај?...{S} А јесте лу |
| в пред законом.{S} Крив је сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} |
| а живо. </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе пут |
| ра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте |
| {S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} |
| претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је он, мој брат |
| о дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шт |
| подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу! </p> |
| , опет му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио.{S} Јатак му показа трговачкога верес |
| дважности.{S} Он, за тренутак, заборави где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да састав |
| ој срце.{S} Код кога су завоји?{S} Види где је ударена. </p> <p>— Код Петра су завоји и стаклет |
| понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно!...{ |
| урица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни куда иде, ни шта ради.{S} Тек кад зађоше у |
| у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, а ми ћемо те препоручити. </p> <p>— Тешко је с |
| ; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе |
| ала ово сече — вели Тима, разгледајући где би се могло сести, па не видећи нигде столице, спус |
| е малишан застанувши и као размишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту. </p> <p>— |
| им, рече му: </p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам нану. </p> <p>После неколико минута |
| а сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, п |
| мари сад Срета за пурењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да |
| чуднога јој стаса.{S} Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма |
| ао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и |
| мо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи овамо — рече старац |
| го да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај за Јулин |
| >На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи ку |
| посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком своје село, |
| а да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ват |
| едају стоку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.{S} Овце, од страха, ју |
| асти.{S} Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу |
| ришту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљајући много, отвори вратниц |
| зато се и зовете власт«... па погледаху где би се могао још који напад извршити. </p> <p>Радова |
| тике — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. </p> <p>— Копај овде — рече писар о |
| ву и види слабу, суху, погурену старицу где му прилази... »Што је овака?...{S} Ово није она...{ |
| им гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На северној страни собе, у којој лежаше Ђу |
| овини слатко и слободно дише... </p> <p>Где си, лисната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло |
| жену, која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> |
| забринуто. — Ја ћу је за ноћас сакрити гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> |
| дно господа.{S} За њим, као што је ред, гегуца општински биров... </p> <p>Весеље и право душевн |
| а их философијом.{S} Кад је утврдио тај генерални појам, он стаде после да га цепа на делове по |
| вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погине |
| а — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па причајте какву сте |
| >»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку непозна |
| ?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, п |
| мио од Никетића?{S} Паре овамо, или сад гинеш! — викну Ђурица. </p> <p>— Можете ме убити, али с |
| досадило ми се робовати за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све |
| паде на под... </p> <p>— Предај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. </p> <p>Ђур |
| мо у страну. </p> <p>— Предај се!{S} Не гини! — викну жандарм с коња. </p> <p>Ђурица потрча још |
| га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква погибија?{S} |
| о да одједном остаде без ногу, клону... глава се затури... затеже се конопац о коцу... </p> <p> |
| боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Глава га жигну још јаче, још ужасније, и он некако меха |
| , на којима се указа разбарушена сањива глава.{S} То беше капетан. </p> <p>— Шта је то тамо, Ми |
| розор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка.{S} Са пла |
| ену и немирну унутрашњу борбу.{S} Таква глава беше усађена међу широким и снажним раменима, а ц |
| радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињу му... зар |
| и ћемо се клипка, па или моја или твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели, власти« — стаде |
| о минута промоли се једна проседа мушка глава на вратима и, разгледавши хајдука, зовну га: </p> |
| ему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, реци ми, болан, штогод... ти не |
| га. </p> <p>— Предај се! — викну једна глава, и челична цев покрете се... </p> <p>Ђурица се са |
| месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренутка удари га Новица ножем у леђа, |
| ци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стишавајући се. </p> <p>Марко |
| Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава. </p> <p>— Вала и ја сам то сто пута помислио, ал |
| пролаз некоме...{S} Ено, брадата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и опет му се чин |
| чији, али не треба вјеровати ником, кад глава виси о концу. </p> <p>— То сам и ја мислио, али к |
| утим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да |
| лутајући нејасним погледом преко гомиле глава, окренутих к њему. </p> <p>Кола стадоше на путу, |
| ј Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну стра |
| вучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни глава ти, брајко, не може проћи — одговара терзија. </p |
| у се ја рачунати са њим, а тебе неће ни глава заболети. </p> <p>— Сви, Вујо, сви траже... није |
| ала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде, зевајући и протежући се |
| рођоше му у такву животу, а њега још ни глава не заболе због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни д |
| га.{S} Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. </p> <p>Н |
| тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпуно схв |
| његове куће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим |
| Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? </p> <p>— Ни једнога нисам мојом руком дирнуо. < |
| се се над раку и окиде пушку... </p> <p>Глава се Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно ок |
| зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, |
| личне цеви стоје наперене на њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... </p> <p>»Откуд |
| ође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија о |
| сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} Истога тренутка |
| да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да г |
| брзо изређаше и претурише преко његове главе, наступише у њему други погледи на његов живот, з |
| а прозора, куршуми прелећу преко његове главе, ударају у зид и окруне мало земље, која се осипа |
| оубијали и узели велике уцене за њихове главе... </p> <p>— Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком |
| p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове главе.{S} Они не опазише, али Пантовац лагано подиже гл |
| их опази потера, да скупо продаду своје главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече Ђурица бледећи, |
| радим, а они све односе и живе од моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш од других — продужи поп, |
| е само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и |
| повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посматрајући све пред собом као са неке орловске |
| у, суве, запечене усне, нервозно трзање главе побуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи |
| укати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђаше пред пандурима |
| њихове користи. </p> <p>Ђурица, погнуте главе и бледа лица, слушаше ове необичне речи, које иск |
| .« — помисли Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одв |
| дно! — запита Вујо и погледа га погнуте главе, испод обрва. </p> <p>— Што?...{S} Шта ће ми он г |
| ви поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опанака. </p> < |
| ећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S |
| аћа с пута.{S} Они из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам |
| овика: </p> <p>— Стој! </p> <p>Подизаше главе и упрепастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с нап |
| адигне сукњу и кошуљу јој, те веже више главе и пусти је тако у село.{S} Али је најгоре што је |
| д завале испод прочеља, дигла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који стоји пред њом |
| воја уплашена и забринута лица, оборише главе и заћуташе обоје. </p> <p>— Ђуро, шта је ово?{S} |
| то ми кажите? </p> <p>Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече |
| ири се стока.{S} Овце пођоше и окретоше главе низа страну.{S} Станка се полако придиже испод гу |
| Легоше да спавају, а њему не излазе из главе загонетне речи Новичине. </p> <p>»Он много зна, а |
| нако мислим код куће, никако не могу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S |
| и, из превелика усрђа, беху позавлачили главе под клупе.{S} Кад одоше хајдуци, ови само мрдаху |
| њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ства |
| се пружи сто банкнота, а Вујо не би ни главе окренуо, Вујо хоће све...{S} Он сад седи ту негде |
| ај био необичан.{S} Најпре није смео ни главе помолити из собе.{S} Станка је излазила и набавља |
| ће бити криво од мене. </p> <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе |
| чворке и показао их оцу. »Пооткидај им главе, нек ти мајка начини паприкаш« — рече му отац.{S} |
| не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.{S} Све, што се тицало тога, стајаше иза |
| окушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видимо користи ни ми ни наши |
| азвиђава пред очима, спаде она тежина с главе... лепо види и разуме... </p> <p>»Ово је рака за |
| трбну мало угажене траве и опет подигну главе, очекујући музару... </p> <p>Прве вратнице на огр |
| е свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те |
| м год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> <p>— Колико ти треба? — прекиде га Јанко |
| е очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да |
| н капут, купљен од једнога Сремца, и на глави малу шиљасту шубару.{S} Станка је, као и све жене |
| зе, поглади јој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — р |
| да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно. </p> <p>— |
| страшне мисли, која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и |
| оузданији моји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако |
| чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{S} Лепо ли могах живети, |
| светињу, па завитла ножем и удари га по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога |
| {S} Погледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаш |
| p> <p>Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати н |
| зви нож у висину и удари њиме Николу по глави.{S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим за |
| ва... весело, слатко, пријатно!...{S} У глави нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава! |
| које се ништа не види око себе...{S} У глави му наступи неко болно бунило, занос... не види ни |
| аше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не |
| оме, како се коњ у скакању покреће, а у глави јој само једна мисао и њом се она бавила целога п |
| али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада она |
| и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом рук |
| е чиним никоме ништа«.{S} Али јој сад у глави, и без овога, беше читав хаос разноврсних мисли, |
| S} Грозан план севну јој само једаред у глави... севну и оде... она се не постара да задржи ту |
| мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећање — грозничава плашња од с |
| чно гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном...{S} Оки |
| пава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} Тако мислећи загледа се у плаво небо, по ко |
| ја црна цев.... </p> <p>Ниједне мисли у глави...{S} Лице позеленело... очи се рашириле, да иско |
| убима...« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њо |
| као окамењена... </p> <p>....{S} Ври у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и шуш |
| .. да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. </p> |
| по глави.{S} Никола осети страшан бол у глави, и са њим заједно потече му топал мокар млаз низ |
| и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевају |
| мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док д |
| дговара Ђурица, па опет леже. </p> <p>У глави му читав хаос, живци већ отупели од страховања... |
| ској души не треба много: комад проје и главица лука задовољава потпуно њене потребе и навике. |
| ..{S} Срели се на путу, па ме пратио до Главице...{S} Пита за све..{S} После узе да комендија: |
| {S} Њихове су улоге одређене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђор |
| ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и једина варошка улица.{S} Петлови ућуташе, посл |
| живи.{S} Он је, као што поменусмо, био главни организатор и управник свих хајдучких дружина, к |
| .{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са њим и крете коња под со |
| едузећима, он беше или вођ или један од главних сарадника.{S} Вујо без њега није ништа предузим |
| чно без садржине, Ђурица одмах пређе на главно. </p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли о мени? |
| а варошком тргу нађе Симу ковача, свога главног агента из вароши, проговори са њим две речи, па |
| оком, љубопитно посматраше.{S} Познаде главног апсанџију Радисава, с којим је неколико пута пи |
| степеницама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S} То беху врата на ходни |
| крају вароши, поред потока што пресеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана го |
| о, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раширило подаље од стаз |
| таде онога вечнога страшила, што му над главом стајаше, и он се лако помири са својим стањем.{S |
| а тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка заигра нога |
| — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се год мо |
| вор. </p> <p>— Свршисмо, али Мита плати главом. </p> <p>— Их, болан брате! — одговори Вујо, али |
| ће грубе изјаве, љуљајући се и поводећи главом напред и удесно. </p> <p>— Која је боља, побро?. |
| Знаш?... — на мигну му Новица, махнувши главом у страну, према шуми. </p> <p>— Ова, брате варош |
| — Тсс... познајемо — проговори махнувши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђе |
| као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробојан покров преко бескрај |
| већ — Вујо зна како се командује туђом главом... </p> <p>Ђурица је сад знао само једно: да му |
| Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако |
| репреке.{S} Марко се само чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога се уметну |
| ону... тамо у селу — намигну он и махну главом. </p> <p>— Доведи, доведи!... — викну Ђурица заг |
| да ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с одборницима, пандурима и бировом у |
| , Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. </p> <p>Писар уђе први унутра, па се |
| оже бити свашта... — и он претећи махну главом. </p> <p>Станка скочи, па стаде пред њега.{S} Оч |
| квих призора гледала.{S} Она само махну главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве |
| } И капетан напослетку безнадежно махну главом, па се пожури са спремањем.{S} При самом облачењ |
| леда, после ове напомене значајно махну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар пока |
| му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... |
| , па причајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину. </p> <p>За овим се обртоше и он и Панто |
| е не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред |
| ... удовица јадна — одговори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина уд |
| } Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запита: </p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— |
| Као да није ни капи сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На једној постељи спава Митар, на другој панд |
| дотле беше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у су |
| е господина Миту? </p> <p>Ђурица подиже главу и јетко се насмеши. </p> <p>— Тсс... познајемо — |
| кочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се положају у коме се нађе, али се одм |
| светлост на овај догађај.{S} Он подиже главу, и са неким светитељским достојанством погледа зл |
| не опазише, али Пантовац лагано подиже главу и ослушну, па, кад се шуштање понови, он скочи и |
| не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им |
| роз тело, и застаде у срцу...{S} Окрете главу навише и погледа Митра...{S} Све му је сад јасно. |
| ка... откуд она ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, погурену старицу где му прила |
| ној, исмејаној кћери!{S} Сав свет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старач |
| ечно, гледајући писарева коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан. </p> <p>Кмет опе |
| ли, опет му пројури нека електрина кроз главу, кроз тело, и застаде у срцу...{S} Окрете главу н |
| ед, севну му као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога трену |
| ична успомена из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му |
| — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше до ме |
| брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. </p> <p>— Ко је то? — запита лагано, вид |
| а, само ти кажи. </p> <p>Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да |
| ућне, наслони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена... </p> <p>....{S} |
| > <p>Пантовац се још више потуљи, обори главу и некако неодређено махну руком поред уха, што се |
| ок овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно, као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да |
| арошке... ништа... </p> <p>Станка обори главу и не одговори ништа на ову изненадну милост Ђурич |
| тине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} Вујо му пружи воде у |
| код тебе ћу сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досе |
| она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. </p> <p>— Знаш |
| чину, па напослетку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислит |
| ба се чувати... — одговори Симо и обори главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним погледо |
| овакав поглед, застаде на месту и обори главу. </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш жд |
| и као зачуђено у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким |
| њу; поздрави је нежним осмехом, затури главу весело и прође... </p> <p>Једнога дана сиђе Станк |
| ... ја мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чув |
| пред њим оно, за што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек!...« </p> <p>— О, |
| себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </p> <p>»Ш |
| е само прекреће лево и десно, обарајући главу млитаво... </p> <p>— Та држи се јуначки, мајковић |
| ате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, па не може да на |
| се из заклона до половине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на другој завојици црно кљусе и на |
| ци.{S} Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p |
| само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> <p>— Вала ти кâ |
| о пута помислио, али опет некако сагнем главу и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, |
| цем... с Радованом.{S} Са њега ћеш брзо главу изгубити. </p> <p>— Ја га, вала, нисам тражио, ал |
| ежура, уморан, савладан пићем, наслонио главу на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! |
| S} Онај сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десе |
| че он смешећи се. </p> <p>Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхта |
| кућу? </p> <p>Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену оп |
| а се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред и |
| свињетине.{S} Идући путом, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, као и да не оп |
| шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парч |
| ати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у главу!... — одговори Ђурица тако наивно, да одједном ра |
| /p> <p>— Митре, молим те само немојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </ |
| ки ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао с |
| учеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још више наљуте за то? < |
| .. узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..{S} Пружи пушку, и не ми |
| као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се про |
| себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво, раширених очију Ђурица |
| .. зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...{S} У почетку те једва истерах из овога ћилера |
| ад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се |
| »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. с |
| зми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече он у себи, али не бе |
| а чиним са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... т |
| секира према месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику.{S} Курјак се мрта |
| Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се... |
| ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш са другима, кад станем лутати |
| {S} Гле, нема где да склони обешчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шта ли ће он рећи кад чује?. |
| и дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нем |
| и једну руку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једа |
| оји ме чувају, и они, који са мном мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а |
| ? </p> <p>— Погибе.{S} Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића |
| Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи. </p> <p>Ђурица, погн |
| тих облачака... </p> <p>»Мораш да мећеш главу у торбу, ради њихове користи« — сети се он попови |
| ? — промрмља овај незадовољан, јер беше гладан, па хиташе на ручак. </p> <p>— Ништа, море, иди |
| си ми још понајвернија друга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} Кад се напи, пру |
| ед себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе за |
| и га и поче жудно јести, не толико због глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се з |
| /p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону могу и отерати |
| јала.{S} Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад п |
| ивуче к себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. </ |
| еж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне вране, и од крештања безазлене свраке...{S} Да ј |
| } Он, са неколико вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа на |
| ју је још синоћ спремљено све што треба гладним и жедним путницима, па се онда сви троје окрето |
| а и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну фукару, којој никад ништа није доста.{S} Тако је |
| нако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једем... </p> < |
| што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомен |
| потекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеб |
| аху. </p> <p>— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, здр |
| Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаше тако непоуздан, тако непознат... </p> |
| </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике радње са шљивама и свињама, али |
| он одмах разумеде њено значење и позна глас онога, који је рече.{S} У другој прилици он би зна |
| мци.{S} Плашио их је највише његов рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању било |
| уше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко је то? </p> <p>— Отварај! — викну он |
| здуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је. </p> |
| лас испред куће. </p> <p>Ђурица познаде глас Вујове жене. </p> <p>— Зови га јаче, не чује! — ви |
| теној компанији једно пиштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог |
| еје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га... |
| нестаде га... </p> <p>— Вујо! — зачу се глас испред куће. </p> <p>Ђурица познаде глас Вујове же |
| .{S} На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! </p> <p>Загледавши се кроз трња |
| , бре? </p> <p>Овај познати му поглед и глас одузе Ђурици последњу мрву присебности и одважност |
| ло одјекну...{S} Не чу се никакав други глас...{S} Она удари још јаче...{S} У ходнику шкрипнуше |
| па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«. — »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна |
| /p> <p>— Ко је то? — запита груб женски глас изнутра. </p> <p>— Отварај, море, озебох на овом к |
| улази овамо!... — одговори отуд женски глас. </p> <p>Побратими се вратише на своја места, а ма |
| </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеже их, |
| размишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације |
| ад иза Ђуричиних леђа загрме страховити глас: </p> <p>— Пуцај, небеса му његова, шта га чекаш! |
| , али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у р |
| дук. </p> <p>Станку веома изненади овај глас. »Ђурица — хајдук!{S} Како то може бити?« — помисл |
| е само немојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само |
| ро, ојађениче мој!... — чује он загушен глас, јецање... затим се склапају сухе, хладне руке око |
| том се зачу из куће слабачак и промукао глас: </p> <p>— Ево ме, Перо, сад ћу. </p> <p>Одмах зат |
| зловољна.{S} Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ дол |
| се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознатога. </p> <p>— Молићемо, ово су преч |
| ка и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде!{S} И напосле |
| зго више провалије неко повика из свега гласа: </p> <p>— Ено их!{S} Пуцај! </p> <p>Одмах затим |
| оден, клече на колена и закука из свега гласа: </p> <p>— Јаој, кукавац, ђе погибох!{S} Не, куми |
| твори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела л |
| Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и за њи |
| права војничка труба, само мало тањега гласа.{S} Послуша тренутак други и најзад опази да му у |
| — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као да је |
| и да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа. </p> <p>— Јок, једни ће на Радованово село и Бре |
| гу, па звизну кратко, а затим повика из гласа: </p> <p>— Помагај! </p> <p>Ђурица се уплаши.{S} |
| стрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћем |
| а бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима.{S} Пантовац ј |
| наслонио главу на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да раз |
| родитељска радост, али он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно |
| се још спасти.« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: </p> <p>— Ја не знам, господине, шта хо |
| оје му је у пасошу означено; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему друго |
| ити ко је. </p> <p>— Биће то који његов гласник... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта п |
| беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. </p> <p>— Ја бруке наше, бола |
| тине стара дрвета.{S} То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећноме свету.{S} |
| о је то? </p> <p>— Отварај! — викну она гласно, сазнавајући умесност свога захтева. </p> <p>Опе |
| ред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. </p> <p>— |
| га. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, ка |
| ну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно. </p> <p>— Где га нађе? </p> <p>— Онде, где и на |
| њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка и свако ж |
| â госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он гласно. </p> <p>Станка запали свећу, па седе на под, по |
| де је Радован, настављајући своју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> < |
| ав да се правда, али га прекиде стотина гласова: </p> <p>— Нису још гледали апсу!{S} Нису отвар |
| > <p>Капетана очекиваху други неповољни гласови.{S} Писар га дочека пред среском кућом, и на ње |
| о... </p> <p>...{S} Најпре они необични гласови о Ђуричиној храбрости, па сад ове чудне и слобо |
| ита последњу јектенију и Обрад му танко гласовито одговори: амин, кмет повика: </p> <p>— Господ |
| ћу на њих наићи — одговори он, ударивши гласом на оно оданде, услед чега Станка намах поцрвене. |
| едва жив дођох — одговори Ђурица слабим гласом — но склањај ме сад, ако имаш где. </p> <p>На се |
| не смеш учинити — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица задрхта. </p> <p>— Море, то се з |
| </p> <p>Све ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не ре |
| што имам — одговори Ђурица веома благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо |
| рио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад |
| иче! — проговори Пантовац сасвим другим гласом, желећи да прекрати непријатан спор у овакву вре |
| /p> <p>А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно: </p> <p>— Господи, Го |
| ос, час запевајући и узвикујући високим гласом, час гудећи басом.{S} Изговарао је све речи спој |
| чешћу? — запита је он мекшим радозналим гласом. </p> <p>— Како да нисам, кад сам се бројала у љ |
| она неким радозналим и притворновеселим гласом. </p> <p>— Знаш... они наши. </p> <p>— А ти мени |
| зговор паметан.{S} Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву |
| ња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом, који се и самом њему учини непознат. </p> <p>Ме |
| им гробом... — говори му попа узбуђеним гласом. </p> <p>Он преноси воштаницу и цвеће у леву рук |
| ене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће оваки гости! — о |
| да је пољубим — одговори он потресеним гласом. </p> <p>Свештеник се изненади; засја му у оку н |
| ди, доведи!... — викну Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро |
| ај и њој што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући на појас Ђуричин. </p> <p>Ђурица изва |
| <p>— Зар баш тако,? — рече му загушеним гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш девојке те се п |
| </p> <p>— Дигни ме — вели му загушеним гласом. </p> <p>Подигоше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осе |
| али се брзо прибра, па одговори мирним гласом: </p> <p>— Нека дође, па шта би? </p> <p>— Ћути, |
| >Вују не би право, али одговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не тр |
| е.{S} Тако му и проговори, оним обичним гласом: </p> <p>— А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту |
| жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: </p> <p>— Помози Бог, снахо! </p> <p>Жена, окре |
| леда зачуђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура! |
| ај брзо врата споља! — рече му он тихим гласом. </p> <p>— Закључао сам, ево кључа. </p> <p>Капе |
| а, а он, прибравши се, проговори лакшим гласом: </p> <p>— Јеси чула, овако се више не може.... |
| <p>— Ко си ти? — запита је неко лакшим гласом кроз врата. </p> <p>— Отварај брже, хитно је... |
| еде поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па |
| ним оштрим сечивом, па јури даље, преко глатке снежне равнице, преко белога бескрајнога покрива |
| ове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разногла |
| л’ то снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} Старче, кажем ја |
| у весео осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S} Гле мога Ђуре!...{S} Станка!... </p> <p>— Добро јутро, |
| мах... </p> <p>...{S} Шта је ово?...{S} Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светлуца пламича |
| »Шта се ово враћа светло, слатко?...{S} Гле, слободно се дише!...{S} Ох, како је слатко дисати! |
| меденица, који му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... |
| својим моћним зеленим покривалом...{S} Гле, шушти и бруји ту та планина, носи се шум њен једна |
| ће мој попа овде?...{S} Откуда он...{S} Гле, и крст!...{S} Те је онај што смо га носили на крст |
| цеђен лимун, као непотребну ствар...{S} Гле, нема где да склони обешчашћену главу!... </p> <p>» |
| да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокролужанин слободно иде путом и звижду |
| доживех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и заб |
| цу јој се разли велика срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А т |
| наде Ђурицу и обрадова му се. </p> <p>— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас |
| оме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево ти пушке, ако |
| већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и они чворкови са бреста |
| и, кумови, па све весело и лепо...{S} А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се |
| ње је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну апотекар. — А какво сте васпи |
| ов поглед заустави на њему. </p> <p>— А гле Ђурице!{S} Болан, како си порастô — рече попа благо |
| овори, оним обичним гласом: </p> <p>— А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Овај |
| м, којим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, |
| мад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. </p> <p>Писар од тог одговора пост |
| ва, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео сву ко |
| се опажа саучешће на њиховим лицима... »Гле, па то су обични људи... видиш како га лепо гледају |
| топал мокар млаз низ потиљак. </p> <p>»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова м |
| </p> <p>— Како нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но гол |
| своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива...{S} Топи се радосно срце мајчино, капљ |
| } Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове кур |
| /p> <p>— Та држи се јуначки, мајковићу; гледа те толики свет!... — виче му Митар, скидајући га |
| а раније да издржи ударце куршума...{S} Гледа и чека... не дише... </p> <p>Груну плотун...{S} З |
| чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све више |
| , погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије.{S} Та |
| ше ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговори...{S} И таман да заус |
| ђу сељанима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као на обичан занат, који је, ист |
| овац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обојиц |
| пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође досељеник, |
| здрави сестру, Спасу... нека те бар она гледа...{S} И, ако можете... подигните ми један камен н |
| ење стоке, подметула руку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, које |
| ни испод куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли |
| у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано...{S} Руке му |
| — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђурица гледа намрштено, презриво, у непомичну паћеницу.{S} У о |
| {S} Нека ти Бог опрости! </p> <p>Ђурица гледа бесмислено у озбиљна лица ових простих људи, па м |
| ернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.{S} Онда га угледаше и ове, па в |
| емо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише гледа. |
| од очију, и чини ми се баш мене највише гледа...{S} Јест, баш мене, и од тога сам погледа утека |
| Хвала им — одговара Ђурица механички, и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. </p> <p> |
| намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — рече после дужега ћута |
| тимо. </p> <p>Митар приђе... опет иде и гледа некако у страну...{S} Пољуби се са њим, па се исп |
| стеже своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива...{S} Топи се радосно срце мајчин |
| Ђуро, хајде, силази!... — вели Митар и гледа некуд у страну. </p> <p>Он пође, надвири се над р |
| сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара.. |
| о слуша како ветар фијуче поред ушију и гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, ј |
| } Ено, брадата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе по |
| штва! ... </p> <p>Кога год видиш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, сваки чини оно шт |
| <p>Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено...{S} Сви спавају...{ |
| оји се туђега погледа... и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. </p> <p>...{S}Зве |
| га младића, који тако безазлено и благо гледа, лежи бар једно убиство.{S} И напослетку, другови |
| еља, дигла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који стоји пред њом с голим ножем. </p> |
| разговетне слике, што га и сад необично гледа...{S} Ниједне мисли не беше у глави... само се не |
| може ме нанишанити...« — помисли они по гледа онамо у страну. </p> <p>— Предај се!{S} Не гини! |
| а она маса.. </p> <p>Стигоше...{S} Свет гледа само њега, виновника овога необичнога сабора...{S |
| ој меку намирисану косу на глави и опет гледа и гледа... </p> <p>— Ала мирише! — рече после дуж |
| ска, али се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга. |
| лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, коју би радо |
| из очију две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздр |
| и кћери уместо мене... да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све шт |
| он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти уме |
| , господин-Мито, простота!... </p> <p>— Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире.. |
| запињући. — Сутра ћу овде преданити, па гледај да се пази... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам |
| е ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... </p> <p>— Што, нано, откуд |
| p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онако твојски, знаш? |
| м... добро! — одговори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосмо.{S} Станка, спр |
| се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти к |
| мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није сигу |
| а значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође још |
| договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у сел |
| те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па |
| причања по селу! </p> <p>— Море, децо, гледајте своја посла — одговара им онај с пушком, отрес |
| сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радознало, необично; чак се опажа саучешће на њ |
| виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у његово |
| ури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и досећао се |
| икакве опасности нема.{S} Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — сле |
| ве, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се мога |
| то су обични људи... видиш како га лепо гледају...{S} А куд одоше они... с онаким страшним погл |
| м косом на рамену, иђаше средином пута, гледајући неодређено пред собом.{S} Коса махаше за њего |
| . </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у гу |
| а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, сави ј |
| м тренутком погледа, па опет обори очи, гледајући у његове каљаве ципеле... </p> <p>Обоје су пр |
| што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући на појас Ђуричин. </p> <p>Ђурица извади револ |
| то год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева коња како чеше главу О врљике, за ко |
| е посете. </p> <p>— Ђурђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је онома |
| лела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовчево. </p> <p>— Како га |
| увати... — одговори Симо и обори главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним погледом. </p> |
| а овога дувара има још какво одељење. — Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепље |
| ад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у кога. </p> <p>Пантовац, као чудећи се и |
| е у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и н |
| ајући му своју белу облу руку на раме и гледајући га са пуно страсне жудње. </p> <p>Ђурица се с |
| S} Беше их и старијих и одевенијих, али гледајући одједном у све њих, он први падаше у очи.{S} |
| је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} Она само махну главом у страну и још више н |
| знала по разговорима других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је ота |
| иде стотина гласова: </p> <p>— Нису још гледали апсу!{S} Нису отварали!{S} Па он је, болан, још |
| лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?...{S |
| смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу |
| вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучим.. |
| ја, који већ триестак и неколико година гледам шта се ради по овој околини...{S} И знаш ли још |
| S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну...{S} И најгоре је то |
| тито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући због т |
| гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — одговори она осмехнувши се. </p> <p>Он јој пре |
| Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе б |
| ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, и |
| јде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — рече |
| Него остави то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде? </p> <p>— Где |
| јестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После неколико |
| еднемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нама свет ради, ври |
| броја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: он т |
| све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> <p>— Ти разби |
| ц и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се легли, хранили и расли мали чворци, и |
| ам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам! |
| би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки п |
| ке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које се мењају свакога дана, |
| о у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки сл |
| А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде |
| {S} Бравос, Марко! — повикаше радознали гледаоци. </p> <p>— Ја хоћу, ето, ал’ он неће за опклад |
| њу беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: он није ни у чему наликов |
| он се заинтересова откивањем, па стаде гледати како му ковач вешто одсеца чивију, којом су спо |
| да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друг |
| >— Па то те баш и питам.{S} Можеш ли ме гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — одговор |
| мо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете |
| на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} И капетан је сад промење |
| рије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће ј |
| на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је к |
| с вршимо посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... |
| смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут како се јуначки |
| падаше, а косачи, пребледели од страха, гледаху зачуђено у наперене пушчане грлиће, као да су и |
| онда, кад се усне растезаху у осмејак, гледаху крвнички.{S} Раста беше малена, али снаге необи |
| н се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. </p> <p>— Зар ти ос |
| и је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? </p> |
| , онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Радован љутито, па се |
| ком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шта то би. »Сад |
| ећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво бл |
| у, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пош |
| о што је досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и отворено у оно сухо и смежурано лице |
| , кад је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му |
| ам буде топла осећања за себе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му |
| од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гледаше пуним жудње погледом, и очекиваше одговор не ди |
| унапред. </p> <p>Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац |
| д Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опанака. </p> <p>Полица |
| p> <p>Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну кра |
| ође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, очекујући др |
| асветлеше неком необичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хл |
| танку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега. </p> <p>— А што ми резилиш пљоску, бол |
| том, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази.{S} П |
| ред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељ |
| урским рукама...{S} Тада се прене и, не гледећи ни на какве опасности, иде право к њој.{S} Али |
| цаше јако и брзо. </p> <p>Склонише се у гложјак и седоше.{S} Он је погледа право у очи, а она н |
| ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раширило подаље од стазе, на којој они |
| } Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пушком пре |
| овника своје улице.{S} Ђурица је, преко гломазних војничких цокула, носио оне широке сукнене ча |
| но. </p> <p>Кмет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово |
| раћала пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се пружа више ва |
| <p>— А ти се одмах обрадовао — рече она гневно. — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се |
| ли луд?...{S} Остави то! — викну Ђурица гневно. </p> <p>У том истрчаше обе жене из куће и, кука |
| догађају.{S} Старац се намршти и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, ј |
| пази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и |
| а и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, |
| p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти о |
| продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла завила у свој суморни плашт цео гра |
| леко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде.{S} |
| шаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше по обору.{S} Станка дохвати секиру |
| еку мекоту, као кад он у јесен цепа бут говеђи за пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке. |
| ..{S} Смрт!...{S} Привежу за колац, као говече, па дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А после |
| ваше некуд, а после никад не започињаху говор о томе.{S} Станка је мрзела на ово своје стање, и |
| им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печена з |
| их очију, које ћутећи, али веома речито говораху: »А, лијо, ту ли смо!...« </p> <p>Радисав га п |
| ињеница у, тако рећи... у томе питању — говораше апотекар пред Јанковом пивницом својим присним |
| емо, само кад бисмо хтели!«... — као да говораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху се |
| пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, због |
| начај свакога имена, те је тиме како он говораше, »распростирао научне философске идеје у питом |
| на главно. </p> <p>— Како је сад овуда, говоре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутало, дијете; заб |
| ... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут на |
| ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не размишљајући ни тренутка, Станка п |
| т, а на ноћ — оно... </p> <p>— Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мал |
| > <p>— Ја се не шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? </p> <p>— Пуцај!...{S} Казао |
| Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гласом. </p> <p>Он преноси вош |
| замишљен, не слушајући шта се око њега говори и ради.{S} Само му једна мисао беше светла и мил |
| .. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој право... </p> <p> |
| осада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудња, |
| м?{S} А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова миса |
| раширеним очима. </p> <p>»О чему то она говори?...{S} Причешће.. .{S}Какво причешће!..{S} И нај |
| није за бољега, проклетница једна — од говори Марко срдито, узимајући гарабиљ са земље. — Позн |
| е дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Н |
| и последњи одговор охладнела срца, које говори о неверству, погледа га још једном пажљиво, болн |
| осврћући се око себе. </p> <p>— Пст, не говори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге.{S} Пер |
| ивот да остави, ја како... </p> <p>— Не говори тако, ако знаш за невољу, јер полудех од муке; н |
| арачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што то сад? </p> |
| оверење у њега, разбојника!...{S} Човек говори пред њим оно, за што би могао изгубити главу... |
| и се. </p> <p>— Добро те њој ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а с |
| ознаде цело село, те се о њему још дуго говорило... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| осле неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те |
| киде га Ђурица. </p> <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И |
| . </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести |
| ли нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба добро отворити очи.. |
| ак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће |
| ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ |
| о као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ја остављал |
| , јер знам, кад је оно попа под записом говорио о рају и паклу, он све погледа у небо.{S} Шта л |
| врдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p |
| p> <p>— Ништа, среће ми, само је задуго говорио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гле |
| ми је то...{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с оцем |
| е га у кукурузу. </p> <p>— Шта си му то говорио? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих |
| си више за њега. </p> <p>— Је ли он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погледа га п |
| ишљања, и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације нема |
| <p>— Кроз сукњу се види лепо. </p> <p>— Говорите, господо, што хоћете, али ја опет велим: насле |
| : могао је, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о |
| оговори неодлучно: </p> <p>— Можете сад говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло |
| та. </p> <p>Кад сви поседаше, Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста је било чекања, треба да се р |
| брва. </p> <p>— Што?...{S} Шта ће ми он говорити? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си се неш |
| p> <p>— Знаш шта, господине, после ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд не п |
| /p> <p>— Ово је место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер с |
| де је под други нокат. </p> <p>— Што не говориш, псино једна, него се мучиш због онога зликовца |
| е. </p> <p>— Море каква песница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марк |
| н Ђуричин сусед. </p> <p>— Море, шта ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су |
| а: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шта ти говориш!... — плану Ђурица. </p> <p>— Немој да се љутиш |
| Ама, попо, шта велиш ти?...{S} О ком ти говориш?{S} Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не бој |
| и ли полудео!...{S} О каквом убиству ти говориш? — одговори Симо зачуђено, али му преко лица пр |
| од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспосленог апотекара. </p> <p>— Батали, ч |
| во нехотично, тек само да што каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. </p> <p>— Хај |
| у, у коју их доведе, својим несмишљеним говором о уцени, онај доскорашњи војник. </p> <p>— Ми м |
| ... по свачему!{S} По његовим очима, по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што |
| отпаднику из друштва! ... </p> <p>Кога год видиш, сваки гледа свој посао, који му је по вољи, |
| кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражим.{S} Само и ти мен |
| /p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, кад год га видим. </p> <p>— А зар га виђаш често? — запита |
| </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. </p> <p>— Е јеси чов |
| } У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљи |
| са...« </p> <p>— Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта |
| о молована, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за њег |
| који треба највише да ме чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде...{S} Еј, кукавац!{ |
| може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико |
| ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диж |
| дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S} После је опет мислио и мислио, и најзад |
| шали... од власти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем |
| а тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје вољ |
| огатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </p> <p>— Нека |
| ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш куд |
| чи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом упо |
| ро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>Пос |
| е још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« </p> <p>Опет се зачу |
| цедио и становнике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недел |
| до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> <p> |
| ре, шта кријем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... </p> <p>— Па не мораш б |
| ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако мог |
| законима и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он |
| и верујем... </p> <p>— Чини, вала, како год хоћеш, а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, |
| ко хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад имати но |
| ово... </p> <p>— Подај им свима, колико год сад можеш, јер ће ми ти људи требати.{S} И онима у |
| мет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> < |
| ру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе.{S} Знаш, ваљад |
| се сачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатимо у једној вароши, то одмах шаљемо поштом у |
| к; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право |
| ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева |
| них белих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже своје |
| , да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{S} Ја ти вељу сам |
| се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи променило.{S} Понека врата зашкрипе, понек |
| По његовим очима, по говору... по чему год хоћеш.{S} Ко зна Вуја, као ја што га знам, тај ће л |
| асад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сас |
| Његовом почетничком самољубљу веома је годила ова безусловна, ропска послушност луди, који га |
| ортачини...{S} Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S} Шта се чуда починил |
| о лице за харамбашу.{S} Читаве десетине година прођоше му у такву животу, а њега још ни глава н |
| и, од којих је, за последњих тридесетак година, дрхтала цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се |
| састависмо годину у ортачини...{S} Тек година, нема ни пуна година, а чини ми се цео век!...{S |
| ре, добро је њему.{S} Издржаће неколико година, па кући...{S} Свима је њима лако, свима је добр |
| е знам ја, који већ триестак и неколико година гледам шта се ради по овој околини...{S} И знаш |
| ша, у разним варијацијама, већ неколико година.{S} Први пут је апотекар дао назив картама — јев |
| ц:...{S} А после, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слободан!...{S} Идем, |
| еше то зрео човек, око својих четрдесет година.{S} На црном циганском лицу беше усађен орловски |
| и млађега Милоша, коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а |
| ањиће ти казну.{S} Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поште |
| ајдучких дружина, које се, у дугом низу година, смењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре му је то био |
| да, и на лицу јој, први пут после дугих година засија израз невине среће и радости. </p> <p>— А |
| у собу висока, црномањаста жена средњих година, носећи у руци послужавник с кавом.{S} Сваки би |
| ољима за појасом и један човек осредњих година са пребаченом шешаном преко крила.{S} Пред њима |
| се нагледа познатих му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> <p>За један часак Ђ |
| — Викну Лаза терзија, који је у младим годинама, испитујући своје подобности, носио добош у во |
| Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; једнога је знао цео срез под именом Мите Срем |
| <p>— Што си ти тако ослабила? </p> <p>— Године су, дијете, старост... — одговори она, затварају |
| даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{ |
| је оно што му је непрестано за ове две године лебдело пред очима, оно о чему он није смео да м |
| 971_C2"> <head>II</head> <p>Прођоше две године после ових крстоноша.{S} Ђурица постаде најкршни |
| матори угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да |
| е чека напослетку... данас, сутра, кроз годину, две?... </p> <p>— Ништа ти ја не знам, но живим |
| да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачини...{S} Тек година, нема ни пуна година |
| ље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е онда те само једно |
| к кривом бритвом. </p> <p>Настаде права гозба.{S} Пандур је често доносио разне понуде, постављ |
| е још по мало протезаху по душеку поред гојазна и флегматична господара.{S} Фењери пред каванам |
| кара. </p> <p>— Батали, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за |
| де разлегати по питомим лукама и дивљим голетима.{S} Руке му снажно али механично замајиваху зв |
| чић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из свега |
| ора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке живе д |
| о гледа зликовца, који стоји пред њом с голим ножем. </p> <p>— Паре дај! — подвикну Ђурица и за |
| но, као прави деспот.{S} Они, који су с голим јатаганима јуришали на имућне становнике и, као к |
| сли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен.{S} Али само |
| о... </p> <p>Ветар брише и звижди преко голих чукара, куда се провлаче бегунци, удара их својим |
| на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, изр |
| слити о умору. </p> <p>Кад дођоше испод голога преседластога превоја, којим се прелази отуд из |
| ра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такву стањ |
| да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погледа га лукаво. </p |
| тројица, четворица... начини се гужва, гомила...{S} Савладан је, побеђен... </p> <p>И мозак, и |
| Отварај! — викну капетан, и сва се она гомила крете за њим к вратима апсанским. </p> <p>Радиса |
| ту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, једна погурена старица приђе тој х |
| , као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље...{S} Јадна Јока, како смо лепо жив |
| а воде жив разговор. </p> <p>Највећа је гомила народа крај пута, на једној положитој рудини, са |
| се купе, најпре један по један, а после гомилама, радознали и буновни грађани.{S} Сакупи се вел |
| у велику бригу због опасности, које се гомилаху око њега.{S} Марко Радоњић не могаде отрпети с |
| их необичних догађаја, који се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи н |
| звикну кмет одједном, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, |
| пне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. </p> <p>— Поздрави сестру, Спасу... н |
| има да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и пов |
| Около!{S} Заобилази! — вичу кметови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, |
| опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето га! </p> <p>— Јест, знам |
| се! </p> <p>Ђурица прелете очима преко гомиле земље, што се издигла пред њим, угледа рупу и ко |
| се он, лутајући нејасним погледом преко гомиле глава, окренутих к њему. </p> <p>Кола стадоше на |
| е Ливаде.{S} По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јел |
| држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано...{S} Руке му везане, |
| p>И цео, дуг ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниже страном да пресече пут зликовцима |
| та са револвером.{S} Видевши зликовце у гомили пред вратницама, Милета испали два метка.{S} Кос |
| ја се носи, иде...{S} Одвоји се по која гомилица, по један и по двојица потрче напред и опет се |
| е да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених, кућица, што тону |
| е.{S} Овај велики скуп разби се у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о јутрошњем д |
| зе велика радозналост.{S} Скупљаху се у гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се где |
| један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је оно страшило, од к |
| е или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих стајица испуњених веселим народом, кој |
| мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.{S} К |
| ш тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га |
| аткога тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик |
| кревета, па онако необучен умешао се у гомилу.{S} Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом п |
| огло десити, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесности пр |
| еда пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, |
| вер, коју непрестано, с места на место, гони велика хајка.{S} Због свега тога и он сам измени с |
| ају све опаснији и смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима селима одредише се чувари, који |
| , веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. </p |
| </p> <p>— Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... </p> <p>— Како... ја шта ћу? </p> < |
| /p> <p>— Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај, не мисли ни |
| је; светло, весело, живо пролеће...{S} Гора се развила, па се њено нежно, зелено, младо лишће |
| ваној гори да оживи.{S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да ле |
| ђе до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је |
| а се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у своја нема наручја... < |
| гатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком |
| муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.{S} Сети се онога тренутка, кад је онако |
| то је оно; сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекоље |
| ну снагу и једрину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му |
| нца... </p> <p>— Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пре |
| он суди, како је заслужио... </p> <p>А горе у страни, испод једнога сенастога клена, чује се т |
| а више места, из чега они закључише, да горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: о |
| размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светло |
| лучивао, он је помишљао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, док се пом |
| е се и журно сиђоше у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, управо две провалије.{S} |
| p>— Морала је, јадница.{S} Чекало би је горе зло. </p> <p>— Како ли је могла ићи завезаних очиј |
| горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога Јевђовића, кâ што ти причаш... </p> <p> |
| елога стаса?..{S} Као да је ове чаробне горе одједном преродише!... </p> <p>— Стале! — узвикну |
| у се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и заклонила својим моћним зел |
| може, јатацима не може, мојој кући... и горе!...{S} А-ја!...{S} Опет је, оно најбоље: накупи па |
| здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’ |
| {S} Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он вид |
| иди један бео усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисј |
| тра сачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... </p> <p>— В |
| ...{S} Шта је било, јесу ли те позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра морам све казат |
| де да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наиђе на неки подметач, који су сигурно |
| .. видиш сам...{S} Зло је, не може бити горе. </p> <p>— То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја |
| !...{S} А како се лепо возе они путници горе по друму... товни коњици грабе хитрим ногама, за њ |
| се не измени; као да је очекивала нешто горе, неповољније, па је ово и не зачуди. </p> <p>— А п |
| ђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе на траву.{S} Митар извади мараму из џепа и пође да |
| чај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пандур...{S} Дошли смо п |
| змишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту. </p> <p>— Потражи, моје дете, па пожури |
| {S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш та |
| боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена...{S} Једна брука, па то ти је!...{S} Ш |
| м ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је |
| ченом шешаном преко крила.{S} Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на |
| и му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јагањаца, што с |
| да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{S} Одједном се сва гора проломи од вике |
| лио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!... </p> <p>И што му је требало да се још окива ов |
| ога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!.. |
| гру... — праште пушке по зеленој густој гори. </p> <p>— Лево!{S} Страном!{S} За њима! — вичу км |
| вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на |
| га власт ухватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то трице и к |
| хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и о |
| аква циља своме опстанку.{S} Неко љуто, горко осећање усамљености заседе му у души, и он иђаше |
| прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни |
| оку сну.{S} Отвори се и један прозор на горњем спрату, из пандурске собе, и на њему се појави д |
| д њега...{S} Јутрос рано изведоше га на горњи спрат и уведоше у чисту, светлу собу.{S} На среди |
| , гаравим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледајући само нав |
| дише... </p> <p>Где си, лисната зелена горо!{S} Камо те, врело и топло сунце!...{S} Хајдук вас |
| на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога |
| ј стрмој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.{S} Требало им је одморити се и душом да |
| вио једно варошче тамо, бре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... < |
| без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. </p> <p>— Тако је, |
| а ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке горе ни ’накога |
| ри, а све живо бежи од њега...{S} Прави горски цар!...{S} Он се не боји звера ни вампира, а ови |
| 971" xml:lang="sr"> <text> <body> <head>ГОРСКИ ЦАР</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18971_ |
| , а ми ти после путујемо као птица кроз гору. </p> <p>Ђурица му одузеде часовник и дувански при |
| <p>— Зар ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p |
| p> <p>— Па... побегô од власти, отишô у гору, па тамо, кажу, не верма ни законе ни власт; он ти |
| врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени реците...{S} А ја, у колико могу да |
| олико месеца повуче га опет нека сила у гору, зажеле му се очи гомиле злата и банака и... ето г |
| трашни корак: пушку преко средине, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате |
| , опет то није...{S} Нека га, нек иде у гору, што се то кога тиче?{S} Нек живи тамо, ако има шт |
| >— Како... ја шта ћу? </p> <p>— Хајде у гору. </p> <p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} Све дос |
| и моји, са чега толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме |
| је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18971_ |
| да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се командује туђом |
| удио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору толики његови вршњаци из села?{S} Зато, што их род |
| , које су ти твоји пријатељи измамили у гору, терали их да отимају од народа за њихов рачун, па |
| ка?{S} Тхе, па ништа!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће т |
| ка му је погана крв: чим што мало, он у гору.{S} То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће уч |
| ш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо, онд |
| д којих се половина заклонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни |
| м, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише... </ |
| чека«... </p> <p>И мисао за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му.{S} Оно старо осећ |
| да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. </p> <p>— |
| _C18"> <head>XVIII</head> <p>— Наслеђе, господа моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи.. |
| о од канцеларије. </p> <p>»Ала живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а |
| еко од ове побожне свечаности.{S} Народ господа, корача, прескаче преко поточића, јендека и врз |
| пуним и празним колима и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободн |
| а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господа? </p> <p>— Ја што сте?...{S} Варошке... </p> <p |
| дак, а нарочито на то, да се непрекидно господа.{S} За њим, као што је ред, гегуца општински би |
| је згодно да се сад путује, док спавају господа полицајци! ... — рече он као уз реч, али поглед |
| одговори: амин, кмет повика: </p> <p>— Господајте, људи! </p> <p>А крстоноше сви, сваки друкчи |
| Ето, де за каву! </p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на тако огромној берзанској шпекулаци |
| слатко се насмеја апотекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојници — на страном језик |
| у по душеку поред гојазна и флегматична господара.{S} Фењери пред каванама суморно шкиље, као д |
| м, узвикнуше сложно: </p> <p>— Господи, Господи, помилуј нас! </p> <p>Напред иђаше крст и са њи |
| ом и тоном, узвикнуше сложно: </p> <p>— Господи, Господи, помилуј нас! </p> <p>Напред иђаше крс |
| ници — на страном језику.{S} А уваженој господи бандистима нека је слава и част! ...{S} А-а, го |
| > <p>— Ваљда нећете бити тако бездушни, господин Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутат |
| е срамота од писара. </p> <p>— Шта ћеш, господин-Мито, простота!... </p> <p>— Гледај, море, да |
| ј сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ваљад’ познајете господина Миту? </ |
| н, да схватим драгоцене мисли уваженога господина попе, мени се чини... ја бих рекао да он навр |
| ам господин казати.{S} Ваљад’ познајете господина Миту? </p> <p>Ђурица подиже главу и јетко се |
| стима нека је слава и част! ...{S} А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом, као |
| ет почиње растапати... </p> <p>— Хвала, господине! — одговори он и седе за сто, помичући и наме |
| , не излазећи из собе. </p> <p>— Дошла, господине, она девојка што иде са Ђурицом...{S} Тражи в |
| ућута као заливена. </p> <p>— Знаш шта, господине, после ћемо говорити о другим стварима, а сад |
| либарске муштикле. </p> <p>— Варате се, господине — одговори му апотекар. — Кад су беснели по о |
| и, одговори одлучно: </p> <p>— Не знам, господине!...{S} Шта су они намислили са мном — Бог зна |
| ваљада, подметнули? </p> <p>— Не знам, господине... </p> <p>— Добро, добро... — прекиде га кап |
| н гласан одговор: </p> <p>— Ја не знам, господине, шта хоћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да |
| а је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Ма |
| и ли заиста ти Станка? </p> <p>— Јесам, господине. </p> <p>— Што си дошла? </p> <p>— Чуо си...{ |
| дновато севнуше. </p> <p>— Бог с тобом, господине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Н |
| магазу...{S} Црногорац? </p> <p>— Нећу, господине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајд |
| } Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S} Господине мој, шта мислите!... </p> <p>— То су, брате, |
| сукњу се види лепо. </p> <p>— Говорите, господо, што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важн |
| о то чини учитељ.{S} Ја вам опет велим, господо: прилике и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђ |
| у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, картао |
| ова новина и ове, како њему изгледаху, господске околности, па им се предао сав, не бринући се |
| сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ... </p> <p>— Полако-те, море, ви |
| у полициским билетенима, којима их ваше господство тако ревносно снабдева.{S} Да није Ђурице и |
| ној удара од њих.{S} Ал’ оне раде, а ви господујете. </p> <p>— Зар смо ми господа? </p> <p>— Ја |
| Шта ти вали што седиш сама!{S} Живиш кâ госпођа...{S} Шта ћеш боље? — рече он гласно. </p> <p>С |
| а јој чиним све... свега има, као каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више?!...{S |
| , дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа капетаница прве класе, кажем ја, а она:{S} Јух, |
| у о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижи |
| је неки ход пред кућом, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Поку |
| p>— Мацо, ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Једна плавојка, мало погу |
| чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно какав буковички лаутар својим мо |
| ше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си тако поранио, соколе? |
| меде одговорити на поздрав, ни понудити госта да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели |
| а мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S} И н |
| дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаше. </p> <p>— Мајко, ево ти кће |
| и, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. </p> <p>— Једва га укебах! — викну Рад |
| е Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Ч |
| љу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да руч |
| м. </p> <p>— Зар не знаш шта хоће оваки гости! — одговори му Пантовац, па затим викну: — Седи!{ |
| и суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће, разгледа свако су |
| авану, где су се скупљали неки необични гости: и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, |
| сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.{S} Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасл |
| да се здрави са необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђур |
| осећаш неописану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет |
| цује земљу гвозденом лопатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки груме |
| му није кућу лепо спремио...{S} Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац.{S} Уз |
| ао твоје.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога |
| амењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у једну гу |
| иг...{S} Жандарми ношаху пушке на руци, готови да свакога тренутка проспу смртоносну ватру на и |
| . </p> <p>— Чекај, брате, нису још људи готови, а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, о |
| сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице. </p> <p>— П |
| а је у нападима бивао присебан, пажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: с |
| помрчини засјаше необичним сјајем и он, готово несвесно, под утицајем овога лепог осећања, пође |
| са газда Јанком.{S} Исприча му искрено, готово наивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујо |
| шљајући више о своме плану, пође журно, готово трчећи, к општинском путу...{S} Грозан план севн |
| иду... </p> <p>— Нема. </p> <p>— Па... готово и боље! </p> <p>— Отпре си волео. </p> <p>— Тхе. |
| p>— Баш увек тако раде? </p> <p>— Па... готово увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђ |
| жу за колац, као говече, па дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А после, шта бива после?...{S} |
| змеђу груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S} Господине мој, шта мислите!... </p> <p>— |
| кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — пита капетан, м |
| ...{S} Почиње губити свест... </p> <p>— Готово! — Викну Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали, |
| ош кога човека — рече Ђурица. </p> <p>— Готово тамо вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манас |
| ?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> <p>— Готово!...{S} Устани, Ђурице... — вели Митар и сагиње с |
| прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, нарачунај се са њим, па одмах бјежи и не говори |
| : »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. </p> <p>— Ево ти снахе, побро |
| а њега као какво црно страшило, које је готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S} |
| неколико дугих часова.{S} Сунце удараше готово хоризонтално у капке на прозору, на улици се нар |
| шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. </p> <p>— Овуда се мора т |
| да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и готово... шта то њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да |
| , хладна...{S} После закопају у земљу и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... само се изд |
| и потрча к оцу. </p> <p>Пантовац, који готово ништа не знађаше за себе, извади револвер и пруж |
| е пламена.{S} Очи му беху отворене, али готово испечене, услед чега цело лице више добијаше изг |
| .. </p> <p>— Не брини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — одговори Митар. </p> <p>Је |
| не са Ђуричиним погледом. </p> <p>»Овај готово не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му ј |
| </p> <p>— Да бегамо низ реку — рече он готово нехотично, тек само да што каже и да говором ода |
| можемо учинити...{S} Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћал |
| Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из ко |
| и да узму уцену за твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво, раширених очију Ђурица погледа попа.{S |
| е. </p> <p>Ђурица се провуче и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око себе.{S} Од |
| мисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану мисао, она га уплаши, јер појми да је |
| е држи много на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, пропала жена, и |
| пкиња, боља од тебе! — осече се на њега гошћа. </p> <p>— Маџарица, Швабица — једна вјера, брате |
| рас довести... </p> <p>— Каква ти је то гошћа? — прекиде је Новица. </p> <p>— Сестричина ми... |
| послушна. </p> <p>— Не вичи, море, имам гошћу — одговори жена, прилазећи Ђурици. — Како си, деш |
| ниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде |
| људи пружају руке поред његових ногу и грабе се за парчета гвожђа, што падају испод оштра длет |
| и путници горе по друму... товни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по |
| <p>Момчадија се, после барјака, највише граби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пруж |
| ли кућу Николе Чолића, богата сељака из Грабовца.{S} Никола је био на путу, и разбојници, знају |
| ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p>После првих удараца Сретен се само увијаш |
| а магла завила у свој суморни плашт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет ква |
| унице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивене црним |
| походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— Куд си так |
| астанио у Београду.{S} Кад је приспео у град, никоме се није обраћао за обавештења, никоме није |
| суграђанима и осталој булументи нашега града«, како он то вељаше. — Али су прилике и околности |
| киша над Београдом, те је и чистији део града потонуо у житкој прљавој маси; расплинуло се блат |
| а се упути к високој розги, пободеној у градини, под којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до |
| ам је смишљао како ће се у овом великом граду скривати.{S} Па као што ’но курјак, кога потерају |
| се ноћу не може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не |
| во занимање.{S} Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са гра |
| је утиске, а капетан стаде да саслушава грађане, који су познавали Пантовца.{S} Прибравши довољ |
| , а после гомилама, радознали и буновни грађани.{S} Сакупи се велики збор пред канцеларијом.{S} |
| седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, картао се, пио и пре |
| </p> <p>— Не замерите скромним и мирним грађанима — продужи апотекар — што се у оскудици здраве |
| н није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам за себе.{S} Још су га веома одли |
| Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — једнак |
| овуче се кроз рупу.{S} Настаде необична граја.{S} Изиђе капетан, па кад му казаше шта учини Мар |
| се једначито и одмерено њихање букових грана, бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плаш |
| јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, протежући устојане ноге и крила, или опружајућ |
| {S} Наједаред, жбун се пред њом заниха, гране му се размакоше, и у оном осенченом и урешеном от |
| цу, као одговор на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише с |
| и звижде око њих и више њих, откидајући гране, које лако падаху пред ноге им.{S} Понегде куршум |
| е свемоћну влагу, истерале је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претв |
| е у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица.{S} Истога часа загрмеше пушке иза леђа му, ал |
| чица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита |
| и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девој |
| акве су очи у Станке Радоњића: црне или граорасте или, можда, зеленкасте?...{S} Ђурица их је са |
| и нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и |
| е она рећи кад чује?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!... |
| мо десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота.{S} Ту још може помоћи само »политика«, а |
| по вољи. </p> <p>— Ти се, море, ономад грдно обрука! — рече му Вујо, кад затвори врата за њим |
| ла, побро, па и нисам.{S} А ти си ми се грдно намрчио! </p> <p>— Како нећу, јади га убили!{S} Г |
| а су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му |
| имала под надницу на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и |
| се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе... »Пази!« — н |
| о, и никад, чини му се, сунце није тако грејало, као тада што је... сјајно, светло, слатко...{S |
| и суморном планином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и |
| етки, густо избила из земље...{S} Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживело |
| лепо сањао о овоме часу! ...{S} Напољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља |
| ело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нови |
| а, коме сви робујемо!... — викну Ђурица грејући иглу трећи пут. — Кажи право, па иди куд те очи |
| ти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће те стрељати, зна |
| ... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си |
| нски биров. </p> <p>— Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромаша |
| а, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p> <p>Другови прођоше забранчић, кој |
| умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, |
| ој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове забл |
| саме мисли, тиштала га је нека унутарња грижа, и он је најволео, кад би се некако могло десити, |
| осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена по |
| ста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нако... </p> <p>— Ка |
| , јер му никако не силази она тежина са грла...{S} Зато је пио много, пио је вино и ракију наиз |
| Пуцај!{S} Не дај!{S} Уа! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... — праште пушке по |
| пандури, као обично, беху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се дохватише чистога поља, потераше |
| кад је тек претурио двадесету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце |
| моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка иза |
| иже очи... </p> <p>Ужас!...{S} Свих пет грлића пушчаних пружени... само се види округао отвор, |
| репашћена, кад угледа наслоњене пушчане грлиће на прозорима! ...{S} Да станем тако, па нека вид |
| ха, гледаху зачуђено у наперене пушчане грлиће, као да су им очи приковане за њих. </p> <p>— От |
| ази нешто врело и необично... јури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршћ |
| ез осећања сласти у пићу... само сипа у грло, не разбирајући шта ради...{S} То му је једини лек |
| пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети д |
| ешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима, напреже се да прогута или д |
| чне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак смета, стеже га...{S} За песму тр |
| товцем на поље. </p> <p>Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше св |
| ће све...{S} Он сад седи ту негде испод грмова и чека, а Вујо не би ни прстом мрднуо...{S} Опет |
| изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... </p> <p>— Више Војковића кућа, знам...{S} Чек |
| е пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} Новица се подиже ис |
| затим указа се Новица између проређених грмових дебала. </p> <p>— А ја те чекам на овом крају — |
| сплаканим очима не беше више суза, те и гроб хајдуков остаде незаливен ни једном топлом сузом. |
| па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пи |
| крета!... </p> <p>Наједаред, усред тога гробнога ћутања, нешто око браве на вратима заклопара и |
| крст...{S} Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гласом. </p> <p>Он |
| о можете... подигните ми један камен на гробу... </p> <p>— Јединче мој!... куку несрећници!... |
| готово трчећи, к општинском путу...{S} Грозан план севну јој само једаред у глави... севну и о |
| , да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S} Ст |
| ак Јово. </p> <p>Ђурица још иђаше као у грозници.{S} Друштво је распустио, давши сваком другу п |
| ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.{S} Беху се обојица |
| е се у глави му.{S} Оно старо осећање — грозничава плашња од свакога секунда који протицаше, пл |
| исао покрете напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога |
| нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако му је неки унутрашњи |
| шта и не мисли... </p> <p>Руке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пуш |
| и.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, ка |
| но и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка да пиће учини св |
| чима. </p> <p>Неко неодољиво, страсно и грозничаво осећање обузе их обоје, заиграше им млада ср |
| му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледило... </p> </div> <div type="chapter" x |
| му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао.{S} Али време проти |
| је као у грозници, а беше је и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а |
| Капетан је разгледаше пажљиво...{S} Оно грозничаво дрхтање, необичан сјај очију, суве, запечене |
| они, које је он побио!... </p> <p>У тој грозничавој безразложној нади проживео је до данас, а с |
| слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом надању...{S} Све се роји, ври... без реда, |
| чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, не остављајући му времена за размишљање. </p> < |
| </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више онога грознога погледа, који сече као ножем, од кога су стреп |
| ји пажњу, очекујући да он порекне своју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још више осоколи, па је |
| ара и врата се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изне |
| у досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, |
| и је то Стојка донела. </p> <p>Писар се громко и слатко насмеја, а кмет поцрвене. </p> <p>— Ух, |
| е један... </p> <p>— Та који су то сви, громове им њихове!{S} Кажи једнога по имену, шта ти јед |
| иви звер, која свакога тренутка очекује громовито халакање потере.{S} Дању се спавало а ноћу жи |
| . њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваш |
| Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. </p> <p>— Па ето, Сретен је видео сад кад прође, |
| Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему грош. </p> <p>На Станку опет наиђе неко ново осећање: с |
| држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где су оних шест стотина ду |
| у стотине грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. </p> <p>— |
| ! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. </ |
| !{S} Уа! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој г |
| аном поду. </p> <p>— Ко је то? — запита груб женски глас изнутра. </p> <p>— Отварај, море, озеб |
| ебацио руку преко суседе, па јој шапуће грубе изјаве, љуљајући се и поводећи главом напред и уд |
| ве љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и постајао мекши и питомији од сва |
| {S} Сад се место њега јавило неко ново, грубо и необично...{S} А иза тога распламтео се разврат |
| на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без о |
| убо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. </p> <p>Одма |
| набраше обрве, па викну заповеднички и грубо </p> <p>— Излази! </p> <p>»Боље што се чини невеш |
| пријатељице добро наплатиле за овакову грубост, али их уздржа његова оштра збиља, иза које су |
| о прозора звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зи |
| и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудву, која јој прогута јединца сина...{S} У старим ис |
| ним и густим наткриљем букова лисја.{S} Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше |
| ети да му нека пријатна топлина леже на груди.{S} Очи му се засветлеше неком необичном радошћу, |
| она, па му се усхићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да н |
| леда јој затворене очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жи |
| ... </p> <p>Одједном му спаде тежина са груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше још доста р |
| . </p> <p>Он се брзо исправља, истурује груди напред; намешта рукама кошуљу да се припије уз те |
| те не могу сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у знојава леђа, јутрењи поветар |
| изглед обичне трупине.{S} С леве стране груди, на чистој белој кошуљи, зијаше мала крвава рана, |
| >Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње |
| о на њега, и он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу с |
| н, бацајући поглед на Пантовца, чије се груди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо |
| му одједном пође нешто болно и мучно из груди и застаде у грлу.{S} Он затрепта очима, напреже с |
| црну нову убрадачу... </p> <p>...{S}Из груди опет полази нешто врело и необично... јури кроз г |
| разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му |
| кметова осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди, али се он уздржа.{S} У том се зачу из куће слаба |
| шта се ради.{S} Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она злокобна измагли |
| рече он, угледавши крв на десној страни груди. </p> <p>— Јадница, сумњам да ће преболети...{S} |
| стаклета — одговори Митар. — А, ево, у груди! ... — рече он, угледавши крв на десној страни гр |
| па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан.{S} То није обичан човек... < |
| ела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — а |
| урну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.{S} Зликовац паде, али истога тренутка Радован ок |
| у да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би та |
| Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их кр |
| и онако на ходу испали му други метак у груди.{S} Старац не мрдну више... </p> <p>Из шуме трчаш |
| >Девојка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајући се, проговори: </p> <p>— |
| ашном наличју и, пруживши пушку право у груди механџине, дрекну: — Доле! </p> <p>Милутин слете |
| витом брзином сјури га ономе страшилу у груди.{S} Осети само како нож удари у неку мекоту, као |
| дугачку иглицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар само: мрд-мрд и — готово!...{S} Господи |
| и, не живи...{S} Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешто с |
| мо!... — Викну Митар, притискивајући га грудима и стежући му руке... </p> <p>Попадоше на њега ј |
| ударца куршумâ... зацрвени се кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном остаде без ног |
| иди гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радознало, необично; чак се |
| ухе, хладне руке око његова врата, и на грудима види црну нову убрадачу... </p> <p>...{S}Из гру |
| ело цилика...{S} Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; готов с |
| истина? </p> <p>— Ко то каже? </p> <p>— Грујица... мало пре дође озго. </p> <p>— Море лаже.{S} |
| о хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом |
| је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} Идући путом, б |
| ет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету!...« Откако је у |
| »Пази!« — неко викну пред вратима...{S} Груну још јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и п |
| јачи пуцањ...{S} Истога тренутка нешто груну на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и |
| <p>Ђурица потрча још брже.{S} У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шевар |
| је да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати |
| .{S} Гледа и чека... не дише... </p> <p>Груну плотун...{S} Зелонобледо лице намршти се... очи с |
| ата излетеше, обртоше се и падоше...{S} Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима...{S |
| ико тренутака... и сад се види како она група у средини необично иде, као да плива на чуну по в |
| м касу, види се између њих нека нејасна група, из које вире пушке окренуте у врх...{S} Још неко |
| новичке општине.{S} Саставиле се повеће групе на неколико места, па воде жив разговор. </p> <p> |
| а иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и |
| остаје!...« и он осећаше како га Станка грчевито привлачи к себи, и заборави све бриге и опасно |
| нокат једнога прста. </p> <p>Симо стаде грчевито трзати руку, стадоше му се стезати мишићи око |
| јати ни повратити.{S} Заиграше јој усне грчевито, осети бол у њима, али их не могаше за дуго по |
| ишљања, онако исто као што се удављеник грчевито хвата за слабу шибљику, дохвати свој мали ножи |
| о није свакад овако? — прошапта Станка, грчећи се и прибијајући се уз Ђурицу, навлачећи све виш |
| ед сниских кровињара, завејаних снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровов |
| бор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па оде и леже међу овце.{S} Чекала је т |
| } Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} В |
| рану.{S} Станка се полако придиже испод губера и, после кратког чекања, угледа два велика курја |
| собом у вајат.{S} Она уђе, подиже неке губере и шаренице, истресе једну трубу платна и из ње и |
| добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се |
| аву и ћутим.{S} Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, |
| озго све тежи, све мучнији...{S} Почиње губити свест... </p> <p>— Готово! — Викну Митар и устад |
| вајући и узвикујући високим гласом, час гудећи басом.{S} Изговарао је све речи спојено и брзо, |
| најгушћу шуму и завлачи се у непролазне гудуре, тако је и он, неким неодређеним нагоном самоодр |
| ега још тројица, четворица... начини се гужва, гомила...{S} Савладан је, побеђен... </p> <p>И м |
| амо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љута гуја! </p> <p>Ђурица, полако и опрезно, оде пред кућу.{ |
| едаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и |
| омиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се журно примичу к селу.{S} В |
| одсече кнез. </p> <p>Међу момцима наста гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само једна |
| њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре... </p> <p>А |
| траху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.{S} |
| а знака од живота...{S} Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше испуцана растављена врата и за њим |
| им те Богом... </p> <p>Пантовац га само гурну леваком, па опет продужи, не осврћући се на његов |
| и је тешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и насло |
| не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S} Врата се почеше отварати...{S} Другови прих |
| узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизати и падати, док н |
| лаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробојан покров преко бескрајна плаветнила, па |
| ве од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита китина...{S} Поље с |
| и он, не размишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у шибљак, |
| око себе.{S} Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога пре |
| , јер их умор савлада.{S} Завукоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантовац од |
| антовац.{S} Страх га беше погледати.{S} Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још ук |
| та се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђ |
| ас у љубичасто пламено жутило.{S} И она густа измаглица, која се вазда виђа око заласка сунчева |
| го.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху ј |
| ад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све лиц |
| ледњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту наступа црна |
| <p>Сви троје пређоше реку, дохватише се густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера |
| -ха-ха... — насмеја се хајдук, сукајући густе, прогрушале брке. </p> <p>— Под кецељом, је ли? < |
| носи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше |
| у море блата и влаге.{S} Читави облаци густе мокре влаге вију се по кривим и тесним сокачићима |
| . ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине...{S} Краљ може...« </p> <p>— Живео Краљ! |
| е...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрила и заклонила с |
| дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недела.{S} Кад осети да је близ |
| многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се могли заклонити |
| еше скоро поноћ.{S} По небу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а вет |
| реком дубока корита, која беше обрасла густим шибљем и врбаком.{S} За њим, све у стопу, трчаше |
| ћи на мекој росној трави, под зеленим и густим наткриљем букова лисја.{S} Груди му се још силно |
| ње...{S} Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пуш |
| ућице; оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови |
| .{S} Висок, снажан младић, широка чела, густих повијених обрва, испод којих севају два зеленкас |
| ачер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огранака. </p> </div> <div type="chapt |
| де траве, која је, као власје на четки, густо избила из земље...{S} Сунце греје топло и благо, |
| што да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раширило подаље од стазе, на којо |
| љускање воде.{S} Подиже се мало и, кроз густо лишће, угледа њу, Станку.{S} И ако му је била окр |
| и зидови и црвене обасјани кровови кроз густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и |
| и пандуре на коњима како веругају кроз густо жбуње, па застане преплашен; погледа свуд око себ |
| рица, легнувши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се раширило и виси пред његови |
| аква сила не може разбити и разнети оно густо прамење.{S} Али само неколико часака, и озго заси |
| су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би |
| еће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па уз |
| гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. </p> <p>— Лево!{S} Страном!{S} За њима! — |
| њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p>После десетак минута Ђурица разгле |
| се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини.{S} Први кораци одјекнуше необично у ов |
| а једној стрмој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.{S} Требало им је одморити се и д |
| њe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зеленилу, нејасно оцртава по који кров од стаје, |
| ланином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише |
| анина, које су, овога јутра, завијене у густу белу маглу.{S} Све трепери од сјаја сунчева и зел |
| ише се са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и при |
| много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка |
| S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, јер му никако не силази она тежина са |
| учешће... </p> <p>— Стезали смо га и за гушу, па се онесвестио.{S} Сад се повраћа — рече један |
| си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ја о |
| а дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура |
| вене обасјани кровови кроз густо зелено гpaњe воћњака.{S} Ту се, у том стешњеном и густом зелен |
| ца, бар се може похвалити (себи самој), да је узела хајдучку пушку и нишанила га њоме у груди. |
| поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе |
| о, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам! </p> <p>— Дакле, сигурно? </p> < |
| .« — мисли он, седајући на земљу. — »А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло помилов |
| шуми. </p> <p>— А, тако би и моја баба, да је жива, могла хајдуковати... </p> <p>— Стој! — викн |
| авне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огла |
| о прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај Мокролужан |
| све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју главу. </p> <p>— Кажи ми само ово... |
| > <p>— Зар се школе уче само ради тога, да човек буде чиновник? — рече срески шумар, и пренесе |
| би самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово »нетицање ничега« проду |
| ... да се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, макар из заклона, оних наших песама, да |
| на се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама |
| ему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње осећање.{S} Једар |
| чи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро |
| но је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути ка |
| оворе од свих правих криваца, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. </p> <p> |
| уком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском ових необични |
| нка на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или побледи, чим |
| дба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — вик |
| бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{ |
| шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети, одједном уђе у њега не |
| р би ти сад био у тој апсани са сокака, да ми није њега.{S} Ти мислиш ја се шалим, кад што ради |
| код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да само једем... </p> <p>— Море није то, него ја тако у |
| буђења.{S} У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог о |
| чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред |
| није губила из вида ниједнога тренутка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглаш |
| ио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они м |
| старче, није од залуднице.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни |
| а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио онај стид од себе сама...{S} |
| ене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре |
| .. кажем... — ту се Живко мало искашља, да би нашао што згоднију реч за своју мисао. — Поп има |
| м, макар из заклона, оних наших песама, да се напијем хладне воде са нашега студенца... </p> <p |
| бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> |
| ен овим неочекиваним и тешким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше |
| ава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је још одсад сматра као своју, сасвим своју... </p> |
| овако уживање.{S} Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, |
| ра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен страшном јавом, у којој |
| а да се строго мотри на његова кретања, да се он ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предуз |
| потера, изиђе из срескога дворишта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и ако још беше г |
| д његове намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових савета, који |
| оштра — рече Радован и трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А што |
| се сигурно шта је руководило апотекара, да избере име овога реформатора), па најзад Дарвин.{S} |
| љак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду своје главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? |
| орише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S |
| раг, узе за ручицу и подиже цела врата, да не би шкрипала, па их онда лагано, тихо гурну...{S} |
| е како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћемо с |
| понеке кућице нема ни толико дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у |
| за њим послаше једнога од оних младића, да се прикрије у кукурузу, који је одмах испод куће, да |
| а је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нису раније знали? — Богме ће то бити... па сад п |
| пренесе поглед преко својих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p> |
| а коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се |
| јер ниси ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> < |
| ом да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје и нашали са њима... да послу |
| лако.{S} Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... </p> <p>— Који Радисав? — прек |
| он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њ |
| ну и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у |
| едајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика философија. </p> <p>— Не зам |
| тадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће |
| и узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако са |
| као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињ |
| ати — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. </p> <p |
| трашну мисао, али поп нарочито застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </ |
| S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: видећу га ма гд |
| > <p>— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и уз |
| о иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да преда Ђурицу. </p> <p>— Закључај брзо врата споља! — |
| у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узверена погледа, |
| није или доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим пође за њим, постати отпадница од |
| ћутања — траљава посла!{S} Најбоље је, да ти то све оставиш, а ако не можеш, онда ради онако к |
| моићи.{S} У крајњем случају веровао је, да се механџија неће ни кренути на пут, или ће бар окре |
| а.{S} Ономадашњи догађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада је први пут, на делу, ос |
| ичина намера: он је желео да придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му |
| му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> <p>— Кам’ ти жена, б |
| . </p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заи |
| тање... </p> <p>— Ђурице, ево ти мајке, да се опростиш са њом... — вели му писар. </p> <p>»Мајк |
| , а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Лети се наимала под надни |
| у и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће б |
| {S} Лице позеленело... очи се рашириле, да искоче из станишта... усне се скупиле, стегле... као |
| ш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине са вама!{S} Што год наплатим |
| састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врше што пажљиви |
| .« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом руком за чело, које обузима |
| запита кмет. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копал |
| > <p>И они се приближише једно другоме, да тако удружени лакше сносе тешку самоћу... </p> </div |
| чета од зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бит |
| а видети унапред: како он мисли о томе, да ли се радује или му је криво?{S} Кад му је пре месец |
| .{S} Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сваку особину чуднога јој ста |
| ! ...{S} Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, већ ја ћу то удесити.{S} |
| е и друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им прилази по мраку, знао којим ће прав |
| и он и би му толико пријатно то сећање, да сам поче даље причати. — Једна све окупила око мене, |
| године... </p> <p>— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?...{S} Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — |
| о вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе... </p> <p>Сад је већ постала пров |
| ченик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље тргујем? </p> <p>— Чуо сам. </p> <p> |
| о, простота!... </p> <p>— Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њи |
| атора), па најзад Дарвин.{S} Разуме се, да је он морао објашњавати публици значај свакога имена |
| стивом и пићем. </p> <p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја т |
| а отпоче благо: </p> <p>— Немој, брате, да се љутиш.{S} Ја сам и јесенас због тога побегао, јер |
| . — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једнога свога... </p> <p>— Ко то изнесе |
| стине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — В |
| зраз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах прог |
| ани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као ножеви |
| а она је тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријатељству.{S} Пило с |
| е у кукурузу, који је одмах испод куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Ун |
| и нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви виде.{S} Сад треба стићи на место, па чекати. |
| послаше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта се тамо ради, а за њим послаше ј |
| ласно, као за себе, рече: </p> <p>— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— Оно |
| {S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, да је видиш овако осрамоћену, понижену, уцвељену, па из |
| кад осети потребу да отвори цело срце, да се наужива и провесели...{S} Дивна ли живота!... </p |
| на њега. </p> <p>— Стани дер, зликовче, да ти покажем како се заводе поштене девојке! </p> <p>С |
| кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, да се разговоримо. </p> <p>Ђурица зину од чуда и стаде |
| : »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да га ова појава не зачуђава, јер његово лице доби изра |
| руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу...{S} Обојица ћуте као заливен |
| и преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако |
| и са више места, из чега они закључише, да горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе |
| штински биров. </p> <p>— Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиром |
| А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без размишљања, без поговора; јер он |
| прати. </p> <p>Непомузене овце блеје и, да би се зар чиме забавиле, штрбну мало угажене траве и |
| дећу умео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.{S} На глави је но |
| затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на коме душа заснива своју радњу. |
| а људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима |
| ша не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја... </ |
| ило веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе шт |
| је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не ку |
| кривицу, па онда да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после већ — Вујо зна како се |
| уком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази преко потока, |
| а се пандур, који остаје у канцеларији, да би тако сачувао свога коња од заморна пута. — Може н |
| ази далеко! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли си чула? — запита Станка, избегавајући да их назо |
| изазива у памети.{S} Био је тако мали, да је мало што разумевао, и сад се сећа само као кроз с |
| баци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спрем |
| бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штогод на мене?... — рече Вујо и поглед |
| <p>— Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. </p> <p>— Море чуће за њега сва Србиј |
| ме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ства |
| етку.{S} Беху се обојица тако примакли, да су могли чути један другом дисање. </p> <p>— Камо се |
| од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, смејући се и с |
| олико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга мисао н |
| сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа могу одузети и одвести то једино њег |
| ом не би вредело. </p> <p>Ђурица појми, да од његове намере не може ништа бити, па, да би се шт |
| љна ствар. </p> <p>Капетан одмах појми, да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома |
| ехом...{S} Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи зликовац свој последњи дан.{S} Ула |
| ја тако мислим.{S} Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне пушке.{S} Он је, брате, н |
| ој, али први знаци беху тако неповољни, да јој се само срце стеже од те слутње.{S} На првом кор |
| оји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на |
| } Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? </p> <p>Ђурица најпре беш |
| ништа.{S} Најгоре му беше што се увери, да и овде не може без Вуја ништа учинити.{S} Али он се |
| , затварајући прозор, додаде: — Пожури, да стигнеш пре сванућа. </p> <p>Легнувши у постељу, он |
| н све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако |
| Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци п |
| им, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању у очи, али се старао да н |
| уду... само да има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је већ ту, пред њим... </p> <p |
| рже се као опечена.{S} Сад се тек сети, да треба чувати оне људе, који су њу чували...{S} Али б |
| чију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним трагом свих сеоских момака, |
| их познаника могао с поуздањем тврдити, да на души овога плавушкастога високога младића, који т |
| ту.{S} На први поглед могло се опазити, да су обе женске од онога реда, који не држи много на ч |
| обом Ђурицу.{S} Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строж |
| тајну, никад не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још какво одељење. — Гледајући |
| ајволео, кад би се некако могло десити, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{ |
| ти, ако непрестано стане овако трошити, да му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за т |
| н и Коста ће се нагаравити и прерушити, да их нико не позна, а за тебе већ не мари... </p> <p>З |
| т имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ. |
| ећ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели, да се пост |
| убавне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој св |
| и тако јасно сазнање своје надмоћности, да не беше момка, који би осећао снаге и одважности да |
| а смисла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа |
| те, и сви имате право.{S} И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе |
| из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ов |
| леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од |
| то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то |
| , и остао бих тако вјечити живомученик, да не би тебе.{S} Знаш ли, море, да ја сад од збиље трг |
| измакао путом, па ће, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кора |
| скочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онд |
| зачуђен Ђурица. </p> <p>— Хоћу, велим, да могу слободно погледати сваком у очи.{S} Што да ме н |
| и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све, да си и дру |
| се нађе који одраслији укућанин са њим, да и њега затвори.{S} Једном пандуру рече да одмах одво |
| у ли се сви ови заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — в |
| ипак он надао, неком магловитом надом, да ће све то некако изравнати и задовољити другове и се |
| је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим знојем; ну он бар неће онако заповеда |
| а их он много.{S} Наишао ваљада послом, да му што јави. </p> <p>Тако проседеше у разговору дуго |
| прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре згоде з |
| х: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мј |
| на воду. </p> <p>— Стако, чекај, болан, да напуним, па ћемо заједно.{S} Јеси чула за Ђурицу? </ |
| ну апотекар. — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли уваженога господина попе, ме |
| ол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку.{S} Неко љ |
| урица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S} Па зато |
| . она се не постара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као у грозници, а беше |
| сам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} |
| е Коста да отеже. </p> <p>— Хајде живо, да се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се |
| е тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавал |
| узети и одвести то једино његово благо, да је могу затворити, мучити и шта је још не може снаћи |
| а одмах жив... да живим, задуго, много, да остарим...{S} Шта је то робија, ништа!...{S} Слушам |
| p>И Ђурица је много мислио, тако много, да није ни опажао куд је пролазио, ни шта се око њега з |
| и да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одм |
| пусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака |
| земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> <p>А |
| да, па прође напред и потрча тако брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, стаде изостајати. </p> |
| уче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> <p>— Паре!...{S} Бацај паре |
| ву дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад нак |
| осао. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да се испече погача? </p> <p>— Море, дај што било.{S} И |
| .{S} Нећу ја као луди Вујо, него овако, да се пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме |
| е руку са револвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором право у теме, па окиде...{S} П |
| о новаца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао. |
| сла. </p> <p>— Једини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — робија.{S} Кроз њу се |
| саслуша. </p> <p>— Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми к |
| у.{S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни мислити о пењању.{S} Али једнога да |
| а ради морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи. </p> <p>Сунце |
| а дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за зелено, и да |
| обила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њега!...{S} Он га упропасти, погуби... </p> |
| мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... </p> <p>У тај ма |
| ли каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на пример нешто?... — и Ђу |
| имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. </p> <p>— Оди |
| о ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. |
| жи кмет — откако је наше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу свету славу! </p> <p>Ђурица п |
| тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити с |
| лаву!... — одговори Ђурица тако наивно, да одједном растера сваку сумњу код Вуја. — Ти, брате, |
| све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељама.{S} Али га |
| и — рече му жена. </p> <p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да |
| ослао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је жив чов |
| чешће у оном нападу било је тако јасно, да му није остало више никаква друга излаза. </p> <p>Ђу |
| н одвојио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио.{ |
| а све било тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балва |
| . </p> <p>— Нећу тако, но кажи одсечно, да знам! </p> <p>— Па видиш, ваљад’, да пристајем... мо |
| е то за њега беше тако ново и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом т |
| о стање беше тако ново и тако необично, да му се она и не брањаше. </p> <p>— Стако, шта велиш т |
| амо поручио да је посао свршен успешно, да су нашли новаца више но што су се надали и да ће одм |
| исам рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није тако гов |
| хнувши се. </p> <p>— Ехеј, море, побро, да не страдају твоји чуперци!{S} Ви’ш како је снајка ош |
| што нема могућности да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па д |
| који пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно господа.{S} За њим, као што је ред, ге |
| погледали.{S} Он није заборављао ни то, да је ова послушност из чистога страха, али тек њему ми |
| но деде причај. </p> <p>— Море број то, да видимо колико има. </p> <p>Вујо устаде и, не прогово |
| ваздуха. </p> <p>— Ја ти кажем само то, да без ње не могу живети, па сад... једном се мре.{S} А |
| рвом тренутку дође му на мисао само то, да за такав чин треба много претходних послова, па онда |
| у! </p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на тако огромној берзанској шпекулацији не страдате. |
| ости ми, попо!... — шапуће он нарочито, да га нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опр |
| ако пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба б |
| ако се необично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} |
| } То га је вукло на овај пут, али опет, да не беше Вуја, не би се овако свршило...{S} Он га је |
| погледавши мимогред Станку — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе за ње |
| ити ни сад! ...{S} Ти тражиш моју смрт, да би се могао боље проводити...{S} А кад хоћеш тако... |
| сијаше такво блаженство и таква страст, да она одједном појми све.{S} Весео и срећан осмех заиг |
| один Перо, и одрећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној компанији једно пиштољче — чуо |
| часа укопава своју младост и будућност, да је њен живот био, па прошао.{S} И опет је нека снажн |
| и ових страшних зверова. </p> <p>— Пст, да ниси писнуо!...{S} Полази напред! — викну један од н |
| још ствар озбиљно, посла кмету наредбу, да девојку »одмах стражарно спроведе« срескоме месту.{S |
| а и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... </p> <p>Вујо оде...{S} Нема више |
| о је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега.{S} Најза |
| и хоћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти н |
| онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </ |
| мао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно |
| Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се |
| Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Беле се, веле, н |
| луд.... </p> <p>— Зар није боле, вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју |
| атим начином, ставио до знања капетану, да су похаране ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то |
| антовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохват |
| ши капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. </p |
| увши — све то беше тако необично за њу, да је придоби и заинтересова у највећем степену.{S} Кад |
| возно трзање главе побуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи. </p> <p>— Ти си болесна, |
| вању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. </p> <p>Ра |
| велој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...{S} Све оживело |
| стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.{ |
| дна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само |
| ушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да ч |
| одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима |
| двајао, као милостињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Так |
| и код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... |
| Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по |
| ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери и црк |
| их сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељ |
| кат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, док не дође д |
| } А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосником. </p> <p>— Пожури се, |
| м. </p> <p>— И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је |
| паметан је пусник!...{S} Мислим, знаш, да он сад, после Радованове погибије, нема ни једнога ч |
| е уха, смешећи се: </p> <p>— Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ож |
| је то, попо; него ако може онако, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам т |
| ки весељак, вересијаш — зар ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од |
| в пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове користи. </p> <p>Ђур |
| и си жешћа од мога побратима.{S} Чујеш, да поведемо и њу на похару. </p> <p>Ђурица се насмеја и |
| ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију |
| харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје воље.{S} Па сад отвори |
| ујо настави: </p> <p>— Код мене, видиш, да не може; и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањ |
| но њему? </p> <p>— То ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p |
| да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долази |
| ли без њега?... </p> <p>— Хе, побро!... да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одго |
| . — Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! </p> <p>— Маџ |
| о, нема му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре!...{S} Смрт!...{S} Привежу за колац, као гове |
| ... </p> <p>— У наш Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, мак |
| стаде... </p> <p>»Шта бих имао још?... да продужим још мало...« </p> <p>— Митре, ходи да се оп |
| на ону страну, где није његова соба... да нас не може опазити с прозора. </p> <p>— Знам ја, са |
| нако слатко насмеје и нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кикотање... да их, онак |
| то њега кошта!...{S} И ја одмах жив... да живим, задуго, много, да остарим...{S} Шта је то роб |
| па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. </p> <p>— Одистине, зар би ти живел |
| викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се веселимо?{S} А ја нећу казати за ону... тамо у се |
| <p>— Мајко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама.{S} Гледај је као очи у глави, а ја ћу се |
| знаш... њему што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти не умем рећи. |
| ослуша оно весело девојачко кикотање... да их, онако старински, смело у очи погледа..{S} И она |
| не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори м |
| да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш... — промуца он као стидећи се своје сл |
| јио од других.{S} Само да није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — одговори трећа. </p |
| S} Лези, спавај; сутра морамо ранити... да опет мало пијемо... </p> <p>Њему се не спава, зато ј |
| ли... о коју се отимају толики момци... да упропастим ’наку девојку!«...{S} То беху тешке муке, |
| ега...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p> <p>Одједном, као плаховит по |
| — Дај ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам ни казао куд сам шта ра |
| да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мириса...« </p> <p> |
| ји хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да живи туђом муком, да се храни туђим знојем; ну он ба |
| о, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца... </p> <p>— Није то, море, нег |
| муца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко... да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој о |
| би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— Е, то ти |
| ти газиш осрамоћену и поругану главу... да ми се смејеш са другима, кад станем лутати као обешч |
| /p> <p>— - Ено, одмах на ономе брегу... да се добацим каменом одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад н |
| опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми значај те мисли, опет му пр |
| . </p> <p>— Ти си болесна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До |
| — рече она зачуђено. </p> <p>— Знаш... да си тешка... — одговори он и поцрвене. </p> <p>Она га |
| бија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« као муњ |
| > <p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S} Али не бој се, неће ни |
| Само му једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, пот |
| је знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на велику кривицу, па онда да га стра |
| гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме користити?...{S} У том се разлеж |
| — Само један прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш стар |
| де и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га дво |
| ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S} |
| а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положајем осигура себи и своме другу будућност. |
| То је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежну страшну смрт, без уста |
| шћу, изгубио се сав.{S} Само зна једно: да је могао унапред осетити све ово што је данас прежив |
| жеља...{S} Опазио је после само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </ |
| </p> <p>Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати |
| . </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђ |
| на.{S} Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на |
| ..{S} По томе им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидош |
| о, зар Јевђовић?...{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе |
| је оправан. </p> <p>— Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? </p> <p>— Хоћу ја, али на лиси |
| тим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео да |
| ушке, а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и |
| мене? </p> <p>— Море, шта кријем!..{S} Да ти причам с ким год седнем и проговорим реч?... </p> |
| ене пушчане грлиће на прозорима! ...{S} Да станем тако, па нека види, нека зна ко је довео њего |
| .{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те |
| глави нека тежина, али не мари! ...{S} Да се још спава!...{S} Ох, како је слатко протегнути се |
| више ражљутити, па после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговори...{S} И таман да з |
| хоће ови?...{S} Да убију... мене!...{S} Да бежим!...{S} Сад сам откован, слободан... само да тр |
| а, то је оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме. |
| е крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем...{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро |
| дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово?...« </p> <p>— Готово!...{S} Устани, Ђ |
| а закон. </p> <p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... |
| ица!... </p> <p>»Али како ћу сад?...{S} Да га убијем својом руком... не могу, нећу...{S} Тако б |
| > <p>— А после.... шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући |
| >»Шта је ово?...{S} Шта хоће ови?...{S} Да убију... мене!...{S} Да бежим!...{S} Сад сам откован |
| , све, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — |
| озбиљно: </p> <p>— Ама ко си ти?...{S} Да није каква варанција... </p> <p>— Ја сам Станка... ч |
| ан је погледа. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она поменула, тако ће и |
| — »А, да ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло помиловање, па неће још да каже?...{S} Ал |
| и душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непозн |
| ...{S} Станка!...{S} Јест, она је...{S} Да ли га очи не варају?...{S} Ено је, гледа га и шта он |
| е, и од крештања безазлене свраке...{S} Да је бар у свом селу, где не мора свакад бегати далеко |
| вељу, да их бираш кâ гниле крушке...{S} Да ви’ш само ову моју гошћу, да ти очи стану!.... </p> |
| д сунца и лепши од свега на свету...{S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих дру |
| е господство тако ревносно снабдева.{S} Да није Ђурице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга |
| — Ништа.{S} Оно ти је нека бабетина.{S} Да га нисам очима изјурио из заседе, не би смео ни изић |
| да нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико избегао овај несносни задах и да би до |
| ти се воде, јер осећаше страшну жеђ.{S} Да му је само неколико капи хладне бистре воде!...{S} Н |
| : </p> <p>— Ништа ти не знам где је.{S} Да питам нану. </p> <p>После неколико минута промоли се |
| у, која не зна ни за какве препреке.{S} Да је школован, он би, без сваке сумње, постао велики в |
| гла овуд’ проћи. </p> <p>— Ја, море.{S} Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао |
| о, отвори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се |
| у, леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би с |
| е, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га пит |
| заклопара и врата се отворише нагло.{S} Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се так |
| ајбоље: накупи пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката...{S} Али п |
| неки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут на мене? </p> <p>— Јок, брате.{ |
| на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па с |
| красно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну.. |
| ам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни сам шта ћу, |
| /p> <p>— Како? </p> <p>— Хе... како?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Ниј |
| </p> <p>— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даљ |
| Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да се |
| човек, брате — рече неко из народа — кâ да си запарао ноктом преко меса, а ет’ ... мртав!... </ |
| ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе |
| а. </p> <p>— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико |
| занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене?« — вели, па ми приђе ближе и смеје се.{S |
| к тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ избацио.{S} Ја онда, вели, ’нако жмурећки, бе |
| а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, з |
| што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погод |
| <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прил |
| о не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад |
| ју научну фразу, иронично осмехиваше. — Да је тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако наглас |
| одговори он, осмехнувши се иронично. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... |
| авлачећи све више танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па |
| танувши и као размишљајући где ли су. — Да потражим још горе у зобишту. </p> <p>— Потражи, моје |
| одужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или |
| ђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље?« Али кад устаде с постеље |
| /p> <p>»Гле, смрт! — помисли ону себи — да се гине!...« и ова мисао га препороди, ули му неку н |
| дучком — Друго ништа и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чекај, не шалим се ни ја! ...{S} Ни |
| м иде за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешн |
| не воде са нашега студенца... </p> <p>— Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео |
| Удаће се она, не бригај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, као њу!... </p> |
| , па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао? </p> <p>— Распитивала је јуче полиц |
| ше, Ђурица заостаде код Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — |
| за мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби не трабуња штогод онај луди Јово?{S} Кажи ми сл |
| краја... па ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не |
| Марко до свога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p |
| го ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем, ја...{S} Кад треба трчати и спремати за посао |
| лушкује оно значајно шушкање. </p> <p>— Да бегамо низ реку — рече он готово нехотично, тек само |
| ући му времена за размишљање. </p> <p>— Да се одметнем? — прошапта он као за себе. — Али и тамо |
| шио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да ми је оно јаловица и јагањаца, што си их са њим поје |
| се само чудио и вртео главом. </p> <p>— Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени, |
| а нама кусурајте — рече Јово. </p> <p>— Да ви’ш, море, мени се то свиди — рече Пантовац и наже |
| нак никад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. </p> <p |
| .. дигоше на тебе сав свијет. </p> <p>— Да није потера? </p> <p>— Ноћас се дижу на тебе три сре |
| њака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребни |
| рица снуждено погледа Станку. </p> <p>— Да идеш, за ноћас, код Јова — рече јој. </p> <p>— Нећу |
| <p>Погледаше сви по дворишту. </p> <p>— Да није оно... — рече Митар, видевши неку црношарену ма |
| уката! — вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш |
| е на ухо Јову и прошапута му: </p> <p>— Да ниси писнуо!...{S} Овде је капетан са целом војском: |
| </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо |
| е, да горе иду људи или стока </p> <p>— Да се бежи са косе: ово је нешто опасно — рече Радован. |
| добровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђури |
| Шта ћемо сад? — рече он. </p> <p>— Чек’ да наместим твој покривач — одговори Новица, па оде те |
| Кô велим: ако ћутим, не губим ништа, а да повичем, оде глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио д |
| нају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који већ триестак и неколико година глед |
| пара вреди...{S} Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез.{S} Сад видим |
| »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако размрсити њихов |
| осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати.{S} Бе |
| замишљао себе као хајдука? — Није.{S} А да ли је помишљао на поштен живот, на женидбу, на кућењ |
| или их бар неће бити овако много.{S} А да ли нам је баш то у крви — Бог ће га знати.{S} Нешто |
| негде склонити и проживети мирно.{S} А да би могао зарадити, требало је претходно да зајази ст |
| ан дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од ч |
| ста свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S |
| p> <p>— Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесет |
| за њим. — Шта велиш за ово? </p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они |
| . </p> <p>— Зар баш толико? </p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све |
| . </p> <p>— Доста је било чекања, треба да се ради.{S} Једнако једемо, а ништа не зарађујемо... |
| хтала цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. </p> <p>По спољашњости |
| есело. — Кад си умео хајдуковати, треба да умеш мушки умрети. </p> <p>— Једанпут се мре! — дови |
| Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, |
| ршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам п |
| и у вароши? </p> <p>— Не могу.{S} Треба да зарађујем. </p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да |
| ти? — обрте се капетан Станки. — Треба да се пожуримо, а ми ћемо сви на коњима...{S} Умеш ли ј |
| ужје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. </p> <p>— Куд ћемо сутра? |
| ли не може — Радован ће знати шта треба да се ради.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао |
| могу ништа.{S} Сам га научих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити.« </p> </div> <div |
| тра ће преданити код њега.{S} Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре... после вам се н |
| добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Миле |
| , јамачно, и старога новца.{S} То треба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не м |
| љи, сваки чини оно што хоће и што треба да чини.{S} Коме се спава, тај спава слободно, нико му |
| ак смета, стеже га...{S} За песму треба да се отвори и раздрага цело срце, а његово се само кра |
| и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: он није ни у чему н |
| унца!... </p> <p>Ови зраци подсетише га да размисли о положају своје апсане.{S} Устаде са сламе |
| дведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S} Занесе се и заспа одмах... </p> <p>...{S} |
| обу, затвори врата за собом и понуди га да седне. </p> <p>— Па тако: ти сад по мало хајдукујеш? |
| икрада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас |
| мо ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. </p> <p>— Е |
| е замијени, </p> <p>— Онда треба и њега да се чувам? </p> <p>— Не, болан.{S} Ти не знаш Вујове |
| и увек раде.{S} Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хт |
| жају.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тога, изг |
| ну, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску икону Спасово Вазнесење.{S} Раздадоше |
| да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети. </p> <p>Капетана очекиваху други непов |
| на ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али |
| оре по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, и чисто осећа како проми |
| да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новицу на искрен разговор. </p> <p>— Знаш, б |
| о мрдаху ногама, на позив својих суседа да изиђу, показујући тим да се не интересују оним, што |
| вуче младића на велику кривицу, па онда да га страхом принуди, да се одметне у гору.{S} А после |
| а да он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно крене за њим у хајку. </p> <p>Међутим, Ву |
| м не може ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, са |
| и плану гневом, али се у речима уздржа да не изазове младића, јер је појмио његово душевно ста |
| му исприча малопређашњи догађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. </p> <p>— Нијеси требао |
| ео догађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па с |
| и Пантовца.{S} Прибравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га |
| тек... ’нако... по нешто бих могла и ја да знам — рече она смешећи се.{S} Истина, море, какве с |
| — рече писар. </p> <p>— Ама видим и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за врач |
| коро су ме петљали... </p> <p>— Знам ја да сви измичете леђа, кад нема никаква ћара.{S} Човек т |
| ишта нам то не треба.{S} Слушала сам ја да су за време Турака венчавали ноћу, око бурета.{S} Ид |
| а дана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу затрпати и огњиште угасити — јекну Ма |
| ко: цију... цију... цини...{S} Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо не |
| ноћ прелајаше, земљу гризу.{S} Видим ја да то није тек ’нако... </p> <p>— Како се провуче, слав |
| више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чув |
| ди — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу т |
| предаде сва, без протеста, без покушаја да размисли о свом стању.{S} После онаква живота у роди |
| у већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину самовољу.{S} Видели су да је то н |
| и са вама, шта раде?...{S} Хоће ли која да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — од |
| , пре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па |
| <p>— Знаш Вуја: не ради ништа, но чека да ти радиш за њега. </p> <p>— Зар ме он баш чека? </p> |
| уда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да скрива своје стање и положај, па није волео да га др |
| грозничаво, очекујући свакога тренутка да пиће учини своју дужност... </p> <p>Жандарми певају |
| . </p> <p>— Ђурица...{S} Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! |
| да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоз |
| дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. |
| секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.{S} Истога тренутка удари га Нов |
| слутња.{S} Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она |
| рата над степеницама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S} То беху врата |
| Изгледа, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па тек онда да се озбиљно кре |
| анко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло |
| римамљиво.{S} И што се више она старала да ову необичну појаву себи објасни, у толико је више м |
| хајдуци мироваху..{S} Власт је сматрала да је, последњом потером, извршила своју дужност: »Види |
| је за новац.{S} Него би ли ти пристала да те на пролеће одведем у моју варош, да живиш, море, |
| сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна.{S} Знала је ради чега ј |
| е...{S} О-о-о- !...{S} А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинул |
| да живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да радим. </p> <p>— Лако је за новац.{S} Него би ли ти |
| живот бити безбедан.{S} Она се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим нев |
| јутрос отишао.{S} Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да |
| , оправдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, |
| брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила |
| да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледавши још ј |
| ука; растури наредбе по свима општинама да се строго мотри на његова кретања, да се он ухвати и |
| ман превио рану и вечерао, па се спрема да легне...{S} Срећом, угледа жандарме како се привлаче |
| авице.{S} Њега он, чини ми се, и спрема да тебе замијени, </p> <p>— Онда треба и њега да се чув |
| себи?...{S} Један нам је крај, шта има да мисли!...{S} Ја јој чиним све... свега има, као какв |
| ну колима, па нити ко може приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела |
| м. </p> <p>— Знаш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, |
| е да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? |
| суз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш |
| е иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба малога руч |
| зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу |
| Хеј, мајковићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче го |
| аса, па му је сад требало доста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о даљим с |
| баш чека? </p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њем |
| {S} Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... </p> <p>— Не бојим с |
| види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И |
| оји ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и све... па опет...{S} Хм... женска по |
| ски, смело у очи погледа..{S} И она зна да више никад, ни једној од њих, не сме у очи погледати |
| отрчати човек, који бежи од смрти и зна да му само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђурица, п |
| далеко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви.{S} Па онда се сећа сјајног и златног |
| што би могао изгубити главу... »али зна да нисам рђав човек!...« </p> <p>— О, попо, да знаш как |
| знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражити више од четвртине...{S} Боље му |
| уда између потеса и шуме.{S} Али ко зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, |
| у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он мислио.. |
| рцу жива човека, који зна, поуздано зна да сутра умире од куршума, па опет живи, једе, пије, сп |
| и право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к ње |
| его кажи што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се склонимо где, или тако на |
| аше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} После, кад својим оштрим |
| попо! ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, |
| еке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и |
| о чисту искрену љубав.{S} Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он в |
| Хајде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — ре |
| мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђурица плану.{S} Наљути га пр |
| у ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, побољех, не р |
| к ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! </p> <p>Ђури |
| речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи су |
| сам мислио да накупим много новаца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије... али |
| еш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да живимо заједно.. |
| ију.{S} Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију. </p> <p>Вују севнуш |
| </p> <p>— Послао сам га да те нађе, па да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотина д |
| не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи |
| /p> <p>— Хе... како?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега |
| најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђу |
| Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> < |
| . — Мислиш остаћу једнако код мајке, па да ти се скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да нас |
| урици. </p> <p>— Натегни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући |
| S} А ја бих њега на точак чим врдне, па да ви’ш онда би ли се сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши |
| е ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио |
| ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ...{S} А Јово |
| као. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало зати |
| едва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе из собе полако. < |
| {S} А ја ћу те чекати иза ватрењаче, па да ноћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам на другу стран |
| неше карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. </p> <p>Апотекар нађе осмицу |
| слати.{S} А чим нађеш прилику, кажи, па да идемо.{S} И ја нешто сад разбирам.{S} Требаће ми сад |
| сија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи у забран, Ђурица п |
| о год нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусу |
| чан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори му Радован љутито, па |
| ги се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. |
| Ама што ви, људи, не удесите са њим, па да се зна шта је његово, а шта ваше.{S} Нек се зна њего |
| е.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге... </p> <p>— Како ћемо сад, к |
| и јагањаца, што си их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> |
| у — спреми нам часком што да једемо, па да идемо на посао. </p> <p>— Зар нећеш чекати, тајо, да |
| се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... </p> <p>У тај мах нешто шушну више њихове |
| ако си свршио посао, да ти платимо, па да идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек |
| аде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Об |
| дни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг д |
| вели један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина.{S} Сутра у гроб, а њему ни бри |
| го, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто се одмеће.{S} А овако ни због чега!...{S} |
| већ имам овде у апсу једнога Новицу, па да знам који је... </p> <p>— Јели тај из вароши? — запи |
| ? </p> <p>— Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме. </p> <p>Не говорећи ни речи, не размишља |
| лике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми се куне срећом х |
| Раскрсти с оним човјеком... знаш?... па да уживамо као цареви. </p> <p>— Р-р-раскрштам! — викну |
| ости, неке ћудљиве тврдоглавости.{S} Па да је бар из какве богате куће, могла би се још и разум |
| >— Него остави то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде? </p> <p>— |
| или, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— Па да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица. </p> <p |
| ем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окрете и погледа иза себе |
| </p> <p>— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...{S} Ја сам госа... горски |
| и...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, св |
| је оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада да ће преболети |
| бу, која се у њему збива, а он се стара да је савлада, да победи и угуши неко јако унутрашње ос |
| ави... севну и оде... она се не постара да задржи ту мисао, да размисли о њој...{S} Ишла је као |
| а!« — помисли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му одузима и последњу кап пр |
| Ђурици како је једва приморао калуђера да изврши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </ |
| инама, по голим и оштрим трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаш |
| ни од чега! ...{S} А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трња |
| ко допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се крије од живих људи.{S} Гле, како онај М |
| шку, под којом је седео. </p> <p>— Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. </ |
| пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се плати јатацима...{S} Тамо-амо, па опет: удри, оти |
| ва посла! </p> <p>— Како ништа; то мора да се зна.{S} Ја сам те узео на свој ризик, па морам да |
| ку ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Д |
| дговорити на поздрав, ни понудити госта да седне. </p> <p>— Хо, људи, ала ово сече — вели Тима, |
| »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже. </p> <p>— Хајде живо, да се разлазимо — рече |
| о начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав изла |
| Све једно.{S} А жао ми Мата! ...{S} Шта да чиним са њим?{S} Истина, он хоће моју главу, а ја се |
| снови о будућности, све, све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле |
| ели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме смакне изненада, па...{S} Не знам ни |
| </p> <p>— Колико даш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кл |
| ко не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад... — муцаше ј |
| . </p> <p>Ђурица се збуни, не знаде шта да каже.{S} Једва, после дужега ћутања, промуца: </p> < |
| ња: стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и |
| прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да |
| би ово од мене, ко то проказа?{S} И шта да радим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам на |
| ика, тешка брига на врату...{S} Али шта да радим, научи ме, попо? </p> <p>— Само један прави пу |
| во и необично, да не знађаше још ни шта да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао |
| че с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигну |
| евесео, збуњен, уплашен, не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к |
| арко се у оном узбуђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође кући, загледајући кундак од гар |
| не могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. </p> <p>— |
| т му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, |
| брзо. </p> <p>Капетан је погледа. »Шта да јој кажем?...{S} Да ли ћу погодити?...{S} Кад је она |
| </p> <p>»Он много зна, а неће сад ништа да ми каже.{S} Неће више ни на посао са мном... тргује! |
| ђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништа да ти кажем... </p> <p>Ђурица се изненади овим речима, |
| ки пут мора водити рачун и о њој; осећа да би му згодније било без ње.{S} Али опет на крају би |
| дигоше га.{S} Стаде на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам. |
| аву.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. </p> <p>— Не брини, само стој право... </p> |
| ..{S} И он се сећа оних болова, и осећа да су ови још тежи, мучнији...{S} Отвара очи и види гом |
| чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје... </p> <p>»Та неће ме, ваљад |
| не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред вратима.{S} Прегледа кључаницу — сто |
| , него у вароши.{S} А имаш ли ти новаца да живимо лепо?...{S} Ја нисам научила да радим. </p> < |
| гу... </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгу |
| о и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Шта хоће |
| , и он се заинтересова, па позва ковача да опет, истим начином, изиђе из апса.{S} Марко се пров |
| јкама као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити свак |
| а, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз прозор, али се на стаклету ух |
| урица, па леже на њену постељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслон |
| де први, и по упуству капетанову покуша да види јесу ли закључана врата.{S} Стаде на праг, узе |
| /p> <p>— Шта је вајде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласова: </p> <p>— |
| је.{S} Ти мораш свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклон |
| пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за бегунцима.{S} И једни и д |
| о; али знаш, брате, отац ти је био, Бог да га прости, некако ’нако... </p> <p>И таман Ђурица пл |
| е руци поповој. </p> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барја |
| си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако веш |
| p> <p>— Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. </p> <p>— Видећемо.{S} Чекај, молим те... |
| ше. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже н |
| ако, то могу...{S} Него, ти мени свакад да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што |
| и кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни |
| ру, па се ништ’ више не брини.{S} А сад да идем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад п |
| намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После неколи |
| тако важну околност. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси ср |
| и ништа око себе...{S} И чини му се сад да је у окриљу густе хладовите горе, која га је наткрил |
| S} Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији.{S} Хо мај... како се ова младе |
| а тренутка, он је оно, што је имало сад да се изврши, сматрао као нешто што је још далеко... им |
| — Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њега немој.{S} Е |
| а песница, шта ти говориш!{S} Ја ћу сад да се провучем овуда — викну Марко. </p> <p>— Ни глава |
| али као велим: нека га.{S} А ја ћу сад да се пожурим у Брезовац, да се наплатим с оним пакосни |
| , уплашен, не знајући шта да чини и куд да окрене главу.{S} И одавде га упућују к Вују; и јатац |
| абавити.. </p> <p>— Имам пасош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. |
| ица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дука |
| и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> < |
| здајемо нашим људима, а богме и за себе да остављамо. </p> <p>— Ама што ви, људи, не удесите са |
| , знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам... |
| ислим код куће, никако не могу из главе да те избијем...{S} Шта то би с тобом, Ђуро?...{S} Ја с |
| Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те зове да идеш право њему.{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато |
| да јавиш за потеру, чим сазнаш.{S} Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џаб |
| дила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе толико нечувено унижење, које би стајало у с |
| , па их преврте у вис и онда он познаде да је то страшило хајдук Пантовац, који се одједном опу |
| раденика у једној страни, и он познаде да је то њива Марка Радоњића, а једна од оних женских м |
| некаква једноцевка, коју одмах познаде да је острагуша.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а п |
| свачега, од самога пространства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљ |
| преза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које постаје од његова |
| ле! </p> <p>Милутин слете с коња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те завуче руку у |
| онда, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ. </p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — ви |
| се у ћелију, па, не скидајући се, стаде да пише два извешћа, духовној и полицијској власти.{S} |
| ли пошто се неколико пута понови, стаде да размишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама к |
| и постају све опаснији и смелији, стаде да га гони живље.{S} По свима селима одредише се чувари |
| . </p> <p>Одмарајући се на слами, стаде да разгледа своју »кућу необичну«, али у мраку, који вл |
| ротрља очи, па, онако у помрчини, стаде да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до |
| речи и, идући полагано уз поток, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио |
| већ прегледавши оком сваки кутић, стаде да чини неке необичне покрете: час мрдне једним раменом |
| еху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} |
| оче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово дос |
| нку опет наиђе неко ново осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама н |
| едном уђе у њега неописани страх: стаде да преза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од ш |
| и обузело грозничаво стање...{S} Стаде да се тресе од хладноће, а ноге журно ступаху по хладно |
| же се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред очима, спаде она тежина с главе |
| носећи у рукама своје хаљине.{S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што д |
| воде, уми се, и то га поврати.{S} Стаде да мисли хладније и одмереније. </p> <p>Куд ће сад? — Р |
| он се више не могаше умирити.{S} Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу |
| за један миг беше на прозору.{S} Стаде да слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима |
| </p> <p>Неко пресече конопац.{S} Стаде да пада земља у раку...{S} Свршено је!{S} Правда је зад |
| ији. </p> <p>Кад пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и немилим јој гостима, али је |
| е почасти добром вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} Осим познатих нам Пантовца и |
| ојури живље по телу, а пред очима стаде да се хвата она пријатна и блага измаглица, што наступа |
| идео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез проговори: </p> <p>— Ево Милошев |
| ђе, истрже му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте. </p> <p>За тренутак сви ућуташе, пос |
| ћ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да |
| , заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, како да објасни човеку св |
| махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, |
| в колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да побија. </p> <p>— Вала, Мићо, и задужио те је — вели |
| не очи, прислони ухо на груди, па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S} Креће с |
| послом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше |
| ао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После дугога чи |
| ди из торбе што имаде за јело, па стаде да руча. </p> <p>На извор долажаху почешће дечаци и дев |
| међу сељанима веома уздигнут, па стаде да гледа на свој положај као на обичан занат, који је, |
| и страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати ни |
| поред себе, он је узе за руку, па стаде да глади ону меку као памук кожу на руци, потом је узе |
| еде на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И Станка се прену, па видевши га тако на о |
| Дај сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Бес |
| поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тражећи заклонитије место, а ви |
| пасти, погуби... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, те му се тако |
| мрачној шумској хладовини Ђурица стаде да прибира мисли. </p> <p>»Откуд ја ово идем?...{S} Шта |
| собица беше врела. </p> <p>Ђурица стаде да се свлачи.{S} Станка га једним тренутком погледа, па |
| иђе одмах из собе. </p> <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не |
| антовац узе новчаник, отвори га и стаде да гледа шта има у њему, а механџија, видевши да му обо |
| а њој то пише — одговори Никола и стаде да тражи по јелеку. — А, ево је! — рече он пружајући Ђу |
| буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе |
| ава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је седео. </p> <p>— Мора |
| ..« па љутито угаси свећу, леже и стаде да размишља о овој чудној појави. </p> <p>»Па каква је |
| </p> <p>Она обори очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је |
| авано осећање у њему пробуди се и стаде да га гризе, да жеже као зубни бол...{S} Он иђаше узвер |
| ло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.{S} Не прође нико, сам |
| здржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе.{S} Беше веома узбуђена, али јо |
| сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту, |
| ни ја.{S} Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. </p> <p>Станка угаси свећу, а |
| тесом.{S} Саже се под један трн и стаде да чека.{S} Сељак напоји волове, саже се к виру, те их |
| Као ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Дом |
| ице обузе језа; он опружи пушку и стаде да се привлачи крушци. </p> <p>— Јово, јеси ли ти? — за |
| е младенцима, па се обрте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запева |
| урица, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цигару.{S} Његовом почетничком самољубљу веом |
| г осећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.{S} Одмах наи |
| који одједном фијукну у ваздуху и стаде да пада по Сретену као град. </p> <p>После првих ударац |
| -ха-ха! ... — одговори Пантовац и стаде да савија цигару. </p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Јово |
| тешке и горке мисли. </p> <p>Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше. </p> <p>Пред зору, |
| ан другом своје утиске, а капетан стаде да саслушава грађане, који су познавали Пантовца.{S} Пр |
| ад му се растури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командовао неогр |
| д вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. </p> <p>— Децо — поче о |
| ац. </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стаде да излаже свој план за напад на богата трговца у Помора |
| обрте обе закачке, па тихо, тихо стаде да вади рам, на коме је разапета хартија.{S} Извадивши |
| е сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад |
| е повезаним младићима, а Пантовац стаде да веже Јевта. </p> <p>— Па, Сретене... — поче Ђурица — |
| вориште беху затворена, те старац стаде да лупа, док једва разбуди успавана послушника.{S} За т |
| обузе га смртно бледило.{S} Милош стаде да се осврће око себе, а биров се сакри иза кметових ле |
| но надање испуни му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговор |
| собом невољу... рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p> <p>— Море |
| нка угаси свећу, али не леже.{S} Остаде да премишља у тамној ноћи недовршене мисли, које јој бе |
| ао непотребну ствар...{S} Гле, нема где да склони обешчашћену главу!... </p> <p>»А отац, шта ли |
| кад, пође даље реком, застајући понегде да разгледа шта се ради по њивама.{S} Спаде му велики т |
| довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила негде у папрати. |
| да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа |
| глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше пр |
| и воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... </p> <p>После пола ноћ |
| де да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њом сада, кад јој може много што шта р |
| а рећи, што иначе не би могао.{S} Хтеде да прекине одједном те вечите њене прекоре, који му дос |
| у мало речи појми њен положај, па хтеде да се користи оваким њеним стањем ради даље истраге, те |
| осети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угледа још некога |
| кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послу |
| е празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појави иза ћошка, он претходно направи значајан и |
| на, чувши за неуспех код попа, не хтеде да се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од |
| оме се сврши разговор.{S} Жена не хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам |
| о намораш кога? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но ра |
| а је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да савлада о |
| као утегом.{S} Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: |
| и је пријатељ....« — помисли он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да тр |
| ој зависи све. </p> <p>Ђурица пак хтеде да крунише свој успех, јер му се учини да је с оним одг |
| м.{S} И он се наљути...{S} Али он хтеде да извуче корист из ове срџбе, хтеде да се објасни са њ |
| е.{S} Стаде да се облачи и уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти |
| кад потрча другом страном потока, виде да је спасен.{S} За њим се није могло на коњима, и он о |
| мало на своме прозорчићу, па, кад виде да нико не пролази, а и ноге га заболеше, сиђе и оде оп |
| траховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на расположење повољан одговор |
| е те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по самом потоку. </p> <p>Тога ча |
| ци се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу.{S} |
| /p> <p>Ђурица се сасвим збуни, јер виде да овоме старцу не може и не сме ништа.{S} Најгоре му б |
| вати камен са потока... </p> <p>— Хајде да се измиче! — проговори Пантовац сасвим другим гласом |
| своје необичне намере. </p> <p>— Хајде да се нађемо с твојим људима, па да гледамо некако са њ |
| /p> <p>— Шта... шта је? </p> <p>— Хајде да идемо... не могу да спавам. </p> <p>Новица устаде, п |
| де да пипа око себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. </p> <p>— |
| </p> <p>— Шта ћу се спремати, но хајде да идемо — одговори она, а у оку јој засја необична рад |
| ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«...{S} Не знаш ти, мо |
| сад нису морали бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— |
| вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. </p> < |
| > <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после....{S} |
| .{S} Митар извади мараму из џепа и пође да му веже очи. </p> <p>— Немој... остави то, молим те |
| ајде сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. </p> <p>— А има ли што пара? — запит |
| амо свакога човека, за кога нам се каже да је зликовац. </p> <p>— Шта си ти, море, починио тамо |
| га? </p> <p>Ђурица не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но размисливши ув |
| и овај Новица?...{S} Овамо ми сам каже да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једн |
| иде: </p> <p>— Па велиш: он ти сам каже да је убио Матију и Вуја? </p> <p>— Сам, господине, он |
| јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда....{S} Гвожђе на ногама!...« |
| ке. </p> <p>— Ето га сад.{S} Та ко каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво заговори, Ђур |
| добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свр |
| оју никако не може да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим с |
| ке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака |
| мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи мо |
| ан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то. |
| себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. </p> <p>— Па чекај, бо |
| ебе, па уздахну, као човек који не може да нађе излаза из неке невоље.{S} У том му паде поглед |
| по једнога, па, види се, ни сам не може да се одлучи куда ће. </p> <p>Ђурица беше, и стасом и л |
| уче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора.{S} Маме га к себи оне гомилице белих, ћ |
| стима за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, |
| најстрашнија мисао, коју никако не може да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...{S |
| љенога стезања. </p> <p>— Е, то не може да буде... она је варошка.{S} Неће она без новаца никуд |
| {S} Лакомислена и бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што ј |
| во сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки случај... са њега право у поток, па |
| ек, који може онако да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов бра |
| де како један бистар од природе ум може да влада ученима и неукима — Вујо поче стално да се зан |
| и га није могао појмити. »Зар и то може да буде? — помисли он. — Пфуј, буранија!...{S} Разбојни |
| а у њему. </p> <p>— Како... зар то може да буде?... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко.. |
| краја њеним мислима...{S} А о чему може да мисли?{S} О кући, о селу, о мајци, о оцу... то није; |
| и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоце |
| лавице...{S} Пита за све..{S} После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или |
| ђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај |
| ечно безизлазно стање принуђавало га је да се лати и таквих средстава, која су законом забрањен |
| итеља, од села и целога света; знала је да тога часа укопава своју младост и будућност, да је њ |
| — Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи са |
| ћ’, или право у чело? </p> <p>— Боље је да не пуцамо.{S} Нож ти је оштар? </p> <p>— Љута гуја! |
| ; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} Њега су страшиле саме мисли, |
| арачунати. </p> <p>— Јесте, казао ми је да те убијем... ако узмогнем сад на повратку, ако ли не |
| лажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чист |
| цом? </p> <p>— Јесте...{S} Претио ми је да ће ме убити... </p> <p>— Јеси ли га питао зашто ме у |
| а извршити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш.{S} Неки трговци одавде посла |
| једе, пије, спава, мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S} И |
| само ретки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тог |
| види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао |
| изненадио и саслушао је мирно: знао је да има још судова, који ће га судити.{S} Али кад му пос |
| непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању |
| и радио, али сад се уздржа.{S} Видео је да се попа још решава, па стаде да чека.{S} У том кнез |
| д му беше загонетка решена.{S} Видео је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао |
| лу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сва |
| руги прозор.{S} Три жандарма одредио је да упадну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на |
| досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац.{S} Он је живео понајвише у вароши, где |
| њим и пандури и чиновници.{S} Опазио је да га сви гледају са жаљењем, са великим саучешћем, и д |
| ајази стотину других страна; требало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, кој |
| она два младића, а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове су улоге одређене |
| ље? </p> <p>— Јово ме послао.{S} Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто н |
| ај непознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на г |
| Једна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради...{S} О |
| варошка, згодна као молована, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и |
| , па сад видећемо.{S} И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и |
| помисли Ђурица, па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајно шушкање. </p> <p>— Да бегамо |
| говори Палилулац. </p> <p>— Та оно није да нисам, знаш... али чувам се. </p> <p>— Баш ови старц |
| е, стегле... као да се спрема за раније да издржи ударце куршума...{S} Гледа и чека... не дише. |
| а онда ја немам куд.{S} Треба из раније да знамо шта ћемо. </p> <p>У тај мах груну пушка иза њи |
| се сврши потера, вели, биће најзгодније да одмах почнете оно што сте уговарали.{S} И то ће јави |
| не опазе. </p> <p>— Зар није сигурније да останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи д |
| оје се он боји више од свега...{S} Пије да затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај |
| е добро не угреја, те опомену дућанџије да радње још нису отворене.{S} Овај велики скуп разби с |
| ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајућ |
| њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. </p> <p>Ђурица |
| томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажах |
| кушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S} Ради тога Новица ће се са |
| ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. </p> <p>То беше чувени, у оном крају, Пантовац |
| његова оштра збиља, иза које су опажале да сева нешто тајанствено и опасно.{S} Учинише се да не |
| аше људи што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина? </ |
| дала га рана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. < |
| дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надиш |
| /p> <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разглед |
| рво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам од њега. </p> <p>— Алал ти вера, сна |
| да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.{S} Само треба срце да ти |
| дио тај генерални појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим представницима.{S} Најп |
| ећао? </p> <p>— Сто дуката сад, и после да се јавим за уцену, па од тога новца њему осамдесет д |
| у се девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон. |
| мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гласним и веселим смехом. </ |
| у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слобо |
| ретен.{S} И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} |
| не толико због глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не п |
| .. </p> <p>»Шта ми оно рече?...{S} Боље да се вратим кући!{S} Их, срамоте!...{S} А још харамбаш |
| ма! ...{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад оду |
| си ти свакад тако јуначан, онда је боље да се вратиш кући, па да гледаш своја посла — одговори |
| руги поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово; поузданије је, али је тешко...« </p> <p>И |
| д, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скор |
| о ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш |
| велиш тако за калуђера, онда је најбоље да идемо чим се смркне, само нам нађи још кога човека — |
| сад лупати, па макар цркô...{S} Мрзи ме да гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?.. |
| људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети |
| о заједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. |
| ити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> <p>— О, сињ |
| не. </p> <p>— Па шта ћеш ти за то време да радиш? </p> <p>— Ништа, чекаћу вас негде у потоку ил |
| »Или му то у књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми по |
| жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!... </p> <p>Станка ућута и више ни с ки |
| без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} Због тога се моји ника |
| нако... какво зло учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— Што пита |
| аки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно, пре ово |
| ачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.{S} Младеж, чувши ћ |
| Одједаред застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде |
| најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али нема кад — прече га мисли |
| ки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да |
| а што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним мајсторијама, које му капетан |
| } Помирише цвеће из руке, па опет стане да слуша пресуду... само да има чиме мисао занимати, да |
| одоше на посао, а у кући остадоше жене да редују. </p> <p>Кад би око малога ручка, вратише се |
| и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити кри |
| у апотекар. </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад х |
| олико је кадро било једно сељачко имање да ме издржи.{S} Али ти, господски син, богаташ... </p> |
| след тога, а и због оне неодољиве жудње да проведе мало обична разговора са својим познаницима, |
| уз Ђурицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви њег |
| одговори други, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> <p>— Зар су те тако почастили Ма |
| и понеку пушку.{S} Сад није било сумње да су опкољени потером.{S} Остаје им још само потес, гд |
| ци... — уплете се трећи — све нас калпе да не знамо ништа, а ето само за тебе смо три пут купов |
| ка, без пребола...{S} И ако сад он успе да уништи то страшило, онда... онда ће бити нешто друго |
| S} Сутра иде Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће триестак дуката.{S} |
| о. </p> <p>— Милутин иде сутра у Жабаре да капарише ракију — одговори Симо. </p> <p>— Кад? </p> |
| чкога механџију, није хтео после похаре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да је поса |
| ам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. </p> <p>— Па... кад није друкч |
| вет! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и одне |
| сматрају као мртва човека, а већ зна се да се сваки мртвац сажаљева...{S} И капетан га погледа |
| није одвајао очију.{S} И најзад сећа се да је тада све било тако лепо, весело и радосно, да је |
| грлу.{S} Он затрепта очима, напреже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му с |
| оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах да т |
| ани, Ђурице... — вели Митар и сагиње се да му помогне. </p> <p>»Што су ово ноге ’вако тешње?... |
| Хајдемо унутра — рече Вујо и окрете се да пође. </p> <p>— Нека, можемо и овде наредити што има |
| ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио.{S} Само знам једно: треба доб |
| што тајанствено и опасно.{S} Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. < |
| овицом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прили |
| у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. |
| .{S} Ала беше лепо! ...{S} Чињаше ми се да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се о |
| па стаде да слуша. </p> <p>— Чини ми се да је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој |
| инио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек.{S} Да ли он види за кога се ми муч |
| ли ће баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прек |
| , али се одмах трже и стаде.{S} Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад ов |
| де у своје село.{S} Идући путом сети се да ономад, кад је ноћио код Јова, није ништа наредио за |
| , разбегоше се по кукурузима, бојећи се да се разбојници не присете и не поврате. </p> <p>Ђуриц |
| дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње мучењ |
| целе зиме? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да |
| p>— Чекај, куд ћеш — рече му, чинећи се да не чу Станкине прекоре. — Јесу ли задовољни сви? </p |
| ица с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одгово |
| {S} Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори неодлучно: </p> <p>— |
| на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са потока... </p> <p>— Хајде да се изм |
| ура удари клин. </p> <p>— Море чувај се да не заклиноше. </p> <p>— Стари смо познаници.{S} Ха-х |
| е ли то сан или јава?...{S} Чини јој се да није спавала...{S} Та она је тако лепо видела оне чу |
| а изиђе из собе... </p> <p>Учини јој се да он проговори, пошто се затворише врата, али се она в |
| ах место, где чељад спава и учини им се да се неко промешкољи...{S} Двојица претрчаше преко про |
| о ја тако уз реч велим...{S} А бојим се да у тој бризи ништа и не једеш.{S} Истина, шта си јела |
| њем, са великим саучешћем, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају као мртва ч |
| тражећи заклонитије место, а видело се да то исто тражи и Симо.{S} После стотину корака, наиђо |
| ред потока нагло приближује, чини му се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву своју сн |
| слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војн |
| то је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био. |
| {S} Ђурица разгледа место и учини му се да Симо вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други ње |
| роз нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, а |
| да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.{S} Неће |
| у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много |
| н и опет подиже нож. </p> <p>— Ви знате да је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа. |
| </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву же |
| оласку. </p> <p>— Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у вароши |
| збуђењу, не знајући шта да ради, окрете да пође кући, загледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А |
| други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје обичај: чим коме мало потесни око врата, |
| с отаве шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груди.{S} Сунце прижиже у зноја |
| е на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} |
| рно.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ће да дижу потеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури са наредб |
| неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку право у |
| ра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају Мата |
| спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. </p> <p>После неколико минута врати се |
| е се са њим моћи боље...{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се |
| донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« </p> <p>Напослетку одлучише да престану |
| мислити како ће то наредити, а засад ће да је одржава у тој мисли...{S} Годи му то веома, да је |
| кад сам толика чуда чинио.{S} Ала ли ће да пеку, бре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле |
| то вели он?{S} Каква погибија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да пог |
| една од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да |
| .{S} Ради се о твојој глави.{S} Мато ће да те убије, то је извесно. </p> <p>— Знам, чуо сам то. |
| е ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> <p>— Не г |
| .{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— |
| ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...{S} Али кажем ти: само ти мени све |
| преко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: |
| /p> <p>— Е, мој попо! ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ од |
| >— Јесте, синко, знам ја.{S} Камо среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{ |
| један пијан жандарм. </p> <p>— А, хоће да остане удовица — наставља Митар. — Удаће се она, не |
| том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S |
| оштра длета... </p> <p>»А знам... хоће да врачају...{S} Па нека их...« и паде му поглед на јед |
| ни на посао са мном... тргује!{S} Хоће да буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му мног |
| ?...{S} Шта ће тај колац ту?...{S} Хоће да ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?. |
| ...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос, Марко! — повикаше радознали гле |
| /p> <p>— Па, шта мислиш? </p> <p>— Хоће да те убије, то ти је.{S} Само ће те прво послати на ко |
| ита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — |
| вечна кућа Ђуричина.{S} Свакоме се хоће да разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно изду |
| а, пијан сам... опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....« и он појми значај те ми |
| зати све што зна?...{S} А онај баш хоће да ме смакне, па то ти је!...{S} С једне стране власт, |
| ма у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се нагло и на њим |
| другима заповедати.{S} Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.{S} Радован и Коста |
| налазак, те он не пропусти ниједно вече да не проведе у овом новом и, за њега, сељака, веома не |
| ад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. </p> <p>— Бил |
| Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p>— Каква ти је то |
| не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави |
| позивали горе? </p> <p>— Ја, па ми рече да сутра морам све казати.{S} Иначе, вели, има неке мај |
| Јесам... онако узгред.{S} Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени реч |
| и све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њега не иди; а ако ми |
| ти сто чуда од мене.{S} Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне п |
| њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} Како оно рече: може, вели, бити |
| и њега затвори.{S} Једном пандуру рече да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и д |
| укама. </p> <p>Старац, још снажан, поче да се отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{ |
| му порасте Милета, најстарији син, поче да пати многу стоку, која такође велики приход доноси.{ |
| ом, господине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта ј |
| но. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а будућност?...{S} Све се руши |
| } Казао сам једном. </p> <p>Станка поче да нишани...{S} Истога тренутка зачу се иза њених леђа |
| стиже пред вратнице, сиђе с коња и поче да га распрема.{S} Погледавши случајно у двориште, угле |
| стаде више њега, разави хартију и поче да чита пресуду. </p> <p>— Живео Краљ!... — узвикну Ђур |
| нџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га гледа |
| где да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио је на зв |
| .{S} Са њима беше и Станка.{S} Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се |
| на овом месту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза |
| авлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша узнемирено срце, које куцаше јако и брзо. </p> |
| е, а она се само чуђаше, како не могаше да му откаже, чуђаше се овој својој необичној послушнос |
| мисли унапред о томе.{S} Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша уз |
| ти споља.{S} Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим |
| ваљено место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући.{S} Људи се чуде |
| а није оно исто што и чворкови, увиђаше да му је много више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу д |
| закачи и убоде је.{S} Она сама опажаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како ј |
| распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} Али се М |
| дући пред њима. </p> <p>Пантовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те д |
| ица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога |
| иступе послу и раније.{S} Уходу послаше да се прикрије негде око куће, да би могао пазити шта с |
| ослу.{S} Вујо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављ |
| баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживањ |
| а примамљиваше тамо, опет јој се чињаше да нигде лепше није; и саме ове прилике, које је очекив |
| убац испод појаса, али му нешто сметаше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше |
| обузимаше га све више, и он већ осећаше да му Станка није оно исто што и чворкови, увиђаше да м |
| где се привлаче обору.{S} Овце покушаше да искачу, али врљике беху високе; говеда се устумараше |
| </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, која беше пуна чара |
| ше, жандарми искочише из кола, па узеше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекре |
| а остати тајно!{S} И његове везе почеше да избијају на видик.{S} После три недеље опази их прво |
| огорац? </p> <p>— Нећу, господине, више да ти одговарам.{S} Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она |
| агло. </p> <p>— О томе немој никад више да ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је.. |
| ажљив, готово благ, а сад поче све више да личи на Пантовца: стаде да напада плаховито, грубо ( |
| > <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p>— А ти се одмах обрадовао |
| head>XI</head> <p>Станка не могаше више да мисли.{S} Сав јој се живот стопи у једно једино, бур |
| с тобом.{S} Али... овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како? |
| одговори учитељ. </p> <p>Људи наставише да исказују један другом своје утиске, а капетан стаде |
| власт, с друге они, који треба највише да ме чувају... куд год се окренем, сви ми о глави раде |
| .{S} Али га последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже иша |
| рђе и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. </p> <p>— Миљо, — зовну Ђорђе снаху — спреми |
| даде знак.{S} Испред куће му одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше к |
| а се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, који су у дру |
| би се указао згодан тренутак, одлучише да приступе послу и раније.{S} Уходу послаше да се прик |
| е живи!...« </p> <p>Напослетку одлучише да престану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде |
| вио. </p> <p>Ђурица пристаде.{S} Легоше да спавају, а њему не излазе из главе загонетне речи Но |
| леже и рече да ће да спава.{S} Стадоше да јој се роје мисли у глави...{S} Тако мислећи загледа |
| и папучама на босим ногама.{S} Стадоше да се купе, најпре један по један, а после гомилама, ра |
| ј! </p> <p>Ђурица се уплаши.{S} Стадоше да му дршћу руке, задрхта сав...{S} Једва се сети револ |
| Курјаци се приближише обору, па стадоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има |
| донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да ручају. </p> <p>При крају ручка им залајаше пси, кој |
| <p>— Е то јесте — рече он, кад стадоше да се ређају похаре и убиства. </p> <p>И опет обрће очи |
| акво причешће!..{S} И наједаред стадоше да му се проносе у мислима светле и слатке слике давног |
| лепа кућа! — повикаше девојке и стадоше да се разлазе са студенца. </p> <p>Станка нарочито заос |
| наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о догађају са Сретеном. </p> <p>По |
| ми од вике и пуцања.{S} Куршуми стадоше да лете и звижде око њих и више њих, откидајући гране, |
| а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да крстаре жандарми свакога дана. </p> <p>Сеоских страж |
| е, па искапи прву чашу. </p> <p>Стадоше да се ређају чаше са препеченицом све чешће и чешће, а |
| посланик за Новицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразговарају. </p> <p>— Е, сад казуј |
| се пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јов |
| </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да бе |
| аше да прогледа око куће, па јој рекоше да и она после тога легне. </p> <p>— Шта то дроби овај? |
| е изгубљенога јединца.{S} Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе |
| куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за њега!...{S} Како ли би то изгледало?{S} |
| го жудео, сад његова, потпуно његова, и да се више неће од ње растајати... </p> <p>Беше скоро п |
| да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.{S} У та |
| </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би све.{S} Во |
| а седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село...{S} Пред нама свет ради, |
| сао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за твоју главу. </p> <p>Готово плашљиво, |
| е кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, п |
| е шљиваре, које је закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично |
| енадила она напомена о јаловицама.{S} И да не би ове меденице, како се родио плах и прек, било |
| е само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљ |
| г тога.{S} Шта мислиш, кад имаш свега и да поједеш и нако... </p> <p>— Шта си окупио једнако с |
| тињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је |
| а му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све више излажах |
| до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?. |
| н.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале људе, па се пожур |
| <p>— Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забринуто. </p |
| иже страном да пресече пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над провалијама застају сви и, у о |
| оћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!.. |
| старац — да не бих умро без покајања и да бих сачувао свој грешни живот, помислих, да неће бит |
| тирску поуку: да се оставе злодјејања и да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам ве |
| <p>— Сједи, брате, да се одморимо, па и да се заложимо.{S} Ето видиш, ја тако... газдински.{S} |
| ого поузданији, но да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чи |
| доста времена да се поврати од умора и да хладније размисли о даљим својим корацима... </p> <p |
| а продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде н |
| но, јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од опасности. </p> <p>Кроз ч |
| /p> <p>— Да како?...{S} Зна да си жив и да се мораш врнути овамо, па куд ћеш но њему? </p> <p>— |
| придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он зауз |
| иронично. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се н |
| а одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није д |
| т ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разглед |
| испод куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме |
| шо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити капетана |
| отово нехотично, тек само да што каже и да говором одагна страх, који га обухваташе. </p> <p>— |
| а је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово непријатно осећање; она га је вазда заглу |
| о се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће |
| зао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собом водити — одговори Станка хладно |
| .« — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необични људи притрчаш |
| еханџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме |
| све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, али му се глас прекине у грлу... нешто му ипак |
| па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржавати од тога.{S} Ја сам м |
| провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар. </p> <p>Капетан одмах пој |
| лаву, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио о |
| ћ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је после само је |
| нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није нала |
| треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му свет... и опет да му |
| у, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их опази потера, да скупо продаду свој |
| ига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тога, изгуби сваку могућност за предају. </p> |
| дим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај как |
| > <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да видим још само шта |
| па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмо |
| је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> |
| летку одлучише да престану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су |
| тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две п |
| пет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </p> </div> <div type="ch |
| њи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације нема шта чекати...{S} Окупи некога пр |
| е у стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, ис |
| <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна в |
| Новицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразговарају. </p> <p>— Е, сад казуј шта знаш.{S |
| ти, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту све реши.{S} У таквој неизвесности прође му ду |
| ми, канда, велиш, да идем право њему и да га слушам што год ми рекне? </p> <p>— Не ја, богме!{ |
| и три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> <p>— А како ћеш ти? — обрте се капе |
| после не мораш. </p> <p>— После нећу и да хоћеш — одговори Станка, осмехнувши се. </p> <p>— Ех |
| ераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични љ |
| ар колико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на проз |
| е знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он говорио.{S} А са њим ћу |
| ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру са |
| која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо м |
| да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим овде везана... али ја ти верујем... </p> |
| тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена |
| ек неки пут ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде |
| ада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.{S} У крајњем случају ве |
| цуру преварио.{S} Старче, кажем ја теби да је ваљано! — рече, окренувши се Вују. </p> <p>— Жива |
| е тога сетио... </p> <p>— Кажем ја теби да код чиче има сваке згоде.{S} Истина, ово је мање од |
| му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — рече он, машајући се џепа. </p> <p> |
| се добро промисли...{S} Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави пр |
| } Жандарми ношаху пушке на руци, готови да свакога тренутка проспу смртоносну ватру на изненадн |
| говорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече.{S} Су |
| мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах носе и закопају. </p> <p>Увече је, украј ср |
| овац, који је гађао љута звера, па види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за ру |
| далеко... има још времена...{S} Он види да се све спрема за неко убиство, али то још не доводи |
| ужим још мало...« </p> <p>— Митре, ходи да се опростимо. </p> <p>Митар приђе... опет иде и глед |
| не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме убијеш, синко, п |
| а не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије. </p> <p>Ђурица је свако вече, частећи свој |
| . </p> <p>»Знам ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку |
| лности, а учитељ, као што видим, налази да је свему томе криво васпитање.{S} Али реците ви мени |
| > <p>— Лакше сад — рече му писар — пази да опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, вид |
| а неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са стол |
| ажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те оставим ов |
| ече му нешто, али он то не чу.{S} Опази да се онамо према коцу упарађују четири жандарма с пушк |
| судницу?...« И баш тога тренутка опази да су ударили оним путем који води право к судници. </p |
| вши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} Сагнувши се над њим, повуче за покрив |
| страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца.{S} Да би бар колико |
| у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да се млађи посетиоци ове каване, увек у једно исто вре |
| } Послуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љути на себе сама, али |
| докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи ра |
| се сад сети детињства.{S} Једаред опази да се легу чворци у једном високом, окресаном бресту.{S |
| од велика утицаја на њега.{S} Он опази да му је ауторитет међу сељанима веома уздигнут, па ста |
| {S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће својевољно издавати остале |
| . — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо чини |
| више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па |
| ли место није одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро паз |
| ке. </p> <p>Кад дође чиновник полициски да распита за Ђурицу, нађе му врата на стану отворена, |
| све!...{S} Шта да се ради?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо б |
| с.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али ова |
| застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно |
| тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За један тре |
| и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко п |
| оше играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необи |
| ање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо раскидати, па онда не |
| шалим; ти знаш мене.{S} Говори, хоћу ли да цуцам? </p> <p>— Пуцај!...{S} Казао сам једном. </p> |
| љад’? </p> <p>— Ја, богме, не!{S} Чу ли да рекох: тргујем од збиље.{S} Учим се, болан, да ти за |
| а, прича и смеје се. </p> <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђурица одједном. </p> <p>— Хоћу |
| су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од двеста дук |
| и не дремају.{S} Опазили су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиц |
| мере полициске, па су се сложно старали да их осујете.{S} Ако је за ту сврху требало новаца, да |
| ци ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевиц |
| сама.{S} Бегунци су свакога часа морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су |
| огледом...{S} Као да су обојица осећали да треба одважно издржати овај први поглед, па застадош |
| ур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив.{S} Куршум је прошао кроз ребра, али с |
| а? — запита Вујо. </p> <p>— Нађох; вели да може. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође м |
| ашто ме убија? </p> <p>— Јесам.{S} Вели да су те обрлатили јатаци из твога села, па сву зараду |
| ашњој и јучерашњој похари?{S} Која вели да су га на то нагнале прилике и околности, а учитељ, к |
| не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да |
| сле, кад му предам паре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{S} Че |
| > <p>— Јок, брате.{S} Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... </p> <p> |
| два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на зејтину.{S} Очи му, на први поглед, ис |
| другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У |
| како рано опадају. </p> <p>— Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. </p> <p>— Хм... |
| ији«. </p> <p>— Је ли то онај, што вели да човек има реп?{S} Хо-хо-хо... — продужи писар. </p> |
| као пре? </p> <p>— Сви бисмо најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто.{S} Оно би |
| } Кад су најпоузданији моји људи почели да ми раде о глави, онда ту нема живота.{S} Али се опет |
| е знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Јанко познаде шта он мисли, па |
| еком, где су могли наићи на потеру, или да се завуку ту негде у шибљак и да ћуте, па, ако их оп |
| али су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи на потеру, или |
| атима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А ш |
| ида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За један тренутак узбуни се це |
| трепта очима, напреже се да прогута или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и н |
| ећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брз |
| !.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гледам онако натмурену и зловољну...{S} И најгоре |
| оћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо ш |
| ла?{S} Зато, што их родитељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе |
| и... и све то због њега.. и ако он воли да се шали с варошкима...{S} Нека га.{S} И њему је тешк |
| арам... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чујем Добросава гд |
| он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу, кој |
| ај? </p> <p>— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сва |
| да се наплатим с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} С |
| крмачу.{S} Људи, позвани позивом, дошли да присуствују продаји, коју врши кмет.{S} Онај сиромаш |
| ако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђуриц |
| ре, побро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, |
| преброја!...{S} Ко га зна!...{S} Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.{S} Ти знаш: о |
| да ми глава виси о концу, а не вели ми да кидам на једну страну.{S} Шта да чекам?{S} Да ме сма |
| еће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. </p> <p>Јован скочи вес |
| ица љутито. — Баш то не волим, тешко ми да те гледам такву, па ми се по неки пут и не иде кући |
| ђају у врх, преко његове главе, и појми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{ |
| сказану мисао, она га уплаши, јер појми да је мисао истинита и правилна. »Јест, зацело, ја ради |
| њих, засијаше му очи радосно, јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од |
| ст не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћи у животу... </p> |
| а се одваја од нега, а не беше вољна ни да одустане од своје необичне намере. </p> <p>— Хајде д |
| е досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе.{S} Али сад, ова блажена и срећна жудњ |
| еш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу... рече Новица, па застаде да |
| лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети.. |
| сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. </p> <p>— Знам, али ме тамо чек |
| да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у окове.{S} Тво |
| ати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да кажеш...{S} Ти ниси извршила са њим ниједно злочинст |
| ко, не брини се ти.{S} Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на њега.{S} Само бих ти ре |
| .. пао сам кâ проштац...{S} Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. </ |
| у гору, па га сад јавио капетан општини да је хајдук. </p> <p>Станку веома изненади овај глас. |
| еко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети оно густо пра |
| а мисли сад занимају.{S} Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза к |
| жди и улеће у њега.{S} После му се чини да лепо види жандарме и пандуре на коњима како веругају |
| и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу саучешће... </p> <p>— Стезали см |
| скрива и бега, њему се непрестано чини да му је непријатељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт |
| а се изненади овим речима, али се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новиц |
| мести код Мата, леже и наскоро се учини да је заспао. </p> <p>После пола часа Мато устаде и зов |
| екада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини м |
| да крунише свој успех, јер му се учини да је с оним одговором постигао циљ. </p> <p>— Што ћу и |
| <p>— Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... </p> <p>— Како... ја шта ћу? </p> <p>— Х |
| беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{S} Одједном се сва гора проломи од вике и пуц |
| оворити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — проговори она после краћега ћута |
| ољно издавати остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Новица!...{S |
| описану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је |
| љим у очи, је ли?... </p> <p>— Казао си да се нећеш растављати од мене и да ћеш ме свуд са собо |
| гледавши је страсно. </p> <p>— Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак го |
| } Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </p> |
| ко нећу, јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмех |
| о такту, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне.{S} Беше зинуо и сав се претворио у слух |
| преврнутих очију, и он поче разумевати да је то он убио Пантовца.{S} Али истога тренутка нешто |
| воришта, која ће посести споља и чувати да кроз њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је дворишт |
| к се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, си |
| аре, па иди право кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вуј |
| > <p>— Не ја.{S} Не смијеш му ни казати да смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на |
| овчанин оде с раном, а и газда ће имати да се полечи. </p> <p>— Хајдемо унутра — рече Вујо и ок |
| се по његову изразу не могаше прочитати да ли му је непријатно то питање или му је непријатан с |
| а страха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају.{S} Услед то |
| се одмах, на први поглед, могло видети да је апсана празна.{S} Пред рупом изнутра не беше ни ј |
| Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко |
| ожеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш видети да неће од тога бити ништа.{S} Само пази да га не наљут |
| ого претходних послова, па онда се сети да треба и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше |
| вајата.{S} Размисли се мало, па се сети да је учинио погрешку што је погледао у кров, кад се об |
| > <p>Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, п |
| и он и хтеде да легне опет, али се сети да је свануло одавно и да треба Новицу одмах будити. </ |
| и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба |
| та или да избаци то што га стеже, осети да му се влаже очи и намршти се...{S} Једва се поврати. |
| но у очи. </p> <p>Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одгов |
| да је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад онакав, какви су остали људи.{S} Јанко г |
| S} Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да шушка око пр |
| мреже око њихових недела.{S} Кад осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе |
| окренута леђима, он је познаде и осети да му нека пријатна топлина леже на груди.{S} Очи му се |
| стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и потрча још брже. </p> <p>»На к |
| ви са домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прилици неумесно; осети да он није сад |
| голица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и с |
| е је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога с |
| гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огрома |
| спитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће?{S} Какву сте то ви философи |
| се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не поможе ништа |
| ше разговор, али се могло одмах опазити да је мало света пред кафаном. </p> <p>»Па то је већ пр |
| ора наредити, мора јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ |
| <p>И као да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај |
| ве лепо испричај, па ћу ја тако удесити да не будеш крива. </p> <p>Станка се зачуди.{S} По свом |
| цело село, и ником није смела допустити да је одреши, док не стигне својој кући. </p> <p>— Па ј |
| омка, који би осећао снаге и одважности да их слободно и отворено погледа.{S} Још ниједан момак |
| зашто тако одмах, зашто нема могућности да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какв |
| био окован и имао је довољно могућности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што с |
| ше шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да својим мислима.{S} Час се сећао с |
| у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} |
| а Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквени барјак. </p> <p>Ђурица иђаше очима за С |
| вајатина.{S} Он завири у њу, па, видећи да је празна, врати се натраг.{S} Кад хтеде да се појав |
| , кад никакве опасности нема.{S} Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем |
| апљом, пенсионованим писарем.{S} Видећи да је Вујо расположен, он лупну о сто.{S} Прљаво слушче |
| о назив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко из публике мршти, назва их философијом.{S} |
| му потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. </p> <p>— Није то тако |
| покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели кад ст |
| ти, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлуч |
| у Пантовац као с неким правом, налазећи да му је тим причињена хотимична штета. </p> <p>— Нема, |
| езбрижном и веселом провођењу, налазећи да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то |
| и Пантовац сасвим другим гласом, желећи да прекрати непријатан спор у овакву времену, где је др |
| о прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу. </p> <p>— Калауз из Паланк |
| окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марко, обневидевши од љутине |
| обневиде..{S} Пружи пушку, и не мислећи да ли га виде они с леђа, узе правац од нишана до оне т |
| и он, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Оставих онако к |
| пада плаховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажа |
| p> <p>Свештеник га појми.{S} Па, хотећи да га остави баш на тој главнијој мисли, поздрави се са |
| заклели ономад с тобом, да ће ти помоћи да ме убијеш? </p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не |
| ад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш к њему.{S} Биће му, болан, криво кад чује да си |
| је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи Ђурицу. </p> <p>— Ја ти каза’ да |
| си чула? — запита Станка, избегавајући да их назове по имену. </p> <p>— Здрави су.{S} Јуче су |
| одговори Симо и обори главу, гледајући да се не сусретне са Ђуричиним погледом. </p> <p>»Овај |
| и хајдуци?« — помисли он, заборављајући да је мало час сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућ |
| бринући се ни за њу ни за себе, знајући да ће се то поновити и сутра и прекосутра и тако редом. |
| о разберем — одговори Ђурица и, знајући да ће га Вујо сад распитивати за његове планове, обрте |
| трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу. </p> <p>За јед |
| ца се и снужди и намршти се, не знајући да ли да пређе на претњу, или да још покуша лепим.{S} Ј |
| рестадоше играти и занемеше, не знајући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају |
| оно оданде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — одговори он, ударивши гласом на он |
| хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да по |
| урица, тражећи око себе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа. </p> <p>— |
| кну Ђурица загушеним гласом и осећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђ |
| а она озбиљно и удвоји пажњу, очекујући да он порекне своју грозну шалу. </p> <p>Ђурица се још |
| тише Радован и Коста сами, не очекујући да их ко позове.{S} Калуђер их и не погледа, већ само с |
| миру.{S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а |
| мисли капетан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p> <p>Митар жандарм, одважан момак |
| де на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, с |
| е — узвикну апотекар, а његови слушаоци да попуцају од смеха таквој досетци. </p> <p>— Па добро |
| кшање, како ли?...{S} То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и |
| ..{S} И најгоре је то, што неће ни речи да проговори: све ћути замишљена, по неки пут се намршт |
| год у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже своје осећање и чуђење. </p> <p>Седнувши на с |
| — Р-р-раскрштам! — викну Ђурица и скочи да обгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њен |
| е, никаква смисла...{S} И она се одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И |
| Вуја ништа учинити.{S} Али он се одлучи да огледа последње средство да буде потпуно поверљив са |
| Према његову саопштењу, Радован одлучи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време |
| н не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.{S} Вујо га нагна да оде још |
| зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са великом, организованом дружином, к |
| да шта има у њему, а механџија, видевши да му обојица окретоше леђа, зађе иза вранца, па се окр |
| зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и од |
| шен; погледа свуд око себе, па, видевши да га обмањује рођени страх, потрчи напред што више мож |
| и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и |
| {S} Тамо му прегледаше рану, и, видевши да је лако рањен у раме, Пантовац опсова страшно, па по |
| </p> <p>Ђурица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па иско |
| о, па само трепље очима, а они, видевши да младенци иду, пођоше и сами за њима. </p> <p>»Шта ов |
| скинем с врата... </p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица за |
| и обрну га у страну.{S} Марко, видевши да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, |
| отимаш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} |
| тадоше на врата собна, а Митар, видевши да се неко од спавача почиње дизати, притрча и притисну |
| путник. </p> <p>Међутим власт, видевши да Ђуричини напади постају све опаснији и смелији, стад |
| даше слаба светлост свећице.{S} Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разг |
| ђе у ходник, онако необучен, па видевши да лампа слабо шкиљи, обрте се пандуру: </p> <p>— Одврн |
| п их беше угледао поиздаље, али видевши да се морају срести, немаде куд, но продужи право к њим |
| ад имао нисам. </p> <p>Ђурица, опазивши да се старац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе ј |
| на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> <p>— Ти ра |
| а идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам...{S} Знаш, онога... пшеница ми много добра |
| е паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону гладну ф |
| ку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са пес |
| ега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш све т |
| ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p>— Све сам прегледао, поч |
| ; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; нап |
| ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлу |
| најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш други |
| и. — Сутра ћу овде преданити, па гледај да се пази... </p> <p>— Не брини.{S} Ономад нам потера |
| лазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а |
| кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. </p> <p>— Зар није сигурније д |
| е отмем«.{S} А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> |
| управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти је човек неки пут ка |
| ве је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око мене...{S} Тако... |
| квом добру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако ти је отац, али, брате, ти си ми и |
| осао. </p> <p>— Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо |
| p> <p>— Је ли то од истине?...{S} Немој да се шалиш! — погледа га она озбиљно и удвоји пажњу, о |
| ли нећеш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он пр |
| нима, који га чувају... </p> <p>— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља н |
| риш!... — плану Ђурица. </p> <p>— Немој да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори.{S} Пр |
| и? </p> <p>— Не спавам. </p> <p>— Немој да се љутиш, што сам ти казала за оне варошке. </p> <p> |
| p>— Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити |
| ратнице, па једни чекају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Б |
| у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.{S} И још тамо, на сам |
| тављао питања више из радозналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шал |
| — запита он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере. </p> <p>— |
| ја старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, н |
| вођењу, налазећи да тако и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па |
| кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па није ти, болан, ј |
| те кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је било |
| ..{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану главу... да |
| заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучим...{S} А |
| ја?...{S} Зликовац! крвник!... а чекам да ме она заволи... о коју се отимају толики момци... д |
| то овако лакомислено запита. — Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где о |
| ш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе!{S} Бравос, Мар |
| ш? — одговори она осмехнувши се. — Знам да жене у том стању не иду... </p> <p>— Нема. </p> <p>— |
| Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S |
| ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ја знам да ти је Јово најпоузданији.{S} Ако те сви оставе, он н |
| неко проклетство од Бога, само не знам да ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, бра |
| што је погинуо. </p> <p>— За паре знам да се љути, али шта сам ја крив за Радована?...{S} Мени |
| и да ти могу помоћи саветом, и ако знам да имаш мудрога саветника...{S} Истина, ја и заборавих |
| ...{S} Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу |
| слим, не смем да мислим...{S} Само знам да сам пропао, пропао сасвим. </p> <p>— Па што онда вез |
| како год знаш најбоље.{S} Ја само знам да морам сад имати новаца што више, и наћи ћу их, па ма |
| Не смем ти тражити благослова, јер знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је по |
| страни груди. </p> <p>— Јадница, сумњам да ће преболети...{S} Што уби ову девојку, несрећниче! |
| , сад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — |
| Ја сам те узео на свој ризик, па морам да водим рачуна с ким се састајеш.{S} Ти си још невешт, |
| стотина, они све разграбе, и још морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим |
| Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помуће |
| шта вредело, но размисливши увиде и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да ј |
| ванцика и неки пешкири.{S} Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? |
| о луд, нисам знао ни за што, мислио сам да неће бити слађега живота ни боље среће од њене милош |
| да вам начини сто чуда.{S} Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општину? </p> <p>— Јесам. |
| ка хладно и одлучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати |
| али, човече, сав сам гола вода.{S} Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори др |
| у што си отишао без његова знања, чујем да те криви и за Радована што је погинуо. </p> <p>— За |
| >— Па, Сретене... — поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убије |
| ро — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити.{S} |
| ана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S} Само знам да сам пропао, пропао сасвим. |
| да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е |
| /p> <p>— Ништа ти ја не знам, нити умем да мислим.{S} Најбоље нам је овако, па шта ћемо више! < |
| нога састанка на реци, стаде са чуђењем да опажа, да се свагда мења у лицу, то поцрвени или поб |
| од последње, пред манастиром, казаше им да је старац мало пре измакао.{S} Младић, који је силаз |
| ицу. </p> <p>— Седи, одмори се... видим да си се много уморила. </p> <p>Станка се осврте и седе |
| орити? </p> <p>— Онако знаш...{S} Видим да си се нешто променио... а знам да јатаци хоће понеки |
| ла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нема изла |
| што знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је |
| сад? </p> <p>— Ја, вала, ништа; а видим да се ти више од мене плашиш. </p> <p>— Како то? </p> < |
| ме је жива однети у срез.{S} Сад видим да ми је пријатељ....« — помисли он и хтеде да легне оп |
| да искочимо из Србије... али сад видим да не бих могао...{S} Нисам знао како је то необично. < |
| неким речима твог оца, па сад тек видим да је онај пакосник многе људе упропастио и побио.{S} С |
| м?« — рече он себи напослетку. — »Видим да се приближује крај, па сад што ме снађе.{S} Кад су н |
| је то?...{S} Ја већ одговарам... тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} |
| ако је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — рече апот |
| ве сам ишла са њим, кад није имао с ким да се састаје...{S} А ја и Јово и моја мајка све то пот |
| ко да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{S} Повуче ногом, те гвожђе опет звецн |
| то на Станку. — Ја ти лепо ономад велим да те водим у Војковце... </p> <p>— Остави то! — прекид |
| >— Гле, откуд ти?...{S} А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. </p> <p>— |
| о ти не умем рећи.{S} Неки пут помислим да он тек ’нако задаје страх... паметан је пусник!...{S |
| смо се виђели.{S} Ја се пред њим чиним да сам љут на тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш до |
| и амо као змија. </p> <p>— Сад не марим да умрем. </p> <p>— Море, живећемо, Стале!... </p> <p>З |
| авај, не мисли ни о чему.{S} Ако удесим да ноћас вршимо посао, пробудићемо те лако.{S} Гледаћу, |
| својих суседа да изиђу, показујући тим да се не интересују оним, што је иза њихових леђа... </ |
| ајући се у гомиле, јури на ниже страном да пресече пут зликовцима и да их стигне.{S} Али над пр |
| а хоћеш од мене.{S} Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? </ |
| а свету...{S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко |
| нувши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради ове необичне посете. </p> |
| рукчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Сретена, а не можеш сутра или прекосутра на п |
| ака, једнако крстари по селу, с намером да га убије или ухвати.{S} Ово га необично наљути и изн |
| } Али не бој се, неће ником пасти на ум да те тражи у вароши. </p> <p>— Шта веле варошани, жале |
| е ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одм |
| јесте позадружна, јади је убили, таман да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. </p> < |
| . па, ето их!...« — помисли он, и таман да се окрене и да бега натраг, а неки страшни и необичн |
| зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка упита: </p> <p>— Је л’ ти т |
| ко да га завара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Не |
| јаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.{S} Из куће и |
| сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годину у ортачин |
| ица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. </p> <p>— |
| ва.{S} Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљује жене својим работницима, а овим му је бар |
| де Вујо мислити, — Сад ће он сваки плен да ми преполови, а ја му не могу ништа.{S} Сам га научи |
| да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{S} А ја њему кажем: »При |
| појурише.{S} Требало је на сваки начин да стигну калуђера, јер кад се за њим затворе манастирс |
| ега човека, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на друг |
| сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} То ли |
| Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. </p> <p>— Тако је, вјере ми јуначке!{S} А з |
| тану!.... </p> <p>— Хе-хе... — стаде он да чупка и глади брчиће — ја вала баш тако..{S} Ону мог |
| јо скухати попару, па му не иде у рачун да му открива своје работе.{S} Не брини ти: у мојим су |
| аш.{S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца... </p> <p |
| p> <p>— Како нема?{S} Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. </p> <p>— А, е |
| есто поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, |
| и прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. </p> <p>— Шта ћеш је прегледати сад — одг |
| — смлавио га, уништио...{S} Није могао да се прибере задуго... </p> <p>Али, пролежавши подуже |
| ; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S} Једва си чекао, ваљад’, да ме ухва |
| побегне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки веле |
| се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну каву.{S |
| а. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме бих с |
| ски...{S} Их, пôс му његов, ко се надао да ћу вечерас у сватове!... </p> <p>Вујо оде да нађе љу |
| по, па ми испричај све како ти је казао да ме убијеш. </p> <p>Симо се исправи, машући оном руко |
| е — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре.{S} |
| ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. </p> <p>— Зашто? </p> <p> |
| з среза устумараше.{S} Неко им потказао да је Пантовац отишао са Митом.{S} Пред вече одјурише ж |
| > <p>— Није то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад |
| притрчаше му, створише се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.{S} |
| није ништа предузимало.{S} Изгледа, као да је и сама власт чекала да он што важније изврши, па |
| напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и ист |
| а, обрнута лицем к земљи, савијена, као да се сама наслонила на лактове, па сакрива лице од нек |
| па стоји тако непокретна и суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p> |
| има и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овог |
| ит да се нагледа познатих му места, као да је годинама од њих био одвојен... </p> <p>За један ч |
| пају у земљу и готово!...{S} Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље.. |
| лео очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!...{S} Само му струји нека ватра |
| кошуља на грудима... и цео Ђурица, као да одједном остаде без ногу, клону... глава се затури.. |
| и удари о сводове, па забруја отуд, као да је пун храм људи. </p> <p>Пред иконостасом кресну жи |
| викну Станка, осврћући се око себе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко лич |
| а се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете |
| мо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. </p> <p>Сељани се разиђоше брзо, да јав |
| о она група у средини необично иде, као да плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жанд |
| овор на оне жудне погледе; а гране, као да само то чекаху, склопише се и заклонише собом све, ш |
| очињаше нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} По |
| колац што вири из ње...{S} Трже се, као да га муња ошину...{S} Стаде да му се развиђава пред оч |
| зачуђено у наперене пушчане грлиће, као да су им очи приковане за њих. </p> <p>— Отпасујте се, |
| ну он одједном и устаде са столице, као да се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка |
| азвуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одговори: |
| овац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. </p> <p>— Беспослица!{S} Какво венчање |
| е одједном нађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађену црвенкастом марамом |
| ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити. |
| крила, или опружајући шију к земљи, као да се жељаху уверити: није ли се ноћас што год на земљи |
| <p>Станки застаде осмех у половини, као да је ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејат |
| ни кола ни коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим п |
| ... — прошапта она тихо, не дишући, као да сад тек очекује прави одговор, од кога јој зависи св |
| ашило необично отвори и рашири очи, као да се нечему јако зачуди, па их преврте у вис и онда он |
| једном уверити да је не варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми последњи одговор ох |
| ...{S} У том се разлеже јак тресак, као да неко лупи гредом у врата...{S} Сва се кућа затресе.. |
| ове напомене значајно махну главом, као да би рекао: »Ја, море!« Само апотекар показиваше, да г |
| ш како: шали се. »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне |
| Шта си окупио једнако с тим јелом, као да сам ја код оца гладовала.{S} Зар сам ја стока, да са |
| куд ће се појавити Ђурица.{S} А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пр |
| а ми је ово јутрос: све бих спавао, као да нисам целе недеље тренуо? </p> <p>— Биће од ове омор |
| е с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пружив |
| одговори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина удовица, има нечега ст |
| не. </p> <p>Она га погледа пажљиво, као да беше рада видети унапред: како он мисли о томе, да л |
| ече Вујо и погледа га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... |
| гу. </p> <p>— Лијепо сам намјестио, као да спаваш тамо.{S} А сад да гледамо шта ће да ради угур |
| се учини још радозналија, али тако, као да се она не љути ни на шта и не види у томе ништа непо |
| ма? — рече она и насмеја се весело, као да је то што је казала о провођењу, доиста весели и зан |
| во и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је |
| гао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га ова |
| м местима, и сви га гледају обично, као да и нема ничега необичног у његовој појави. </p> <p>А |
| p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као да сад први пут чује тај виц, и ако га слуша, у разним |
| } А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој црнини траже објашњење неке стр |
| сутра. </p> <p>Новица обори главу, као да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да |
| послетку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиск |
| уживши ону руку с ножем ка прочељу, као да је имао са њом какву нарочиту намеру.{S} И затим му |
| а жудња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу |
| а Ђурицом, једну по једну банкноту, као да и њега интересује колико ће се наћи новаца у том зав |
| ништа... усне се скупиле, стегле... као да се спрема за раније да издржи ударце куршума...{S} Г |
| и, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим плећима цела она маса.. </p> <p>Ст |
| речи. </p> <p>Станка се не измени; као да је очекивала нешто горе, неповољније, па је ово и не |
| успут људе, куће, дрвеће, све...{S} Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету... < |
| <p>Ђурица се освести и следи...{S} Као да није ни капи сркнуо...{S} Подиже главу.{S} На једној |
| строгим, испитљивим погледом...{S} Као да су обојица осећали да треба одважно издржати овај пр |
| ова чудна лепота целога стаса?..{S} Као да је ове чаробне горе одједном преродише!... </p> <p>— |
| Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, те се закрлеписмо једно за др |
| цањ и више њих прозвижда куршум.{S} Као да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.{ |
| идемо. </p> <p>Старац се прену.{S} Као да га сад тек обузе нека нова мисао, неко чудно ново ос |
| можемо, само кад бисмо хтели!«... — као да говораше она хајдуцима немо, а ови ћутаху и згледаху |
| з Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се с |
| ти...{S} Само затрпају земљом, — па као да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« у |
| мишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чула одговор: само га погледа и слеже рамени |
| ати пљоску у торбу.{S} Његов поглед као да говораше: »Ја не знам за такву опасност или љутњу, з |
| трвицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучнос |
| оцкан... — рече он љутито, па после као да се присети нечему и повика: — А шта ми ту једнако др |
| ку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} Е, нећеш, чича... наплатић |
| ата. </p> <p>Ово последње објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица ос |
| тили.{S} Попе се на њега и осети се као да је на пољу.{S} Поред куће не пролажаше нико, али се |
| тренутка заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да на |
| вим очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њим.{S} Кроз лишће в |
| ачуђава, јер његово лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте видели оно што ја |
| цаше колена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад му је |
| мену. </p> <p>Мато скочи с места, и као да није ни спавао, познаде Ђурицу и обрадова му се. </p |
| ат. </p> <p>Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, |
| ош боље зна. </p> <p>Ђурица ућута и као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упирао п |
| скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха. </p> <p>Ђурица врло пристојно скиде |
| , који бејаше напред, подиже косу и као да хтеде некуд поћи, па, видевши да се ниједан од друго |
| бећаваше никаква добра... </p> <p>И као да се хтеде још једном уверити да је не варају очи, као |
| и, видиш, оставила све... </p> <p>И као да се сад тек сети огромне жртве, коју му је Станка при |
| руком поред уха, што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше из |
| <p>— Бабетино једна!{S} Надао дреку као да му црева испадају!... </p> <p>— Сваки на своју стран |
| н, раздраган, и у том једном узвику као да хтеде исказати цело своје осећање. </p> <p>Она га по |
| чајући успут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Што не оде у |
| д куће му наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђаво помаже!« — помисли капетан, улазећи у дв |
| брешчић, па гледа у шуму. </p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на |
| посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то све лепо извршиш. </p> <p>— Па и ти ћеш, ваљад |
| само казао шта они траже, а нисам рекао да и ја то хоћу...{S} Ја ћу опет онако, као што смо и о |
| дина попе, мени се чини... ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као ш |
| га погледа.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је било? </p> <p>— |
| о... завукао се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гор |
| p> <p>— Шта је то?{S} Јеси га ти послао да се прикрада за мном? </p> <p>— Послао сам га да те н |
| а и пијаницу, али нико није ни помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође досељени |
| >— Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас.{S} Камо ти Радован? </p> <p>— П |
| га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно велико друштво: неколико људи за на |
| проливена крв: напротив, он се спремао да сад тек засуче рукаве и почне прави посао. </p> <p>— |
| е послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, |
| оморине — одговори Милош, и ако је знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај |
| охаране ствари код Ђурице.{S} Није знао да је то Вујо учинио из рачуна: да навуче младића на ве |
| многе ствари није знао.{S} Он није знао да је Вујо, одмах после извршене похаре, неким нарочити |
| на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не може никад н |
| а... </p> <p>— А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелаја |
| ну и наговору Вујову, али није ни сањао да ће овакве последице наступити.{S} Истина, док се одл |
| учај.{S} Пред Ђурицом се само претварао да није ни знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода |
| поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније |
| ледати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.{S} У себ |
| пуњених веселим народом, који се сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... </p> <p>Ђурица н |
| ушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.{S} Само пролећу као искре, понесене бесни |
| до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да би себе сачували, и да узму уцену за тв |
| ије сам урадио, што нисам јуче: пристао да идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... на |
| спавају...{S} И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан пићем, наслонио главу на ст |
| ну мрежу својих замака.{S} Он је осећао да је тешко надавати свима и свакога задовољити: од тол |
| добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати облигацију од двеста дуката.{S} Знали су да |
| не, он сам... </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао |
| ео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здраво да си, мио обратиме!{S} Јеси ли се уморио, бане? — узви |
| одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> |
| да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше |
| мишљење, па кад ућута, стаде бојажљиво да чека одговор. </p> <p>— Хе, момче, — одговори Јанко |
| т!...{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће ово да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно последње, он |
| као какво црно страшило, које је готово да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он из |
| ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седн |
| последњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане.{S} Али тога ради морао је ићи пра |
| е му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам |
| н се одлучи да огледа последње средство да буде потпуно поверљив са газда Јанком.{S} Исприча му |
| оју смрт!...{S} Боље нека те нема, него да гледам да ми још и ти газиш осрамоћену и поругану гл |
| <p>— Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше д |
| ар није у вароши? </p> <p>— Јесте, него да није куд отишао послом.{S} Он ти сад води трговину н |
| .. овако не можемо више да живимо, него да се венчамо. </p> <p>— Шта?{S} Како? — запита зачуђен |
| А што сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оно |
| м су рукама сви његови планови.{S} Него да ми сад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш |
| , кад немам друга посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} |
| вору, смрче се, а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Н |
| , и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опет слазе пред бегунце, а др |
| бе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, |
| и, хранили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је било т |
| њену лицу оно, што је, без сумње, желео да види, спусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану |
| последњега тренутка.{S} У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могу |
| а провидна Новичина намера: он је желео да придобије, да привеже Ђурицу за себе и да га одвоји |
| ва своје стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу |
| ош, али куд да идем?...{S} Не бих волео да имам посла са полицијом. </p> <p>— Ми имамо друштва |
| ело пред очима, оно о чему он није смео да мисли, па ни сад неће... још не сме...{S} Али ко зна |
| едва истерах из овога ћилера, ниси смео да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сач |
| гим погледом својих великих очију, умео да прикрије ту особину.{S} Само га често издаваше нерво |
| одговори она и застаде. </p> <p>— Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он |
| по једну.{S} Па сад?...{S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје м |
| ч застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, |
| {S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, |
| и познао Вуја... још онда, кад је почео да размишља о свему; кад гледаше ноћу како му отац доно |
| е пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнутом руком, ук |
| си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да трунем у апсу. </p> <p>Ђуриц |
| Отац га је научио злу, а он се потрудио да претекне оца.{S} Што не одоше у гору толики његови в |
| пакленом ватром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његове главе, и појми |
| оводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче на Ђурицу повољно, таман онако како |
| Звер пред хајком!...{S} А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!... </p> <p>И |
| ро си учинио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја |
| своје! </p> <p>— Знаш... ја сам мислио да накупим много новаца, па да побегнемо негде далеко, |
| и своју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. </p> <p>Ђурица иђаше невесео, за |
| е глава... </p> <p>— Ама, ја сам наумио да не ћутим и да га не слушам, па куд пукне!{S} Да види |
| тамници. </p> <p>— Па ја сам ти говорио да није лако... </p> <p>— А што сам ја остављала своју |
| и ако му је неки унутрашњи глас говорио да је сад све свршено и да после Касације нема шта чека |
| ађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> |
| с неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас могу и глад |
| ле, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} Тада је потпу |
| же. </p> <p>Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко зна |
| поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да мало промисли под утисцима оне плашње. — Ја морам са |
| тако — одговори Пантовац, јер је научио да слуша сваку Вујову реч. — Ја сам ти извршио што си х |
| послу.{S} Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. </p> <p>— Како? </p> <p>— Хе... как |
| је много рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицо |
| огућности да побегне кад се већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили зид, те изве |
| састаје с Вујом, но му је само поручио да је посао свршен успешно, да су нашли новаца више но |
| ласку... </p> <p>— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, кад и |
| ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— Не зна.{S} То ћу му после |
| о Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не |
| их очију. </p> <p>— Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце? — з |
| гу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право кажеш: ма |
| риђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да нађе утешну реч овој праведној, страшној погибији! < |
| рим, нек погинем. </p> <p>— И све овако да сија месец, да пирка ветар, а ми да ћутимо покривени |
| ше танку оштру поњаву. — Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па после не марим |
| таде да саставља у памети одговор, како да објасни човеку своје присуство на овом месту.{S} А м |
| постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди оних четири стотине и двадесет дуката, што |
| -хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, болан... — рече он, узимајући новце и ба |
| екшим радозналим гласом. </p> <p>— Како да нисам, кад сам се бројала у људе.{S} А ти?... </p> < |
| пара, можеш куд хоћеш. </p> <p>— А како да изиђем одавде? </p> <p>— То је моја брига, само ти к |
| и, па после — зло! ...{S} Да гледа како да га завара, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђуриц |
| ај ти... </p> <p>— Да хоће и тебе ’нако да помилује Краљ, као њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — |
| им њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док... је |
| ок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да |
| ва — рече јој. </p> <p>— Нећу више тако да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем св |
| покрета... </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станку. </p> <p>— - |
| p>Станка изиђе, и мало потом стаде неко да отреса снег с ногу, па се онда појави Тима на вратим |
| ву на сто и заспао...{S} Ни гласа, нико да се мрдне! ...{S} Да има бар с ким да разговара! ...{ |
| га може убити последње циганче, па нико да му не суди. </p> <p>Станка се наљути, али се опазило |
| одговори Јово. </p> <p>— Казао ти чико да бегате на Корушац сви троје, чим вас нађем — прогово |
| ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао |
| али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са њом. </p> <p>— Чекај, куд ћеш — рече |
| ад ништа није доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им дел |
| Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, |
| ма је свраћао свагда, кад му је требало да се извести ко је прошао путом, има ли какве нове нар |
| ој гори!... </p> <p>И што му је требало да се још окива овом женом?... </p> <p>»Истина, онда са |
| држе... све од пића!...{S} Није требало да пијем, само сам се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу |
| >— И ја то сад мислим.{S} Ти би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прођ |
| г и понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, к |
| а жив побеже...{S} Јуче, чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше.{S} Неко |
| ... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће! </p> |
| он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор. </p> <p>— Свршисмо, али М |
| и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан.{S} Истога тренутка дохвати нож, којим ј |
| гледам очима пандуре...{S} Како би било да спавам?...{S} Јес’, ко ће ти сад заспати!« Постоја ј |
| сао, само му је тешко, много тешко било да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, веома во |
| једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некак |
| /p> <p>Станка се наљути, али се опазило да јој се ове речи коснуше самога срца. </p> <p>— Оно ј |
| ма се одупирао, клонуше, што је значило да се покорава и слуша.{S} Митар одвоји један од конопа |
| — одговори Ђурица равнодушно.{S} Морамо да се одморимо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну |
| јо га заустави. </p> <p>— Е, сад морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а т |
| па нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би радио...{S} Проклето дериште!...« </p> |
| врло много од овога првога посла, само да га придобијем.{S} Видиш, цркао је за паре...{S} Онда |
| ва.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... није нам првина.{S} |
| у иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне онај поносити поглед, који уништава човека. |
| ујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да чека.{S} Због тога је и избегавао мисли о своме поло |
| дноће ни умора...{S} Само што пре, само да се стигне на време!...{S} Наишла је на утрвен, насут |
| Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи.{S} Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, |
| ..{S} А како се могло лепо живети, само да беше ове садање памети...{S} Сад би он био сељак, ка |
| кукавац!{S} Лепо ли могах живети, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се р |
| тобом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. </p> <p>— Па ја сам ти |
| } Трчала сам, журила сам се много, само да стигнем на време. </p> <p>— Е сад ми све лепо исприч |
| абави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претур |
| ога оца, окретох леђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волел |
| своју... </p> <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле |
| Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу.{S} Шта раде тамо, траже |
| макар једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...« И он |
| ..{S} Сад сам откован, слободан... само да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочи |
| ет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку...{S} Не бих ја то |
| па опет стане да слуша пресуду... само да има чиме мисао занимати, да не мисли о ономе, што је |
| p>— Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...{S} Знаш, брате, није ни мени лако гл |
| се Сретен увређен — ја тек ’нако: само да ти причам, а ти баш ’нако...{S} Немој, болан!...{S} |
| ал’ не уби!...{S} Чудна је! ...{S} Само да је побратим не омрзне, да је не може гледати.{S} Но, |
| ку преко средине, па у гору!...{S} Само да ме нико не види.{S} Али ако сврате у судницу?...« И |
| тиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка зима!... </p> <p>— У наш Кленовик, |
| Вала и јесте одвојио од других.{S} Само да није онаки... да кажем... тхе, па шта ћеш боље? — од |
| сад мене плаши — помисли Ђурица — само да му робујем, али нећеш!...« </p> <p>— Јеси ли спремио |
| глас јој веома задрхта. </p> <p>— Само да ти кажем, здравља ми!... </p> <p>— Па кажи ми овде. |
| оку и пожурише низ брдо. </p> <p>— Само да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — пр |
| нема никаква ћара.{S} Човек треба само да почне, а ја га не могу шиљати с ким било.{S} Ти мора |
| од тога.{S} Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти |
| у беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под тим »нико« с |
| .. шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« као муње ређаху му се |
| пара, па бежи у свет.{S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се |
| , ништа му не треба...{S} Да му је само да зажмури и да улети тамо, у онај непознати му свет... |
| ..{S} Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао |
| му испод Вујове куће.{S} Бојаше се само да га не остави ова присебност и одлучност, која је рас |
| ажан, поче да се отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он р |
| ти то и не тражим.{S} Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје |
| е за нас, сељаке људе.{S} Она хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељач |
| и се њега тицаху.{S} Он се стараше само да не покаже како му то тешко пада, а већ са своје стра |
| <p>— Немој, болан.{S} Што?{S} Седи само да ти кажем. </p> <p>— Не могу, не могу!{S} Сад ме оста |
| и које се у њему роје.{S} Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и иде за њим |
| јући да ли да бегају и вриште, или само да ћуте и посматрају необична човека. </p> <p>— Не бој |
| ку — рече он готово нехотично, тек само да што каже и да говором одагна страх, који га обухвата |
| е грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пушку.{S} Чуо је, али није видео, да је о |
| кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну каву.{S} Не бој се, она те не по |
| и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да повуче пером... кврц-кврц-кврц... и готово... шта то |
| спремајући нож и пушку за напад. »Само да не буде крви! ...{S} Оно истина, сад је све једно, а |
| и њом се она бавила целога пута: »Само да га видим уплашена, упрепашћена, кад угледа наслоњене |
| ш царски. </p> <p>— Знам, али ће и тамо да убију. </p> <p>— Тхе... ја мислим једном се мре.{S} |
| </p> <p>— Е, тако, видиш... сад можемо да се разговарамо о послу — рече Вујо, прилазећи му и с |
| у нос, припретише: </p> <p>— Ако чујемо да опет мучиш сиротињу кајишарским интересом, убићемо т |
| руди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да живимо... |
| ја ништа не знам. </p> <p>— Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с од |
| њу ти не брини... </p> <p>— Царски ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица |
| ија?{S} Ко ће да гине?{S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица |
| ја, само ти хајде за мном...{S} Ми ћемо да зађемо за кућу, одакле нема прозора. </p> <p>Капетан |
| и шта он ради тамо. </p> <p>— Како ћемо да видимо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гл |
| у. </p> <p>— Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се |
| p>а ми се плашимо ни од чега.{S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском. |
| и да опет поганим руке...{S} Кад видимо да то морамо чинити, ако те не мрзи... да ти то учиниш. |
| S} Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он н |
| од неких других узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео одредити право занимање, кад би т |
| е.{S} Тако су били много поузданији, но да их опази потера и да се крене одмах за њима.{S} Рачу |
| /p> <p>— А да што ћу ти рећ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p |
| итељи нису учили да краду и отимају, но да раде и, што но веле, да живе поштено.{S} Ја како, бр |
| кне у какав шибљак, рачунао је поуздано да ће видети Ђурицу. </p> <p>А Станка, после онога необ |
| ђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је ономад наплатио једну облигацију од шест стотина |
| ар у памети.{S} Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, д |
| што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само д |
| дем и ја...{S} Хо мај... како је згодно да се сад путује, док спавају господа полицајци! ... — |
| још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. </p> <p>— Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и |
| би могао зарадити, требало је претходно да зајази стотину других страна; требало је да задовољи |
| да ученима и неукима — Вујо поче стално да се занима реченим послом. </p> <p>Кад му се растури |
| таман Ђурица плану и хтеде нешто крупно да каже, а попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђ |
| излетео из шибљака, држао је насигурно да ће извршити бар једно убиство; али га изненади и убл |
| чао, или је можда Вујо мислио насигурно да ћу ја право к њему?...{S} Све једно.{S} А жао ми Мат |
| p>Ђурица прекорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или |
| повратка. </p> <p>Ђурица осећаше јасно да у њему нема више оне топлине, оне чисте предане љуба |
| .{S} И ако Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер мо |
| н, приђе руци поповој. </p> <p>— Срећно да Бог да! — рече поп, па га затим упути да узме црквен |
| ..« </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће што бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се |
| е знаш га какав је паксијан...{S} Мучно да ће он што одати. </p> <p>— Хе — одговори писар — има |
| мјесто. </p> <p>— Кога? </p> <p>— Мучно да га знаш.{S} Једнога младића из Лукавице.{S} Њега он, |
| опатом.{S} Већ је готов, само хоће лепо да почисти, да избаци сваки грумен земље.{S} Неће, вели |
| даџију за женидбу: видиш како умеш лепо да се хвалиш.{S} Ни баба Ружа не би умела боле намештат |
| ер сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зимус ми |
| то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} А јес |
| ерен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити без разм |
| Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуд |
| } Ко зна које је доба...{S} Можда скоро да сване?...{S} Па онда...{S} Шта оно још беше.. шта он |
| с Матом.{S} Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до |
| љно: </p> <p>— Кажи ти мени, како ће то да изгледа: хајдук под кецељом! </p> <p>— Шта ти говори |
| ље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново склониште, окренуше обоје низ поље к |
| о ми је једно тешко — што не могу често да се виђам са вама. </p> <p>— С киме то, са нама? </p> |
| ила, ни онако... какво зло учинила, што да ми не да? </p> <p>— А од онога нема ништа? </p> <p>— |
| и то било, мој брате!...{S} А може, што да не може, и мора бити...{S} Шта је то Краљу само да п |
| > <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате.. |
| сом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где се |
| слободно погледати сваком у очи.{S} Што да ме називају свакојаком?{S} А кад ти будем венчана же |
| Станку — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видим |
| , ал’ он неће за опкладу. </p> <p>— Што да нећу, ко то каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за |
| убити, кад ти све кажем? </p> <p>— Што да те убијам, лудаче, кад ми ти ниси крив! </p> <p>— Ам |
| зар би ти живела са мном? </p> <p>— Што да не бих, само нећу у село, него у вароши.{S} А имаш л |
| бих, вала, и пред бесна курјака, а што да нећу пред обична човека. </p> <p>— Далеко му лепа ку |
| вну Ђорђе снаху — спреми нам часком што да једемо, па да идемо на посао. </p> <p>— Зар нећеш че |
| а је нашла у Ђурици.{S} Али опет, зашто да проваљују зид?{S} То беше велика загонетка, коју кад |
| ћутање.{S} Јово два пут почињаше нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш са |
| н... хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које |
| етан се осећа као ловац, који се кренуо да затекне курјака на легалу...{S} Разне пријатне слике |
| а ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста такви |
| на. </p> <p>— Ама кажем ти, вели ми поп да нико то не сме учинити. </p> <p>— Знам, али ако намо |
| дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља...{S} Опазио је |
| жаше да није са њом све у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се још не могаше |
| о, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучи |
| је важна чињеница... — отпоче апотекар да развија своју философску мисао... </p> <p>Међутим до |
| видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радован, настављајући своју м |
| атацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. </p |
| дити.{S} Извириваше сви редом на прозор да разгледају кандидате, који су се ту поређали, па нап |
| е ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му комшија, |
| ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси |
| > <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд смем ићи к њему с оволики |
| адзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка. </p> <p>Станка није би |
| амо, у онај непознати му свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди |
| часа морали да слазе у јаружице и опет да се пењу на косе, које су се отегле низа страну.{S} Б |
| ко драго и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа познатих му места, као да је годинама од |
| ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> <p>— Не говори тако, ако зна |
| чање... — рече Вујо.{S} За сваку лудост да навлачиш беду на врат. </p> <p>— Ако је за тебе бесп |
| журно траже.{S} Тиме му одузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} |
| седству.{S} Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необични го |
| нио... а знам да јатаци хоће понеки пут да говоре оно што не знају.{S} Да није, рекох, што љут |
| на куд би се окренуо, кад осети потребу да отвори цело срце, да се наужива и провесели...{S} Ди |
| > <p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тра |
| ји може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов брак, те такав човек, велим, чини о |
| је? </p> <p>— Хајде да идемо... не могу да спавам. </p> <p>Новица устаде, протрља очи, па, онак |
| ако тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да држе... све од пића!...{S} Није требало да пијем, са |
| и мени реците...{S} А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи |
| од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако |
| злочинство, па ћу ти ја помоћи на суду да не будеш осуђена, израдићу ти помиловање... </p> <p> |
| ће ти мој савет бити тако ваљан, а виђу да сам и ја имао разлога. </p> <p>— Па... шта ради Вујо |
| д мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. |
| зилио и друго којешта... </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу? </p> <p>Ђурицу |
| бити.{S} Видиш, и капетан и сви ми кажу да се не надам.{S} Немаш, веле, ни једне лаке... како ’ |
| јми да ови неће да га убију, но гледају да га ухвате жива.{S} Помисли: да ли би се могао тиме к |
| ама, а не би ишли онамо, где сами знају да нас неће наћи. </p> <p>— Како, па је ли мене хтедоше |
| ш невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу у замке... </p> <p |
| у, али им то засад не помаже, јер знају да те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која |
| /p> <p>— Знам, чуо сам то.{S} Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом.{S} Ако о |
| p> <p>— Па знаш... саветовао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. |
| во село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и |
| емаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он потресеним гласом. </p> <p> |
| Кад би је опазио где у пољу или у селу да му иде на сусрет, сврнуо би ма где, само да избегне |
| ганац, знам ја њега...{S} Сваку ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, па после не ва |
| је видео па умро.{S} Он је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Бо |
| >— А шта си оно поручио Јову и Станојлу да ти јаве кад буду на стражи? </p> <p>— Ја, вала, ништ |
| тигнемо! — рече Марушка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> < |
| одан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка не пође на њихов позив, већ |
| срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудима. </p> <p>— Правите ко пуши — |
| у собу. </p> <p>— Лези овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. |
| оме распитује, нити је он сам имао вољу да се интересује туђом бригом. </p> <p>Ђурицу су знали |
| ла је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе.. |
| обар ручак.{S} Једна жена остаде напољу да пази неће ли ко изненада наићи, а гости се наместише |
| ује груди напред; намешта рукама кошуљу да се припије уз тело и подиже очи... </p> <p>Ужас!...{ |
| ла — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би |
| гу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, једнако крстари по селу, |
| Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам. </p> <p>Жена га гледаше с великим неповере |
| ом.{S} Наместим ту Добросава и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом тројицом станем пред |
| није. </p> <p>Куд ће сад? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова |
| е Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти н |
| ? </p> <p>— Он је ономад јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. |
| внике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових недела.{S} Кад осе |
| ад она.{S} Јово му само уз реч напомену да је она код мајке: тамо се, вели, крије од оца по ста |
| ци.{S} Писар и кмет остадоше у заседању да се, поверљиво, разговоре о другим општинским послови |
| злокобна слутња, а она не беше у стању да јој истакне на супрот какву другу светлију мисао.{S} |
| на памет, али он никад не беше у стању да истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S |
| мо јаве и прођу... па и не беше у стању да размисли о овом открићу.{S} Постаде јој досадно ово |
| « — рече он у себи, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да м |
| а по грању или разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвојише се с |
| ри самом облачењу написа наредбу писару да одмах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се на |
| блигацију од двеста дуката.{S} Знали су да је Николина задруга на раду у пољу, а код куће беху |
| владају Станкину самовољу.{S} Видели су да је то необуздана, срчана природа, која не зна ни за |
| <p>Обоје су променили ношњу; удесили су да се оделом не разликују од становника своје улице.{S} |
| гу...{S} Зар толике моје муке и срамоту да погазиш, па да ме отуриш као псето!...{S} И још ми с |
| и се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На кленовичкој реци Ђури |
| S} Јест, ми ћемо да гинемо и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљивиј |
| обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да нападам за о |
| се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим?« — рече он себи напослетку. — »Видим да се п |
| више за срце прирасла. </p> <p>»Шта ћу да мислим?{S} Видим да се све више пропада у неку дубин |
| он види за кога се ми мучимо?{S} Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа г |
| веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила |
| те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја рођена мајка. </p> <p>— Да теби |
| да се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља с |
| >— Ово, знаш, да ме се сећаш...{S} Нећу да ти кварим ухо, јер ниси ожењен, али нек стоји резниц |
| на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље, које |
| } Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смр |
| ра на похару. </p> <p>— Све једно, хоћу да идем, па шта буде. </p> <p>Он је привуче к себи, па |
| о си дошла? </p> <p>— Чуо си...{S} Хоћу да ти предам Ђурицу. </p> <p>— Чудо то?..{S} Ти живиш с |
| ти.{S} Више се не може овако...{S} Хоћу да сам безбедан бар код својих људи«... </p> <p>— Новиц |
| ран за навек...{S} Нећу тако...{S} Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да |
| p> <p>— Божићњи, зар не знаш...{S} Хоћу да се причестим, кô и остали свет. </p> <p>Ђурица се по |
| Не знам, али ја овако не могу.{S} Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, са |
| потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с тобом.{S} Али... овако не можемо више д |
| у ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање! ... |
| попа проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу. </p> <p>Ђурица истрча |
| да ниси ни био...« </p> <p>»Али ја хоћу да живим!...« узвикује он у себи, и од неке страшне мис |
| право кажеш...{S} Ја све знам, али хоћу да ми ти то потврдиш и да ми све испричаш што ти је он |
| Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који мени помаж |
| : научио је из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некак |
| би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки изглед највише зависи од кратке ко |
| и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уп |
| дговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. </p> <p>— Све једно.{S} Прошао један, на |
| рењаке.{S} Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово. </p> <p>— Их, да га хоће где сукобити |
| у реч. </p> <p>— Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа.{S} Чиле је зажмури |
| у — рече он, прилазећи Ђурици. — Мишљах да ћеш одовуд, од станице.{S} Зар те не прати Симо? </p |
| успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем. </p> </div> <di |
| са писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља извешће начелнику, а писари стадоше журно п |
| више но што су се надали и да ће одмах да ударе на Чолића.{S} И ако Вујо није налазио за памет |
| S} Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи.{S} Ти га мораш задржа |
| >— Ја — одговори она — само кад доживех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у ваше |
| ји пријатељи измамили у гору, терали их да отимају од народа за њихов рачун, па их после поубиј |
| едала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p>— Бог с тобом, Станка, зар би му с |
| га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лица трагове ужасних злочина, мука |
| } То је једно.{S} А за Ђурицу рекао бих да ће учитељ имати највише право.{S} Отац га је научио |
| саветника...{S} Истина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? </p> <p>— |
| е ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијо |
| ки!{S} Ја се само мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!...{S} |
| } Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар б |
| руги, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. </p> <p>— |
| то радим.{S} Хајде ти спавај, а ја одох да вршим посао. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| } Видећеш, он ће пристати.{S} А ја одох да те чекам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то н |
| <p>— Ти разбирај и спремај, а и ја одох да што разберем — одговори Ђурица и, знајући да ће га В |
| убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </p> <p>— М |
| дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о теби све |
| </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча с |
| илазећи му. </p> <p>— А-а... а ја рекох да није и он остао као Пантовац.{S} Свршисте ли? </p> < |
| } Ко ти то рече? </p> <p>— Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да от |
| ти беше у могућности да ма какав правац да својим мислима.{S} Час се сећао села, своје куће и с |
| Ђурицу и толики свет?... </p> <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се |
| дно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост?... а буд |
| м.{S} Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.{S} Гледај |
| >— Шта ћу јести?...{S} Хлеба...{S} Знаш да је пост. </p> <p>— Какав пост? </p> <p>— Божићњи, за |
| ије се груди одизаху као мехови. — Знаш да ћемо да се склањамо, да се негде настанимо, па да жи |
| и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ... |
| Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.{S} Чекô сам те кô озебô сунц |
| га право у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, први пу |
| наведоше на клизав пут.{S} Па сад мораш да им аргатујеш, да мећеш главу у торбу ради њихове кор |
| и беличастих облачака... </p> <p>»Мораш да мећеш главу у торбу, ради њихове користи« — сети се |
| они наши. </p> <p>— А ти мени не кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — рече она |
| </p> <p>— Пристала бих, само ако можеш да ме издржаваш лепо. </p> <p>Ђурица је у почетку стављ |
| аш сећам...{S} А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? </p> <p>— Све ће жене из овога краја... па ћу |
| олан, штогод... ти нешто знаш, па нећеш да ми кажеш, а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Доб |
| е много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се види |
| е убити, али сад немам. </p> <p>— Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завит |
| .. </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... како хоћеш.{ |
| о паланкама.{S} Васпитање је, ако хоћеш да знаш... </p> <p>— А гле’те милорда! — узвикну апотек |
| вјере ми јуначке!{S} А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом |
| , па сад... једном се мре.{S} Ако хоћеш да нас чуваш, саветуј нас како год знаш најбоље.{S} Ја |
| <p>— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... </p> <p>— Немој, немој, знам шта ћеш.{S} |
| лободно, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p> <p>О |
| ли ме гледати овакога? </p> <p>— Видиш да те гледам — одговори она осмехнувши се. </p> <p>Он ј |
| ева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан.{S} Он се неће ни једним гласом |
| ! — прекиде га Пантовац. — Зар не видиш да се мора гинути. </p> <p>»Шта то вели он?{S} Каква по |
| куд знаш — рече му одлучно — јер видиш да немам више своје куће. </p> <p>Марко се у оном узбуђ |
| о да се одвојиш од мене, а сад се бојиш да те не могу сачувати...{S} Или, да ти не сумњаш штого |
| и. </p> <p>— Видим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима... </p> <p>— Ба |
| .{S} Па нека га нек спава... он има још да живи, задуго... </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пита га |
| почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети.{S} Осећао га је неп |
| } Да није дошло помиловање, па неће још да каже?...{S} Али онда ме не би откивали...« И он се з |
| ..{S} Ето, сад ће да води момка у варош да га мало забави, а код Вуја се морало или радити или |
| пропастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био...{S} |
| <p>— Дед’, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на |
| ом бурних ветровитих осећања... </p> <p>Да ли у тим мислима Станка задрема или паде у оно несве |
| во питање. </p> <p>Ђурица мало поћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо раскидати, па он |
| ачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једн |
| се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунају |
| је Ђурица, и свима околним општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме домашају потраже, ухвате, и |
| .{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под т |
| ет.{S} Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од |
| потмула празнина пусте куће... </p> <p>»Да ли је жива, јадница — помисли он за мајку — или је и |
| ко ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли мисли овај Радован?{S} Ето, и он |
| или моја или твоја глава!...« </p> <p>»Да се предам, вели, власти« — стаде опет мислити. — »Ал |
| нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти зн |
| .{S} Ако је за ту сврху требало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по |
| а и свињама, али се он много више бавио давањем новца под интерес.{S} То је од вајкада најпоузд |
| су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} |
| о?...{S} Кажи сам, колико је теби досад давао? </p> <p>— Па тако... само једном ми је дао десет |
| устребаш.{S} Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца... < |
| нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде на спасење...{S} Али се пред усијаним очима |
| , сав твој... </p> <p>— Није он ни мени давао више — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и |
| аре нити сам имао одједном, нити сам их давао.{S} А право да ти речем, и кад бих имао, не бих т |
| радити боље. </p> <p>— Који ће њему све давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, |
| ће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...{S} Нећу ја као луди Вујо, не |
| и и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још страшнији, необичнији изглед.{S} Преко целог |
| њему згрудвало, смешало, следило...{S} Дави га и притискује она црна, најстрашнија мисао, коју |
| ваздуха.... запара, смрад... па све то дави, заноси, опија... </p> <p>»Ала ли се проведосмо! . |
| му то тешко пада, а већ са своје стране давно је реситио рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себ |
| вљаше, право у село. </p> <p>Сунце беше давно изгрејало, те се под његовим зрацима преливаху и |
| танкине нарави. </p> <p>Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину |
| l:id="SRP18971_C7"> <head>VII</head> <p>Давно је свануло.{S} Звезде се угасиле, и предмети се с |
| проносе у мислима светле и слатке слике давнога детињства.{S} Једва их изазива у памети.{S} Био |
| ао у грозници.{S} Друштво је распустио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собо |
| на Вујо дозва једнога свога повереника, даде му некакав налог, па се упути у варош.{S} На варош |
| } Међутим, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, мо |
| идевши никаквих остатака од ове појаве, даде се опет у мисли. »Шта ли је то, Боже, било?...{S} |
| Тамо се склонише одмах; Тимина лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало... </p> |
| (једнога трњака испод Дикића кућа), па даде знак.{S} Испред куће му одговорише да је све повољ |
| е тако радовала. </p> <p>После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и |
| дећи се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, с |
| ка не знађаше ништа о томе, а он јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему з |
| ресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао.{S} Пре свега нареди Ђурици да се никуд н |
| је никад тако што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се ку |
| ad> <p>Ђурица се пожури, те нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} Старац се намр |
| {S} Ђурица одброја осамдесет банкнота и даде их Новици. </p> <p>— Ево ти за сад оволико, па кад |
| о узмите па једите — одговори стражар и даде им по један печен кукуруз. </p> <p>— Ви говорасте |
| ричин. </p> <p>Ђурица извади револвер и даде га Станки, па онда окретоше јаругом к реци.{S} Тек |
| жје, те раздели свој тројици.{S} Ђурици даде острагушу, револвер и нож, а преко рамена пребаци |
| ека њихов ухода из истога села, који им даде сва потребна обавештења.{S} Према његову саопштењу |
| .{S} Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} Новица се подиже испод једнога |
| </p> <p>Легнувши у постељу, он се опет даде у мисли:. како да распореди оних четири стотине и |
| , два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а п |
| кнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на месту? — |
| ст на одержимих бјесом...{S} По томе им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјејања и да се |
| ескочи врљике и побеже кроз кукуруз.{S} Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице |
| у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. </p> <p>— Море, девојке, ак |
| учује са њима ко ће шта носити.{S} Крст дадоше од прве кметову синчићу, ма око барјака се никак |
| живе...{S} А ја, шта ћу ја?{S} Мени не даду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p |
| ду живети... ја хоћу да живим, а они не даду!...« </p> <p>»А помиловање! ...{S} Мучно да ће што |
| се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S} Ради |
| игурно? </p> <p>— Сигурно! </p> <p>— Е, дај руку! </p> <p>Ђурица пружи своју хладну као лед рук |
| о, да се испече погача? </p> <p>— Море, дај што било.{S} Имамо посла. </p> <p>Жене се пожурише, |
| цати на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> <p>— Т |
| бе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам...{S} Знаш, онога... пшеница ми много д |
| знам да га немаш за мене, али те молим: дај ми руку да је пољубим — одговори он потресеним глас |
| а су дошли. </p> <p>— Ваљано, побро!{S} Дај сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по |
| p> <p>— Остави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. </p> <p>— |
| то је паметно — узвикну Вујо радосно. — Дај да се ја и ти погодимо, а шта ми причаш за ону глад |
| озинку, коју му сад жандарм напомену. — Дај да се пије! </p> <p>Отпоче бесна, весела пијанка са |
| регачом појави се на вратима. </p> <p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се пис |
| уката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{ |
| Митко, лупајући ножем о пањ. </p> <p>— Дај пречњаке овамо! — викну неко испред каване. </p> <p |
| истио, наредио сваку као сат. </p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку |
| ом на скоковима. </p> <p>— Пуцај!{S} Не дај!{S} Уа! — вичу стотине грла. </p> <p>— Гру... гру.. |
| кусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. </p> <p>— Јеси ли и Радовану казао то за н |
| од њега, јер је вешт, пусник; али му не дај да коље и сече.{S} Што год нађете новца, да узмеш с |
| пред њом с голим ножем. </p> <p>— Паре дај! — подвикну Ђурица и замахну ножем. </p> <p>— Хоћу, |
| им деца се умирише. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован |
| е ли ме? </p> <p>— Не брини за то, него дај да спремамо то оружје. </p> <p>— Све сам прегледао, |
| воду; ено реке па ћемо после пити, само дај да ово лепо испуримо. </p> <p>— Ала да наиђе Милош; |
| јере ти; зар ја не знам тебе! ...{S} Но дај да се разговарамо о послу.{S} Вујо је, чини ми се, |
| } То би славно било!« — мисли капетан и даје знак оној тројици да стану на врата. </p> <p>Митар |
| ти. — Једна све окупила око мене, па ми даје да пијем из њене руке и ’нако... шта ти не ради... |
| инути?« — мисли он, и ова страшна мисао даје му нову снагу, и он трчи, само трчи, не знајући ви |
| мислим једном се мре.{S} А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, д |
| ристати. </p> <p>— Па, брате, кад му ви дајете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али ме |
| цимо, или упропашћујеш поштени свет, па дајеш њима, који су тебе упропастили...{S} А кад дође д |
| па сву зараду ти односиш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао је другога чове |
| абоновао — одговори апотекар. </p> <p>— Дајте пандуре, поклаше се неки око јагњећих ногу — опет |
| таше журно неку велику књигу. </p> <p>— Дајте младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци |
| {S} Наједаред узвикну весело: </p> <p>— Дајте мотику! </p> <p>— Марија, где је мотика? — запита |
| и, повика: </p> <p>— Погибох, браћо, не дајте! </p> <p>Хајдуци га прихватише и за неколико секу |
| су други«... </p> <p>Људи се растурају, дају пролаз некоме...{S} Ено, брадата, суха глава прила |
| ако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући још нека обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђо |
| етлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угаси |
| ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му новчаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђу |
| је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. </p> <p>Писар од тог одговора поста јо |
| е — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене. |
| оче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да |
| во увек — одговори Вујо, вадећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо уско |
| е нагомилаваху све више.{S} Требало је, дакле, наотимати — »зарадити«, како он мишљаше — што ви |
| врлине састојале у »невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врше што |
| ити из онога насмејанога положаја. »То, дакле, није био сан?«... помисли она, и очи јој ватрено |
| без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје му, дакле, само да чека.{S} Због тога је и избегавао мисли |
| потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, гд |
| осећање другим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и |
| а рад? — Одреците му то, ако можете!{S} Дакле, случајно учинио једну погрешку и био лоше среће, |
| андура у Танасијеву башчу за салату.{S} Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву |
| аљад’, да пристајем... морам! </p> <p>— Дакле, сигурно? </p> <p>— Сигурно! </p> <p>— Е, дај рук |
| ра ћу, дакле, на слободу!...{S} Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит |
| дном изводе га на бели хлеб!... </p> <p>Дакле сутра!...{S} Сутра је оно што му је непрестано за |
| а ради онако како ти Вујо каже. </p> <p>Дакле, и овде неуспех! </p> <p>Ђурица изиђе невесео, зб |
| обе. </p> <p>Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да р |
| аву на хладно гвожђе и уздахну очајно. »Дакле баш да се хајдукује?« — поче да мисли. »А младост |
| од оне стране, на којој беше прозор. — »Дакле то су оне апсане са улице, а ова моја, то је она |
| ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на свак |
| не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, па, како се погледају, зацену се од смеха |
| е ко укочи усред смеха, па нити се може дале смејати ни повратити.{S} Заиграше јој усне грчевит |
| ad> <p>На белом хлебу!...{S} Како му је далека и страшна била та помисао некада, како се здрхта |
| руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркв |
| ха, што му изазва ова изненадна коб.{S} Далеко пред њим касаху на коњима три жандарма.{S} Они с |
| о да нећу пред обична човека. </p> <p>— Далеко му лепа кућа! — повикаше девојке и стадоше да се |
| о је видети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих стајица испуњених |
| вука ни покрета... </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станку. </p> |
| пим много новаца, па да побегнемо негде далеко, да искочимо из Србије... али сад видим да не би |
| некако онако, као и сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непрестано стајала пред оч |
| руз.{S} Одатле јурну напред, док измаче далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуда око себе, |
| S} После неколико минута опет звизну, и далеко пред њим у шуми зачу се такво исто звиждање.{S} |
| Шта сте полегали кâ зечеви, кад су људи далеко од нас. </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се хајду |
| вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази далеко! </p> <p>— Шта ли раде моји, да ли си чула? — за |
| а другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... не сећа се цела пута, али зна да су и |
| у свом селу, где не мора свакад бегати далеко од пута!...{S} А како се лепо возе они путници г |
| им правцем и — следи се... </p> <p>Тамо далеко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по ко |
| ђено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне свечаности.{S} Народ господа, кор |
| се изврши, сматрао као нешто што је још далеко... има још времена...{S} Он види да се све спрем |
| е не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од самога неба, а гле сад... ништа...{S} Баш као и |
| ре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље, даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му ру |
| кретања, да се он ухвати или убије.{S} Даље се није ништа предузимало.{S} Изгледа, као да је и |
| ти, бре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље, даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући |
| тарац љутито ритну и обрецну: </p> <p>— Даље од мене, кучко, не погани ме!{S} Ја виђу да сам те |
| ли се он не зауставља на њој, већ гледа даље... а у срцу се одједном јави неки бол, туга...{S} |
| з брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. </p> <p>На кленович |
| па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те прос |
| ицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, угледа неколико људи п |
| да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десним раменом, ј |
| А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, застајући понегде да разгледа шта се ради п |
| ад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.{S} И ако вешто прикри забуну, беше се веома изнен |
| тело...{S} Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха...{S} Гњила, влажна магла зави |
| толико пријатно то сећање, да сам поче даље причати. — Једна све окупила око мене, па ми даје |
| аху дани... </p> <p>Међутим Ђурица је и даље живео онако, како је од оца навикао.{S} Имања, мож |
| и се у ситне гомилице, које продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много |
| кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. </p> <p>Ето, у так |
| изгура је из вајата, али она продужи и даље нарицати и призивати за сведоке цело село и све св |
| но унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук њего |
| а сад каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.{S} У то |
| што следује, урежу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати звоном и — мислити.. |
| да се користи оваким њеним стањем ради даље истраге, те је прекиде: </p> <p>— Па велиш: он ти |
| >»Знам ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још |
| м, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега смислити ма какав излаз, он је |
| својим леденим оштрим сечивом, па јури даље, преко глатке снежне равнице, преко белога бескрај |
| ви и, у оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у п |
| е врдати. </p> <p>Сви ћутаху, очекујући даље заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са |
| авац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, д |
| свет... и опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> < |
| ога, одоше кроз село, договарајући се о даљим својим плановима. </p> <milestone unit="subSectio |
| врати од умора и да хладније размисли о даљим својим корацима... </p> <p>А Вујо сачека Пантовца |
| јала пред очима као нека црна тачкица у даљини, којом се он само забављао, али ето, сад му се » |
| саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских планина, које су, овога јутра, |
| > <p>— Колико даш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. </p> <p>— Хоће да се кладе |
| он хоће моју главу, а ја се, богме, не дам тако лако.{S} Па сад... то је и тражио!...« </p> <p |
| — Сад паре или кукуруз, то ти је.{S} Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. </p> <p>— Па ни |
| леда Обрада значајно. </p> <p>— Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко |
| е од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу с |
| онда ту нема живота.{S} Али се опет не дам тако лако!...{S} А она?...{S} Баш ми је и то велика |
| .{S} Убио би ме без речи.{S} Боље да му дам сад«. </p> <p>— Хоћеш ли и теби да се сад одужим? — |
| чито, брзо по такту... игра и удара као дамари...{S} У ушима шум... и тамо шушти, удара, пишти. |
| е новцем, онда пружи руку, па колико ти дамо...{S} То ви хоћете, је ли?...{S} Али Вујо неће!... |
| ицу Јулу и кажи јој: поздравио те Тима, даму чуваш рибу и тиквару, па се ништ’ више не брини.{S |
| се, у затвореној соби, провело по читав дан у поверљиву разговору и пијанци...{S} У тој истој с |
| сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... </p> <p>Ђурица не имађаше ни совре ни племена.{S |
| и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле |
| ...{S} То је оно страшило, од кога се и дан и ноћ страхује... па, ето их!...« — помисли он, и т |
| ају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће ме, ваљад’, омрзнути; неће ме после ни погле |
| знао одредити право занимање.{S} Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са |
| о. </p> <p>— Па ко га не виђа?{S} Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим |
| p>Међутим догађаји, који су се одиграли дан раније и који изазваше овај разговор, беху веома ст |
| е због тога.{S} Никад Вујо не одлежа ни дан апса... </p> <p>Такав беше једини пријатељ и саветн |
| овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— Оно, јест...{S} Али |
| иде како проводи зликовац свој последњи дан.{S} Улазећи у собу, сваки се изненади, видевши весе |
| рица. </p> <p>— Јуче ти је био последњи дан. </p> <p>— Е, па то ме ви сад можете убити? </p> <p |
| } А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети у вароши? </ |
| Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он |
| ад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говор |
| нуо своме селу.{S} Тамо се бавио по цео дан, проводио време у пољу око њива, у којима су радили |
| ава!... </p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угр |
| само шта ће ми Новица рећи. </p> <p>Цео дан им прође у такву разговору, смрче се, а они још има |
| те се одмах и оде. </p> <p>И ако је био дан, није се много крио.{S} Ишао је преко села, држећи |
| ејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за посл |
| а...{S} Што ти је жив човек!... </p> <p>Дан стрељања досад су крили од њега...{S} Јутрос рано и |
| је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојничке похаре! — рече свештеник. </p> <p> |
| Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она кућу |
| ове жене и двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљи |
| е може.{S} Ето, то је оно!...{S} Првога дана, пошто мене затворе, она нема куд, а ја је не могу |
| lestone unit="subSection" /> <p>Другога дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друшт |
| 18971_C25"> <head>XXV</head> <p>Другога дана, после заласка сунчева, Ђурица иђаше косом, која в |
| ати, јер — куршум је пред очима свакога дана!...« </p> <p>Тако му пролажаху дани, дуги, досадни |
| елу стадоше да крстаре жандарми свакога дана. </p> <p>Сеоских стражара Ђурица се није бојао.{S} |
| га.{S} Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.{S} Моји људи, који ме ч |
| на случајности, које се мењају свакога дана, онако исто, као што се мења небесно плаветнило ту |
| <p>Ђурица и Станка се састајаху свакога дана.{S} Крили су се веома опрезно, али шта може међу љ |
| гло ни мислити о пењању.{S} Али једнога дана свих пет младих чворака беху у његовим недрима: шт |
| <p>— Шта ти уради, соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ ми што чусмо з |
| главу весело и прође... </p> <p>Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама.{S} На перилу — |
| је, спава, мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људи...{S} И ето, до |
| жњом испрати молбу на пошту.{S} Од тога дана није никако помишљао о смрти и упорно се надао пом |
| томе положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, |
| 8971_C3"> <head>III</head> <p>Четвртога дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пре |
| би пасти коме у очи. </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и од |
| p>Међутим, Вујо није оклевао.{S} Истога дана, кад изиђе наредба за Ђурицу, код Вуја се, у вече, |
| ку могућност за предају. </p> <p>Истога дана Вујо дозва једнога свога повереника, даде му некак |
| т нападао човека, очи у очи, усред бела дана.{S} Не знаш ти њега: кад се мало љутне, гори је од |
| ише на бистричкога механџију усред бела дана, пред десетином сељана, који се случајно затекоше |
| сећи собом и студ и отров...{S} И усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи |
| — Ништа ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мис |
| ли или није, ти не мораш знати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва |
| му је нејасно, неодређено.{S} Овако, из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се |
| 18971_C26"> <head>XXVI</head> <p>Четири дана проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је сп |
| с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, једнако к |
| а се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. </p |
| тији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. |
| и сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, |
| а дрвета.{S} То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећноме свету.{S} Како су м |
| ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим...{S |
| ослати, а сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док не посвршавам неке послове и до |
| тану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су бити опрезни, јер да |
| /head> <p>Државна власт, после неколико дана, прогласи Ђурицу за хајдука; растури наредбе по св |
| не прозбори ни речи.{S} После неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове под осоје |
| ја знам шта би ме снашло после неколико дана; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се |
| _C6"> <head>VI</head> <p>После неколико дана освануше на општинској судници и на вратима Ђуричи |
| де за Ђурицом. </p> <p>Прођоше неколико дана, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи д |
| мо да видимо? </p> <p>— Иди ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде.{S} Само онак |
| } Онај огромни терет, који већ неколико дана осећаше у својој близини и само очекиваше час, кад |
| ва лепе Војводине. </p> <p>Већ неколико дана пада киша над Београдом, те је и чистији део града |
| а пара.{S} Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.{S} Ово ве |
| исоком, окресаном бресту.{S} Месец и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се легл |
| То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...{S} Шта ли би сад рекла, јадна старице, |
| ...{S} Тамо не може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... </ |
| угурсуз.{S} Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не изб |
| нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да |
| сна, рекао бих... да ниси боловала ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До сад нисам никад болов |
| > <p>— Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам в |
| не може боље бити.{S} А где си ти ових дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђурица, запињући. |
| Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ |
| и да се онако осмехне, као онда, првих дана...{S} А сад?...{S} Тхе, нисам онда знао за боље, а |
| ења небесно плаветнило туробних јесењих дана.{S} Живело се од данас до сутра, избегавала се сва |
| ће га судити.{S} Али кад му после месец дана саопштише одлуку Касације, беше као убијен, промен |
| или му је криво?{S} Кад му је пре месец дана саопштила своје откриће, баш тада га одазваше неку |
| Да ми је овако да проживимо који месец дана заједно, па после не марим, нек погинем. </p> <p>— |
| ео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S} Сад нећу ништ |
| их са њим појео, па да се не бринем за данак никад — одговара му Мићо. </p> <p>— Да се ниси пр |
| тренут дохватише се реке. </p> <p>— Е, данас јевтино прођосмо — рече Пантовац, умеравајући ход |
| »И тај зликовац, који ме је упропастио, данас пружа пушку на мене.. .да ме збрише са земље као |
| је он поузданији.{S} Ако тебе, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после |
| о да понесем што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »д |
| Знаш, ваљада, шта те чека напослетку... данас, сутра, кроз годину, две?... </p> <p>— Ништа ти ј |
| и. </p> <p>— Брже, побро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Радован смејући се и чешући |
| ; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно учинити »физиту...« </p> <p>— Шта в |
| по народу; код себе не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. </p> <p>— А где |
| ; па смо на њиви и ручак готовили.{S} А данас нам враћају позајмице. </p> <p>— Па...шта велиш?. |
| ре.{S} Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; н |
| це.{S} А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>— |
| ишта и не једеш.{S} Истина, шта си јела данас? </p> <p>— Шта ћу јести?...{S} Хлеба...{S} Знаш д |
| туробних јесењих дана.{S} Живело се од данас до сутра, избегавала се свака одређенија мисао о |
| риље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погинути.{S} Како је онда лудо срљао у пропаст, к |
| иглу над пламеном. </p> <p>— Шта ти је данас, јеси ли полудео!...{S} О каквом убиству ти говор |
| је могао унапред осетити све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би се никад одлучио |
| шити осуда.{S} Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш.{S} Неки трговци одавде послаће ти |
| еку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако« — вели, а ја занемела, па га само гледам. |
| у његове сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: </ |
| дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је. </p |
| е, чича, здравља ти!...{S} Јадне су нам данас и горе и горски цареви...{S} Нема више ни ’наке г |
| рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Ти иди одмах; удари на Милетића чаји |
| </p> <p>«То ћу ја од истине да гладујем данас...{S} О, брате, да ми је само комад хлеба... — по |
| ичавој безразложној нади проживео је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p> < |
| да га право у очи. </p> <p>— Где си био данас? </p> <p>— Ја, вала, у једном забрану, више поток |
| може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. </p> <p>— Чуваће је он, синко, не б |
| војка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — |
| и воде?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем |
| зор.{S} У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани |
| } Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам. </p> <p>— Ево ти, брате — рече му ко |
| је он говорио.{S} А са њим ћу се ја још данас нарачунати. </p> <p>— Јесте, казао ми је да те уб |
| <p>— Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у селу.{S} Ја морам сад одмах ићи |
| ладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чуд |
| соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми |
| а види, спусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто ј |
| Исприча му искрено, готово наивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад |
| му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душе |
| ко је он мислио...).{S} А ова за веселе дане, кад не зна куд би се окренуо, кад осети потребу д |
| јо га испочетка и сам шиљаше да проводи дане у његову селу, јер је опазио да то бављење утиче н |
| шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху дани... </p> <p>Међутим Ђурица је и даље живео онако, к |
| ога дана!...« </p> <p>Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки... </p> <p>Једаред га, преко |
| рећи, и не имађаше.{S} Једна кућица са даном орања око ње и једна њива у планини — беше му све |
| жаса, кад је слушао приче о томе црноме дану...{S} Чудио се срцу жива човека, који зна, поуздан |
| пусти пушку. </p> <p>— Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричин |
| , из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за последак... </p> <p>Изненади се |
| а очекује громовито халакање потере.{S} Дању се спавало а ноћу живело.{S} И живот је тај био не |
| проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка наместила пос |
| , како изгледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе |
| да зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту |
| адржа. </p> <p>— Што ви, море, не идете дању заједно, као прави хајдуци, него се завлачите свак |
| дредише се чувари, који су стражарили и дању и ноћу, а по Ђуричину и Радованову селу стадоше да |
| упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не растављаше, право у село. </p> <p>Сунце беше да |
| , то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не може прићи: утврдио се као у гр |
| и онда где ћеш је? </p> <p>— Где год ја дањујем, и она ће са мном.{S} Наћи ћу у неколико села п |
| } Ти мислиш они у срезу не знају где ти дањујеш? — Знају, бане, сваки твој корак по селу, али и |
| ватила, па, бојећи се ваљда горих јада, дао чистац... </p> <p>— Све су то трице и кучине! умеша |
| је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којима су предвиђени |
| мишљење. </p> <p>— Мој отац, као сељак, дао ми је васпитање како је могао — обрте се учитељ апо |
| Тако се отимала од немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и гл |
| посао, јер нисам још свима нашим људима дао, а људи траже.{S} Само из твога села траже пет кућа |
| рваве, проклете паре, које ти је сатана дао у руке. </p> <p>Све ово беше изговорено таквим глас |
| пише, све... </p> <p>— Што ти није све дао.... му његова! — викну Пантовац као с неким правом, |
| те, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те имамо где сести и разговарати се.{S} Ходи ов |
| </p> <p>— Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно др |
| тавља стотине... </p> <p>— Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега досад |
| пантелијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? — одговори Ник |
| р и побегне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> <p>— Море, неки |
| иш, а питај моје јатаке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све |
| /p> <p>— Ко, зар ја? — викну Пајо. — Не дао Бог!{S} Ја још велим, брате, да те чувамо кâ једног |
| ко коме.{S} Некоме бих се, може бити, и дао. </p> <p>— Гле јако!{S} А коме ли то? </p> <p>— Ево |
| оше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље.{S} А више не смем да н |
| бише се. </p> <p>— Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну кав |
| од толиких похара још није ни половини дао први »пешкеш«, који се обично сматра као ситница и |
| срца. </p> <p>— Оно јест, кад би се ти дао да те убију. </p> <p>— Па... како коме.{S} Некоме б |
| год хоће. </p> <p>— Јест, кад би се он дао.{S} Тако могу написати и за мене, али нека дође ко |
| речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао. </p> <p>— Зашто, газда Јанко? </p> <p>— Ја ти то н |
| , да боље чува стоку...{S} Не бих ја то дао, Бог с тобом. </p> <p>— Како ти је осекô кукуруз? — |
| еколико година.{S} Први пут је апотекар дао назив картама — јеванђеље, али видећи да се понеко |
| да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. </p> <p>— |
| збере име овога реформатора), па најзад Дарвин.{S} Разуме се, да је он морао објашњавати публиц |
| појави се на вратима. </p> <p>— Дај нам Дарвина! </p> <p>— Хо-хо-хо-хо — насмеја се писар, као |
| p> <p>— Где ти је мајка? </p> <p>Ђурицу дарну ова кметова осорљивост.{S} Пође му срџба уз груди |
| тнуо човек главу у торбу!{S} Не смеш га дарнути, кâ у око. </p> <p>— Вала и јесте јунак, јади г |
| и сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјајна сунца!... </p> <p>Ови зраци подсетише га |
| олико удараца узвикну весело: </p> <p>— Даска! </p> <p>— Лакше сад — рече му писар — пази да оп |
| још јаче...{S} У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: </p> <p>— Ко је то |
| свога захтева. </p> <p>Опет зашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама... </p> <p>— К |
| их, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску.{S} После неколико тренутака отворише се собна вр |
| е.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно тако је... али то |
| а се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но с |
| ватиш пре зоре... после вам се неће жив дати... </p> <p>Капетан је разгледаше пажљиво...{S} Оно |
| и син, на покајање, могу ти и благослов дати — рече му свештеник, очекујући жудно његов одговор |
| му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправдања.{S} Своја кривица се обично заглађује љу |
| ити миран.{S} Али ти онај пакосник неће дати мира. </p> <p>— Зар Вујо?...{S} Шта он ради? </p> |
| урица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убијаш, рецимо, или упропашћујеш поштени свет, |
| ујо мора, каквим било начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље.{S} Вујо ће за њега см |
| ћу и ја са њима. </p> <p>— Да ли ће ти дати без исповести?{S} Знаш код нас попа не да ником, д |
| е твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. </p> <p>Ђурица разумеде шта се ради.{S} Пође му н |
| Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнаест.{S} Радисаву сад не смем изићи на очи |
| и да не тражи ништа. </p> <p>— Знам ја, даћу и њему.{S} У кући имаш што ти треба? </p> <p>— Има |
| буде човек од реда...{S} Па нека га.{S} Даћу му много, врло много од овога првога посла, само д |
| уја, па ће ти он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и с |
| аше на пиштање ухваћена миша.{S} Ђурица дахну душом, одговори истим знаком и задовољно, после б |
| м.{S} Требало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у густ шиб |
| е јака потреба.{S} Окупиле ове проклете дације... </p> <p>— Знам ја, не бери Ти бригу.{S} Скоро |
| до свога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. </p> <p>— |
| ћи — одговара терзија. </p> <p>— Колико даш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. |
| ла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ништа. </p> <p>— Знам |
| опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику мазушку, кој |
| на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца.{S} И тај поглед као да му даде неку нову сн |
| губера и, после кратког чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору.{S} Овце покуш |
| ова је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојничке похаре! — рече свештеник. </p> |
| знао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко о |
| није да останем у шуми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако и зече |
| у јаружицу, која је горе при врху имала два крака, управо две провалије.{S} Више саставака опаз |
| урица наједаред стаде као укопан.{S} На два три корака пред њим зачу се глас: — О-о-о, бато, о! |
| це, то су одређени за стражаре само она два младића, а сви други требало је да уђу заједно у дв |
| револвером о бедрима, за њим Станка са два жандарма с обе стране, па онда још три жандарма и д |
| па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за та |
| . </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито падаше у очи целом |
| бе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у |
| мији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао такав понос и тако јасно са |
| и обичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, за |
| — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч |
| више но обично.{S} Опасивао је око себе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме |
| о скиде с реда прву бригу.{S} Али после два три дана јавише му да Сретен, са неколико момака, ј |
| ију, па, не скидајући се, стаде да пише два извешћа, духовној и полицијској власти.{S} У оба из |
| оше јаругом к реци.{S} Тек што корачише два три пута, а озго више провалије неко повика из свег |
| проседеше у разговору дуго.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше ме |
| обе стране, па онда још три жандарма и два пандура.{S} Жандарми и пандури, као обично, беху на |
| и писар са пандурима, кметом, бировом и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео д |
| па га целива...{S} Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... </p |
| пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Један с |
| му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагореваху гневом и срџбом...{S |
| у гомили пред вратницама, Милета испали два метка.{S} Коста, који беше последњи, повика: </p> < |
| разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому.{S} Писар извади из свога капут |
| никаква одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по |
| омози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> <p>Пантовац се још више потуљи, обо |
| ћи око себе на све стране.{S} Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара погл |
| помало, ет’ ... </p> <p>— Продајте нам два пурењака. </p> <p>— Нисмо их, вала, ни ми куповали, |
| ничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два сина, старијега Милету, који се оженио пре војачине |
| у. </p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Јово два пут почињаше нешто да каже, па се тргне, као да се |
| о до реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: или да опет ударе реком, где су могли наићи |
| едавши случајно у двориште, угледа тамо два човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к |
| давати, а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је т |
| ица Милошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два на струк — одговори овај. </p> <p>— Па зар у сто кл |
| много је то: неће сваки струк осећи по два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. </p> <p> |
| — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... </p> <p>— Колико |
| свакога часа бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклона, а она не може |
| , а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре згоде за прикрив |
| о место, ту се нађу обоје и проведу час два у заносном љубавном прижељкивању, па се растану; и |
| а, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само ј |
| тих повијених обрва, испод којих севају два зеленкаста ока, за која народ вели да играју као на |
| ашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пан |
| ху.{S} Испод суднице, крај пута, сеђаху два дечка са заденутим пиштољима за појасом и један чов |
| S} Под ниским, испупченим челом, сијаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезах |
| кве га очи не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби |
| ити шта то би. »Сад овога тренутка беху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гл |
| познатих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама; једнога је знао цео срез под име |
| ича Марку све што је видела, пратећи их два дана узастопце. </p> <p>— Знао сам ја да ће ми она |
| побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се двадесет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, разг |
| је Ђорђе казао власти четири стотине и двадесет! </p> <p>— Тако они увек раде.{S} Кад би се на |
| како да распореди оних четири стотине и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају, |
| ица. </p> <p>— Јест, јест, брате... сто двадесет равно...{S} Нема више. </p> <p>— Како нема?{S} |
| љају. </p> <p>— Хо, па овде је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још осамдесет? — рече Ђуриц |
| а села имамо тридесет таких људи, а још двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, није |
| Шта ово би са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи на мекој росној трави, под зелени |
| ићи из Вујова села, тек ако су навршили двадесету. </p> <p>Кад вечераше и запалише дуван, Вујо |
| е бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{S} Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђе |
| ацију. </p> <p>— Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, преко |
| да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега.{S} Најзад се иза врзине помоли |
| Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динара. </p> <p>— Е, мој пријатељу — рече му |
| и, највише имао респекта према Вују.{S} Двапут је осуђиван на робију за опасне крађе и, после б |
| кни се малко натраг. </p> <p>Он коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекив |
| зор... као врећа...{S} Ја, вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — гото |
| пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, дваред...{S} И док си тренуо, нестаде га, провуче се кр |
| и не погледаше. </p> <p>А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина |
| до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири.{S} Хоћ |
| апослетку... данас, сутра, кроз годину, две?... </p> <p>— Ништа ти ја не знам, но живим тако од |
| и сва му се крв следи, окамени се...{S} Две челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, не |
| та и лупа.{S} Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још |
| скост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојничке похаре! — рече свештеник. </p> <p>— И ј |
| и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постеље и миндерлуком, а на средини стоји округао з |
| утра је оно што му је непрестано за ове две године лебдело пред очима, оно о чему он није смео |
| о разликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајући по блату, отресајући се и |
| ни речи.{S} После неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове под осојем, па не вид |
| ко то може бити?« — помисли она.{S} Пре две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ |
| ор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{S} Само испаде из онога дима нека пр |
| RP18971_C2"> <head>II</head> <p>Прођоше две године после ових крстоноша.{S} Ђурица постаде најк |
| ечагама, преко којих су намештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља јело; около ових т |
| е челичне цеви стоје наперене на њега и две главе, необичне и нејасне, вире оздо... </p> <p>»От |
| вног агента из вароши, проговори са њим две речи, па оде у пивницу код »Европе«. </p> <p>— А, е |
| е горе при врху имала два крака, управо две провалије.{S} Више саставака опазише најпре једну, |
| са мном.{S} Наћи ћу у неколико села по две три поуздане куће, платићу људима добро, па ће нас |
| адо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тражена само једна.{S} И то му ј |
| страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, |
| аше куд пролази.{S} Понеки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле |
| ршће...{S} И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи. </p> <p>Гледа, а неке жене из го |
| има и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су га старији људи звали »он |
| рале је на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ зелен шат |
| ш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хе |
| Никола отишао да наплати облигацију од двеста дуката.{S} Знали су да је Николина задруга на ра |
| љаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад |
| после... пљус по челу, па узми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« |
| S} Урош те је позвао да ти исплати свих двеста по облигацији. </p> <p>— А, е то јест... али ниј |
| стало од оних двеста... </p> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти четири стотине и двад |
| здавао.{S} Мало је што и остало од оних двеста... </p> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе казао вл |
| Заобилази! — вичу кметови, и гомиле се двоје: једни трче уз брдо да обиђу провалију, па да опе |
| о, ограђено високом тарабом, имало само двоје вратнице, то су одређени за стражаре само она два |
| , јади га убили!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се П |
| атова...{S} А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело |
| Три часа већ путују необични сватови на двојим колима.{S} Распитиваше за калуђера код сваке мех |
| се полако окрете и погледа иза себе... двојица држе конопац чврсто.... </p> <p>— Ђуро, хајде, |
| учини им се да се неко промешкољи...{S} Двојица претрчаше преко прочевља и стадоше на врата соб |
| изведоше, везаних руку, на двориште.{S} Двојица држаху конопац којим је везан. </p> <p>Свануло |
| Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом.{S} Радован ће ти све казати шт |
| тарских и шљиварских трговаца.{S} Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су навршил |
| ту потоку, коме се он упутио.{S} Остала двојица иђаху право на њега, држећи пушке на руци, које |
| Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Последња Двојица полегали су у корову, што је израстао по ђубрет |
| дредио је да упадну у кућу, од којих ће двојица заузети врата на соби, а један ће истерати чеља |
| е, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у |
| ми ти? </p> <p>— Поузданије је кад смо двојица... треба се чувати... — одговори Симо и обори г |
| нска икона упоредо, а после тога све по двојица у реду.{S} Остале крстоноше понеше шта је ко им |
| воји се по која гомилица, по један и по двојица потрче напред и опет се стопе с великом масом.. |
| — али опет, да покушамо.{S} Што да нас двојица залажемо главе за њега, па отуд не видимо корис |
| да загреје ’ваке старце, кâ што смо нас двојица. </p> <p>Вујо беше задовољан.{S} Надао се какво |
| , а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом лицу нагарављена и увезана широким, га |
| </p> <p>Кад оде посланик за Новицу, њих двојица седоше да ручају и да се наразговарају. </p> <p |
| место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да ручају. </p> <p>При крају ручка им з |
| бојати ничега, Јово оде да спава, а њих двојица остадоше сами у соби. </p> <p>— Ја те послушах |
| осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад никакве опасности нема.{S} Видећи да они г |
| запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами. </p> <p>— Ни ја не знам све, само то: да |
| веза и руке и ноге.{S} Затим приђе оној двојици, па запита једнога на ухо: </p> <p>— Чује ли се |
| } Митар истрча из куће, довикнувши оној двојици: </p> <p>— Пазите! </p> <p>Жена се пробуди, за |
| е махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зликоваца. »Ко зна — помисли он — можда то нећ |
| тајаху пред вратима. </p> <p>Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а |
| заборављајући да је мало час сам видео двојицу. </p> <p>Улазећи у кућу, Никола угледа снаху ка |
| двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ако и Станка оздрави, па ћемо полако разм |
| а. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. </p> <p>— Пандур...{S} Дош |
| а њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њ |
| ну се оружана потера, изиђе из срескога дворишта, па, да се не би обраћала пажња варошанима, и |
| ажарима су одређена места на вратницама дворишта, која ће посести споља и чувати да кроз њих ни |
| тка нешто груну на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... </p> <p>— Преда |
| шкање и шапутање, које се чуло озго, од дворишта.{S} Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде д |
| овори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме |
| кроз вратнице на огради, претрча преко дворишта и стаде пред једна врата над степеницама, за к |
| ја.{S} Око понеке кућице нема ни толико дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке поди |
| х кућица или за накривљено прошће дугих дворишта...{S} Прођоше једна... друга... десетак кућица |
| ћ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориште кроз прозор, али се на стаклету ухватио дебео |
| p> <p>Ђурицу изведоше, везаних руку, на двориште.{S} Двојица држаху конопац којим је везан. </p |
| игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком непр |
| њих нико не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено високом тарабом, имало само |
| среска послуга, док уведе кола у среско двориште.{S} Жандарми одмах скидоше Пантовца и простреш |
| што дође овамо. </p> <p>Прођоше мрачно двориште и кроз некаква сниска вратанца ступише у одају |
| Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држаху запете |
| <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кл |
| ишљајући много, отвори вратнице и уђе у двориште.{S} Да не би својом појавом уплашио жену и дец |
| није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му д |
| провукоше кроз ограду обојица и уђоше у двориште.{S} Ђурицу обузе нека непојмљива зебња од ове |
| о помаже!« — помисли капетан, улазећи у двориште. »Али нека, имам у рукама ову двојицу, а да ак |
| а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове су улоге одређене условно, а главна |
| а га распрема.{S} Погледавши случајно у двориште, угледа тамо два човека, од којих један утрча |
| са Симеоном. </p> <p>Врата на уласку у двориште беху затворена, те старац стаде да лупа, док ј |
| асплинуло се блато по свима улицама, по двориштима, по праговима и уласцима у куће...{S} Са стр |
| а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту пред кућом.{S} Иза Букуље појави се сјајно црв |
| викну капетан. </p> <p>Погледаше сви по дворишту. </p> <p>— Да није оно... — рече Митар, видевш |
| . </p> <p>— Није ни мрднуо.{S} Ено га у дворишту...{S} Жену сам затворио, а код куће му намести |
| кући. </p> <p>Попа га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гл |
| право својој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој син вођаш |
| ајића.{S} Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цев |
| ост шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака о |
| , а око понеке подигнути су у пространу дворишту кошеви за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, |
| па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: </p> <p>— Хеј, мајковићу, |
| — помисли он, застанувши пред вратима, двоумећи да ли да уђе унутра или да се врати. — »Остави |
| гова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта да чини с косом: да је баци или да је држи |
| понесена, Станка прескочи врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пође журн |
| низ равне ливаде, а повезани косачи, не двоумећи много, разбегоше се по кукурузима, бојећи се д |
| ли да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— Дол |
| о необично севање очију му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним трагом св |
| дсечно, не остављајући ни мало места за двоумицу. </p> <p>— Баш бих те молио... знаш... скоро с |
| рао се негде одморити.{S} После краћега двоумљења оде к Јову. </p> </div> <div type="chapter" x |
| а око себе.{S} Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, ко |
| еха таквој досетци. </p> <p>— Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, напосл |
| о то каже? — одушеви се терзија. — Ето, де за каву! </p> <p>— Чувајте се, господар-Мито, да на |
| одговара терзија. </p> <p>— Колико даш, де? </p> <p>— Шта да дам?...{S} Знам да не можеш. </p> |
| p>— Ко ће жалити ’нака зликовца!{S} Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати док |
| жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... — узвикну кмет одједном, издвојивши из оне гомил |
| розорче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене де, одкуд ти то?..{S} Е јеси мајстор!...{S} Ко би се то |
| тајаху талири и полутаци. </p> <p>— Ене де! — узвикну кмет, погледав новце. </p> <p>»Пропао!... |
| е Ђурици и пружи му руку. </p> <p>— Ене де, откуд ти, бре?...{S} Здраво мирно! </p> <p>— Даље, |
| едаред застаде и узвикну: </p> <p>— Ене де, проваљен зид!... </p> <p>— Шта велиш, море? — викну |
| ебе, као да тражи какво оружје. — Стани де, да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, с |
| кајући шта ће сад бити. </p> <p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе повезани |
| ака обрће и надгледа. </p> <p>— Одмакни де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и |
| аба светлост зимње зоре. </p> <p>— Види-де ко је то — рече он Станки, облачећи се журно. </p> < |
| .{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу у овој проклетој помрчини. </p> <p> |
| аза се Новица између проређених грмових дебала. </p> <p>— А ја те чекам на овом крају — рече он |
| о можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... </p> <p>— Више Војковића кућа, знам.. |
| мљив спор између Марка ковача и једнога дебелога терзије. </p> <p>— Море каква песница, шта ти |
| омањи прозор, олепљен, уместо стаклета, дебелом хартијом, пенџерлијом.{S} Вуја приђе к прозору, |
| ојави трома и сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка.{S} Са планине пирка студен, |
| вањару и предаде је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, |
| те, па их опет затвори и наслони на њих дебелу кладу.{S} Пипајући зид и спотичући се по клизаво |
| се искашља и протрља међу прстима свој дебео златан ланац о врату. — Ви сви погађате, али, про |
| кроз прозор, али се на стаклету ухватио дебео слој леда, кроз који једва продираше слаба светло |
| оге им.{S} Понегде куршум лупи у буково дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бег |
| у са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што |
| имус много са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њину кућу обилази далеко! </ |
| то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизбежна поворка људи, који су потребни у |
| убио.{S} То се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чу |
| и уз њих му спремила широке тканице са девет разнобојних пруга и памучне подвезе за дизлуке са |
| истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необична и страсна осећања |
| одвоји од ових мисли.{S} У том једна од девојака викну: </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Д |
| био, те где сам био!...{S} Био сам код девојака, ето, па сад шта ћеш ми!.... </p> <p>Станка се |
| лучно. — А ето, велиш сам да си био код девојака, а мене си оставио да ме ухвати потера, па да |
| те изразе, које чита у погледима већине девојака и момака, такав поглед не би поднео, он би га |
| танка га је знала по разговорима других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, |
| нашали са њима... да послуша оно весело девојачко кикотање... да их, онако старински, смело у о |
| Угасиле се оне бујне жудње и навике из девојаштва, увидела је и дотакла се свега, што јој се д |
| јим мислима, у којима је лепа прошлост, девојаштво њено, заузело прво место... </p> <p>Ветар бр |
| Станци и узе је за руку. </p> <p>— Ова девојка сад нема куд, кад си је ти отерао.{S} И онда не |
| рзање главе побуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи. </p> <p>— Ти си болесна, рекао б |
| p>— А, за то не брини.{S} То је Маркова девојка, из поштене куће — одговори Ђурица, мењајући се |
| в осмех.{S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бива |
| ти и љубити. — Благо мени, кад је ’вака девојка изабрала мога Ђуру. </p> <p>— Ако данас или сут |
| з собе. </p> <p>— Дошла, господине, она девојка што иде са Ђурицом...{S} Тражи вас, каже, да пр |
| ало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави. </p> <p>Родитељи су већ давно |
| ућа заиста поштена — како он рече — а и девојка је поштена; па сад како то?...{S} Ха, да се нис |
| седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, или онај што коси... </p> <p>— Б |
| чудној појави. </p> <p>»Па каква је то девојка?...{S} Зацопала се у разбојника!...{S} Ђаво нек |
| ебњом очекиваше шта ће да буде. </p> <p>Девојка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као |
| а сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш |
| кажеш да се ви тамо частите са некаквим девојкама? — рече она и насмеја се весело, као да је то |
| азмишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама као стари ратник, о коме се прича да га куршу |
| спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обич |
| ше на разговор и причу. </p> <p>— Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна |
| <p>Кад се наже сунце ниско над заходом, девојке покупише рубине и разиђоше се у село разним пут |
| и — скупљаху се, четвртком или суботом, девојке и жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се |
| о засјаше.{S} Видећи је онако зачуђену, девојке то протумачише радозналошћу, па јој испричаше с |
| ричине речи, што их Јелица сад каза.{S} Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одво |
| разастре по врелу камењу да се суше.{S} Девојке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од |
| ала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не прекидоше гл |
| ио и постајао мекши и питомији од сваке девојке.{S} Чудна беху та два ока.{S} Из њих је севао т |
| цу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне охолости и само |
| е, да ти покажем како се заводе поштене девојке! </p> <p>Станка претрча пред Ђурицу, окрете се |
| другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне девојке ударају на зној... ха... ха... </p> <p>— Пријат |
| ...{S} А на великом студенцу сабрале се девојке, па ћеретају и причају једна другој новости, за |
| </p> <p>Другом приликом разговараху се девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па |
| мамљиве, обучене онако, као што се носе девојке у његову срескоме месту.{S} У његову затворенич |
| шеш...{S} Како то? </p> <p>— А зар ваше девојке не миришу? </p> <p>— Зној удара од њих.{S} Ал’ |
| p> <p>— Далеко му лепа кућа! — повикаше девојке и стадоше да се разлазе са студенца. </p> <p>Ст |
| и! </p> <p>— Причај, причај! — повикаше девојке. </p> <p>— Море ништа... здравља ми!...{S} Срел |
| <p>Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у совр |
| се јасно сви предмети... </p> <p>— Камо девојке? — викну капетан. </p> <p>Погледаше сви по двор |
| мешећи се.{S} Истина, море, какве су то девојке, јесу ли лепе? </p> <p>— Тхе... знаш какве су в |
| ољство, да изгледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавале, као и момци.{S} Плашио их је |
| м друга посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно ода |
| ар ти остави хајдуковање, па сад вребаш девојке? — рече му она слободно, смејући се као за себе |
| гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш девојке те се проводиш са њима! </p> <p>— Ја шта си ти |
| на. — Боље што не пође са нама! </p> <p>Девојке се све дале у кикот, па, како се погледају, зац |
| људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, по законима и ти си крива као и он.{S} Ко год |
| већ није више она Станка, која је била девојком.{S} Угасиле се оне бујне жудње и навике из дев |
| ц, мало наквашен, па, видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побро, |
| еним кућама.{S} Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. </p> <p>Ђурица устаде нагл |
| екиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије |
| ствар озбиљно, посла кмету наредбу, да девојку »одмах стражарно спроведе« срескоме месту.{S} К |
| вом загонетком. </p> <p>Ето, у такву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика та |
| те село чува.{S} А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајдука? </p> <p>Ђурица се |
| буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. </p> <p>— Не помињи зло, молим те, — рече она |
| умњам да ће преболети...{S} Што уби ову девојку, несрећниче! — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђу |
| ају толики момци... да упропастим ’наку девојку!«...{S} То беху тешке муке, али, срећом, оне за |
| асвим. </p> <p>— Па што онда веза онаку девојку за себе, те и њу упропасти, болан брајко? </p> |
| о издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. </p> <p>— |
| </p> <p>— Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — ре |
| > <p>На извор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне судове, умију се, баце који камича |
| ти, да ми пропада толики мал. </p> <p>— Дед’ кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и у |
| у једну страну крова и рече: </p> <p>— Дед’, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар п |
| напред плашљиво и збуњено. </p> <p>Утом деда завришташе, а у кући закука жена. </p> <p>»Шта то |
| квих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици бе |
| {S} Ко то тражи ортачину са мном?...{S} Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим, а тебе н |
| Ево ти снахе, побро — рече му Новица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послушна. </p> <p>— |
| одмах извади пљоску и натеже. </p> <p>— Деде, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна чо |
| редвидео тако важну околност. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице |
| ица. </p> <p>— Лако ћемо пребројати, но деде причај. </p> <p>— Море број то, да видимо колико и |
| вају...{S} И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан пићем, наслонио главу на сто и |
| у, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву декламацију. </p> <p>— Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет п |
| само Николиних речи и последњега свога дела: кад је пружио, скоро наслонио, пушку на слепо око |
| а ни ја се нисам обукао. </p> <p>— Е па дела, облачи се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у дру |
| ко, као и сваку мисао која је далеко од дела.{S} Она му је непрестано стајала пред очима као не |
| ком. </p> <p>Пред оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се то све могло десити, |
| , нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са стране у |
| на то пристати.{S} Овако он односи три дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да с |
| ете, што да не узме.{S} И ја тражим три дела, али мени не дате...{S} Је ли тако? </p> <p>— Оно |
| земље, као једини споменик зликовачких дела. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18971_ |
| реко својих слушалаца, да би се уверио: деле ли и они његово мишљење. </p> <p>— Мој отац, као с |
| рдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске таласасте равнице од рудничких, начичкан |
| и.{S} Овако он односи три дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он |
| д нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... |
| све паре, него хоћу да се то подједнако дели међу све људе, који мени помажу. </p> <p>— То је, |
| ђа целом свету, само да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од св |
| ше — одговори Ђурица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате |
| од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом на скоковима. </p> <p>— Пуцај!{S} Не дај |
| себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши с посте |
| , а са њима ћу се ја рачунати, ја ћу им делити по заради...{S} Је ли доста теби четвртина? </p> |
| ак задах од пића, којим је прожет сваки делић ваздуха.... запара, смрад... па све то дави, зано |
| ... — продужи писар. </p> <p>— Чича, ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </p> |
| лни појам, он стаде после да га цепа на делове по његовим представницима.{S} Најпре — Бакон (та |
| а појединости напада познате су, већим делом, свима.{S} Ипак се нестрпљиво очекује писар Мита, |
| ви људи не шале, и тада је први пут, на делу, осетио да му глава свакога часа виси о концу.{S} |
| пред сном, тек њој се одједаред засија део видокруг, заблиста се шумна речица, затрепери отвор |
| његово, а шта ваше.{S} Нек се зна његов део од стотине, па то му је, а ви се после са нама кусу |
| о је сиромах.{S} У таквим мислима обиђе део атар сеоски и врати се, са крстоношама, к судници. |
| ада киша над Београдом, те је и чистији део града потонуо у житкој прљавој маси; расплинуло се |
| вим пешкирима, те им се види само горњи део лица.{S} Они леже мирно, погледајући само навише уз |
| <p>На кленовичкој реци Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с |
| па блиста и трепери, заклањајући један део сунчаних зрака.{S} И шума, и поље, и брегови, све д |
| других карактерних особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, те испо |
| ... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу...{S} Исекоше конопце, извадише онога из раке... |
| наредио сваку као сат. </p> <p>— Дај — дер овамо — рече Вујо, и узе једну по једну пушку, те и |
| еба, паде рука кметова. </p> <p>— Стан’ дер ти, момче, да се разговоримо. </p> <p>Ђурица зину о |
| давши хајдука, зовну га: </p> <p>— Ходи дер ближе, момче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и до |
| у, па се обрте Пантовцу: </p> <p>— Ходи дер, синко, придржи.{S} Стар сам, па не могу сам... </p |
| дачки и потрча на њега. </p> <p>— Стани дер, зликовче, да ти покажем како се заводе поштене дев |
| очи. </p> <p>— А шта то може бити, реци дер ми! </p> <p>»Ви’ш... тврдоглава као псето — помисли |
| дигнувши се, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} |
| бора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, ка |
| га њоме у груди. »Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозу |
| мо да видим шта би радио...{S} Проклето дериште!...« </p> <p>И она већ не могаше ни о чему друг |
| {S} Петлови ућуташе, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, протежући усто |
| не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, десет. </p> <p>— Хм... да ли ће бити...{S} Ја ти нисам |
| да изврши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али морамо с |
| јаловици.{S} Његов отац, који умре пре десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среск |
| светац:...{S} А после, пет, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слободан!...{S} |
| да шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров. |
| дећи новце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо ускоро опет на посао, јер нисам |
| > <p>— Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго. |
| тво је распустио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер га беше |
| воришта...{S} Прођоше једна... друга... десетак кућица, и он се напослетку заустави пред једном |
| они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаест банки.{S} Сад сам твој, сав твој... </ |
| и из очију у густој шуми. </p> <p>После десетак минута Ђурица разгледа свуд око себе, окрете се |
| ишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари десети пут... </p> <p>»Смем га убити, по закону; па још |
| } Мајка му, напротив, стреља очима и по десети пут погледа писара, као да би хтела загледати му |
| у лако.{S} У Сретенову колу остаде само десетина момака, а то је за коловођу грдна срамота.{S} |
| уго згодно лице за харамбашу.{S} Читаве десетине година прођоше му у такву животу, а њега још н |
| ричкога механџију усред бела дана, пред десетином сељана, који се случајно затекоше у механи.{S |
| таковао и од других живео...{S} Ја знам десетину људи, које су ти твоји пријатељи измамили у го |
| . </p> <p>— Сад је он, мој брате, чак у десетом округу.{S} Склонили су њега добро... — вели јед |
| не знам, попо, среће ми.{S} Како се то деси, ни сам не знам.{S} Као да нас неки ветар занесе, |
| иш ти: кад би се ’нако знаш... њему што десило... да погине... да ли би се ко светио? </p> <p>— |
| рош, па се домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, |
| он је најволео, кад би се некако могло десити, да изненада упадне у какву гомилу и да се ту св |
| као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намеште |
| руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пруж |
| е даље улицом.{S} Вујо неприметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи |
| к он једнако савијаше руку, машући њоме десно и лево. </p> <p>Кмет га ослови без поздрава: </p> |
| како не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила у послу.{S} Сва ова |
| Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. </p> <p>...{S} Међутим, Вујо, доз |
| на Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, обарајући главу млитаво... </p> <p>— Та држи се |
| ви посао. </p> <p>— Симо, ти сад окрени десно на Копљаре, па иди право кући, а ја ћу гледати да |
| се један одвојио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он у |
| <p>Ђурица скочи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред што брже могаше.{S} Тек кад |
| груди! ... — рече он, угледавши крв на десној страни груди. </p> <p>— Јадница, сумњам да ће пр |
| све препоне, које му беху на путу.{S} У десној, опруженој низа се руци, држаше положену пушку, |
| воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива...{ |
| вао неограничено, самовласно, као прави деспот.{S} Они, који су с голим јатаганима јуришали на |
| наху и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љ |
| , која му је, како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота |
| а за њим трчи Сремац са голим ножем.{S} Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, |
| а он је, болан, још у апсу... </p> <p>— Дете се не би могло овуда провући! </p> <p>— Отварај! — |
| ли згреших ја или моји стари. </p> <p>— Дете је, брате, па не зна; треба је научити — рече му ж |
| за себе, извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. </p |
| рђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђе |
| Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Богу си брате, ти знаш... </p> <p>— |
| да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. < |
| <p>— Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела и преобуке. |
| рате, ’ваки случај.{S} Бранио сам своје дете, па то му је!...« </p> <p>Пред подне Станка замаче |
| горе у зобишту. </p> <p>— Потражи, моје дете, па пожури, — викну Никола, сагињући се на коњу ис |
| иве поштено.{S} Ја како, брате!{S} Моје дете неће бити хајдук.{S} А зашто? — Зато што пазим на |
| > <p>— Бог с тобом, господине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, в |
| зу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држ |
| а. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... </p> <p>— Јок, не може! — одсече кнез. |
| ову доласку. </p> <p>— Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. </p> <p>— Зар није у в |
| ића на брду. </p> <p>— Чујем — одговори дете осврнувши се. </p> <p>— Јеси нашао јагњад, сине? < |
| p>— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете!{S} Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатем |
| . »Нишани ме пушком, као да сам ја мало дете, да се плашим.{S} Али јој секу оне пусте очи, као |
| стрепе сви људи, а он ме слуша као мало дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо |
| /p> <p>— И ово ти је, болан, некад било дете и сисало мајчино млеко, и мајка га, ка и све мајке |
| — Кажем ти, море, шта је било.{S} Нашло дете цуру према себи, пригрлило је кô снаша кудељу, па |
| амбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с о |
| > <p>— Тајо!.. куку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу. </p> <p>Пантовац, који готово ништ |
| већ беше прошао. — Сиромах Илија изгуби детенце...{S} А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац? </p> < |
| у му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, шт |
| обра мати, како се она обрадовала своме детету, својој осрамоћеној, исмејаној кћери!{S} Сав све |
| право!...{S} О, како је страшно кажњена детиња непослушност!...{S} А свет?... </p> <p>»Шта ће о |
| /p> <p>— Поп! — рече он, и сенка некога детињега стида прелете му преко лица, али он брзо одагн |
| и му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, као што се уплаши од овог обичног отв |
| у мислима светле и слатке слике давнога детињства.{S} Једва их изазива у памети.{S} Био је тако |
| ако говорио... а ја сам све са њима, од детињства... с оцем... </p> <p>— Јесте, синко, знам ја. |
| веома крупни и снажни, а Милош, још од детињства, остаде слабуњав и неразвијен.{S} Било је у к |
| дашца, што су му поглед миловала још од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, покошене |
| ра и слатка, веома необична успомена из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада де |
| буни, дошавши у неприлику: научио је из детињства кад уђе у кућу да назове Бога и да се здрави |
| ило да изиђе пред попу, кога је, још из детињства, веома волео и поштовао.{S} Али невоља гони н |
| е и међу људима ретко налази.{S} Још из детињства она беше чудновата и особита и не наликоваше |
| чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства.{S} Једаред опази да се легу чворци у једном |
| а је и он сам онакав исти, какав је и у детињству био...{S} Откада памти за себе, никада му још |
| се учини да осећа оно исто, што је и у детињству осећао; учини му се да је и он сам онакав ист |
| е састави друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p> |
| онако наоружана, трже се и пребледе.{S} Деца престадоше играти и занемеше, не знајући да ли да |
| усед. </p> <p>— Море, шта ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела |
| ок, море, деца га познају... познају га деца, кад ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! |
| раду у пољу, а код куће беху само ситна деца са женом редаром. </p> <p>На вратницама, куда ће Н |
| зите! </p> <p>Жена се пробуди, за њом и деца...{S} Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. </p |
| ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја, који ве |
| истичких података, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.{S} Он је, као што поменусмо, би |
| : </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жива ми деца!...{S} Браћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — викну П |
| <p>— Зар смо ми за то... и нашто ће нам деца, куд ћемо их? </p> <p>— Како, болан — прошапта он, |
| вај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. </p> <p>— Брже паре дај, немамо кад да |
| птица, журећи се на ноћиште... </p> <p>Деца се окупила у једном углу пред вајатом, цепкају и з |
| , то је већ извесно, а ја сам последњи, деце немам... а оно«... и, као убоден, скочи и разгледа |
| и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана преко реке, којим су прешл |
| ијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слуг |
| Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне к |
| езак. </p> <p>— То ви је свега, тако ми деце!{S} Не знам више ни за једну пару...{S} Само ми ње |
| прашину, а он замуца: </p> <p>— Тако ми деце!...{S} Жива ми деца!...{S} Браћо моја!... </p> <p> |
| рча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је оно страшило, од кога се и |
| вши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви.{S} Не размишљај |
| ажем.{S} Нека сваки води бригу о својој деци како треба, па неће бити хајдука, или их бар неће |
| ужи право к њима. </p> <p>— Помози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. </p> <p>Пан |
| меја и причања по селу! </p> <p>— Море, децо, гледајте своја посла — одговара им онај с пушком, |
| з заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? </p> <p>— |
| p> <p>— Добро јутро, нано! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви с |
| им излаже свој »ратни план«. </p> <p>— Децо — поче он — сад имамо један тежак, али важан посао |
| сад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чекам извешће свакога часа. </p> <p>— Е њихов |
| епо, болан.{S} Ето, ја ћу кидисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> |
| о јој нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа...{S} Прекорачи високи кућни |
| Да не би својом појавом уплашио жену и децу, накашља се и викну обичним гласом: </p> <p>— Помо |
| {S} Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а овај о |
| вата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше |
| а ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш!{S} Зар ти не знаш да се ни о |
| и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака обрће и надгледа. </p> <p>— Одмакни де мало тањи |
| и из ње искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и зд |
| руча. </p> <p>На извор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне судове, умију се, баце ко |
| S} Испод суднице, крај пута, сеђаху два дечка са заденутим пиштољима за појасом и један човек о |
| <p>— Оде у Локву с косачима — одговори дечко. </p> <p>— Колико их беше? </p> <p>— Петорица.{S} |
| изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. </p> <p>— Стако, чекај, бол |
| ова? </p> <p>— Мучила се зимус много са дечурлијом, па јој се сад девер вратио у задругу.{S} Њи |
| вори жена, прилазећи Ђурици. — Како си, дешо?...{S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довест |
| апуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које јој све више излажаху пред |
| испод куће, па ту, под једном кржљаком, дивљаком, наместише постељу.{S} Пантовац се завуче међу |
| ију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљачно, све јој улеваше неки празноверни страх, коме |
| ице стаде разлегати по питомим лукама и дивљим голетима.{S} Руке му снажно али механично замаји |
| арицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стогова |
| шум њен једначито и тихо, слажући се у дивљу, необичну својевољну мелодију...{S} Чује се једна |
| о срце, да се наужива и провесели...{S} Дивна ли живота!... </p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго ј |
| _C28"> <head>XXVIII</head> <p>Блиста се дивно јесење јутро.{S} Са плава чиста неба падају светл |
| он удахну свом снагом пуне груди овога дивнога ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, |
| Е видиш, само од једнога посла с тобом дигô сам главу, па како бих те оставио!... </p> <p>— Ва |
| сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и угибаше се |
| бично присела код завале испод прочеља, дигла руке више главе и преплашено гледа зликовца, који |
| е нарави. </p> <p>Родитељи су већ давно дигли руке од свих покушаја да савладају Станкину самов |
| пред носа! ...{S} Па кад прочитам указ, дигнем се, па право к Лени:{S} Сад си госпођа капетаниц |
| ...{S} Све му је сад јасно... </p> <p>— Дигни ме — вели му загушеним гласом. </p> <p>Подигоше г |
| ше главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, |
| момче, ове ствари? — запита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца. |
| је одређено.{S} Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наи |
| Шта ће ми бити? </p> <p>— Како, море... дигоше на тебе сав свијет. </p> <p>— Да није потера? </ |
| <p>— Готово! — Викну Митар и устаде.{S} Дигоше се и остали, само остаде на поду он, непомичан, |
| р — пази да опкопаш полако. </p> <p>Кад дигоше малу дашчицу, видеше да она поклапа неку велику |
| : </p> <p>— Ко ће да се купамо? </p> <p>Дигоше се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а др |
| Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица |
| Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; з |
| вели, викнух двапут, па кад видох да се диже... дадох ватру и — готово... </p> <p>— Зар баш на |
| p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село.{S} На путу, из једне јаружице, |
| собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и пови |
| а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, као на команду.{S} Људи поскидаше капе и сваки у |
| /p> <p>Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јов |
| присебан.{S} Кад му се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, н |
| играње карата.{S} Кад сврши игру, он се диже полако, као човек који не зна куд ће, па се упути |
| ши човека где му се приближује, Вујо се диже и пође на сусрет, а кад му се приближи сам Ђурица, |
| чну играти.{S} Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом.{S} Народ се диже, као |
| т пренесе очи на ону слику и коса му се диже на глави од чуда...{S} Станка!...{S} Јест, она је. |
| су газдинске велике ливаде, са којих се диже по неколико стотина пластова.{S} Сад су већ пласто |
| тка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. </p> <p>А Милош угледа пред собом са |
| прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад од |
| <p>— Води га! — викну капетан пандуру и диже се од стола. </p> <p>Као у неком бунилу и заносу Ђ |
| ка претрча пред Ђурицу, окрете се оцу и диже руке у вис, желећи да га рукама заклони.{S} А Марк |
| да га не наљутимо — одговори Пантовац и диже се са столице. — Јово, ја бих мало спавао — рече о |
| , под којим Вујо спаваше.{S} Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. </p> |
| аше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: </p> <p>— Ни |
| ве.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запита: </p> <p>— Камо Вуја? </p> |
| си ожењен, али нек стоји резница, да не дижеш руку на људе, који ти ништа не чине. </p> <p>— А |
| ми деца!...{S} Браћо моја!... </p> <p>— Дижи то! — викну Пантовац. </p> <p>Он подиже новчаник и |
| из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, |
| текар Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. </p> <p>Ап |
| .{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ће да дижу потеру.{S} Синоћ одјурише сви пандури са наредбама |
| <p>— Да није потера? </p> <p>— Ноћас се дижу на тебе три среза: да си тица, не би побјегао...{S |
| ...{S} И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, |
| Преко целога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изг |
| ом приликом, као и сваком... — рече он, дижући своју »шлафкапу« и поздрављајући капетана, који |
| дмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. </p> <p>Ђурица га погледа зачуђ |
| су друге за седење.{S} Имућнија племена дизала су над совром кров, а около седишта ужљебљивани |
| да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. </p> <p>— Не може бити! </p> <p>— Јест, |
| а и суморна, као да се и не мисли никад дизати са грешне земље.... </p> <p>Другови прођоше забр |
| р, видевши да се неко од спавача почиње дизати, притрча и притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? |
| ту.{S} А механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних ле |
| да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: </p> <p>— Ходи дер, |
| ојима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога |
| разнобојних пруга и памучне подвезе за дизлуке са кићанкама од вунице.{S} А сам Ђурица, терају |
| дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивене црним гајтаном, и велики тунос са кић |
| ди, а ја ти само то велим: чувај га се, дијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} |
| ратима, преко од њихове собе. — Устани, дијете, испеци нам каву. </p> <p>— Сад ћу, не улази ова |
| о ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како |
| а благим гласом. </p> <p>— Бог с тобом, дијете, што да говоримо кроз прозор, кад је дао Бог те |
| ре ли о мени? </p> <p>— Све се ућутало, дијете; заборавили су те, чим си отишао... засад ћеш би |
| ти тако ослабила? </p> <p>— Године су, дијете, старост... — одговори она, затварајући за њима |
| а у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?{S} Ова је готово старија од њега«. </p> <p>— Ев |
| — Где је сад Ђурица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем селу...{S} Остао је на спавању, и сутра |
| до уречена места (једнога трњака испод Дикића кућа), па даде знак.{S} Испред куће му одговориш |
| овцем удари потоком, који протиче испод Дикића кућа, где је оставио Станку на боравишту.{S} Јав |
| Станку на боравишту.{S} Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак.{S} Кад изиђоше на чисто поље |
| ...{S} Ватра прсну пред очима... за њом дим... оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, нек |
| снажне руке...{S} Само испаде из онога дима нека прилика, паде на њега, стеже га и притисну це |
| е пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима...{S} Ври, трешти, пуши се... као у паклу!...{S} Ђ |
| са пушком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шта то би. |
| и своју пријатељицу, трошио по неколико динара, те је могао израчунати, ако непрестано стане ов |
| аву и гледа шта се чини. </p> <p>— Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општинс |
| пресрете и нађе код њега само дваестину динара. </p> <p>— Е, мој пријатељу — рече му присебан, |
| слом.{S} Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше вес |
| } Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да нисам ожењен, а она црче, све око |
| ако има шта јести, само нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико ди |
| — Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај; ишти шта хоћеш! </p> <p>— Брже говори где су пар |
| ни за једну пару...{S} Само ми њега не дирајте... </p> <p>Ђурица разви завезак и, видевши да ј |
| те сад одмах онима у кући да ми децу не дирају. </p> <p>Ђурица погледа Сремца, а овај одмах отр |
| к он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме, тамо му у оној хартији стоји н |
| ако племе имало је своју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко ко |
| ека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> <p>— Богме, там |
| </p> <p>— Ни једнога нисам мојом руком дирнуо. </p> <p>— То знам ја, али не зна закон. </p> <p |
| примакли, да су могли чути један другом дисање. </p> <p>— Камо се, по Богу си?... полудех од му |
| Стаде да слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, |
| бодно се дише!...{S} Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта је ово заковано?...{S} Руке и ноге |
| опет стају на прсте...{S} Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима...{S} Најзад се не |
| ах после оног убиства.{S} Сад ће се све дићи на ноге, само да те сатру, али ми ћемо гледати... |
| о ван себе паде у један угао и стаде да дише јако и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћи |
| ударце куршума...{S} Гледа и чека... не дише... </p> <p>Груну плотун...{S} Зелонобледо лице нам |
| >Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у л |
| <p>У народу свачије лице бледо, нико не дише.{S} Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. </p> |
| ље.{S} Момчадија пребледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по је |
| светло, слатко?...{S} Гле, слободно се дише!...{S} Ох, како је слатко дисати!...{S} А шта је о |
| је жива...{S} Креће се нешто у њој: или дише или јој ради срце... </p> <p>Капетан се саже, насл |
| у чијој се хладовини слатко и слободно дише... </p> <p>Где си, лисната зелена горо!{S} Камо те |
| чим вас нађем — проговори младић брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сване, кре |
| ком необичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хладном водом |
| другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући, као да сад тек очекује прави одговор, од кога ј |
| једну младу жену, која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?...{S} Да ли зна за ово |
| жудње погледом, и очекиваше одговор не дишући. </p> <p>— Како ти кажеш... — прошапта она и пог |
| »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевицом Станком, која својом драгом вољом иде за њега. |
| а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... </p> <p>— Колико ти треба? — прекиде |
| >Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да н |
| парчета гвожђа, што падају испод оштра длета... </p> <p>»А знам... хоће да врачају...{S} Па не |
| ајке, волела и гајила! — прозбори газда Дмитар, гледајући онакажено лице зликовчево. </p> <p>— |
| <p>— Баш да вам кажем и ја једну — рече Дмитар књижар, пошто се искашља и протрља међу прстима |
| елијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? </p> <p>— За јечам? — одговори Никола, |
| и његов корак... </p> <p>— Добро велиш, Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја кажем.{S} Нек |
| ласком... </p> <p>А тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак |
| И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад то каже ча-Вујо |
| андарма с пушкама... </p> <p>Све досад, до овога тренутка, он је оно, што је имало сад да се из |
| . </p> <p>— Како?...{S} Хвала ти, попо, до неба.{S} Ти си ми отворио очи.{S} Бар ћу се сад умет |
| > <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте позадружна, јади је |
| а смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога потока.{S} Згода!... </p> <p>— Зацело згода! |
| ала ових дана? </p> <p>— Болесна?...{S} До сад нисам никад боловала, а сад... све једно!. ..{S} |
| ме беху прострте неке прљаве поњаве.{S} До те постеље стајаше мала четвртаста пећ, сандучара, д |
| еђу момцима наста гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само једна реч: »јаловица«, али |
| еше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којо |
| бити Станка. »Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... са |
| — Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. </p> <p>— Па... кад ни |
| словна, ропска послушност луди, који га до јуче нису честито ни погледали.{S} Он није заборавља |
| о...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ морао клизат |
| о се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.{S} Иде са својом пушком по зеленој гори, а све |
| а бити готов да прегруваш по два округа до каквога поузданога заклона, а она не може свуда с то |
| куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осм |
| стук. — Напослетку не браним...{S} А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим |
| То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. </p> <p>— Ја шта ћеш, после оних мртвих |
| <p>Не остаде им више од стотине корака до реке.{S} Наједаред Пантовац погледа у лево, па, виде |
| {S} Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он с |
| густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате руднич |
| м, па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га ч |
| та ти ја не знам, но живим тако од дана до дана; а шта ће бити и не мислим, не смем да мислим.. |
| а виде они с леђа, узе правац од нишана до оне тамне, неразговетне слике, што га и сад необично |
| он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«. |
| <p>Ђурица скочи и помоли се из заклона до половине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на другој |
| девши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи по твр |
| конопац о коцу... </p> <p>Митар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... </p> <p>Г |
| за пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угледа како оно страшило необичн |
| ти ваљан момак.{S} Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се већ зна |
| . </p> <p>— Море остави ме, није ми сад до тога — одговори Ђурица љутито, не гледајући ни у ког |
| видећи нигде столице, спусти се на под до пећи. </p> <p>— Та нека ме, снахо, могу и овако — од |
| амирити? — запита Ђурица. </p> <p>— Све до једнога. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно |
| раво к њему и изручивали му у крило све до последње паре, што су по скупе жртве награбили.{S} О |
| и, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.{S} У себи је желео да се оно ни |
| о ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо живети, само |
| мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. </p> <p>Свештениково се лице замрачи. </p> <p> |
| . </p> <p>— Има ли сад далеко да се иде до куће? — запита капетан Станку. </p> <p>— - Ено, одма |
| та!{S} Кад се врати у гору, ако му буде до тога, он ће већ смислити како ће то наредити, а заса |
| ичући се по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру да |
| покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори глав |
| је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да |
| ји су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију, да |
| већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је упропас |
| } Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладна планин |
| е веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по челу, па |
| овољно се осмехну.... </p> <p>Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, те с |
| — окрете се он Јову. </p> <p>— Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. </p> <p> |
| сли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> </div> |
| озничавој безразложној нади проживео је до данас, а сад одједном изводе га на бели хлеб!... </p |
| е зачуди.{S} По своме поимању, она није до сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одг |
| истурена, избачена отуд, па јој и није до њих.{S} О мени и себи?...{S} Један нам је крај, шта |
| ка пошље одмах за мном.{S} Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. </p> <p>— Добро |
| — рече Марушка, па понуди Јулу да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> <p>— Шта в |
| шу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин... цан... |
| ачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе до Каменара код оних дебелих грмова... </p> <p>— Више В |
| тамо вам је најсигурније.{S} Чича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и |
| њилски потес, домишљајући се како би се до забрана одвојио од Сима, који непрестано иђаше уз ње |
| о неке мисли и Марушки. </p> <p>— Он се до синоћ мало прибојавао од мене.{S} Лудак! — рече јој |
| едајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега. </p> <p>— А што м |
| испретураше по соби, неки се докотураше до постеље...{S} И Ђурица пође једној постељи, али га и |
| о. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше до места; спустише га више коца... </p> <p>— Ево ти кућ |
| ним пандуром, те устаде, па га одведоше до једне постеље и наместише га да легне.{S} Занесе се |
| време најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелица Плеск |
| му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да ј |
| ала сам се са твојим људима, ишла сам и до њега.{S} Звао ме да му кажем где си...{S} Он ће ти, |
| о заметне шала и прича, која се продужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра рубине, |
| оја... </p> <p>...{S}Пијанка се продужи до пред саму зору. </p> <p>Напослетку, кад се сви изопи |
| н слободи кроз клисуру, којом се долази до манастира.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи с кола |
| во, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се засити, занесе... </p> <p>Сад је |
| о: да се треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба |
| и храну, па их, тако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући још нека обавештења Радовану и |
| у да седне до Ђурице, а сама се намести до Новице. </p> <p>— Шта велиш, побро, ове се не шале! |
| уми.{S} Могао бих за два три часа отићи до Рудника?... </p> <p>— Тако и зечеви раде кô ти, а ли |
| епоручити. </p> <p>— Тешко је сад отићи до Шапца, него да идем у Смедерево.{S} Кажи ми само где |
| лу — рече Вујо, прилазећи му и седајући до њега на троножац. </p> <p>Усекнувши свећу, Вујо стад |
| којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} С |
| е, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских планина, које су, овога јутра, завијене у |
| раздао по народу, браћо.{S} Раздао сам до последње паре, тако ми самога Бога... </p> <p>— Лаже |
| о кући, а ја ћу гледати да се прокрадем до Венчаца. </p> <p>— Мени је казао Вујо да једнако иде |
| зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће т |
| ди тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога трњака испод Дикића кућа), па |
| а једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> <p>— Што ћеш м |
| себе. </p> <p>— Па хајде да те испратим до Каменара, после ћу ја кући. </p> <p>— Зар ти нећеш с |
| ј да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. </p> <p>— Их, болан, што си баш тако! </p> |
| упао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех.{S} Ал |
| о зна да није ланац од потере већ сишао до реке.{S} Имали су, дакле, још само два начина: или д |
| од доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима.{S} У |
| е би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе |
| тим, само њему познатим начином, ставио до знања капетану, да су похаране ствари код Ђурице.{S} |
| и!...{S} Срели се на путу, па ме пратио до Главице...{S} Пита за све..{S} После узе да комендиј |
| а чајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.{S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи та |
| </p> <p>— Пандур...{S} Дошли смо полако до његова стана; разгледам прво положај куће, па ми се |
| учио. </p> <p>Изјутра зором отиде Марко до свога суседа Петра. </p> <p>— Да ми даш, Перо, онај |
| е и на себи самом.{S} Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово »нетицање ниче |
| сене су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од |
| /p> <p>— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све |
| <p>— Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} И ја ти се, вала, |
| укоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантовац одмах извади пљоску и натеже. < |
| равнице од рудничких, начичканих једно до другога, брда и планина.{S} Пред њима се засветли и |
| них јесењих дана.{S} Живело се од данас до сутра, избегавала се свака одређенија мисао о будућн |
| омалену сеоску кућу, која на оном крају до њих беше од брвана, а на противном, где је соба, оле |
| е овлада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, |
| , која обухвата цела човека, продире му до тела и, чини ти се, увлачи се и у саму срж кошчану.. |
| и у душу неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, које му отвара нов поглед на свет...{S} |
| га препороди, ули му неку непознату му до сад снагу самоодбране, коју он никад у себи не претп |
| к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребније — рече он, чим се |
| ловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме Колубаре.{S} Отуд му се врати поглед на |
| тране, од Јанкове каване, која је одмах до среске куће. </p> <p>— Ваљда нећете бити тако бездуш |
| уга!...{S} Оставих добру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа целом свету, само да |
| куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи махну гл |
| шао.{S} Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док с |
| /p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум |
| и пандури, као обично, беху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се дохватише чистога поља, потера |
| шала и прича, која се продужи до позна доба.{S} Станка, у шали и смеју, испра рубине, па их по |
| је то могло бити?...{S} Ко зна које је доба...{S} Можда скоро да сване?...{S} Па онда...{S} Шт |
| А, пробудио си се! </p> <p>— Које ли је доба? </p> <p>— Нема још поноћи, сигурно...{S} Лези, сп |
| н, па стаде да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. </p> < |
| сти прође му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих наро |
| о да кажу један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Новица. </p> <p>Пошто се засад нису мор |
| да оде још једаред. </p> <p>Беше прошло доба малога ручка.{S} Станка се враћа из њиве с празним |
| пажња варошанима, и ако још беше глухо доба, окретоше одмах пољем, које се пружа више вароши.{ |
| ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да ми добавиш Новицу до мрака!{S} То нам је најпотребније — р |
| која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.{S} Идући пу |
| уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.{S} Једна жена остаде напољу да пази неће л |
| се крене одмах за њима.{S} Рачун је био добар.{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бе |
| То му кажу, значи да нисам ни у чем био добар, све зло!...{S} Па, тако и јесте!...{S} И кад то |
| рице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматрач, могао би опазити како на Ђуричину лицу |
| ћемо.{S} Ти знаш: он ти је већ спремио добар посао, чим се јавиш, и ја бих ти рекао да ти то с |
| денце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекиданих речи, услед којих |
| >— - Ено, одмах на ономе брегу... да се добацим каменом одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад нас ти |
| рака.{S} И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију боју...{S} По пла |
| ова појава не зачуђава, јер његово лице доби израз као да је хтео рећи: »Е мој брате, да сте ви |
| ој реци Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с Новицом у село |
| ово испечене, услед чега цело лице више добијаше изглед обичне трупине.{S} С леве стране груди, |
| баш стотина? </p> <p>— Спреми се да их добијеш.{S} Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га |
| и они, који са мном мећу главу у торбу, добију од њега коју банку као слепци, а оно друго све о |
| кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену...{S} И све би то било, да не беше њег |
| /p> <p>— Не звонцај ми ту, док ниси сад добила што тражиш! </p> <p>Станка пребледе, али се не м |
| ну апотекар. — А какво сте васпитање ви добили, ако се смемо усудити да запитамо, од свога ћаће |
| Сад идите, па причајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину. </p> <p>За овим се обртоше и |
| пијанка занела је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће мере, да се заси |
| ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за др |
| рпљења... </p> <p>Капетан је напослетку добио тачно извешће.{S} Кола са мртвим Пантовцем очекуј |
| дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, те сад изгледаше где би још |
| тренутка.{S} И сад су ишли на поуздану добит, јер су знали да је Никола отишао да наплати обли |
| заваравати.{S} Подај и њему половину од добити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да се |
| да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али |
| а. — А други? </p> <p>— Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. |
| ама, испитујући своје подобности, носио добош у војној банди. </p> <p>— Ох-хо-хо-хо... — слатко |
| драви га Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} Откуд тако рано? </p> <p>— Хоћу у ча |
| цу, ни сам не знам зашто; ни мени каква добра од ње, ни њој од мене!...{S} Еј!«... узвикне он б |
| но... и тај поглед не обећаваше никаква добра... </p> <p>И као да се хтеде још једном уверити д |
| ра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он и онако рече да ме може убити!...{S} Како |
| е?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра...{S} А он?...{S} Јест, њему би била добра; та он |
| — под ноге!... </p> <p>»А мајка, јадна добра мати, како се она обрадовала своме детету, својој |
| че Вујо. — А сад полазите, и нек вам је добра срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга сна. < |
| ремљена чутура вина, печена јагњетина и добра кајгана на кајмаку.{S} Ту би се, у затвореној соб |
| рен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом. |
| таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница под снажним ветром.{S} Велику муку имађаш |
| м...{S} Знаш, онога... пшеница ми много добра: биће сто крстина.{S} А већ шљиве су понеле кâ чи |
| да идете на посао.{S} Прође нам вечерас добра стотина дуката, која је могла бити наша. </p> <p> |
| и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а |
| су то два прозорчића, између којих има добре згоде за прикривање свакојаких људи и ствари. </p |
| шаше, кошаре за стоку и остале потребе добре земљоделске куће.{S} Становници су ове улице махо |
| то ти мени не кажеш како живиш, имаш ли добре зараде, па да се узмемо, да ме водиш одавде... да |
| и нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде...{S} Хајд’ сад, па жури. </p> <p>Ђурица ок |
| , пробао печења и јаније, зготовљене од добрих јаловица.{S} Али зар је он крив за то, и зар је |
| квој неприлици, а ово му је већ обична, добро позната појава.{S} Неки пут је и сам бивао принуђ |
| стајаше мала четвртаста пећ, сандучара, добро загрејана, од чега сва собица беше врела. </p> <p |
| на! ...{S} А Јово пропаде! ...{S} Море, добро је њему.{S} Издржаће неколико година, па кући...{ |
| ок не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се пожурио!{S} Тако, брате, тако треба — рече |
| ојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро познати му капут Милутина механџије, који се пови |
| <p>Ђурица је лети, кад је хтео радити, добро зарађивао.{S} Радио је све сеоске радове по скупо |
| Хвала ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!... </p> <p>— Не брини, за минут ће бити |
| у потраже, ухвате, и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу«.{S} Пандури већ беху усели |
| о, онда мора бити тако; он је, јамачно, добро промислио.{S} Али зашто тако одмах, зашто нема мо |
| Не знам, господине... </p> <p>— Добро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.{ |
| ећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не |
| сам остао без марјаша. </p> <p>— Па... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — |
| И то ће јавити. </p> <p>— Знам, знам... добро! — одговори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се п |
| ..{S} И тако све, па мучи и питај...{S} Добро.{S} После већ суд и, рецимо, робија.{S} А она?... |
| ба да се узме паметно: ако може лепим — добро, ако ли не може — Радован ће знати шта треба да с |
| та вели. »Ко хоће, вели, са мном лепо — добро, а ко неће, ја могу без њега«.{S} Црче од муке за |
| Није му ни првина, не бој се! </p> <p>— Добро, а шта велиш за наше људе, како ће они? </p> <p>— |
| е мога Ђуре!...{S} Станка!... </p> <p>— Добро јутро, нано! </p> <p>— О, децо... а ја све мислим |
| га, а ’вако нећемо... јок!... </p> <p>— Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражи |
| овор са пандурима из среза... </p> <p>— Добро, ми ћемо се разговарати — рече Ђурица дрешећи му |
| на згоду овде.« То је све... </p> <p>— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми |
| <p>— Казаћу ти на само све... </p> <p>— Добро.{S} Милисаве, пробуди све жандарме и пандуре.{S} |
| p> <p>— Не знам, господине... </p> <p>— Добро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не т |
| пазим на сваки његов корак... </p> <p>— Добро велиш, Дмитре — одговори му свештеник. — То и ја |
| ма стајаше пренеражен Ђурица. </p> <p>— Добро јутро, момче! — поздрави га писар. </p> <p>Ђурица |
| а видим да се то тиче главе. </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вриј |
| да се добацим каменом одавде. </p> <p>— Добро.{S} Сад нас ти поведи на ону страну, где није њег |
| еда дође међу друштво и седе. </p> <p>— Добро јутро! — поздрави се капетан, седајући за сто. — |
| /p> <p>— Нађох; вели да може. </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се см |
| искочи кроз прозор и побегне. </p> <p>— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. </p> |
| им те, — рече она крстећи се. </p> <p>— Добро те њој ниси ништа говорила.{S} Сад ти ћути, па се |
| го што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. < |
| сигурно? </p> <p>— Тако вели. </p> <p>— Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село |
| и да ће на Букуљу и Кленовик. </p> <p>— Добро.{S} Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зоро |
| ећ зна све; кућу ће наћи сам. </p> <p>— Добро је.{S} Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему ј |
| , а видећеш шта ти ја вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год м |
| чке реке; ја ћу полако путом. </p> <p>— Добро — одговори онај из помрчине и нестаде га. </p> <p |
| отражих, као што си ми казао. </p> <p>— Добро си учинио.{S} Онда нијесам ни мислио да ће ти мој |
| Јесте, мајко: снаху и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је ис |
| рица и стеже му пружену руку. </p> <p>— Добро...{S} Како ти?...{S} Хајде у собу. </p> <p>Ђурица |
| хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... како хоћеш.{S} Само сад не могу... </p> <p>— О |
| а; јер он сам не може ништа смислити, а добро увиђа да је без помоћи Вујове пропао.{S} Остаје м |
| ити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> <p>Ђурица приђе Пантовцу и |
| S} Само се, напоменуо би му отац, треба добро чувати туђих очију. — »На невидишу нема кривице!« |
| ити, јер сад је зима на прагу.... треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... </p> <p>— Зим |
| попа говорио.{S} Само знам једно: треба добро отворити очи...{S} Ча-Вујо, повући ћемо се клипка |
| ледавши још једаред Ђурицу и видевши га добро расположена, он се одлучи. </p> <p>— Ђуро, знаш.. |
| емо.{S} То је стари лисац, знам ја њега добро. </p> <p>После овога изиђоше обојица к друштву.{S |
| к у десетом округу.{S} Склонили су њега добро... — вели један Ђуричин сусед. </p> <p>— Море, шт |
| буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...{S} Казао вам да се |
| угога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спусти тон. </p> <p>— Тако, соколе, аверим!{S} |
| овориш?{S} Знаш ли... </p> <p>— Знам ја добро, не бој се, синко.{S} Знају и деца сеоска ко тебе |
| о вољи.{S} Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим. </p> <p> |
| е пије и весели...{S} Само нека га Јула добро узме у руке! </p> <p>— За њу ти не брини... </p> |
| о две три поуздане куће, платићу људима добро, па ће нас чувати. </p> <p>— Е, мој соколе, није |
| е улице махом они типски и Београђанима добро познати земљорадници Палилулци, или вредни и сиро |
| то уверен, као у себе самога.{S} А зна добро да ће то бити једини излаз, да га мора примити бе |
| <p>»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја вид |
| Сад ме остави, а после... </p> <p>— Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p |
| . — Може на његову коњу... </p> <p>— Па добро, кад је већ оседлан.{S} Нека изводе коње! </p> <p |
| то; нек иде овај са мном«. </p> <p>— Па добро најпосле, кад ти је он казао... — одговори Ђурица |
| они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па добро, али што ти кријеш од мене? </p> <p>— Море, шта к |
| љутне, гори је од курјака. </p> <p>— Па добро, кад ти велиш тако — одговори Пантовац, јер је на |
| сад бацати на све стране. </p> <p>— Па добро, дај да гледамо коју прилику још ове недеље. </p> |
| у од смеха таквој досетци. </p> <p>— Па добро, де клади се ти — одговори му газда Мита. — А ја, |
| и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није друкчије — одговори Ђурица забринуто. — |
| , и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само се, истина, мање шали од ост |
| ајсигурније.{S} Чича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који |
| пазио је после само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. </p> <p>»Он хоћ |
| ас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: </p> < |
| већ му се приближује са стране.{S} Сад добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снаг |
| <p>— Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију.{S} После нам не |
| преко рамена. </p> <p>— Ти си мени све добро моје!{S} А ове варошке... ништа... </p> <p>Станка |
| је он обгрли, па рече: »Ти си мени све добро моје...« </p> <p>— Ђуро, спаваш ли? </p> <p>— Не |
| кући...{S} Свима је њима лако, свима је добро, нико им не брани да живе...{S} А ја, шта ћу ја?{ |
| друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у овакву стању и за овакве ствари он не м |
| се разредила помрчина, али се још није добро видело.{S} Тек се могло назирати небо, које се, к |
| и чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} Али се Марко већ беше одлуч |
| . </p> <p>Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} И |
| , као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па ћемо се после заложити и разговарати. |
| сећајући да га језик издаје.{S} Беше се добро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Нов |
| га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. </p> <p>Ђурица му исприча.{S} За онога шт |
| > <p>— Мораћемо, ја како.{S} Сви смо се добро истањили.{S} Ја сам већ промерио и нашô сам прили |
| и, с ким си извршио похару.{S} Ноћас се добро промисли...{S} Али не заборави да ми овде имамо т |
| се осрамотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. </p> <p>одједном му |
| о, не бојим се ничега...{S} Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек... </p> <p>Одједно |
| оље и држати Јова. </p> <p>— Сад пазите добро! — рече им капетан, и ако није било места опомени |
| ак, али важан посао.{S} Ако га извршите добро, биће вајде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђ |
| новаца, па ако испадне како ваља, биће добро. </p> <p>— Шта, да не мислиш на Ставру? </p> <p>— |
| <p>Без сумње би му се нове пријатељице добро наплатиле за овакову грубост, али их уздржа његов |
| </p> <p>Зборисање се продужи, док сунце добро не угреја, те опомену дућанџије да радње још нису |
| ш мене, и од тога сам погледа утекао, и добро сам учинио...{S} Баш не волим онај његов поглед!{ |
| о да он буде мој, да делим са њим зло и добро...{S} Волела сам га више од свега, слушала сам га |
| корак ближе. </p> <p>За часак беху сви добро повезани, а Јевто стајаше уз њих, чекајући шта ће |
| аместим ту Добросава и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом тројицом станем пред врата и |
| вратима.{S} Прегледа кључаницу — стоји добро... отуд је поуздан.{S} Приђе прозору с истока, об |
| ти истину кажем. </p> <p>— Иди сад, али добро пази да ме не наљутиш.{S} Видиш, требало би да те |
| <p>— Пожури се, што брже можеш.{S} Али добро отварај очи: оно је стари зликовац.{S} Стићи ћеш |
| Је ли доста? </p> <p>— О-хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, болан... — рече |
| .{S} Али зашто?{S} Коме ће од тога бити добро, ко би се томе обрадовао... ко би се мојој смрти |
| дела, а један дели свима нама, то знам добро.{S} А да се погађамо, он зна да нам не може тражи |
| ор зазидан више од половине.{S} То знам добро, запазио сам толико пута...« Читав свет наде јурн |
| а уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му црте строга и одлучна лица, он не изгу |
| заносне младости, разумевајући при том добро шта чини и куда иде.{S} Она није губила из вида н |
| ди га као коња зауздана.{S} Али опет он добро напредује. </p> <p>Кад оде посланик за Новицу, њи |
| синко... да је то, што ти радиш, какво добро, зар не би и твој отац то радио!...{S} А он је, в |
| >— Деде, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна човека — рече он, пружајући пљоску Ђури |
| рица. </p> <p>— Немој да се љутиш, него добро размисли, па ми одговори.{S} Прва је мука: где ће |
| са подигнутим ножем.{S} То је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежн |
| у тавану налажене.{S} Ђурица је не само добро знао откуда су те коже, ну је, заједно са целом к |
| нађи са мном, па онда иди к њему.{S} То добро упамти, ако ти је мила глава... </p> <p>— Ама, ре |
| ерен у несумњиви успех, јер је први пут добро опазио ону значајну промену на Ђуричину лицу, кад |
| а прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима и њега... </p> <p>Ђурица се вратио завича |
| еничком животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак |
| и на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратим |
| дише све ствари из лончине, повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, |
| гло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је то извршио.{S} Том приликом |
| не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас с |
| да се одморимо у забрану. </p> <p>— Баш добро! — викну Симо и радост му засија у оку. — Уморни |
| <p>— Јесам.{S} А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини с |
| а ту бунцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше пријатно слушати ове |
| ен у Војковцима.{S} Вујо их све почасти добром вечером, па онда стаде да их опрема на посао.{S} |
| ô велим... неће зар то бити.{S} А којим добром? </p> <p>— Имам хитна посла с тобом на само.{S} |
| Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету... </p> <p>Палилулска улица претворила с |
| Повуче ногом, те гвожђе опет звецну.{S} Добросав се трже. </p> <p>— А, пробудио си се! </p> <p> |
| ко имате коња — одговори она. </p> <p>— Добросав ће сад с писаром, а коњ му је оседлан — умеша |
| к...{S} Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« пита |
| .. </p> <p>— Хоћеш ли ракије? — пита га Добросав. </p> <p>— Не могу, ништа не могу...{S} Спавај |
| ругој пандур.{S} За столом седи и дрема Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>»Већ се смркло!...{S} Ка |
| ено, уплашено...{S} Сви спавају...{S} И Добросав, који је остао да дежура, уморан, савладан пић |
| за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Добросава. </p> <p>— »Ја стојим, вели, под прозором и ч |
| причекам док се обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »стој!... стој!«... и пуче пушка.. |
| уче пушка...{S} Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток...{S} Погледам: онај лежи |
| > <p>Њему се не спава, зато је пробудио Добросава, али му сад жао уморна човека, коме се јако с |
| стоји над самим потоком.{S} Наместим ту Добросава и кажем му да пази добро...{S} Онда с осталом |
| мерну питомост и благост, неку болећиву доброћудност, која се често може опазити код људи зелен |
| тац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио... то се већ зна, немој да ти је криво и ако |
| ати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не траж |
| ила се као ниједна друга!...{S} Оставих добру мајку, увредих до срца старога оца, окретох леђа |
| >— Јеси чула, овако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И |
| века, који је имао на сваки начин да га доведе к Вују, да му не да свраћати никуд на другу стра |
| омислено ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања!...{S} А како се могло лепо живет |
| а сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. </p> <p>Свештениково се лице замрачи. < |
| ого рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у свој стан за овај случај.{S} Пред Ђурицом се с |
| ка мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто ч |
| и ућуташе, осећајући незгоду, у коју их доведе, својим несмишљеним говором о уцени, онај доскор |
| {S} У последње време, нарочито откад је доведен из суда, променили су своје опхођење са њим и п |
| ну он и махну главом. </p> <p>— Доведи, доведи!... — викну Ђурица загушеним гласом и осећајући |
| — намигну он и махну главом. </p> <p>— Доведи, доведи!... — викну Ђурица загушеним гласом и ос |
| м Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог |
| леда га и шта оно?...{S} Па то је она и довела ове курјаке!...{S} Јест, ено опет показује!...{S |
| ко свршило...{S} Он га је узео за руку, довео га до стрме ивице и гурнуо...{S} После се већ мор |
| анем тако, па нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S} Па онда... шта буде, не мар |
| глед не би поднео, он би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да п |
| бити лако, али напослетку, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, з |
| у, и она ће се довести у ред, све ће се довести у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга... < |
| S} А овај ми не рече да ће кога вечерас довести... </p> <p>— Каква ти је то гошћа? — прекиде је |
| не мислиш на Ставру? </p> <p>— Јок.{S} Довече ћемо се разговарати — рече Ђурица, па оде. </p> |
| тру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.{S} Л |
| и узвик споља.{S} Митар истрча из куће, довикнувши оној двојици: </p> <p>— Пазите! </p> <p>Жена |
| Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, |
| ки умрети. </p> <p>— Једанпут се мре! — довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прек |
| књизи пише јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па мака |
| толико? </p> <p>— А да како, јадна.{S} Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, |
| е спрема за неко убиство, али то још не доводи у везу са собом...{S} То је негде тамо... иза ње |
| еш, иди куд те очи воде.{S} Немој да ме доводиш до зла, јер може бити свашта... — и он претећи |
| је л’ то одистине?{S} Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? </p> <p>— Јесте, мајко: снаху и ће |
| послушно седе.{S} Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге... </p> <p>— Како |
| ад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности да побегне кад се већ одлучио да бег |
| оји су познавали Пантовца.{S} Прибравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капет |
| и ко си, ни откуда си.{S} Сваки је имао довољно узрока да скрива своје стање и положај, па није |
| Али онај што је загоненуо, није пружио довољно материјала за одгонетање. </p> <p>Капетан оде с |
| разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно издубљеној рупи, стоји један Кленовичанин, па и |
| најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.{S} Ради тога |
| азмрсити њихове замке, а после«... и не доврши мисао, јер угледа мртвога Новицу, где се отегао |
| ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је б |
| вратима, слуша...{S} Нешто се необично догађа у кући, не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа |
| трпљиво очекује писар Мита, који ће сав догађај испричати онако, како је у истини било. </p> <p |
| го опрезнији од жандарма.{S} Ономадашњи догађај показао му је, да се ови људи не шале, и тада ј |
| </p> <p>Ђурица му исприча малопређашњи догађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. </p> <p> |
| му искрено, готово наивно, цео данашњи догађај, не сакри му ни Вујово мишљење, па кад ућута, с |
| спрекидано, без везе у мислима, ноћашњи догађај.{S} Капетан у мало речи појми њен положај, па х |
| је му баци сасвим нову светлост на овај догађај.{S} Он подиже главу, и са неким светитељским до |
| пљаху се у гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> < |
| </p> <p>Напослетку власт дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимајући још ствар озбиљно, |
| и на пут. — И ту му потанко исприча цео догађај, тврдећи да од Ђурице не може ништа бити. </p> |
| ех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића.{S} Потом му каза да је свраћао к Ву |
| <head>XV</head> <p>Као што после онога догађаја, при оцењивању потре пред кленовичком судницом |
| ишао од руке. </p> <p>Постепеним током догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљ |
| о и сада, после ових бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и претурише преко ње |
| шта смислити под утиском ових необичних догађаја, који се све више гомилаху око њега. »Шта ћу д |
| то са својим жељама.{S} Али га последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од |
| оју философску мисао... </p> <p>Међутим догађаји, који су се одиграли дан раније и који изазваш |
| нађе Вуја и даде му извешће о последњем догађају.{S} Старац се намршти и плану гневом, али се у |
| продужише и даље да већају о јутрошњем догађају, али сад већ много слободније и отвореније, но |
| у соби и стадоше да ручају, причајући о догађају са Сретеном. </p> <p>После ручка донесе Станка |
| а Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.{S} Али она је вазда избегавала |
| а ти говориш? — Деца ми синоћ кажу, кад догнаше стоку, да су га видела у Пашиним ливадама.{S} Б |
| неопажени ни од кога, одоше кроз село, договарајући се о даљим својим плановима. </p> <milesto |
| мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!...{ |
| слушати.{S} Он је све преко мене водио договор са пандурима из среза... </p> <p>— Добро, ми ће |
| сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима... </p> <p>— Баш ти гледај како било |
| о размисливши увиде и сам да је најбоље договорити се са Вујом.{S} Па уместо да је води на ново |
| да гледамо некако са њима, нећемо ли се договорити — рече му она. </p> <p>— Ама кажем ти, вели |
| да смишља с Новицом шта ће да ради.{S} Договорише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду |
| шких рана, Ђурица окрете, према ранијем договору са Новицом, кроз јагњилски потес, домишљајући |
| и, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њој: од толиких стрела, које досад срећно п |
| ашен, изненађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађа |
| га куршум не бије.{S} Али, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њој: од толиких ст |
| ослао ти Митко и поздравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље |
| p>— Зар ме не познајеш, газда Јанко?{S} Догонио сам ти ономлане мертеке из наше шуме -— одговор |
| та на стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хле |
| одговори Вујо, па, затварајући прозор, додаде: — Пожури, да стигнеш пре сванућа. </p> <p>Легну |
| p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема попа, али га можете |
| , да ти покажем ко личи на твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са потока... < |
| ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу. |
| ојом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац — да не бих умро без покајања и да бих са |
| , као одбацујући од себе такву похвалу, додао: </p> <p>— Прођи се, чича, здравља ти!...{S} Јадн |
| ак, и пружи руку. </p> <p>— А, бегунче, дође ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Како си? — одго |
| спотичући се по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мок |
| . </p> <p>— Ако данас или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува д |
| рџбе, бола — не знађаше шта да чини.{S} Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а |
| </p> <p>»Е, сад си на реду ти, Вујо.{S} Дође земан да и ми раскрстимо, а једва састависмо годин |
| Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава.{S} Не смем ја будити ка |
| ћи капетана, који нешто туробна изгледа дође међу друштво и седе. </p> <p>— Добро јутро! — позд |
| одговори мирним гласом: </p> <p>— Нека дође, па шта би? </p> <p>— Ћути, црна; мене је страх, к |
| Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.{S} Чик му га!... </p> <p>— Право к |
| ељу и покуша да заспи. </p> <p>А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори |
| стаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога трњака испод Дики |
| После је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, |
| собом и да ступа све пажљивије.{S} Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче.{S} |
| ако лице у њој, и опет иде даље.{S} Кад дође према судници, угледа неколико људи пред њом.{S} Н |
| {S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. </p> <p>— Оно, је |
| : док радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се кријем, нећу да зна за мене ни моја ро |
| а, који су тебе упропастили...{S} А кад дође до густога, онда ће им бити први посао да те убију |
| видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p>Разговорише се још о |
| није имао шта да ради.{S} Свану му кад дође Вујо. </p> <p>— Камо се, за невољу?...{S} Хоћу пол |
| е последње куће београдске. </p> <p>Кад дође чиновник полициски да распита за Ђурицу, нађе му в |
| гледа у ову црну тамнину, која јој сад дође још тежа, још суморнија...{S} Повија се у напред и |
| треба користити свачим »што ти до руке дође«.{S} Само се, напоменуо би му отац, треба добро чу |
| саветник Ђуричин. </p> <p>Једне недеље дође му Ђурица рано у походе.{S} Вујо беше спреман да п |
| {S} Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледаше у мирн |
| а без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се пожурио!{ |
| е се већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликовац, који ме је уп |
| ...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше хладна п |
| у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус по чел |
| к, не море још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за хајдука |
| рини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва одржа на ног |
| то каже? </p> <p>— Грујица... мало пре дође озго. </p> <p>— Море лаже.{S} А јесам га ’нако рез |
| {S} Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. </p> <p>— Шта, зар си почео? — викну ћато. </p> < |
| мче! </p> <p>Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи ј |
| , па ће ми то после платити други, који дође на твоје место. </p> <p>Ђурица се сасвим збуни, је |
| разгледати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у главу!... — одговори Ђурица тако наивно, да одје |
| му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два човека.{S} Један од њих нарочито падаш |
| </p> <p>— Добро.{S} Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> |
| елики тунос са кићанком.{S} Тако одевен дође на крстоноше. </p> <p>Беше се искупило доста народ |
| авља на расположење повољан одговор, он дође к себи и, погледавши капетана право у очи, одговор |
| као најсрећнији тренуци у животу.{S} Он дође на обично место, ту се нађу обоје и проведу час дв |
| . </p> <p>— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после.. |
| и задовољно се осмехну.... </p> <p>Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, |
| и неме самоће, и он се стаде кајати што дође овамо. </p> <p>Прођоше мрачно двориште и кроз нека |
| а да мисли о свему.{S} У првом тренутку дође му на мисао само то, да за такав чин треба много п |
| ло се, намучило се...« </p> <p>И сад му дође на памет оно време, кад је остављао пређашњи слобо |
| {S} Дођем кући... слободан!...{S} Идем, дођем, радим, све како ја хоћу...{S} Па онда...{S} Што, |
| т, шест, па и десет година пусте ме.{S} Дођем кући... слободан!...{S} Идем, дођем, радим, све к |
| до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. </p> <p>— Да ниси шт |
| д одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. </p> <p>— Па добр |
| ма, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, |
| али мене је велика невоља нагнала да ти дођем.{S} Мени треба ових дана новаца, и то врло много, |
| ...{S} Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то ј |
| о, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, |
| понуди га: </p> <p>— На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...{S} Еј, јадниче, како |
| к дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. </p> <p>— Зар ћу и ја... на посао? </p> <p |
| <p>— А, бегунче, дође ли?... </p> <p>— Дођох, вала...{S} Како си? — одговори Ђурица и стеже му |
| да ме убијеш, шта ли?...{S} Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. </p> |
| а ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.{S} Причали су ми о те |
| јо, кад уђе у собу. </p> <p>— Једва жив дођох — одговори Ђурица слабим гласом — но склањај ме с |
| рећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући.{S} После је одлежао трлему, и мал’ није умр |
| синко! </p> <p>— Шта ћу! ...{S} Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исп |
| а си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чим дођем до новаца, све ћу ти врат |
| Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{S} Не знађах шта ме овде чека«... </p> |
| весела пијанка са песмом и смехом...{S} Дођоше и радознали варошани, да виде како проводи злико |
| се у то време најрадије причају.{S} Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелиц |
| е нема кад мислити о умору. </p> <p>Кад дођоше испод голога преседластога превоја, којим се пре |
| као ватра... </p> <p>— Казаше људи што дођоше из општине.{S} Веле да си везао кмета, па га пос |
| и свештеник, који ће то извршити, па му дођоше на ум кумови, девери и сва неизбежна поворка људ |
| >— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да |
| Оваква задовољства није он у свом веку доживео.{S} Она, која га није хтела досад погледати, са |
| </p> <p>— Ја — одговори она — само кад доживех да опет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се ду |
| ст за предају. </p> <p>Истога дана Вујо дозва једнога свога повереника, даде му некакав налог, |
| вом.{S} Станку је оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи.{S} Лекар се нада д |
| о издавати остале људе, па се пожури да дозна што бар за тога Новицу. </p> <p>— Новица!...{S} К |
| село, јер Марко само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и нек |
| дузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.{S} Одмах затим беше му прва |
| , власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... </p> <p>— Каква власт!{S} Перо ће је чувати, а |
| ного трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај...{S} Данас ће ти сигурно учинит |
| етку, другови су се ревносно чували.{S} Дознавали су из раније за намере полициске, па су се сл |
| јој кући. </p> <p>...{S} Међутим, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се |
| тељ за вратом. </p> <p>Напослетку власт дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимајући још |
| али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то доз |
| е ћу ја њему јавити за један сат, пошто дознам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! — рече Ђурица, — мо |
| ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је ономад наплатио једну облигац |
| че да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. </p> <p>— Код њ |
| ико избегао овај несносни задах и да би дознао шта се ради на улици, попе се опет на прозор.{S} |
| ила!...{S} Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?...{S} Једва |
| и.{S} Сутра ће он бити код куће, то сам дознао, и ви га морате напасти дању, јер му се ноћу не |
| та да радим сад? </p> <p>— Још нисам то дознао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана |
| ека га нек спава. </p> <p>— Да ниси што дознао? </p> <p>— Распитивала је јуче полиција за тебе. |
| траву. </p> <p>— ’Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим |
| нати.{S} Биће дана и за то, кад ћеш све дознати, а засад нам је прва брига, да сачувамо твоју г |
| <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!{S} И ситније ствари по се |
| , кад треба што ујдурисати код власти и дознати, онда трчи Вујо, а кад се располаже новцем, онд |
| је држао псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд ок |
| уједно хтеде да покуша неће ли још што дознати. </p> <p>— Видиш, ти све треба мени да кажеш... |
| , ја нећу тако.{S} Ово ће се напослетку дознати, па онда ја немам куд.{S} Треба из раније да зн |
| тебе. </p> <p>— Што? </p> <p>— Све ћеш дознати, а сад иди куд ти велим.{S} За сваки случај: па |
| данас, чим се изврши похара.{S} Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са мном«. </p> <p>— Па добр |
| наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа.{S} Ако буде неко од оних, неће |
| начелом — самовољом. </p> <p>А она се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећању, предала |
| као да је то што је казала о провођењу, доиста весели и занима. </p> <p>Ђурица се изненади; лак |
| и не одујми, искапио би све.{S} Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запита: |
| о на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, пропала жена, и Новица је м |
| рате, да сте видели оно што ја знам!« И доиста, он одмах проговори: </p> <p>— Е, нисте видели в |
| бравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капетан нареди да га одмах носе и зако |
| после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са пандурима, |
| гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз с |
| {S} Велику муку имађаше среска послуга, док уведе кола у среско двориште.{S} Жандарми одмах ски |
| али је све то друкчије изгледало онда, док се помишљало.{S} Сад, кад се нашао пред стварношћу, |
| овакве последице наступити.{S} Истина, док се одлучивао, он је помишљао на све, па и на горе, |
| еху затворена, те старац стаде да лупа, док једва разбуди успавана послушника.{S} За то време Р |
| — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је в |
| пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. </p> <p>— Ха, синовче, добро си се по |
| коностасом кресну жигица неколико пута, док не плану и осветли необично лице послушниково, који |
| паде у кукуруз.{S} Одатле јурну напред, док измаче далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуд |
| аста, напред истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необична и стр |
| е узе од нега велику меденицу, која је, док није црква набавила звоно, сазивала побожне хришћан |
| кчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити |
| и прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој.{S} Тако сам ти једва муку истерао. |
| авом не шали... од власти нек је крије, док се год може...{S} А ја ћу већ гледати да се јо дана |
| мај... како је згодно да се сад путује, док спавају господа полицајци! ... — рече он као уз реч |
| одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.{S} |
| се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу блед |
| а и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг.{S} Оштар хладан |
| е му жучно у реч месни учитељ, који се, док апотекар састављаше своју научну фразу, иронично ос |
| ш обогатити. </p> <p>— Неће, не бој се, док год му је Марушке. </p> <p>— Која је то? </p> <p>— |
| леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беш |
| не, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу.{S} Читав |
| уче опет. </p> <p>Зборисање се продужи, док сунце добро не угреја, те опомену дућанџије да радњ |
| што сањала!...« И опет се даде у мисли, док је девојке, које беху отишле да се купају, не преки |
| сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив.{S} После већ, кад накупиш пара, можеш |
| S} После се већ морао клизати и падати, док не дође до краја... </p> <p>»И тај зликовац, који м |
| може нико.{S} Али те они неће оставити, док не издаш остале, а То не смеш учинити — одговори Ву |
| ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо |
| и други, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га по |
| одлучи да ћути, да не одговори ни речи, док год не пођу.{S} И она одржа своју одлуку с највећом |
| иком није смела допустити да је одреши, док не стигне својој кући. </p> <p>— Па је ли све изврш |
| > <p>— Куд ћемо сутра? </p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох |
| {S} Стојим ја, вели чиле, тако и чекам, док тек оно врекну, а осоје се проломи кâ да си топ изб |
| а то ти је!...{S} Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље...{S} Али не мари: |
| добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. </p> <p |
| екам у Беглуцима, тамо под нашом њивом, док то не свршиш. </p> <p>Ђурици беше по вољи и ова мис |
| ести?{S} Знаш код нас попа не да ником, док се не исповеда.{S} Због тога се моји никад нису при |
| тера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и |
| </p> <p>Ђурица иђаше очима за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугл |
| .. </p> <p>— Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угреја и |
| није ништа према ономе како се осећао, док му руке беху везане.{S} О, сад тек разуме шта значе |
| знаш... </p> <p>— Мак’ се отале, бабо, док ниси зло прошла! — викну кмет и изгура је из вајата |
| лином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу; онда окрени све косом право |
| напред...{S} Ишао је брзо, грозничаво, док не дође до позната му изворца, из кога се слеваше х |
| еке, којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела...{S} А све је било тако сјајно |
| ли, под прозором и чекам... ћутим тако, док он одједанпут излети кроз прозор... као врећа...{S} |
| слете с коња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше |
| то ти сам идеш на пушку.{S} Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Д |
| S} Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и на |
| упадам у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а после... пљус |
| доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. </p> <p>Ђурица се диже, али се једва од |
| р, прескакаше рупе и камење низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, која беше обрасла гу |
| нда те само једно молим: не иди к њему, док не прибереш све за пут.{S} Па кад буде све готово, |
| би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима...« </p> <p>Опет се |
| је цедио и становнике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око њихових н |
| па узвикну: </p> <p>— Не звонцај ми ту, док ниси сад добила што тражиш! </p> <p>Станка пребледе |
| нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо...{S} Кажи, брате, где је, па да идемо — |
| не и безбрижне среће, којој се одаваху, док она беше код родитеља.{S} Сад се још више прибијаху |
| Казао вам да се прикријете на Корушцу, док не видите шта је било са потером, па онда идите пра |
| /p> <p>Станка нарочито заостаде од њих, док не измакоше подоста.{S} Напунивши ведрице, она их, |
| стигнеш овде...{S} Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. </p> <p>— Баш добро — |
| Ти, брате, знаш најбоље ко су хајдуци: док радимо заједно — слушам те, а кад дође време да се |
| то...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети другу...{S} Зар толике мој |
| не на ове варошке...{S} Али неће!...{S} Док сам ја жива, неће ме променити ни отурити, јер, Бог |
| Не брини, за минут ће бити готово...{S} Док тренеш... — одговори Митар. </p> <p>Један пандур ун |
| ам још сад на сваки прст по једну...{S} Док сам ишла за њим као верно псето, док сам му дала св |
| д заједно, а овако ћемо где ко хоће.{S} Док нам је поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако |
| оца Симеона где се враћа из вароши.{S} Док он изређа све механе путом, можете га стићи, па са |
| . </p> <p>— Морао сам тако, ча-Вујо.{S} Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло в |
| >А Станка му задаваше највећу бригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њ |
| <p>— Јок, не море још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за |
| м дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... |
| а јести, само нека никога не дира.{S} А док он кога не дирне, не сме ни њега нико дирати. </p> |
| се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. |
| ни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да почну играти.{S} Чим нар |
| им за њих, да упадам у све веће кривице док... јест, док не дође до густога, тако рече попа, а |
| и Станка. </p> <p>Погледаше се обоје, и док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети је |
| S} Макну ногама једаред, дваред...{S} И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу.{S} Нас |
| азити, док не посвршавам неке послове и док не видим шта ћемо чинити после.{S} Сад, у здрављу! |
| у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — слушаћете Радована.{S} Ко н |
| и како га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. </p> <p>Ђурица му исприча.{S} За о |
| им да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче...{S} У том чујем Добросава где викну: »ст |
| још ’нако намучен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, |
| ислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. </p> <p>— Знам, али ће и та |
| доћи осуђени путник.{S} Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна |
| p>»Што ли је то тако?« — мишљаше он. — »Док је не узех, чинила ми се већа од сунца и даља од са |
| ознавали Пантовца.{S} Прибравши довољно доказа да је овај мртвац доиста Пантовац, капетан наред |
| се о крају свега тога. </p> <p>— Море, докле ћемо ми овако? — поче Маца, пошто испи са њим нек |
| S} Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. </p> <p>Станка устаде и оде, а за њом |
| ад то на страну, па ми реци шта мислиш, докле ћеш тако?{S} Знаш, ваљада, шта те чека напослетку |
| о, шта је ово?{S} Ја ћу полудети!...{S} Докле ће се овако? — рече Станка и седе крај њега на по |
| других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он пол |
| е примамљивије и интересније. </p> <p>— Докле ћемо ми овако, шта велиш? — рече она, пошто се ст |
| тренутка је опет завуче...{S} И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: </p> <p>— П |
| ц једнако ослушкиваше и одмераваше ухом докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све |
| мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S} После је опет мислио и мислио, и |
| p>— Па шта ћу сад?...{S} Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сва |
| влада у целом округу.{S} Носио је вазда доколенице, повезане шареним подвезама, о којима су вис |
| опет заигра она злокобна измаглица.{S} Докопа пушку и, као холуј, испаде пред запис. </p> <p>— |
| ко намучен и уморен.{S} Али само док се докопам пушке и добра оружја...{S} Овако, брате, шта ће |
| андарми се испретураше по соби, неки се докотураше до постеље...{S} И Ђурица пође једној постељ |
| који грош, то јој је све.{S} Нису наши доктори скупи као ваши. </p> <p>Писар га прекиде: </p> |
| тигоше кола са спроводницима, писаром и доктором.{S} Народ нагрну колима, па нити ко може приђи |
| ело, па стаде да руча. </p> <p>На извор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне судове, |
| е уплашено из свога заклона.{S} Шуштање долажаше озго, са врха стране и са више места, из чега |
| само вребаше прилику да дозна за његов долазак, у чему га помагаху рођаци и неки момци, нарочи |
| е само претварао да није ни знао за њен долазак. </p> <p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? — в |
| , по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће, разг |
| ер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе.{S} Већ су се јасно видела четири светла ока као |
| во?...{S} Шта ово би?...{S} Свршава се, долази крај...{S} Је ли крај свега.... смрт?{S} Не знам |
| сматра као ситница и за којим тек после долази право разрачунавање, које мора имати неке сразме |
| а, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... </p> <p>— Што ћу те ла |
| ц Симеон слободи кроз клисуру, којом се долази до манастира.{S} Кад га стигоше, Пантовац скочи |
| покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа.{S} Станка је и Јовицу ч |
| ..{S} Тако је он мислио, и у исто време долазили су му на ум они, које је он побио!... </p> <p> |
| његове најтајније помисли.{S} И њему је долазило све то на памет, али он никад не беше у стању |
| он зна сваку кућу.{S} Па тако... он би долазио ноћу... кришом... не би нико знао...{S} А Станк |
| море, кâ бубрег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти |
| ш нашу свету славу! </p> <p>Ђурица поче долазити к себи. </p> <p>— Јок ја, оногај... видео је с |
| </p> <p>— Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — одговори му Станка. — А ја сам задовољна. </ |
| сад морам ићи.{S} За неколико дана нећу долазити, док не посвршавам неке послове и док не видим |
| Ђурица смерно целива. </p> <p>— Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу ти и бл |
| здрави с Јовом, који се изненади његову доласку. </p> <p>— Новицу... сад ће дете да отрчи, само |
| хоће да разгледа ту кућу необичну...{S} Доле, у довољно издубљеној рупи, стоји један Кленовичан |
| ушку право у груди механџине, дрекну: — Доле! </p> <p>Милутин слете с коња, стаде да звера упла |
| само одмаче неколико корака. </p> <p>— Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада |
| ед изненадне појаве Ђуричине. </p> <p>— Доле с коња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом |
| кну он и подиже руку с ножем. </p> <p>— Доле ту кустуру! — цикну кмет. </p> <p>Ђурица се само о |
| ђе брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— Доле косе! </p> <p>Све косе попадаше, а косачи, преблед |
| нтовац, па затим викну: — Седи!{S} Седи доле! — и замахну ножем. </p> <p>У кући се разлеже стра |
| е, рече му: </p> <p>— Хајдемо—дер малко доле, на пут. </p> <p>— Ви сви седите ту.{S} Да се нист |
| а гуркање и шаптање.{S} До Ђуричина уха долете само једна реч: »јаловица«, али он одмах разумед |
| } Не знам само који ли је то од његових долијао. </p> <p>— Шта, има ли извешћа од синоћ? </p> < |
| морамо да се подвојимо: ја ћу сад лево, долином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш |
| .{S} Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише с |
| /p> <p>Пантовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажен |
| грнула својим лаким покривалом целу ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и једина вар |
| између Букуље и Венчаца.{S} Ту у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио се велики |
| евици, кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклањ |
| би крстоноше минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, за |
| ата... </p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер м |
| рваве и богате похаре из Поморавља, где домаћин и један нападач допадоше тешких рана, Ђурица ок |
| отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишту. </p> <p>— А |
| S} Ти си био... ти си могао бити красан домаћин и радник, али те они наведоше на клизав пут.{S} |
| мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. </p> |
| изненада наићи, а гости се наместише са домаћином у соби и стадоше да ручају, причајући о догађ |
| у кућу да назове Бога и да се здрави са домаћином, а сад некако сам осети да је то у овој прили |
| о се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква |
| и убрзано, као да ће сад издахнути.{S} Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, је |
| ве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и зацену се |
| минуле поред каква богата дома, где су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборавио би св |
| општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме домашају потраже, ухвате, и под јаком стражом, добро ве |
| чих шта треба да ради.{S} Морам се томе домислити.« </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ко је досад текло, али се још не могаше домислити својој незгоди. </p> <p>Опазила је само једно |
| е нешто да каже, па се тргне, као да се домишља да ли је баш сад најзгодније време.{S} Погледав |
| оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сва |
| овору са Новицом, кроз јагњилски потес, домишљајући се како би се до забрана одвојио од Сима, к |
| опази промену на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђуриц |
| овора уплашила и стала би распитивати и домишљати се ко ли је то био, али сад као да није ни чу |
| гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица. </p> <p>— Сад је |
| неку песму кроз нос.{S} Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледа |
| шће помињаше: бјеси... па се непрестано домишљаше шта Му ТО може значити. »Или му то у књизи пи |
| ања, као бесан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз |
| у.{S} После онаква живота у родитељском Дому, после необуздане самовоље, којом је обележавала с |
| ај: чим коме мало потесни око врата, он домча шоцу у руке, па хајд’ у гору.{S} То ви мени рецит |
| у село разним путовима.{S} Станка иђаше донекле са Јелицом, па се од потока, што протиче испод |
| учинио тако.{S} И кад му је после мајка донела куване чворке, он се чудио: чему се досад толико |
| га је извидао.{S} Онда ми је то Стојка донела. </p> <p>Писар се громко и слатко насмеја, а кме |
| чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и зацену се од смеја. |
| му је тражена само једна.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица о |
| танка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{S} Пантовац засветле очима и маши се чутуре. </p |
| за њен долазак. </p> <p>— Која те вода донесе овамо, Јуло? — викну он, кад је опази. — Ето нам |
| гађају са Сретеном. </p> <p>После ручка донесе Станка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{ |
| ршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу момцима, као што би то био |
| е се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом. </p> <p>— О, брате, — рече |
| ов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. </p> <p>— Није то — рече писар. </p> <p>— Ама в |
| него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се об |
| е остављаху ни једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши сме |
| } Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.{S} Њих двојица стадоше да ручају. </p> |
| од нађете новца, да узмеш све ти, па да донесеш право мени.{S} Ја ћу се после са њима накусурат |
| пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част. </p> <p>— |
| ли се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} Сад ће да се живи!...« |
| јда од тога.{S} Него све због њих...{S} Донеси пет стотина, они све разграбе, и још морам да мо |
| итоме месту, па му узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз пут, онда |
| т. </p> <p>— Не знам, богме, да ли је и донета из луке.{S} Ономад је дете тамо копало — одговор |
| од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде?« — запита се, рачунајући да му дан |
| е су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... |
| ти делиш — обрте се апотекар Вују, кад донеше карте. </p> <p>— Дижи, синовче, па да видимо как |
| нако, као што га гледа у својој механи, доносећи му сатљик ракије.{S} Тако му и проговори, оним |
| многу стоку, која такође велики приход доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до велике тековине |
| куће, да прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме посао |
| о свему; кад гледаше ноћу како му отац доноси туђу стоку, а мајка му весела лица подноси укусн |
| и ја да су сви различни.{S} То су жене доносиле баби за врачање...{S} Ене де!... — узвикну кме |
| Настаде права гозба.{S} Пандур је често доносио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је |
| ара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од |
| века коме и не падаше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, п |
| рло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из очи |
| ; а пасош је гласио на Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико распитивао, |
| о, необично. </p> <p>Жандарми искривили доње вилице, свакоме игра усница. </p> <p>У народу свач |
| роз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и |
| е он још других карактерних особина.{S} Доњи му део лица са вилицом беше знатно истурен напред, |
| Кажи ми, болан, право, која ти се више допада: она или ја? </p> <p>— Што питаш кад знаш: она ј |
| сли Станка — а оно видиш, истина је.{S} Допадају му се варошке, а ја?...{S} Још који дан, па ће |
| } Што није сад онако?...{S} А сад му се допадају варошке...« </p> <p>— Опет си се замислила! — |
| да ништа боље у свету нема од њега.{S} Допадала ми се она његова радост и послушност уз мене.. |
| а и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало.{S} Он постаде опет онај стари, одважни младић |
| луша као мало дете...{S} То ми се много допадало, а и јесте било лепо!...{S} Што није сад онако |
| года! — одговори Ђурица весело, коме се допаде што је Новица предвидео тако важну околност. </p |
| говори ко шта хоће. </p> <p>И Ђурици се допаде ова мисао, али све то за њега беше тако ново и н |
| о подметати — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. |
| мео напад у пожаревачком округу, где му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо препол |
| Поморавља, где домаћин и један нападач допадоше тешких рана, Ђурица окрете, према ранијем дого |
| } У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. </p> |
| и му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин... |
| ао Вујо да једнако идем с тобом и да те допратим до њега.{S} Не смем те ја оставити. </p> <p>— |
| њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.{S} Он се, истина, |
| његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозо |
| рани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мора да бега, да се кри |
| роћи кроз цело село, и ником није смела допустити да је одреши, док не стигне својој кући. </p> |
| о се не види и не разуме.{S} Неко ново, досад успавано осећање у њему пробуди се и стаде да га |
| номад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега досад пет дуката. </p> <p>Ђурица се намршти.{S} Пантова |
| к, стаде да мисли о томе. </p> <p>»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно!{S} |
| еку доживео.{S} Она, која га није хтела досад погледати, сад се разговара са њим и још како: ша |
| е могу ни снити ни замислити. — Бар она досад није никад тако што сањала!...« И опет се даде у |
| и је жив човек!... </p> <p>Дан стрељања досад су крили од њега...{S} Јутрос рано изведоше га на |
| p>Ђурицу удари као муња по срцу.{S} Све досад сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мис |
| ало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S} Вујо их све почаст |
| етири жандарма с пушкама... </p> <p>Све досад, до овога тренутка, он је оно, што је имало сад д |
| вари по селу се рашчују одмах, а ова је досад облетела унакрст по селу; а што зна цело село, то |
| дан је од нападача погинуо, а Никола је досад умро.{S} Не знам само шта ће бити с децом.{S} Чек |
| ликом, организованом дружином, којој је досад био потребан јаван одметник од закона, и она га ј |
| е у реду, или бар да није онако како је досад текло, али се још не могаше домислити својој незг |
| је одлучности и присебности, као што је досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и отвор |
| огоди се и њој: од толиких стрела, које досад срећно пролетаху поред ње, једна се закачи и убод |
| ела куване чворке, он се чудио: чему се досад толико надао и радовао? — Ничему... рекао је тада |
| м?{S} Зар није све једно: зар ме није и досад презирала!{S} Све је пропало, и младост, и они ле |
| ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби досад давао? </p> <p>— Па тако... само једном ми је дао |
| по, да знаш како ми је то...{S} Нико ми досад није тако говорио... а ја сам све са њима, од дет |
| аховито, грубо (ако се може рећи да ово досад није грубо), без осећања и без икаква сажаљења. < |
| ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси сркнуо досад. </p> <p>Ђурица седе за сто, наслони пушку на пос |
| еда попа.{S} Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром.{S} Он гледа |
| измени своје поступке према другима.{S} Досада је у нападима бивао присебан, пажљив, готово бла |
| на његов живот, задатке и поступке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајно |
| ута понови, стаде да размишља о њој.{S} Досада је важила међу девојкама као стари ратник, о ком |
| мрзела на ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе. |
| и он не може никад ништа смислити.{S} И досада је други за њега мислио, најпре отац му, па посл |
| Ништа... ’вако ћу цео дан, док ти се не досади — одговори Ђурица, па опет угреја иглу и забоде |
| н разговор. </p> <p>— Знаш, брате Ново, досадило ми се робовати за другога.{S} Гини, мучи се и |
| рукова се са њим. </p> <p>— Је ли ти се досадило, побро, чекајући? — запита га овај. </p> <p>— |
| дједном те вечите њене прекоре, који му досадише, па узвикну: </p> <p>— Не звонцај ми ту, док н |
| « </p> <p>Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки... </p> <p>Једаред га, преко обичаја, по |
| размисли о овом открићу.{S} Постаде јој досадно ово запиткивање капетаново, које се никако није |
| н ни Станку омрзнуо.{S} Само осећа неку досаду, кад му се она јави у мислима као препрека његов |
| а уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати нашем селу, а ми му морамо бити на руци.{S} |
| а у њему зла човека.{S} Други је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац. |
| јој не даде ни једне прилике да се сама досети шта се у њему збива.{S} Тако пролажаху дани... < |
| да му то не би право. </p> <p>Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац...{S} Али куд |
| ти не знаш, да су се наше газде одавно досетиле, да се сачувају од ортачине са вама!{S} Што го |
| ви слушаоци да попуцају од смеха таквој досетци. </p> <p>— Па добро, де клади се ти — одговори |
| ају са жаљењем, са великим саучешћем, и досећао се да је то због тога, што га сви они сматрају |
| шманин...{S} Ја сам се тек зимус почела досећати неким речима твог оца, па сад тек видим да је |
| ије за њега осећање, коме се само могао досећати, али га није могао појмити. »Зар и то може да |
| војим несмишљеним говором о уцени, онај доскорашњи војник. </p> <p>— Ми морамо леђа уз дувар — |
| , не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} Она само махну главом |
| м, па се исправи. </p> <p>— Силази сад, доста је... </p> <p>Ђурица сиђе, окрете се око себе, па |
| еку женску, ни младу ни стару, омалену, доста лепушкасту.{S} На први поглед могло се опазити, д |
| зимус! ...{S} Неће више, не бој се.{S} Доста ја њему аргатовах, па не виђех хасне ни хаира, и |
| и задужио те је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </ |
| ца. </p> <p>— Све до једнога. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко |
| а мајко! — чује се из народа. </p> <p>— Доста, бабо, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђури |
| поседаше, Вујо поче говорити. </p> <p>— Доста је било чекања, треба да се ради.{S} Једнако једе |
| два.{S} Нек ми да осамдесет клипова, па доста. </p> <p>Јован скочи весео. </p> <p>— Е, ’вала ти |
| Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих.{S} Пије с |
| ме питаш.{S} Казô сам ти ко је, па сад доста ти је...{S} Нисам ни ја од гвожђа! — обрте се он |
| </p> <p>— Добро видиш, и то ти је засад доста.{S} А кад дође вријеме, знаћеш све. </p> <p>Разго |
| 1_C14"> <head>XIV</head> <p>Ђурица нађе доста новаца, али му тај новац не однесе бриге и незгод |
| њих.{S} Пије се, весели се... то стаје доста.{S} А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.{S} |
| Ти си добро пазарио...{S} Како да није доста, болан... — рече он, узимајући новце и бацајући и |
| у гладну фукару, којој никад ништа није доста.{S} Тако је требало да си одавно, а са њима ћу се |
| е ли остати што другима? </p> <p>— Биће доста свима, само ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо т |
| ом.{S} Беше ту коњаника и пе шака, беше доста кола, али се све то измешало, згрудвало, спојило |
| е смем да нападам за ову годину...{S} И доста је. </p> <p>— Е онда те само једно молим: не иди |
| , ја ћу им делити по заради...{S} Је ли доста теби четвртина? </p> <p>— А јатаке ћеш ти намирит |
| еска и пружи их Новици. </p> <p>— Је ли доста? </p> <p>— О-хој!{S} Ти си добро пазарио...{S} Ка |
| дговори обичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај |
| огу...{S} Једном речју, ваљало је проћи доста света, па да се нађе девојка Станкине нарави. </p |
| е избијаш из његове куће.{S} Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам!{S} Деде да |
| о је више од часа, па му је сад требало доста времена да се поврати од умора и да хладније разм |
| тако лепо, весело и радосно, да је било доста мале веселе деце...{S} И сећа се балвана преко ре |
| на крстоноше. </p> <p>Беше се искупило доста народа.{S} Попа већ позвао одборнике у заседање, |
| Хоће ли која да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пр |
| } Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p>— Једном |
| њав и неразвијен.{S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и |
| да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још |
| кадионицу.{S} За поповим коњем, важно и достојанствено, ступа кмет, који пази на поредак, а нар |
| н подиже главу, и са неким светитељским достојанством погледа зликовца право у очи и одговори м |
| ње и навике из девојаштва, увидела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично и пр |
| Милутин механџија у Жабаре да исплати и дотера ракију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђу |
| ригу.{S} Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгледаху као најсрећнији тр |
| Док нам је поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђ |
| ли ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум је пред очима с |
| до пролећа, јер се пре нећу враћати.{S} Дотле ћемо све ’вако заједно...{S} Ти да си моја одсад. |
| па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.{S} Подај и њему половину од |
| ре! ...{S} Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам |
| да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о то |
| ?...{S} Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али |
| — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. </p> <p>Она подиже главу и оштро п |
| наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Све једно, не би ни пошла за мене, не |
| идела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично и примамљиво.{S} И сад јој се она |
| илософску мисао, па чак и капетан, који дотле стајаше намрштена и озбиљна изгледа, после ове на |
| да је потпуно схватио свој положај, јер дотле му је све још изгледало обично: виђа се и разгова |
| рестано стане овако трошити, да му неће дотрајати новаца.{S} Али се он још није за то бринуо.{S |
| обневидевши од љутине и узбуђења, како дотрча до њих са замахнутом пушком, фијукну њоме и лупи |
| теже се конопац о коцу... </p> <p>Митар дотрча до коца, наднесе се над раку и окиде пушку... </ |
| ја знам, и знам зашто.... вјеруј ми.{S} Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, |
| жеш се ти слободно предати... </p> <p>— Доћи ће и та наредба, не бој се.{S} Пожурио сам се и ја |
| ! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим.{S |
| . </p> <p>На вратницама, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Пос |
| али би ми, разбудили би ме...{S} А мора доћи, не може валити...{S} Ко ми је оно причао: осуђен |
| бро, као горска вила!{S} Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... </p> <p>— А Станка, болан, шта т |
| Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш одма |
| .{S} Докле ће се овако?...{S} Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се |
| ли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве з |
| не, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. </p> <p>Ковач застаде; види се да би још |
| /p> <p>— Камо Вуја? </p> <p>— Сад ће он доћи, не брини ти.{S} Склони се у собу, док он не дође. |
| ући само навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник.{S} Радован је, још док су били на |
| још не сме...{S} Али ко зна... може још доћи одговор...{S} И срце се опет почиње растапати... < |
| та за све..{S} После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.{ |
| о близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, који су у другом округу, гд |
| изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке.{S} Тако су били много поузданији, но да и |
| на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба |
| знајући шта би му рекла, скочи с траве, дохвати обрамицу с рубинама и затури је на раме.{S} Ђур |
| у крова и рече: </p> <p>— Дед’, Ђурице, дохвати нам! </p> <p>Да је он био добар посматрач, мога |
| ушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пу |
| вљеник грчевито хвата за слабу шибљику, дохвати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако |
| <p>Станка леже сва на ту пружену руку, дохвати револвер и обрну га у страну.{S} Марко, видевши |
| озго, од дворишта.{S} Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша.{S} И Станка се прену, |
| е, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком неприродном си |
| p>Одједном му спаде тежина са груди.{S} Дохвати једно стакло, у коме беше још доста ракије, па |
| твоју бабу — додаде она, сагињући се да дохвати камен са потока... </p> <p>— Хајде да се измиче |
| оведа се устумараше по обору.{S} Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљик |
| дело да је присебан.{S} Истога тренутка дохвати нож, којим је секао хлеб, и диже се од трпезе. |
| /p> <p>Испалио је већ оба револвера, па дохвати магацинку. </p> <p>А споља одједном престаде ва |
| н брзо и вешто сакри своје узбуђење, па дохвати момка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђури |
| у напред што брже могаше.{S} Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде п |
| бгрли Јулу, али га ноге издадоше, те се дохвати њених рамена и одржа се на ногама. — Ова је мој |
| и остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње слепо, грозничаво, без размишљања, и ако му |
| ши глас Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у руке...{S} Ослушну... не чује се ништа |
| види да је промашио.{S} Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. </p> <p>— Не, ако Бога знаш! — |
| жи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима. </p> <p>— Не |
| дић као кљештима...{S} Најзад се некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић.{S} Сад би |
| си се намучио! </p> <p>Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искап |
| обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...{S} Кад му је прочитана п |
| није обичан човек... </p> <p>А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што је брже мо |
| и кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе је право |
| </p> <p>Ђурица удари најгушћом шумом и, дохвативши се планинскога венца, одјури за три часа у Б |
| амо да пређемо потес пре видела и да се дохватимо реке — прозбори Пантовац забринуто. </p> <p>— |
| ху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио је прстима за крај рупца, али никако не може д |
| то сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се просу зад |
| угом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се. </p> <p>Ђурица оборио г |
| Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, поне |
| енутак. </p> <p>Сви троје пређоше реку, дохватише се густе кленовичке шуме, која се пружила до |
| а. </p> <p>Променише ракију на вино.{S} Дохватише се печена јагњета, па га стадоше заливати ста |
| еху наоружани »до грла«. </p> <p>Кад се дохватише чистога поља, потераше брзим каријером...{S} |
| и прегазише Качер више гвоздене бране и дохватише се густих рудничких огранака. </p> </div> <di |
| обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке...{S} Само испаде и |
| ну, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише се реке. </p> <p>— Е, данас јевтино прођосмо |
| људе, који су њу чували...{S} Али беше доцкан.{S} Полицајац опази да се она тргла и да му неће |
| ти, само да ми беше ова памет...{S} Али доцкан! ...{S} А ја се радовао што дођох овамо!...{S} Н |
| } Најпре сам заборавио, а после је било доцкан... — рече он љутито, па после као да се присети |
| зликовац, кога зацело чека, раније или доцније — куршум.{S} Знала је, да ће и она сама, чим по |
| догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности |
| плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, па се уздржа и запита |
| у вече, беху скупили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен |
| опет да му је да то буде што даље, што доцније, да се одгоди још на године... </p> <p>— Кам’ т |
| квашен, па, видевши Ђурицу са девојком, дочека га веома весело. </p> <p>— Ха, побро, је л’ то с |
| ш.{S} Чичу питај... </p> <p>После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је ч |
| дведе је право својој кући.{S} Мајка га дочека у дворишту и погледа зачуђено у госта, кога јој |
| , погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију. </p> |
| за три часа у Брезовац. </p> <p>Вујо га дочека у соби. </p> <p>— Свршисте ли? — запита он бојаж |
| ху други неповољни гласови.{S} Писар га дочека пред среском кућом, и на његово питање: шта учин |
| очи без педесет«...{S} У таквим мислима дочека свануће. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| и присебни само ретки људи...{S} И ето, дочекао је да види себе у истоме положају, дочекао је д |
| екао је да види себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који м |
| {S} А-а-а-... оно!,..{S} Зар такав крај дочекасмо?{S} И наша се љубав једном сврши, оде, нестад |
| госте ча-Вују, који га је вазда радосно дочекивао.{S} Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, п |
| во да га свакога тренутка у своје канџе дочепа.{S} А он избегаваше сваку помисао, која би га на |
| .{S} Он се, истина, обрадова меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не |
| карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје...{S} |
| се уз њега, као да изникоше из земље, и дочепаше га снажним рукама.{S} Коњ одскочи у страну и н |
| п.{S} Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. </p> <p>— Натраг, коме је живот мио! — |
| пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу испод суднице |
| о, знаш, да нико не зна...{S} Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. </p> <p>— Сад да ме |
| он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету! |
| цу и другим својим сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Станку не изненади ништа што виде тамо. |
| једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично накашља — пола |
| и га на врата. </p> <p>Ђурица се збуни, дошавши у неприлику: научио је из детињства кад уђе у к |
| ни, под којом је Мато обично спавао.{S} Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спа |
| т, дошло је оно последње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? ....{S} Да умрем |
| и приход доноси.{S} Тако је, постепено, дошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима |
| ев син, који је тек пре неколико месеца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао н |
| ном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пламичак наде, наде |
| ади ништа што виде тамо.{S} Случајно је дошао био раније и Пантовац, мало наквашен, па, видевши |
| о у очи. </p> <p>— Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, први пут у жив |
| попе! — викну Пантовац — за то ти нисам дошао.{S} Него ако си свршио посао, да ти платимо, па д |
| нцам!{S} Деде да видимо којим си добром дошао? </p> <p>Ђурици беше пријатно слушати ове паметне |
| икну он, не излазећи из собе. </p> <p>— Дошла, господине, она девојка што иде са Ђурицом...{S} |
| ед очима и да зна да му је смрт од мене дошла...{S} Нек се мучи!...{S} И ја ћу се мучити!...« < |
| ајко: снаху и ћерку. </p> <p>— Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грл |
| <p>— Јесам, господине. </p> <p>— Што си дошла? </p> <p>— Чуо си...{S} Хоћу да ти предам Ђурицу. |
| ако се више не може.... довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не |
| а — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена.{S} Је ли тако? — обрте се он Ђур |
| м животу и мање забаве биле би му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те о |
| одаје крмачу.{S} Људи, позвани позивом, дошли да присуствују продаји, коју врши кмет.{S} Онај с |
| , па ме чекајте. </p> <p>— Пандур...{S} Дошли смо полако до његова стана; разгледам прво положа |
| па одлучно проговори: </p> <p>— Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми остав |
| рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљано, побро!{S} Дај сватове! — скочи |
| та ће ово да буде најпосле?...{S} Јест, дошло је оно последње, оно најпосле, дошао је крај, али |
| мало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. </p> |
| оно лепо... помиловање!...{S} Да ли је дошло?{S} Није, казали би ми, разбудили би ме...{S} А м |
| и однесене су неке ствари.{S} Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрли |
| ме откује....{S} Што то?...{S} Да није дошло помиловање, па неће још да каже?...{S} Али онда м |
| Имам свега.{S} Само, ви’ш, ово је дете дошло овако... треба јој купити одела и преобуке. </p> |
| и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради.{S} Свану му |
| анке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: </p> <p>— Оне |
| више привлачило. </p> <p>— Мацо, ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Је |
| криво васпитање.{S} Али реците ви мени, драгановићи моји, са чега толики други свет оде у гору? |
| пољу срећноме свету.{S} Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјај |
| </p> <p>— Можете сад говорити што ви је драго...{S} Знам ја чије је то масло...{S} А за то што |
| ед на село и на све, што му је сад тако драго и тако познато.{S} Не може сит да се нагледа позн |
| жовића са дјевицом Станком, која својом драгом вољом иде за њега.{S} Али — додаје старац — да н |
| епријатан спор у овакву времену, где је драгоцен сваки тренутак. </p> <p>Сви троје пређоше реку |
| му добро дошле, а ова му се показа као драгоцен проналазак, те он не пропусти ниједно вече да |
| . — Ако сам био тако срећан, да схватим драгоцене мисли уваженога господина попе, мени се чини. |
| е за човека, сад тек поима њихову праву драгоцену вредност. </p> <p>Одмарајући се на слами, ста |
| Ето, у такву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и |
| жовићи...{S} Истина јест, више нема нас Дражовића.{S} Ја ћу погинути, то је већ извесно, а ја с |
| , и свима околним општинама: »да Ђурицу Дражовића у своме домашају потраже, ухвате, и под јаком |
| али да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевицом Станком, која својом драгом вољом |
| јака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором, а никад јој |
| тамо? — Мој тата извесно, а и сви стари Дражовићи...{S} Истина јест, више нема нас Дражовића.{S |
| </p> <p>Јово, видевши да наступа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше |
| неколико луди, па с чуђењем посматраху драму, која се одиграва пред њима.{S} Милош одборник ух |
| ових јатака.{S} Обојица се заклонише за дрва, спремише пушке и одговорише на знак.{S} И с једне |
| дравио те.{S} Вели: догонио си му добра дрва, па те части.{S} Вино ти шаље газда Митар, а ракиј |
| S} А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође оста |
| ма од вунице.{S} А сам Ђурица, терајући дрва у град, зарадио је чохани јелек и дизлуке, опшивен |
| а беше и Станка.{S} Она се наместила на дрвено корито за појење стоке, подметула руку под точак |
| а и слабости.{S} Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и зажмури.{S} Да се сад окрену сто пушак |
| ође к вратима...{S} Полако ухвати руком дрвену ручицу на вратима, очекујући неће ли чути страсн |
| и механично замајиваху звоно, усађено у дрвену ручицу, али мисли му беху далеко од ове побожне |
| јуче.{S} Новица се подиже испод једнога дрвета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже |
| х зракова продираху кроз пукотине стара дрвета.{S} То му беху једини гласници дана, који владаш |
| просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са вис |
| ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливад |
| мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све...{S} Као да цела природа плаче за изгубљен |
| а ће насигурно одлетети кад порасту.{S} Дрво је било тако право и високо, да се није могло ни м |
| оше у село, загледајући од жеље у свако дрво, у сваки камен. </p> <p>Стигоше Ђуричиној кући.{S} |
| о дебло, и ту се одједном забели влажно дрво. </p> <p>Бегунци потрчаше из све снаге, онако, као |
| ену.{S} Кад није могла видети вампира и дрекавца, бар се може похвалити (себи самој), да је узе |
| зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...{S} Једном речју, |
| ругом приликом разговараху се девојке о дрекавцу.{S} Беху изишле да беру лешњике, па их при пов |
| ви Јелица Плескоњића, која им причаше о дрекавцу. </p> <p>— Ето, баш на овом месту га је видео |
| да.{S} Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... </p> <p>— Па, шта је било? </p> <p>— Ништа.{S |
| пруживши пушку право у груди механџине, дрекну: — Доле! </p> <p>Милутин слете с коња, стаде да |
| притисну га озго. </p> <p>— Ко је то? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама |
| кну: </p> <p>— Бабетино једна!{S} Надао дреку као да му црева испадају!... </p> <p>— Сваки на с |
| , на другој пандур.{S} За столом седи и дрема Добросав...{S} Ноћ!... </p> <p>»Већ се смркло!... |
| .{S} Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.{S} Опазили су те, дознали да много трошиш, а н |
| руци Пантовчевој одједном се нађе витак дреновак, који одједном фијукну у ваздуху и стаде да па |
| о, ми ћемо се разговарати — рече Ђурица дрешећи му руке, пошто му прво повади оружје. — Сад сед |
| > <p>Она обори очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.{S} А он је гле |
| ца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече! </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђу |
| отекар. — Бандити су велико зло у свима државама... </p> <p>— Бог с тобом, Коста, шта су ту кри |
| зу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно |
| ml:id="SRP18971_C9"> <head>IX</head> <p>Државна власт, после неколико дана, прогласи Ђурицу за |
| ратима Ђуричине куће прилепљене наредбе државне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року |
| и уредно свршио школу и био би користан државни радник, а не би продавао чивит и соду по паланк |
| амоту своје куће, па се обрати за помоћ државној власти.{S} Услед тога постаде Ђурици непоуздан |
| авање, које мора имати неке сразмере са државном уценом.{S} Али се ипак он надао, неком маглови |
| једна врата над степеницама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију.{S} То бех |
| >— Ено мотике — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. </p> <p>— Копај овде — реч |
| а радост, али он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно целива. |
| агу, па је према томе подешавао и своје држање и одело.{S} Као сиромах није се могао истицати б |
| чи целом својом спољашношћу и нарочитим држањем.{S} Беше то зрео човек, око својих четрдесет го |
| носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њ |
| в рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању било нечега, што их одбијаше од њега. |
| } Кад је, мало пре, излетео из шибљака, држао је насигурно да ће извршити бар једно убиство; ал |
| ет живи, једе, пије, спава, мисли...{S} Држао је да тога дана могу бити присебни само ретки људ |
| ницима.{S} Најпре — Бакон (тај се назив држао најдуже, јер је, својом звучношћу, веома импонова |
| оралу Ђурица је ступио у свет.{S} Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају.{S} П |
| мирно.{S} Мато, као и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе |
| У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу.{S} Сељани су га сретали свакога часа, |
| оузданије и корисније но што га је Вујо држао.{S} Новица је смишљао да му није потребно велико |
| оби, а један ће истерати чељад напоље и држати Јова. </p> <p>— Сад пазите добро! — рече им капе |
| амотио...{S} Али нека, моћи ћу се добро држати...« — и стаде на ноге. </p> <p>одједном му се оч |
| , везаних руку, на двориште.{S} Двојица држаху конопац којим је везан. </p> <p>Свануло је, виде |
| ориште упадоше наоружани људи.{S} Једни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. </p> <p>— |
| оким и снажним раменима, а цело му тело држаху необично развијене и еластичне ноге. </p> <p>Ђур |
| момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки изглед највише зависи од кр |
| у.{S} У десној, опруженој низа се руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши револвер, п |
| еко воде, приђе му и узе пушку, коју он држаше уза се, па са неким злурадим осмехом проговори: |
| е да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.{S} А |
| а у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје...{S} А-а-а, |
| де на ноге...{S} Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева |
| се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на столицама.{S} Чаше звече... смеј, кикотање... н |
| бодан... само да тргнем конопац, што га држе ови иза мене па да скочим!...« и он се полако окре |
| тешње?...{S} Омлитавиле, па не могу да држе... све од пића!...{S} Није требало да пијем, само |
| ко окрете и погледа иза себе... двојица држе конопац чврсто.... </p> <p>— Ђуро, хајде, силази!. |
| {S} Остала двојица иђаху право на њега, држећи пушке на руци, које одсјаиваху према заходу сунч |
| ед врата.{S} Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку сакривену за леђима. </p> <p>— Чији с |
| е се много крио.{S} Ишао је преко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, |
| пошто му предам новце? — запита Ђурица, држећи иглу над пламеном. </p> <p>— Шта ти је данас, је |
| стаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> <p>— Да |
| да се покају.{S} А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« </p> <p>Зора већ забели |
| озналости, тек да види шта ће она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан |
| p> <p>После дугога читања, отац Симеон, држећи у рукама воштаницу, обрте се младенцима: </p> <p |
| вори Ђурица. </p> <p>Вујо се насмеја, и држећи то за шалу, додаде и он: </p> <p>— Само ви нема |
| ма ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.{S} Кад се врнеш са похаре, чекаћ |
| ! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше га на рукама и однеше |
| обарајући главу млитаво... </p> <p>— Та држи се јуначки, мајковићу; гледа те толики свет!... — |
| а да чини с косом: да је баци или да је држи тако подигнуту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад |
| да су обе женске од онога реда, који не држи много на чедност и поштење...{S} Гошћа беше доиста |
| ајвећим невољама, у најљућим патњама, и држи се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком кора |
| гледа пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру.{S} Је |
| лажаху, причајући успут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камена!« — вели један. — »Ш |
| а на Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа б |
| дисавати на децу и укућане, а ти са њом држи и нападај газде. </p> <p>— То нећу — одговори Стан |
| етла и слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом надању...{S} Све се роји, ври... без |
| мислити, па узвикну: </p> <p>— Онај што држи магазу...{S} Црногорац? </p> <p>— Нећу, господине, |
| је сав мој новац по народу; код себе не држим ништа.{S} Данас немам више од сто гроша код себе. |
| знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p>— О, те како! — реч |
| едам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку. </p> <p>— »Шта је било?« питам Добросава. |
| имо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском.{S} Ја сам то опазио, кад он нас шаљ |
| но раширише и одмах склопише... тело се дрмну, покрете се од ударца куршумâ... зацрвени се кошу |
| ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.{S} Она скочи, па закук |
| о им пушке и барут. </p> <p>— Хајде, не дроби ту — одговори Станка и оде пољем, ступајући замиш |
| огла ни кола довући. </p> <p>— Хајде не дроби ту, но причај шта је било. </p> <p>— Кажем ти, мо |
| она после тога легне. </p> <p>— Шта то дроби овај?{S} Ја га и не слушах онако пијана — поче Ву |
| нечему и повика: — А шта ми ту једнако дробиш и контролишеш: где сам био, те где сам био!...{S |
| ако рећи... утицаја... </p> <p>— Шта ту дробиш — упаде му жучно у реч месни учитељ, који се, до |
| сагореваху гневом и срџбом...{S} Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом |
| и једрину.{S} У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око у |
| p>Чиновник плану.{S} Изненади га толика дрскост.{S} Био је уверен у несумњиви успех, јер је прв |
| шће свакога часа. </p> <p>— Е њихова је дрскост прешла сваку меру.{S} За два дана две разбојнич |
| {S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. </p> <p>— Стража |
| од Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. </p> < |
| е дугих дворишта...{S} Прођоше једна... друга... десетак кућица, и он се напослетку заустави пр |
| код житарских и шљиварских трговаца.{S} Друга двојица беху младићи из Вујова села, тек ако су н |
| се половина заклонила за високу гору, а друга половина блиста и пршти ватром уз небесни свод, п |
| се забави јелом, док му не падне каква друга мисао на ум. </p> <p>Али и сам је добро знао да у |
| о јасно, да му није остало више никаква друга излаза. </p> <p>Ђурица је све погледе обрнуо свом |
| ано, подигоше другу чашу. </p> <p>— Ова друга за лаку земљу.{S} Лака ти земља била, Ђуро! — реч |
| мајко миљена, ти си ми још понајвернија друга — рече он гладећи чутуру по боку и натеже је.{S} |
| Истога тренутка отворише се према њима друга врата, на којима се указа разбарушена сањива глав |
| рамоту, понижене, мучила се као ниједна друга!...{S} Оставих добру мајку, увредих до срца старо |
| им прстима. </p> <p>— Нека ти је срећна друга мајка, гора зелена!{S} А сад одмах лези па спавај |
| море још — одговори ћато — док не дође друга наредба, у којој ће те прогласити за хајдука.{S} |
| , а то је кâ да сам и мртав.{S} Него ме друга незгода доведе до тебе. </p> <p>Свештениково се л |
| е у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах познаде да је остр |
| њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано др |
| рео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну |
| ље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње.{S} После, кад |
| ти у ред...{S} Наћи ће, зар, и она себи друга... </p> <p>— А, то не може, то никако не може.{S} |
| а...{S} Што, зар не бих могао наћи себи друга?...{S} Већ Станка би се дотле удала...{S} Све јед |
| Једном пандуру рече да одмах одвоји три друга, па са њима да иде писару и да га пробуди. </p> < |
| Не убија се лако ’наки човек — прихвати друга.. </p> <p>— Вала и јесте одвојио од других.{S} Са |
| p> <p>Улазећи у забран, Ђурица пропусти друга напред, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђури |
| ао за себе. </p> <p>— Што ћу, кад немам друга посла? </p> <p>— Него да вребаш девојке по вирови |
| да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. </p> <p>— Кога? </p> <p>— Мучно д |
| мо још једном да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје и нашали са њима. |
| ј смрти радовао?...{S} Мајка... отац... другарице?...{S} Не би, не би им моја смрт била добра.. |
| шке... </p> <p>— Лизо — викну она једну другарицу, — чујеш шта каже Миша: њихне девојке ударају |
| олико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике.{S} Станка |
| у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа.{S} Но сад је лако.{S |
| не брини се ти.{S} Него шта ми велиш за друге наше људе, могу ли се у њих поуздати? </p> <p>— Ј |
| Дадоше знак онима у кући, па јурнуше на друге вратнице да бегају, а велике вратнице отворише се |
| е на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке: беше у њој много неке необичне ох |
| ја... </p> <p>Писар окрете разговор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судниц |
| сној жудњи младости, па заборави на све друге обзире. </p> <p>Седе уз Ђурицу, па стаде, пуна љу |
| да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} То ли би ти хтео?{S} Не!...{S |
| ове стаје.{S} Остало друштво заузело је друге вратнице, па једни чекају уговорени знак да упадн |
| закупио за зелено, и да посвршава неке друге послове, а Милош је, као обично, имао да обиђе ст |
| мо нек пази на људе«.{S} Али сад, после друге похаре, Вујо посла пред њега човека, који је имао |
| и је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на |
| невидишу«, у томе, дакле, да се крађе и друге сличне »операције« врше што пажљивије... </p> <p> |
| ке и одговорише на знак.{S} И с једне и друге стране понављаше се звиждање, да би онај, што им |
| икону Спасово Вазнесење.{S} Раздадоше и друге, за литију потребне ствари; сврши се спомен под о |
| неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Тако је цедио и становнике и |
| ам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по једну.{S} Па сад?...{S} |
| з њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу.{S} За поповим коњем, важ |
| то ти је!...{S} С једне стране власт, с друге они, који треба највише да ме чувају... куд год с |
| ини С једне стране Радован и Коста, а с друге сам Ђурица. </p> <p>Прва су двојица по целом лицу |
| уцка: окрени овако, она — цак! окрени с друге стране, опет — цак!{S} О, веру му, мислим се ја.. |
| да заборави, не може да је забаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим стварима, једнако, |
| а закон у прсте — онда је тако, нема му друге!...{S} Па то, онда.... да се мре!...{S} Смрт!...{ |
| ља јело; около ових треница поређане су друге за седење.{S} Имућнија племена дизала су над совр |
| види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...{S} Једном речју, ваљало је проћи дос |
| га било немогуће, другоме је ишло лако; други се попео и повадио му чворке.{S} С најрадоснијим |
| помишљао да гледа у њему зла човека.{S} Други је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је |
| дан пандур унесе целу тепсију бурека, а други за њим чутуру вина и стакло ракије. </p> <p>— Пос |
| S} Једни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. </p> <p>— Ћут!{S} Да се нисте макли! — ви |
| алију, па да опет слазе пред бегунце, а други се враћају натраг да сиђу к реци, па да трче за б |
| стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа.{S} Сад идите, па п |
| човека, од којих један утрча у кућу, а други оде к оној гомилици деце. »Хајдуци!...{S} То је о |
| кају уговорени знак да упадну у кућу, а други да стоје на стражи. </p> <p>Беше тихо летње вече. |
| дни ће на Радованово село и Брезовац, а други ће овамо.{S} Ови ће се скупљати испод Букуље, али |
| ива радозналост не силажаше с лица. — А други? </p> <p>— Радован и Коста добише по једну рану, |
| је стање и положај, па није волео да га други о томе распитује, нити је он сам имао вољу да се |
| наредити, мора јој се нешто учинити да други пут то не ради.{S} И мене онда на реци у мал’ не |
| те главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију. </p> <p>За з |
| ...{S} Али се на његово место већ јавља други, који хоће исто оно, што је и Вујо хтео... да жив |
| мен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које |
| рма и пандура на један и толико исто на други прозор.{S} Три жандарма одредио је да упадну у ку |
| потмуло одјекну...{S} Не чу се никакав други глас...{S} Она удари још јаче...{S} У ходнику шкр |
| ца, па опет угреја иглу и забоде је под други нокат. </p> <p>— Што не говориш, псино једна, нег |
| мном.... </p> <p>— Не знам, али ко може други?...{S} Но већ то је било и прошло, али шта ћемо с |
| же никад ништа смислити.{S} И досада је други за њега мислио, најпре отац му, па после Вујо, а |
| . </p> <p>— Једанпут се мре! — довикује други. — Зар ми знамо шта нас чека сутра, прекосутра, с |
| розор, више саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ...{S} Истога тренутка нешто груну на о |
| >— Све једно.{S} Прошао један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. |
| у тако велико задовољство, да изгледаше други човек.{S} Ну девојке су га избегавале, као и момц |
| /p> <p>— Она је, убијена!... — повикаше други. </p> <p>Капетан и Митар приђоше врљикама.{S} Пре |
| и дебелу цигару, а за њим се обредише и други.{S} Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљиви |
| <p>— Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров. </p> <p>— Немој, Мил |
| , па да трче за бегунцима.{S} И једни и други вичу из гласа. </p> <p>Ова вика поможе бегунцима. |
| о зло учинила...{S} Казаће ти то и он и други људи, које је он нападао. </p> <p>— Е, девојко, п |
| буди ћата. </p> <p>То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.{S} Угледавши Ђурицу, он |
| памети...{S} Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао; не би се никога бојао...{S} |
| беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максималној виси |
| из пандурске собе, и на њему се појави други, бунован пандур.{S} Погледавши на улицу он се поч |
| за стражаре само она два младића, а сви други требало је да уђу заједно у двориште.{S} Њихове с |
| ме убију!...{S} Што ја ово седим а сви други стоје?...{S} Каква је ово тежина у ногама, у рука |
| је?...{S} Презреће ме, грдиће као и сви други.{S} Рећи ће: тако му и треба!...{S} Назваће ме ло |
| ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник.{S} А после, и то вам ни пред Богом ни |
| е на све стране. </p> <p>— Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не састави др |
| ег у лоју?{S} А ја бих ти долазио сваки други трећи дан. </p> <p>— Зар не би и ти могао живети |
| мени, драгановићи моји, са чега толики други свет оде у гору?{S} Зар не видите да већ постаје |
| ћ’, болан, но да утучеш пашче, нека они други узму памет у главу. </p> <p>— Ако ли се они још в |
| сутра? </p> <p>— Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.{S} Ја одох да посвршавам |
| и жена што спремила за ручак — одговори други, за кога није било сумње да је Пера писар. </p> < |
| . </p> <p>— То је, то је, знам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био... т |
| он се могао изменити, могао је постати други човек.{S} Али такве га очи не погледаше. </p> <p> |
| н за дужника, па ће ми то после платити други, који дође на твоје место. </p> <p>Ђурица се сасв |
| вади револвер иза паса.{S} Не чекајући други његов покрет, Ђурица истога тренутка баци своју д |
| Вујо није налазио за паметно да се врши други напад са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђури |
| урјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. </p> <p>— О тајо! — в |
| {S} Истога тренутка нешто груну на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... |
| је овде...{S} А ја...{S} И овде је онај други поглед!{S} Све једно, опет је боље да трпим ово; |
| мало тањега гласа.{S} Послуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.{S} Стане да се љу |
| .. на посао? </p> <p>— Мораћеш; нема ко други.{S} За овај посао требају ми поуздани људи — одго |
| } И после се одједном нађе над њим неко други, као да је видео женску конђу, убрађену црвенкаст |
| по!... — шапуће он нарочито, да га нико други не може чути. — Кажи Станки нек ми опрости... и ј |
| рица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање.{S} Онамо једна венчана, |
| место, где само ја могу говорити и нико други.{S} А твоје паре не тражим, јер су то крваве, про |
| <p>»Шта то њима раде?...{S} Откуд тамо други хајдуци?« — помисли он, заборављајући да је мало |
| Па добро, брате; али хоћеш да се нађемо други пут? </p> <p>— Добро... како хоћеш.{S} Само сад н |
| </p> <p>— А ја сам слушао да је Матију други убио?..{S} Онај што је те ноћи ишао с Ђурицом.... |
| и, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у ру |
| Ђурица скочи, и онако на ходу испали му други метак у груди.{S} Старац не мрдну више... </p> <p |
| ше преко његове главе, наступише у њему други погледи на његов живот, задатке и поступке.{S} До |
| д зида.{S} Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више |
| рашним погледима?...{S} Нема их, ово су други«... </p> <p>Људи се растурају, дају пролаз некоме |
| већ одлучио да бега.{S} Из тога што су други провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи |
| е преболети. </p> <p>Капетана очекиваху други неповољни гласови.{S} Писар га дочека пред среско |
| а је једним крајем излазила на улицу, а другим на поток.{S} Новица подиже један проштац, те се |
| Маро!... о Маро!.... — викну Новица на другим вратима, преко од њихове собе. — Устани, дијете, |
| он отера од себе то непријатно осећање другим, повољнијим: »Сутра ћу, дакле, на слободу!...{S} |
| ој лоповској дружини или разбојничким и другим предузећима, он беше или вођ или један од главни |
| , испричао јој много о Вују, Пантовцу и другим својим сарадницима, те сад, дошавши к Вују, Стан |
| се измиче! — проговори Пантовац сасвим другим гласом, желећи да прекрати непријатан спор у ова |
| S} Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... </p> <p>— Ево руке! — одговори она, па |
| престано лебди пред њим, меша се с оним другим мислима и ствара једну збрку, из које се ипак ос |
| заседању да се, поверљиво, разговоре о другим општинским пословима, а остали, заједно са Ђуриц |
| абаци међу друге мисли...{S} Он мисли о другим стварима, једнако, али она непрестано лебди пред |
| ш шта, господине, после ћемо говорити о другим стварима, а сад пожури да он куд не побегне — пр |
| знати.{S} Нешто не знам како је сад по другим земљама, али држим да свуд има тога зла. </p> <p |
| одно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви га гледају обично, као да и нема |
| о тридесет таких људи, а још двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, није то лако над |
| ој отац то радио!...{S} А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{S} Ја знам десет |
| га и он сам измени своје поступке према другима.{S} Досада је у нападима бивао присебан, пажљив |
| и поругану главу... да ми се смејеш са другима, кад станем лутати као обешчашћена прогнаница!. |
| ш.{S} Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.{S} Чи |
| урица — али сад ћу ја да делим и њему и другима.{S} Само ви треба мене да чувате... и од њега д |
| и их у недра. — Само хоће ли остати што другима? </p> <p>— Биће доста свима, само ме чувајте? < |
| {S} Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш... и ако он вели да не тражи ниш |
| Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, р |
| тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.{S} Само треба срце да ти је одважно |
| ј.{S} Станка га је знала по разговорима других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Драж |
| А он је, видиш, другима јатаковао и од других живео...{S} Ја знам десетину људи, које су ти тв |
| уга.. </p> <p>— Вала и јесте одвојио од других.{S} Само да није онаки... да кажем... тхе, па шт |
| љад’ судбина...{S} Мало од оца, мало од других, па... ето!... — одговори он уздахнувши. </p> <p |
| д моје главе«... </p> <p>— Ти отимаш од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да б |
| у.{S} Једнога се зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се...{S} Докле ће се овак |
| одавде поуздани су ти сви, а они су из других села сви његови. </p> <p>— Шта велиш ти: кад би |
| требало је претходно да зајази стотину других страна; требало је да задовољи и Вуја и другове |
| бојазан од Вуја зависила је и од неких других узрока. </p> <p>Рекосмо да му нико не би умео од |
| двојио од осталих.{S} Ну имађаше он још других карактерних особина.{S} Доњи му део лица са вили |
| е се нађоше? </p> <p>— Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.{S} И јесте поза |
| среће да оца ниси ни видео ни запамтио, друго би сад било...{S} Такво срце не би се само поквар |
| {S} И још ми се куне срећом хајдучком — Друго ништа и нема за клетву — да се не шали.{S} Е чека |
| ли ти пасош?...{S} Знаш... ја те ништ’ друго не питам, то није наш обичај.{S} Али, ако си засл |
| етар занесе, те се закрлеписмо једно за друго, не мислећи ништа и не знајући шта радимо...{S} А |
| </p> <p>— Полако-те, море, ви одосте на друго, — проговори месни свештеник. — Ми смо почели о Ђ |
| уро, нема се куд.{S} Мораш је водити на друго место — рече му он, кад му саопшти новост о наред |
| адају иверје у земљу, заборављајући све друго што је иза њих.{S} Један малишан са врха брда, ви |
| аве уцену и са тим живи, док не пронађе друго згодно лице за харамбашу.{S} Читаве десетине годи |
| је са њим. </p> <p>— Аа!...{S} Е то је друго... — одговори он, па приђе вратима, кроз која је |
| ако? </p> <p>— Оно тако је... али то је друго...{S} Бадава, неће он!... — рече Пантовац одсечно |
| је избегавао поглед Станкин.{S} Свачије друго туђење он је враћао одсудним презирањем и неком, |
| сами не опазише како се нађоше једно уз друго приљубљени, загрљени, занесени...{S} Младост ступ |
| .{S} Сад се још више прибијаху једно уз друго, али им са лица не силажаше она суморна брига, он |
| оре лаже.{S} А јесам га ’нако резилио и друго којешта... </p> <p>— Кажу да си јутрос везао пет |
| з самога Милутина.{S} Не знајући шта би Друго, узе новчаник са пружене руке и обрте се к Радова |
| >— Хе, да је мој тата одборник, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори му сусед |
| а хоће само да извуче новаца... а ти си друго...{S} Ми, онако сељачки... </p> <p>— Знам, али ка |
| ме чувајте? </p> <p>— А да што ћемо ти друго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутр |
| у соври.{S} Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...{S} Кад би при крају ручка, Сретен пове |
| ља дуго, она му је тешка убија му свако друго осећање, изазивајући ужасан страх.{S} И усред тих |
| ата, кад смо те извадили из апса, а оно друго... помало. </p> <p>— Видиш, а питај моје јатаке, |
| тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је казао прекјуче, после са |
| ју од њега коју банку као слепци, а оно друго све он згрће.{S} Зашто бисмо ми то трпели? </p> < |
| Но, већ ја ћу то удесити.{S} А шта оно друго беше, оно лепо што сам мислио?...{S} Облак плива. |
| а, те увиђа, да за овај мах не може што друго ни очекивати. </p> <p>— А шта ћеш рећи на испиту |
| ити, па макар погинуо.{S} Него кажи што друго: има ли каква начина да се ми не растајемо, да се |
| то страшило, онда... онда ће бити нешто друго, нешто боље, а шта — о томе и не мишљаше...{S} Гл |
| говори, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. </p> <p>— Ма |
| и гдегод, а сутра ћу је морати водити у друго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снужде |
| све наслеђе од оца.{S} Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не |
| </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, које је закупио за з |
| е, шта ће више?!...{S} Шта треба човеку друго?...{S} А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пије |
| устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. </p> <p>— Ене де, одку |
| Јово поранио? — рече он. — А ја мишљах друго... </p> <p>— И ја мишљах... — одговори Станка, ал |
| е твоје, па да се зна чисто.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем, ја |
| екуд поћи, па, видевши да се ниједан од другова му не миче с места, застаде и сам, двоумећи шта |
| а навика: у томе је одрастао... </p> <p>Другова не имађаше.{S} Једини човек, пред којим је слоб |
| страна; требало је да задовољи и Вуја и другове и јатаке и поверенике, којих је било без броја |
| ће све то некако изравнати и задовољити другове и себе.{S} Надао се у тврдо, и ако је видео да |
| ежи бар једно убиство.{S} И напослетку, другови су се ревносно чували.{S} Дознавали су из раниј |
| ну...{S} Врата се почеше отварати...{S} Другови прихватише врата оздо, понеше их у страну и отв |
| огледа на врзину, где му беху сакривени другови, и тамо спази два сјајна ока, која га сагоревах |
| у?{S} Јад и немаштина били би му вечити другови...{S} А овако, зар је боље?...{S} О, тешко ли ј |
| икад дизати са грешне земље.... </p> <p>Другови прођоше забранчић, који се пружио иза вароши, п |
| ли је то!...{S} И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору?{S} Нема, јамачно нема. — Кад |
| утином. — Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. </p> <p>Вујо нађе за добро да спус |
| брате Ново, досадило ми се робовати за другога.{S} Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за |
| ..{S} Чим он испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... </p> <p>Бој... права |
| Наједаред зачу се тихо, као сан, као са другога света, куцање о капак на прозору.{S} Ђурица се |
| редај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. </p> <p>Ђурица окрете револвер и на та |
| ца и Станка стадоше напред, једно поред другога, а иза њих се наместише Радован и Коста сами, н |
| требале. </p> <p>— Ако ћу после чути од другога, боље је да сад чујем од тебе.{S} Може бити да |
| еш само по неколико дуката.{S} Нашао је другога човека, који ће му радити боље. </p> <p>— Који |
| Хе... како?{S} Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто.{S} Нијеси више за њега. </p> < |
| ше се у густ шибљак и поседаше једно до другога.{S} Пантовац одмах извади пљоску и натеже. </p> |
| внице од рудничких, начичканих једно до другога, брда и планина.{S} Пред њима се засветли и заш |
| настаде прелом: она се потчини утицају другога, али и у том потчињавању она се руководила свој |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Другога дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабран |
| :id="SRP18971_C25"> <head>XXV</head> <p>Другога дана, после заласка сунчева, Ђурица иђаше косом |
| у.{S} На једној постељи спава Митар, на другој пандур.{S} За столом седи и дрема Добросав...{S} |
| ине.{S} Обрнувши главу уз пут угледа на другој завојици црно кљусе и на њему онај сигави, добро |
| се девојке, па ћеретају и причају једна другој новости, за које се знало.{S} Међу њима беше и С |
| и позна глас онога, који је рече.{S} У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздр |
| куће. </p> <p>— Нема тамо ништа.{S} На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — р |
| ури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страном потока, виде да је спасен.{S} За њим се |
| > <p>Он је привуче к себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чу |
| ли Митар, одваја је од Ђурице и предаје другом жандарму, који је одводи... </p> <p>— Где је ков |
| састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена и забринута лица |
| не мичући се и не пружајући руке један другом.{S} Најзад Вујо мрдну десним брком, што је треба |
| а тако примакли, да су могли чути један другом дисање. </p> <p>— Камо се, по Богу си?... полуде |
| /p> <p>Људи наставише да исказују један другом своје утиске, а капетан стаде да саслушава грађа |
| ! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газдинске велике ливаде, са |
| дмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. </p> <p>— Хоћемо ли имати скоро посла? < |
| сад — одговори Радисав.{S} Он је већ у другом округу. </p> <p>— Зар ви нисте загледали у апсу? |
| е дохвате рудничких огранака, који су у другом округу, где ће, без сумње, бити изван сваке опас |
| Милоша Јокића из Доње Трешње.{S} О чему другом није га нико распитивао, и ако је сваки од његов |
| « </p> <p>И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом чудном |
| ти треба кожа, оди одери га... </p> <p>Другом приликом разговараху се девојке о дрекавцу.{S} Б |
| недрима: што је за њега било немогуће, другоме је ишло лако; други се попео и повадио му чворк |
| ј, мајковићу, зар је ова рука рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора |
| {S} За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико |
| адећи ништа. </p> <p>Ђурица приђе ономе другоме, те се рукова и са њим. </p> <p>— Хоћеш и ти, К |
| , а они још имађаху много да кажу један другоме. </p> <p>У неко доба ноћи стиже Новица. </p> <p |
| ично. </p> <p>И они се приближише једно другоме, да тако удружени лакше сносе тешку самоћу... < |
| међу којима не беху ни два налик један другому.{S} Писар извади из свога капута један нов пешк |
| уку право напред и на њу метну главу, а другу руку пружи низа се.{S} Макну ногама једаред, двар |
| јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко... |
| е к Вују, да му не да свраћати никуд на другу страну.{S} Случајно, пре овог изасланика, Ђурица |
| окачићима, прелећу с једне кровињаре на другу, влаже и продиру у станове кроз малена незаштићен |
| е ватре.. </p> <p>— Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену!{S} Ко то тражи ортач |
| чудновата и особита и не наликоваше на другу децу Марка Радоњића, нити на друге сеоске девојке |
| ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. </p> <p>— Ама који |
| оћимо код мене. </p> <p>— Отуд морам на другу страну, имам хитна посла, а код тебе ћу сутра. </ |
| астури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао и командовао неограничено, с |
| S} Сад би хтео да ме нема, а он да узме другу... многе друге на моје место...{S} То ли би ти хт |
| да овим положајем осигура себи и своме другу будућност.{S} Сад му живот беше милији но икада, |
| с кровова снежну прашину и засипље њоме другу страну улице.{S} Пажљиво и опрезно корача момак, |
| онако исто озбиљно и свечано, подигоше другу чашу. </p> <p>— Ова друга за лаку земљу.{S} Лака |
| и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вештица |
| Не!...{S} Док сам ја жива, нећеш узети другу...{S} Зар толике моје муке и срамоту да погазиш, |
| но и благо свештениково лице, очекујући другу реч, која би ублажила или преиначила ту страшну м |
| .{S} Друштво је распустио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер |
| ривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу. </p> |
| се, па да идемо! </p> <p>Капетан оде у другу собу, и мало затим врати се, носећи у рукама свој |
| екујући даље заповести.{S} Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу.{S} Одмах се могло |
| а кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спава.{S} И на ово сам гледао, видиш: ово |
| у стању да јој истакне на супрот какву другу светлију мисао.{S} Све око ње беше суморно и дивљ |
| поврати.{S} Испи чашу, па заиска одмах другу. </p> <p>Жандарми, онако исто озбиљно и свечано, |
| после.... шта ћеш после?...{S} Да нађеш другу, је ли... — прошапта она тихо, не дишући, као да |
| као, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... </p> <p>Јово изиђе из собе полако. </p> <p>— М |
| ма и ти си крива као и он.{S} Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив |
| послом. </p> <p>Кад му се растури прва дружина, он стаде да врбује другу.{S} Њоме је управљао |
| и организатор и управник свих хајдучких дружина, које се, у дугом низу година, смењиваху по Шум |
| д осети да је близу крај, он убије вођа дружине, узме од државе уцену и са тим живи, док не про |
| з његове руке« прошли. </p> <p>— Ево ти дружине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђ |
| крају, Пантовац.{S} У свакој лоповској дружини или разбојничким и другим предузећима, он беше |
| е имати посла са великом, организованом дружином, којој је досад био потребан јаван одметник од |
| .{S} Тако је цедио и становнике и своју дружину, док год не стану да се оплећу густе мреже око |
| вам са људима. </p> <p>— Па... кад није друкче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњен |
| . </p> <p>— Хе, побро!... да није њега, друкчије би се ти освртао око себе — одговори Пантовац, |
| ад је све друкчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде са нама; То знам и ја.{S} Али |
| вица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p> <p>— Море, не знам ни ја... био |
| се после изести од муке.{S} Сад је све друкчије, не брини. </p> <p>— Друкчије је, док си овде |
| ом. </p> <p>— Па како ћемо, кад не може друкчије?{S} Ето, ниси могла ићи са мном да бијемо Срет |
| оју мајку. </p> <p>— Па добро, кад није друкчије — одговори Ђурица забринуто. — Ја ћу је за ноћ |
| и, али не беше у стању да мисли како ће друкчије, кад неће тако. </p> <p>»Да ми је знати шта ли |
| младост провео.{S} Сад му све изгледаше друкчије.{S} Тужна и сетна усамљеност шири се око његов |
| се необично догађа у кући, не може бити друкчије!...{S} Лепо осећа да неко стоји пред вратима.{ |
| нама; То знам и ја.{S} Али хоће ли бити друкчије тамо, кад погледаш смрти у очи? </p> <p>— Ја т |
| би требало да се љутиш, али одсад ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка зима!... </p> |
| љао на све, па и на горе, али је све то друкчије изгледало онда, док се помишљало.{S} Сад, кад |
| нам ти сам подели...{S} Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну он одједном и устаде са столице, ка |
| је отац, али, брате, ти си ми изгледао друкчији... </p> <p>— Е, мој попо... шта ћу, таква ми ј |
| е, људи! </p> <p>А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно: </p> <p>— Г |
| људи, пружили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Сто |
| А како се лепо возе они путници горе по друму... товни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако |
| кад је опази. — Ето нам сад, побратиме, друштва.... да ви’ш како је ваљана ова моја Маџарица! < |
| елој организацији великога зликовачкога друштва... и капетан задовољно седа за сто, пише рапорт |
| ђашњи слободни живот, кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, |
| d> <p>Како је тешко живети отпаднику из друштва! ... </p> <p>Кога год видиш, сваки гледа свој п |
| посла са полицијом. </p> <p>— Ми имамо друштва у Смедереву и Шапцу, па ти само избери где ћеш, |
| у за себе и да га одвоји од осталога му друштва.{S} Тако би он заузео Вујово место, али много п |
| ћи. </p> <p>Сутрадан кад изгреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S |
| <p>Ђурица још иђаше као у грозници.{S} Друштво је распустио, давши сваком другу по десет дукат |
| ио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешк |
| а ево Митра и ових његових да ти праве друштво.{S} Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа |
| еко му се приближује.{S} А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.{S} Потрчаше сви н |
| да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега. </p> <p>— Па |
| каже да смо ми крилати! </p> <p>Кад се друштво заговори, Ђурица се полако извуче и оде у друго |
| ерево.{S} Кажи ми само где ћу наћи ваше друштво. </p> <p>— Само питај за Јулину биртију, код »Ч |
| ад не сме носа помолити, док не састави друштво. </p> <p>— Јок, море, деца га познају... познај |
| а је смишљао да му није потребно велико друштво: неколико људи за нападе и три четири јатака, т |
| Никола спремио за нове стаје.{S} Остало друштво заузело је друге вратнице, па једни чекају угов |
| Бесна необуздана пијанка занела је цело друштво, које је добило вољу да се провесели до највеће |
| ли да се врати. — »Оставих онако красно друштво!.. .{S}А шта ћу овде?{S} Да спавам или да је гл |
| p> <p>Одмах сутрадан, око заранка, исто друштво опколи кућу Николе Чолића, богата сељака из Гра |
| </p> <p>— Не можемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо! — рече Марушка, па |
| S} Да јој је само још једном да стане у друштво својих другарица, да се онако слатко насмеје и |
| а, који нешто туробна изгледа дође међу друштво и седе. </p> <p>— Добро јутро! — поздрави се ка |
| Угушио је у себи и најтајнију жудњу за друштвом и његовим животом.{S} Само једно није могао уг |
| своје стране давно је реситио рачуне са друштвом.{S} Угушио је у себи и најтајнију жудњу за дру |
| потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друштвом, које им је Вујо спремио, ударише на бистричко |
| а прима извешћа од уходе и да их доноси друштву.{S} Унапред је већ одређен свакоме посао.{S} Ст |
| . </p> <p>После овога изиђоше обојица к друштву.{S} Вујо им раздаде свима потребно оружје, муни |
| е и скривен е рупе и јазбине.{S} У овом друштву се радозналост сматрала за велики преступ: живи |
| Четири дана проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је спавао на тавану, где му је Јулка н |
| вом и, за њега, сељака, веома необичном друштву.{S} Упозна се брзо са свима женскима, а једна м |
| на.{S} И то му је донело лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да се млађи посет |
| чини се, и не дише.{S} Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.{S |
| ао сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немир |
| јих је, за последњих тридесетак година, дрхтала цела Шумадија. </p> <p>Али, треба да се упознам |
| разгледаше пажљиво...{S} Оно грозничаво дрхтање, необичан сјај очију, суве, запечене усне, нерв |
| аше да га одмах извади.{S} Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.{S} Дохватио ј |
| лно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења.{S} У глави му беше таква з |
| ан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: </p> |
| пршуту, па после оде тамо некуд сав до дршке...{S} И потом угледа како оно страшило необично о |
| је... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из очију две вреле круп |
| еза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које постаје од његова трч |
| е застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће...{S} И одједном потекоше из очију две вре |
| , бруји и тутњи поносито рашће, шапће и дршће плашљива бреза и јасика...{S} А над њом, над мрач |
| а пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... </p> <p>— Опрости ми, попо!... — шапуће он на |
| ећи око себе капу, осећајући да му ноге дршћу од овога изненаднога гласа. </p> <p>— Јок, једни |
| и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...{S} Нека стара и слатка, веома необична успомен |
| > <p>Ђурица се уплаши.{S} Стадоше да му дршћу руке, задрхта сав...{S} Једва се сети револвера.. |
| <p>— Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.{S} Б |
| ла према оцу, па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд зна |
| {S} Видим да се све више пропада у неку дубину, из које нема излаза...{S} Падамо обоје и пропад |
| анесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма један светао зр |
| лена и бурна младост не може да загледа дубље у живот, ни да предвиди све оно, што је може снаћ |
| о застаде, да би се та мисао што боље и дубље укоренила у њему. </p> <p>— Како... зар то може д |
| а истави такву мисао јасно и да помисли дубље о њој.{S} А сад, кад је чуо готову, исказану миса |
| равао и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њега осећање, коме се само могао |
| њој, падао у очи.{S} На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуг |
| камење низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, која беше обрасла густим шибљем и врбако |
| јих људи, који би га светили? </p> <p>— Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његов |
| — самовољом. </p> <p>А она се, доиста, дубоко и страсно предала своме осећању, предала му се с |
| дала овом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом месту, поседаше. |
| сећао хајдуковања!{S} Ја — заврши он и Дубоко повуче из ћилибарске муштикле. </p> <p>— Варате |
| амучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.{S} Овога тренутка само једно једино осећа |
| е овом чудном појавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, |
| у се стезати мишићи око очију и уздахну дубоко. </p> <p>— А-а-а... што ме мучиш, тако ти среће, |
| а му, али он утрча у шуму, сјури се низ дубоку стрмен, и, кад потрча другом страном потока, вид |
| се, као човек, који је сву ноћ провео у дубоку сну.{S} Отвори се и један прозор на горњем спрат |
| о би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..{S} У кући би му било еве весело, стара мајка |
| ући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање |
| тињу, по неку ситницу, да им се нађе за дуван и друге случајне потребе.{S} Тако је цедио и стан |
| десету. </p> <p>Кад вечераше и запалише дуван, Вујо стаде да им излаже свој »ратни план«. </p> |
| чија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана...{S} Што ти је жив човек!... </p> <p |
| даше на памет смрт.{S} Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут ка |
| ве каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај метак. </p> <p>— Хоћу, Бога ми! — одговор |
| је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори. </p> <p>— Да м |
| е лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, понеси Јову«. </p> <p>— Па, узе л |
| . </p> <p>— Та не марим ти баш за финим дуваном; волим ову трафику.{S} А јес’ чуо за нашега Пан |
| Нека их — смеши се Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од овога. </p> <p>— Та не марим |
| у. </p> <p>Ђурица му одузеде часовник и дувански прибор па га пусти, оставши љут на неуспех и н |
| . </p> <p>Биров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету.{S} Кмет сави дебелу цигару |
| оге пода се.{S} Ђурица, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цигару.{S} Његовом почетничк |
| ањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. </p> <p>— Има ли што за мене отуд? — запита Ђ |
| p>— Правите ко пуши — рече он, пруживши дувањару. </p> <p>Биров му приђе бојажљиво, узе дувањар |
| шњи војник. </p> <p>— Ми морамо леђа уз дувар — поче један чича. — Он неће досађивати нашем сел |
| покрете се... </p> <p>Ђурица се саже уз дувар испод прозора, подиже руку са револвером и окрете |
| острагуша.{S} Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за |
| не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још какво одељење. — Гледајући с поља, види |
| ење. — Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепљено хартијом; кад се уђе у собу, в |
| {S} Тсс... петљају нешто... ено тамо на дувару приковано — одговори кмет, показујући очима на о |
| За њима! — вичу кметови. </p> <p>И цео, дуг ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниже стр |
| и треба хајдук да живи.{S} Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да |
| погледа, разумеде његов узвик и управи дуг нем поглед на величанствену слику пред собом. </p> |
| колност. </p> <p>— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ!{S} Оваке препеченице нијеси сркнуо досад. |
| ој тако журно, — ослови га чича-Тима. — Дуга је ноћ!..{S} Они твоји већ почели тамо. </p> <p>— |
| га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала.{S} Она само м |
| емарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима.{S} Бела конопљана кошуља, |
| ице и вас, не знамо шта бисмо радили од дуга времена. </p> <p>— А, и тога ћу Ђурицу скоро скину |
| онопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о кој |
| а срећа! </p> <p>Ђурица се трже, као из дуга сна. </p> <p>— Шта, зар нећемо сутра? — запита чуд |
| ладић брзо, дишући нагло после уморна и дуга пута. — Чим сване, кренуће се цео срез осим наших |
| антовца, који већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једно |
| јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава |
| {S} Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац.{S} Узе га у обе руке, па стаде да |
| д ћемо друкчије...{S} Само да прође ова дугачка зима!... </p> <p>— У наш Кленовик, је ли?... да |
| н је казивао чилу да личи на лисицу.{S} Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се и |
| прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав исти п |
| рлијом.{S} Вуја приђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, која заклањаше половину проз |
| ви у Штајнбруху: узме само једну танку дугачку иглицу и завуче је вепру између груди.{S} Вепар |
| управо и замомчио.{S} Мајка му срезала дуге кошуље од убељена конопљана платна, сестра му их и |
| арошка улица.{S} Петлови ућуташе, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, п |
| и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не |
| којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен |
| ита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца. </p> <p>— Не знам ја.{S} |
| на!...« </p> <p>Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки... </p> <p>Једаред га, преко обича |
| вали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је пок |
| невоље.{S} У том му паде поглед на онај дуги планински венац, из кога се величанствено уздижу п |
| без једне мисли...{S} Тако му пролажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио свак |
| е претворило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се половина за |
| погледа, и на лицу јој, први пут после дугих година засија израз невине среће и радости. </p> |
| блатних кућица или за накривљено прошће дугих дворишта...{S} Прођоше једна... друга... десетак |
| и не осећајући ништа, проведе неколико дугих часова.{S} Сунце удараше готово хоризонтално у ка |
| твара очи и види гомилу луди са сјајним дугметима на грудима.{S} Сви га гледају радознало, необ |
| Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мирис |
| у дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мириса...« |
| ичан, укочен, сав удубљен у своје немо, дуго ћутање.{S} Ни једне мисли, ни једнога покрета!... |
| живота!... </p> <p>»...{S}Али ко зна... дуго је још до пролећа.{S} Дотле ћу се сит науживати, ј |
| а — помисли он — можда то неће ни бити; дуго је до зоре«.{S} И тако полуумирен уђе у гору. </p> |
| ућута и као да стаде нешто мислити.{S} Дуго је тако ћутећи упирао поглед у помрчину, па напосл |
| пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа.{S} Ако пошље с тобом Сима |
| ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. </p> <p>— Чекао си ме, је ли? </p> < |
| , осети бол у њима, али их не могаше за дуго повратити из онога насмејанога положаја. »То, дакл |
| ричао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је тешка убија му свако друго осећање, иза |
| ућности да се спреми за то, да размишља дуго, да учини бар какву већу кривицу, па да зна зашто |
| сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.{S} Сваки га је знао као нерадина и пија |
| бе.{S} Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и |
| брте столу и стаде да чита.{S} Читао је дуго и журно, кроз нос, час запевајући и узвикујући вис |
| лица, као кад човек нађе нешто, што је дуго тражио.{S} С таквим изразом појави се пред кућом и |
| прва опасност отуд прети.{S} Не мислећи дуго, упути се с Пантовцем, с којим се сад ни дању не р |
| нда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, |
| тла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, потпуно његова, и да се више не |
| реши.{S} У таквој неизвесности прође му дуго време. </p> <p>У неко доба ноћи дође Вујо са два ч |
| ави. </p> <p>Тако проседеше у разговору дуго.{S} Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчин |
| оћу полудети ’вако сам. </p> <p>— Нећеш дуго, не бој се.{S} Сутра, зором, на посао! </p> <p>Ђур |
| га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После дугога читања, отац Симеон, држећи у рукама воштаницу, |
| <p>Кленовичка шума пружила се по једној дугој страни, која је испресецана јаругама и косама.{S} |
| рушеном косом, сањивим надувеним очима, дугом и уском расом, изгледаше као страшило.{S} Кад пла |
| ђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли...{S} Тако му пр |
| ично лице послушниково, који, са својим дугом и разбарушеном косом, сањивим надувеним очима, ду |
| испеше на Орловицу, високо брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске таласасте р |
| вник свих хајдучких дружина, које се, у дугом низу година, смењиваху по Шумадији.{S} Изнајпре м |
| ог обичног отварања врата; усред неме и дуготрајне тишине, којој се беше сав предао.{S} Истога |
| вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... </p> <p>После пола ноћи, неко л |
| крет, Ђурица истога тренутка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом обори г |
| ет видим ово!... </p> <p>— Гле, види се дуд у вашем винограду. </p> <p>— Ено и забрана!...{S} К |
| Знаш... први сам те ухватио, па сам ти дужан.{S} Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он на |
| ћанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шес |
| , не знаде шта да каже.{S} Једва, после дужега ћутања, промуца: </p> <p>— Море ништа.... његова |
| пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора. </p> <p>Станку подиђе нека топла језа |
| а... </p> <p>— Ала мирише! — рече после дужега ћутања. </p> <p>— Шта? — насмеја се она. </p> <p |
| <p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед дужином зида, одједаред застаде и узвикну: </p> <p>— Ен |
| покривалом целу ону долину, којом се, у дужину, пружила главна и једина варошка улица.{S} Петло |
| и нема — правдаше Никола и себе и свога дужника. </p> <p>— Остави сад то — викну Ђурица. — Дај |
| е, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после платити други, који дође на |
| а је, последњом потером, извршила своју дужност: »Видите шта ми можемо, само кад бисмо хтели!«. |
| ћи свакога тренутка да пиће учини своју дужност... </p> <p>Жандарми певају одавно, сваки је зас |
| ј је криво што седи сама; зато се она и дује!{S} Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« </p> < |
| грабе, и још морам да молим њих за који дукат.{S} И тако једнако да радим за њих, да упадам у с |
| , а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике. </p> <p>— Нађи |
| ичним гласом: </p> <p>— Је ли доста два дуката?{S} Баби не треба више. </p> <p>— Дај ми, засад, |
| а ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката. </p> <p>— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч — ов |
| ст, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... </p> <p>— Колико ти ј |
| сао.{S} Прође нам вечерас добра стотина дуката, која је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, ка |
| га Јанко одсечно. </p> <p>— Пет стотина дуката. </p> <p>— Ништа не можемо учинити...{S} Ја јеса |
| S} Да ми је само да накупим пет стотина дуката...{S} Али прво мора да се плати јатацима...{S} Т |
| платио једну облигацију од шест стотина дуката; продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, |
| е. </p> <p>— А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио од Никетића?{S} Паре овамо |
| отишао да наплати облигацију од двеста дуката.{S} Знали су да је Николина задруга на раду у по |
| једнога часа.{S} Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожа |
| .. пљус по челу, па узми још сто двеста дуката уцене за моју главу!..{S} Е нећемо тако!« — рече |
| чком округу, где му допадоше још триста дуката.{S} Али пошто му Вујо преполови добит, опет му о |
| дио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао.{S} Паре су то, хеј! < |
| завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на по |
| а он ће вама, као слепцима, по два три дуката, је ли тако?...{S} Кажи сам, колико је теби доса |
| сплати и дотера ракију; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, |
| ш, а нама и њему дајеш само по неколико дуката.{S} Нашао је другога човека, који ће му радити б |
| д ти кажем. </p> <p>— Сад ће уцена, сто дуката! — вели један кадровац. </p> <p>— Да ли ће баш с |
| <p>— Колико ти је обећао? </p> <p>— Сто дуката сад, и после да се јавим за уцену, па од тога но |
| и он, може бити, казати.{S} Даћу ти сто дуката, више ни паре. </p> <p>Ђурица се и снужди и намр |
| џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!...{S} Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огл |
| апита Ђурица. </p> <p>— Свега досад пет дуката. </p> <p>Ђурица се намршти.{S} Пантовац упаде у |
| врши венчање, и то пошто му обећа десет дуката. </p> <p>— Не боји се ничега; али морамо сад доб |
| овце и дајући их Ђурици. — Ево ти десет дуката.{S} Морамо ускоро опет на посао, јер нисам још с |
| Па тако... само једном ми је дао десет дуката, кад смо те извадили из апса, а оно друго... пом |
| распустио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер га беше страх |
| аспореди оних четири стотине и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — |
| > <p>— Хо, па овде је само сто двадесет дуката!{S} Камо ти још осамдесет? — рече Ђурица. </p> < |
| аке, да ли сам коме дао мање од педесет дуката.{S} Ја му заиста не дам све паре, него хоћу да с |
| продао је ту скоро стоке за сто педесет дуката, а биће код њега, јамачно, и старога новца.{S} Т |
| м буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!... </p> <p>— Море, ти не тражи |
| уцену, па од тога новца њему осамдесет дуката, а оно друго мени. </p> <p>— То ти је казао прек |
| ...{S} Привежу за колац, као говече, па дум! ...{S} Готово, свршило се...{S} А после, шта бива |
| p> <p>А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене сант |
| Ђурици. </p> <p>— Шта ти уради, соколе: дуну једнога дана, па оде; нит’ се ти коме јави, нит’ м |
| коњи, само се виде они, као да пливају дупке, носе се... као да их носи на својим плећима цела |
| е нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више. </p> <p>Ђурица хтеде да плане, али се сет |
| о мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију... цију... цини...{S} |
| , док сунце добро не угреја, те опомену дућанџије да радње још нису отворене.{S} Овај велики ск |
| оја му одузима и последњу кап присуства духа. </p> <p>»Знам ја што је то« — продужи да мисли да |
| кидајући се, стаде да пише два извешћа, духовној и полицијској власти.{S} У оба извешћа старац |
| ковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје |
| е у себи, да угаси онај пламен, на коме душа заснива своју радњу... а њему сад не треба ни душа |
| а своју радњу... а њему сад не треба ни душа ни срце, ништа му не треба...{S} Да му је само да |
| Овамо, синовче, па се одмарај колико ти душа хоће — рече Вујо, дижући рам са хартијом. </p> <p> |
| Фењери пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичава старца.{S} Отвори се понеки прозор, на |
| о ти оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка.{S} Лези сад, те се добро одмори, па ћемо |
| е беше још доста ракије, па га исцеди у душак... </p> <p>— Једном се мре!... — понови он своју |
| , или ћемо сад да кољемо! </p> <p>— Не, душе ти; само њега немој.{S} Ево пара, ено их у вајату. |
| на штета. </p> <p>— Нема, нема човек... душе ми нема — правдаше Никола и себе и свога дужника. |
| трњацима, мора да зазире од сваке живе душе, па и од пса... јест, плаши га и лавеж паса, стреп |
| рогих и сувих законских одредаба и живе душе човекове, која управља тим одредбама по својој ниш |
| лакује изгубљенога јединца.{S} Ни једне душе да јој приђе, ни једне речи за утеху...{S} И ко да |
| а оцу, па, нашавши се увређена у дубини душе, обрте се Ђурици: </p> <p>— Води ме куд знаш — реч |
| дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ’да знаш шта је дете...{S} Перо, по Бо |
| ров. </p> <p>— Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вр |
| ужи апотекар — што се у оскудици здраве душевне хране наслађују полициским билетенима, којима и |
| мислима.{S} Све чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ћ |
| о, које се никако није слагало са њеним душевним стањем: она иде на оно последње, на свршетак с |
| , па се онако уморан, намучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.{S} Овога тренутка |
| штински биров... </p> <p>Весеље и право душевно задовољство, помешано са побожном збиљом, сија |
| е изазове младића, јер је појмио његово душевно стање.{S} Он му само рече озбиљно: </p> <p>— Ка |
| дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње |
| сете, некога неразумљивога и блаженога душевнога страха. </p> <p>— Што није свакад овако? — пр |
| слабости, и у исто време као подлежући душевном и физичком умору, који га је савладао. </p> <p |
| арице, које се још по мало протезаху по душеку поред гојазна и флегматична господара.{S} Фењери |
| наника могао с поуздањем тврдити, да на души овога плавушкастога високога младића, који тако бе |
| ест; али оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни |
| но, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... </p> <p>— Мили ми се још живети, попо! </ |
| немаштине и глади, а дао Бог — сеоској души не треба много: комад проје и главица лука задовољ |
| обично велики, примамљиви и налажаху, у души јој, оправдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђ |
| она, с тога, и не сањаше шта се збива у души његовој.{S} Станка га је знала по разговорима друг |
| е варају очи, као да хтеде запечатити у души тај неми последњи одговор охладнела срца, које гов |
| , горко осећање усамљености заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући несв |
| ијен, промени се, снужди се... али му у души остаде још нека нејасна нада, и он се дохвати ње с |
| нека види, нека зна ко је довео његове душмане!...{S} Па онда... шта буде, не марим!«... </p> |
| нам ја... ти други учитељи, то су твоји душмани...{S} Ти си био... ти си могао бити красан дома |
| ијете, кô живе ватре!{S} Оно ти је опак душманин...{S} Ја сам се тек зимус почела досећати неки |
| шким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом.{S} Само му беше једна мисао у глави: »Да |
| утка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зликовац, кога зацело чека, ра |
| шибљем.{S} Требало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.{S} Завукоше се у гу |
| жја...{S} Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« </p> <p>У такву стању, пос |
| пиштање ухваћена миша.{S} Ђурица дахну душом, одговори истим знаком и задовољно, после безузро |
| ш двадесет у другим срезовима...{S} Хе, душу ли му, није то лако надавати. </p> <p>— Знам, Рако |
| може да изврши тај посао! </p> <p>— Хе, душу ли му, није то... она само проврти, а чутура удари |
| ече Пантовац и наже се к трпези. — Али, душу му матору, неће он на то пристати.{S} Овако он одн |
| Ђурица устајући. </p> <p>— Брже, побро, душу ли му... данас ћемо у зечеве — рече Радован смејућ |
| Пантовац, умеравајући ход. — Ха, снахо, душу ли му!...{S} Шта велиш сад? </p> <p>— Ја, вала, ни |
| а рођена да другоме аргатује?...{S} Их, душу ли му, што плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А |
| после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја како... </p> < |
| ј мисли стеже му се срце и охлади, а на душу му паде неки тежак терет, неки велики бол, неко не |
| к, пред којим је слободно смео отворити душу, који га је заносио причама о хајдуковању, био је |
| сли Станка и нека мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, п |
| чи им засјаше живим веселим пламеном, у душу им се усели бескрајна радост, блаженство, срећа... |
| ојавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.{S} Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњу |
| ладна и црна нема помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... </p> <p>»Шта је ово?... |
| а пространства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви опасни разбојн |
| « О, он лепо опажа, како му се увлачи у душу неко ново, сасвим непознато му до сад осећање, кој |
| никада му још нико није тако отворено у душу загледао...{S} И таква вера, такво поверење у њега |
| писара, као да би хтела загледати му у душу и видети шта мисли овога тренутка. </p> <p>— Хајде |
| ико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му с |
| им као верно псето, док сам му дала сву душу моју, он већ тражио друге и нашао на сваки прст по |
| га тако пажљиво, као да би му хтео сву душу разгледати. </p> <p>— Ене сад... шта ти дође у гла |
| оца ће принудити да му отвори сву своју душу.{S} С тога је и имао огроман утицај на сву околину |
| чити, познати му звон меденица, који му душу разгаљује...{S} Гле, и сад му допире до ушију тај |
| говори Ђурица. </p> <p>— Ха, сињу ли му душу... чекни само до сутра, па да видиш окршаја!...{S} |
| неко чудно, загонетно надање испуни му душу. </p> <p>Стаде да чека још, али пролазници беху вр |
| ога распламтео се разврат, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно задовољство у овом новом |
| {S} Њихов поглед продираше оштро у саму душу човекову, и нема тога, који би пред тим погледом м |
| >— Море махни ме.{S} Беше тамо један... ђаво га знао...{S} Некако ми се чини сумњив... па одох |
| ?...{S} Зацопала се у разбојника!...{S} Ђаво нека ме зна, али ја то не разумем.{S} Маркова је к |
| ао да идем к њему с оноликим новцем.{S} Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« |
| ....{S} Пази ме, знаш, много. </p> <p>— Ђаво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнит |
| то он мене криви за Пантовца? </p> <p>— Ђаво га знао.{S} Само вели: »Сатари ми ’нака човека, ко |
| рали...{S} А она матора, Вујова, оно је ђаво!...{S} Боји се, ако што ода, да ја не кажем за пар |
| стајеш.{S} Ти си још невешт, а власт је ђаво.{S} Они знају да лисице воле кокоши, па им то мећу |
| Станка уђе у ходник. </p> <p>— Који те ђаво тера ноћас?...{S} Шта лупаш толико?...{S} Шта хоће |
| ство.{S} Јест, то је.{S} Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему?{S} Она зна да је разбојник, и |
| ке и ’нако... шта ти не ради...{S} Онај ђаво Пера све је подговара да ме дира.{S} Кажу јој да н |
| наместио стражу. </p> <p>»Као да им сам ђаво помаже!« — помисли капетан, улазећи у двориште. »А |
| о, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ...{S} Стид ме је, вала, од самога с |
| му се сад он учини страшнији од самога ђавола.{S} Нарочито му паде у очи оно лукаво жмиркање м |
| о снајка?{S} Жива и срећна била!{S} Гле ђавола какву је цуру преварио.{S} Старче, кажем ја теби |
| > <p>— Узех, ја што ћу! </p> <p>— А ти, ђаволе, не причаш како је ономад с тобом ашиковао? — об |
| ребаш девојке по вировима! </p> <p>— Е, ђаволи!{S} Ја оно оданде ударих низ реку, не знајући да |
| ацену се од смеха. </p> <p>— Шта ви је, ђаволи, да вас није ко увребао? — запита Станка, смејућ |
| а да се шали? </p> <p>— Пију доста, а и ђаволи су... — одговори он и би му толико пријатно то с |
| адост му засија у оку. — Уморни смо као ђаволи, па да се мало прилегне. </p> <p>Улазећи у забра |
| а пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...{S} Душу ће да извади, а живот да остави, ја к |
| е... па опет...{S} Хм... женска посла — ђавоља посла!{S} Мораћу ја отворити очи, јер ми може на |
| риште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњ |
| и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље очима, а они |
| запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим ж |
| и он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков. </p> <p>После дугога читања, отац Симеон, држећи |
| е јеси, па не уме да чита, или довикује ђаку: бјежи!{S} А вала неће ми побећи, па макар га закл |
| >— Дајте младенце! — рече он и обрте се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекиданих речи, |
| оцрвене. </p> <p>— Ух, пос’ јој женски, ђе ме орезили! </p> <p>Њему сад беше тешко да вређа ову |
| и!{S} Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погл |
| з свега гласа: </p> <p>— Јаој, кукавац, ђе погибох!{S} Не, кумим те Богом... </p> <p>Пантовац г |
| уго, кад си нам ти златан мајдан!...{S} Ђе ћу те сутра сачекати? </p> <p>— Ако можеш изиђи горе |
| — зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? </p> <p>— Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја |
| нога дрвета и махну му руком. </p> <p>— Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се саста |
| <p>— Под кецељом, је ли? </p> <p>— А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!{ |
| <p>— Не, море.{S} Тамо је напред магаза ђе ја смјештам моју робу, а кућа је, видиш, до самога п |
| Па виђи ’вамо, болан.{S} Знам ти ја сад ђе је! </p> <p>Радисав пође тромо и, бацивши поглед дуж |
| гласник... они, знаш... што му јављају ђе ко оде, шта прода... има их он много.{S} Наишао ваља |
| е са њим, па одмах бјежи и не говори му ђе ћеш зимовати... </p> <p>— Што то сад? </p> <p>— Тако |
| побро — рече му Новица. — Деде послужи ђевера, кад си ми тако послушна. </p> <p>— Не вичи, мор |
| аво ли си, побро, како ти то удесиш, па ђевојке махнитају за тобом! </p> <p>— Ха-ха-ха... — нас |
| Неће грлити пљоску, кâ ово ја и ти, но ђевојку зрелу кâ пуце. </p> <p>— Ти си се, море, негде |
| је у такту трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...{S} Само |
| е Јелица — те искочих из вира...{S} Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и |
| Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!...{S} Ко га з |
| Ђуричиној руци севну нож. </p> <p>— Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и |
| ше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и закука из све |
| ном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необучен умешао се у го |
| гра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа.{S} Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се |
| јде свима.{S} Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице.{S} Дознао сам поуздано да је ономад |
| } У неколико округа било је познато име Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два с |
| куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. </p> <p>— Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољем |
| илоша, коме је већ осамнаест година.{S} Ђорђе и Милета беху веома крупни и снажни, а Милош, још |
| право оцу, вриштећи из свега гласа.{S} Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и за њим замахнут |
| кући се разлеже страховито врискање.{S} Ђорђе сав претрну, па одлучно проговори: </p> <p>— Ако |
| да обиђе стоку и раднике на ливади.{S} Ђорђе обиђе врт, разгледа поврће, па оде на свињац.{S} |
| знао да питање није управљено њему.{S} Ђорђе је имао обичај да мисли гласно. </p> <p>— Баш ти |
| Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. </p> <p>— Наопако, шта у |
| о месеца дошао из војске. </p> <p>Газда Ђорђе је одавно изишао на глас због своје велике радње |
| ене и двојица слугу. </p> <p>Овога дана Ђорђе посла Милету у друго село, да обиђе неке шљиваре, |
| ана. </p> <p>— Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. </p> <p>— |
| али с краја. </p> <p>— Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно.{S} Шта Има још? </p> <p>— Сутра ћ |
| веста... </p> <p>— Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти четири стотине и двадесет! </p> <p>— |
| Ђорђа Перуничића. </p> <p>У задрузи је Ђорђе имао два сина, старијега Милету, који се оженио п |
| ах, чим се освестио. </p> <p>— Зар није Ђорђе погинуо? </p> <p>— Није, али је опасно рањен...{S |
| <p>Кад би око малога ручка, вратише се Ђорђе и Милош заједно, па одмах потражише да ручају. </ |
| у с ракијом. </p> <p>— О, брате, — рече Ђорђе — шта ми је ово јутрос: све бих спавао, као да ни |
| p> <p>— Опет је јунад у кукурузу — рече Ђорђе и таман заусти да викне дете, а у двориште упадош |
| и истога тренутка Радован окиде пушку и Ђорђе се зањиха, поведе се у страну и претури се... </p |
| е: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом |
| е. </p> <p>— Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке.{S} Кад се врати на своје мес |
| жише да ручају. </p> <p>— Миљо, — зовну Ђорђе снаху — спреми нам часком што да једемо, па да ид |
| /p> <p>— Шта хоћете ви од мене? — викну Ђорђе строгим, а одмереним гласом. </p> <p>— Зар не зна |
| се тамо зачу врисак и кукњава. </p> <p>Ђорђе, видећи зликовце, трже се и пребледе, али му се п |
| се опет зачу врисак.{S} Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац |
| брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца дошао из во |
| S} Било је у кући још доста ситне деце, Ђорђеве и Милетине, па њихове жене и двојица слугу. </p |
| друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.{S} Ту их сачека њихов ухода из истога сел |
| не уђе и не изиђе.{S} Пошто је двориште Ђорђево, ограђено високом тарабом, имало само двоје вра |
| а по глави. </p> <p>Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на злико |
| љемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.{S} Она скочи, па закука: </p> <p>— Не, не |
| ка обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој кући. </p> <p>Сутрадан кад изгреја сунц |
| азгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке.{S} Наједаред узвикну весело: < |
| олегали су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове ш |
| јим га је увек сретао: </p> <p>— А гле, Ђура!{S} Од куд ти сад? </p> <p>Ђурица обори очи, обли |
| ење ради ове необичне посете. </p> <p>— Ђурђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи — |
| осмејак. </p> <p>— Ђуро!...{S} Гле мога Ђуре!...{S} Станка!... </p> <p>— Добро јутро, нано! </p |
| <p>Другога дана, после заласка сунчева, Ђурица иђаше косом, која везује Венчац и Букуљу, па бри |
| ; — биће триестак дуката.{S} Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити |
| рану.{S} Случајно, пре овог изасланика, Ђурица срете свога Кленовичанина, кога му је послао јат |
| е се добро напио.{S} Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му поверљиво шаптати. < |
| ромне жртве, коју му је Станка принела, Ђурица се разнежи и омекша, па јој приђе и пребаци јој |
| н и један нападач допадоше тешких рана, Ђурица окрете, према ранијем договору са Новицом, кроз |
| већ постаде љут ради тако дуга чекања, Ђурица дође са њим до уречена места (једнога трњака исп |
| и оде у мрак. </p> <p>Чим нестаде Мата, Ђурица одмах скочи и зађе за розгу, где се беше прикрио |
| м, и кад изненадни гост лупну на врата, Ђурица већ беше на ногама.{S} Покуша да разгледа двориш |
| авао.{S} Дошавши до позната му ноћишта, Ђурица опази да Мато спава.{S} Сагнувши се над њим, пов |
| Јово ућутка. </p> <p>Чувши глас Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у руке...{S} Ос |
| је кмет прекиде: </p> <p>— Слушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати.{S} Ва |
| мисли овога тренутка. </p> <p>— Хајде, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. |
| и узвици, који су обично без садржине, Ђурица одмах пређе на главно. </p> <p>— Како је сад ову |
| ction" /> <p>Другога дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друштвом, које им је Вуј |
| знак.{S} Звиждање се понови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. </p> <p>— От |
| </p> <p>Како осети смрад спаљене косе, Ђурица хтеде да врисне, осврте се пажљиво по кући, угле |
| он заспа. </p> <p>Изјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде код Вуја. </p> <p>— Да ми одвојиш мало |
| илати! </p> <p>Кад се друштво заговори, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење, које га |
| јде, продужи посао. </p> <p>— Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш.{S} Претурићемо ти сву кућу, |
| ртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.{S} Идући путом сет |
| ав корак. </p> <p>Али, несрећом својом, Ђурица још многе ствари није знао.{S} Он није знао да ј |
| петан одмах појми, да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се |
| ало прилегне. </p> <p>Улазећи у забран, Ђурица пропусти друга напред, коме овај поступак не би |
| !...« </p> <p>Кад се навуче први сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вујове куће.{S} Бојаше |
| бе... </p> <p>Кад сунце одскочи високо, Ђурица се пробуди и подиже главу.{S} Зачуди се положају |
| нађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да |
| давши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да нема више оних зракова од сунца.{S} Да |
| кроз шибље и трњак, за један пушкомет, Ђурица наједаред стаде као укопан.{S} На два три корака |
| аса.{S} Не чекајући други његов покрет, Ђурица истога тренутка баци своју дугу пушку, скочи на |
| нејасно бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање, |
| мео погледати.{S} Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хватао.{S} Волео је да је посматра са с |
| е ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше сузе из о |
| к, било би друго... </p> <p>— Оно знаш, Ђурица — одговори му сусед, младић као и он — ми те сви |
| обичним гласом: </p> <p>— А гле!...{S} Ђурица!...{S} Шта ћеш ту, бре? </p> <p>Овај познати му |
| , трешти, пуши се... као у паклу!...{S} Ђурица обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише |
| е ватра... </p> <p>Шта ли ће сад?...{S} Ђурица се издиже полако на прсте и погледа на онај проз |
| граорасте или, можда, зеленкасте?...{S} Ђурица их је само једном сагледао, кад оне не беху упра |
| , преко стогова, преко чиста поља...{S} Ђурица слатко спава после синоћне пијанке, видећи у сну |
| преко поточића, јендека и врзина...{S} Ђурица то исто чини, не престајући звонити једначито и |
| , којима се Вујо брањаше, клонуше...{S} Ђурица скочи, и онако на ходу испали му други метак у г |
| сипајући сву собу пакленом ватром...{S} Ђурица је опазио да све пушке гађају у врх, преко његов |
| ше... </p> <p>Из шуме трчаше неко...{S} Ђурица пружи пушку и викну... — Стој! </p> <p>Човек ста |
| ај мах груну пушка иза њихових леђа.{S} Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну од |
| ма, кметом, бировом и два одборника.{S} Ђурица се тек обуо и умио, па почео да облачи јелек.{S} |
| н би га уништио или довео до лудила.{S} Ђурица не осећаше у себи снаге да поднесе толико нечуве |
| аше с пута по југозападним окрузима.{S} Ђурица га пресрете и нађе код њега само дваестину динар |
| у и стаде на оно прозорче од ћилера.{S} Ђурица већ беше побелео од нестрпљења.{S} Провлачио се |
| подсећаше на пиштање ухваћена миша.{S} Ђурица дахну душом, одговори истим знаком и задовољно, |
| оше две године после ових крстоноша.{S} Ђурица постаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед |
| раја само један тренутак, један миг.{S} Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирн |
| је, урежу запис и крећу се сви даље.{S} Ђурица опет почиње махати звоном и — мислити... </p> <p |
| мицу с рубинама и затури је на раме.{S} Ђурица се зачуди: </p> <p>— Шта је?{S} Куд ћеш сад?... |
| , које су на њихову тавану налажене.{S} Ђурица је не само добро знао откуда су те коже, ну је, |
| анди, а кмет још подви ноге пода се.{S} Ђурица, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цига |
| ило свако вече... </p> <p>Смркло се.{S} Ђурица се провлачи поред сниских кровињара, завејаних с |
| извади револвер и пружи га на дете.{S} Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. </p> <p>— Је |
| разликују од становника своје улице.{S} Ђурица је, преко гломазних војничких цокула, носио оне |
| село.{S} У Радоњића забрану седоше.{S} Ђурица одброја осамдесет банкнота и даде их Новици. </p |
| е, на последњој завојици, не изгуби.{S} Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се |
| д, коме овај поступак не би по вољи.{S} Ђурица стаде да разгледа по забрану, тражећи заклонитиј |
| цом, не дајући му нигде да се стани.{S} Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни пол |
| њаника, с којим су се морали срести.{S} Ђурица познаде попа. </p> <p>— Поп! — рече он, и сенка |
| огли дознати кад долазе ноћни гости.{S} Ђурица обиђе свуд око куће, разгледа свако сумњиво мест |
| p> <p>Наступио је последњи тренутак.{S} Ђурица случајно погледа на врзину, где му беху сакривен |
| е у један склоп, застрвен павитином.{S} Ђурица разгледа место и учини му се да Симо вади револв |
| сти, као што је досад обично бивало.{S} Ђурица гледаше слободно и отворено у оно сухо и смежура |
| а сто, а друштво је све јело и пило.{S} Ђурица је мало јео, тешко му је било гутати залогаје, ј |
| ње... нико и не помишља на опасност.{S} Ђурица пребацио руку преко суседе, па јој шапуће грубе |
| навши за те објаве, даде се у бригу.{S} Ђурица би се још могао покајати, могао би се вратити, ј |
| може прићи: утврдио се као у граду.{S} Ђурица ви је харамбаша, али док се он мало не извешти — |
| ир, те поплаше ситне рибице, па оду.{S} Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно |
| о видети да се надала овом састанку.{S} Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом |
| и црна помрчина, каква беше на пољу.{S} Ђурица уђе у собу. </p> <p>— Упали-де видело, ослепићу |
| га света, куцање о капак на прозору.{S} Ђурица се прену.{S} Читава бура осећања пробуди се у ње |
| ћи се само да принесе руку к појасу.{S} Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стез |
| гласом, тапкајући га руком по врату.{S} Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која |
| ц остадоше код Јова и на преноћишту.{S} Ђурица и Станка однеше поњаве у кукуруз испод куће, па |
| стрже нож иза појаса и јурну на њих.{S} Ђурица се ослободи од Станке, прискочи старцу и стеже г |
| спод млаза. </p> <p>— Зар ниси чула?{S} Ђурица побегô у гору, па га сад јавио капетан општини д |
| .{S} Баш као и они чворкови са бреста!« Ђурица се сад сети детињства.{S} Једаред опази да се ле |
| та Станка, смејући се и сама. </p> <p>— Ђурица, слава га убила! </p> <p>Станки застаде осмех у |
| груди овога дивнога ваздуха. </p> <p>— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер |
| ситницу... морам знати зашто. </p> <p>— Ђурица...{S} Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ет |
| мо се, вели, крије од оца по стајама, а Ђурица, како је био заузет послом, и заборави на њу.{S} |
| у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђаш |
| е израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спре |
| ше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији.{S} Крв му појур |
| Кад наврши тридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче ошта |
| ра, заговори...{S} И таман да заусти, а Ђурица га омахну и тресну о земљу...{S} Нехотично му се |
| равио.{S} Потрчаше сви напред ћутећи, а Ђурица скакаше пред свима, не знајући ни где гази, ни к |
| ави се са њим и крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погледа накрај видокруг |
| е, кад пређе поток, да удари потесом, а Ђурица прескочи врзину и брзим кораком оде низ поток... |
| чи јелек.{S} Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде |
| лико минута Ђуричин стан беше празан, а Ђурица и Станка остављаху иза себе последње куће београ |
| уго село. </p> <p>Кмет оде задовољан, а Ђурица снуждено погледа Станку. </p> <p>— Да идеш, за н |
| а, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло.{ |
| плаче гора за ’ваким јунаком! </p> <p>А Ђурица би севнуо оком и задовољно развукао своје танке |
| , само ви жене памет у главу! </p> <p>А Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безбри |
| е од тога претури и — умре... </p> <p>А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажаше |
| н.{S} То није обичан човек... </p> <p>А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што је |
| и отвореније, но на скупу... </p> <p>А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше се |
| што је може снаћи у животу... </p> <p>А Ђурица се сав предао неочекиваној срећи, па и не мишљаш |
| ри и нестаде је иза шумарака. </p> <p>А Ђурица остаде са некаквим помешаним осећањем: беше ту ч |
| па сад безбрижно седи и чека. </p> <p>А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са сво |
| гледајући кундак од гарабиља. </p> <p>А Ђурица, дохвативши пушку, узе Станку за руку и одведе ј |
| ићена и весела баци на груди. </p> <p>А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна |
| ећниче! — обрте се он Ђурици. </p> <p>А Ђурица гледа намрштено, презриво, у непомичну паћеницу. |
| другима што раде ту у потесу. </p> <p>А Ђурица весео, радоснији но икад, пође даље реком, заста |
| у гроб, а њему ни бриге!...« </p> <p>А Ђурица све више пије и смеје се...{S} Почне и да пева, |
| од других — продужи поп, видевши да га Ђурица слуша — да би могао њима што више дати.{S} Убија |
| ти са мном? — викну он зачуђено, кад га Ђурица преврте и погледа оно страшно зликовачко лице. < |
| Јова... </p> <p>— А, Миша! — познаде га Ђурица, па му приђе. — Шта је, ко те шаље? </p> <p>— Јо |
| ар... </p> <p>— У здрављу! — прекиде га Ђурица, обрте се и оде с другом. </p> <p>У Локви су газ |
| .. </p> <p>— Који Радисав? — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Твој апсанџија, знаш га ваљад’? </p> |
| тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. </p> <p>— Слушај што ти говорим!{S} Власт ће до |
| > <p>— Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. </p> <p>— Добра ти срећа!{S} Откуд |
| тупа домаћа драма, пође из собе, али га Ђурица задржа, јер му беше тешко да остане овако са њом |
| — одговори Вујо таквим гласом, од кога Ђурица задрхта. </p> <p>— Море, то се зна... какво изда |
| у му, моћи ће без двоумице погодити, да Ђурица неће ићи обичним трагом свих сеоских момака, већ |
| капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. </p> < |
| у.{S} Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тога, изгуби |
| ку одлучише да престану с пијанком и да Ђурица на неколико дана иде к јатацима.{S} Морали су би |
| вну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже се и оде у |
| е слаба светлост свећице.{S} Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разгово |
| а проговори: </p> <p>— Е сад ја хоћу да Ђурица носи црквену меденицу. </p> <p>Ђурица истрча нап |
| руке. </p> <p>Постепеним током догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилик |
| еви, пиштољи и још многе ствари, којима Ђурица не знађаше намене. </p> <p>— Ето ти оружја; све |
| у. </p> <p>После свога необична венчања Ђурица паде у велику бригу због опасности, које се гоми |
| ништа не могу...{S} Спавај! — одговара Ђурица, па опет леже. </p> <p>У глави му читав хаос, жи |
| p>— Свет...{S} Шта свет! ... — одговара Ђурица и усиљава се да држи главу право. </p> <p>Понеше |
| ју Јанко. </p> <p>— Хвала им — одговара Ђурица механички, и гледа како пандур расеца бурек крив |
| а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева коња како чеше главу |
| свакога дана. </p> <p>Сеоских стражара Ђурица се није бојао.{S} К њима је свраћао свагда, кад |
| </p> <p>— Стражарите ли помало? — пита Ђурица смешећи се. </p> <p>— А ја... сеткаримо помало, |
| Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. </p> <p>— Свега досад пет дуката. </p> <p>Ђуриц |
| <p>— Има ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. </p> <p>— Из среза, велиш?{S} Тсс... петљ |
| ца, младића. </p> <p>— Шта је? — запита Ђурица устајући. </p> <p>— Брже, побро, душу ли му... д |
| </p> <p>— Је л’ тако, Јоване? — запита Ђурица. </p> <p>— Тако је, брате; то је људски, а оно ’ |
| после, пошто му предам новце? — запита Ђурица, држећи иглу над пламеном. </p> <p>— Шта ти је д |
| <p>— А јатаке ћеш ти намирити? — запита Ђурица. </p> <p>— Све до једнога. </p> <p>— Доста ми је |
| <p>— Па кад му то истиче рок? — запита Ђурица. </p> <p>— Јуче ти је био последњи дан. </p> <p> |
| Је ли он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погледа га право у очи. </p> <p>— Хм.. |
| ој. </p> <p>— Ко је то прошао? — запита Ђурица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу. </p> |
| <p>— Хоће ли сви право овамо? — запита Ђурица, тражећи око себе капу, осећајући да му ноге дрш |
| и. </p> <p>— Како?{S} Кога то? — запита Ђурица живо. </p> <p>— Сад видех оца Симеона где се вра |
| е. </p> <p>— Пст, не говори! — прошапта Ђурица, па се подиже на ноге.{S} Перје кукурузно зашушт |
| укче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњено. </p> <p>— Нећу тако, но кажи одсечно, д |
| стој шуми. </p> <p>После десетак минута Ђурица разгледа свуд око себе, окрете се источној стран |
| ко... зар то може да буде?... — промуца Ђурица. </p> <p>— Хе, мој синко... да је то, што ти рад |
| м, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га одједном д |
| нало. </p> <p>— Тсс... шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног и неочеки |
| шта то може бити.{S} Једнога јутра, кад Ђурица и Радован излажаху из свога ноћишта, Вујо их зад |
| но, зашто се морао проваљивати зид, кад Ђурица није још био окован и имао је довољно могућности |
| уту.{S} Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: </p> <p>— Доле косе! </p> <p>Све косе |
| ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе. </p> <p>Једна плавојка, мало погурена, јасн |
| !...« </p> <p>Беше превалила поноћ, кад Ђурица стиже с Новицом пред колебу у Матову бостаништу, |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро позн |
| и седе на столицу. </p> <p>— Где је сад Ђурица? </p> <p>— Код Јова Дикића, у нашем селу...{S} О |
| , нико му не брани...{S} Како ли би сад Ђурица слатко допунио прекинути сан, али ето, мора да б |
| а, која је могла бити наша. </p> <p>Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну веш |
| лепа уважења у друштву. </p> <p>Једаред Ђурица опази да се млађи посетиоци ове каване, увек у ј |
| д не могу... </p> <p>— О, брате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као да је ш |
| а отимао и бранио, али после, кад стаде Ђурица да га везује, ућута и не мрдну више. </p> <p>— Ш |
| head>XXVI</head> <p>Четири дана проведе Ђурица у овом новом друштву.{S} Дању је спавао на таван |
| осврте и приђе к столу. </p> <p>Кад уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине |
| чућеш послије. </p> <p>— Аа... — отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих |
| да дира Пантовца.{S} У неко доба стиже Ђурица.{S} Беше весео, као ретко кад. </p> <p>— Ха, здр |
| плива на чуну по води...{S} То се возе Ђурица и жандарми на колима, али се не виде ни кола ни |
| вдања за себе.{S} Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, све ј |
| живот, задатке и поступке.{S} Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које |
| S} На истом, пређашњем месту, сачека је Ђурица.{S} По лицу јој се могло видети да се надала ово |
| P18971_C19"> <head>XIX</head> <p>Кад је Ђурица похарао бистричкога механџију, није хтео после п |
| ли сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не |
| наредбе кленовичкој општини, из које је Ђурица, и свима околним општинама: »да Ђурицу Дражовића |
| тима.{S} Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, ис |
| p>Разговорише се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, |
| са толиким новцем у џепу (јер могао је Ђурица погинути, па ко зна шта би било са новцем), ипак |
| учка донесе Станка чутуру вина, коју је Ђурица собом донео.{S} Пантовац засветле очима и маши с |
| други, много строжији тон.{S} Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по |
| антовац и још један човек, у коме после Ђурица познаде Вујова синовца, младића. </p> <p>— Шта ј |
| ка за руку и уведе га у кућу.{S} Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући.{S} На ногама му беху |
| то наставио и са сином.{S} Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте ча-Вују, ко |
| иштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспосленог апотекара |
| бом! </p> <p>— Ха-ха-ха... — насмеја се Ђурица задовољно. </p> <p>У том се врати Марушка, водећ |
| ене наредбе државне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, и |
| би. </p> <p>Сунце се тек рађало, кад се Ђурица и Станка испеше на Орловицу, високо брдо у оном |
| /p> <p>— Је ли тако, Милоше? — обрте се Ђурица и погледа га у очи. </p> <p>— Море, много је то: |
| >— Како ти је осекô кукуруз? — обрте се Ђурица Милошу. </p> <p>— Па... кô свуд: по два на струк |
| вог утиска. </p> <p>— Јоване — обрте се Ђурица оном сиромашку — колико сте струка нашли? </p> < |
| d> <p>»Шта ово би са мном?« — питаше се Ђурица двадесети пут, лежећи на мекој росној трави, под |
| и. </p> <p>— Откуд ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. </p> <p>— Вујо те зове |
| чели тамо. </p> <p>— Нека их — смеши се Ђурица, нудећи Тиму дуваном. — Начини једну од овога. < |
| ad>XXI</head> <p>Трећи је месец како се Ђурица настанио у Београду.{S} Кад је приспео у град, н |
| ле? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. </p> <p>— Добро јутро, чича! — поздрав |
| Нехотично му се подиже рука с ножем, те Ђурица угледа шта му је у руци. </p> <p>— А, зликовче, |
| у.{S} Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом. </p> <p>— Зна |
| ће правцем ићи. </p> <p>— Стој! — рече Ђурица лагано, кад опази човека близу себе. — Ко си? </ |
| нам. </p> <p>— Е, сад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим.{S} Кажи онима тамо нек иду |
| срџба. </p> <p>— Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је |
| и мрднути. </p> <p>— То је мука, — рече Ђурица, погледавши мимогред Станку — али опет, да покуш |
| ичиној. </p> <p>— Чујеш, Ново... — рече Ђурица устајући. — Баш ме мрзи да опет поганим руке...{ |
| судници. </p> <p>— Шта зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде.{S} Сети |
| звиждање. </p> <p>— Шта је сад? — рече Ђурица, заклањајући се и одговарајући на знак.{S} Звижд |
| главе... </p> <p>— Шта ћемо сад? — рече Ђурица бледећи, осврћући се плашљиво око себе. — Видиш |
| > <p>— Хоћеш ли да се побратимо? — рече Ђурица одједном. </p> <p>— Хоћу, бане, с такијем соколо |
| уката!{S} Камо ти још осамдесет? — рече Ђурица. </p> <p>— Јест, јест, брате... сто двадесет рав |
| ад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стишавајући се. </p> <p>Марко окрете гараб |
| p>— Вегни де, побратиме, и овога — рече Ђурица, па приђе повезаним младићима, а Пантовац стаде |
| .. ваљад’ Пантовац? </p> <p>— Ја — рече Ђурица и намршти се мало, али се по његову изразу не мо |
| е, само нам нађи још кога човека — рече Ђурица. </p> <p>— Готово тамо вам је најсигурније.{S} Ч |
| о једнога. </p> <p>— Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џ |
| Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице, кресн |
| кмете, осеци потру, али без шале — рече Ђурица и усправи пушку. </p> <p>— Шта ћемо мерити, кад |
| p>— Немој... остави то, молим те — рече Ђурица, махнувши везаном руком. </p> <p>Митар остави ма |
| {S} Прошао један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. </p> <p>Посл |
| к.{S} Довече ћемо се разговарати — рече Ђурица, па оде. </p> <p>»Погреших што слагах — стаде Ву |
| >— Добро, ми ћемо се разговарати — рече Ђурица дрешећи му руке, пошто му прво повади оружје. — |
| оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. </p> <p>Вују не би право, али одговори обичним |
| е шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. </p> <p>— Ваљ |
| </p> <p>— Опет ћу ја да покушам — рече Ђурица. </p> <p>— То можеш, и ја ћу ти помоћи, али ћеш |
| то.{S} Оно бих друго ја разделио — рече Ђурица. </p> <p>— Да кажем, ја...{S} Кад треба трчати и |
| а вредим. </p> <p>— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из оч |
| ећемо... јок!... </p> <p>— Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад ви |
| о из вароши. </p> <p>— Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан.{S} Т |
| ено и право. </p> <p>— Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са наши |
| ето га! </p> <p>— Јест, знам то — рече Ђурица, схватајући положај хајдука, који се удаљи од св |
| огибе.{S} Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића.{S} Потом му |
| <p>— Ви говорасте сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. |
| ох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру са Станком. </p> <p>Свешт |
| о њу!... </p> <p>— Вин-на овамо! — виче Ђурица и звецка узицом, која му одржава гвоздени ланац |
| Јевта. </p> <p>— Па, Сретене... — поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хо |
| p>— Стако, шта велиш ти за мене? — поче Ђурица, за кога све ово, сва ова неочекивана срећа, беш |
| чаник. </p> <p>— Ама шта ово би? — поче Ђурица. </p> <p>— Би оно што не ваља.{S} Ако си ти свак |
| у соби. </p> <p>— Ја те послушах — поче Ђурица. — Прво тебе потражих, као што си ми казао. </p> |
| На северној страни собе, у којој лежаше Ђурица, беше помањи прозор, олепљен, уместо стаклета, д |
| рачуна. </p> <p>»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу б |
| само ноге могу помоћи.{S} Напред трчаше Ђурица, прескачући лаким еластичним скоковима све препо |
| кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац.{S} Дечаци зинуше од чуда и занемеше, |
| и изиђе са њим. </p> <p>у соби остадоше Ђурица и Станка. </p> <p>Погледаше се обоје, и док им с |
| поштовао.{S} Али невоља гони напред, и Ђурица са зебњом оде к поповој кући. </p> <p>Попа га, к |
| p> <p>— Стој! — викну онај са стране, и Ђурица не погледа, али осети да га онај циља пушком и п |
| еше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће |
| и на куцање.{S} Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен.{S} Затим стаде нека рука да |
| , неки се докотураше до постеље...{S} И Ђурица пође једној постељи, али га издадоше ноге...{S} |
| ребало новаца, давали су сви радо.{S} И Ђурица је у два маха давао по две банке, и ако му је тр |
| о где, или тако на пример нешто?... — и Ђурица жудно, ватреним очима погледа свештеника, очекуј |
| ли по самом потоку. </p> <p>Тога часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да с |
| Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. </p> |
| пили шест људи.{S} Мало доцније стиже и Ђурица, који је све досад био прикривен у Војковцима.{S |
| S} Кмет нарочито сачека време, кад је и Ђурица код куће, па оде к нему сам. </p> <p>— Није вајд |
| ан, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.{S} Бабу послаше да прогледа |
| тупише у одају.{S} Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постеље и минд |
| о време мисли о јаловицама!.. </p> <p>И Ђурица је много мислио, тако много, да није ни опажао к |
| S} Он га упропасти, погуби... </p> <p>И Ђурица стаде да мисли шта га је то привлачило к Вују, т |
| узданије је, али је тешко...« </p> <p>И Ђурица одлучно гурну врата, уђе у двориште, па их опет |
| еде. </p> <p>— Него остави то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао...{S} Како је сад овде |
| ке и околности.{S} Узмите ви ово: је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Није.{S} Је ли.. |
| рече Новица, па застаде да види неће ли Ђурица друкчије мислити. </p> <p>— Море, не знам ни ја. |
| ером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та |
| /p> <p>»Ала живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и т |
| p> <p>»Као да сам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чистини, него у соби...{S} О |
| и... и ја ћу да погинем!«... — помисли Ђурица, па стаде још пажљивије да ослушкује оно значајн |
| да ми је само комад хлеба... — помисли Ђурица опет. — Вала нећу сад лупати, па макар цркô...{S |
| е она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђурица, па леже на њену постељу и покуша да заспи. </p> |
| икола. »Е, још ово, па квит!« — помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пушку за напад. »Само д |
| стаде. </p> <p>»Хвала Богу!« — помисли Ђурица.{S} Он се плашио само тога првога питања, страхо |
| ....{S} Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. </p> <p>— |
| а већ после... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где г |
| . </p> <p>»Шта ово ја чиним?« — помисли Ђурица. »Венчање...{S} Прате ме робијаши! ...{S} А како |
| ека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа |
| Овај готово не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то п |
| /p> <p>»Ово он сад мене плаши — помисли Ђурица — само да му робујем, али нећеш!...« </p> <p>— Ј |
| а, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Новица.{S} Последња Двојица полегали |
| У оној немој, мрачној шумској хладовини Ђурица стаде да прибира мисли. </p> <p>»Откуд ја ово ид |
| еће и маше народу... </p> <p>— Еј, црни Ђурица! — узвикује неко близу њега. </p> <p>— А-а! ... |
| !... </p> <p>— Зацело згода! — одговори Ђурица весело, коме се допаде што је Новица предвидео т |
| p> <p>— Ништа, море, иди ти! — одговори Ђурица збуњено. </p> <p>И поп их беше угледао поиздаље, |
| p> <p>— Знам, знам... добро! — одговори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосм |
| д... шта ти дође у главу!... — одговори Ђурица тако наивно, да одједном растера сваку сумњу код |
| их дана? </p> <p>— Послом... — одговори Ђурица, запињући. — Сутра ћу овде преданити, па гледај |
| после, кад ти је он казао... — одговори Ђурица равнодушно.{S} Морамо да се одморимо у забрану. |
| покривени у кукурузу, је ли? — одговори Ђурица, пребацивши руку преко ње. </p> <p>— Јест, све т |
| — Дођох, вала...{S} Како си? — одговори Ђурица и стеже му пружену руку. </p> <p>— Добро...{S} К |
| е, озебох на овом кијаме |